HERETICUS

Transcript

HERETICUS

H E R E T I C U S
^
^
Casopis za preispitivanje proslosti
Vol. VIII (20l0), No. 3-4
SADR@AJ
Uvodnik
..................................................
5
ZABRANA DISKRIMINACIJE
OSOBA SA INVALIDITETOM
Jovica Trkulja
Razli~iti, ali ravnopravni – od objekta za{tite
do nosioca prava osoba sa invaliditetom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Damjan Tati}
Pravni okvir Republike Srbije
za ravnopravnost osoba sa invaliditetom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Gordana Rajkov
Sistemi podr{ke za osobe sa invaliditetom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Predrag Vukasovi}
Invalidske organizacije i dru{tvo
– problemi samorazumevanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Miodrag Po~u~
Pristupa~nost i dizajn za sve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Zorica Mr{evi}
Uloga Za{titnika gra|ana u za{titi prava
osoba sa invaliditetom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . , . . .
11
31
45
53
60
71
Istraìvanja
Ljubomir Petrovi}
Jezik invalidnosti kao dru{tveni problem kroz istoriju . . . . . . . . . . .
Jasmina Petrovi}
Dru{tveni poloàj osoba sa invaliditetom u Srbiji:
izme|u diskriminacije i integracije
– studija slu~aja (rezultati sociolo{kog istraìvanja) . . . . . . . . . . . . .
77
93
Ogledi
Dragoljub M. Popovi}
Misao o pravu u “Prokletoj avliji” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
Damjan Tati}
Uskla|ivanje doma}eg zakonodavstava sa odredbama
Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom . . . . . . . . . . . . . . . 122
1
Hereticus, 3-4/2010
Tokovi
Kristi Braun (Christy Brown)
Moje levo stopalo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
Pogledi
Gordana Rajkov
Razli~iti, pa {ta? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ana Pavlovi}
Spre~avanje diskriminacije
osoba sa invaliditetom na fakultetima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ilija Markovi}
Aforizam kao poslednji bedem odbrane (5) . . . . . . . . . . . . . . . .
145
148
159
Polemike
Ivan Klajn
Ukidaju se invalidi? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167
Ivanka Jovanovi}
Na{e re~i odslikavaju na{e stavove . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169
Jelena Milo{evi}
Na smrt ~eka 600.000 mladih . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172
Intervju
Jovica Trkulja
Strast u politici
.........................................
Se}anja
Venceslav Gli{i}
Rodoljub ôlakovi} – prilozi za biografiju
..................
175
179
Dosije
Jovica Trkulja
Sudska za{tita od nedopu{tene diskriminacije
osoba sa invaliditetom
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207
Rehabilitacija politi~kih osu|enika u Srbiji (6) . . . . . . . . . . . . . . . 213
Rehabilitacija Ivana Ivanovi}a
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215
Osvrti, prikazi, recenzije
Maja Luki} , Damjan Tati}
Letnja {kola o zabrani diskriminacije
osoba sa invaliditetom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ivana Krsti}
Za{tita prava osoba sa invaliditetom
(Damjan Tati}, Za{tita prava osoba sa invaliditetom) . . . . . . . .
Svenka Savi}
Dom za decu i omladinu ometenu u razvoju
(Milica Mima Ruì~i}, Moja slika, moja pri~a) . . . . . . . . . . . . . .
2
229
233
237
Uvodnik
In memoriam
Jovica Trkulja
Odlazak velikog bibliofila
– Se}anje na @ivotu @iku Lazi}a (1927–2010)
Uputstvo za saradnike
..............
239
........................................
245
3
Hereticus, 3-4/2010
4
.....................
UVOD
N
I
K
.....................
Podaci o op{tem poloàju osoba sa invaliditetom u Srbiji pruàju
ambivalentnu sliku. Tokom protekle dve decenije do{lo je do daljeg osiroma{enja najve}eg broja doma}instava ~iji su ~lanovi osobe sa invaliditetom,
{to je dovelo do opadanja njihovog ìvotnog standarda ispod granice egzistencijalnog minimuma. Istraìvanja koja su pratila usvajanje Strategije
smanjenja siroma{tva u Srbiji i njeno kasnije sprovo|enje pokazuju da oko
70 posto osoba sa invaliditetom ìvi na samoj granici ili ispod granice siroma{tva. Oteàvaju}i faktor u ukupnom socijalnom i ekonomskom poloàju
invalida predstavlja nedovoljna pa`nja koja se poklanja ovoj kategoriji
stanovni{tva. Uprkos tome, Srbija je poslednjih godina na normativnom
planu u~inila zna~ajne korake. Naime, ona je na me|unarodnom planu
prihvatila ve}inu relevantnih dokumenata koji se odnose na prava osoba
sa invaliditetom, uklju~uju}i Standardna pravila i Kovenciju UN o pravima
osoba sa invaliditetom.
Ovi me|unarodnopravni akti postali su, shodno odredbama ustavnih
akata, deo na{eg unutra{njeg pravnog sistema. Aktima me|unarodnog prava
pridruìli su se Zakon o spre~avanju diskriminacije osoba sa invaliditetom
od aprila 2006. i Zakon o zabrani diskriminacije od marta 2009. godine. Na
taj na~in Srbija je uspela da pribliì doma}e zakonodavstvo najvi{im standardima koji su u ovoj oblasti izgra|eni u okviru Evropske unije. I pored
ovog izvanrednog napretka, nivo diskriminacije osoba sa invaliditetom u
svim segmentima dru{tva je i dalje visok. Osobe sa invaliditetom nisu vi{e
“nevidljivi” gra|ani, na~injeni su zna~ajni koraci u izgradnji partnerstva
izme|u organa vlasti i pokreta osoba sa invaliditetom u Srbiji ka stvaranju
adekvatnog pravnog i strate{kog okvira za ure|enje poloàja ovih osoba,
ali i dalje postoji visok stepen nesklada izme|u proklamovanog i stvarnosti.
Mnogi kvalitetni propisi Republike Srbije nedovoljno se primenjuju u praksi.
Ure|ivanje poloàja osoba sa invaliditetom je sloèno, delikatno pitanje, koje pre svega iziskuje multisektorski, multidisciplinarni pristup, po{to
je invalidnost dru{tveni fenomen koji doti~e prakti~no sve oblasti dru{tvenog
ìvota. Stoga je, radi normativnog i stvarnog pobolj{anja, neophodno da se
analiti~ki sagleda postoje}e stanje, s ciljem da se spre~i diskriminacija osoba
sa invaliditetom, unapredi njihova pravna za{tita, a materijalni i socijalni
poloàj u~ini delotvornim u smislu sadràjno bogatijeg i punijeg ìvota.
Da bi se to postiglo, neophodno je da se predvide nova re{enja u ovoj oblasti, da se nastavi sa reformom pravnog usvajanja posebnih zakona koji se
5
Hereticus, 3-4/2010
bave pojedinim aspektima za{tite od diskriminacije osoba sa invaliditetom
i izjedna~avanjem mogu}nosti koje se pruàju ovim osobama.
Postoji nagla{ena potreba da se u uslovima krupnih dru{tvenih promena izvr{i analiza postoje}eg stanja, sagledaju brojni problemi i da se, u
okviru harmonizacije srpskog zakonodavstva sa zakonodavstvima razvijenih zemalja i posebno Evropske unije, u {to ve}oj meri implementiraju
Standardna pravila Ujedninjenih nacija o izjedna~avanju mogu}nosti koje
se pruàju osobama sa invaliditetom i, pre svega, Konvencija o pravima
osoba sa invaliditetom, koju je Srbija ratifikovala 29. maja 2009. godine.
Stoga je neophodno i dalje ulagati napore, pre svega u pravcu izgradnje
institucija sistema koje su neposredno vezane za borbu protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom.
Imaju}i sve to u vidu, Redakcija Hereticusa je odlu~ila da ovaj broj
posveti temi “Zabrana diskriminacije osoba sa invaliditetom” i time nastavi
sa sistematskim bavljenjem ovom problematikom, koje je zapo~eto brojem 3
za 2004. godinu Hereticusa posve}enom temi “Protiv diskriminacije osoba
sa invaliditetom”. Rad na pripremi ovoga broja bio je olak{an ~injenicom
da je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu od 20. do 24. septembra 2010. godine odràna letnja {kola: “Zabrana diskriminacije osoba
sa invaliditetom”. Ve}ina priloga u rubrikama Tema broja, Istraìvanja i
Ogledi su prilozi predava~a na ovoj letnjoj {koli.
Na{ cilj je da ~itaoce upoznamo sa ostvarivanjem prava osoba sa
invaliditetom u Srbiji. U tom smislu prilozi u tematu i ostalim rubrikama
teè da: 1) odgovore na otvorena pitanja diskriminacije osoba sa invaliditetom, 2) na sistematski i multidisciplinaran na~in osvetle sada{nje stanje
i nazna~e puteve prevazilaènja slabosti postoje}e pravne regulative u
oblasti za{tite osoba sa invaliditetom, i 3) doprinesu implementaciji novih
normativnih re{enja saobraènih svetskim standardima u ovoj oblasti. Na
taj na~in bi osobe sa invaliditetom, stru~na i {ira javnost bili obave{teni o
stanju, problemima i mogu}nostima pobolj{anja pravne za{tite osoba sa
invaliditetom u na{oj zemlji.
Izvorni nau~ni ~lanci, istraìvanja, polemike, pogledi i prikazi uglednih autora trebalo bi da ponude objektivnu sliku klju~nih pitanja i problema
prava osoba sa invaliditetom u Srbiji i da pokrenu inicijative za ostvarivanje
osnovnih prava osoba sa invaliditeom i za uspe{niju primenu Zakona o
spre~avanju diskriminacije osoba sa invaliditetom iz 2006. godine, Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapo{ljavanju osoba sa invaliditetom iz
2009. godine, Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom i odredbi ~itavog
niza op{tih zakona koji se doti~u pitanja ravnopravnosti i izjedna~avanja
mogu}nosti za osobe sa invaliditetom. Poseban zadatak ovoga broja je
da doprinese medijskoj i ukupnoj javnoj borbi protiv diskriminacije, kao
6
Uvodnik
pojavi koja je u suprotnosti s demokratskom transformacijom dru{tva i
dràve u Srbiji.
U rubrikama Tema broja i Istraìvanja objavljujemo nekoliko autorizovanih priloga sa pomenute letnje {kole (Jovice Trkulje, Damjana Tati}a, Gordane Rajkov, Predraga Vukasovi}a, Miodraga Po~u~a, Zorice Mr{evi}, Ljubomira Petrovi}a i Jasmine Petrovi}).
Nastojali smo da prilozi u ostalim rubrikama budu komplementarni i
kompatibilni sa osnovnom temom. U rubrikamai Ogledi, Tokovi i Pogledi
objavljujemo tekstove Damjana Tati}a, Kristija Brauna, Gordane Rajkov i
Ane Pavlovi}, koji problem diskriminacije osoba sa invaliditetom sme{taju
u konkretno-istorijski kontekst i osvetljavaju iz razli~itih perspektiva. Tu
je i zanimljiv prilog estetici prava Dragoljuba Popovi}a “Misao o pravu
u Prokletoj avliji”.
Nakon toga slede polemi~ki tekstovi Ivana Klajna, Ivanke Jovanovi}
i Jelene Milo{evi} o jeziku invalidnosti. U rubrici Intervju Jovica Trkulja
govori o strasti u politici, a u rubrici Se}anje ovog puta objavljujemo se}anje na ìvotni put i delo Rodoljuba ôlakovi}a iz pera Venceslava Gli{i}a.
Rubrika Dosije sadrì dokumentaciju o rehabilitaciji knjèvnika Ivana
Ivanovi}a, a rubrika Osvrti, recenzije, prikazi posve}ena je prikazu letnje
{kole “Zabrana diskriminacije osoba sa invaliditetom” i novim knjigama,
o kojima pi{u Damjan Tati}, Maja Luki}, Ivana Krsti} i Svenka Savi}. Na
kraju je in memoriam @ivoti Lazi}u, saradniku Hereticusa.
Beograd, januar 2011.
Uredni{tvo
7
Hereticus, 3-4/2010
8
Uvodnik
..........................
TEMA B R O J A
..........................
Zabrana diskriminacije
Vladimir Veli~kovi} – Kuka, 1992.
9
Hereticus, 3-4/2010
10
Razli~iti, ali ravnopravni – od objekta za{tite do nosioca prava osoba sa invaliditetom
UDK
364-787.22-056.24(497.11);
342.726-056.24(497.11);
316.662-056.24(497.11)
Jovica Trkulja
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu
RAZLIÎTI, ALI RAVNOPRAVNI –
OD OBJEKTA ZA[TITE DO NOSIOCA PRAVA
OSOBA SA INVALIDITETOM*
Rezime: U sagledavanju dru{tvenog poloàja i pravnog statusa osoba sa
invaliditetom treba polaziti od socijalnog modela tuma~enja invalidnosti. Osobama sa invaliditetom nije potrebno saàljenje ve} konkretna podr{ka. Pre svega,
ona koja se odnosi na ostvarivanje njihovih osnovnih ljudskih prava i sloboda.
Preduslov za ostvarivanje ljudskih prava i postizanje pune ravnopravnosti osoba
sa invaliditetom jeste postojanje antidiskriminacijskog zakonodavstva, kojim su na
precizan na~in ure|eni mehanizmi za{tite u slu~ajevima diskriminacije na osnovu
invalidnosti. Pored odgovaraju}eg pravnog okvira i antidiskriminacionih propisa
neophodno je usvojiti i strategiju za preduzimanje i afirmaciju akcija i mera za
stvaranje jednakih mogu}nosti na osnovu ravnopravnosti. Formulisanje i realizacija te strategije mogu}i su samo uz punu participaciju osoba sa invaliditetom.
Ovakva aktuelizacija prava osoba sa invaliditetom i artikulacija njihovih interesa
na dràvom nivou moè, posle niza godina, da dovede do njihovog boljeg poloàja
u na{em dru{tvu. Set antidiskriminacionih zakona koji su doneti u Srbiji poslednjih godina predstavlja solidan pravni okvir za ostvarivanje prava i ravnopravnosti
osoba sa invaliditetom. Me|utim, u Srbiji postoji diskrepanca izme|u normativnog
i stvarnog poloàja osoba sa invaliditetom. Boljih ìvotnih uslova i prava osoba
sa invaliditetom nema bez sistematske edukacije na{eg stanovni{tva i relevantnih
dru{tvenih i politi~kih faktora, a ne samo ljudi koji se bave ovom problematikom.
Zato valja izbe}i zamke normativisti~ke iluzije po kojoj }e nova zakonska regulativa automatski obezbediti osobama sa invaliditetom bolje ìvotne uslove. Nova
zakonska regulativa u ovoj oblasti je nu`na, ali nije dovoljna. Treba uvek imati u
vidu da nijedan ~ovek nije poreme}aj ni u terminologiji, niti u stvarnosti. ôvek
nije ograni~enje ve} mogu}nost i ne treba praviti razliku izme|u ljudi, bez obzira
na to da li imaju vi{e ili manje izraène (ne)sposobnosti.
Klju~ne re~i:
*
ljudska prava osoba sa invaliditetom, socijalni model tuma~enja
invalidnosti, nediskriminacija, jednake mogu}nosti, antidiskriminaciono pravo, Zakon o spre~avanju diskriminacije osoba sa
invaliditetom.
Predavanje na letnjoj {koli “Zabrana diskriminacije osoba sa invaliditetom”, koja je u organizaciji Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu odràna 20–24.
septembra u Beogradu. Tekst je deo rada na projektu “Pravni kapacitet Srbije
za evropske integracije”, koji se radi na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, uz nov~anu potporu Ministarstva nauke Republike Srbije.
11
Hereticus, 3-4/2010
Jovica Trkulja
“Voleo bih da moja invalidnost bude jednako zna~ajna
za moj poloàj u dru{tvu koliko je to i boja mojih o~iju”
Predrag Vukasovi}
1. Uvod
Podaci Svetske zdravstvene organizacije (World Health Organization – WHO) pokazuju da danas u svetu oko 650 miliona ljudi ìvi sa nekim oblikom invaliditeta (7–10% stanovni{tva planete).1 Kada se u obzir
uzmu i ~lanovi porodica tih osoba, dolazi se do zaklju~ka da je oko dve i
po milijarde ljudi na neki na~in pogo|eno posledicama invaliditeta.2 Oko
80% ih je u zemljama u razvoju. U razvijenijim zemljama, produènjem
ìvotnog veka i podizanjem kvaliteta ìvota, procentualna zastupljenost
osoba sa invaliditetom u op{toj populaciji jo{ je ve}a. Prema podacima
Eurostata iz 2001. godine, oko 14,5 % stanovnika Evropske unije ima
neki oblik invaliditeta. Pored toga, oko 25% ljudi na izvestan na~in je
tangirano posledicama invalidnosti, bilo kao ~lanovi porodice ili osobe
sa invaliditetom.3
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u Srbiji bez
Kosova ìvi oko pola miliona (7%) osoba sa invaliditetom. Veliki broj
ìvi u klimi diskriminacije, predrasuda i neznanja, sa nezadovoljenim elementarnim potrebama. Podaci o op{tem poloàju ove populacije u Srbiji
su poraàvaju}i.4 Tokom protekle dve decenije do{lo je do osiroma{enja
1
2
3
4
12
Ova organizacija je 1980. godine, a zatim 2000. godine u Me|unarodnoj klasifikaciji ometenosti i zdravlja (ICIDH) dala slede}e odre|enje ometenosti i onesposobljenosti: “Ometenost je gubitak ili ograni~enje aktivnosti da se u~estvuje
u dru{tvu na istom nivou sa drugim i to zbog socijalnih ili okolinskih barijera”.
U pogledu klasifikacije invalidnosti postoje razli~ite podele i klasifikacije. Danas je naj~e{}a slede}a: (1) osobe sa senzornim o{te}enjem, (2) osobe sa telesnim
o{te}enjem, (3) osobe sa nedovoljnom razvijeno{}u saznajnih sposobnosti, (4)
osobe s poreme}ajima govora i (5) osobe sa poreme}ajima u pona{anju. V. Vesna Radoman, “Specifi~nosti poloàja osoba sa invaliditetom”, u: Prava osoba sa
invaliditetom (priredio Jovica Trkulja), Centar za unapre|ivanje pravnih studija,
Beograd 2003, str. 25–26.
V. Internet sajt Evropskog foruma za pitanja invalidnosti (Europen Distabiliity
Forum EDF), http/www.edf.feph.org; Zbornik Prava osoba sa invaliditetom (priredio Jovica Trkulja), op. cit., 5.
V. Viktorija Cuci}, Iva Jovanovi}, “Osobe sa invaliditetom i okruènje”, u: Osobe
sa invaliditetom i okruènje, Centar za prou~avanje alternativa, Beograd 2001,
str. 11–28; Damjan Tati}, Za{tita ljudskih prava osoba sa invaliditetom, drugo
dopunjeno izdanje, Slu`beni glasnik, Beograd 2011, str. 15.
V. Mirosinka Dinki}, Iva Jovanovi}, “Ekonomsko-socijalni aspekt za{tite osoba sa invaliditetom”, u: Prava osoba sa invaliditetom (priredio Jovica Trkulja),
Centar za unapre|ivanje pravnih studija, Beograd 2003, str. 296–303. Ove autorke navode da je “prose~na invalidska uskla|ena penzija u 2001. godini iznosila
4.551 dinar... Prose~na invalidska ispla}ena penzija u 2001. godini bila ne{to nià
i iznosila je 3.845 dinara”. (Ibid, str. 297)
najve}eg broja doma}instava sa invalidnim ~lanovima, do opadanja njihovog ìvotnog standarda ispod granice egzistencijalnog minimuma. Najnovija istraìvanja upozoravaju da se oko 70% porodica u kojima ìve
osobe sa invaliditetom nalazi ispod “granice siroma{tva” i da ima prihod
manji od 50 evra mese~no. Oteàvaju}i faktor u ukupnom socijalnom
i ekonomskom poloàju osoba sa invaliditetom predstavlja nedovoljna pa`nja i ignorantski odnos dràvnih organa i javnosti prema ovoj kategoriji
stanovni{tva. Ve}ina njihovih problema se ne re{ava i marginalizuje, zbog
~ega se nevolje osoba sa invaliditetom doìvljavaju kao oblast koja se ti~e
jednog relativno uskog kruga ljudi, a ne {ire zajednice. Dràva, politi~ke
organizacije i socijalne ustanove ih se sete samo kada su im potrebni radi
prikupljanja dodatnih politi~kih poena. U takvoj situaciji, iako u na{em
pravnom sistemu postoje zakoni koji se ti~u osoba sa invaliditetom, oni su
ostajali “mrtvo slovo na papiru” koje se te{ko, ili nikako, nije primenjivalo u praksi. Dosada{nje sporadi~ne inicijative invalidskih organizacija da
se pobolj{a poloàj ovih ljudi kod nas nisu bile delotvorne, niti su dobile
politi~ku i medijsku podr{ku, tako da su njihovi problemi ostali nere{eni
ili su gurnuti u daleku budu}nost.5
U tom kontekstu, prioritetni zadatak je da se, u okviru harmonizacije
srpskog zakonodavstva sa zakonodavstvima razvijenih zemalja i Evropske
unije, u {to ve}oj meri implementiraju Standardna pravila Ujedinjenih nacija o izjedna~avanju mogu}nosti koje se pruàju invalidima, kao i drugi
me|unarodnopravni standardi o za{titi osoba sa invaliditetom.
Invalidska problematika je delikatna i sloèna oblast. Stoga je, radi
normativnog i stvarnog pobolj{anja, neophodno da se analiti~ki sagleda
postoje}e stanje, s ciljem da se za{tita lica sa invaliditetom unapredi i njihov materijalni i socijalni poloàj u~ini delotvornim u smislu sadràjno
bogatijeg i punijeg ìvota.
Pravni status osoba sa invaliditetom nu`no je posmatrati iz perspektive za{tite ljudskih prava i socijalnog modela pristupa invalidnosti, koji
teì punoj socijalnoj uklju~enosti. Osobama sa invaliditetom nije potrebno
saàljenje ve} konkretna podr{ka. Pre svega, ona koja se odnosi na ostvarivanje njihovih osnovnih ljudskih prava i sloboda, koja spre~ava njihovu
diskriminaciju i podsti~e socijalnu uklju~enost ovih osoba. Re~ je o podr{ci
koja }e osobama sa invaliditetom, uprkos njihovom fizi~kom, mentalnom
ili senzorskom invaliditetu, obezbediti pomagala, u~initi dostupnim obdani{ta, {kole, kulturne institucije, crkve, radna mesta i sl., jednom re~ju
omogu}iti da ostvare svoje individualne i ljudske potencijale.6
5
6
V. Predrag Vukasovi}, “Pravni aspekti za{tite lica sa posebnim potrebama”, u:
Prava osoba sa invaliditetom, op. cit., str. 149–182.
V. Gordana Rajkov, “Razli~iti – pa {ta? Neka razmi{ljanja o jeziku invalidnosti”,
u: Prava osoba sa invaliditetom, op. cit., str. 78.
13
Hereticus, 3-4/2010
Jovica Trkulja
U tom svetlu, osnovne teze razmatrane u ovom radu su: (1) da
osobama sa invaliditetom pripadaju sva ljudska prava i slobode koje pripadaju i ostalim ljudskim bi}ima, (2) da je preduslov za ostvarivanje tih
prava i postizanje pune ravnopravnosti osoba sa invaliditetom postojanje
antidiskriminacijskog zakonodavstva, kojim su na precizan na~in ure|eni
mehanizmi za{tite u slu~ajevima diskriminacije na osnovu invalidnosti i
(3) da u svetu, posebno u Srbiji, danas postoji diskrepanca izme|u normativnog i stvarnog poloàja osoba sa invaliditetom.
2. Od medicinskog
ka socijalnom pristupu invalidnosti
U dugom periodu ljudske istorije status osoba sa invaliditetom oblikovali su prezir, nedostatak moralnog odnosa dru{tva prema ljudima u
stanju socijalnih potreba, dràvna politika i predrasude. “Stavovi prema
invalidima, tokom istorije, prolazili su kroz razne faze kre}u}i se od prihvatanja, preko odbacivanja, do ponovnog prihvatanja. Postojala su ~etiri
oblika invalidnosti: prvi se sticao u ratovima, drugi je bio posledica bolesti i trauma na poro|aju, tre}i je proisticao iz sukoba sa zakonom, dok je
~etvrti bio rezultat nesre}a na radu. Zakonski propisi prema invalidima
bili su restriktivni i diskriminatorske prirode. Odbacivanje invalida bilo je
naj~e{}e posledica straha od invalidnosti, bez obzira da li se ona shvatala
kao kr{enje boànskih normi ili samo kao posledica bolesti. Praznoverje
je ~esto odre|ivalo do kog }e stepena invalidi biti prihva}eni ili odba~eni,
pa i to kakvim }e se metodama le~iti”.7
Dru{tvene predrasudu prema invalidima izraàvale su se od diskriminacije u svim oblastima (pravu, ekonomiji, politici, obrazovanju, kulturi
i dr.), preko socijalne segregacije do jezika invalidnosti, koji je, pomo}u
etiketiranja, oblikovao izop{tenost invalida. To je imalo za posledicu da su
vekovima, ~ak milenijumima, osobe sa invaliditetom bile osobe drugoga
reda, ostavljene na marginama dru{tva i grubo diskriminisane. U najboljem
slu~aju, javljali su se “karitativni, milosrdni pristupi osobama sa invaliditetom”, koje su “posmatrane kao ubogi bezvredni ili manje vredni ~lanovi
zajednice, te tako postaju objekti nege, brige i milostinje ja~ih i mo}nijih,
koje treba {titi i negovati u skladu sa vrednostima hri{}anskog morala”8.
U savremenom svetu iskristalisali su se razli~iti modeli pristupa
invalidnosti. Pre svega, to su medicinski i socijalni model. U razmatranju
problematike dru{tvenog poloàja osoba sa invaliditetom danas preovladava socijalni, Na|ijev biopsiholo{ki model i kvebe{ki model pristupa
7
8
14
V. Ljubomir Petrovi}, “Pogled na invalidnost kroz istoriju”, Hereticus, br. 3,
Beograd 2004, str. 49.
Damjan Tati}, Za{tita ljudskih prava osoba sa invaliditetom, op. cit., str. 229.
invalidnosti i regulisanja pravnog poloàja ovih osoba pre svega iz vizure
za{tite ljudskih prava.9 “Socijalni model pristupa invalidnosti javlja se kao
reakcija na raniji medicinski model pristupa invalidnosti. Medicinski model
polazi od invalidnosti kao individualnog problema, fokusira se na bolest
ili povredu kao primarne uzro~nike ograni~enih mogu}nosti funkcionisanja osobe sa invaliditetom... Problem je u pojedincu a ne u dru{tvu i zbog
toga se pojedinac mora rehabilitovati i ’uklopiti’ u dru{tvo; to su polazne
pretpostavke medicinskog modela pristupa invalidnosti.
Ovakav pristup neminovno dovodi do marginalizacije osoba sa
invaliditetom, koje se posmatraju kao pasivni objekti brige eksperata,
porodice, dru{tva u celini i bivaju izloène diskriminaciji i getoizaciji”.10
Ovaj model teì{te stavlja na odgovornost dru{tva koje je osobu sa odre|enom onesposobljeno{}u dovelo u stanje invalidnosti, neravnopravnosti
u odnosu na ostale gra|ane. To ima za posledicu da su takvoj osobi uskra}ena osnovna ljudska prava.
Me|utim, princip jednakosti ljudi danas je uzdignut na nivo moralnog
imperativa civilizovanog sveta. Stoga se diskriminacija ljudi samo zbog toga
{to imaju odre|ena li~na svojstva ne moè opravdati ni pravnim ni moralnim
razlozima. Otuda je generalni trend u Evropi i svetu i najva`nija strategija
u ovoj oblasti izjedna~avanje mogu}nosti osoba sa invaliditetom. Tri su
nose}a stuba te strategije: 1) socijalni pristup invalidnosti, 2) ostvarivanje
ljudskih prava osoba sa invaliditetom i 3) zabrana diskriminacije osoba sa
invaliditetom. Zna~ajne korake napred u ostvarivanju ove strategije u~inile
su poslednjih decenija Organizacija UN, Savet Evrope i Evropska unija.
Dakle, diskriminacija osoba sa invaliditetom moè se efikasno suzbijati samo ukoliko postoji odgovaraju}i pravni okvir sa efikasnim mehanizmima sudske za{tite u slu~ajevima diskriminacije po osnovu invalidnosti. Jer o ravnopravnosti osoba sa invaliditetom ne moè se govoriti
sve dok su one izloène diskriminaciji i nemaju pravnih sredstava da se
od nje efikasno brane.
9
10
Ibid, str. 24–30. V. Nagi S., “Disability Concept Revised”, u: Disability in America
(edited by Pope), Institute of Medicine, National Academy Press, Washington DC
1991, str. 309–325). Na|ijev model obuhvata “~etiri sfere: 1) aktivnu patologiju
sa poreme}ajem i prekidom normalnih procesa i naporima organizma da ponovo
uspostavi naru{enu ravnoteù, 2) o{te}enje koje se manifestuje na anatomskom,
fiziolo{kom, mentalnom i emocionalnom planu, 3) funkcionalno ograni~enje koje
se sastoji u limitiranju fizi~kog izvo|enja i izvr{avanja akcija i 4) onesposobljenost
ili ometenost koja se odnosi na ograni~enje u izvr{avanju socijalno definisanih
uloga i zadataka unutar sociokulturne sredine i fizi~kog okruènja”. V. Vesna
Radoman, “Specifi~nosti poloàja osoba sa invaliditetom”, op. cit., str. 25.
Ibid, str. 18; v. Viktorija Cuci}, Iva Jovanovi}, “Osobe sa invaliditetom i okruènje”, op. cit., str. 11–17; Oliver, M. (1998), Theories of Disability in Health Practice
and Research. BMJ, 317: 1446–1449.
15
Hereticus, 3-4/2010
Jovica Trkulja
3. Spre~avanje diskriminacije osoba sa invaliditetom
Danas postoje oblasti dru{tvenog ìvota koje su posebno osetljive
sa stanovi{ta diskriminacije. To su: diskriminacija polova, etni~ka diskriminacija, verska diskriminacija, politi~ka diskriminacija, diskriminacija
manjina, diskriminacija osoba sa invaliditetom, homofobija – diskriminacija
nad GLBT populacijom, diskriminacija osoba koje ìve sa HIV/sidom. U
cilju spre~avanja diskriminacije ovih populacija tokom poslednje dve decenije donet je veliki broj pravnih i politi~kih akata, tako da se s razlogom
govori o novom antidiskriminacionom pravu.
3.1. Novo antidiskriminaciono pravo
Stavljanje van zakona ~itavih grupa lica koja imaju istu boju koè,
nacionalnost ili veroispovest trebalo bi da je ve} stvar daleke pro{losti.
Diskriminacija ljudi samo zbog toga {to imaju odre|ena li~na svojstva –
ubijanje i proterivanje pripadnika odre|ene nacionalnosti, paljenje verskih
objekata, diskriminacija osoba sa invaliditetom, silovanje èna sa invaliditetom koje nisu u stanju da se brane, nasilje nad homoseksualcima, uskra}ivanje lekarske pomo}i licima sa HIV virusom, ne moè da se opravda
ni pravnim ni moralnim razlozima.
Spre~avanje diskriminacije i u tom kontekstu ostvarivanje ljudskih
prava osoba sa invaliditetom predmet je sistematskog bavljenja Ujedinjenih nacija, regionalnih organizacija i velikog broja dràva. To je rezultat
generalnog trenda borbe za ljudska prava, ali i upornog delovanja samih
osoba sa invaliditetom i njihovih organizacija. Na me|unarodnom planu,
pored op{tih doneti su i posebni dokumenti kojima se ure|uje poloàj ovih
lica, garantuje im se ravnopravnost i zabranjuje njihova diskriminacija.11
Na taj na~in, pored ranijih pravno-politi~kih akata (Univerzalna
deklaracija UN o pravima ~oveka, Me|unarodni pakt o gra|anskim i politi~kim pravima, Me|unarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim
pravima, Konvencija o zabrani torture i drugog surovog, nehumanog i
poniàvaju}eg postupanja i ka`njavanja, Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije, Konvencija o ukidanju oblika diskriminacije prama
ènama, Konvencija o pravima deteta), Organizacija UN je donela i niz
novih akata kojima se reguli{u prava osoba sa invaliditetom: Deklaracija
o pravima mentalno retardiranih lica (1971), Deklaracija o pravima invalidnih lica (1975), Svetski program akcije za invalidna lica (1982), Principi
za{tite osoba sa mentalnim oboljenjem i unapre|ivanje za{tite mentalnog
zdravlja (1991).12
11
12
16
V. Damjan Tati}, Za{tita ljudskih prava osoba sa invaliditetom, op. cit., str. 94–145.
Pored ovih univerzalnih dokumenta o ljudskim pravima i dokumenata o poloàju osoba sa invaliditetom usvojenih pod okriljem Ujedinjenih nacija, zna~ajni
Strategija ostvarivanja ljudskih prava osoba sa invaliditetom je
pomerena od za{tite ka ravnopravnosti i izjedna~avanju mogu}nosti ove
populacije. Kao rezultat toga, Generalna skup{tina UN je decembra 1993.
godine usvojila Standardna pravila UN za izjedna~avanje mogu}nosti koje
se pruàju osobama sa invaliditetom.13 “Usvajanje ovog akta predstavlja
krunu Decenije UN posve}ene osobama sa invaliditetom (1983–1992) i
zna~ajan napredak u borbi za prava osoba sa invaliditetom.”14 Ubrzo je
sledilo i dono{enje Konvencije o promovisanju i za{titi dostojanstva osoba
sa invaliditetom kao najzna~ajnijeg dokumenta u oblasti ljudskih prava ove
populacije. Na inicijativu Meksika u decembru 2001. godine Generalna
skup{tina UN je formirala Ad hoc komitet koji }e izraditi nacrt Konvencije.
Po~etkom 2004. godine Radna grupa eksperata Ad hoc komiteta izradila
je tekst nacrta o kojem je vo|ena iscrpna rasprava u Ad hoc komitetu.
Ad hoc komitet je okon~ao svoj rad usvajanjem Predloga konvencije 25.
avgusta 2006. godine, koji je po~etkom decembra 2006. uputio Generalnoj
skup{tini UN. Nakon toga, Generalna skup{tina UN usvojila je Konvenciju
o pravima osoba sa invaliditetom 13. decembra 2006. godine. Konvencija
je otvorena za potpis i ratifikaciju 30. marta 2007, a stupila je na snagu 3.
maja 2008. godine. Do 20. januara 2011. godine Konvenciju je ratifikovalo
96, a potpisalo ju je 147 dràva ~lanica UN.15
Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom ne stvara nova prava
za osobe sa invaliditetom ali predvi|a efikasne mehanizme i mere koje bi
dràve strane ugovornice trebalo da preduzmu da bi osobama sa invaliditetom omogu}ile efikasno i puno uìvanje svih ljudskih prava i osnovnih
sloboda na osnovu jednakosti sa drugima. Konvencija po~iva na na~elima
po{tovanja dostojanstva i prava osoba sa invaliditetom da odlu~uju o svom
ìvotu, nediskriminacije, punog u~e{}a osoba sa invaliditetom u svim sferama dru{tvenog ìvota na ravnopravnim osnovama sa ostalim gra|anima,
po{tovanja invalidnosti kao dela ljudske raznovrsnosti, pruànja jednakih
mogu}nosti osobama sa invaliditetom, rodne i polne ravnopravnosti. Pored toga, Konvencija predvi|a niz obaveza dràvama koje su je usvojile:
poni{tavanje pravnih akata koji su u suprotnosti sa Konvencijom, dono{enje pravnog okvira za ostvarivanje prava i zabranu diskriminacije osoba
13
14
15
su i dokumenti usvojeni pod okriljem Me|unarodne organizacije rada (MOR):
Preporuka o stru~nom osposobljavanju i preosposobljavanju lica R 99, Konvencija MOR-a o profesionalnoj rehabilitaciji i zapo{ljavanju invalidnih lica R 168
i Preporuka MOR-a o profesionalnoj rehabilitaciji i zapo{ljavanju invalidnih
lica R 168.
Standardna pravila UN o izjedna~avanju osoba sa invaliditetom, Centar za samostalni
ìvot invalida u Beogradu i Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, Beograd 2003.
Damjan Tati}, Za{tita ljudskih prava osoba sa invaliditetom, op. cit., str. 100.
Ibid, str. 106.
17
Hereticus, 3-4/2010
Jovica Trkulja
sa invaliditetom. Na taj na~in Konvencija se ubrzo pokazala kao vaàn
instrument i sredstvo u borbi za ravnopravnost osoba sa invaliditetom.16
Ovakva generalna strategija OUN u ostvarivanja ljudskih prava
osoba sa invaliditetom predstavljala je osnovu i podsticaj razvijenim zemljama Evrope da odlu~no krenu u proces savladavanja diskriminacije.
Antidiskriminaciono pravo u Evropi pretrpelo je dramati~ne promene
tokom poslednje decenije. Zna~ajan korak napred na~injen je u okviru
Evropske unije i u okviru Saveta Evrope, ~ime su postavljeni najvi{i evropski standardi u ovoj oblasti.17
Kad je re~ o Evropskoj uniji, ona je Amsterdamskim ugovorom
1997. izmenila Rimski ugovor, uklju~uju}i tako i pravila o zabrani diskriminacije u glavne osniva~ke principe Unije i daju}i pravni osnov za
pokretanje pravnih mehanizama za{tite od diskriminacije ne samo na
osnovu pola, ve} i rasnog ili etni~kog porekla, veroispovesti ili uverenja,
invalidnosti, godina starosti i seksualnog opredeljenja. Na osnovu novog
~lana 13. Rimskog ugovora, tokom 2000. godine donete su dve zna~ajne
direktive EU. Jedna, poznata i kao “Rasna direktiva”, odnosi se na rasnu i
etni~ku diskriminaciju u velikom broju oblasti, uklju~uju}i i pristup poslu,
uslove rada, zaradu, obrazovanje i pristup robama i uslugama, posebno u
pogledu stanovanja, kao i socijalnog osiguranja. Sa druge strane, doneta
je tzv. “Okvirna direktiva o zapo{ljavanju”, koja se odnosi na diskriminaciju na osnovu veroispovesti ili uverenja, seksualne orijentacije, godina i
invalidnosti u oblasti zapo{ljavanja i profesionalne obuke. Ove direktive
integrisale su ve} postoje}a pravila EU o rodnoj diskriminaciji, koja prema
mnogim aspektima predstavljaju njihov prototip. Pored toga, pod okriljem
Evropske unije donet je niz dokumenata kojima se izri~ito zabranjuje
diskriminacija osoba sa invaliditetom i merama za ravnopravno uìvanje
prava ovih osoba.18
16
17
18
18
Ibid, str. 104–112.
Borko Nikoli}, “Evropski standardi zabrane diskriminacije”, u: Sa{a Gajin, Vladimir Vodineli}, Tanja Drobnjak, Borko Nikoli}, Antidiskriminaciono pravo,
Vodi~, tre}e izdanje sa prevodom na romski, albanski i ma|arski jezik, Centar
za unapre|ivanje pravnih studija, Beograd 2008, str. 65–76.
Imamo u vidu slede}e dokumente: Preporuka Saveta Evropske ekonomske zajednice 379 o zapo{ljavanju invalidnih lica iz 1986; rezolucija Saveta Evropske
ekonomske zajednice i ministara prosvete o integraciji dece i mladih sa invaliditetom u redovne sisteme obrazovanja iz 1990; rezolucija Evropskog parlamenta o
ljudskim pravima osoba sa invaliditetom iz 1995; rezolucija Saveta EU o jednakim
mogu}nostima za osobe sa invaliditetom iz 1996; rezolucija Evropskog parlamenta
o karticama za parkiranje za osobe sa invaliditetom iz 1996; rezolucija Saveta EU
o elektronskoj pristupa~nosti za osobe sa invaliditetom iz 2002; rezolucija C 134
Saveta EU o jednakim mogu}nostima za osobe sa invaliditetom u oblasti obrazovanja iz 2003, zaklju~ci Saveta EU o Evropskoj godini osoba sa invaliditetom
iz 2003; dokument 604 o akcionom planu za osobe sa invaliditetom u uve}anoj
Savet Evrope nastoji da prati ove najvi{e standarde. Naime, u okviru
Saveta Evrope, ~lan 14. Evropske konvencije o ljudskim pravima zabranjuje diskriminaciju po velikom broju osnova, ali samo u kori{}enju prava i
sloboda garantovanih samom Konvencijom. Odre|eno unapre|enje postignuto je 2000. godine usvajanjem novog protokola XII uz Konvenciju, koji
sadrì autonomnu zabranu diskriminacije u uìvanju prava garantovanih
zakonom i diskriminacije od strane organa vlasti. U kontekstu borbe protiv
diskriminacije, Savet Evrope posve}uje dosta pa`nje dokumentima koji
ure|uju poloàj osoba sa invaliditetom. U tom smislu doneti su posebni
akti kojima Savet Evrope ure|uje samo poloàj osoba sa invaliditetom i
mere za uìvanje prava koja im pripadaju: Preporuka 1592 Parlamentarne
skup{tine Saveta Evrope iz 2003. i Preporuka (2006)5 Saveta ministara
dràva ~lanica Saveta Evrope o akcionom planu za osobe sa invaliditetom
za period 2006–2015.19
3.2. Antidiskriminaciono pravo u Srbiji
Prihvatanje najvi{ih evropskih standarda u spre~avanju diskriminacije izazov je za nacionalno zakonodavstvo. Ve}i broj zemalja je pristupio
recepciji ovih evropskih standarda i stvaranju odgovaraju}eg pravnog
okvira protiv diskriminacije. Kako stoje stvari u Srbiji?
Komitet Ujedinjenih nacija za ljudska prava je nakon rasprave o
stanju ljudskih prava u Srbiji i Crnoj Gori, 28. jula 2004. g. usvojio zaklju~ke u kojima se od na{e zemlje eksplicitno traì usvajanje sveobuhvatnog
zakonodavstva protiv diskriminacije. Cilj novih zakona, kako se navodi u
zaklju~cima, bila bi borba protiv etni~ke i drugih oblika diskriminacije u
svim sferama dru{tvenog ìvota, kao i obezbe|ivanje efikasnih mehanizama pravne za{tite za `rtve diskriminacije.
Suo~en sa potrebom pravnog reagovanja na diskriminaciju, zakonodavac bi trebalo da prihvati najvi{e evropske standarde i da odgovori
bar na dva zahteva savremenog dru{tva. Prvi je vezan za imperativ modernosti, drugi za imperativ vladavine prava. Uporednopravno posmatrano,
dva su cilja antidiskriminacionih zakona: da precizno defini{u ono {to je
zabranjeno ~initi i da propi{u efikasne mehanizme za{tite od diskriminacije. Iskustva iz uporednog prava, kao i najvi{i standardi Evropske unije
i Saveta Evrope, predstavljaju pouzdanu osnovu za definisanje preciznih
i veoma efikasnih pravnih mehanizama za{tite od diskriminacije.
19
EU Komisije EU iz 2005; regulativa 1107 o putnicima sa invaliditetom u vazdu{nom saobra}aju Saveta EU i Evropskog parlamenta iz 2006 godine i Evropska
strategija za osobe sa invaliditetom 2010–2020. Op{irnije o tome: Damjan Tati},
Za{tita ljudskih prava osoba sa invaliditetom, op. cit, str. 127–144.
19
Hereticus, 3-4/2010
Jovica Trkulja
Usvajanje antidiskriminacionog zakona je obaveza na{e dràve. Ispunjenje ove obaveze izri~ito su zahtevala tela Ujedinjenih nacija i zvani~nici
Saveta Evrope i Evropske unije. Ali i vi{e od toga, sama na{a dràva se
prilikom usvajanja strategije pridruìvanja Evropskoj uniji obavezala na
dono{enje zakona protiv diskriminacije. Ova obaveza ne odnosi se samo
na za{titu posebnih grupa lica, ve} na usvajanje zakona kojim bi se svakome obezbedila pravna za{tita od diskriminacije bez obzira na njegovo
ili njeno li~no svojstvo.
Brojne organizacije civilnog dru{tva Srbije svakodnevno su podse}ale dràvu na ovu obavezu. Organizovani u trajne ili ad hoc koalicije, ove
organizacije su sprovodile kampanju za usvajanje pravnog okvira protiv
diskriminacije, borile se protiv slu~ajeva diskriminacije.20 Postepeno su
vode}e politi~ke stranke i delovi politi~ke elite prihvatili strategiju borbe
protiv diskriminacije. Zahvaljuju}i tome, Srbija (ranije u okviru SFRJ i
SRJ i Dràvne zajednice Srbija i Crna Gora) je ratifikovala ve}inu me|unarodnih dokumenata koji se ti~u osoba sa invaliditetom.
Prvi korak predstavljao je uno{enje odredbi o zabrani diskriminacije
gra|ana po osnovu invalidnosti u Povelju o manjinskim i ljudskim pravima Srbije i Crne Gore, koju su skup{tine Srbije, Crne Gore i SRJ usvojile
po~etkom 2003. godine. U ~lanu 3. stav 3 Povelje izri~ito je zabranjena
diskriminacija po osnovu fizi~ke i intelektualne invalidnosti.
Drugi korak je u~injen kada je Ustav Republike Srbije od 8. novembra 2006. preuzeo odredbe o za{titi ljudskih prava iz Povelje o manjinskim
i ljudskim pravima Srbije i Crne Gore, uklju~uju}i i antidiskriminatorske
odredbe. Ustavom je izri~ito zabranjena diskriminacija po osnovu fizi~ke
i intelektualne invalidnosti (~lan 21. stav 3).
Tre}i korak je bio dono{enje seta antidiskriminacionih zakona kojima se {tite ljudska prava i spre~ava diskriminacija svih gra|ana i osoba
sa invaliditetom. Krunu ovih zakona predstavlja Zakon o spre~avanju diskriminacije osoba sa invaliditetom i Zakon o zabrani diskriminacije. Paralelno sa pra}enjem primene ova dva antidiskriminaciona zakona nu`no je
pomno “pratiti teku}e izmene u zakonodavnoj i podzakonskoj regulativi i
kod svih akata koji zadiru u odre|ene segmente ìvota osoba sa invaliditetom – propisa iz oblasti obrazovanja, zapo{ljavanja, penzijsko-invalidskog i
zdravstvenog osiguranja, socijalne za{tite, privredne delatnosti, urbanizma
i gra|evinarstva, informatike i komunikacija, politi~kih, verskih, kulturnih
sloboda, bra~nog i porodi~nog ìvota – treba intervenisati i osigurati da
nova re{enja podsti~u socijalnu uklju~enost osoba sa invaliditetom. Pomenuti propisi moraju biti u skladu sa me|unarodnim standardima i na~elima
20
20
V. Sa{a Gajin, Vladimir Vodineli}, Tanja Drobnjak, Borko Nikoli}, Antidiskriminacionao pravo, Vodi~, tre}e izdanje sa prevodom na romski, albanski i ma|arski
jezik, Centar za unapre|ivanje pravnih studija, Beograd 2008.
ravnopravnosti i zabrane diskriminacije osoba sa invaliditetom”.21 Da bi
se obezbedila primena pomenutih me|unarodnih dokumenata u Srbiji i
postiglo izjedna~enje mogu}nosti osoba sa invaliditetom, neophodno je
da se predvide nova re{enja u ovoj oblasti, da se postave temelji novoosmi{ljene dràvne politike podr{ke osobama sa invaliditetom.
Vaàn korak u njenom formulisanju jeste ukazivanje na probleme
postoje}e pravne za{tite osoba sa invaliditetom i formulisanje strategije
za njeno unapre|ivanje. Razume se da je formulisanje i realizacija te strategije mogu}a samo uz punu participaciju osoba sa invaliditetom. Uz to,
nije dovoljno samo raspravljati o pravnoj za{titi osoba sa invaliditetom
i predlagati mere za njeno unapre|enje, ve} je podjednako va`no i koji
jezik }emo koristiti u tim dokumentima. Budu}i da se fenomen invalidnosti danas stavlja u kontekst socijalnog pristupa i osnovnih ljudskih prava,
jasno je da se taj pristup mora primenjivati i u jeziku kojim govorimo.22
Konkretni predlozi za promenu pojedinih re{enja u ovoj oblasti nisu
mogu}i bez sveobuhvatne multidisciplinarne analize pravnika, ekonomista,
lekara, psihologa i drugih stru~njaka, bez kojih predlozi novih zakonskih
re{enja ostaju gola improvizacija. socijalnih, ekonomskih i kulturnih resursa, kao i potencijala civilnog dru{tva. Jer, kao {to je poznato, “invalidnost
je mnogo vi{e nego zbir fizi~kih, psihi~kih i emocionalnih o{te}enja”: ona
je “socijalno i politi~ko pitanje, a ne medicinski problem koje se moè
re{iti medicinskom intervencijom”.23 Zahvaljuju}i svim ovim naporima
poslednjih godina, u Srbiji su u~injeni zna~ajni koraci na putu stvaranja
normativnog okvira ravnopravnosti osoba sa invaliditetom i pravnog savladavanja razli~itih oblika njihove diskriminacije.
4. Normativni okvir jednakosti i ravnopravnost
Videli smo da je osnovno polazi{te novog antidiskriminacionog
prava i strategije spre~avanja diskriminacije osoba sa invaliditetom teza
21
22
23
V. Damjan Tati}, “Prava osoba sa invaliditetom, rezime”, u: Prava osoba sa invaliditetom, op. cit., str. 412.
“Ovaj jezik treba da bude jasan, precizan, afirmativan i da doprinosi uvaàvanju
i dignitetu osoba sa invaliditetom. Veoma je va`no da jezik invalidnosti koji se
usvoji kao politi~ki korektan‚ bude prihva}en od svih i da se njime podjednako
sluè same osobe sa invaliditetom, pravnici, zakonodavci, javni radnici, novinari
i {ira javnost.” Gordana Rajkov, “Razli~iti – pa {ta? Neka razmi{ljanja o jeziku
invalidnosti”, u: Prava osoba sa invaliditetom, op. cit., str. 78.
V. S. Bassell, Perception Of Disability. National Conference On Disability And
Health, Procedings, Dallas 1998, Available from URL http://www.cdc.gov/Proceedings, Conference on Disability and Health; v. Milica Gligorovi}, “Multidisciplinarni pristup za{titi osoba sa posebnim potrebama”, u: Prava osoba sa
invaliditetom, op. cit., str. 47–70.
21
Hereticus, 3-4/2010
Jovica Trkulja
da osobama sa invaliditetom nije potrebna za{tita ve} ravnopravnost. Oni
samo èle da budu slobodni gra|ani u slobodnom i ravnopravnom dru{tvu.
Na{a zemlja je na me|unarodnom planu prihvatila ve}inu relevantnih dokumenata koji se ti~u osoba sa invaliditetom. Iako su ti me|unarodnopravni akti postali deo na{eg unutra{njeg pravnog sistema, oni se
u zna~ajnom broju oblasti ne sprovode dosledno. Da bi se spre~ila dalja
diskriminacija osoba sa invaliditetom potrebna je korenita reforma pravne regulative, koja bi obezbedila ravnopravnost osoba sa invaliditetom u
na{oj zemlji.
4.1. Zakoni protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom
Nakon uno{enje odredbi o zabrani diskriminacije gra|ana po osnovu
invalidnosti u Povelju o manjinskim i ljudskim pravima Srbije i Crne Gore
i u novi Ustav Srbije, nametnula se potreba za usvajanjem osnovnog zakona o pravima, du`nostima i zabrani diskriminacije osoba sa invaliditetom.
Grupa stru~njaka Centra za unapre|ivanje pravnih studija u Beogradu je,
nakon serije stru~nih konferencija, okruglih stolova i tribina 2003. godine
uradila model Zakona o zabrani diskriminacije osoba sa invaliditetom. 24
Namera onih koji su se zalagali za dono{enje ovog zakona je bila
dvostruka: s jedne strane, trebalo je podràti osobe sa invaliditetom i njihove organizacije u nastojanju da se izbore za stvarnu, ne samo formalnu
ravnopravnost, a s druge strane, njihova borba morala se staviti u kontekst
op{te problematike po{tovanja ljudskih prava. Iz tih razloga je potrebno
jasnim i preciznim jezikom pravne norme formulisati ono {to se u svakom
pristojnom dru{tvu podrazumeva. Naravno, nije dovoljno samo napisati
zakon, ve} ga treba i primeniti. Ako zakonodavac ima nameru da se njegovi zakoni primenjuju, mora se spustiti na tlo ~injenica, podvrgnuti se
mnogim uslovljavanjima i ograni~enjima stvarnosti.
24
22
Centar za unapre|ivanje pravnih studija u Beogradu predstavio je po~etkom
2004. godine Model Zakona o zabrani diskriminacije osoba sa invaliditetom.
Model je deo projekta koji je ova stru~na nevladina organizacija realizovala od
2002. godine, u saradnji sa invalidskim organizacijama. Izrada modela zakona o
spre~avanju diskriminatornog pona{anja prema osobama sa invaliditetom zavr{ni
je deo jednog ambicioznog projekta. CUPS i Koordinacioni odbor republi~kih
invalidskih organizacija èleli su da na zajedni~kom poslu unapre|ivanja pravne
za{tite osoba sa invaliditetom okupe naj{iri mogu}i krug invalidskih organizacija,
nevladinih organizacija koje se bave problemima za{tite i unapre|ivanja ljudskih
prava i stru~njaka za odgovaraju}e grane prava. V. Sa{a Gajin, Biljana Stanojevi},
Damjan Tati}, Vladimir Vodineli}, Predrag Vukasovi}, “Model zakona protiv
diskriminacije osoba sa invaliditetom”, u: Modeli antidiskriminacionih zakona,
Centar za unapre|ivanje pravnih studija, Beograd 2003; Sa{a Gajin, Vladimir
Vodineli}, Tanja Drobnjak, Borko Nikoli}, Antidiskriminaciono pravo, Vodi~,
op. cit., str. 355–381.
Autori modela Zakona protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom
po{li su od uverenja da su osobe sa invaliditetom sada i ovde, ne u svim
mogu}im dru{tvima i ne zauvek, gra|ani ~ija se prava kr{e tako masovno,
na osobene na~ine sa osobenim posledicama, uz nedostatak svesti kod znatnog dela stanovni{tva da je takvo pona{anje {tetno ne samo za pojedince
koji su njim neposredno pogo|eni, no i za dru{tvo u celini, da te posebne
okolnosti opravdavaju dono{enje takvog zakona. Ambicije autora kretale
su se u slede}im granicama: na~initi zakon koji }e se primenjivati i koji
}e doprineti boljoj efikasnosti i bròj za{titi prava osoba sa invaliditetom.
Oni su koristili strana iskustva i uporednopravna re{enja, traìli su i mnogo
puta nalazili inspiraciju u njima, ali ih nisu mehani~ki preuzimali.
Pri formulisanju posebnih oblika diskriminacije vodili su ra~una
kako o osnovnom cilju zakona – spre~avanju diskriminatornog pona{anja,
tako i o ravnoteì interesa lica koja stupaju u odre|eni odnos regulisan
zakonom. Na primer, legitimni interes poslodavca jeste da zapo{ljavanje
lice koje moè da obavlja poslove neophodne za ostvarenje dobiti. Antidiskriminaciono zakonodavstvo moè da mu zabrani da, u okviru radne
sposobnosti potrebne za odre|eno radno mesto i samo u tom okviru, pravi
razliku, odnosno vr{i diskriminaciju izme|u osoba sa invaliditetom i drugih
lica koja èle da se zaposle. Uzimaju}i u obzir nasle|e pro{losti i sada{nji
nepovoljni poloàj osoba sa invaliditetom, ovaj model zakona je predvideo da se iz reìma zabrane diskriminacije izuzima niz mera usmerenih
ka pobolj{anju ìvotnih uslova osoba sa invaliditetom, iako te mere predstavljaju, teorijski posmatrano, pozitivnu diskriminaciju – diskriminaciju
koja bi trebalo da {titi posebne interese diskriminisane dru{tvene grupe.
U meri u kojoj se bude popravljao op{ti poloàj osoba sa invaliditetom,
~emu treba da doprinesu i odredbe ovog zakona, nestaja}e i potreba za
nekim od mera posebne za{tite osoba sa invaliditetom. Ipak, treba naglasiti da ovaj proces nikada ne moè biti doveden do teorijskog i logi~kog
zavr{etka. Osobama sa invaliditetom koje se ni uz pomo} savremene tehnike ne mogu uklju~iti u redovne ìvotne tokove – a njih je manje no {to
obi~no mislimo – uvek }e biti potrebno da broj takvih lica bude sveden
na minimum odre|en isklju~ivo medicinskim faktorima.
Ovaj model Zakona je dve godine bio predmet stru~nih i javnih
rasprava.25 Dve godine kasnije, tekst modela je sa sitnim izmenama posluìo kao osnova za Predlog Zakona o spre~avanju diskriminacije osoba
sa invaliditetom, koji je u{ao u skup{tinsku proceduru po~etkom 2006. i
stupio na snagu 17. aprila 2006. godine.26
25
26
V. Jovica Trkulja, Predrag Vukasovi}, “Rezultati javne rasprave o Modelu Zakona
protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom”, Hereticus, br. 3, 2004, str. 141–144.
Zakon o spre~avanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, Slu`beni glasnik RS,
br. 33/2006, objavljen 17. aprila 2006.
23
Hereticus, 3-4/2010
Jovica Trkulja
U pogledu zakonskog regulisanja prava osoba sa invaliditetom u
uporednom pravu, i kod nas postoje dva ekstremna stanovi{ta: prvo, koje
se zalaè za sveobuhvatnu kodifikaciju svih pravnih normi koje se na bilo
koji na~in ti~u osoba sa invaliditetom, i drugo, koje se zalaè za prilago|avanje ve} postoje}ih posebnih zakona u oblasti zdravstvene i socijalne
za{tite, obrazovanja, zapo{ljavanja, pristupa~nosti ìvotne i radne sredine,
pruànja javnih usluga, saobra}aja, dràvne uprave i pravosu|a i drugih
oblasti u kojima osobe sa invaliditetom mogu biti ometane u kori{}enju
svojih prava.27
Zakon o spre~avanju diskriminacije osoba sa invaliditetom je u izvesnom smislu sinteza ovih stanovi{ta. On se bazira na slede}im na~elima:
(1) zabrana diskriminacije osoba sa invaliditetom, (2) po{tovanje ljudskih
prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom, (3) podsticanje uklju~enosti
osoba sa invaliditetom u sve sfere dru{tvenog ìvota na osnovama ravnopravnosti i 4) uklju~enost osoba sa invaliditetom u sve procese u kojim se
odlu~uje o njihovim pravima i obavezama.
Zakonom se ure|uje op{ti reìm zabrane diskriminacije po osnovu
invalidnosti, posebni slu~ajevi diskriminacije osoba sa invaliditetom, postupak za{tite osoba izloènih diskriminaciji, organi nadle`ni za spre~avanje
diskriminacije, preduzimanje mera za podsticanje ravnopravnosti osoba sa
invaliditetom, kao i sankcije za neke od zabranjenih akata diskriminacije.
Osnovna ideja Zakona je da osobama sa invaliditetom nije potrebna za{tita ve} ravnopravnost. Oni samo èle da budu slobodni gra|ani u
slobodnom i ravnopravnom dru{tvu.
Zakon o spre~avanju diskriminacije osoba sa invaliditetom predstavlja veliki korak napred, jer je Srbija kona~no dobila zakon u kojem
je ta~no re~eno {ta su sve akti diskriminacije, da su oni zabranjeni i da
postoje mehanizmi za za{titu osoba izloènih diskriminaciji i ostvarivanje
njihove ravnopravnosti.
Pored ovog sistemskog zakona, odredbe o zabrani diskriminacije na
osnovu invaliditeta sadràne su i u slede}im zakonima: Zakon o zabrani
diskriminacije iz marta 2009. godine, Zakon o potvr|ivanju Konvencije o
pravima osoba sa invaliditetom, Zakon o potvr|ivanju Opcionog protokola
uz Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom, usvojeni 29. maja 2009.
godine (posle deponovanja ratifikacionih instrumenata kod generalnog
sekretara UN, Konvencija i Opcioni protokol po~eli su da vaè izme|u
Srbije i ostalih strana ugovornica od 31. jula 2009. godine), Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapo{ljavanju osoba sa invaliditetom iz maja
27
24
Vladan Jovanovi}, “Spre~avanje diskriminacije lica sa invaliditetom”, u: Prava
osoba sa invaliditetom, op. cit., str. 232–239; Borivoje Ljubinkovi}, “Prioriteti
zakonodavne delatnosti”, u: Prava osoba sa invaliditetom, op. cit., str. 240–247.
2009, Zakon o radu, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja,
Zakon o visokom obrazovanju, Zakon o zdravstvenoj za{titi. “Zna~ajno je
{to krovni antidiskriminacijski zakon ~lanom 26 zabranjuje diskriminaciju
osoba sa invaliditetom i kr{enje njihovih prava u politi~kim, ekonomskim,
kulturnim i drugim aspektima javnog, profesionalnog, privatnog i porodi~nog ìvota. U postupcima pokrenutim zbog diskriminacije na osnovu
invalidnosti, pored samih osoba `rtava diskriminacije i njihovih zakonskih
zastupnika, tu`bu zbog diskriminacije mogu podneti i organizacije osoba
sa invaliditetom, a teret dokazivanja u gra|anskoj parnici preba~en je na
tuènog.”28
Analizom vaè}ih propisa i strate{kih dokumenata u Srbiji, moè
se do}i do zaklju~ka da je tokom poslednje decenije postignut napredak
u spre~avanju diskriminacije. Srbija je postavila op{ti normativni okvir za
po{tovanje principa jednakosti i za{tite od diskriminacije u svim oblastima
dru{tvenog ìvota.29
4.2. Problemi ostvarivanje ljudskih prava
Videli smo da je generalna strategija u Evropi i svetu u ovoj oblasti izjedna~avanje mogu}nosti osoba sa invaliditetom i stvaranje uslova
za njihovu ravnopravnost u dru{tvu. Primena Standardnih pravila za izjedna~avanje mogu}nosti koje se pruàju invalidima i nacrt Konvencije
UN o za{titi i promovisanju prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom.
zahteva novu strategiju i osmi{ljenu dràvnu politiku podr{ke osobama sa
invaliditetom. Formulisanje i realizacija te strategije mogu}i su samo uz
punu participaciju osoba sa invaliditetom. Jer, invalidnost je mnogo vi{e
nego zbir fizi~kih, psihi~kih i emocionalnih o{te}enja. Ona je socijalno i
politi~ko pitanje, a ne medicinski problem koji se moè re{iti medicinskom
intervencijom.
U realizaciji te strategije dràve se suo~avaju sa brojnim, ~esto nepremostivim problemima:
Problemi izjedna~avanja mogu}nosti osoba sa invaliditetom: 1) preduslovi za izjedna~avanje mogu}nosti i ravnopravno u~e{}e osoba sa invaliditetom (podizanje svesti, medicinska za{tita, rehabilitacija, slu`be za
podr{ku); 2) op{ti reìm zabrane diskriminacije osoba sa invaliditetom;
3) op{ti reìm afirmativne akcije, odnosno reìm pozitivne diskriminacije
osoba sa invaliditetom; 4) primena politi~ki korektnog jednoobraznog
28
29
Damjan Tati}, “Pravni okvir Republike Srbije za ravnopravnost osoba sa invaliditetom”, Hereticus, br 3–4, 2010, str. 31–44; Vladimir Vodineli}, “Tu`be za za{titu
od diskriminacije”, u: Antidiskriminaciono pravo, Vodi~, op. cit., str. 29–50.
25
Hereticus, 3-4/2010
Jovica Trkulja
jezika invalidnosti; 5) adekvatna upotreba terminologije je od su{tinskog
zna~aja, po{to upotrebljeni jezik odraàva i stav dru{tva prema pojavi koju
opisuje; 6) posebni pravni reìmi za{tite osoba sa invaliditetom, kao {to su
za{tita na radu, pitanje arhitektonskih, odnosno, fizi~kih prepreka, pravo
na {kolovanje, pravo na zdravstvenu za{titu, sloboda informisanja i sl.;
7) problem normativnog regulisanja pristupa~nosti fizi~ke i radne sredine
i njene prilago|enosti ograni~enim fizi~kim mogu}nostima osoba sa invaliditetom; 8) problem pristupa~nosti kao osobine okruènja koja je zna~ajna
za sve ljude, bez obzira koje su njihove fizi~ke, senzorne, intelektualne
karakteristike i/ili godine starosti (koncept “dizajn za sve”); 9) organizacija odgovaraju}ih slu`bi koje }e pruìti specifi~ne usluge potrebne za
nesmetano funkcionisanje invalidnog lica u okolini koja ga svakodnevno
okruùje. (Re~ je o konceptu za{ti}enog stanovanja, izgradnji stambenih
jedinica prilago|enih potrebama osoba sa invaliditetom, konceptu koji se
ostvaruje u mnogim evropskim zemljama); 10) specijalizovane slu`be za
pomo} doma}instvima u kojima ìve invalidi (pomo} u ku}i, kao i slu`ba
personalnih asistenata koja omogu}uje znatnom broju osoba sa invaliditetom u zemljama EU vo|enje potpuno samostalnog ìvota); 11) pitanje
institucionalnog zbrinjavanja najteìh invalida kojima navedeni oblici
pomo}i ne mogu obezbediti zadovoljavanje vitalnih potreba; 12) socijalna integracija osoba sa invaliditetom; 13) integrisano {kolovanje treba da
bude op{ti princip za obrazovanje osoba sa invaliditetom, dok specijalne
{kole predstavljaju izuzetak; 14) kako osnaìti ljude sa invaliditetom da
u~estvuju u dru{tvu, ~ak i one sa teìm oblicima o{te}enja; 15) kako uklju~iti osobe sa invaliditetom u glavne tokove dru{tva – u relevantne sektore
formulisanja politike; 16) kako uticati na promenu odnosa javnog mnjenja
prema potrebama osoba sa invaliditetom i stvaranje jednakih mogu}nosti
za sve ljude.30
Problemi ekonomsko-socijalnog poloàja osoba sa invaliditetom:
1) teàk materijalni poloàj osoba sa invaliditetom; 2) 80% osoba sa invaliditetom u Srbiji ne radi, ve} je u invalidskoj penziji, nezaposleno je ili
izdràvano; 3) tro{kovi invalidnosti; invalidnost ne sme biti teret ve} investicija; 4) da li tro{kove koje neposredno ili posredno izaziva invalidnost
moraju snositi svi: osobe sa invaliditetom neposredno pogo|ene invalidno{}u, doma}instva u ~ijem okviru oni ìve i dru{tvena zajednica, kako lokalna tako i dràva u celini; 5) servis personalnih asistenata; 6) normativno
30
26
V. Viktorija Cuci}, Iva Jovanovi}, “Osobe sa invaliditetom i okruènje”, op. cit.,
str. 11–28; Predrag Vukasovi}, “O ravnopravnosti tereta i teretu ravnopravnosti”, Hereticus, br. 3, 2004, str. 16–25; Damjan Tati}, Za{tita ljudskih prava osoba
sa invaliditetom, op. cit., str. 193–224; Gordana Rajkov, “Razli~iti – pa {ta? Neka razmi{ljanja o jeziku invalidnosti”, u: Prava osoba sa invaliditetom, op. cit.,
str. 71–79.
regulisanje op{teg finansiranja invalidske za{tite i specifi~ni oblici finansijske podr{ke invalidima i doma}instvima u kojim oni ìve; 7) unapre|ivanje
kompenzatorskih i socijalno-ekonomskih prava osoba sa invaliditetom i
njihovih porodica; 8) osloba|anje od poreza i carina za odre|ene vrste
proizvoda i usluga, kao u slu~aju nabavke specijalnih pomagala za lica sa
invaliditetom; 9) beneficirani radni sta`; 10) finansijske olak{ice u javnom
transportu u vidu prava na besplatnu vo`nju ili sniènja cena prevoza;
11) direktna dràvna pomo} osobama sa invaliditetom izdvajanjem sredstava iz budèta, davanja invalidskim udruènjima i organizacijama, ili
osobama sa invaliditetom neposredno i sl.; 12) nepostojanje celovite strategije zapo{ljavanja osoba sa invaliditetom.31
Problemi delovanja invalidskih organizacija: 1) otvorena pitanja i
dileme pravnog statusa organizacija lica sa invaliditetom; 2) u kojoj meri
su osobe sa invaliditetom spremne da se uklju~e u invalidske organizacije
i udruènja; 3) vrste invalidskih organizacija i udruènja i njihova misija;
4) u~lanjenost u invalidske organizacije i udruènja i njihove aktivnosti;
5) obuka osoblja invalidskih organizacija i udruènja; 6) intenzivnija saradnja dràve, lokalne zajednice i invalidskih organizacija; 7) fundamentalna
zavisnost invalida i njihovih organizacija od dru{tvenih, ekonomskih i
politi~kih procesa u mnogo {irem i sloènijem okruènju; 8) pravni status
i finansiranje invalidskih organizacija i udruènja; 9) uloga organizacija/
udruènja osoba sa invaliditetom u ja~anju civilnog dru{tva; 10) informisanje i koordinacija rada i me|unarodna saradnja; 11) invalidske organizacije
moraju se osloboditi predrasuda, biti aktivne i stvarati sliku u javnosti o
osobama sa invaliditetom kao ravnopravnim gra|anima i aktivnim subjektima, a ne pasivnim primaocima tu|e milostinje.32
Ovi problemi ostali su u Srbiji i nakon dono{enja normativnog okvira za spre~avanje diskriminacije osoba sa invaliditetom. U uslovima krize
poslednjih godine pojedini od ovih problema se javljaju u jo{ teèm obliku.
Uz to, istraìvanja ukazuju da su predrasude, duboko ukorenjene u kulturi,
klju~na ~injenica za tuma~enje ukupnog odnosa dru{tva prema osobama
sa invaliditetom. “Na invaliditet kao primarno o{te}enje, nadogra|uje se
od strane okruènja pripisana nesposobnost. Kao rezultat se javlja generalizacija primarnog o{te}enja na ~itavu li~nost. Ishod upornog o~uvanja
predrasuda je nedostupno okruènje, isklju~ivanje iz dru{tvenog ìvota
31
32
Mirosinka Dinki}, Iva Jovanovi}, “Ekonomsko-socijalni aspekt za{tite osoba sa
invaliditetom”, op. cit., str. 287–303.
V. Predrag Vukasovi}, “Neostvarena misija invalidskih udruènja”, u: Prava osoba sa invaliditetom, op. cit., str. 349–362; J. Jevti}, “O radu udruènja osoba sa
invaliditetom”, u: Osobe sa invaliditetom i okruènje, op. cit., str. 157–166; Sanja
Nikolin, “Uloga udruènja osoba sa invaliditetom u ja~anju civilnog dru{tva”, u:
Osobe sa invaliditetom i okruènje, op. cit., str. 144–155.
27
Hereticus, 3-4/2010
Jovica Trkulja
i uspostavljanje socijalne distance od strane ve}inskog dela stanovni{tva.
Povratno, ustanovljeno je da je li~ni identitet osoba sa invaliditetom neraskidivo povezan sa njihovim dru{tvenim identitetom. Tako se, unutar
kulturom i dru{tvom definisanih okolnosti, stvara okvir koji ne dozvoljava
pojedincu da razvije svoje mogu}nosti i potrebe.”33
U Srbiji postoji diskrepanca izme|u normativnog i stvarnog poloàja osoba sa invaliditetom. Mnoga od proklamovanih prava osoba sa
invaliditetom nestaju u birokratskom trouglu i interesnoj sprezi birokrata
odre|enih ministarstva, nevladinih organizacija i invalidskih organizacija koje se bave pravima osoba sa invaliditetom. Zato valja izbe}i zamke
normativisti~ke iluzije po kojoj }e nova zakonska regulativa automatski
obezbediti osobama sa invaliditetom bolje ìvotne uslove. Nova zakonska
regulativa u ovoj oblasti je nu`na, ali nije dovoljna.
5. Zaklju~ak
Na osnovu svega izloènog, kao glavne zaklju~ke izdvajamo:
– u sagledavanju dru{tvenog poloàja i pravnog statusa osoba sa
invaliditetom treba polaziti od socijalnog modela pristupa invalidnosti.
Invalidnost je mnogo vi{e nego zbir fizi~kih, psihi~kih i emocionalnih o{te}enja. Ona je socijalno i politi~ko pitanje, a ne medicinski problem koji se
moè re{iti medicinskom intervencijom;
– osobama sa invaliditetom nije potrebno saàljenje ve} konkretna
podr{ka. Pre svega, ona koja se odnosi na ostvarivanje njihovih osnovnih
ljudskih prava i sloboda;
– na{em dru{tvu je potreban nov pravni pristup osobama sa invaliditetom koji bi bio prilago|en socijalnoj stvarnosti Srbije i saobraèn
evropskim i svetskim pravnim standardima u ovoj oblasti;
– preduslov za ostvarivanje ljudskih prava i postizanje pune ravnopravnosti osoba sa invaliditetom jeste postojanje antidiskriminacijskog
zakonodavstva, kojim su na precizan na~in ure|eni mehanizmi za{tite u
slu~ajevima diskriminacije na osnovu invalidnosti;
– osnovna ideja antidiskriminacionog zakonodavstva je da osobama
sa invaliditetom nije potrebna za{tita ve} ravnopravnost. Oni samo èle da
budu slobodni gra|ani u slobodnom i ravnopravnom dru{tvu;
– pored odgovaraju}eg pravnog okvira i antidiskriminacionih propisa, neophodno je usvojiti i strategije za preduzimanje i afirmaciju akcija
33
28
Jasmina Petrovi}, “Dru{tveni poloàj osoba sa invaliditetom u Srbiji: izme|u
diskriminacije i integracije – studija slu~aja (rezultati sociolo{kog istraìvanja)”,
Hereticus, br. 3–4, 2010, str. 93–108; V. Vesna Radoman, “Specifi~nosti poloàja
osoba sa invaliditetom i mogu}nosti psihosocijalne podr{ke”, u: Prava osoba sa
invaliditetom, op. cit., str 21–46.
i mera za stvaranje jednakih mogu}nosti na osnovu ravnopravnosti. Formulisanje i realizacija te strategije mogu}i su samo uz punu participaciju
osoba sa invaliditetom;
– veoma je va`no i koji jezik se koristiti u pravno-politi~kim dokumentima i medijima. Budu}i da se fenomen invalidnosti danas stavlja u
kontekst socijalnog pristupa i osnovnih ljudskih prava, jasno je da se taj
pristup mora primenjivati i u jeziku kojim govorimo;
– ovakva aktuelizacija prava osoba sa invaliditetom i artikulacija
njihovih interesa na dràvom nivou moè posle niza godina da dovede do
njihovog boljeg poloàja u na{em dru{tvu;
– set antidiskriminacionih zakona koji su doneti u Srbiji poslednjih
godina predstavlja solidan pravni okvir za ostvarivanje prava i ravnopravnosti osoba sa invaliditetom. Paralelno sa pra}enjem primene antidiskriminacionih zakona nu`no je pratiti teku}e izmene u zakonodavnoj i
podzakonskoj regulativi i u svim aktima koji zadiru u odre|ene segmente
ìvota osoba sa invaliditetom i osigurati da nova re{enja omogu}e njihovu
socijalnu uklju~enost i ravnopravnost;
– u Srbiji postoji diskrepanca izme|u normativnog i stvarnog poloàja osoba sa invaliditetom. Mnoga od proklamovanih prava osoba sa
invaliditetom se ne ostvaruju iz objektivnih razloga, nerazvijenog i siroma{nog dru{tva, a mnoga nestaju u birokratskom trouglu i interesnoj sprezi
birokrata odre|enih ministarstava, nevladinih organizacija i invalidskih
organizacija koje se bave pravima osoba sa invaliditetom;
– iako postoje}e zakone o pravima osoba sa invaliditetom treba
menjati i prilago|avati vremenu i uslovima u kojima ìvimo, nijedna zakonska regulativa ne}e invalidima obezbediti bolje ìvotne uslove i prava
koja su primenjiva. Boljih ìvotnih uslova i prava osoba sa invaliditetom
nema bez sistematske edukacije na{eg stanovni{tva i relevantnih dru{tvenih i politi~kih faktora, a ne samo ljudi koji se bave ovom problematikom;
– valja izbe}i zamke normativisti~ke iluzije po kojoj }e nova zakonska
regulativa automatski obezbediti osobama sa invaliditetom bolje ìvotne
uslove. Nova zakonska regulativa u ovoj oblasti je nu`na, ali nije dovoljna;
– najzad, treba uvek imati u vidu da nijedan ~ovek nije poreme}aj
ni u terminologiji, niti u stvarnosti. Svako od nas ima neko ograni~enje,
nedostatak, ali i potencijale koje teì da iskoristi i iskaè. ôvek nije ograni~enje ve} mogu}nost i ne treba praviti razliku izme|u ljudi, bez obzira na
to da li imaju vi{e ili manje izraène (ne)sposobnosti i tzv. posebne potrebe.
29
Hereticus, 3-4/2010
Jovica Trkulja
Jovica Trkulja
DIFFERENT, BUT EQUAL
– FROM A PASSIVE OBJECT OF PROTECTION
TO AN ACTIVE HOLDER OF RIGHTS
OF PERSONS WITH DISABILITIES
Summary
A social status and legal status of persons with disabilities should be examined from a social model of interpreting disability. Persons with disabilities do
not need pity but concrete support, primarily the one that refers to the realization
of their basic human rights and freedoms. A pre-condition for the realization of
human rights and the achievement of full equality of persons with disabilities is the
existence of anti-discrimination legislation by which the mechanisms of protection
in cases of discrimination based on disability are regulated in a precise manner. In
addition to the adequate legal framework and anti-discrimination regulations, it
is also necessary to adopt the Strategy on undertaking and affirmation of actions
and measures for creating equal opportunities based on equality. Formulating and
realizing this strategy is possible exclusively with the full participation of persons
with disabilities. Such actualization of the rights of persons with disabilities and
articulation of their interests at a state level can result in their better status in our
society after a number of years. The anti-discrimination set of laws that have been
adopted in Serbia in the last several years represents a solid legal framework for
the realization of rights and equality of persons with disabilities. However, there
is a discrepancy between a normative and actual status of persons with disabilities in Serbia. There will be no better living conditions and rights of persons with
disabilities without the systematic education of our citizens and relevant social
and political factors. The education of only those people who deal with this issue
is not enough. Therefore, the normative illusions according to which the new legal regulation would automatically provide persons with disabilities with better
conditions should be avoided. New legal regulation in this field is necessary but
not sufficient. One should always have in mind that no person is a disturbance
in terminology or in reality. A person is not limitation but opportunity and the
difference between people should not be made, regardless of whether they have
more or less prominent (dis)abilities.
Key words:
30
human rights of persons with disabilities, social model of interpretation of disability, non-discrimination, equal opportunities,
antidiscrimination law, the Law on Prevention of Discrimination
of Persons with Disabilities
Pravni okvir Republike Srbije za ravnopravnost osoba sa invaliditetom
UDK
342.726-056.24(497.11)
Damjan Tati}
~lan komiteta UN za prava osoba sa invaliditetom, Beograd
PRAVNI OKVIR REPUBLIKE SRBIJE
ZA RAVNOPRAVNOST OSOBA
SA INVALIDIDTETOM
Rezime: Ustav Republike Srbije izri~ito zabranjuje diskriminaciju na osnovu fizi~kog i intelektualnog invaliditeta i garantuje gra|anima efikasnu za{titu
od diskriminacije. Zakon o spre~avanju diskriminacije osoba sa invaliditetom iz
2006. godine i krovni Zakon o zabrani diskriminacije iz 2009. godine pruàju op{ti
antidiskriminacijski okvir. Zakon o spre~avanju diskriminacije osoba sa invaliditetom ure|uje op{ti reìm zabrane diskriminacije po osnovu invalidnosti, posebne
slu~ajeve diskriminacije osoba sa invaliditetom, postupak za{tite osoba izloènih
diskriminaciji i mere za podsticanje ravnopravnosti i socijalne uklju~enosti osoba sa
invaliditetom (~lan 1), kao i sankcije za neke od zabranjenih akata diskriminacije.
Odredbe o zabrani diskriminacije na osnovu invaliditeta sadràne su i u
vi{e op{tih zakona – Zakonu o radu, Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i
vaspitanja, Zakonu o visokom obrazovanju, Zakonu o zdravstvenoj za{titi, kao i u
op{tem Zakonu o zabrani diskriminacije i Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji
i zapo{ljavanju osoba sa invaliditetom. Postojanje antidiskriminacijskog zakonodavstva predstavlja prvi, nu`ni korak u naporima da se osobama sa invaliditetom
osigura ravnopravnost. Ipak, spre~avanje diskriminacije samo po sebi te{ko moè
garantovati punu uklju~enost ovih osoba u sve oblasti dru{tvenog ìvota. Nu`no
je preduzimanje mera za izjedna~avanje mogu}nosti. Analizom vaè}ih propisa
i strate{kih dokumenata u Srbiji moè se do}i do zaklju~ka da je tokom poslednje decenije postignut napredak u izjedna~avanju mogu}nosti koje se pruàju
osobama sa invaliditetom, ali da jo{ mnogo mora da se uradi kako bi ove osobe
mogle da u~estvuju u svim oblastima dru{tvenog ìvota na osnovu jednakosti sa
ostalim gra|anima.
Klju~ne re~i: ravnopravnost, nediskriminacija, izjedna~avanje mogu}nosti, pravni
okvir, osobe sa invaliditetom
Ustav Republike Srbije garantuje jednakost gra|ana i {titi ih od
diskriminacije. Svako ima pravo na jednaku pravnu za{titu, bez diskriminacije. Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po
bilo kom osnovu, a naro~ito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti,
dru{tvenog porekla, ro|enja, veroispovesti, politi~kog ili drugog uverenja,
imovinskog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi~kog ili fizi~kog invaliditeta (Ustav Srbije, ~lan 21). Ne smatraju se diskriminacijom posebne
31
Hereticus, 3-4/2010
Damjan Tati}
mere koje Republika Srbija moè uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su su{tinski u nejednakom poloàju sa ostalim
gra|anima. @enama, omladini i osobama sa invaliditetom omogu}uju se
posebna za{tita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom (~lan
60. Ustava Srbije).
Narodna skup{tina Republike Srbije usvojila je na svom Drugom
redovnom zasedanju 17. aprila 2006. godine Zakon o spre~avanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. Zakon o spre~avanju diskriminacije osoba
sa invaliditetom ure|uje op{ti reìm zabrane diskriminacije po osnovu
invalidnosti, posebne slu~ajeve diskriminacije osoba sa invaliditetom,
postupak za{tite osoba izloènih diskriminaciji i mere za podsticanje ravnopravnosti i socijalne uklju~enosti osoba sa invaliditetom (~lan 1), kao i
sankcije za neke od zabranjenih akata diskriminacije.
U Delu II Zakona propisuje se op{ta zabrana diskriminacije. U ~lanovima 6–10. Zakona defini{u se oblici diskriminacije – neposredna diskriminacija i posredna diskriminacija, povreda na~ela jednakih prava i obaveza, pozivanje i navo|enje na diskriminaciju, te{ki oblici diskriminacije,
kao i slu~ajevi koji se ne}e smatrati diskriminacijom. Zakon zabranjuje
kako neposrednu, tako i posrednu diskriminaciju, viktimizaciju, pozivanje
i navo|enje na diskriminaciju. Zakon u ~lanu 8. odre|uje da se ne smatraju diskriminacijom odredbe zakona, propisa, odluke ili posebne mere
donete u cilju pobolj{anja poloàja osoba sa invaliditetom, ~lanova njihovih
porodica i organizacija osoba sa invaliditetom, kojima se pruà posebna
podr{ka, neophodna za uìvanje i ostvarivanje njihovih prava pod istim
uslovima pod kojima ih uìvaju i ostvaruju drugi (odeljak 1). Dono{enje
odnosno zadràvanje postoje}ih akata i mera ~iji je cilj otklanjanje ili popravljanje nepovoljnog poloàja osoba sa invaliditetom kojima se pruà
posebna podr{ka ne}e predstavljati diskriminaciju (odeljak 2). Preduzimanje
afirmativnih akcija i pozitivnih mera za unapre|ivanje poloàja osoba sa
invaliditetom, poput kvota pri zapo{ljavanju ili specijalizovanog prevoza
za osobe sa invaliditetom, predstavlja}e konkretan doprinos promovisanju
ravnopravnosti osoba sa invaliditetom i stvaranju jednakih mogu}nosti za
njihovo puno u~e{}e u dru{tvu.
Zakon predvi|a slede}e naro~ito te{ke oblike diskriminacije: izazivanje i podsticanje neravnopravnosti ili netrpeljivosti prema osobama
sa invaliditetom (odeljak 1. ~lana 9) i propagiranje ili smi{ljeno vr{enje
diskriminacije od strane organa javne vlasti u postupcima pred doti~nim
organima, putem javnih glasila, u politi~kom ìvotu, prilikom pruànja javnih usluga, u oblasti radnih odnosa, obrazovanja, kulture, sporta (odeljak
2. ~lana 9). Zabranjeno je i ispisivanje, isticanje na javnim mestima i {irenje na drugi na~in poruka i simbola kojima se poziva na diskriminatorsko
postupanje prema osobama sa invaliditetom (~lan 10).
32
Zakon u Delu III govori o posebnim slu~ajevima diskriminacije osoba sa invaliditetom. Ovde su ure|eni pojedina~ni slu~ajevi diskriminacije
koji su zabranjeni. Zakon predvi|a zabranu diskriminacije osoba sa invaliditetom u slede}im oblastima: postupanje pred organima javne vlasti (~l.
11), u~e{}e u organizacijama i udruènjima gra|ana (~l. 12), pristup javnim
objektima, povr{inama i uslugama (~l. 13–16), pristup javnom saobra}aju
(~l. 27–29), pruànje zdravstvenih usluga (~l. 17), obrazovanje (~l. 18–20),
zapo{ljavanje i radni odnosi (~l. 21–26), bra~ni i porodi~ni odnosi (~l. 30).
Predvi|ena je i zabrana diskriminacije organizacija osoba sa invaliditetom
(~l. 31). Zakon prvo daje spisak ~injenja, ne~injena, propu{tanja ili drugih
akata koji predstavljaju zabranjene slu~ajeve diskriminacije po osnovu invalidnosti u doti~nim oblastima. Zakon predvi|a i posebno te{ke slu~ajeve
diskriminacije u pojedinim oblastima (~lanovi 11, 15, 17, 20, 26. i 29). Oni
se po pravilu manifestuju kroz uznemiravanje, vre|anje i omalovaàvanje
osoba sa invaliditetom koje su izloène diskriminaciji u oblastima ure|enim pomenutim ~lanovima Zakona. Izuzetak su slu~ajevi diskriminacije
u pruànju zdravstvene za{tite (~lan 17). Ovde je zakonodavac po{ao od
pretpostavke da u ovoj oblasti dru{tvenog ìvota svaki akt diskriminacije
sam po sebi predstavlja posebno teàk slu~aj zbog zna~aja zdravstvene
za{tite i mogu}ih posledica neukazivanja za{tite osobama sa invaliditetom.
Zakon propisuje i koji akti ne predstavljaju zabranjenu diskriminaciju u
navedenim oblastima (~lanovi 12, 14, 19, 23, 25, 28. i 30).1
U Delu IV Zakona predvi|ene su i mere za podsticanje ravnopravnosti osoba sa invaliditetom. Predloène mere su pisane po ugledu na
re{enja iz Standardnih pravila UN za izjedna~avanje mogu}nosti koje se
pruàju osobama sa invaliditetom. One predstavljaju nuàn preduslov i
osnov za postizanje ravnopravnosti osoba sa invaliditetom u na{em dru{tvu.
Mere predstavljaju smernice i minimalne standarde koje treba razra|ivati
zakonima iz oblasti socijalne za{tite, kompenzatornih prava, urbanizma i
gra|evinarstva, saobra}aja i telekomunikacija, procesnog prava, obrazovanja, ure|enja kulturnih i sportskih delatnosti...
Po ugledu na Standardno pravilo 4, Zakon predvi|a da lokalne
samouprave treba da podsti~u osnivanje slu`bi podr{ke za osobe sa invaliditetom radi pove}anja nivoa samostalnosti ovih osoba i ostvarivanja
njihovih prava (~lan 32). Prilikom tuma~enja ove odredbe treba imati na
umu da, iako lokalne samouprave podsti~u osnivanje slu`bi podr{ke, dràva treba da osigura kvalitet i standard usluga tih slu`bi. Ovo treba raditi
u partnerstvu sa organizacijama osoba sa invaliditetom i uz doslednu primenu na~ela korisni~ke kontrole kvaliteta usluga i standarda.
1
Za vi{e detalja v. J. Kotevi}, D. Tati}, “Zakon o spre~avanju diskriminacije osoba
sa invaliditetom Republike Srbije”, u: Zbornik XX Kopaoni~ke {kole prirodnog
prava, tom IV, 2007.
33
Hereticus, 3-4/2010
Damjan Tati}
Zakon predvi|a da lokalne samouprave treba da preduzimaju mere za stvaranje pristupa~nog fizi~kog okruènja za osobe sa invaliditetom
(~lan 33). Prilikom tuma~enja ove odredbe zakona ne treba smetnuti s
uma da dràva mora da propi{e tehni~ke standarde pristupa~nosti, procedure koje }e se primenjivati jednoobrazno u svim jedinicama lokalne
samouprave, kao i sankcije za one koji ne po{tuju te standarde. Ovo je i
u~injeno kroz Pravilnik o uslovima projektovanja i planiranja vezanim za
nesmetano kretanje dece, starih, invalidnih i hendikepiranih lica (usvojen
1997) i izmene Zakona o izgradnji i planiranju, usvojene posle usvajanja
Zakona o spre~avanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.
Amandmanom Odbora za rad, bora~ka i socijalna pitanja Narodne
skup{tine, koji je prihvatila i Vlada Srbije a usvojila Narodna skup{tina,
predvi|eno je da se odredbe ~lanova 32. i 33. Zakona primenjuju od 1.
januara 2007. godine, ~ime se nadle`nim organima dalo vremena da pripreme odgovaraju}e mere i programe.
Zakon tako|e propisuje obavezu organa javne vlasti da preduzmu
mere za ostvarivanje ravnopravnosti osoba sa invaliditetom u postupcima
koji se vode pred tim organima (~lan 34). Ove mere pre svega treba da
obuhvate pravo na upotrebu znakovnog jezika u upravnom, gra|anskopravnom, krivi~nim, prekr{ajnim i drugim postupcima, dostupnost slu`benih
materijala {tampanjem na Brajevom pismu, ili obezbe|ivanjem materijala
u pristupa~nim audio i multimedijalnim formatima.
Zakon propisuje i obavezu organa dràve, teritorijalne autonomije
i lokalnih samouprava nadle`nih za pitanja kulture i medija da preduzmu
mere za obezbe|ivanje pristupa informacijama i komunikacijama osobama sa invaliditetom kroz upotrebu odgovaraju}ih tehnologija (~lan 35).
Ova obaveza dodatno je precizirana kroz odredbe amandmana, prihva}enog od strane kako nadle`nog odbora, tako i predlaga~a Zakona – Vlade, a usvojenog od strane Narodne skup{tine, o osiguravanju pristupa
informacijama u informativnim emisijama RTS-a kao javnog servisa kroz
titlovanje vesti i displej teksta.
U oblasti vaspitanja i obrazovanja dràva, teritorijalne autonomije
i lokalne samouprave su du`ne da preduzmu mere kako bi osigurale da
vaspitanje i obrazovanje osoba sa invaliditetom bude integralni deo sistema vaspitanja i obrazovanja (~lan 36).
Zakon propisuje obavezu lokalnih samouprava da preduzimaju mere
radi osiguranja ravnopravnog u~e{}a osoba sa invaliditetom u kulturnom,
verskom i sportskom ìvotu zajednice (~lan 37).
Zakon predvi|a i obavezu svih organa dràve, teritorijalnih autonomija, lokalne samouprave da preduzimaju aktivnosti na stvaranju jednakih
mogu}nosti za osobe sa invaliditetom i da uklju~e te osobe i njihove organizacije u pomenute aktivnosti (~lan 38). Ova veoma {iroko definisana
34
obaveza u praksi }e se realizovati kroz ~itav niz zakona u oblastima kao {to
su radno pravo, socijalna za{tita, penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstvena za{tita, obrazovanje, pristup fizi~kom okruènju, informacijama
i komunikacijama, javnom saobra}aju, jer invalidnost je dru{tveni fenomen koji zadire prakti~no u svaki segment dru{tvenog ìvota. I Strategija
unapre|enja poloàja osoba sa invaliditetom, usvojena od strane Vlade
Republike Srbije 28. decembra 2006. predstavlja kariku u lancu prakti~ne
primene odredbi ~lana 38. Zakona. Zna~ajno }e biti i usvajanje republi~kih
akcionih planova i programa, regionalnih i lokalnih strategija, akcionih
planova i programa. Organi vlasti ove akte i dokumente moraju donositi u partnerstvu sa osobama sa invaliditetom i njihovim organizacijama.
Sam proces pripreme teksta Zakona o spre~avanju diskriminacije osoba
sa invaliditetom i pomenute Strategije najbolji su primer plodonosnosti
ovakve saradnje.
Odredbe o zabrani diskriminacije osoba sa invaliditetom koje ne bi
bile pra}ene efikasnim mehanizmima sudske za{tite `rtava diskriminacije
te{ko da bi imale adekvatnu primenu u praksi. Sam propis te{ko da bi bio
ne{to vi{e od puke deklaracije! Zato Zakon o spre~avanju diskriminacije
osoba sa invaliditetom u Delu V propisuje poseban parni~ni sudski postupak
za{tite od diskriminacije zbog invalidnosti. ^lan 43. Zakona predvi|a da se
tu`bom moè traìti zabrana izvr{avanja radnje od koje preti diskriminacija,
zabrana daljeg vr{enja, odnosno ponavljanja vr{enja radnje diskriminacije
(odeljak 1), uklanjanje posledica diskriminatorskog pona{anja (odeljak 2),
utvr|ivanje da je tuèni postupao diskriminatorski prema tuìocu (odeljak
3) i naknada materijalne i nematerijalne {tete (odeljak 4).
Na inicijativu organizacija osoba sa invaliditetom, posle konsultacija
sa predlaga~em Zakona, Odbor za rad, bora~ka i socijalna pitanja Narodne
skup{tine Republike Srbije podneo je amandman kojim je predloìo uno{enje novih ~lanova posle ~lana 45. predloga Zakona. Ovim amandmanom
propisane su nov~ane kazne u slu~ajevima diskriminacije u oblasti u~e{}a
u radu udruènja gra|ana, pruànju usluga namenjenih javnosti, javnom
prevozu, vaspitanju i obrazovanju, pruànju zdravstvene za{tite. Odbor
je jednoglasno usvojio ovaj predlog na sednici odrànoj 5. aprila 2006,
a predlaga~ Zakona, Vlada Republike Srbije, prihvatila je amandman.
U Zakon je unet Deo VI, “Kaznene odredbe” i ~lanovi 46. do 52, koji
predvi|aju nov~ane kazne u slu~ajevima diskriminacije u oblasti u~e{}a
u radu udruènja gra|ana, pruànju usluga namenjenih javnosti, javnom
prevozu, vaspitanju i obrazovanju, pruànju zdravstvene za{tite. Zakon
propisuje nov~ane kazne koje se kre}u od 5 do 50 hiljada dinara za fizi~ka i
od 10 do 500 hiljada dinara za pravna lica koja po~ine akte diskriminacije.2
2
Ibid.
35
Hereticus, 3-4/2010
Damjan Tati}
Odredbe o zabrani diskriminacije na osnovu invaliditeta sadràne
su i u vi{e op{tih zakona – Zakonu o radu, Zakonu o osnovama sistema
obrazovanja i vaspitanja, Zakonu o visokom obrazovanju, Zakonu o zdravstvenoj za{titi, kao i u op{tem Zakonu o zabrani diskriminacije i Zakonu
o profesionalnoj rehabilitaciji i zapo{ljavanju osoba sa invaliditetom.
Zna~ajno je {to krovni antidiskriminacijski zakon ~lanom 26. zabranjuje
diskriminaciju osoba sa invaliditetom i kr{enje njihovih prava u politi~kim, ekonomskim, kulturnim i drugim aspektima javnog, profesionalnog,
privatnog i porodi~nog ìvota. U postupcima pokrenutim zbog diskriminacije na osnovu invalidnosti, pored samih osoba `rtava diskriminacije
i njihovih zakonskih zastupnika, tu`bu zbog diskriminacije mogu podneti i organizacije osoba sa invaliditetom a teret dokazivanja u gra|anskoj
parnici zbog diskriminacije preba~en je na tuènog.
Postojanje antidiskriminacijskog zakonodavstva predstavlja prvi,
nu`ni korak u naporima da se osobama sa invaliditetom osigura ravnopravnost. Ipak, spre~avanje diskriminacije samo po sebi te{ko moè garantovati punu uklju~enost ovih osoba u sve oblasti dru{tvenog ìvota. One
su u mnogim dru{tvima godinama bile izolovane, marginalizovane, pa }e
biti potrebne i afirmativne mere i pozitivne akcije da bi se ovoj ranjivoj
dru{tvenoj grupaciji pruìle iste “startne osnove”. Nu`no je preduzimanje
mera za izjedna~avanje mogu}nosti.
Standardna pravila UN za izjedna~avanje mogu}nosti terminom
“izjedna~avanje mogu}nosti” ozna~avaju proces kojim razli~iti delovi dru{tva i okoline, kao {to su slu`be, delatnosti, informisanje i dokumentacija,
postaju dostupni svima, posebno osobama sa invaliditetom.
Pravila navode da princip jednakih prava podrazumeva da su potrebe svakog pojedinaca jednako va`ne i da ove potrebe treba da budu
osnova planiranja u ljudskim dru{tvima, s tim da se sve raspoloìve mogu}nosti moraju upotrebiti na na~in koji }e svakom pojedincu osigurati
jednaku mogu}nost u~e{}a. Osobama sa invaliditetom dru{tvo treba da
pruì podr{ku koja im je potrebna u okviru redovnih struktura {kolstva,
zdravstva, zapo{ljavanja i socijalnih slu`bi. Deo procesa treba da ~ini i pomo} osobama sa invaliditetom da preuzmu svoju punu odgovornost kao
~lanovi dru{tvene zajednice.3
Prilikom analize mera za izjedna~avanje mogu}nosti koje su predvi|ene pravnim propisima na snazi u Republici Srbiji ne}emo nabrajati
zakone i podzakonske akte i analizirati sve odredbe svakog propisa ponaosob, ve} }emo analizu organizovati prema preduslovima za puno u~e{}e osoba sa invaliditetom i prioritetnim oblastima delovanja predvi|enim
3
36
Klju~ za jednakost: Standardna pravila UN za izjedna~avanje mogu}nosti koje se
pruàju osobama sa invaliditetom, (urednik: D. Tati}), Beograd 2003, str. 13.
Standardnim pravilima UN. Analizira}emo sve propise koji su relevantni za ostvarivanje pojedina~nih preduslova i oblasti delovanja gde treba
stvoriti jednake uslove.
Zdravstvena za{tita osoba sa invaliditetom u Srbiji ure|ena je Zakonom o zdravstvenoj za{titi i Zakonom o zdravstvenom osiguranju, te
podzakonskim aktima, pre svega Pravilnikom o medicinsko-tehni~kim
pomagalima koja se obezbe|uju iz sredstava obaveznog zdravstvenog
osiguranja. ^lanom 11. Zakona o zdravstvenoj za{titi predvi|eno je da se
dru{tvena briga za zdravlje pod jednakim uslovima obezbe|uje pruànjem
zdravstvene za{tite grupacijama koje su pod ve}im rizikom od oboljevanja
i socijalno ugroènom stanovni{tvu, izme|u ostalog osobama sa invaliditetom i mentalno nedovoljno razvijenim licima. Zdravstvena delatnost na
primarnom nivou obuhvata i preventivnu zdravstvenu za{titu grupacija
izloènih pove}anom riziku, patrona`ne posete, le~enje i rehabilitaciju u
ku}i, zdravstvenu negu i rehabilitaciju lica u ustanovama socijalnog staranja, rehabilitaciju dece i omladine sa smetnjama u du{evnom i telesnom
razvoju, za{titu mentalnog zdravlja (~l. 88).
Zakon o zdravstvenom osiguranju Republike Srbije ~lanom 22. predvi|a da se osiguranicima izme|u ostalih smatraju osobe sa invaliditetom
i mentalno nedovoljno razvijena lica. Pravo iz obaveznog zdravstvenog
osiguranja obuhvata pravo na zdravstvenu za{titu, naknadu zarade za
vreme privremene spre~enosti za rad i naknadu tro{kova prevoza u vezi
sa kori{}enjem zdravstvene za{tite (~l. 30). Pravo na zdravstvenu za{titu,
izme|u ostalog, obuhvata prevenciju, preglede i le~enje bolesti, stomatolo{ke preglede i le~enja, rehabilitaciju, lekove i medicinska sredstva i medicinsko-tehni~ka pomagala (~l. 34). ^lan 44. predvi|a i da se u okviru
obaveznog osiguranja osiguranim licima pokriva 100% cene za preglede,
le~enje i rehabilitaciju u slu~aju povrede i bolesti lica koja su te{ko duhovno ili telesno ometena u razvoju, za preglede i le~enje multiple skleroze,
progresivnih neuro-mi{i}nih bolesti, cerebralne paralize, paraplegije i
tetraplegije, kao i za medicinsko-tehni~ka pomagala u vezi sa le~enjem
povreda i bolesti iz stava 1 ovog ~lana. Ovaj ~lan predvi|a pokrivanje
najmanje 80% cene zdravstvenih usluga, izme|u ostalog i onih vezanih za
ku}no le~enje i rehabilitaciju u stacionarnoj ustanovi. ^lanom 50. predvi|eno je da se zdravstvena za{tita u punom iznosu, bez participacije, obezbedi, me|u ostalima, i ratnim vojnim invalidima i civilnim invalidima rata,
slepim licima, trajno nepokretnim licima i licima koja ostvaruju pravo na
naknadu za tu|u negu i pomo}.
Standardna pravila UN rehabilitaciju defini{u kao proces koji ima
za cilj da osobama sa invaliditetom omogu}i postizanje i odràvanje njihovog optimalnog fizi~kog, intelektualnog, psihi~kog i/ili dru{tvenog
funkcionalnog nivoa, ~ime im se pruà mogu}nost da promene svoj ìvot
37
Hereticus, 3-4/2010
Damjan Tati}
u pravcu ve}eg stepena nezavisnosti. Rehabilitacija moè obuhvatiti mere
za osposobljavanje i/ili obnovu funkcija, ili za nadoknadu gubitka ili nedostatka neke funkcije ili funkcionalnog ograni~enja. Proces rehabilitacije
ne obuhvata po~etnu medicinsku za{titu. On podrazumeva {irok spektar
mera i aktivnosti od osnovne i op{te rehabilitacije do ciljnih aktivnosti,
kao {to je npr. profesionalna rehabilitacija. Narodna skup{tina usvojila je
Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapo{ljavanju osoba sa invaliditetom u maju 2009. godine. Profesionalna rehabilitacija obuhvata karijerno
vo|enje, savetovanje, individualni rad, radno osposobljavanje, prekvalifikaciju i dokvalifikaciju, tehni~ku pomo}, individualno savetovanje,
edukaciju i trening za poslodavce, pruànje saveta i obuka za primenu
odgovaraju}ih tehni~kih i tehnolo{kih pomagala i slu`be podr{ke, kao i
druge relevantne aktivnosti.
U Srbiji su odre|eni oblici slu`be podr{ke osobama sa invaliditetom
ure|eni pre svega propisima iz oblasti socijalne za{tite. Ranije su neka
prava relevantna za mogu}e funkcionisanje slu`bi podr{ke ure|ivana i
propisima iz oblasti penzijsko-invalidskog osiguranja. Ova re{enja ipak
nisu na nivou evropskih i svetskih standarda razvijanih tokom poslednjih
decenija i Srbija tek treba da uloì puno napora kako bi osobama sa invaliditetom osigurala adekvatne slu`be podr{ke. Zakon o socijalnoj za{titi
i obezbe|ivanju socijalne sigurnosti gra|ana Republike Srbije4 predvi|a
razne oblike socijalne za{tite ~iji korisnici su i osobe sa invaliditetom. Zakon ustanovljava pravo na naknadu za tu|u negu i pomo}, a kao korisnike
defini{e lica kojima je zbog teìne stanja ili bolesti neophodna pomo} i
nega za obavljanje radnji radi zadovoljavanja osnovnih ìvotnih potreba
(~lan 23). Izmenama Zakona iz 2005. godine dodat je novi ~lan 25a, kojim
se osobama sa telesnim o{te}enjem od 100% pove}ava iznos naknade za
tu|u negu i pomo}. Naknada u ovakvom iznosu te{ko da moè pokriti punu
cenu angaòvanja personalnog asistenta, ali svakako predstavlja osnov za
direktna pla}anja iz kojih korisnici mogu angaòvati personalne asistente.
Usvajanje novog Zakona o socijalnoj za{titi, koji }e uvesti u sistem razli~ite
servise podr{ke za samostalan ìvot osoba sa invaliditetom (personalna
asistencija, stanovanje uz podr{ku...) o~ekuje se do kraja 2010. godine.
Izmenama Zakona o izgradnji i planiranju iz 2006. godine zakonodavac je kona~no izri~ito propisao obavezu po{tovanja standarda pristupa~nosti za nove objekte u javnoj upotrebi, kao i sankcije (nov~ane kazne)
za investitore koji ne po{tuju standarde pristupa~nosti.
Novi Zakon o ure|enju prostora i izgradnji iz 2009. godine uvaìo
je tekovine ranijeg zakona kojima je garantovano po{tovanje standarda
4
38
Slu`beni glasnik Republike Srbije, br. 36/91, 79/91, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 48/94,
52/96, 29/2001, 84/2004, 115/2005.
pristupa~nosti: Zakon propisuje obavezu projektovanja i gradnje objekata
visokogradnje javne i poslovne namene i stambenih i poslovno-stambenih
zgrada sa 10 i vi{e stanova tako da se osobama sa invaliditetom, deci i starim
osobama osigura nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad u njima (~l. 5).
Zakon defini{e standarde pristupa~nosti (~l. 2), koji se dalje preciziraju podzakonskim aktom. Organ nadleàn za izdavanje gra|evinske
dozvole donosi re{enje kojim se odobrava otklanjanje prepreka za osobe
sa invaliditetom (~l. 149).
Prihva}eni su amandmani pokreta osoba sa invaliditetom na ~lanove
156. i 157. o obavezi izvo|a~a radova i investitora da po{tuju standarde
pristupa~nosti, ali nisu prihva}eni predlozi da se prilikom izdavanja gra|evinske dozvole i inspekcije detaljnije uredi obaveza po{tovanja standarda
pristupa~nosti, po{to }e se ta materija razraditi podzakonskim aktom.
Propisana je kazna od 100.000 do 500.000 dinara za investitora koji
ne po{tuje standarde pristupa~nosti i kazna od 10.000 do 50.000 dinara za
odgovornog pojedinca.
Pravilnik o uslovima projektovanja i planiranja vezanim za nesmetano kretanje dece, starih, invalidnih i hendikepiranih lica5 detaljno ure|uje urbanisti~ko-tehni~ke uslove za planiranje javnih saobra}ajnih i pe{a~kih povr{ina, prilaza do objekata i projektovanje stambenih i objekata za
javno kori{}enje i posebnih ure|aja u njima kojima se obezbe|uje nesmetano kretanje osoba sa invaliditetom, dece i starih osoba (~l. 1).
Zakon o javnom informisanju Srbije iz 2003. godine predvi|a uop{tenu obavezu dràve, teritorijalne autonomije i lokalne samouprave da
informacije u~ine pristupa~nim osobama sa invaliditetom. Zakon o spre~avanju diskriminacije osoba sa invaliditetom Srbije predvi|a obavezu
organa dràve, teritorijalne autonomije i lokalnih samouprava nadle`nih
za pitanja kulture i medija da preduzmu mere za obezbe|ivanje pristupa
informacijama i komunikacijama osobama sa invaliditetom kroz upotrebu
odgovaraju}ih tehnologija (~lan 35).
Pravo na obrazovanje osoba sa invaliditetom u Srbiji ure|eno je
Zakonom o osnovnoj {koli, Zakonom o srednjoj {koli, Zakonom o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja, Zakonom o visokom obrazovanju i
Zakonom o spre~avanju diskriminacije osobe sa invaliditetom Srbije, kao
i nizom podzakonskih akata.
Novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz
2009. godine Srbija je po prvi put uvela inkluzivno obrazovanje u integralni
sistem obrazovanja i vaspitanja. Sistem svojom organizacijom i sadràjima
obezbe|uje mogu}nost da deca, u~enici i odrasli sa smetnjama u razvoju
i invaliditetom, bez obzira na sopstvene materijalne uslove, imaju pristup
5
Slu`beni glasnik Republike Srbije, br. 18/ 97.
39
Hereticus, 3-4/2010
Damjan Tati}
svim nivoima obrazovanja (~lan 3). Lica sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvaàva njihove
obrazovne i vaspitne potrebe u redovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja,
u redovnom sistemu uz pojedina~nu, odnosno grupnu dodatnu podr{ku ili
u posebnoj pred{kolskoj grupi ili {koli u skladu sa zakonom (~lan 6). ^lan
77. predvi|a da za dete kome je zbog smetnji u razvoju, invaliditeta i drugih
razloga potrebna dodatna podr{ka u obrazovanju i vaspitanju, obrazovna
ustanova obezbe|uje otklanjanje fizi~kih i komunikacijskih prepreka i
donosi individualan obrazovni plan. Cilj ovog plana jeste postizanje optimalnog uklju~ivanja deteta i u~enika u redovan obrazovno-vaspitni rad
i njegovo osamostaljivanje u vr{nja~kom kolektivu. Zakon uvodi i pedago{ke asistente. Neophodno je izmeniti zakone o osnovnom i srednjem
obrazovanju jer oni o obrazovanju dece i mladih sa invaliditetom govore
isklju~ivo iz perspektive specijalnog {kolstva.
Zakon o visokom obrazovanju iz 2005. godine predvi|a obavezu
osniva~a visoko{kolske ustanove da finansira stvaranje uslova za studiranje studenata sa invaliditetom (odeljak 13. ~lana 59), mogu}nost polaganja
ispita na alternativni na~in koji ne zadire u su{tinu samog ispita (stav 10.
~lana 90), organizovanja nastave na znakovnom jeziku (stav 4. ~lana 80).
Narodna skup{tina usvojila je Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji
i zapo{ljavanju osoba sa invaliditetom6 u maju 2009. godine. Ovim zakonom ure|uju se podsticaji za zapo{ljavanje osoba sa invaliditetom, procena
njihove radne sposobnosti, profesionalna rehabilitacija, obaveza zapo{ljavanja osoba sa invaliditetom, uslovi za osnivanje i delovanje preduze}a za profesionalnu rehabilitaciju i zapo{ljavanje osoba sa invaliditetom,
radnih centara i socijalnih preduze}a, kao i druga pitanja od zna~aja za
profesionalnu rehabilitaciju i zapo{ljavanje osoba sa invaliditetom (~l 1).
Osobe sa invaliditetom imaju pravo na utvr|ivanje statusa i procenu
radne sposobnosti; podsticanje zapo{ljavanja; mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije; zapo{ljavanje pod op{tim uslovima; zapo{ljavanje pod
posebnim uslovima; mere aktivne politike zapo{ljavanja i zapo{ljavanje u
preduze}ima za profesionalnu rehabilitaciju i zapo{ljavanje osoba sa invaliditetom, socijalnim preduze}ima i radno angaòvanje u radnim centrima.
Procena radne sposobnosti osobe sa invaliditetom obuhvata medicinske, socijalne i druge kriterijume kojima se utvr|uju mogu}nosti i sposobnosti osobe sa invaliditetom da se uklju~i na trì{te rada i da obavlja
poslove samostalno ili uz slu`be podr{ke i upotrebu tehni~kih pomagala
(~lan 8).
Podsticanje zapo{ljavanja osoba sa invaliditetom obuhvata izjedna~avanje mogu}nosti za ove osobe na trì{tu rada, pruànje usluga
6
40
Slu`beni glasnik Republike Srbije, br. 36/ 2009.
profesionalne rehabilitacije, mere aktivne politike zapo{ljavanja, odnosno
zapo{ljavanja i samozapo{ljavanja osoba sa invaliditetom, obezbe|ivanje
tehni~ke, stru~ne i finansijske podr{ke za prilago|avanje radnog mesta i
poslova, uklju~uju}i tehni~ka i tehnolo{ka pomagala (~lan 11).
Osobe sa invaliditetom se zapo{ljavaju pod op{tim ili posebnim
uslovima. Zapo{ljavanje pod op{tim uslovima podrazumeva zapo{ljavanje
osobe sa invaliditetom kod poslodavca bez prilago|avanja radnog mesta
ili poslova (~lan 23). Prilago|avanje radnog mesta obuhvata tehni~ko
i tehnolo{ko opremanje radnog mesta, sredstava za rad, prostora i opreme. Prilago|avanje poslova obuhvata prilago|avanje radnog procesa i
radnih zadataka.
Zakon uvodi kvotni sistem sa obavezom zapo{ljavanja osoba sa
invaliditetom kod poslodavaca koji imaju najmanje 20 zaposlenih: Poslodavac koji zapo{ljava 20 do 49 zaposlenih mora zaposliti 1 osobu sa
invaliditetom. Poslodavac koji zapo{ljava od 50 do 100 zaposlenih mora
zaposliti 2 osobe sa invaliditetom. Poslodavac koji zapo{ljava vi{e od 100
zaposlenih mora zaposliti po jednu osobu sa invaliditetom na svakih 50
zaposlenih (~lan 24).
Novoosnovani poslodavac nema obavezu ispunjavanja kvote u trajanju
od 24 meseca od dana osnivanja (~lan 25). Poslodavac se moè osloboditi
obaveze zapo{ljavanja osoba sa invaliditetom ukoliko pokriva tro{kove
plata zaposlenih osoba sa invaliditetom u preduze}u za profesionalnu rehabilitaciju i zapo{ljavanje ili socijalnom preduze}u (~lan 26) ili ako od
preduze}a za profesionalnu rehabilitaciju i zapo{ljavanje u postupku javne
i druge nabavke naru~i dobara i usluga u visini prose~nih 20 zarada (~lan
27). Poslodavac koji ne ispuni obaveze iz kvote duàn je da za svaku osobu
sa invaliditetom koju nije zaposlio shodno kvotnom sistemu pla}a penale
budètskom fondu za podsticanje zapo{ljavanja osoba sa invaliditetom u
visini od 3 minimalne zarade dok ne zaposli osobu (~lan 29). Obaveze iz
kvotnog sistema i pla}anje penala ukolike se te obaveze ne ispune stupaju
na snagu 23. maja 2010. godine. Zakon predvi|a i olak{ice za poslodavce koji zaposle osobe sa invaliditetom. Oni imaju pravo na refundiranje
primerenih tro{kova za adaptaciju radnog mesta iz budètskog fonda za
podsticanje zapo{ljavanja osoba sa invaliditetom (~lan 31) i subvenciju
plate zaposlene osobe sa invaliditetom u visini od minimalne zarade u trajanju od 12 meseci (~lan 32). Ovaj Zakon dao je zna~ajne rezultate u praksi: od po~etka 2010. godine, prema podacima Nacionalne slu`be za zapo{ljavanje, zaposlene su 2.493 osobe sa invaliditetom, dok su od juna 2010,
kada su odredbe o kvotnom sistemu stupile na snagu, zaposlene 1.663
osobe sa invaliditetom. Na evidenciji nezaposlenih Nacionalne slu`be za
zapo{ljavanje prijavljeno je 20.915 osoba sa invaliditetom.
41
Hereticus, 3-4/2010
Damjan Tati}
Pored pomenutih propisa, zna~ajnu kariku u lancu koji vodi ka ravnopravnosti osoba sa invaliditetom ~ine i strate{ki dokumenti. Vlada Republike Srbije usvojila je 28. decembra 2006. godine najzna~ajniji dokumenat
ove vrste, Strategiju unapre|enja poloàja osoba sa invaliditetom u Srbiji
od 2007. do 2015. godine. Op{ti cilj Strategije jeste unapre|enje poloàja
osoba sa invaliditetom do pozicije ravnopravnih gra|ana sa svim pravima
i odgovornostima. Zadatak Strategije i akcionog plana jeste da defini{e
ciljeve, mere i aktivnosti koje }e doprineti ugra|ivanju socijalnog modela i pristupa zasnovanog na ljudskim pravima u mere kojima se defini{e
poloàj osoba sa invaliditetom u Srbiji. Strategija defini{e 6 op{tih ciljeva.
Prvi op{ti cilj predvi|en Strategijom jeste ugra|ivanje pitanja poloàja
osoba sa invaliditetom u op{te razvojne dokumente i operacionalizacija
multisektorske, multiresorne saradnje na planiranju i pra}enju poloàja
osoba sa invaliditetom, uz izgradnju institucionalnog okvira za ovu saradnju. Drugi op{ti cilj jeste stvaranje efikasne pravne za{tite, uz razvoj i
realizaciju planova prevencije diskriminacije osoba sa invaliditetom i op{tu
senzibilizaciju dru{tva za pitanja poloàja, prava, potrebe osoba sa invaliditetom. Tre}i op{ti cilj jeste ~injenje socijalnih, zdravstvenih i drugih usluga
dostupnim korisnicima, pre svega osobama sa invaliditetom, ili ~lanovima
njihovih porodica. Ove usluge treba da se zasnivaju na pravima i potrebama korisnika, a procena invalidnosti i potreba treba da bude u skladu
sa savremenim me|unarodno prihva}enim metodama. êtvrti op{ti cilj
predvi|en Strategijom jeste razvoj politike i primena mera koje osobama
sa invaliditetom pruàju jednake mogu}nosti, podsti~u samostalnost, li~ni
razvoj i aktivan ìvot, naro~ito u oblastima obrazovanja, zapo{ljavanja, rada
i stanovanja. Peti cilj je obezbe|ivanje pristupa osobama sa invaliditetom
izgra|enom okruènju, pristupa~nom prevozu, informacijama i komunikacijama, uslugama namenjenim javnosti. Radi ostvarivanja ovog cilja
treba razviti i realizovati plan uklanjanja barijera i izgradnje pristupa~nih
objekata i usluga. [esti op{ti cilj jeste obezbe|ivanje socijalne sigurnosti i
adekvatnog standarda ìvljenja za osobe sa invaliditetom. Radi ostvarivanja
svakog od pomenutih ciljeva Strategija defini{e konkretne mere, a akcioni
planovi dalje ure|uju konkretne akcije, nosioce tih akcija, potencijalne
resurse i rokove za realizaciju. Strategijom je predvi|eno dono{enje dvogodi{njih akcionih planova, ali zbog prevremenih parlamentarnih izbora
2007. i 2008. godine Vlada nije usvojila Akcioni plan za 2007–9. iako je
sa~injen predlog Akcionog plana za sprovo|enje Strategije u 2008. i 2009.
godini. Svaki od {est op{tih ciljeva dalje se razra|uje i operacionalizuje
kroz posebne ciljeve.
Analizom vaè}ih propisa i strate{kih dokumenata u Srbiji moè se
do}i do zaklju~ka da je tokom poslednje decenije postignut napredak u izjedna~avanju mogu}nosti koje se pruàju osobama sa invaliditetom, ali da
42
jo{ mnogo mora da se uradi kako bi ove osobe mogle da u~estvuju u svim
oblastima dru{tvenog ìvota na osnovu jednakosti sa ostalim gra|anima.
LITERATURA:
Human Rights: A Compilation of International Instruments, Volume I (First
Part), Universal Instruments, (2002), New York, Geneva.
Klju~ za jednakost: Standardna pravila UN za izjedna~avanje mogu}nosti
koje se pruàju osobama sa invaliditetom, (urednik D. Tati}), Beograd 2003.
J. Kotevi}, D. Tati}, “Zakon o spre~avanju diskriminacije osoba sa invaliditetom Republike Srbije”, u: Zbornik XX Kopaoni~ke {kole prirodnog prava,
tom IV, 2007.
J. Kotevi}, D. Tati}, “Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom”, u:
Zbornik XXI Kopaoni~ke {kole prirodnog prava, tom IV, 2008.
Osobe sa invaliditetom i okruènje, (urednik V. Cuci}), Beograd 2001.
G. Quinn, T. Degener, with A. Bruce, C. Burke, J. Castellino, U. Kilkelly,
P. Kenna, S. Quinlivan, Human Rights and Disability – The current use and future
potential of United Nations human rights instruments in the context of disability,
New York, Geneva.
D. Tati}, Za{tita ljudskih prava osoba sa invaliditetom, Beograd 2008.
D. Tati}, Gra~anica: Grad jednakih mogu}nosti, Gra~anica 2007.
D. Tati}, Uvod u Me|unarodnu konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom, Beograd 2006.
D. Tati}, “O pozitivnoj diskriminaciji osoba sa invaliditetom”, u: Kolektivna prava i pozitivna diskriminacija u ustavnopravnom sistemu Republike Srbije
(urednik: M. A. Jovanovi}), Beograd 2009.
Damjan Tatic
THE LEGAL FRAMEWORK OF THE REPUBLIC OF SERBIA
FOR EQUALITY OF PERSONS WITH DISABILITIES
Summary
Constitution of Republic of Serbia explicitly prohibits discrimination on
basis of physical and intelectual disability. Law on Prevetion of Discrimination
agains Persons with Disabilities from 2006 and the general Law on Prohibition of
Discrimination from 2009 provide the legislative framework for combating discrimination. Law on the Prevention of Discrimination against Persons with Disabilities
prescribes the general regime of the prohibition of discrimination on the grounds
of disability, particular acts of prohibited discrimination, the procedure for legal
protection of persons that have been subjected to illegal acts of discrimination,
sanctions for perpetrators of particular acts of discrimination, and measures the
state takes in order to promote the social integration of persons with disabilities.
43
Hereticus, 3-4/2010
Damjan Tati}
Serbia’s general laws such as Labor Law, Law on University Education, Law
on System of Education, Law on Professional Rehabilitation and Employment of
Persons with Disabilities, and Law on Health Care also prohibit discrimination on
grounds of disability. The laws on the prevention of discrimination against persons with disabilities are a necessary precondition for full social inclusion of those
persons, but aren’t the sole condition. States have to adopt legislation providing
for measures for the equalization of opportunities for persons with disabilities.
When analyzing the legislation and policies which Serbia adopted over the past
decade, one may reach a conclusion that a progress in equalization of opportunities provided to persons with disabilities has been made but much more has yet
to be done to enable those persons to participate in all areas of social life on basis
of equality with other citizens of Serbia.
Key words:
equality, non discrimination, equalization of opportunities, legal
framework, persons with disabilities
Vladimir Veli~kovi} – Prostor, fig. XXII, 1980.
44
Sistemi podr{ke za osobe sa invaliditetom
UDK
364-787.22-056.24(497.11)
Gordana Rajkov
Centar za samostalni ìvot
osoba sa invaliditetom Srbije, Beograd
SISTEMI PODR[KE
ZA OSOBE SA INVALIDITETOM
Rezime: Osobe sa invaliditetom jedna su od najmarginalizovanijih i najsiroma{nijih grupa stanovni{tva. Razvijanje servisa podr{ke jedan je od osnovnih
preduslova za njihovo uklju~ivanje u zajednicu. Neophodna je promena modela,
koja treba da doprinese promeni paradigme “socijalne odgovornosti” (od socijalne sigurnosti – “za{tita i zbrinjavanje” – ka “socijalnoj uklju~enosti”, odnosno
stvaranju jednakih mogu}nosti za punu participaciju).
Ovakav pristup jasno je iskazan u mnogobrojnim me|unarodnim i doma}im dokumentima, pre svega Konvenciji UN o za{titi prava osoba sa invaliditetom,
Zakonu o spre~avanju diskriminacije osoba sa invaliditetom Republike Srbije i Strategiji unapre|enja poloàja osoba sa invaliditetom. Model usluge koji je posebno
relevantan za rad i misiju Centra za samostalni ìvot osoba sa invaliditetom Srbije
je personalna asistencija, jer je ona jedan od na~ina za otklanjanje prepreka i stvaranje jednakih mogu}nosti na podru~ju obrazovanja, zapo{ljavanja i gra|anskog
aktivizma. Kori{}enjem ovog servisa osoba sa invaliditetom zadovoljava: li~ne
potrebe, potrebe u ku}i i socijalne potrebe. Ova usluga promovi{e socijalni nasuprot medicinskom konceptu razumevanja pojma invalidnosti i osobama omogu}ava: kori{}enje sopstvenih potencijala, preimu}stava i sposobnosti; samopo{tovanje i dostojanstvo; kontrolu privatnosti; o~uvanje i ja~anje autonomije li~nosti
i preuzimanje odgovornosti.
Klju~ne re~i:
osobe sa invaliditetom, slu`be podr{ke, dnevne usluge, samostalni
ìvot, personalna asistencija
Osobe sa invaliditetom u Srbiji, ali i svetu uop{te, jedna su od najmarginalizovanijih i najsiroma{nijih grupa stanovni{tva. Siroma{tvo se javlja
i kao uzrok i kao posledica invalidnosti. Kao uzrok, stoga {to invalidnost
nastaje zbog lo{ih zdravstvenih i higijenskih uslova ìvota, neuhranjenosti,
bolesti i nepostojanja mera bezbednosti. Sa druge strane, siroma{tvo se
javlja i kao posledica invalidnosti zbog siroma{tva u resursima (nedostatak
ekonomskih resursa, pogor{anje stanja zdravlja, socijalnog statusa, higijenskih uslova i ishrane), kao i siroma{tva u pravima (prepreke u pristupu
pravima, nejednak i diskriminatorski tretman, manja mogu}nost za kori{}enje dobara i servisa).
45
Hereticus, 3-4/2010
Gordana Rajkov
Uzroci siroma{tva za osobe sa invaliditetom generalno se mogu
podeliti na osnovne, koji vaè i za druge grupa gra|ana (nedovoljno obrazovanje i nemogu}nost radnog angaòvanja), i specifi~ne, koji su karakteristi~ni za osobe sa invaliditetom (dodatni tro{kovi invalidnosti, socijalna
isklju~enost i nepostojanje neophodnih i adekvatnih sistema podr{ke).
Da bi se ova situacija mogla menjati, neophodno je izjedna~avanje mogu}nosti za osobe sa invaliditetom. Ono se moè razmatrati na
najmanje dva osnovna nivoa: a) spre~avanje diskriminacije (dono{enjem
odgovaraju}ih zakona i propisa) i b) preduzimanje pozitivnih mera koje
doprinose uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom u dru{tvenoj
zajednici. Zajedno, ove aktivnosti predstavljaju osnov za kreiranje dobre
politike u odnosu na invalidnost.
Izjedna~avanje mogu}nosti uklju~uje i kompenzaciju o{te}enja i postojanje i razvijanje servise podr{ke, koji su jedan od osnovnih preduslova
za uklju~ivanje u zajednicu.
Razli~ita istraìvanja koja su vr{ena nekoliko poslednjih godina1
daju pregled poloàja osoba sa invaliditetom u Srbiji, koji, izme|u ostalog,
karakteri{u i slede}i podaci:
• 51,5% je bez {kole ili sa osnovnim obrazovanjem,
• 68% ima potrebu za nekom vrstom pomagala, a 51% ih koristi, dok
ostali ne mogu da ih obezbede,
• 85% je u odre|enoj meri upu}eno na pomo} drugog lica, a za 65%
osoba sa invaliditetom ova pomo} je neophodna,
• 80% dece sa smetnjama u razvoju izme{teno je iz mesta porekla i
sme{teno u ustanove, jer ne postoji odgovaraju}a podr{ka porodicama u lokalnoj zajednici,
• 13% je zaposlenih, a 90% ovih osoba “zavisi” od socijalnih transfera,
• 52,5% ne participira u dru{tvu, a 70% su siroma{ni prema postoje}im standardima, {to zna~i da je procenat siroma{nih tri puta ve}i
nego kod ostalih stanovnika.
U slu`be za podr{ku ubrajaju se pomagala, pomo} pri komunikaciji – usluge tuma~a i servisi socijalne za{tite. Pitanje servisa socijalne za{tite regulisano je Zakonom o socijalnoj za{titi i obezbe|ivanju socijalne
1
46
Specifi~nosti siroma{tva OSI, Centar za samostalni ìvot osoba sa invaliditetom
Srbije, 2004; Strategija za smanjenje siroma{tva, Vlada Republike Srbije, Beograd,
2003. (www.prsp.sr.gov.rs); Studija o ìvotnom standardu stanovni{tva 2002–2007;
Republi~ki zavod za statistiku, Beograd 2008. (http://web.rs.statserb.sr.gov.yu/
axd/azs.htm); Servisi socijalne za{tite za OSI, uskla|ivanje jaza izme|u politike i
prakse, Centar za samostalni ìvot osoba sa invaliditetom Srbije, Beograd 2008.
(http://www.cilsrbija.org/ebib/200808110115310.test.pdf); Specifi~nosti siroma{tva
osoba sa invaliditetom, Centar za samostalni ìvot osoba sa invaliditetom Srbije,
Beograd 2009. (http://www.cilsrbija.org/ebib/200905241017430.istrazivanje_za_sajt.pdf).
sigurnosti gra|ana,2 koji je donet jo{ 1991. god. i od tada pretrpeo mnogobrojne izmene i dopune. Osim finansijske naknade za tu|u pomo} i negu i
trajni sme{taj u ustanove socijalne za{tite, ovaj Zakon predvi|a samo dve
usluge podr{ke koje mogu koristiti osobe sa invaliditetom: sme{taj u dnevne boravke i slu`be pomo}i u ku}i (geronto doma}ice). Ni jedna od ovih
usluga, me|utim, ne obezbe|uje aktivnost i samostalnost, jer se pruà samo
na odre|enom mestu, u odre|eno vreme i za vi{e korisnika istovremeno.
Raniji sistem socijalne za{tite je uglavnom gra|en na medicinskom
pristupu invalidnosti kroz izgradnju institucija, a servisi u lokalnoj zajednici jedva da su postojali. Uklju~enost nije bila ideja, ve} za{tita koja je
vodila u segregaciju.
Sa smanjenjem kapaciteta za socijalnu za{titu i nestankom pre|a{njeg sistema, osobe sa invaliditetom koje su veoma zavisili od njega suo~ene su sa jo{ ve}om izolacijom, isklju~enjem i siroma{tvom. âk i one
slu`be socijalne podr{ke koje postoje nedovoljne su za iskazane potrebe.
Usluga pomo}i u ku}i postoji tek u jednoj tre}ini mesta u Srbiji, svega
u nekoliko najve}ih gradova, namenjena je pre svega starijim gra|anima
i ne odgovara potrebama osoba sa invaliditetom. Dnevni boravci postoje
tako|e samo u nekim gradovima i uglavnom su usmereni na decu i odrasle sa intelektualnim smetnjama. Ustanove za trajni sme{taj osoba sa
invaliditetom uglavnom su za decu i odrasle sa intelektualnim i senzornim
smetnjama, a postoji samo jedna ustanova za trajni boravak odraslih lica
sa telesnim invaliditetom. Naravno, manji je problem broj ustanova, koje
bi, u skladu sa politikom deinstitucionalizacije, trebalo zapravo smanjivati i transformisati, a ve}i je nepostojanje bilo kakvog oblika podr{ke za
osobe sa invaliditetom koje ne mogu samostalno funkcionisati u svojoj
prirodnoj sredini.
Neophodna je promena modela, koja treba da doprinese promeni
paradigme “socijalne odgovornosti” (od socijalne sigurnosti – “za{tita i
zbrinjavanje” – ka “socijalnoj uklju~enosti”, odnosno stvaranju jednakih
mogu}nosti za punu participaciju marginalizovanih ili socijalno isklju~enih grupa).
Ovakav pristup jasno je iskazan u mnogim me|unarodnim i doma}im dokumentima, me|u kojima su:
– Pravilo br. 4 Standardnih pravila UN za izjedna~avanje mogu}nosti za osobe sa invaliditetom,3 u kojem stoji da dràve treba
2
3
Slu`beni glasnik Republike Srbije, br. 36/91, 79/91, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 48/94,
52/96, 29/01, 84/04, 115/05.
Standardna pravila Ujedinjenih Nacija za izjedna~avanje mogu}nosti za osobe sa
invaliditetom donela je Generalna Skup{tina UN u oktobru 1993. godine. U martu
1995. godine ovaj dokumenat prihvatila je i Vlada Savezne Republike Jugoslavije.
http://www.cilsrbija.org/ebib/StandardnaPravilaUNbrosura.pdf
47
Hereticus, 3-4/2010
Gordana Rajkov
da, kao va`ne mere za pruànje jednakih mogu}nosti, omogu}e
obezbe|enje pomagala i opreme, li~ne pomo}i i usluga tuma~a, u
zavisnosti od potreba osoba sa invaliditetom;
– Konvencija UN o za{titi prava osoba sa invaliditetom,4 u ~ijem
~lanu 19. (@iveti samostalno i biti uklju~en u zajednicu) izme|u
ostalog stoji da osobe sa invaliditetom imaju pravo da ìve u zajednici i imaju isti izbor kao i ostali gra|ani za puno u~e{}e, uklju~uju}i slobodan izbor mesta stanovanja, gde i sa kim }e da ìve i
da ne moraju prihvatiti da ìve u odre|enom okruènju. ^lan 19.
Konvencije tako|e predvi|a da osobe sa invaliditetom treba da
imaju pristup razli~itim servisima u ku}i, ustanovama razli~itog tipa
i drugim servisima u zajednici, uklju~uju}i personalnu asistenciju;
– Zakon o spre~avanju diskriminacije osoba sa invaliditetom Srbije,5 koji u ~lanu 32. propisuje da “lokalne vlasti treba da podsti~u
i podràvaju organizaciju slu`bi podr{ke za osobe sa invaliditetom da bi se pove}ao nivo njihove samostalnosti i uklju~ivanja u
zajednicu i da bi mogli ostvarivati svoja prava”;
– Strategija razvoja socijalne za{tite Srbije,6 koja me|u principima
na kojima treba da se razvija socijalna za{tita navodi: najbolji interes korisnika za zadovoljavanje specifi~nih potreba; dostupnost
usluga koje omogu}avaju kori{}enje na lokalnom nivou; participaciju, odgovornost i samostalnost korisnika;
– Strategija unapre|enja poloàja OSI Republike Srbije,7 koja u
svom posebnom cilju 5. predvi|a da je potrebno unaprediti sistem
podr{ke i usluga usmerenih ka korisniku u skladu sa njegovim potrebama. Me|u merama za ostvarenje ovog cilja predvi|a se da
je potrebno podsticati i podràti razvoj novih usluga u lokalnoj
zajednici koji podsti~u aktivizam i podràvaju samostalnost osoba
sa invaliditetom.
Posle skoro 20 godina od dono{enja pomenutog zakona, a nakon
nekoliko verzija na kojima je ra|eno od 2007. godine, do{li smo do nacrta novog zakona o socijalnoj za{titi, koji je, uvaàvaju}i sve napred
nabrojane dokumente i iskustva iz prakse poslednjih nekoliko godina,
baziran na novom konceptu socijalne za{tite. Novi koncept bazira se na
izgradnji sistema usluga u oblasti socijalne za{tite, razli~itim pruàocima
usluga, uklju~uju}i i institucije sistema ali i civilni sektor i pojedince, i na
4
5
6
7
48
Konvencija je potpisana u decembru 2007, a ratifikovana u maju 2009. (Slu`beni
glasnik Republike Srbije, 42/09). http://www.parlament.gov.rs/content/cir/akta/
akta_detalji.asp?Id=624&t=Z
Slu`beni glasnik Republike Srbije, br. 33/06.
Slu`beni glasnik Republike Srbije, br. 108/05.
Slu`beni glasnik Republike Srbije, br. 55/05, 71/05, 01/07.
korisniku kao partneru u fokusu sistema. Na nov na~in se defini{e pojam
usluge socijalne za{tite kao aktivnosti pruànja podr{ke i pomo}i gra|anima i njihovim porodicama radi pobolj{anja, odnosno o~uvanja kvaliteta
ìvota, otklanjanja ili ublaàvanja rizika, nepovoljnih ìvotnih okolnosti,
kao i razvoja potencijala korisnika za samostalan ìvot u zajednici.
Nacrt tako|e predvi|a daleko ve}i broj usluga koje su relevantne
za osobe sa invaliditetom, me|i kojima i grupe usluga koje obuhvataju
dnevne usluge u zajednici (dnevni boravak; pomo} u ku}i) i usluge podr{ke
za samostalan ìvot (personalna asistencija; stanovanje uz podr{ku; obuka
za samostalni ìvot i druge vrste podr{ke neophodne za aktivno u~e{}e
korisnika u zajednici).
Model usluge koji je posebno relevantan za rad i misiju Centra za
samostalni ìvot osoba sa invaliditetom Srbije je personalna asistencija, jer
je ona jedan od na~ina za otklanjanje prepreka i stvaranje jednakih mogu}nosti na podru~ju obrazovanja, zapo{ljavanja i gra|anskog aktivizma.
Ovu uslugu kroz razli~ite pilot-projekte8 Centar razvija od 2001. godine i u
okviru aktivnosti Fonda za socijalne inovacije Centar je izradio i standarde kvaliteta za ovu uslugu. Naravno, ova usluga je samo jedan od mogu}ih modela podr{ke za osobe sa invaliditetom, ali je posebno relevantna
za one ljude koji se opredele za samostalni ìvot kao stil svog ìvljenja.
Za razumevanje pojma samostalnog ìvota u kontekstu osoba sa
invaliditetom neophodno je poznavanje filozofije samostalnog ìvota, koja
podrazumeva borbu za pravo na samostalanost, borbu protiv nametnute
segregacije, izolacije i isklju~ivanja iz osnovnih dru{tvenih tokova. Su{tina filozofije samostalnog ìvota jeste da osobe sa invaliditetom ìve svoj
ìvot kao i svi ostali ljudi.
Pojam samostalnog ìvota ne zna~i fizi~ku samostalnost u obavljanju svakodnevnih aktivnosti da bi se zadovoljile sopstvene potrebe, ve}
zna~i samostalno dono{enje odluka o na~inu zadovoljavanja potreba, bez
obzira na to da li ih osoba obavlja sama ili je neko angaòvan da asistira
u zadovoljavanju tih potreba.
Filozofija samostalnog ìvota je bazirana na pet osnovnih principa:
mogu}nost izbora; samostalno dono{enje odluke; mogu}nosti kontrole u
sprovo|enju donete odluke; odgovornost i pravo na gre{ku. Iako ovi principi mogu da vaè za svako ljudsko bi}e, bez obzira na invaliditet, oni su
od velikog zna~aja za osobe sa invaliditetom jer ovi ljudi naj~e{}e nailaze
na velik broj prepreka u primeni ovih principa u svom ìvotu. Zna~aj ove
filozofije direktno je proporcionalan teìni o{te}enja i invaliditeta, jer {to
je stepen potrebe za pomo}i drugog lica u obavljanju bazi~nih potreba
ve}i, sve je ve}i broj prepreka za ostvarenje samostalnog ìvljenja. Servis
8
www.cilsrbija.org
49
Hereticus, 3-4/2010
Gordana Rajkov
personalnih asistenata stoga spada u jedan od najva`nijih preduslova za
ostvarenje samostalnog ìvota osoba sa invaliditetom.
Kao i u slu~aju svakog drugog novog pojma, koji postane “moderan”,
i ovaj pojam “personalne asistencije” sve ~e{}e se koristi za razli~ite vrste
usluga koje nisu bazirane na principima filozofije samostalnog ìvota. Stoga
je i posle skoro deset godina otkako je Centar za samostalni ìvot osoba
sa invaliditetom Srbije ovaj pojam “doneo” u Srbiju, neophodno podse}ati i insistirati na osnovnim principima na kojima jedan servis mora biti
organizovan da bi se usluga mogla nazvati personalnom asistencijom. Ti
principi ugra|eni su i u nacrt standarda kvaliteta usluga socijalne za{tite
Ministarstva rada i socijalne politike Srbije9 i uklju~uju pravo da: korisnik
sam odabira i zapo{ljava svog asistenta; korisnik odre|uje opis posla, mesto i vreme kada }e se usluge pruìti; korisnik obu~ava asistenta kako da
mu asistira na najbolji na~in; korisnik usmerava i kontroli{e rad asistenta i
kvalitet usluga i jedan asistent radi za samo jednog korisnika.
Kori{}enjem ovog servisa osoba sa invaliditetom zadovoljava:
li~ne potrebe: (bazi~ne/egzistencijalne): ustajanje iz kreveta, obavljanje li~ne higijene, ishrana;
potrebe u ku}i: nabavke, priprema hrane, spremanje stana, odlazak sa korisnikom u nabavku hrane;
socijalne potrebe: transport, kretanje, odlazak na posao, u pozori{te/
bioskop...; ostvarenje prava pred dràvnim organima (sud, administracija...)
i pristup javnim servisima; organizovani prevoz; inkluzija – obrazovanje
(asistiranje u toku nastave)...
Tri navedene grupe potreba su standard, a o sadràju svakog segmenta dogovaraju se personalni asistent i korisnik i on zavisi od korisnikovih
potreba, afiniteta i na~ina ìvljenja.
Karakteristike i prednosti Servisa personalnih asistenata obuhvataju:
– omogu}avanje samostalnosti i aktivnosti osoba sa invaliditetom;
– zadovoljavanje i drugih potreba osim onih koje se omogu}avaju
putem pomo}i u ku}i;
– zajedni~ko kori{}enje obe usluge daje ve}e rezultate;
– praktikovanje dono{enja samostalnih odluka OSI;
– socijalno angaòvanje osoba sa invaliditetom:
– osobe sa invaliditetom mogu biti aktivne i korisne sebi i okruènju;
– radno angaòvanje personalnog asistenta (PA);
– preuzimanje odgovornosti OSI za vlastite odluke (OSI je poslodavac);
– osoba sa invaliditetom u otvorenoj sredini, u zavisnosti od stila
ìvota i li~nih interesovanja;
9
50
www.minrzs.gov.rs/cir/index.php?option=com_content&view=article&id=482&Itemid
=282&lang=sr
– OSI osloba|a potencijale porodice za neke druge aktivnosti i odmor.
U kori{}enju ove usluge korisnik se javlja u tri razli~ite uloge: “poslodavca” za svog asistenta; menadèra ili nekoga ko upravlja servisom;
trenera, jer obu~ava asistenta za pruànje adekvatne asistencije. Stoga
ovaj servis kao integralni deo uklju~uje i obuku korisnika i samog personalnog asistenta.
Ova usluga promovi{e socijalni nasuprot medicinskom konceptu razumevanja pojma invalidnosti i osobama omogu}ava: kori{}enje sopstvenih
potencijala, preimu}stava i sposobnosti; samopo{tovanje i dostojanstvo;
kontrolu privatnosti; o~uvanje i ja~anje autonomije li~nosti i preuzimanje
odgovornosti.
Model personalne asistencije neosporno omogu}ava promene u
poimanju invalidnosti – od medicinskog modela zasnovanog na personalnim ~iniocima (stepen o{te}enja i ograni~enja), prema socijalnom modelu,
odnosno razumevanju invalidnosti kao interaktivnog procesa. Ovaj model
tako|e predstavlja i podr{ku porodici na dva na~ina: prvo, osloba|a ~lanove porodice koji su vodili brigu o osobi sa invaliditetom da mogu da se
zaposle i da na kvalitetniji na~in organizuju ìvot u porodici; drugo, ovaj
model omogu}ava da osoba sa invaliditetom moè da osnuje svoju porodicu i da preuzme odgovaraju}u ulogu u porodici. Personalna asistencija
je komplementarna porodi~nim naporima i omogu}ava ono {to prevazilazi
porodi~ne kapacitete – potpunu participaciju u zajednici.
Primena modela personalne asistencije u toku realizacije razli~itih
projekata koje je od 2003. godine sprovodio Centar za samostalni ìvot
osoba sa invaliditetom u Srbiji pokazala je da on pruà mogu}nost za
uklju~enost osoba sa invaliditetom u ekonomski i dru{tveni ìvot, iz ~ega
proizlazi i odgovaraju}a ekonomska dobit. Istraìvanje i analiza opravdanosti ulaganja u organizovanje servisa personalnih asistenata za pomo}
osobama sa invaliditetom u Srbiji,10 koje je Centar za samostalni ìvot OSI
radio zajedno sa Institutom za ekonomska i socijalna istraìvanja, pokazalo je da je model personalne asistencije i u Srbiji visoko isplativ, te bi
trebalo u~initi napore da se ovaj vid podr{ke zadrì i postepeno uklju~uje
u sistem. Sa druge strane, ovaj model vodi ka deinstitucionalizaciji pomo}i
osobama sa invaliditetom. U tom smislu personalna asistencija predstavlja
“meru i aktivnost” koja vodi ostvarivanju ciljeva koji su definisani kako
u Milenijumskim razvojnim ciljevima Srbije tako i u drugim strate{kim i
zakonskim dokumentima.
10
Cena samostalnosti, Centar za samostalni ìvot osoba sa invaliditetom u Srbiji,
Beograd 2005. (http://www.cilsrbija.org/ebib/SPAS-Cena%20samostalnosti.pdf)
i Iskustva samostalnosti, Beograd 2005. (http://www.cilsrbija. org/ebib/SPAS-Iskustva%20samostalnosti.pdf).
51
Hereticus, 3-4/2010
Gordana Rajkov
Gordana Rajkov
THE SUPPORT SYSTEMS FOR PERSONS
WITH DISABILITIES
Summary
Persons with disabilities are among the poorest and most discriminated parts
of general population. Development of support services is one of the pre-conditions for their full inclusion in society. One has to make to replace the paradigm of
social responsibility (derived from concepts of social protection, caring and protection) to paradigm of social inclusion, i.e. creating conditions for full participation.
The above mentioned approached is clearly defined in numerous international and national documents, primarily Convention on the Rights of Persons with
Disabilities, Serbia’s Law on Prevention of Discrimination against Persons with
Disabilities and National Disability Strategy. Model of service that is especially
relevant for work and mission of Center for Independent Living of Persons with
Disabilities of Serbia is personal assistance, as it is one of the ways to eliminate
barriers and create equal opportunities in the fields of education, employment
and civic activism. Using this service, a person with disability can satisfy his/ her
personal needs, needs in household and his/ her social needs. This service enables a person to use his/ her own potentials, develop self- respect and dignity, to
control one’s privacy, maintain and strengthen one’s individual autonomy and to
assume responsibility.
Key words:
52
support services, persons with disability, personal assistance, independence, inclusion in one’s community
Invalidske organizacije i dru{tvo – problemi samorazumevanja
UDK
364-3:364-787.22-056.24(497.11)
Predrag Vukasovi}
Institut za uporedno pravo, Beograd
INVALIDSKE ORGANIZACIJE I DRU[TVO
– PROBLEMI SAMORAZUMEVANJA
Rezime: U prvom delu teksta autor kriti~ki razmatra zvani~no prihva}en
termin osobe sa invaliditetom sugeri{u}i da nije kompatibilan sa duhom srpsko/srpskih jezika. On ukazuje na negativne uticaje previ{e ~esto izvo|enjih terminolo{kih
revolucija. Zaklju~uje da postoji potreba za opreznijim stavom kada je u pitanju
prihvatanje re{enja za metajezi~ke probleme zasnovanih na lingvisti~koj osnovi.
Odgovaraju}a konceptualizacija organizacija osoba sa invaliditetom se prostire daleko izvan terminolo{kog nivoa. Autor identifikuje dva mogu}a zna~enja
termina: 1) organizacije koje se bave pitanjima vezanim za invalidnost, posebno
promovi{u}i celokupni socijalni poloàj osoba sa invaliditetom; 2) Organizacije
~iji su ~lanovi isklju~ivo same osobe sa invaliditetom ili njihovi pravni zastupnici.
Autor ukazuje na to da ne postoji veza izme|u dva zna~enja: postoje organizacije
u kojima nema ~lanova sa invaliditetom koji uspe{no doprinose kada je u pitanju
invalidnost kao sastavni i neizbe`ni deo politike i agende kreatora javnog mnjenja.
Organizacije osoba sa invaliditetom nemaju monopol nad pitanjima invalidnosti.
S druge strane, organizacije ~iji ~lanovi su isklju~ivo osobe sa invaliditetom ne
treba da budu sputane aktivnostima u okvirima invalidnosti.
Tre}i deo se ti~e veze izme|u organizacija osoba sa invaliditetom i celog
NVO sektora.
Klju~ne re~i:
organizacije osoba sa invaliditetom, definicija, samorazumevanje
Terminologija
Izraz invalidske organizacije deluje beznade`no zastarelo; svi relevantni u~esnici dru{tvenog diskursa o njima, pre svih same organizacije o
kojima je re~, prihvatili su moderniji, ili bar pomodniji izraz organizacije
osoba sa invaliditetom. Za{to sam ostao pri prevazi|enom terminu? Ukratko re~eno, zato {to mi jezi~ko ose}anje, moja li~na verzija sokratovskog
daimoniona, ne dopu{ta da prihvatim novotariju. Ona se ogre{ila o na~elo jezi~ke ekonomije: umesto dvo~lanog, dobili smo tro~lani izraz bez
odgovaraju}eg pove}anja koli~ine zna~enja. Jer osobe sa invaliditetom
mogu biti samo invalidi, zar ne? S jednakom dozom jezi~ko-semanti~ke
opravdanosti ljubitelji terminolo{kih revolucija mogli bi kriminalce zvati
osobama sa kriminalitetom, a ljude uop{te bi}ima sa ~ove~no{}u.
53
Hereticus, 3-4/2010
Predrag Vukasovi}
Ironi~no, i sam sâm doprineo ovom terminolo{kom prevratu, nehotice naravno. Jednom prilikom sam, ilustruju}i ukorenjenost negativnog
stava prema invalidima u dru{tvenoj tradiciji, ukazao na etimolo{ko zna~enje re~i invalid, koja bi se s latinskog izvornika dala doslovno prevesti
kao nevaljalac. Priznajem – prili~no nezgodno. Samo, ne vidim za{to bih
bio manje uvre|en ako me neko nazove osobom sa nevaljalstvom, sem
ako ne zbog nesumnjivog komi~nog efekta poslednjeg izraza. Uostalom,
ni doma}i sinonimi na srpsko-hrvatsko-bo{nja~ko-crnogorskom jezi~kom podru~ju ne deluju vrednosno neutralnije: kljast, hrom, sakat, jado...
U BiH je jedno vreme kolao izraz onesposobljeni, koji zbog svoje mladosti
jo{ nije stigao da prikupi kriti~nu masu negativnih konotacija. Naàlost,
ni ova re~ nije li{ena komi~nog potencijala: zamislite govor ili tekst o sposobnostima onesposobljenih.
Da zaklju~im: terminolo{kim revolucijama ne}emo promeniti negativne dru{tvene stavove, ali }emo uspe{no iskvariti jezik i oteàti me|usobnu komunikaciju. Uostalom, invalidi nisu jedina dru{tvena grupa ~ije ime
nosi negativne konotacije. Re~ èna, upu}ena mu{karcu, zna~i nedostatak
hrabrosti, pa to nije razlog da ve}u (i bolju) polovinu ~ove~anstva nazivamo osobama sa ènstveno{}u. Bojim se, me|utim, da je duh terminolo{ke
revolucije odavno napustio bocu jezi~kog eksperimentisanja i da, nesputan,
jezdi poljem dru{tvene komunikacije. Prethodne redove, stoga, ne treba
shvatiti kao lament nad prosutim mlekom, ve} kao dobronamerno upozorenje da budemo oprezniji kad nam neko slede}i put predloì jezi~ko
re{enje za metajezi~ke probleme.
Definicija
Invalidske organizacije mogu biti shva}ene kao:
a) organizacije koje se bave razli~itim pitanjima vezanim za invalide,
naro~ito unapre|enjem njihovog dru{tvenog poloàja, ili kao
b) organizacije ~ije ~lanstvo ~ine invalidi.
Ova dva zna~enja su dovoljno bliska da se pobrkaju u neanaliti~kom
diskursu i dovoljno razli~ita da zahtevaju dopunsko preciziranje pojmova.
Nema nikakve sumnje da }e se neke organizacije ~ije ~lanstvo ~ine invalidi, mo`da ~ak ogromna ve}ina njih, baviti razli~itim pitanjima vezanim za
invalide, naro~ito unapre|enjem njihovog dru{tvenog poloàja. No, da li
se tim pitanjima smeju baviti samo organizacije ~ije ~lanstvo ~ine invalidi? I, {to je jo{ va`nije sa gledi{ta integrisanja invalida u dru{tvo, mogu li
postojati organizacije ~ije ~lanstvo ~ini ili uklju~uje invalide a koje se ne
bave invalidskim pitanjima. Moj na~elni, ako ho}ete ideolo{ki odgovor
na prvo pitanje je negativan, na drugo pozitivan. Invalidske organizacije
ne mogu imati monopol nad bavljenjem invalidskim pitanjima. [ta biste
54
mislili o organizaciji za za{titu i unapre|enje ljudskih prava koja potpuno
ignori{e ljudska prava invalida? Sve najgore, zar ne? S druge strane, ma
{ta o tome mislili invalidski aktivisti, invalidnost niti sme niti moè iscrpsti
duhovni ìvot invalida; pored i mimo invalidnosti, postoji bezbroj lep{ih,
privla~nijih i sadràjnijih predmeta koji zasluùju na{e dru{tveno angaòvanje. Kao {to nikad i nigde u istoriji invalidsko pitanje nije u epicentru
dru{tvene pa`nje, invalidnost – koliko god je {iroko shvatali i koliko god
granali njene psiholo{ke i duhovne posledice, nikad ne ispunjava sav mikrokosmos pojedina~nog bivstvovanja. Da ovo nije tek kvazifilozofsko
mudrovanje, najbolje pokazuje praksa knjièvnih, dramskih, muzi~kih,
likovnih i inih sekcija i delatnosti za~etih u krilu klasi~nih invalidskih organizacija ili osamostaljenih u posebne oblike udruìvanja invalida.
Ako su iznesene premise validne, invalidske organizacije o kojima
je ovde re~, organizacije osoba sa invaliditetom tranzicijskog novogovora,
mogle bi se definisati kao a + b; to bi, dakle, bile organizacije koje se bave
razli~itim pitanjima vezanim za invalide, naro~ito unapre|enjem njihovog
dru{tvenog poloàja i ~ije ~lanstvo ~ine isklju~ivo ili prete`no invalidi, odnosno njihovi zakonski zastupnici u slu~ajevima kad sami invalidi ne mogu
zastupati sopstvene interese. Iako ova definicija formalno odgovara teku}oj jezi~koj upotrebi izraza koji treba da defini{e, njoj nedostaje najbitniji,
odre|uju}i element. One su, naime, oblik kolektivne samopomo}i invalida, nastao iz vi{e nego razumljive potrebe da se – pored i mimo dràvne/
dru{tvene brige o invalidima – uspavana energija onih o ~ijoj se koì radi
pokrene i usmeri u konstruktivnom pravcu. Drugim re~ima, invalidi, koji
su vekovima prepoznavani samo kao dru{tveni problem, poèle{e da budu
ne samo problem ve} i njegovo re{enje. Nagla{avam da je ova potreba starija od teku}e dru{tvene tranzicije; ona je na razli~ite na~ine artikulisana,
pa i prikrivana u razli~itim dru{tveno-politi~kim i ideolo{kim okvirima, ali
nikad nije gubila svoj su{tinski, odre|uju}i identitet – bila je i ostala akt
samoorganizovanja i samopomo}i onih kojima postoje}i oblici dràvne
brige i pomo}i nisu bili dovoljni.
Deo nevladinog sektora ili organizacije sui generis?
Ve} sam naglasio da su mnoge invalidske organizacije postojale i u
socijalisti~koj Jugoslaviji – manji broj nasle|en iz ranijih istorijskih epoha,
ve}i osnovan kao udruènja gra|ana u skladu sa tada{njim zakonodavstvom. One su u ste{njenom ideolo{kom okviru samoupravnog socijalizma
predstavljale jedan od prvih oblika gra|anske spontanosti i samoorganizovanja. Nije ih osnovala Partija; ona je samo nevoljno podnosila njihovo
postojanje. Mada je kao njihov formalni osniva~ slovio SSRN, osnovao
ih je sam ìvot, mimo i uprkos partijskih direktiva. Njihovo postojanje
55
Hereticus, 3-4/2010
Predrag Vukasovi}
i delovanje bilo je u izvesnoj meri, naravno ograni~enoj, subverzivno, jer
je remetilo idilu beskonfliktnog i neproblemati~nog dru{tvenog raja; nije
~udo {to su se partijski sekretari i ideologizovana birokratija ose}ali nelagodno kraj tih opunomo}enih predstavnika dru{tvene zbilje, suvi{e slabih
da se protiv njih upotrebi represija i suvi{e neporecivih da bi bili potpuno
ignorisani. Ovim vidovima svog postojanja i delovanja tada{nje invalidske
organizacije predstavljahu daleku prethodnicu celokupnog nevladinog sektora, ma {ta o tome mislili karijeristi~ki lideri i politi~ki apati~no ~lanstvo
tada{njih invalidskih organizacija
U vreme ru{enja socijalizma i pojave prvih autenti~nih i samosvesnih nevladinih organizacija kao nosilaca te`nje gra|anskog dru{tva za
autonomijom od autoritarne dràve, invalidske organizacije nestaju s pozornice borbe za demokratizaciju dràve i dru{tva. Govorim, naravno,
o srbijanskom iskustvu, koje ne mogu bez produbljenog istraìvanja
protegnuti na druge zapadnobalkanske dràve. Ne sudimo prestrogo o
tada{njem proreìmskom drànju invalidskih organizacija u Srbiji; radije
se zapitajmo da li bi njihovo eksplicitnije stajanje na stranu demokratske
opozicije odgovaralo istina kratkoro~nim, ali ne manje stvarnim interesima ~lanstva suo~enog sa dramom opstanka u sveop{tem ekonomskom
sunovratu, raspadu vladavine prava i nekontrolisanom divljanju dràvnih
organa i paradràvnih grupa. Bilo kako bilo, usledilo je neminovno distanciranje invalidskih organizacija od nevladinog sektora. One su od strane
reìma promovisane u socijalno-humanitarne organizacije, naziv koji su i
same svesrdno prihvatile i koji ~udesno opstaje i deset godina nakon demokratskih promena. [ta nije u redu sa njim?
Pre svega, on je ~injeni~no neta~an. Delatnost invalidskih organizacija nije se nikad, pa ni u godinama najo{trijeg pada ìvotnog standarda
naj{irih slojeva stanovni{tva, svodila isklju~ivo na socijalno-humanitarnu
oblast, makar ona bila definisana u naj{irim mogu}im granicama. Uvek
je, na uàs tada{njih vlastodràca, ostajao izvestan nesvodljivi reziduum
borbe za op{tu emancipaciju invalida, njihovu ravnopravnost sa ostalim
gra|anima, njihovo uklju~ivanje u procese odlu~ivanja o pitanjima koja
se njih najneposrednije ti~u. Ni najreìmskija invalidska organizacija nije
se na~elno odrekla te uloge; nje se nije ni mogla odre}i, a da ne porekne
samu su{tinu svog postojanja. No, ne radi se samo o tome. âk i da su
invalidske organizacije zaokupljene isklju~ivo socijalno-humanitarnim
radom, one time ne bi izgubile svojstvo nevladinih organizacija. Njihov
socijalno-humanitarni karakter odnosi se na oblast njihovog angaòvanja;
njihova pripadnost nevladinom sektoru ti~e se autonomnog oblika njihovog pravnog i dru{tvenog postojanja, njihove nevezanosti za dràvu i njen
aparat. Suprotstavljanje socijalno-humanitarnih organizacija nevladinim
56
metodolo{ki je neispravno, po{to je re~ o kategorijama koje pripadaju
potpuno razli~itim klasifikacijama.
Uprkos njenoj providnosti, ova manipulacija pojmovima dugo je
uspevala da odrì neprohodnim puteve saradnje izme|u invalidskog pokreta i drugih delova nevladinog sektora, posebno organizacija koje se
bave za{titom i unapre|enjem ljudskih prava. Krivicu za takvo stanje ne
treba pripisivati samo invalidskim organizacijama, njihovoj preteranoj
zavisnosti od dràvnih izvora finansiranja, njihovom patolo{kom strahu
od stranaka i politike. Postojali su otpori i na drugoj, nevladinoj strani u
vidu svojevrsnog etni~kog ludila. Organizacije za ljudska prava prepoznavale su samo jedan vid diskriminacije – onaj po etni~kom osnovu. Se}am
se istinske zbunjenosti predstavnika Soro{-fonda kad sam se sredinom
devedesetih pojavio u njihovoj kancelariji s pitanjem da li bi podràli
rad jedne do tada isklju~ivo dràvno finansirane invalidske organizacije.
Invalidska problematika jednostavno se nije nalazila u njihovom fokusu,
kao {to ni tada{nje invalidske organizacije jo{ ne behu ovladale tajnama
NGO-novogovora.
Recidivi takvog stanja ose}aju se i danas – to je jedini razlog za{to
o tome govorim. Istina, sada kona~no ne treba vi{e nikoga ube|ivati da su
invalidske organizacije deo nevladinog sektora, ali ìlavo opstaje uverenje
o njihovoj velikoj specifi~nosti u odnosu na druge delove tog sektora. Kao
da ènske, gej, ekolo{ke, romske i druge nevladine organizacije nemaju
svoje sopstvene specifi~nosti u oblicima organizovanja i delovanja; kao da
su invalidi i njihove organizacije jedino i posebno specifi~ni u odnosu na
druge. Ako to nije savr{en primer getoizacije invalida, ne znam {ta jeste.
Pre izvesnog vremena ~uo sam da postoji inicijativa za dono{enje posebnog zakona o invalidskim organizacijama. Kao {to sam 2002. godine bio
protiv dono{enja posebnog i sveobuhvatnog zakona o invalidima, kao {to
sam u~estvovao u izradi nacrta zakona o spre~avanju diskriminacije prema
osobama sa invaliditetom samo zato {to u to vreme jo{ nije postojao op{ti
zakon o zabrani diskriminacije, tako i danas smatram – iz istih na~elnih
razloga – da je ideja o posebnom zakonu o invalidskim organizacijama
lo{a. Postoje li problemi u organizovanju invalida? Naravno, ali se oni ne
re{avaju normativnim ure|enjem ne~ega {to je dovoljno ure|eno zakonom
o nevladinim organizacijama i udruènjima gra|ana, ve} konkretnim organizacionim radom na terenu. Nijedan zakon ne moè nadomestiti nerad,
neznanje ili nekreativnost invalidskih aktivista.
Kao {to nema posebnih pravnih normi koje reguli{u rad isklju~ivo
invalidskih organizacija, tako ne treba da postoji ni invalidsko pravo kao
posebna pravna oblast, izdvojena i osamostaljena od drugih, tradicionalnijih grana prava. Nadam se da ova Letnja {kola – nesumnjivo koristan
oblik upoznavanja studenata sa problematikom ostvarivanja ljudskih
57
Hereticus, 3-4/2010
Predrag Vukasovi}
i gra|anskih prava invalida – ne}e prerasti u poseban nastavni predmet
”Prava osoba sa invaliditetom”, bio on obavezan ili opcioni.
Invalidske organizacije i stru~na znanja o invalidima
Poslednji problem kojeg }u se ovom prilikom dota}i ti~e se odnosa
invalidskih organizacija prema rezultatima nauka koje istraùju biomedicinske, psiholo{ke i dru{tvene aspekte invalidnosti. Nikome, pa ni invalidima, nije naro~ito prijatno da budu predmet nau~nog istraìvanja.
Nelagodnost o kojoj je re~ proisti~e iz sudara na{e prirodne potrebe da
bude uvaèna na{a jedinstvenost, neponovljivost, nesvodljivost na nekog
ili ne{to drugo, i kategori~kog imperativa svake nauke da stvarnost svede
na {to je mogu}e manji broj op{tosti. Sa ovim specifi~nim otporom koji pruà ljudsko bi}e kada se pojavi u ulozi predmeta istraìvanja mora
ra~unati svaka disciplina dru{tvenih i humanisti~kih nauka: najbolji rezultati postiù se kad ~ovek kao predmet istraìvanja uop{te ne zna da
ga istraùjete. Invalidi su u tom pogledu, svakako zbog preduge istorije
zanemarivanja i potiskivanja njihove subjektivnosti i prava zasnovanih
na njoj, osetljiviji od prose~nog pripadnika ljudske vrste; otuda preterana
reakcija na svako potiskivanje njihove subjektivnosti. Sem toga, u svom
li~nom iskustvu ogromna ve}ina invalida zadràva neprijatne uspomene
na biomedicinsko potiskivanje subjektivnih vidova svoje invalidnosti. Deo
omraènosti takozvanog medicinskog modela invalidnosti u invalidskim
redovima poti~e upravo iz tog izvora.
Kao invalid, razumem takve strepnje i otpore objektivnom istraìvanju invalidnosti. Oni su efektno izraèni u krilatici invalidskog pokreta
Ni{ta o nama bez nas. Nemam zaista ni{ta protiv osnovnog participativnog
zna~enja ove parole, ona je deo agende koju i sam zastupam. Ali, ako to
zna~i da samo invalidi mogu smisleno promi{ljati invalidsku problematiku,
da su oni najbolji eksperti za pitanja invalidnosti – i takva tvrdnja mogla se
~uti na skupu predstavnika invalidskih organizacija, intelektualac u meni
odbija da prihvati takvu vrstu fundamentalizma, po{to ona u za~etku ukida
svaku mogu}nost racionalnog dru{tvenog istraìvanja. Za{to istu pretenziju
ne bi imale i druge dru{tvene grupe? Zna~i li to da o problemima Roma
mogu raspravljati samo Romi, o spre~avanju narkomanije samo biv{i i
sada{nji narkomani, o prevenciji samoubistva samo lica koja su poku{ala
suicid? Namerno dovodim stvar do apsurda da bih pokazao besmislenost
sli~nih pretenzija. Takve pretenzije nisu samo sme{ne; one su i opasne,
jer podiù jo{ jedan zid izme|u invalida i dru{tva. Traìti ve}a prava od
drugih opasno je koliko i zadovoljiti se manjim. Kao {to se u republici
duha priznaje samo plemstvo po talentu, u njoj nema mesta za invalide i
neinvalide, bogate i siroma{ne, lepe i ru`ne. Snaga argumenata poti~e iz
58
njih samih, nipo{to iz li~nih svojstava onog ko ih zastupa. Invalidima su
potrebni sva stru~nost i svo znanje ovog sveta; oni ne mogu sebi dopustiti
luksuz odbacivanja neinvalidske stru~nosti. [to pre invalidske organizacije
shvate ovu ne odve} komplikovanu istinu i primene je u svakodnevnom
delovanju, bi}e bolje za njih same i one ~ije interese zastupaju.
Predrag Vukasovic
DISABLED PEOPLE’S ORGANIZATIONS
AND SOCIETY – THE PROBLEMS
OF SELF-UNDERSTANDING
Summary
In the first part of text the author critically examines the officially accepted term persons with disabilities suggesting that it is not compatible with Serbian
languages spirit. He points to the negative effects of too often repeated terminological revolutions: He concludes that there is need for a more cautious stance in
accepting linguistically-based solutions for meta-language problems.
The adequate conceptualization of disabled people’s organizations goes far
beyond the terminological level. The author has identified two possible meanings
of the term: 1) organizations dealing with issues related to disability, particularly
with promoting the entire social status of persons with disabilities; 2) Organizations whose members are exclusively disabled persons themselves or their legal
representatives. The author has pointed that there is no correspondence between
the two senses: there are organizations with no disabled members that successfully
contribute in making the disability issues an integral and inevitable part of policy
and public opinion-makers’ agenda. The disabled people’s organizations have
no monopoly over disability issues. În the other hand, the organizations whose
members are exclusively disabled persons need not to be confined in their activities within a disability horizon.
The third part concerns with relationship between disabled people’s organizations and entire NGO-sector.
Keywords:
disabled people’s organizations, definition, self-understanding
59
Hereticus, 3-4/2010
Miodrag Po~u~
UDK
364-787.54;
711-1
Miodrag Po~u~
dipl. in`. saobra}aja, Novi Sad
PRISTUPA^NOST I DIZAJN ZA SVE
Rezime: Uporedo sa demokratskim promenama u Republici Srbiji, od 2000.
godine, uglavnom u ve}im gradovima po~elo je da se vodi ra~una o pristupa~nosti
~ovekovog okruènja, naro~ito za osobe sa invaliditetom. Me|utim, fokus svih tih
akcija bio je isklju~ivo na osobama sa invaliditetom (specijalan dizajn) umesto na
svim potencijalnim korisnicima (dizajn za sve). Takav pristup planiranju na{eg
okruènja nije doneo odrìve rezultate i doveo je do pojave specijalizovanih re{enja za samo odre|enu grupu ljudi.
Rad je jedan u nizu poku{aja da se ukaè na zna~aj pristupa~nosti kao
odlike okruènja koja je zna~ajna za sve ljude, bez obzira koje su njihove fizi~ke,
senzorne, intelektualne karakteristike i/ili godine starosti. Koncept “dizajn za sve”
prikazan je kao svojevrstan model planiranja i kreiranja ~ovekovog okruènja
koji moè da doprinese stvaranju “inkluzivnog dru{tva”, od naro~itog zna~aja za
osobe sa invaliditetom, a ujedno i za sve ostale korisnike javnih prostora, proizvoda, informacija i/ili usluga.
U prilog novom konceptu i akcijama idu i aktuelne promene u zakonodavstvu Republike Srbije, koja je usvojila vrlo afirmativne mere za pove}anje
pristupa~nosti javnog okruènja.
Klju~ne re~i:
pristupa~nost, dizajn za sve, inkluzija, okruènje, planiranje
Uvod – Pojam pristupa~nosti
Mobilnost stanovni{tva danas vi{e nije samo uspostavljanje odnosa
u prostoru i vremenu, ve} je to istovremeno i mogu}nost da ljudi ostvare
razli~ite dru{tvene kontakte, samostalnost, nezavisnost i da ravnopravno
u~estvuju u ìvotu jedne zajednice. Postojanje adekvatne mobilnosti stanovni{tva osnovni je preduslov za stvaranje “inkluzivnog dru{tva”, u kojem
svaka osoba ima jednaku mogu}nost da u~estvuje i doprinosi u dru{tvu.
Za odre|ene grupe stanovni{tva kao {to su: osobe sa invaliditetom,
stari, ljudi sa pove}anom telesnom masom, trudnice i sli~no, nemogu}nost
da uspostave li~nu mobilnost (u smislu samostalnosti) predstavlja dodatno
optere}enje koje zahteva ulaganje dodatnih napora i/ili pronalaènje dodatnih resursa kako bi se obezbedilo minimalno funkcionisanje. Ukoliko
nema dru{tvene podr{ke, dolazi do pasivizacije i odricanja od vlastitih
motiva, ciljeva i htenja. Stoga je dru{tvo obavezno da obezbedi adekvatne
60
Pristupa~nost i dizajn za sve
uslove u ìvotnom okruènju kao i druge preduslove za ravnopravno u~e{}e svih ljudi u svim segmentima ìvota.
Osnovni preduslov za adekvatnu mobilnost stanovni{tva jeste postojanje pristupa~nog okruènja. U stru~noj literaturi, pojam pristupa~nosti
pominje se vrlo retko i bez jasne/precizne definicije {ta se ta~no podrazumeva pod tim terminom. Najve}i broj definicija uglavnom posmatra i
povezuje termin pristupa~nosti sa osobama sa invaliditetom, odnosno sa
aspekta kretanja osoba sa telesnim invaliditetom. U tom smislu, pod pristupa~no{}u se naj~e{}e podrazumevalo postojanje neke fizi~ke prepreke:
“Pristupa~ne zgrade su one, u koje korisnik/ca invalidskih kolica
moè sam/sama da u|e, bez ikakve pomo}i drugog lica.” [3]
“Pristupa~nost predstavlja mogu}nost ulaska u svaki prostor ili
objekat” [3]
“Pristupa~nost je stanje u spolja{njem okruènju – ono koje je zate~eno
ili ono kojem se teì. Naj~e{}e se shvata kao arhitektonska pristupa~nost, ali
je to samo jedan od aspekata spremnosti dru{tva i najblièg okruènja da
prihvati osobu sa invaliditetom i omogu}i joj ravnopravno u~e{}e u svim
segmentima ìvota.” [3]
Pojedine definicije navodile su pristupa~nost kao elemenat vaàn
samo za osobe sa invaliditetom (naro~ito za one sa telesnom vrstom invaliditeta), dok druge definicije posmatraju pristupa~nost samo kao mogu}nost
ulaska ili izlaska iz nekog objekta/zgrade. Kretanja do i od tog objekta,
odnosno kretanje do i od mesta kori{}enja neke usluge, nisu bile predmet
ovih definicija, {to u velikoj meri umanjuje njihovu va`nost.
Novije definicije pristupa~nosti imaju vi{e holisti~ki karakter i vi{e
vode ra~una o svim segmentima koji mogu uticati na smanjenje ili pove}anje mobilnosti stanovni{tva:
“Integralna pristupa~nost zna~i da je izgra|ena okolina pode{ena
na takav na~in da omogu}uje svakom funkcionisanje na {to nezavisniji i
prirodniji na~in.” [4]
Postojanje pristupa~nog okruènja me|utim trebalo bi da omogu}i
svim pojedincima da se razvijaju kao li~nosti, uzimaju}i pri tome u obzir
razli~itost stanovni{tva i potrebu svih nas da budemo samostalni. Imaju}i to u vidu, pristupa~nost se moè definisati i kao:
“Pristupa~nost podrazumeva sve ono {to svakom pojedincu omogu}ava da samostalno ìvi i u~estvuje u svim aspektima ìvota, na jednakoj
osnovi.” [8]
Iz navedene definicije moèmo izdvojiti nekoliko klju~nih termina.
To su: svako, samostalnost, svi aspekti ìvota i jednakost. To prakti~no zna~i da je pristupa~nost ne{to {to se odnosi na SVE ljude i {to je potrebno
svim ljudima. Svojim karakteristikama i elementima omogu}ava razli~itim
61
Hereticus, 3-4/2010
Miodrag Po~u~
ljudima da samostalno i nezavisno1 funkcioni{u u razli~itim aspektima
ìvota (na primer u saobra}aju, kulturi, obrazovanju, politici, ekonomiji i
sli~no). Termin na jednakoj osnovi podrazumeva da svi korisnici jednako
i pod istim uslovima koriste sve postoje}e usluge i/ili proizvode, bez obzira
na to koje su njihove fizi~ke, senzorne, intelektualne, psihi~ke karakteristike, ili godine starosti.
Ljudska razli~itost
Problem u dosada{njem procesu planiranja i osmi{ljavanja ~ovekovog okruènja nastajao je onda kada se kao osnovna mera (ulazni input)
koristila takozvana aritmeti~ka sredina, to jest, prose~na vrednost: brzine,
visine, teìne ili snage ~oveka.
Kao posledicu takvog pristupa u razmi{ljanju, ~ovek je zapravo stvorio
okruènje koje moè da koristi, uslovno re~eno, mali broj ljudi, odnosno
samo ona grupa korisnika koja se moè svrstati u prose~ne korisnike. Sa
druge strane, korisnici koji se po bilo kom osnovu ne mogu svrstati u prosek, bilo da su iznad ili ispod proseka po svojim fizi~kim, kognitivnim ili
nekim drugim karakteristikama, nisu mogli da koriste izgra|eno okruènje
ili nisu bili u potpunosti zadovoljni njime.
Oni koji nisu mogli nikako da koriste okruènje, informacije i/ili
proizvode bili su diskriminisani i isklju~eni iz dru{tvenih tokova. Korisnici
koji nisu bili zadovoljni ponu|enim re{enjima vremenom su bili primorani
da sve vi{e redukuju sopstvene potrebe.
Na primer, osobe sa invaliditetom su zbog takvog okruènja u velikoj meri redukovale li~nu potrebu za kretanjem ili putovanjem. Takav
na~in planiranja pokazao je da planeri i projektanti zapravo ne po{tuju
razli~itost ljudi i da na te razlike gledaju kao na ne{to {to je negativno i
{to oteàva njihov proces rada.
Pojam pristupa~nosti kao nova filozofija i novi na~in planiranja
ima polaznu osnovu upravo u ljudskoj razli~itosti. Postoje}e razlike me|u
ljudima posmatraju se kao vrednosti koje mogu svima nama doprineti i
obogatiti ~itavo dru{tvo kroz nova saznanja i iskustva.
Uop{teno posmatrano, ljudi se razlikuju u odnosu na:
a) Godine starosti – Tokom trajanja ìvotnog veka ljudsko telo stalno
prolazi kroz promene kao logi~ne posledice prirodnog starenja organizma,
koje niko ne moè da izbegne. Telo se stalno menja u biolo{kom, odnosno
fizi~kom, psihi~kom, kognitivnom smislu. U tom smislu, moèmo razlikovati karakteristi~ne periode kao {to su: period do detinjstva, detinjstvo,
1
62
Pojam samostalnosti i nezavisnosti ne isklju~uje mogu}nost kori{}enja usluga
servisa personalne asistencije kod onih osoba koji koriste te usluge.
pubertet i odraslo doba. U razli~itim periodima ìvota svaki ~ovek funkcioni{e na razli~it na~in i ima druga~ije karakteristike (fizi~ke, senzorne...).
Tako, na primer, u fizi~kom smislu, male bebe se u po~etku kre}u
~etvorno{ke, dok stari ljudi u kasnijim godinama ~esto koriste neko pomagalo za kretanje.
b) Fizi~ke karakteristike – Razlike u dimenzijama kao {to su visina,
teìna, snaga, brzina kretanja, {irina ramena, veli~ina {aka, stopala, ali i
sposobnost reakcije, motorika/pokretljivost, samo su neke od fizi~kih karakteristike koje se razlikuju od osobe do osobe. Fizi~ke karakteristike
ljudi igraju va`nu ulogu u procesu planiranja, naro~ito kada znamo da ne
postoje dva ista ~oveka.
c) Senzorne karakteristike – Razli~it stepen senzornih sposobnosti
u pogledu vida, sluha, percepcije ili mirisa u velikoj meri odre|uje kakva
}e se re{enja ponuditi korisnicima u vezi sa informacijama u okruènju,
horizontalnom ili vertikalnom signalizacijom, prostornom komunikacijom
i sli~no. Ukoliko okruènje nije planirano ili projektovano na adekvatan
na~in, to moè izazvati svakodnevne probleme korisnika u interakciji sa
okruènjem. Tako, na primer, kori{}enje odre|enih biljaka za ozelenjavanje povr{ina moè izazvati alergijske reakcije kod korisnika.
d) Intelektualne (kognitivne) karakteristike – Razli~it stepen inteligencije, brzina primanja i obrada informacija, sposobnost pam}enja i sli~no
od velikog su zna~aja za pravovremeno i pravilno pona{anje korisnika,
orijentaciju u prostoru i/ili vremenu. Intelektualne karakteristike nisu
samo posledica smanjenih mentalnih sposobnosti ili senilnosti. One vrlo
~esto mogu biti i posledica razli~itih ìvotnih uslova ili situacija, kao {to
su privremena bolest ili povreda, stres, depresija, koncentracija korisnika
u danom trenutku i sli~no.
e) Privremene karakteristike – Stanja koja traju odre|eni period, kao
na primer trudno}a, uganu}e ili prelom ruke/noge, sezonske alergije, bolest
i sli~no, uti~u na pojavu druga~ijeg pona{anja korisnika. Naj~e{}e se ono
ispoljava kao sporije kretanje, usporena sposobnost reakcije i motorike,
malaksalost u svakodnevnim aktivnostima. Takve promene kod korisnika mogu izazvati i promenu na~ina funkcionisanja (na primer kori{}enje
druga~ije vrste prevoza, kori{}enje alternativnih pravaca kretanja i sli~no).
f) Demografske karakteristike – To su razlike u kulturi, veri, obi~ajima
ili materijalnom stanju korisnika. Korisnici jednog istog okruènja mogu
biti veoma razli~iti zato {to dolaze iz razli~itih sredina, govore razli~ite jezike, koriste druga~ije pismo, imaju razli~ite obi~aje, navike ili vrednosti.
Nalaènje ravnoteè izme|u svih ovih razlika zna~ilo bi ve}u mogu}nost
za u~e{}e ljudi u dru{tvu, ve}i broj migracija, geografski ravnomeran razvoj, unapre|enje sektora turizma i sli~no.
63
Hereticus, 3-4/2010
Miodrag Po~u~
Da bi se okruènje prilagodilo svim navedenim razli~itostima, neophodno je u celokupan proces planiranja uklju~iti {to ve}i broj navedenih
grupa (deca, mladi, stari), sa razli~itim fizi~kim i drugim karakteristikama
(osobe sa ili bez/invaliditeta). Na taj na~in, pove}a}e se stepen znanja o potrebama razli~itih grupa dru{tva. Sa druge strane, svi }e biti jednako zastupljeni i nijednoj grupi se ne}e dati prednost u odnosu na neku drugu grupu.
Karakteristike pristupa~nog okruènja
Kada se govori o ~ovekovom okruènju, razlikujemo dve vrste – prirodno i izgra|eno okruènje.
Prirodno okruènje je ono koje zavisi isklju~ivo od prirodnih elemenata i koje ~ovek nije izmenio svojim delovanjem.
Izgra|eno okruènje je ono koje je ~ovek izmenio sa ciljem da ga
koristi i da u njemu ìvi, to jest osmi{ljeno je od strane ljudi za same ljude.
U tom smislu, karakteristike izgra|enog okruènja zavise isklju~ivo od samog ~oveka i na~ina na koji ga on gradi.
Prilikom stvaranja izgra|enog pristupa~nog okruènja trebalo bi ispo{tovati odre|ene smernice. Od klju~ne je va`nosti da navedene smernice
budu integrisane u celokupan proces planiranja i osmi{ljavanja okruènja.
Izgra|eno pristupa~no okruènje u na~elu treba da ispo{tuje [1]:
a) razli~itost korisnika – to podrazumeva da se nijedna osoba/korisnik
ne ose}a marginalizovano, to jest, svi treba da imaju mogu}nost da koriste
izgra|eno okruènje na jednakoj osnovi. To je naro~ito va`no za korisnike okruènja kao {to su: stari ljudi, osobe sa invaliditetom ili mala deca;
b) funkcionalnost – to podrazumeva da okruènje, odnosno elementi
pristupa~nosti, treba da budu dizajnirani na na~in da sluè svrsi kojoj su
namenjeni bez ikakvih problema ili pote{ko}a;
c) bezbednost – podrazumeva nepostojanje rizika za korisnike. Prema tome, svi oni elementi koji su deo okruènja treba da budu dizajnirani
uz svest o bezbednosti (klizave podloge, izbo~ine/istureni delovi, naprsline
ili ulegnu}a na stazi i sli~no);
d) zdravlje korisnika – pristupa~no okruènje ne sme da uzrokuje
zdravstvene probleme za one koji imaju odre|ene bolesti ili alergije. [tavi{e, treba da promovi{e zdravo kori{}enje prostora i proizvoda;
e) prepoznatljivost i razumljivost – svi korisnici treba da budu u
mogu}nosti da se orijenti{u bez te{ko}a unutar nekog prostora, i zato je
bitno slede}e:
– jasna informacija – upotreba simbola zajedni~kih za razli~ite dràve, izbegavanje re~i i skra}enice na lokalnom jeziku koje mogu
dovesti do zabune;
64
– prostorni raspored – treba da bude koherentan i funkcionalan,
kako bi se izbegla dezorijentisanost i konfuzija u prostoru;
f) estetiku – podrazumeva da pristupa~no okruènje treba da zadovolji sve estetske kriterijume, po{to }e ga na ovaj na~in svi najlak{e i
najbrè prihvatiti.
Pored navedenih karakteristika va`no je napomenuti i potrebu da
pristupa~no okruènje u svakom delu grada bude jednako. Tako, na primer, u saobra}aju je va`no da svaka raskrsnica bude jednako pristupa~na
i u tom smislu ne postoje vi{e ili manje va`ne saobra}ajnice.
Sa druge strane, pristupa~no okruènje ne podrazumeva uvek jednoli~na/unificirana re{enja. Razli~ita re{enja nekih problema obi~no
postoje u razli~itim gradovima, jer se u obzir uzimaju obi~aji i kultura
stanovnika toga grada. Me|utim, poèljno je ipak da re{enja budu unificirana na nivou jednog grada, jer to smanjuje zbunjivanje korisnika. Na
primer, isti simboli u obeleàvanju ulica ili ista zvu~na informacija za sve
zvu~ne semafore u gradu u velikoj meri }e olak{ati kretanje osobama sa
kognitivnim problemima, odnosno slepim gra|anima.
Elementi pristupa~nosti
U cilju ostvarivanja li~ne mobilnosti svakog pojedinca u dru{tvu,
neophodno je osigurati pristupa~nost odre|enim elementima u okruènju.
Ti elementi pristupa~nosti su:
a) saobra}ajna infrastruktura – podrazumeva pristup svim javnim
sadràjima kao {to su: ulice, trgovi, stajali{ta, stanice, razli~ite atrakcije i
sli~no, uklju~uju}i pristupa~nost prevozu i prevoznim sredstvima;
b) javni objekti – podrazumeva mogu}nost da se pristupi svim javnim objektima (po{te, {kole, banke, sportski i objekti kulture i sli~no), ali
i mogu}nost da ih svi gra|ani zaista koriste u svrhu za koju su namenjeni;
c) informacije i komunikacije – podrazumeva mogu}nost da se prime, razumeju i koriste sve javne informacije (na primer: sve informacije
koje se nude korisnicima neke usluge u nekom objektu, bilo da su pisane,
{tampane ili zvu~ne, horizontalna i vertikalna signalizacija u saobra}aju,
informacije o prevozu, signali opasnosti, web informacije i sli~no.);
65
Hereticus, 3-4/2010
Miodrag Po~u~
d) usluge i proizvodi – podrazumeva da svi gra|ani mogu da prime
i da koriste sve javne usluge koje se nude (na primer: usluge koje se dobijaju u javnom prevozu, u po{ti, banci i sli~no).
Navedeni elementi pristupa~nosti pona{aju se po principu “karike
u lancu” I zajedno ~ine takozvani “neprekidivi lanac kretanja”. Ukoliko
jedan od elemenata (karika) nije adekvatno osmi{ljen ili ne funkcioni{e
na adekvatan na~in, tada imamo situaciju u kojoj neka osoba ne moè da
funkcioni{e, da se samostalno kre}e, da primi odre|enu informaciju ili
koristi uslugu/proizvod. Odnosno, ukoliko jedna karika lanca ne funkcioni{e, tada zapravo ne moèmo govoriti o postojanju sredine bez barijera.
Koncept “Dizajn za sve”
U dosada{njim poku{ajima da se izgra|eno okruènje {to vi{e prilagodi i u~ini pristupa~nim, u nekim zemljama Evrope (ali i u Srbiji) jo{
uvek se koristi pristup “jednake mogu}nosti za osobe sa ograni~enjem u
aktivnostima/kretanju”. Dakle, proces planiranja i dizajniranja pojedinih
elemenata u okruènju odvija se isklju~ivo sa fokusom na osobe sa invaliditetom, obi~no samo na one sa telesnim invaliditetom.
Takav pristup do danas nije uspeo da donese dovoljno kvalitetne
rezultate i vodi ka pojavi nepotrebnih i specijalizovanih re{enja, za samo
odre|enu grupu ljudi, {to uzrokuje nastavak segregacije te grupe (posebni prilazi, specijalni proizvodi, specijalne stepeni{ne platforme i sli~no).
U skladu sa tim, pojavio se i veliki disbalans izme|u uloènog novca
u specijalne proizvode i stvarne eksploatacije (obrt) tih proizvoda, koja je
vrlo mala, jer ih koristi mali broj ljudi.
Upravo zbog toga, u Evropi danas se sve vi{e govori o primeni koncepta “dizajna za sve”, koji je primenjiv u razli~itijim oblastima ljudskog
delovanja.2 Njegov osnovni cilj je da SVIM ljudima obezbedi da imaju
jednake mogu}nosti za u~e{}e u svim aspektima dru{tva.
Postoje, me|utim, i drugi koncepti koji imaju iste ili sli~ne ciljeve,
na primer: “univerzalni dizajn” (SAD, Kanada, Norve{ka, Japan), “inkluzivni dizajn” (Velika Britanija), “Barrierefrai” ili “Barrier free” – sloboda
od barijera (Nema~ka, Austrija, [vajcarska).
Najpre se pojavio koncept “univerzalni dizajn”, koji je po~eo da se
razvija u SAD sredinom sedamdesetih godina 20. veka, kao logi~na posledica usvajanja Zakona o Amerikancima sa invaliditetom (ADA standardi). Tim konceptom obuhva}ena je vizija da se kompletno okruènje
(javni prostor), zgrade (javne i privatne) i proizvodi (upotrebni predmeti)
2
66
Pojava koncepta “dizajn za sve” prati i aktuelne promene u oblasti invalidnosti,
odnosno pomeranje fokusa sa medicinskog ka socijalnom modelu invalidnosti.
planiraju i konstrui{u na takav na~in kako bi u najve}oj mogu}oj meri mogli da ih koriste svi: deca, stari, ljudi razli~itih telesnih dimenzija i fizi~kih
i/ili intelektualnih sposobnosti, osobe sa invaliditetom i bez invaliditeta.
Koncept univerzalnog dizajna, nastao je zapravo na osnovu dizajna
za osobe sa invaliditetom, kao svojevrsno uop{tavanje. Zasnovan je na pojmu ravnopravnosti i u skladu sa tim na holisti~kom i multidisciplinarnom
pristupu. On ne isklju~uje upotrebu pomo}nih sredstava i pomagala za
odre|ene kategorije ljudi kada su im takva sredstva potrebna (npr. upotreba nekog od pomagala za kretanje). Definicija univerzalnog dizajna glasi:
“Univerzalni dizajn je dizajn proizvoda i okruènja koji su u najve}oj mogu}oj meri upotrebljivi za sve ljude bez potrebe za prilago|avanjem
ili specijalizovanim dizajnom” [5]
U Evropi, me|utim, univerzalni dizajn nije nai{ao na naro~ito “plodno
tle”, najpre zbog kulturnih razlika izme|u SAD i Japana sa jedne strane
i Evrope sa druge strane, ali i zbog druga~ijeg pristupa u re{avanju istih
problema. U me|uvremenu, u Evropi se, devedesetih godina 20 veka, sa
istim ciljem, razvija koncept “dizajn za sve”.
Dizajn za sve je dizajn za ljudsku razli~itost, socijalnu inkluziju i jednakost. [16]
On predstavlja stvaranje okruènja, proizvoda i servisa sa ciljem
da svi, uklju~uju}i budu}e generacije, rod/pol, sposobnosti ili kulturnu
pozadinu, mogu uìvati u participiranju i kreiranju dru{tva, sa jednakim
{ansama u~e{}a u ekonomiji, kulturi, sportu, razonodi, kao i mogu}nosti
da svi prisustvuju, koriste i razumeju bilo koji deo okruènja, sa {to ve}om samostalno{}u-nezavisno{}u. [16]
Da bi se to postiglo, izgra|eno okruènje, svakodnevni objekti, usluge, kultura i informacije, tj. sve {to dizajniraju i stvaraju ljudi da bi koristilo
ljudima, mora da bude pristupa~no, pogodno za upotrebu za svakog ~lana
dru{tva i prilagodljivo ljudskoj raznolikosti. [16]
Dizajn za sve je zapravo sredstvo za stvaranje pristupa~nog okruènja
i pobolj{anje kvaliteta ìvota ljudi. On uzima u obzir sve ljude, njihove razli~itosti, potrebe i priznaje promene kroz koje svi prolazimo tokom ìvota.
Svesno koristi analizu ljudskih potreba i zahteva u~e{}e krajnjih korisnika u svakoj etapi procesa planiranja. U tom smislu, krajnji korisnici
su zapravo priznati kao eksperti u procesu planiranja.
Dizajn za sve je intervencija u okruènju, na proizvodima ili uslugama, koja svima omogu}uje da u~estvuju u stvaranju na{eg dru{tva, obezbe|uju}i mu/joj jednake mogu}nosti za u~e{}e u ekonomskim, dru{tvenim,
kulturnim i aktivnostima u slobodno vreme. Osim toga, omogu}ava svim
korisnicima da samostalno pristupe okruènju, da koriste i razumeju njegove
razli~ite delove, bez obzira na uzrast, rod, sposobnosti ili kulturno poreklo.
67
Hereticus, 3-4/2010
Miodrag Po~u~
Pored toga, primena koncepta dizajna za sve obezbe|uje budu}im
generacijama da u istoj meri uìvaju u podsticajnom okruènju koje je
izgra|eno vode}i ra~una o svima (odrìvost). Na taj na~in, moè se re}i
da je dizajn za sve zapravo filozofija i strategija planiranja ~iji je cilj univerzalni pristup. [1]
Koncept dizajna za sve moè da se primenjuje u planiranju velikog
broja dru{tvenih delatnosti, kao {to su: stanogradnja, obrazovanje, kultura, rad, saobra}aj i drugo. Naro~ito je priznat kao neophodan elemenat u
pro-aktivnoj strategiji za odrìv razvoj gradova.
Zaklju~ak
Uvo|enjem koncepta “dizajn za sve” u sve oblasti ~ovekovog planiranja i delovanja postiè se efikasno i dugoro~no planiranje na dobrobit
svih gra|ana. Njegova primena, na primer u kreiranju gradske infrastrukture, moè da predstavlja zna~ajan elemenat odrìvog razvoja jednog grada
jer se gradi ne{to {to je prilago|eno SVIM gra|anima i {to uzima u obzir
promene kroz koje ~ovek prolazi tokom svog ìvota.
Sa druge strane, ako je neko spoljno okruènje (na primer, parking,
ili neki zna~ajni javni objekat, kao muzej, tr`ni centar) dobro dizajnirano,
to jest, u skladu je sa potrebama svih gra|ana, tada imamo vi{estruku dobit za sve korisnike, kako u pogledu postojanja ve}e funkcionalnosti tog
prostora ili zgrade, njegove pove}ane bezbednosti za sve ljude i u{tede
energije, tako i u pogledu postojanja zna~ajno manjih tro{kova.
Na kraju, primenom koncepta “dizajn za sve” i, u skladu sa tim,
pove}anjem pristupa~nosti javnog prostora, informacija, proizvoda i/ili
usluga, moè se obezbediti mnogo ve}i broj korisnika i samim tim ostvarivanje ve}eg profita.
LITERATURA
[1] F. Aragall (with support of the EuCAN Members), “Eurepean Concept for Accessibility”, EuCAN Info – Handicap, Luxembourg 2003. (prevod na
srpski – Centar “@iveti uspravno”, Novi Sad 2008.).
[2] F. Aragall, S. Sagramola, P. Neumann (with support of the EuCAN
Members), “ECA for Administration”, EuCAN Info – Handicap, Luxembourg
(prevod na srpski – Centar “@iveti uspravno”, Novi Sad 2008.).
[3] Grupa autora, Materijali sa seminara o pristupa~nosti, Fakultet tehni~kih nauka, Novosadsko udruènje studenata sa invaliditetom, Novi Sad 2003.
[4] J. Jovi}, Prilago|avanje saobra}ajno-transportnog sistema za osobe sa
invaliditetom, Saobra}ajni fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd 2003.
[5] R. Mace, J. Mueller, M. Follette, Designing for People of All Ages and
Abilities, The Universal Design File, University North Carolina 1998.
68
[6] M. Po~u~, Pristupa~nost radnog mesta, Me|unarodna organizacija rada (ILO), Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom i Unija poslodavaca
Srbije, Beograd 2010.
[7] M. Po~u~, Definisanje tehni~kih elemenata gradskih komunikacija prema potrebama osoba sa invaliditetom, diplomski rad, Fakultet tehni~kih nauka,
Novi Sad 2004.;
[8] M. Po~u~, Dizajn za sve kao strate{ki pravac za stvaranje pristupa~nog
okruènja, Udruènje urbanista Srbije, Letnja {kola urbanizma, Kragujevac 2008.
[9] M. Po~u~, Mogu}nosti pove}anja pristupa~nosti putni~kih terminala”,
Savremene tendencije unapre|enja saobra}aja u gradovima – Drugo savetovanje
sa me|unarodnim u~e{}em, Departman za saobra}aj Fakulteta tehni~kih nauka,
Novi Sad 2009.
[10] M. Po~u~, Mogu}nosti primene koncepta ’univerzalni dizajn’ i ’dizajn
za sve’ u planiranju saobra}aja, Savremene tendencije unapre|enja saobra}aja u
gradovima – Prvo savetovanje sa me|unarodnim u~e{}em, Departman za saobra}aj Fakulteta tehni~kih nauka, Novi Sad 2007.
[11] M. Po~u~, Slobodno kretanje”, studija slu~aja, Disability Monitor Initiative South East Europe, Handicap International – Kancelarija za Jugoisto~nu
Evropu, Beograd 2006.
[12] M. Po~u~, Pove}anje pristupa~nosti putni~kih terminala primenom koncepta ’dizajn za sve’, magistarska teza, Fakultet tehni~kih nauka, Novi Sad 2010.
[13] M. Po~u~, Lj. Vukajlov, Pristupa~nost kao kriterijum kvaliteta planiranja
i izgradnje, Udruènje urbanista Srbije, Letnja {kola urbanizma, Zlatibor 2009.
[14] R. Sestranetz, L. Adams, Slobodno kretanje osoba sa invaliditetom u
Jugoisto~noj Evropi: Nepristupa~no pravo?, Disability Monitor Initiative South
East Europe, Handicap International – Kancelarija za Jugoisto~nu Evropu, Beograd 2006.
[15] E. Shmidt, J. A. Manser, Directives “Voies piétonnes adaptées aux
handicapés”, Centre suisse pour la construction adaptée aux handicapés, Zuerich.
[16] [tokholmska deklaracija EIDD, Evropski institut za dizajn za sve –
EIDD, [tokholm, 09. maj 2004.;
[17] Lj. Vukajlov, M. Po~u~, “Kriterijumi pristupa~nosti objekata”, u: Zbornik radova 6. nau~no-stru~nog savetovanja “Ocena stanja, odràvanje i sanacija
gra|evinskih objekata i naselja”, Div~ibare 2009.
Zakoni i pravilnici:
Zakon o planiranju i izgradnji Republike Srbije, Slu`beni glasnik Republike Srbije, br. 72/09.
Pravilnik o uslovima za planiranje i projektovanje objekata u vezi sa nesmetanim kretanjem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica, Slu`beni glasnik
Republike Srbije, br. 18/97.
69
Hereticus, 3-4/2010
Miodrag Po~u~
Miodrag Pocuc
ACCESSIBILITY AND DESIGN FOR ALL
Summary
Mostly in bigger cities, parallel with the democratic changes in the Republic
of Serbia at the beginning of 2000, the accessibility of human environment, especially for persons with disabilities, started to be dealt with. However, the focus of
all these actions was exclusively on persons with disabilities (special design) rather
than on all potential beneficiaries (design for all). Such access to the planning of
our environment has not delivered feasible results and it has lead to specialized
solutions for only certain group of people.
The paper represents another attempt to point to the importance of accessibility as a characteristic of the environment important for all people, regardless
of their physical, sensory, intellectual characteristics and/or their age. The concept “design for all” is presented as a model of planning and creating a person’s
environment that can contribute to the creation of “inclusive society”, of special
importance to persons with disabilities, and at the same time also to all other beneficiaries of public spaces, products, information and/or services.
The new concept and actions was also supported by current changes in legislation of the Republic of Serbia which adopted very affirmative measures for
increase in accessibility of the public environment.
Key words:
70
accessibility, design for all, inclusion, environment, planning
Uloga Za{titnika gra|ana u za{titi prava osoba sa invaliditetom
UDK
351.941(497.11);
342.726-056.24(497.11)
Zorica Mr{evi} 1
Fakultet za evropsko pravno-politikolo{ke studije, Novi Sad
ULOGA ZA[TITNIKA GRA\ANA
U ZA[TITI PRAVA OSOBA SA INVALIDITETOM
Rezime: Aktivnosti Za{titnika gra|ana tokom 2010 godine u pogledu za{tite prava osoba sa invaliditetom odvijali su se u okviru osam tipova aktivnosti:
1. stalna komunikacija sa udruènjima osoba sa invaliditetom, 2. postupanje po
pritu`bama gra|ana, 3. aktivnosti u okviru EU Twinning projekta podr{ke Za{titniku gra|ana, 4. Podr{ka Misiji OEBS podizanju kapaciteta Za{titnika gra|ana
ogledala se u podr{ci u organizovanju tzv dana Za{titnika gra|ana u Uìcu u julu
i Kraljevu u septembru, 5. obavljeni su nadzori u ustanovama za sme{taj starih i
odraslih lica sa invaliditetom, kao i nanajavljeni nadzori, 6. konferencija “Pravo
da donesem odluku – pitanje li{avanja poslovne sposobnosti osoba sa invaliditetom u Srbiji “, 7. problemi radnika invalida rada i 8. uputstvo za nediskriminativni
govor i pona{anje u slu`benom diskursu i kontekstu.
Autorka u svom radu detaljno analizira rezultate rada Za{titnika gra|ana
u svakoj od pomenutih oblasti i ukazuje na neke od osnovnih problema sa kojima
se osobe sa invaliditetom susre}u u Srbiji
Klju~ne re~i:
Za{titnik gra|ana, osobe sa invaliditetom, ljudska prava, za{tita
prava, pritu`be gra|ana, nadzor
Aktivnosti Za{titnika gra|ana tokom 2010. godine u pogledu za{tite prava osoba sa invaliditetom odvijale su se u okviru osam tipova
aktivnosti: 1) stalna komunikacija sa udruènjima osoba sa invaliditetom,
2) postupanje po pritu`bama gra|ana, 3) aktivnosti u okviru EU Twinning
projekta podr{ke Za{titniku gra|ana, 4) podr{ka Misije OEBS-a podizanju kapaciteta Za{titnika gra|ana kroz organizovanje tzv dana Za{titnika gra|ana u Uìcu i Kraljevu, 5) nadzor u ustanovama za sme{taj
starih i odraslih lica sa invaliditetom, kao i nenajavljeni nadzori, 6) konferencija “Pravo da donesem odluku – pitanje li{avanja poslovne sposobnosti osoba sa invaliditetom u Srbiji”, 7) problemi radnika invalida rada,
8) uputstvo za nediskriminativni govor i pona{anje u slu`benom diskursu
i kontekstu.
1
Profesorka Fakulteta za evropske pravno-politikolo{ke studije u Novom Sadu.
U vreme odràvanja Letnje {kole 20–24 septembra 2010. na funkciji zamenice
Za{titnika gra|ana za rodnu ravnopravnost i prava osoba sa invaliditetom.
71
Hereticus, 3-4/2010
Zorica Mr{evi}
1. Stalna komunikacija sa udruènjima
Za{titnik gra|ana je u stalnoj komunikaciji sa udruènjima. Naj~e{}i
kontakt je ostvaren sa Udruènjem obolelih od multiple skleroze, Savezom/
Dru{tvom multiple skleroze i Udruènjem multipla skleroza Zlatiborskog
okruga. U komunikaciji sa ~lanovima utvr|eno je da je zapo{ljavanje glavni
problem obolelih od multiple skleroze. U pogledu karakteristika obolelih,
zna~ajno je: da ta bolest dvostruko ~e{}e napada ène od mu{karaca; kratak je radni vek obolelih; vrlo je ~esta odba~enost od okoline; u~estalost
razvoda zdravog supru`nika od obolele supruge po dobijanju dijagnoze;
jo{ uvek nepostojanje medicinske tereapije i izgleda za njeno izle~enje; u
Srbiji se ova bolest ~esto krije, a porodice se stide svojih obolelih ~lanova.
Udruènja pruàju psiho-socijalnu pomo} obolelima da prihvate bolest i
pomaù im da nastave ìvot u novim okolnostima. Tako|e se radi sa porodicama, jer je porodica jedan od najva`nijih faktora u ìvotu osobe koja
ima multiplu sklerozu.
Sli~ni problemi uo~eni su i kroz komunikaciju i saradnju sa drugim
udruènjima, koja tako|e isti~u da je najve}i problem osoba sa invaliditetom njihov lo{ socio-ekonomski poloàj u dru{tvu i da su lekovi, kao i
terapije, ~esto jako skupi, {to se moè prevazi}i ako udruènje ima dobru
saradnju sa zdravstvenim ustanovama u okruènju.
Ukazano je na specifi~ne probleme bubre`nih bolesnika u komunikaciji sa Udruènjem bubre`nih bolesnika i invalida na ku}noj dijalizi i
Udruènjem bubre`nih bolesnika i invalida na ku}noj dijalizi Republike
Srbije RENALIS, od kojih su prikupljene informacije o dijaliznom programu i ostvarivanju prava bubre`nih bolesnika na zdravstvenu za{titu,
odnosno ostvarivanje prava na naknadu tro{kova za materijal za dijalizu
koju osigurana lica obavljaju u ku}nim uslovima.
2. Postupanje po pritu`bama gra|ana
U okviru postupanja po pritu`bama izdvajaju se pritu`be problemski
grupisane u vi{e tematskih grupa, kao {to su: zahtevi da bora~ki dodatak
u|e u osnovicu za odre|ivanje penzije; pravo na ~e{}u rehabilitaciju o
tro{ku Fonda (da bi se to pravo ponovo ostvarilo, prema Pravilniku mora
da pro|e vi{e od tri godine od poslednjeg upu}ivanja na rehabilitaciju);
priznavanje prava na uve}ani dodatak za pomo} i negu drugog lica; pravo na priznavanje svojstva ratnog vojnog invalida; pravo na invalidsku
penziju; nemogu}nost dràve da postupi po zakonski priznatim fiskalnim
olak{icama; nepristupa~nost stambenim zgradama; uklju~enje osoba sa
invaliditetom u procese pripreme i sprovo|enja Nacionalne strategije za
HIV, te{ko}e u ostvarivanju re{enja kojim se potvr|uje stepen telesnog
72
o{te}enja; specifi~nost svakodnevne egzistencije osoba obolelih od multiple skleroze u Beogradu.
3. Aktivnosti u okviru EU Twinning projekta
podr{ke Za{titniku gra|ana
U 2010. godini bile su intenzivne projektne aktivnosti Za{titnika
gra|ana kroz EU Twinning aktivnosti i podr{ku Misije OEBS-a u Srbiji.
U okviru Twinning projekta podr{ke Za{titniku gra|ana u aprilu
je odràn okrugli sto “Umreàvanje u cilju suzbijanja nasilja i diskriminacije nad osobama sa invaliditetom”, u saradnji sa gr~kim i holandskim
ombudsmanom i Evropskim centrom za javno pravo.
Teme okruglog stola bile su posve}ene problematici vrlo rasprostranjenog porodi~nog nasilja nad osobama sa invaliditetom, ulozi tradicionalnih udruènja u unapre|ivanju prava osoba sa invaliditetom i ulozi
nevladinih organizacija u pogledu njihove za{tite od porodi~nog nasilja,
kao i iskustvima i praksi ombudsmana u EU u vezi sa za{titom prava osoba sa invaliditetom.
4. Podr{ka Misije OEBS-a podizanju
kapaciteta Za{titnika gra|ana
U saradnji sa Misijom OEBS-a organizovani su Dani Za{titnika gra|ana u Uìcu u julu i u Kraljevu u septembru 2010. Tako|e Misija OEBS-a
finansira istraìvanje “Primeri dobrih praksi u 2010.”, koje se odnosi na
analizu i promociju primera aktivnosti lokalnih samouprava, obrazovnih,
komunalnih, sportskih i drugih aktera u unapre|enju poloàja osoba sa
invaliditetom.
U Uìcu je, u Narodnoj biblioteci, odràn okrugli sto na temu za{tite
prava èna i osoba sa invaliditetom – kroz iskustva Za{titnika gra|ana i
lokalnih organizacija. Okrugli sto je organizovao Za{titnik gra|ana Republike Srbije, uz u~e{}e lokalnih organizacija civilnog dru{tva ~ija je misija
pobolj{anje poloàja èna i osoba sa invaliditetom. Posebno su bile istaknute aktivnosti Udruènja “Jefimija”, Udruènja distrofi~ara Zlatiborskog
okruga i @enskog centra Uìce. Osim poloàja tradicionalnih kategorija
osoba sa invaliditetom, dosta prostora je posve}eno i potrebama èna
obolelih od raka dojke.
U Kraljevu su 14. i 15. septembra 2010. godine, u organizaciji Za{titnika gra|ana Republike Srbije, odràni Dani Za{titnika gra|ana u cilju promocije prava osoba sa invaliditetom, uz poseban osvrt na primenu
Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom.
Ukazano je na niz nere{enih problema, a pre svega na dru{tvenu
nevidljivost ovih osoba, te{ko}e u finansiranje udruènja i organizacija
73
Hereticus, 3-4/2010
Zorica Mr{evi}
osoba sa invaliditetom i ~injenicu da lokalna politi~ka previranja i dugotrajni sukobi ko~e realizaciju odobrenih projekata i programa namenjenih
tim licima.
Dotaknuta su i pitanja koja nisu re{ena na nivou Republike, kao
{to je veliko ka{njenje u povra}aju PDV-a za uvoz vozila i slaba saradnja
socijalnih institucija. Pokrenuto je i vi{e pitanja vezanih za Kraljevo: u
gradu i dalje nema klubova niti dnevnog boravka za osobe sa invaliditetom, Osnovni sud ima rampu koja je neupotrebljiva i niko je ne koristi, a
ispred op{tinske zgrade parking namenjen vozilima osoba sa invaliditetom
koristi se kao istovarni prostor, zbog ~ega nije u funkciji.
5. Nadzori u ustanovama za sme{taj
starih i odraslih lica sa invaliditetom
Nadzori u ustanovama za sme{taj odraslih lica u okviru godi{njeg
plana obavljeni su u ve}ini slu~ajeva u gerontolo{kim centrima i domovima
za sme{taj starih osoba kao najavljene aktivnosti (obuhva}eno je petnaest takvih institucija). U skladu sa zakonskim ovla{}enjima obavljeni su
(uglavnom po pritu`bama nevladinih organizacija, npr. MDRI i “People
in Need”) i nenajavljeni nadzori, kao {to je npr. bio uvid u funkcionisanje
tzv. za{ti}enog stanovanja u Specijalnom zavodu za decu i omladinu “Dr
Nikola [umenkovi}” u Stamnici u avgustu, i bolnici “Laza Lazarevi}” u
septembru. Oba postupka su jo{ u toku, tako da je preuranjeno govoriti
o konkretnim zaklju~cima.
6. Konferencija o poslovnoj sposobnosti
Otkako je Za{titnik gra|ana po~eo da funkcioni{e, ispostavilo se
da je jedan od klju~nih problema li{enje poslovne sposobnosti osoba sa
invaliditetom. Zbog toga je u zajedni~koj organizaciji Za{titnika gra|ana
Republike Srbije i Inicijative za inkluziju Veliki-Mali iz Pan~eva organizovana konferencija “Pravo da donesem odluku – pitanje li{avanja poslovne
sposobnosti osoba sa invaliditetom u Srbiji”. Konferencija je odràna 9.
juna 2010. s ciljem ukazivanja na rasprostranjenu praksu i ozbiljno kr{enje prava osoba sa invaliditetom usled li{avanja poslovne sposobnosti i
pokretanja inicijative za izmene ovakvog pristupa u na{oj zemlji.
U okviru konferencije prikazan je kra}i dokumentarni film pod
nazivom “Pravo da donesem odluku”, koji govori o iskustvima osoba sa
intelektualnim i mentalnim te{ko}ama kojima je oduzeta poslovna sposobnost i posledicama tog li{avanja po te osobe i njihove porodice. Poruka
je da potpuno oduzimanje poslovne sposobnosti podrazumeva li{avanje
svih li~nih prava, kao i da je taj postupak potpuno u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije.
74
7. Problemi radnika invalida rada
Na probleme radnika invalida rada ukazivano je kroz vi{e obra}anja
Za{titniku gra|ana, kao i kroz pozive {trajka~a u okviru radni~kih {trajkova.
Jedan od karakteristi~nih slu~ajeva je onaj na koji je Za{titniku gra|ana
pritu`bom ukazao Sindikat invalida rada “Iskra Metal”, ~iji su ~lanovi u
vi{emese~nom {trajku zbog nemogu}nosti naplate neispla}enih zarada.
8. Uputstvo za nediskriminativni govor i pona{anje
u slu`benom diskursu i kontekstu
Za{titnik gra|ana je vi{e puta upozoravan od strane ~lanstva i aktivista udruènja i organizacija za za{titu prava osoba sa invaliditetom na
zna~aj i potrebu da se u slu`benoj komunikaciji koristi nediskriminativni
govor u odnosu na osobe sa invaliditetom, {to predstavlja prvi preduslov
da se njihova prava i {tite i unapre|uju.
U tom cilju Za{titnik gra|ana je nakon zajedni~ke radionice sa lokalnim ombudsmanima i zaposlenima u stru~noj slu`bi koncipirao Uputstva
za nediskriminativni govor u pogledu osoba sa invaliditetom. U njima se
isti~e da je potrebno izbegavati sve {to je uvredljivo, diskriminativno, saàljivo i omalovaàvaju}e u pogledu osoba sa invaliditetom, da ne treba
koristiti pojmove invalidi, hendikepirani, osobe sa posebnim potrebama,
“zdravi i bolesni”, da treba imati u vidu da je invaliditet stanje, a ne bolest.
Posebno je istaknuto da ne treba izraàvati saàljenje prema osobama sa
invaliditetom, ali ni izve{ta~eno, preterano “divljenje” (npr. “fantasti~no
kako vi svuda stignete i toliko ste uradili a u kolicima ste...”). Preporu~eno
je da sedi{ta svakog organa dràvne uprave, preduze}a, ustanove, organizacije, javne slu`be, lokalne samouprave, a posebno ona koja neposredno
komuniciraju sa gra|anima, treba da ispunjavaju minimum standarda
fizi~ke pristupa~nosti osobama sa invaliditetom.
Zorica Mrsevic
THE ROLE OF OMBUDSMAN IN THE PROTECTION
OF THE RIGHTS OF PERSONS WITH DISABILITIES
Summary
The Ombudsman’s activities during 2010 in terms of the protection of the
rights of persons with disabilities were realized within eight types of activities:
1) The constant communication with the organizations of persons with disabilities,
2) Acting according to the citizens’ complaints, 3) Activities within the EU Twinning
75
Hereticus, 3-4/2010
Zorica Mr{evi}
project of providing support to Ombudsman, 4) Supporting the OEBS Mission
to Ombudsman’s capacity raising consisted of providing support for organizing
the so-called Ombudsman Day in Uzice in July and in Kraljevo in September,
5) Supervision, including the unannounced ones, in the residential institutions for
old people and adult people with disabilities was done, 6) The Conference “The
right to make a decision – a matter of deprivation of legal capacity of persons with
disabilities in Serbia”, 7) The problems of workers who were injured at work and
8) The guidelines for non-discrimination language and behaviour in official discourse and context. In her paper the author analyzes in details the results of the
Ombudsman’s work in every of the above-mentioned fields and points to some
of the elementary problems persons with disabilities face in Serbia.
Key words:
Ombudsman, persons with disabilities, human rights, the protection
of rights, citizens’ complaints, supervision
Vladimir Veli~kovi} – Fig. E, 1977.
76
Jezik invalidnosti kao dru{tveni problem kroz istoriju
...........................
-
-
ISTRAZIVANJA
...........................
UDK
316.662-056.24(497.11)(091);
316.647.82(497.11)(091);
81’27
Ljubomir Petrovi}
Institut za savremenu istoriju, Beograd
JEZIK INVALIDNOSTI
KAO DRU[TVENI PROBLEM KROZ ISTORIJU
Rezime: Status osoba sa invaliditetom, u srpskom i jugoslovenskom dru{tvu,
oblikovali su prezir, odsustvo moralnog odnosa dru{tva prema ljudima u stanju
socijalnih potreba, dràvna politika i predrasude. Skupovi i sklopovi dru{tvenih
predrasuda prema invalidima izraàvani su preko jezika invalidnosti, koji je, pomo}u etiketiranja, oblikovao izop{tenost invalida. Mnogi od izraza evoluirali su
od opisa medicinskog stanja osobe sa invaliditetom u asortiman jezika opscenosti i uvreda. Drugi termini nisu napu{tali osnovno polje zna~enja, ali su opisivali
invalidnost kao sastavni deo neke osobe. Jezik invalidnosti oblikovale su raznovrsne ideologije, koje su nastale na osnovama verskih, medicinskih, jezi~kih, pa
i eti~kih predube|enja, koja su posredno uticala na odugovla~enje sprovo|enja
moralne i socijalne politike prema invalidima.
Klju~ne re~i:
osobe sa invaliditetom, jezik invalidnosti, diskriminacija, neadekvatnost politi~ki korektnih izraza
Istorija predstava o invalidnosti otkriva da je jezik bio jedan od su{tinskih katalizatora, ali i pokazatelja, lo{eg tretmana osoba sa invaliditetom. Dostupni istorijski izvori pokazuju samo deo raznih jezi~kih oblika
diskriminacije i represije na koje su invalidi, u neprosve}enom dru{tvu,
kakvo je bilo srpsko, pa posle i jugoslovensko, bili osu|eni. Jezik invalidnosti postao je dokaz odstupanja dru{tva od morala, koji je, navodno, vaìo za sve ljude.
Mada je moral isti za sve ljude, dru{tvene predstave o moralnosti
nisu bile iste prema svima. Predrasude prema invalidima spadaju u pojave i procese “dugog trajanja”. Nemar srpske dràve i dru{tva prema njima prouzrokovan je i crtama op{teg mentaliteta, koji istraìva~i opisuju
kao “pagansku dvostrukost”.1
1
Kosta Nikoli}, Strah i nada u Srbiji 1941–1944, Svakodnevni ìvot pod okupacijom, Beograd 2002, str. 11.
77
Hereticus, 3-4/2010
Ljubomir Petrovi}
Danas invalidi predstavljaju veoma brojnu socijalnu grupu ~ija su
prava, du`nosti i potrebe priznate ali ipak zapostavljene, ne samo u dru{tvu Srbije, ve} i u svetskim razmerama. Novija istraìvanja Svetske zdravstvene organizacije ukazuju da oko 600 miliona ljudi {irom sveta ima neki
oblik invaliditeta, a me|u njima nalazi se 10% ukupne populacije Evrope.
Najve}i broj osoba sa invaliditetom, njih 82%, ìvi u zemljama u razvoju,
gde je diskriminacija i marginalizacija ove dru{tvene grupe veoma ra{irena.
Na osnovu nepotvr|enih statisti~kih indikacija, pretpostavlja se da
je tokom 2001. godine u Saveznoj Republici Jugoslaviji ìvelo oko 819.000
invalida, mada je u raznim udruènjima koja ih okupljaju registrovano samo 142.168 osoba.2 Tako veliki broj neregistrovanih invalida posledica je,
izme|u ostalog, dru{tvene stigmatizacije tih osoba u pro{losti. Du`nost i
obaveza dru{tva i pojedinaca jeste da se izbore za povoljniji socijalni status svih ljudi koji se nalaze u situaciji hendikepa.3
Jezik invalidnosti nisu stvorili sami invalidi, ve} dru{tvo koje ~esto
nije znalo kako da se odnosi prema njima. Uvi|ala se potreba da se invalidima pomogne, ali je ta pomo} ~esto imala oblik segregacije. Proces
stvaranja jezika invalidnosti nije mogao da se ne zavr{i stvaranjem orvelovskog jedinstvenog “novogovora”. Ose}alo se to i u oblasti terminologije. Deo jezika invalidnosti nastao je iz satire i ironije, kao izraz ruganja
ili mr`nje prema psihi~kom ili fizi~kom odstupanju od postoje}ih normi i
shvatanja zdravog nasuprot bolesnom.
Fiksiranje raznih oblika invalidnosti, kao mana ili sme{nih osobina,
nije doticalo samo invalide. Nadimci i prezimena, vezani za neku li~nost,
prevazilazili su vremenska i generacijska ograni~enja, ostaju}i obele`je
neke porodice i posle smrti nosioca invaliditeta. Na jugoslovenskim prostorima javljaju se prezimena: Nakarada, Grba, Gluvakovi}, Kljakovi},
Glu{ac, Tepavac, Slijep~evi}, ]ori}. [umadijski varijetet dinarskog tipa
odlikovao se sposobno{}u da ismeva karakteristike koje se tim ljudima
nisu dopadale, ali to kao da vaì i za ostale psihi~ke tipove Ju`nih Slovena, posebno za “Zagorsku grupu”, kojoj je bilo svojstveno da svim osobama, bez obzira na pol i starost, deli nadimke kojima se ciljalo na moralne,
umne ili telesne osobine.
Za ljude sa mentalnim nedostacima govorilo se da su “glupaci, bukve, tokmaci, bolvani, blente, fufleci, tutleci, {mokljani, mamlazi, zvekani
2
3
78
O tome vid. Viktorija Cuci}, Ivanka Jovanovi}, “Osobe sa invaliditetom i okruènje”, u: Osobe sa invaliditetom i okruènje, Beograd 2001, str. 18; Evropska godina
osoba sa invaliditetom, Kako ostvariti socijalnu uklju~enost?, Deklaracije iz Madrida i Saporoa, Centar za samostalni ìvot invalida Srbije, Beograd 2002, str. 19.
Pod hendikepom podrazumeva se ne samo o{te}enje i invalidnost, nego i “...smanjenje mogu}nosti ostvarenja ìvotnih navika kao rezultat li~nih ~inilaca (o{te}enja, invalidnosti i sl.) i ~inilaca sredine”. Navedeno prema: Milica Ruì~i}, Re~nik
invalidnosti, Ka jednakosti u javnom govoru, Novi Sad 2003, str. 63.
ili tutlje”.4 Od podsmeha do ciljane uvrede bilo je jako malo podru~je prostorne konotacije.
Jezik invalidnosti danas se postavlja kao problem zbog odraza dru{tveno jezi~ke politike na percepciju i recepciju stvarnosti. Izraz “invalid”
u ~lanku koristi se bez negativne konotacije sa svesnom namerom da se
taj izraz, iako nedovoljno adekvatan, oslobodi balasta peòrativnog tereta
svakodnevnog govora. Jezi~ka nedoslednost, budu}i da se koriste i drugi
izrazi koji postoje za opis tog stanja, samo je posledica bogatog jezika invalidnosti prisutnog u medijima i ra{irenog me|u ljudima.
Terminolo{ki re~nik invalidnosti u srpskom jeziku sadrì vi{e od 900
re~i i izraza, ~ak i kada se jezi~ki kvalifikativi pokrajinskih govora, derivati zastarelih izraza i re~i iz op{teg leksi~kog fonda bez terminolo{kog
zna~enja uop{te i ne uzimaju u razmatranje. Danas se teì uspostavljanju
modela politi~ke korektnosti u jeziku invalidnosti. Izraz “politi~ka korektnost” ozna~ava neoptere}enost govornika asocijacijama, sekundarnim ili
ekspresivnim zna~enjima kod slu{alaca.5
Strukture za prihvat invalida sluìle su dugo vremena kao instrument odbrane dru{tva od onoga {to se smatralo nespojivim sa estetskim,
medicinskim i dru{tvenim kriterijumima fizi~ki i mentalno zdravog ~oveka. Op{ti strah od bolesti i nesposobnosti, sujeverje kao poseban vid mo}i
neznanja i nepoznavanje medicinskih aspekata invalidnosti bili su polazi{te za stvaranje niza predube|enja o nenormalnosti invaliditeta. Strah od
stvarne ili zami{ljene prenosivosti invalidnosti, usled neuvi|anja razlika
izme|u bolesti i njenih posledica, doveo je do socijalne tabuisanosti psihi~kih i fizi~kih invalida. Stvoren je grupni identitet zdravih osoba nasuprot kategorijama trajno bolesnih lica.
Identitet grupe gradi se prete`no preko uvi|anja razlika izme|u
jedne i ostalih grupa, zna~i uvek posmatranjem drugog i druga~ijeg, bez
obzira kojoj kategoriji pripadale te razlike: klasnoj, rasnoj, materijalnoj,
socijalnoj ili nekoj drugoj. Ljudi sa primetnim fizi~kim i psihi~kim nedostacima postali su deo pogleda na “drugog” u smislu njihove izop{tenosti
iz nekih dru{tvenih tokova. Subjektivna povezanost defektnog i delikventnog, unutar pravnih i medicinskih ustanova od Srednjeg veka do danas,
bila je rezultat materijalizacije tih strahova.6
Izop{tenost invalida nikada nije bila apsolutna. Ono {to je Erih
From uop{teno nazivao “zadovoljstvom doìvljaja ljudske solidarnosti”
4
5
6
O tome vi{e: Vladimir Dvornikovi}, Karakterologija Jugoslovena, Beograd 1990,
str. 584–587; Jovan Cviji}, Balkansko poluostrvo i ju`noslovenske zemlje, Osnovi
antropogeografije, Beograd 1966, str. 379, 423.
Milica Ruì~i},, str. 5, 8–9.
O povezanosti kategorija nenormalnih i delikvenata vid. Mi{el Fuko, Nenormalni, Predavanja na Kole` de Fransu 1974–1975, Novi Sad 2002, str. 45–69.
79
Hereticus, 3-4/2010
Ljubomir Petrovi}
ispoljavalo se kroz neke vidove pomo}i humanih pojedinaca i organizacija.7 Jezik invalidnosti bio je va`no, ali ne uvek adekvatno, sredstvo u kontaktiranju sa osobama koje su stekle neki hendikep. Opisivao je predstave
aktera komunikacije koje su se pre}utno podrazumevale i ostajale su na
nivou prepoznate simbolike o kojoj nije bilo rasprava.8 Termin “invalid”
ima korene u latinskom jeziku, odnosno pridevu “invalidus”, koji je prvobitno ozna~avao nevaljalca da bi tek kasnije postao sinonim za stanje
fizi~ke i psihi~ke nemo}i. On je u knjièvnom smislu prevo|en kao slab,
bolestan, nejak ili nesposoban za rad.9
Osobe ometene u razvoju u uslovima predrasuda dugo su se suo~avale sa neprihvatljivim jezi~kim diskursima. Njihovim kori{}enjem iskazivala se dru{tvena stvarnost ili vizija poèljne dru{tvene stvarnosti. Moè
se zaklju~iti da se u jeziku ose}ao pritisak diskriminacije. Bila je to posledica tradicionalnih predrasuda o invalidima kao o nepotrebnom “teretu”
za porodicu i dru{tvo. Surova logika privre|ivanja na srpskom selu, ~ije je
stanovni{tvo te{ko ìvelo, vodila je ra~una o ljudima sposobnim za te{ke
radove. Za prose~nu seosku porodicu, invaliditet jednog njenog ~lana bio
je katastrofalan ishod, ~ak i gori od smrtnog slu~aja, imaju}i u vidu da je
trebalo izdràvati osobu koja nije bila sposobna za adekvatno privre|ivanje. Ve}ina stanovni{tva jugoslovenske dràve ìvela je na konzervativnom selu tako da su se stereotipne predstave o invalidima sporo menjale.
U ovom slu~aju, potpuno nezavisno od ispoljavanja mnogih suprotnosti
na relaciji selo – grad, urbana sredina nekriti~ki je preuzela stereotipove
o invalidima kao “suvi{noj” i nepoèljnoj populaciji.10
Upotreba jezika invalidnosti do 20. veka
Me|u velike paradokse istorije invalidnosti spada i prvobitna pojava relativno blagih termina o invalidima, u vremenima kada je njihov socijalni i pravni status bio veoma nizak, {to se moè pripisati hri{}anskim
normama i te`njama za spasenjem du{e kod onih koji su delili milostinju.
Tokom srednjeg veka u Srbiji etiketirali su invalide kao “uboge”, “slepe”,
“hrome”, “nemo}ne”, “gluhe” i “neme”. Tada se javljaju nagove{taji o{trijeg jezi~kog stava u vidu opisne imenice “prokaèni”.
Za vreme cara Stefana Du{ana, 1348. godine, pojavio se termin
“nedu`ni”, u po~etku rezervisan za sve invalide, koji }e opstati do 20.
7
8
9
10
80
Erih From, Imati ili biti, Zagreb 1980, str. 148–155.
Milorad Radovanovi}, Sociolingvistika, Sremski Karlovci – Novi Sad 2003, str.
18, 20, 26–27.
Radivoje K. Novakovi}, Invalidsko pitanje i ste~ena prava invalida, Beograd 1933,
str. 3.
O odnosu sela i grada u Kraljevini Jugoslaviji vid. Ljubodrag Dimi}, “Selo i grad u
Kraljevini Jugoslaviji”, u: Jugoslovenska dràva 1918–1998, Beograd 1999, str. 291–303.
veka, ali samo kao op{ta odrednica za invalidnu decu. Kada je re~ o nekim zabranama, tada izraz postaje smi{ljeno drasti~niji. Re~eno je da bolnica manastira Svetih Arhan|ela ne sme primiti pod svoj krov “hromce”
i “slepce”.11 Odbacivanje i milosr|e ~inili su dva spektra zatvorenog i protivre~nog kruga dru{tvene percepcije invalidnosti.
Razdoblje novog veka, u pogledu jezika invalidnosti, bilo je li{eno i osnovnog elementa milosrdnosti. Povodom velikih boginja, roditelji
su surovim re~ima upozoravani da im dete bez cepljenja, ukoliko preìvi,
moè ostati “slepo, hromo, osaka}eno i nagr|eno” i da }e takvo biti na
“teretu” i samom sebi i okolini. Invalidnost, kao posledica te bolesti, progla{avana je “ne~astnom”. Ovakvi stavovi nisu bili karakteristi~ni samo za
slabo prosve}enu srpsku sredinu. Kada su Austrijanci, tokom 1736–1737.
godine, popisivali stanovni{tvo u Sremu, pored imena invalida, a ponekad
i umesto njih, navodili su potpuno otvoreno telesni ili mentalni nedostatak. Osim latinskih naziva za slepe (coecus) i gluve (surdus), postojali su i
mnogo grublji termini za telesne invalide. Imenice claudus na latinskom,
odnosno krump na nema~kom jeziku, upotrebljavane su da ozna~e bogalja.
Mo`da su najsuroviju opisnu grupu termina ~inili narodni izrazi povezani sa mentalnim bolestima. Bolesti tog tipa nazivane su “ludilo”, “mahnitost”, “ludnja”, “{a{avinja”, “sumanutost” i “blesavost”. Prvi
srpski pedago{ki radnici, poput Teodora Jankovi}a Mirijevskog, iako su
ukazivali na potrebu razlikovanja pojedina~nih intelektualnih sposobnosti kod dece, nisu se ustru~avali da u~enike sa te{ko}ama u u~enju proglase “hudim”, “tupim” i “prostoumnim”. Najgori me|u u~enicima etiketirani su kao “tupoumni”, pod ~ijom su se kategorijom podrazumevala
deca na granici izme|u imbecilnosti i debilnosti. Mnogi pedago{ki radovi iz 18. veka insistirali su da decu koja nisu “prilje`no” u~ila nastavnici
trebaju smatrati za one koji su “sirotni, tupi i glupi”. Takvu decu trebalo
je ohrabrivati pruànjem iluzije da su odre|enih dana intelektualno bolje savladali gradivo nego obi~no, iako to nije odgovaralo stvarnosti. Tu
se ve} humanizam prosvetnih radnika me{ao sa inercijom u posmatranju
nedovoljno razvijenih lica, ali je dobra strana tog pristupa leàla u implicitnom priznanju da svaka osoba sa invaliditetom ima li~ne karakteristike koje treba po{tovati.
Ove ideje bile su daleko od misli obi~nih ljudi, koji su nastavljali da
izgra|uju jezik invalidnosti vi{e kao sredstvo za ismejavanje i zadirkivanje nego u svrhu opisa ozbiljnih zdravstvenih problema. Nema deca i ona
sa govornim poreme}ajima sve do prvih decenija 19. veka nisu uop{te, pa
~ak ni u relativno prosve}enim srpskim sredinama kakva je bila Vojvodina, posmatrana kao objekt pedago{kog ili medicinskog tretmana. Deca sa
11
Ljubomir Savi}, Teorija i praksa specijalnog {kolstva u Srbiji do Drugog svetskog
rata, Beograd 1966, str. 30–31, 36.
81
Hereticus, 3-4/2010
Ljubomir Petrovi}
takvim problemima nazivana su “muca”, “muta”, “mucavac” ili “muco”.
Zato nije ~udno da su i socijalni reformatori srpskog dru{tva, poput Vase
Pelagi}a, u nameri da u narodu ra{ire ideje o potrebi rehabilitacije i reedukacije osoba sa invaliditetom, upotrebljavali izraze “kljasti”, “nemo}ni”,
“povre|eni duhom i tijelom”. Na drugim mestima koristio je Pelagi} i teè
re~i, kao {to su “telesni bogalj”, “}oravi”, ili “du{evno poreme}eni ljudi”.
Su{tina stava dru{tva prema invalidima ocrtavala se ve} krajem
~etvrte decenije 19. veka, kada se roditeljsko ose}anje prema detetu sa fizi~kim hendikepom, posebno grbavo{}u, me|u pedagozima opisivalo kao
“àlosno i sramotno”. Tada su fizi~ki nedostaci nazivani “porugom na telu” koje su “vrlo ogor~avale” roditelje zbog, kako se tada govorilo, “telesne nagrde” ili “sakatluka”. Srpska elita po znanju, {koluju}i se u Liceju i
kasnije na Velikoj {koli, u~ila je da slepi i drugi invalidi “sasvim za posao
nisu” i da ih dràva mora neposredno izdràvati. Re~eno im je da ne dopu{taju da se “utvare, nagrde i bogalji” pojavljuju na ulicama, ve} da takve
osobe treba “u slepare, gluvarnice i ludionice udaljiti i odlu~iti”.12 Od tada, posebnu celinu u javnom govoru ~ini jezik invalidnosti u pravnim aktima srpske dràve. Po odredbama Zakona o ure|enju sanitetske struke i
~uvanju narodnog zdravlja iz 1881. godine, osobe sa invaliditetom dobile
su novi grupni opisni termin “telesno nesposobni”. U tom zakonu eventualni pitomci nikada otvorenog Sirotinjskog doma za telesno nesposobne,
koji je planiran u Ni{u, razvrstavani su, kako je zakonodavac rekao, “po
rodovima svojih neduga” u posebne radionice i {kole.13
Nekorektno kori{}enje pojmova u modernom dru{tvu
Po~etkom 20. veka, ta~nije od 1904. godine, u krivi~nom zakonu
Kraljevine Srbije za lica sa invaliditetom kori{}en je uop{teni opisni termin “slabomo}ni”.14 U stvaranju pravnog jezika polazilo se od stvorenih
predrasuda, po kojima su invalidi, bez obzira na vrstu invaliditeta i stepen invalidnosti, pravno doìvljavani, prema re~ima poznatog pravnika
Slobodana Jovanovi}a, kao posebna vrsta “privredno slabijih” osoba.15
To zna~i da se o njima nije razmi{ljalo u kategorijama njihove pravne i ekonomske jednakosti sa osobama koje nisu bile invalidi.16 Iz takvih
shvatanja proizlazila je celokupna socijalna politika Kraljevine Jugoslavije prema njima. Dru{tvenom isklju~ivanju marginalne socijalne grupe
12
13
14
15
16
82
Ljubomir Savi}, str. 115, 121, 133, 139, 141, 151, 238–240, 249, 251.
Ljubomir Savi}, str. 254–258.
Toma @ivanovi}, Kazneni zakonik i krivi~ni sudski postupak, Beograd 1913, str. 92.
Slobodan Jovanovi}, Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Beograd
1995, str. 528.
Ljubomir Petrovi}, Nevidljivi geto, Poloàj i ìvot invalida u Kraljevini Jugoslaviji
1918–1941, Beograd 2007, str. 122.
izloèno je oko 184.172 priznata invalida svih vrsta i oblika invalidnosti.
U svakodnevnom jeziku preovla|ivala je grupna odrednica “invalid”. U
upotrebi te imenice i{lo se toliko daleko da su se, na javnim dokumentima i izjavama, pojedinci potpisivali kao “li~ni”, “radni” ili “ratni” invalidi,
kao da je stanje invalidnosti bilo zanimanje ili, jo{ gore, kao da ih je invalidnost odvojila u posebnu grupu ljudi. Time su sami invalidi i nenamerno
prihvatali i {irili ose}anje izdvojenosti i izolacije.17 Koliko jezik invalidnosti nije bio izgra|en svedo~i i podatak da su i sami predstavnici Sredi{nog
odbora Udruènja ratnih invalida Kraljevine Jugoslavije, na zasedanjima
svojih kongresa, a to zna~i u veoma sve~anim prilikama, govorili neadekvatnim i ~ak uvredljivim terminima poput: “kljasti i bogaljasti”.18
Za razliku od terminologije ratnih invalida, gde se imenica “invalid”
~esto sretala, za decu i omladinu taj termin nije kori{}en. Umesto njega
upotrebljavani su opisni, mada malo umesni, kvalifikativi poput: “nedu`na mlade`”, “manje nadarena i defektna”, “slabunjava” i “du{evno zaostala”. Jezi~ka svakodnevica poznavala je i mnogo o{trije izraze kao {to
su: “abnormalna”, “sakata”, ili “nenormalna” deca. Lokalni organi vlasti, u srezovima, sluìli su se i gorim izrazima. Za njih su invalidi bili “djeca za opravku” ~iji su nedostaci bili u tome {to su “budale”, “kreteni”, a
za Slovence ~ak i “imbecili”. Opisi stanja invalida varirali su od termina
“ìv~ano bolestan”, “du{evno abnormalan”, “nesposoban za samostalan
rad”, “du{evno slab”, “telesno nerazvijen”, “telesno pohabljen”, “uzet”,
“{lagiran”, “padavi~ar”, “defektan”, “du{evno nerazvijen”, “mucav”, “nijem”, do popularnog narodskog izraza “pokvareni vid”.19
Izraz “abnormalna deca” koristili su i oni ljudi koji su se posvetili
pedago{kom radu sa takvim osobama, a tek retko upotrebljavali su sloèniji, ali i bolji termin, “u razvoju ometena deca”. Me|u njih ubrajana su
slepa, gluvonema, nagluva, kratkovida, epilepti~na, mentalno zaostala, sa
fizi~kim nedostacima i deca sa poreme}ajima u pona{anju, koja su nazivana “psihopati~nom”. Nepovoljan status malih invalida dovoljno otkrivaju teze da porodice treba “sa~uvati” od takve dece i pre}utno odobravanje dràvi koja je na sebe preuzela pravo da u preventivne svrhe vr{i i
17
18
19
Tako se prodavac knjiga Milun Milunovi} u potpisu izjave, povodom predaje
novca od prodatih knjiga sekretaru Sredi{nog odbora URI, deklarisao kao “radni
invalid”. Grupa autora, Istina o stanju u Invalidskom Udruènju i radu njegovog
biv{eg Sredi{nog Odbora, Beograd 1930, str. 45; AJ, f. Dvora Kraljevine Jugoslavije 74–271–401. Molba ratnog invalida Dragomira Milovanovi}a iz Krupnja,
upu}ena dvorskoj kancelariji za ubrzavanje dono{enja re{enja o njegovoj invalidskoj potpori, od 5. juna 1934. godine.
Izve{taj Sredi{nog odbora Udruènja ratnih invalida Jugoslavije o radu u 1934–1935
godini, Beograd 1935, str. 4.
Arhiv Jugoslavije (AJ), fond Ministarstva prosvete 66–2046–2013. Izve{taji o nedovoljno razvijenoj i defektnoj deci.
83
Hereticus, 3-4/2010
Ljubomir Petrovi}
nasilnu sterilizaciju ove neèljene populacije. Indikativno je da su i {kole
za njihovo obrazovanje, po odluci Ministarstva prosvete iz 1937. godine,
izbegavale da se defini{u sa dodatkom “za defektnu ili nedovoljno razvijenu decu”, navodno zato {to bi to predstavljalo “uvredu” za decu i njihove
roditelje, tako da su kori{}eni nazivi “dràvna pomo}na {kola” ili “dràvno pomo}no odelenje”. Osoblje dràvne pomo}ne {kole u Novom Sadu,
iako je koristilo izraz “govorne mane”, nazivalo je svoje {ti}enike “mucavcima” i u ne{to blaèm obliku “tepavcima” ~ak i u zvani~nim dokumentima. Ovakvi termini opstajali su i u zvani~nom nazivu institucija. Primer
za to daje sam naziv Zavoda za sakatu djecu u Zagrebu, koji je osnovan
1938. godine.20 Razlika izme|u govornog i knjièvnog jezika bila je jedan
od elemenata koji su predstavljali plodno tle za kori{}enje raznih neadekvatnih i uvredljivih izraza. Nizak nivo op{te socijalne svesti i dru{tvene
solidarnosti tako|e je doprinosio da pojedini prvobitno stru~ni medicinski
izrazi poput “imbecila” ili “idiota” postanu deo peòrativnih opisa ljudi.21
Diskriminacija u jeziku invalidnosti poga|ala je posredno i nauku
o vaspitanju i {kolstvu osoba sa invaliditetom. Bila je to, izme|u ostalog,
posledica njenog specifi~nog poloàja u korpusu znanja izme|u medicine
i pedagogije. Nazivali su je pedagogikom le~enja, terapijskom pedagogikom, pedopatologijom, a tek kasnije defektologijom. Postojali su i drugi
vi{e pedago{ki nazivi za ovu disciplinu, ali ni oni nisu bili li{eni sadràja
koji je mogao vre|ati invalide. Uporedo su opstajale neumesne odrednice:
pedagogika za anormalno sposobnu decu, pedago{ka patologija, nauka o
vaspitanju anormalne dece, pedologija, pedago{ka terapija, defektolo{ka
pedagogija, pedagogija defektne dece, ortopedagogija, pedagogija ometene dece, da bi se kona~no ustalio naziv specijalna pedagogija. To nije
bio kraj jezi~kim predrasudama, po{to se ona i dalje bavila, kako se tada
govorilo, “defektnom li~no{}u” pojedinca. Zato nije ~udno {to su teoreti~ari specijalne pedagogije tokom prve polovine 20. veka pisali o svojim
20
21
84
Anton Skala, “Za{tita abnormalne dece”, Narodna Odbrana, god. XIII, br. 11, od
20. marta 1938. godine, str. 166–168; AJ, f. Ministarstva prosvete 66–2046–2009.
Odluka Ministarstva prosvete o spajanju pomo}nih odelenja u pomo}ne dràvne
{kole od 2. februara 1937.godine; AJ, f. Ministarstva prosvete 66–2046–2008. Predlog dràvne pomo}ne {kole u Novom Sadu, upu}en kraljevskoj banskoj upravi
Dunavske banovine o otvaranju novog odelenja za osobe sa govornim manama,
od 14. jula 1937. godine; AJ, f. Ministarstva prosvete 66–2046–2009. Pravilnik o
organizaciji i djelokrugu Zavoda za sakatu djecu kraljevske banske uprave Savske banovine, od 15. februara 1938. godine.
Pod imbecilno{}u u medicini podrazumeva se mentalna zaostalost, uro|ena ili
ste~ena tokom ranog detinjstva. Inteligencija takvih osoba kre}e se na nivou deteta izme|u 6 i 15 godine. Idiotija je najteì oblik uro|ene mentalne zaostalosti.
Osobe pogo|ene ovim stanjem nisu u mogu}nosti da nau~e govor, mada se pojedinci mogu obu~iti za obavljanje jednostavnih poslova. O tome vi{e: Medicinski
leksikon, Beograd-Zagreb 1968, str. 316, 314.
{ti}enicima, mada bez ikakve negativne namere, kao o “du{evno nenormalnoj mladeì”, a pedopatologiju smatrali naukom o “nenormalnoj deci”. Podatak o predrasudama pokazuje i prevod knjige pod naslovom Nega
mutave dece iz 1897. godine. U stvaranju takve negativne slike o osobama sa invaliditetom bitnu ulogu odigrala je svest o povezanosti socijalne
patologije, bede i siroma{tva sa pojavom invalidnosti kod dece. Osnovni
nedostatak ovog jezi~kog pristupa bio je u naglasku na invalidnosti i nedostatku pacijenta ili {ti}enika.22
U~itelji invalidne dece verovali su da je obrazovanje i vaspitanje
ove populacije bio jedini na~in za spre~avanje onoga {to su smatrali pretnjom po javnu bezbednost i dru{tveni moral. Tu pretnju predstavljali su
sami invalidi. Smatralo se da su “uro|ene patolo{ke dispozicije” i “r|ave
navike usled socijalne zanemarenosti” karakteristika svih neobrazovanih
invalida. To je bila pozadina osnovnog razloga zbog koga se zahtevalo podizanje {to vi{e institucija za staranje o invalidima do te mere da se traìlo
da svaka banovina u Jugoslaviji ima posebne zavode za svaku vrstu dece
kojima je bilo potrebno specijalno obrazovanje. Jedna predrasuda tako je
odigrala pozitivnu ulogu u procesu emancipacije invalida kao dru{tvene
grupe, mada su ostvareni dometi bili prili~no ograni~eni.23
Ako se obrati pa`nja na jezik invalidnosti u knjièvnim delima, mogu
se prona}i iskazi koji svedo~e o niskom socijalnom statusu ratnih i vojnih
invalida. Dovoljno je setiti se crkvenjaka Sekule iz Seoba Milo{a Crnjanskog, koji je, nakon sticanja invalidnosti kao posledice ka`njavanja, ljude
iz svog sela asocirao na ubijenu ìvotinju sa glavom “...oderanog ovna, bez
koè, sa ispalim kostima”.24 Izuzetno potresnu sliku ostavio je pisac Stevan Jakovljevi}.25 Ogor~eni na osloba|anje invalidske populacije od vojne
obaveze, srpski vojnici sa relativno podno{ljivim izrazima jezika invalidnosti, poput “}oravi” i “{kart”, iskazivali mi{ljenje o mobilizaciji i pogibiji invalida kao koristi za dru{tvo: “Spartanci su sve one sa fizi~kim nedostacima ubijali, da bi sa~uvali rasu. Dobro, takav zakon u nas ne postoji.
Ali evo ti sad prilike da sa tim {kartovima ras~i{ti{... Prvo bih njih pustio
u borbu. Ako nema jedno oko, a ima zdrave noge, natovari mu municiju
na le|a, pa neka nosi dotle dok ne pogine. Ako ima zdrave o~i, a nema
jednu nogu, stavi ga negde u zasedu i podaj mu mitraljez... E bato, tu bih
pored mitraljeza postavio one }orave u jedno oko, ali sa zdravim nogama, pa neka oni spasavaju mitraljez. A ako svi izginu i ostane mitraljez...
22
23
24
25
Ljubomir Savi}, str. 7–10, 343.
AJ, f. Ministarstva prosvete 66–2046–2011. Rezolucija prve redovne skup{tine
Udruènja nastavnika {kola za defektnu decu, upu}ena Ministarstvu prosvete,
od 3. i 4. januara 1935. godine.
Milo{ Crnjanski, Seobe, Beograd 2004, str. 210.
Stevan Jakovljevi}, Srpska trilogija, Devetsto~etrnaesta, Beograd 2003, str. 22.
85
Hereticus, 3-4/2010
Ljubomir Petrovi}
opet dobro: manje je tri do ~etiri {karta.” U mirnodopskom posleratnom
okruènju ène pisci imale su vi{e sluha za etiketiranje ratnih invalida. Za
Zoru \or|evi} oni su samo ljudi sa “ratnim zlom”, a za Milicu Jankovi}
Mir-Jam “ranjeni orlovi”. Zajedni~ko im je {to junake invalide suo~avaju
sa novim li~nim ratom, borbom za pravo na ljubav i porodicu, ali je tragi~no {to su protivnici poticali iz njihovih porodica.26
U poeziji je okrutni jezik invalidnosti imao dve svrhe. Prva je opisivanje predrasude dru{tva kome pesnik prebacuje marginalizaciju cele
dru{tvene grupe osaka}enih ratnika. Kod Alekse [anti}a hendikepirani
ratnici opisani su kao “bogalji kljasti”, “suha stabla”, “tupe senke”, ~ija
su stopala “bedne {ljake” koje je dru{tvo obdarilo sa {takama, prosja~kim
torbama i dronjcima umesto nekada{njih “venaca slave”. Pesnik se stavio
u poziciju invalida i kori{}enjem o{trih i potresnih izraza jezika invalidnosti prebacio je op{tem sistemu vrednosti stvaranje nametnutog zaborava
ljudi koji su delove tela `rtvovali iz patriotskih i oslobodila~kih pobuda.27
Druga svrha knjièvne upotrebe jezika invalidnosti podrazumevala
je stereotipove negativnog predstavljanja koji su poticali od samih pesnika. Jedan od predstavnika takvog na~ina gledanja na invalidnost, Marko
[ar~evi}, iako nije ostavio dubok trag u knjièvnosti, bio je mentalni barometar epohe u kojoj je ìveo. Smatrao je situaciju invalidnosti dovoljnim
razlogom da svog junaka osudi izjavom: “K’o vuk je zao”. Naknadno, u
ime emotivnosti, opisuje ga kao “sko{en cvet”. Kona~nu osudu doneo je
na kraju pesme, kada se anonimni knjièvni junak, a preko njega svi invalidi rata, progla{avaju “sinovima jada”.28
Traganje za izrazima posle Drugog svetskog rata
Vreme Drugog svetskog rata ostavilo je socijalisti~koj Jugoslaviji
te{ke posledice razaranja i ra{irenu ratnu invalidnost. U toku rata partizani su vodili politiku pribliàvanja ugroènim socijalnim slojevima. Nacionalni komitet oslobo|enja Jugoslavije (NKOJ) jo{ u novembru 1944.
godine udvostru~io je primanja invalidima iz ranijih ratova, a samo mesec
dana kasnije doneta je odluka o nov~anoj pomo}i invalidima NOR-a, socijalno nezbrinutim porodicama boraca i `rtava fa{izma.
Zakon o ratnim vojnim invalidima iz 1946. godine stvorio je pravne preduslove za za{titu jednog dela invalidske populacije. Obuhvatao
je sve ratne invalide ranijih ratova, ali nije uzimao u obzir ratne invalide
26
27
28
86
Zora \or|evi}, Drugi dan, novi ìvot, drugi ljudi... Dnevnik jednog invalida, Beograd 1938; Milica Jankovi} Mir-Jam, Ranjeni orao, Beograd 1999.
Aleksa [anti}, “Pesma na{ih invalida”, Ratni invalid, br. 8, 27. novembar 1919,
str. 1.
Marko [ar~evi}, “Invalid”, u: Mladen \uri~i}, Mirko Damjanovi}, Antologija
srpske ratne lirike, Beograd 1926, str. 98.
poraènih snaga. Davanja invalidima delila su se na invalidnine, invalidske
i de~ije dodatke za one invalide rata koji su imali decu. Nisu se svi zvani~ni
podaci slagali u procenama broja korisnika zakona. Po nekim procenama,
izme|u 1945. i 1955. godine invalidsku penziju primalo je 327.060 ratnih
invalida i onih koji su izgubili najbliè u toku okupacije. U opticaju su bile i niè cifre. Moma Markovi} je tvrdio da u Jugoslaviji ima 325.110 lica
za{ti}enih ovim zakonom, od ~ega 89.051 invalida rata. Iz drugih izvora
vidi se da je oko 45.000 ljudi iskoristilo mogu}nost besplatnog snabdevanja protezama. Godi{nje se izdvajalo preko 9 milijardi dinara za potrebe
svih ratnih invalida. Bili su finansijski privilegovani u odnosu na saveze
slepih i gluvih, koji su tokom 1954. primili od dràve 35, odnosno 62 miliona dinara. Ostaje ~injenica da su po slovu zakona ratni invalidi bili podeljeni u 10 grupa. Invalidi prvih 6 grupa imali su beneficirani radni sta`,
pa su nakon pet godina rada mogli da ostvare pravo na punu penziju, kao
lica sa 35 godina normalnog staà. Oko 21.000 ratnih invalida upustilo se
u avanturu kolonizacije raznih krajeva dràve i iskoristilo je besplatne
dodele ku}a, zemlje i alata za njeno obra|ivanje. Ulagao se napor u opismenjavanje 36.000 nepismenih invalida veterana. Savez ratnih vojnih invalida Jugoslavije nominalno je u~estvovao u zbrinjavanju svog ~lanstva
u oblastima priznavanja statusa osobe sa invaliditetom, prekvalifikacije,
le~enja i zapo{ljavanja. Posebno se sa ponosom govorilo o profesionalnoj
obuci i zanatskom ume}u 27.000 prekvalifikovanih ljudi.29
Jezik invalidnosti onih osoba koje su zbrinjavale invalide zavisio je
delom i od izraza u njihovoj profesiji. U poslovima osiguravaju}ih zavoda
primenjivana je kovanica “invalidsko osiguranje”, iako je danas jasno da
atribut “invalidsko” opisuje da ne{to ne funkcioni{e kako je zami{ljeno.
Ironija je tim ve}a {to se to desilo, po{to je osiguranje zanemarivalo druge
oblike za{tite radnika razli~ite od finansijskih davanja. Tako su profesionalna i medicinska rehabilitacija bile naj~e{}e izvan dometa invalida rada
kao prirodnih osiguranika. Invalidi drugih kategorija bili su jo{ manje u
sredi{tu pa`nje socijalne politike.
Kao ilustracija zapostavljanja sluì podatak po kome su korisnici
osiguranja tek od 1961. godine dobili pravo na profesionalnu rehabilitaciju dece sa hendikepom. Govorilo se u javnosti da je invalidskih penzija bilo “mnogo” i da je njihov broj dostigao 85 na 1.000 aktivnih osiguranika u 1974. godini. U ciframa, stvarni broj invalidskih penzija uve}an
je od 54.186 (1946.) na 447.697 korisnika (1974.), {to je bila stopa rasta
od 7,8% godi{nje. Tvrdilo se da postoji “reìm invalidnih prava”, koji je
vezivan isklju~ivo za ratne invalide. O njima se prete`no staralo savezno
29
Moma Markovi}, “Zdravstvena politika”, u: Grupa autora, Nova Jugoslavija,
Beograd 1955, str. 352; Boà Pavlovi}, “Za{tita ratnih vojnih invalida”, u: Grupa
autora, Nova Jugoslavija, str. 365–366.
87
Hereticus, 3-4/2010
Ljubomir Petrovi}
zakonodavstvo, dok su republi~ki i pokrajinski propisi imali ulogu dopunskog korektiva dràve.30
Elita na vlasti nije propu{tala priliku da istakne dràvnu ulogu u
zbrinjavanju drugih vidova invalidnosti osim ratnih, ali je jezi~ki pristup
prema njima, sli~no iskustvu Kraljevine Jugoslavije, bio daleko o{triji. Josip Broz govorio je o opismenjivanju 445 i uklju~ivanju 720 gluvih i nagluvih osoba u privredne tokove sa terminolo{kom odrednicom “defektni
sluhom”, dok je za osobe sa o{te}enjem vida koristio izraz “slijepi”. Pod
“invalidima” podrazumevao je samo svoje biv{e saborce, tvrde}i da je dràva zaposlila u privredi 40.324 invalida, dok je njih 42.000 u{lo u selja~ke
radne zadruge.31 Tako je poku{avao da dokaè da je Jugoslavija, u skladu
sa proklamovanim “socijalisti~kim humanizmom”, re{ila pitanje izdràvanja i zapo{ljavanja invalida.
Dràvne prosvetne institucije retko su se me{ale u ìvote |aka koji su bili vojni invalidi, ali su za njih stvarale atmosferu naizgled pozitivne diskriminacije. Intervencija prosvetnog sistema vr{ena je iz ugla o{te}enja i manjka sposobnosti |aka da savla|uju gradivo. Za biv{e ratnike
govorilo se da su u ratu “...izgubili ne samo jedan deo svoje krvi ve} i nerava...” pa su zbog toga postali “invalidi osetljiviji usled te{kih nedostataka”. Prosvetnim radnicima nalagalo se da budu obazriviji i da sa ve}im
pedago{kim taktom ispituju u~enike iz stranih jezika, pevanja i crtanja.32
Neprimereno stvaranje jezika invalidnosti ose}alo se u tonu iskaza
visokih dràvnih institucija. Privredni savet Vlade FNRJ odrào je jednu
konferenciju posve}enu “pitanjima invalidske organizacije”. Umesto da
ohrabre integraciju osoba sa invaliditetom u dru{tvene strukture i omogu}e im ekonomsku samostalnost, kritikovali su “invalidska preduze}a” da
nisu bila uklju~ena u petogodi{nji plan razvoja zemlje i da su radila samo
sa 20% kapaciteta. Prva briga bila im je spre~avanje da se ta preduze}a
ne “izvrgnu u {pekulantska”.
Politi~ki podobni ekonomski eksperti upotrebljavali su nemu{te
konstrukcije poput: “razvijena invalidska privreda”, iako se maloprodaja
duvana, {tampe, knjiga, ukrasa ili lutrije u ratom opusto{enoj zemlji te{ko moè nazvati razvijenom privredom. Govorilo se da dràva “ne mari”
30
31
32
88
Zdenko Has, “Socijalno osiguranje”, u: Grupa autora, Nova Jugoslavija, str. 360;
Ivan Trandafilovi}, “Razvoj socijalnog i zdravstvenog osiguranja i socijalne za{tite”, u: Jovan Rai~evi} (ur.), Trideset godina socijalisti~ke Jugoslavije 1945–1975,
Beograd 1975, str. 77–82.
Josip Broz Tito, “Ekspoze na zasjedanju Narodne skup{tine Drugog saziva, odràn 27. aprila 1950. godine”, u: J.B. Tito, Govori i ~lanci, knj. V, Zagreb 1959,
str. 114–115.
AJ, f. Ministarstva prosvete FNRJ 313– 5– 23. Zahtev Ministarstva prosvete svim
direktorima srednjih {kola i te~ajeva za ratom ometene u~enike da budu obazrivi
prema u~enicima koji su vojni invalidi, od 23. jula 1945. godine.
{to }e invalidi sticati profit, pod uslovima da sav novac odlazi organizaciji osoba sa invaliditetom, koja je imala obavezu da ga “odmah” uloì u
dràvni bankarski sektor, a da se rashodi pokrivaju tako da se: “...samo
jedan procenat tog novca odlijeva na selo (putem nabavki sirovina itd.,),
a najve}i deo dràvnom sektoru”. Bilo je i nesuvislih namera da se ~itava “invalidska privreda” zloupotrebi za “balans” dràvnih prihoda, ali se
od te ideje odustalo.33
Posledica takvog odnosa bila je da su osobe sa invaliditetom ostale
pod pritiskom da dokazuju materijalnu korist koju je dràva imala od njihovog uklju~ivanja u dru{tvene tokove. Savez invalida Jugoslavije navodno je svojim ~lanovima, do 1952. godine, predao na upravljanje 300 preduze}a, a dràvi je tokom 1951. upla}eno 352 miliona dinara poreza i 622
miliona dinara “trì{ne dobiti”. Trend zarade dràve nastavio se i tokom
1952. godine, kada su invalidi uplatili 500 miliona dinara.34 Novac, koji je
mogao posluìti pobolj{anju poloàja osoba sa invaliditetom, zavr{avao
je u rukama dràvnih struktura koje su ga koristile u sasvim druge svrhe.
U rogobatnim i ponekad te{ko razumljivim programskim partijskim
dokumentima jezik invalidnosti bio je preslikana verzija leksi~kih navika Josipa Broza. Opet se vr{ila podela na ratne i druge invalide. Pau{alna
tvrdnja da je briga o “ratnim vojnim invalidima” stalna i sistematska, politi~arima je bila dovoljna. âk i da je konstatacija bila ta~na, ostaje pitanje
{ta je sa civilnim invalidima rata koji nigde nisu ni pomenuti. Druge vrste
osoba sa invaliditetom nalazile su se u “odre|enim kategorijama lica” kojima se nudila pomo}, ali je i tu pravljena razlika izme|u “defektnosti” i
“invalidnosti”, mada se razlika izme|u te dve definicije nije obrazlagala.35
Predsednik Jugoslavije bio je sklon politi~koj zloupotrebi ratnih
invalida. Govorio je da je “divljenja vrijedno” to {to je “na najteìm radovima” vi|ao desetine i stotine invalida na poslu za fizi~ke radnike, ali
nije se ustru~avao da im preporu~i da vode “najve}u brigu” o socijalnim
slu~ajevima osoba bez invaliditeta sa porodi~nom invalidskom penzijom,
kao da su osobe sa invaliditetom vodile ili imale uticaja na dràvnu socijalnu politiku. Poverio im je sloèn politi~ki zadatak da budu podr{ka jugoslovenskoj antiratnoj kampanji u me|unarodnim okvirima za o~uvanje
33
34
35
AJ, f. Borisa Kidri~a, K-1, Zapisnik sa konferencije u Privrednom savetu Vlade
FNRJ po pitanjima invalidske organizacije, odràne 14. II 1949. godine; AJ, fond
Borisa Kidri~a, K-1, Zapisnik sa sastanka u Privrednom savetu Vlade FNRJ s pomo}nicima Privrednog saveta, odrànog 10. III 1949. godine.
Josip Broz Tito, “Borba komunista Jugoslavije za socijalisti~ku demokratiju, Iz
referata na VI kongresu KPJ od 3. novembra 1952. godine”, u: J.B. Tito, Govori
i ~lanci, knj. VII, Zagreb 1959, str. 303–304.
Program Saveza komunista Jugoslavije, usvojen na Sedmom kongresu Saveza
komunista Jugoslavije 22–26. aprila 1958, Beograd 1980, str. 515–516.
89
Hereticus, 3-4/2010
Ljubomir Petrovi}
mira i nezavisnosti, kako bi se omogu}ila “mirna izgradnja” dràve.36 Ratni invalidi i druge osobe sa druga~ijom etiologijom sticanja invalidnosti,
sa izuzetkom slepih i gluvih, koji su imali svoje saveze, ìvele su u prisilnoj dràvnoj organizacionoj simbiozi dugi niz godina. O tome svedo~i ime
Zavoda za rehabilitaciju ratnih i civilnih invalida, koji je osnovan 1952.
godine. Odvajanje od vojnih invalida bio je dug, spor i komplikovan administrativni proces. Savez za cerebralnu i de~iju paralizu Beograda deluje od 1957. godine, ali je Centar za cerebralnu paralizu, kao prva nezavisna institucija za zdravstvenu brigu o tom stanju invalidnosti, po~eo sa
radom tek u martu 1959. godine.37 Svi napori osoba sa invaliditetom u jugoslovenskim okvirima da, u granicama mogu}nosti, pomognu u razvoju
dràve i dru{tva niz decenija nisu imali uticaja na ublaàvanje posledica
nehumanih jezi~kih navika.
Protesti osoba sa invaliditetom {irom sveta i uvo|enje modela “sociolo{ke imaginacije” u dru{tvene nauke, po~etkom sedamdesetih godina,
promenili su op{tu sliku o socijalnoj grupi. Postalo je jasno da su stavovi i
pona{anje, a to zna~i i predrasude, socijalni proizvod, i a osobe sa invaliditetom digle su glas protiv svih vrsta barijera i diskriminacija u oblastima
obrazovanja, zapo{ljavanja, vo|enja doma}instva, ra|anja potomstva i seksualnosti.38 Bila je to pozadina i za sistemske promene u jeziku invalidnosti.
Invalidnost nije vrsta bolesti nego stanje nekog organizma, ali to
nije bilo lako dokazati u uhodanom jezi~kom prosedeu etike komunikacija. Tokom 20. veka, svetski jezici u moralno prihvatljivom opisu invalidnosti pretrpeli su niz brzih, moralnih, politi~ki i demokratski motivisanih, promena koje se mogu opaziti na prvom koraku definisanja pojma
invalidnosti. Prvo je “bogalj” postao “o{te}eni”, a zatim “nemo}an”, pa
“nepokretan”. Nepokretna osoba evoluirala je u “invalida”, da bi postala “hendikepirana”, a kasnije se ustalio ne{to neutralniji izraz: “osoba sa
o{te}enim funkcijama”. U skladu sa idejom izbegavanja negativnih termina, danas je u {irokoj upotrebi sterilna opisna i neumesna imenica “lice sa
posebnim potrebama”, jer invalidi nemaju “posebne” potrebe, ve} samo
one svojstvene svim ljudima.39 Primera radi, ako se neka gluvonema osoba sluì jezikom znakova, ona to ~ini da bi komunicirala sa okolinom kao
{to lice bez invaliditeta koristi govor.
36
37
38
39
90
Josip Broz Tito, “Mi èlimo mir i miran razvitak u svijetu, Govor na Tre}em kongresu invalida, od 27. oktobra 1952. godine”, u: J. B. Tito, Govori i ~lanci, knj.
VI, Zagreb 1959, str. 236–245.
Marija Dragi{i}, Savez za cerebralnu i de~iju paralizu Beograda 1957–2007, Pet
decenija, Beograd 2007, str. 15, 28.
O tome vi{e: Colin Barnes, Geof Mercer, Tom Shakespeare, Exploring disability,
A sociological introduction, Maryland 1999, pp. 10–14.
Vi{e o zna~enju izraza “osoba sa posebnim potrebama” videti u: Milica Ruì~i},
str. 45.
U Srbiji problemi diskriminacije i neophodnog obrazovanja osoba sa invaliditetom dobijaju na zna~aju. Vi{e niko ne moè da ospori sociolo{ka istraìvanja koja ukazuju na to da ono {to su Ujedinjenje nacije
nazvale “tihom krizom” invalida i njihovih porodica postoji i deluje na
nivou dràvnih institucija i zajednica. Kako druga~ije protuma~iti to {to
31% od 1.727 invalida, koji su u jednoj anketi intervjuisani tokom 2001.
godine, nema zavr{enu osnovnu {kolu? Samo 13% ispitanika imalo je zaposlenje, pa zato i ne ~udi {to je 77% njih steklo generalni ìvotni utisak
da stvari teku mimo njihovih èlja i mogu}nosti. Ose}aj bespomo}nosti i
mirenje sa ulogom `rtve dominiraju njihovim ìvotima. Zbog toga je vi{e od tre}ine anketiranih invalida do{lo do ta~ke kada u njihovim vrednosnim sistemima ne postoje nikakve kulturne potrebe.40 Deo socijalne i
politi~ke stigmatizacije nastao je kao posledica nemoralnog i uvredljivog
jezika invalidnosti.
Jezik invalidnosti stvarao se “u hodu”, {to obja{njava terminolo{ke nepreciznosti, nedore~enosti i apsurdnosti nekih re~i, kako u pro{losti, tako i danas. Oskudnost adekvatnih izraza u re~niku invalidnosti srpskog jezika bio je i jo{ uvek jeste plod niske svesti i niske komunikativnosti sredine u kojoj se invalidi kre}u. Odgovornost javnih li~nosti u smislu
spre~avanja sklonosti nedovoljno kultivisanih medija da se koriste njima
ugodnim jezi~kim “po{tapalicama” i eventualni uspeh stvaranja konsenzusa oko terminologije jezika invalidnosti utica}e pozitivno i na pravnu
regulativu, ali i na psihi~ku podr{ku osobama sa invaliditetom da se izbore sa svojim problemima.
Ljubomir Petrovic
DISABILITY LANGUAGE AS A SOCIAL PROBLEM
THROUGH HISTORY
Summary
The status of persons with disabilities in the Serbian and Yugoslavian society have been shaped by contempt, the absence of moral relation between society and people in the condition of social needs, state policy and prejudice. A
mixture and set of social prejudice towards persons with disabilities have been
expressed through the disability language which has shaped the disconnection of
persons with disabilities by labeling. Many of expressions have progressed from
the description of a medical condition of a person with disability in the assortment
40
Sre}ko Mihajlovi}, “Metodski pristup, uzorak, tehnike i procedura istraìvanja”,u:
Osobe sa invaliditetom i okruènje, Beograd 2001, str. 49, 60–61.
91
Hereticus, 3-4/2010
Ljubomir Petrovi}
of a language of obscenity and insults. Other terms do not leave the basic field
of meaning but they describe disability as an integral part of a person. The disability language have been shaped by various ideologies which have been created
based on religious, medical, language, even ethical preconceptions, that have indirectly influenced the prolongation of implementing the moral social policy towards persons with disabilities.
Key words:
persons with disabilities, disability language, discrimination, inadequacy of politically correct expressions
Vladimir Veli~kovi} – Putovanje, 1989.
92
Dru{tveni poloàj osoba sa invaliditetom u Srbiji: izme|u diskriminacije i integracije
UDK
316.662-056.24(497.11)
Jasmina Petrovi}
Katedra za sociologiju Filozofskog fakulteta, Kosovska Mitrovica
DRU[TVENI POLO@AJ OSOBA
SA INVALIDITETOM U SRBIJI:
IZME\U DISKRIMINACIJE I INTEGRACIJE
– Studija slu~aja (rezultati sociolo{kog istraìvanja)
Rezime: U predavanju su izloèni rezultati istraìvanja dru{tvenog poloàja
osoba sa invaliditetom u Srbiji iz teorijskog okvira tzv. socijalnog konstruktivizma.
Ovaj teorijski pristup zagovara stanovi{te da je invalidnost fenomen koji nije mogu}e izdvojiti iz istorijskog, pravnog i dru{tvenog konteksta, odnosno da je re~ o
problemu koji se ne moè svesti na primarno zdravstveno o{te}enje pojedinca,
ve} je re~ o tome da li i u kojoj meri je dru{tveno okruènje prilago|eno razli~itim
sposobnostima pojedinaca. U~e{}e u dru{tvenom ìvotu je posmatrano kao pokazatelj spremnosti socijalnog okruènja da angaùje raspoloìve kapacitete osoba
sa invaliditetom. Opredeljenje za ovaj vid tuma~enja invalidnosti podrazumevalo
je da se odnos dru{tva prema osobama sa invaliditetom u Srbiji prou~ava kroz
nekoliko klju~nih oblasti, a na predavanju su predstavljeni rezultati prou~avanja
trideset ìvotnih istorija osoba sa invaliditetom kroz najva`nije aspekte njihove
interakcije sa uìm i {irim dru{tvenim okruènjem.
Analiza ìvotnih istorija pokazala je da su predrasude, duboko ukorenjene
u kulturi, klju~na ~injenica za tuma~enje ukupnog odnosa dru{tva prema ispitivanoj populaciji. Na invaliditet, kao primarno o{te}enje nadogra|uje se od strane
okruènja pripisana nesposobnost. Kao rezultat se javlja generalizacija primarnog
o{te}enja na ~itavu li~nost. Ishod upornog o~uvanja predrasuda je nedostupno
okruènje, isklju~ivanje iz dru{tvenog ìvota i uspostavljanje socijalne distance od
strane ve}inskog dela stanovni{tva. Povratno, ustanovljeno je da je li~ni identitet
osoba sa invaliditetom neraskidivo povezan sa njihovim dru{tvenim identitetiom.
Tako se, unutar kulturom i dru{tvom definisanih okolnosti, stvara okvir koji ne/
dozvoljava pojedincu da razvije svoje mogu}nosti i potrebe.
Klju~ne re~i:
osobe sa invaliditetom, socijalni model tuma~enja invalidnosti,
predrasude, diskriminacija, sistematska inhibicija, marginalizacija
Uvodna re~
Uprkos ~injenici da je razvitak koncepta ljudskih prava otvorio put
standardizaciji odnosa dru{tva prema osobama sa invaliditetom, problem
invalidnosti je jo{ uvek obeleèn pojmovnom konfuzijom, oskudnom
empirijskom evidencijom i razli~itim socijalnim interventnim merama.
93
Hereticus, 3-4/2010
Jasmina Petrovi}
Osamdesetih godina pro{log veka utemeljeni su me|unarodni pravni
okviri za delovanje unutar pojedinih nacionalnih dràva, {to je predstavljalo neophodan uslov u usmeravanju re{avanja ovog problema. Ipak,
izgradnja pravnih mehanizama regulacije odnosa dru{tva prema osobama
sa invaliditetom nije automatski podrazumevala i po{tovanje standarda
u svim relevantnim podru~jima ìvota i potiranje vekovne stigmatizacije
i diskriminacije ovog dela populacije. Naprotiv, i posle tridesetak i vi{e
godina na me|unarodnom planu, ali i u granicama pojedinih dràva, traga
se za optimalnim modelom angaòvanja politi~kih, ekonomskih i socijalnih
kapaciteta kako bi se stvorili uslovi za dostojanstveni ìvot ove dru{tvene
grupe, i njenu socijalnu integraciju.
Paralelno sa traganjem za modelom efikasne socijalne intervencije
usmerene ka osobama sa invaliditetom, u nauci se poku{avaju protuma~iti
~injenice da se procenat osoba sa invaliditetom u ukupnoj populaciji ni
pribli`no ne poklapa sa srazmerom njihovog u~e{}a u relevantnim oblicima
dru{tvenog ìvota – obrazovanju, radno aktivnom kontingentu stanovni{tva itd. Njihovo prisustvo je zanemarljivo naro~ito u sferama odlu~ivanja
i istinske dru{tvene mo}i. Pomenute okolnosti upu}uju na izrazitu marginalizaciju i diskriminaciju ovog dela stanovni{tva. Naravno, postavlja se
pitanje za{to se mehanizmi ~ije se posledice ogledaju u socijalnoj izolaciji
osoba sa invaliditetom uporno odràvaju?
U literaturi, teorijski pristup ovoj temi uglavnom je fokusiran oko
dva stanovi{ta: medicinskog i socijalnog. U prvom, koji je deo konzervativne tradicije politi~ke misli, nagla{ava se zdravstveni nedostatak i pri
tom podrazumeva da je invaliditet ono {to ograni~ava i u potpunosti blokira socijalnu participaciju. Medicinski model, koji je dominirao do skoro
devedesetih godina pro{log veka, tretira invaliditet kao odre|enu bolest,
povredu, naru{avanje zdravlja i stoga govori o odgovaraju}em tipu le~enja
i rehabilitacije kako bi se spre~ila dalja progresija i osoba adaptirala na
postoje}e stanje. Invaliditet se tuma~i pre svega kao individualna nesre}a
koja moè biti ublaèna uz profesionalnu medicinsku intervenciju (Imbie,
1997) i stoga je smatran pre svega dominantno zdravstvenim pitanjem i
pitanjem blagostanja dràve, dakle, problemom koji se kanali{e kroz medicinske i centralizovane dràvne institucije.
Odgovornost za “staranje” o osobama sa invaliditetom zato je na
specijalizovanim institucijama koje obezbe|uju le~enje, a na dràvi da stvori
uslove za “zbrinjavanje” bilo u porodici, bilo u institucijama karitativnog
tipa. “Specijalizovana nega” osoba sa invaliditetom rezultirala je u krajnjem ishodu izolacijom ovih osoba, a ~esto i ~lanova njihovih porodica iz
socijalnog ìvota. Tretman ove grupe stanovnika kao pasivnih korisnika
pomo}i dràve osiroma{ila je osobe sa invaliditetom ali i zna~ajno uticala na smanjivanje kapaciteta za ravnopravnu komunikaciju i saradnju sa
94
“zdravim” delom populacije. Drugim re~ima, na ovaj na~in im je onemogu}en pristup osnovnim politi~kim, socijalnim i ekonomskim resursima. Iako
je bio kritikovan od strane niza stru~njaka, s primedbom da je restriktivan
(Minaire, 1992), da svodi invaliditet na fizi~ko o{te}enje, da u potpunosti
ignori{e okruènje u kome takva osoba ìvi, i da kao takav jo{ vi{e doprinosi izolaciji i segregaciji osobe sa invaliditetom, ovaj model opstao je do
danas kao glavni vid prou~avanja invalidnosti (Ravaud, 2001; Cuci}, 2001).
Usmeren na neuspelu adaptaciju pojedinca, ovaj vid tuma~enja zdravstveno o{te}enje u krajnjem smatra uzrokom socijalne nekompetentnosti.
Drugi teorijski pristup, koji se naziva jo{ i socijalnim konstruktivizmom (Evans, 2005, 576), zagovara stanovi{te da je invaliditet fenomen
koji nije mogu}e izdvojiti iz istorijskog, pravnog i dru{tvenog konteksta,
te da je re~ o problemu koji se ne moè svesti na primarno zdravstveno
o{te}enje pojedinca, ve} o tome da li i u kojoj meri je dru{tveno okruènje
prilago|eno razli~itim sposobnostima pojedinaca. U~e{}e u dru{tvenom
ìvotu se stoga posmatra kao pokazatelj spremnosti socijalnog okruènja
da angaùje raspoloìve kapacitete osoba sa invaliditetom.
Socijalni model prou~avanja, nagla{ava da je krucijalni problem
invaliditeta zapravo njegova socijalna uslovljenost, dakle, odre|enost faktorima sredine u kojoj osoba sa invaliditetom ìvi (Cuci}, 2001; Ravaud,
2001; Petrovi}, 2007). Naime, u osnovi ovog modela jeste razlikovanje
bolesti kao trenutnog stanja od invalidnosti, jer bolest moè biti uzrok invalidnosti, ali i mnogi drugi faktori mogu uticati na njenu pojavu. Re~ je,
dakle, o veoma sloènoj pojavi, koja je u najve}oj meri socijalno odre|ena.
Drugim re~ima, kada je invaliditet u pitanju valjalo bi pa`nju usmeriti na
ostvarivanje ljudskih prava, na uklanjanje prepreka za podjednako u~e{}e,
na uklanjanje institucionalne diskriminacije.
Socijalni model prou~avanja invaliditeta je podràn od ogromnog
broja stru~njaka poslednjih godina i posluìo je kao osnova za dalji razvoj
teorije, ali i kao operacionalni model istraìvanja. Ovaj pristup je izazov
tradicionalnom tuma~enju fenomena invaliditeta i odgovoru dru{tva na
marginalne populacije uop{te. Ono {to je posebno zna~ajno, jeste da
ovakav pristup inicira promene u socijalnoj politici i na~inima na koji su
servisi za osobe sa invaliditetom do razvijanja ovog koncepta bili organizovani i kontrolisani.
Osoba sa invaliditetom ne biva tretirana kao pacijent, ve} kao gra|anin, korisnik. Zato se re{enja problema vidi u promenama u okruènju,
u oblasti arhitekture, ìvotne sredine, u korpusu politi~kih i ukupnih socijalnih stavova. Menjanje stavova se tuma~i kao glavni korak u smanjivanju
diskriminacije i izolacije osoba sa invaliditetom. Drugim re~ima, socijalni
model zasnovan je na ljudskim pravima i nagla{ava dve stvari: nedostatke
95
Hereticus, 3-4/2010
Jasmina Petrovi}
dru{tva u vezi sa izjedna~avanjem uslova za sve, s jedne, i kapacitet samih
osoba sa invaliditetom, s druge strane.
Saìmanje re~enog ukazuje da bio-medicinski modeli posmatraju
osobu kao bi}e koje je limitirano u svojim sposobnostima da obavlja svoju
dru{tvenu ulogu. U medicinskom modelu osoba sa invaliditetom se opisuje kao lice koje zavisi od specijaliste, ustanova i politike socijalne za{tite.
U prvom slu~aju, problem po~iva na individualnom nivou i u teorijskom
domenu li~ne tragedije. U drugom slu~aju (kod tuma~enja invalidnosti iz
okvira socijalnog modela), problem po~iva na faktorima sredine, u socijalnom i politi~kom kontekstu, a u teorijskom domenu socijalne nejednakosti. (Ravaud, 2001).
Crtica o primenjenoj metodologiji istraìvanja
Preliminarna saznanja ste~ena o prou~avanom problemu, njegova
kompleksnost i nedostatak teorijskih razmatranja i empirijske evidencije
na prou~avanom prostoru, opredelila nas je kod izbora metoda za prou~avanje. Adekvatan metodolo{ki okvir, koji bi u ovom slu~aju omogu}io
pouzdan pristup za celovito empirijsko prou~avanje ove grupe u kontekstu
{ireg dru{tva, mogao je biti obezbe|en metodom slu~aja (case method, case
study). Prednost upotrebe ovog metoda o~igledna je kako u preliminarnoj
fazi istraìvanja, kada treba definisati sve relevantne veze i odnose koje
istraìvanjem treba obuhvatiti (i kod uobli~avanja valjanog hipoteti~kog
okvira istraìvanja), tako i u kasnijim fazama istraìvanja, kada se dobijeni rezultati primenom metoda slu~aja mogu vrlo uspe{no u produbljenoj
analizi koristiti zajedno sa nalazima dobijenim drugim standardizovanim
metodama i analizom sadràja mnogobrojnih dokumenata (Bogdanovi},
1994, 81–120).
Imaju}i u vidu sva ograni~enja ovog metoda, od kojih se najva`nija odnose na pouzdanost i mogu}nost uop{tavanja, primenjen je metod
vi{estrukog slu~aja kao i komplementarni pristup u stvaranju iskustvene
osnove u svim fazama istraìvanja. Od izuzetne koristi je bila kako analiza
dokumenata, pravnih akata (najva`niji me|unarodni i doma}i instrumenti
kojima se ure|uje ova oblast), odluka i sli~nih dokumenata o osnivanju i
opisu delokruga rada institucija koje se bave problemima lica sa invaliditetom, tako i analiza podataka koji su dobijeni posmatranjem, razgovorom,
primenom skale socijalne distance. Na ovaj na~in primenjen metod slu~aja
omogu}io je da se obuhvatno, sistemati~no i dubinski sagleda problem.
Budu}i da je re~ o sloènom istraìva~kom postupku, primenjena je
sekvencijalna analiza u svim delovima istraìva~kog procesa, {to je olak{alo
kako evidentiranje nastale promene mehanizama kojima na globalnom
planu dràva poku{ava da unapredi socijalnu za{titu prou~avane grupe
96
stanovni{tva,1 tako i re{avanje konkretnih istraìva~kih problema (nepotpunost gra|e, testiranje pojedinih zaklju~aka kroz komplementarnu
upotrebu razli~itih izvora, pitanje {to svestranijeg uvida u problem i sl.).
Dru{tveni poloàj osoba sa invaliditetom u Srbiji sagledan je kroz
vi{e zna~ajnih polja dru{tvenog ìvota. Operacionalizacija pojma dru{tveni
poloàj dovela je neminovno do potrebe da ustanovimo najop{tije institucionalne okvire odnosa prema ovoj grupi stanovni{tva: pitanje upotrebe
jezi~ke forme za ozna~avanje ove kategorije stanovni{tva, kvalitet instrumenata pravne za{tite OSI, raznovrsnost i funkcionalnost mreè institucija
koje je dru{tvo razvilo u okviru socijalne za{tite ove grupe stanovni{tva,
posebne institucionalne okvire u smislu interesnog, gra|anskog delovanja
prou~avane grupe u vidu udruènja za pomo} pojedinim kategorijama OSI.
Tako|e, neophodno je bilo ustanoviti dostupnost ostalih socijalnih resursa
osobama sa invaliditetom. Ideja o produbljenijem uvidu u problem vodila je do metodolo{ke zamisli da se kroz prou~avanje bri`ljivo odabranih
slu~ajeva – osoba sa senzornim i fizi~kim invaliditetom2 iz prizme “li~nih
ispovesti” ustanovi stanje u oblastima ìvota relevantnim za njihov ukupni
dru{tveni poloàj.
Ovom prilikom bi}e predstavljeni samo nalazi istraìvanja koji se
odnose na “ìvotne istorije” osoba sa invaliditetom.
Analiza “ìvotnih istorija” osoba sa invaliditetom
Dubinskim intervjuom obavljenim sa trideset osoba sa invaliditetom,
koncipiranim u okviru socijalnog modela prou~avanja, kroz analizu najva`nijih aspekta njihove interakcije sa uìm i {irim dru{tvenim okruènjem,
1
2
Budu}i da je pitanje socijalne za{tite OSI u ìì interesovanja poslednjih godina,
kako iz ugla zahteva koji se postavljaju od strane me|unarodne zajednice, tako
i od strane invalidskog pokreta, koji je oja~ao, proteklih godina u vreme istraìvanja do{lo je do brojnih inicijativa i njihovih realizacija u ovoj oblasti. Naime,
doneseno je vi{e zakona koji reguli{u ovu oblast, a u neke zakone koji su od izuzetnog zna~aja i za OSI unesene su odredbe koje se ti~u OSI. Tako|e, formiran
je poseban sektor pri resornom ministarstvu koji se bavi problemima OSI. Promenio se na~in finansiranja organizacija OSI, usvajena je Nacionalna strategije
za OSI. Krenulo se i sa senzibilizacijom javnosti za probleme OSI i sa mnogim
drugim akcijama. Sve to je zahtevalo stalno vra}anje na, u jednom trenutku apsolvirane, pojedine aspekte istraìvanog problema.
Istraìvanjem je obuhva}eno trideset osoba sa fizi~kim i senzornim invaliditetom,
pri ~emu se vodilo ra~una da uzorak uklju~i kako osobe koje su ro|ene sa invaliditetom, tako i one sa invaliditetom ste~enim u nekoj fazi ìvota. Tako|e, tip i
teìna invaliditeta osoba uklju~enih u uzorak je razli~ita. Uzorak je uklju~io osobe
sa razli~itim socio-demografskim oble`jima, kao i osobe koje ìve u porodici ali i
u instituciji za sme{taj OSI. Detaljnije podatke o istraìvanju mogu}e je videti u
neobjavljenoj doktorskoj disertaciji: Petrovi} J. (2007), Dru{tveni poloàj osoba
sa invaliditetom u Srbiji – studija slu~aja, FF Univerziteta u Beogradu.
97
Hereticus, 3-4/2010
Jasmina Petrovi}
do{lo se do podataka o njihovom suo~avanju sa invaliditetom, socijalnoekonomskom poloàju, aktivizmu, porodi~nom i lokalnom okruènju, kao
i oceni vlastitog poloàja u dru{tvu, vi|enju sopstvene budu}nosti i proceni
onoga {to bi moglo da popravi njihov poloàj.
Saìmanje iskustava OSI ukazuje na ponavljanje modela ìvotne
istorije u kojoj je dru{tveni poloàj osobe bitno odre|en ne samo trenutkom nastanka invaliditeta i njegovom teìnom nego, pre svega, faktorima
sredine. Drugim re~ima, uspe{nost socijalne integracije osoba sa invaliditetom nije samo posledica prostoga zbira li~nih kapaciteta i zalaganja,
ve} je i u direktnoj vezi sa reakcijom socijalnog okruènja na ograni~enja
koja sobom nosi invaliditet.
Klju~ni nalaz je da u ìvotnim pri~ama ovih ljudi dominira socijalna
izolacija, naj~e{}e usamljenost u suo~avanju sa invaliditetom, osiroma{eni
socijalni kontakti i te{ko}e u poku{aju uklju~ivanja u institucionalizovane
oblike dru{tvenog ìvota; materijalno i kulturno siroma{tvo; uskra}enost
da u svojoj razli~itosti dostojanstveno urede ìvot u skladu sa sopstvenim
mogu}nostima.
Suo~avanje sa invaliditetom
Reakcije OSI u trenutku suo~avanja sa invaliditetom ne odnose se
samo na ose}anja u vezi sa samom bole{}u/povredom, ve} i na socijalni
kontekst u kojem ìve, na socijalne uloge koje su bile najva`nije pre nastanka invaliditeta – time se direktno o~itava dru{tvena uslovljenost fenomena invaliditeta. Naime, upitani da pojasne svoja dominantna ose}anja
i razmi{ljanja u situaciji kada su spoznali da }e njihova osnovna bolest ili
povreda dovesti do trajnih ograni~enja, sagovornici, osim izjava da je to
za njih bio {ok, “grom iz vedra neba”, da nisu verovali da se ne}e mo}i
oporaviti, da su se povukli, bili upla{eni, depresivni i sl., navode i ~itav niz
reakcija koje upu}uju na to da definisanje novonastale situacije nije bilo
vezano isklju~ivo za bolest ili povredu po sebi, ve} za socijalni kontekst u
kome ìve i mogu}nost da sa~uvaju najva`nije socijalne uloge pre nastanka invaliditeta. Ovo naro~ito vaì za osobe koje su kasnije u ìvotu stekle
invaliditet, kada su ve} imale definisane socijalne uloge. Pitanja koja su
sebi postavljale OSI ticala su se mogu}nosti povratka dru{tvenim ulogama
u novonastalim okolnostima: “Ko }e mene ovakvu/og èleti, voleti? Ho}u
li se mo}i vratiti na posao? Kako }u nastaviti {kolovanje? Mogu li se udati/
oèniti? [ta }e biti s mojom decom? Kako }e me sredina prihvatiti?” Ova
i jo{ ~itav niz pitanja povezuje jedna zajedni~ka stvar – strah od budu}nosti, {to ne iznena|uje s obzirom na dominaciju ose}anja bespomo}nosti.
Na~in na koji se OSI suo~avaju sa ovim strahom i novonastalim
problemima varira u zavisnosti od psihi~ke strukture same OSI, kao i od
98
kvaliteta podr{ke koju imaju od najblièg okruènja: od najdramati~nijih
poku{aja samoubistava, koje smo zabeleìli u dva slu~aja, preko depresije
i povla~enja do preispitivanja i reorganizovanja vlastitih potencijala u cilju
brzog sticanja {to ve}eg stepena samostalnosti. Kod svih ispitanih izostala
je o~ekivana i potrebna podr{ka od strane dru{tva u smislu intenzivnog
stru~nog psiho-socijalnog tretmana same osobe sa invaliditetom kao i pomo}i porodici.
Kod ispitanika su zabeleèna dva dominantna obrasca u redefinisanju vlastite ìvotne situacije, tipi~na za osobe pogo|ene posledicama
bolesti/povrede. Prvi, kod osoba koje su kasno u ìvotu stekle teàk telesni
invaliditet, koji posmatrano sukcesivno sugeri{e slede}e faze: faza {oka
obeleèna sna`nim emotivnim reakcijama koje se manifestuju kroz ose}anje izgubljenosti, bezna|a, besa, neuvaàvanja realnog stanja, gubitkom
smisla i odsustvom realnih ciljeva; faza prerade informacija vodi u upitanost
o na~inu ìvota i ispunjavanju socijalnih uloga u novonastalim okolnostima;
faza stabilizacije, u kojoj invaliditet kao novonastala ìvotna okolnost biva
prihva}ena na na~in da se razmi{lja o pravcu u kome treba delovati kako
bi se u okruènju lak{e ìvelo. Po pravilu, tada nastupa izvesna mentalna
relaksacija i preduzima se inicijativa u pravcu prilago|avanja ìvotnog
prostora, nabavka pomagala, uspostavljanje kontakta, “povratak ìvotu”
koji je postojao ranije ili iznalaènje novih socijalnih uloga u kojima }e
do}i do ostvarenja preostalih kapaciteta. Akcenat je sada na {to nesmetanijem dnevnom funkcionisanju. U ovoj fazi se uspostavlja i kriti~ki stav
kako prema kapacitetima najblièg tako i kapacitetima {ireg okruènja u
vezi sa zadovoljavanjem potreba ovih osoba.
Drugi obrazac, koji se ti~e osoba sa kongenitalnim invaliditetom ili
ste~enim u prvim mesecima/godinama ìvota, odvija se tako|e u tri faze.
Prva faza – podrazumeva svest o razli~itosti, kada izostaje stanje emotivnog {oka zbog nedostatka telesne/senzorne funkcije. Jednostavno, osoba
postaje svesna da ima odre|ena ograni~enja koja ~ine teìm svakodnevne
aktivnosti, koja je razlikuju od ostalih. Druga faza – racionalizacija spoznaje
pripadnosti zajednici “razli~itih”, razvija se u najneposrednijoj vezi sa ose}anjem nemogu}nosti da se ostvare odre|ene dru{tvene uloge i doìvljajem
isklju~enosti iz odre|enih aktivnosti. Kod rano obolelih osoba vaàn je jo{
jedan momenat. Naime, ~injenica da su bili veoma rano podvrgnuti le~enju,
okruèni ljudima sa sli~nim problemima, ili da su se obrazovali s decom
sa kojom dele isto iskustvo invalidnosti, unekoliko je olak{ala spoznaju
vlastite bolesti i ograni~enja koja sa njom dolaze. Takvo iskustvo donekle
pruà utehu. Se}anja ispitanika sugeri{u da se takvom spoznajom dolazi
do brèg prihvatanja problema. Sledi faza stabilizacije, koju karakteri{e
napor da se uprkos zdravstvenim ograni~enjima osvoji deo dru{tvenih
99
Hereticus, 3-4/2010
Jasmina Petrovi}
uloga koje pripadaju “zdravima”, odnosno mirenje sa ~injenicom da }e
opseg ovih uloga biti u odre|enoj meri suèn.
Osobe sa invaliditetom u kontekstu
primarnih dru{tvenih grupa
Porodica ima klju~nu ulogu u ìvotu osoba sa invaliditetom, koje
ohrabrene i podsticane od najbliìh uspe{nije prihvataju sopstvena ograni~enja i iznalaze na~ine socijalne integracije. Ustanovljena su tri tipi~na
modela porodi~nog odgovora na invaliditet jednog od njenih ~lanova.
Prvi model se odnosi na one porodice koje preuzimaju potpuno brigu o
svom ~lanu – preza{ti}uju}i ga ne pomaù ja~anje kapaciteta za njegovu
samostalnost. U ovakvim slu~ajevima zdravi ~lanovi porodice se “staraju” o svom ~lanu – osobi sa invaliditetom, nedozvoljavaju}i joj da u
svakodnevici obavlja poslove i vr{i razli~ite socijalne uloge u skladu sa
preostalima zdravstvenim kapacitetima. Drugi model je kada porodica
potpuno marginalizuje svog ~lana zbog invaliditeta, pa i sama doprinosi
njegovoj izolaciji – {to ~esto u potpunosti blokira njegovu rehabilitaciju i
dalji razvoj. Doveden do krajnjih konsekvenci, ovaj model pona{anja vodi
do potpunog zapostavljanja osobe sa invaliditetom, {to naj~e{}e zavr{ava
sme{tajem u neku od institucija za trajni sme{taj, ili potpunom fizi~kom
izolacijom. I tre}i, u principu najre|i, model pona{anja porodice prema
svom ~lanu sa invaliditetom podrazumeva bezrezervnu podr{ku usmerenu
na ja~anje kapaciteta za samostalan ìvot, veliku podr{ku u rehabilitaciji
i socijalnoj reintegraciji.
Od porodi~ne adaptabilnosti i ve{tine da u novim okolnostima
odgovori na potrebe svih ~lanova, u velikoj meri zavisi njena stabilnost.
Iako je zabeleèno da u nekim slu~ajevima problem invaliditeta pokre}e
porodi~nu solidarnost, ~e{}e se mogu konstatovati razorne posledice nastalog invaliditeta. Mnoge porodice raspale su se po{to se pojavila bolest
ili dogodila povreda, nakon ~ega je jedan ~lan zadobio trajni invaliditet.
Neke porodice nisu uspele da se izbore sa stigmom koju im okolina pripisuje, pa i sami ~lanovi uè familije reaguju optere}eni predrasudama
prema svom ~lanu sa invaliditetom.
Reakcija drugih primarnih grupa u okruènju zavisi i od trenutka
nastanka i teìne invaliditeta. Naj~e{}e zabeleène reakcije grupe vr{njaka,
suseda i ro|aka u odnosu na osobu sa invaliditetom obeleène su bilo privremenim i sporadi~nim neprihvatanjem, bilo potpunim ignorisanjem i odbacivanjem. Po pravilu, oni koji su ro|eni sa invaliditetom ili su ga veoma rano
stekli, a manje je vidljiv, i sami veoma rano naviknuti na razli~itost, govore
o mnogo manjem animozitetu ljudi iz okruènja prema njima. Generalno
dominantam stav sredine je pre indiferentnost, eventualno samari}anski
100
stav, nego stav koji podrazumeva istinsko prihvatanje i podr{ku. Naj~e{}e razloge za ovakav stav sredine ispitanici vide u neupu}enosti u njihove
probleme, strahu od nepoznatog i druga~ijeg, generalizaciji invaliditeta –
preno{enju postoje}eg zdravstvenog ograni~enja na celu li~nost.
Uklju~enost u obrazovne institucije, radni i javni anga`man,
materijalni standard osoba sa invaliditetom
Rezultati istraìvanja su pokazali da se nezadovoljavaju}i obim
uklju~enosti osoba sa invaliditetom ponavlja u svim posmatranim sferama
dru{tvenog ìvota. Kada je u pitanju oblast obrazovanja ustanovljeno je da
su {kole za ve}inu osoba sa teìm invaliditetom nedostupne. Predrasude
sa kojima se sre}u osobe sa invaliditetom i u obrazovanju predstavljaju
prepreku koju nije lako savladati i zbog koje se ~esto odustaje od daljeg
obrazovanja. U tom smislu valja naro~ito naglasiti da poseban problem
imaju osobe sa teìm i vidljivijim hendikepom. Oni koji zavr{avaju specijalizovane {kole za pojedine kategorije invaliditeta nemaju problem
vezan sa dostupno{}u i predrasudama, ali se suo~avaju sa posledicama
dugotrajne getoizacije tokom {kolovanja, {to tako|e pretpostavlja ozbiljan
problem za one koji èle da nastave {kolovanje u institucijama redovnog
obrazovanja. Tako|e, iz navoda ispitanika, mogu}e je zaklju~iti da su
programi u specijalizovanim {kolama za decu sa invaliditetom sa~injeni
tako da ne podrazumevaju nastavak {kolovanja. Kada je re~ o srednjem
obrazovanju, uglavnom se radi o trogodi{njim {kolama koje pripremaju
za odre|ena zanimanja, ali ne i za nastavak {kolovanja na visoko{kolskim
ustanovama. Iako tako dizajnirano specijalno srednjo{kolsko obrazovanje
verovatno zadovoljava obrazovne aspiracije ve}eg dela u~enika ovakvih
{kola, postavlja se pitanje: ne {alje li dru{tvo na ovaj na~in direktnu poruku onima koji imaju planove za dalje obrazovanje da to nije realnost
za njih? Na ostvarene mogu}nosti u obrazovanju svakako uti~e i samo
zdravstveno stanje OSI. êsto, uprkos podr{ci porodice i dobroj volji u
samim obrazovnim institucijama, nije mogu} nastavak {kolovanja upravo
zbog ~estih remisija bolesti ili komplikovanih intervencija kojima se poku{ava popraviti zdravstveni status, {to je primarni interes koji potiskuje
potrebu za obrazovanjem u drugi plan. Iz pomenutih razloga ve}ina OSI
ne postiè maksimum prema sposobnostima u obrazovanju;
Udeo radno angaòvanih osoba u ispitivanoj populaciji je veoma
mali, a ispitanici su jednoglasni u oceni da su izgledi za zapo{ljavanje mali.
Ova ~injenica se obrazlaè naj~e{}e postojanjem predrasuda koje dovode
do diskriminacije i na ovom polju. Problem da se opaànje invaliditeta
pro{iruje na ~itavu li~nost i u slu~aju ocena mogu}nosti za zapo{ljavanje
ispitanici su jasno istakli, kao i otpor prema nepoznatom. Op{ti dru{tveni
101
Hereticus, 3-4/2010
Jasmina Petrovi}
kontekst i previranja u ovom tranzicionom periodu na polju ekonomije, {to
generalno podrazumeva anga`man radne snage univerzalnog tipa, dodatno
smanjuje {anse za zapo{ljavanje ovih lica. Svesni ogromnog dru{tvenog
problema nezaposlenosti uop{te, ispitanici ne vide sebe kao potencijalnu
radnu snagu u ovom trenutku. U ve}ini slu~ajeva dobro su procenjeni i
sopstveni potencijali, ali i mogu}nosti dru{tva da stvori uslove za zapo{ljavanje. Ustanovljeno je da kod pojedinih ispitanika postoje i predrasude prema vlastitim sposobnostima i op{ta nesigurnost i ose}aj da lica sa
invaliditetom u svetu rada nemaju {ta da traèi, {to je posledica trajnije
socijalne izolacije. Sumnju u mogu}nosti zapo{ljavanja su pre ispoljavale
osobe sa teìm oblicima telesnog invaliditeta i manje obrazovane osobe.
I na polju politi~ke participacije stvari ne stoje mnogo bolje. Nedovoljna integrisanost u primarnim grupama, relativana apstinencija iz vi{ih
stupnjeva obrazovanja, nezaposlenost, nisu podsticajno delovali na èlje
ispitivane populacije za javnim anga`manom. Umesto anga`mana u pravcu
izmene sopstvenog poloàja, moè se govoriti o slaboj zainteresovanosti
za pitanja od javnog i politi~kog zna~aja, dakle o onome {to Lazarsfeld
naziva “psiholo{kom paralizom” ili fenomenom “umorne zajednice”, kada
se posmatra grupa u celini. Kada je re~ o politi~kom i javnom ìvotu, ispitanici su “nevidljivi ljudi”. Ipak “kvalitet” ovog odsustva iz javnog ìvota
sadràn je u jednoglasnoj oceni da su {anse ovih osoba da se bave javnim
ili politi~kim anga`manom bitno razli~ite od {ansi “zdravih ljudi”, te da
su one veoma male. Iz analize argumentacije za izneseno mi{ljenje izdvojene su dve grupe dominantnih razloga. Prvu grupu ~ine razlozi koji se
nalaze u okruènju: fizi~ka nedostupnost okoline, uklju~uju}i i sve klju~ne
javne institucije, ali i otpor okoline u smislu predrasuda, odbijanja svake
mogu}nosti da OSI bude legitimni predstavnik interesa svojih sugra|ana,
strana~kih kolega i sl. Ovo se obrazlaè uop{tavanjem odre|enih telesnih
nedostataka na ~itavu li~nost. Druga grupa razloga za izostanak iz javnosti
situirana je, kako sami ispitanici nagla{avaju, u samim njihovim ograni~enjima. Apstinencija iz razli~itih redovnih aktivnosti u dru{tvenom ìvotu
(grupe vr{njaka, obrazovanje, zaposlenje i sl.) pra}ena je povla~enjem iz
javnosti uop{te. Kao razlozi navedeni su: nemogu}nost da se fizi~ki prati
odre|ena dinamika koja se zahteva od osoba koje su angaòvane na javnim poslovima, nedostatak iskustva za takav rad, ali i ono {to je sadràno
izme|u redova ovih odgovora, i predrasude koju i same OSI imaju vezano
za mogu}nosti javnog anga`mana. Odre|eni broj ispitanika ne veruje u
svoje i sposobnosti ostalih osoba sa invaliditetetom za ovakav anga`man.
Ovakvom poimanju mogu}nosti u velikoj meri doprinose ukupna iskustva
vezana za ne/prihvatanje sredine u kojoj ìve, mogu}nosti koje su im bile na
raspolaganju u va`nijim sferama ìvota, kao {to su obrazovanje i zapo{ljavanje. Upravo u ovom smislu moè se govoriti o reaktivnom povla~enju iz
102
javnosti. Kada je u pitanju ~lanstvo i anga`man u udruènjima, ustanovljeno je da se, uprkos formalnom ~lanstvu, ne moè govoriti o nekom ve}em
obimu angaòvanja samih osoba sa invaliditetom na popravljanju poloàja
grupe kojoj pripadaju. Druga~iji primeri su pre izuzetak nego pravilo.
U pogledu poznavanja prava koja pripadaju osobama sa invaliditetom situacija je znatno bolja no na polju op{te informisanosti ispitivane
populacije. Me|utim, ni u ovom aspektu, koji je od izuzetnog zna~aja za
ukupan kvalitet ìvota OSI, ne moè da se govori o visokom stupnju angaòvanosti ispitanika, kakav je o~ekivan s obzirom na marginalizaciju sa
kojom se suo~avaju. Dominantan odgovor u vezi sa merom ostvarivanja
prava koja im po osnovu invaliditeta pripadaju, jeste da ona nisu u potpunosti ostvarena. Paradoksalan podatak je da ve}ina ispitanika, iako nije
ostvarila sva svoja prava, nikada nije pokrenula akciju za ostvarivanje tih
prava, bilo li~no, bilo preko udruènja. U skladu sa ovim podacima je i
zapaànje ispitanika o tome ko treba da bude nosilac borbe za njihova
prava. Dominira stav ispitanika koji isklju~uje na~elo li~ne odgovornosti, te se apstraktni subjekt u vidu dràve ili u vidu konkretnih dràvnih
institucija progla{ava odgovornim. Ipak, kod odre|enog broja osoba sa
invaliditetom se lagano formira uverenje da pomak u ostvarivanju njihovih prava dobrim delom zavisi upravo od neposrednog li~nog zalaganja i
napora koje ~ine njihove organizacije
Budu}i da je u najneposrednijoj vezi sa gore navedenim aspektima
uklju~enosti u socijalne institucije, materijalni standard odslikava kako
nivo socijalne integracije ove grupe, tako i direktno kvalitet mera institucionalne socijalne za{tite. Materijalni standard osoba sa invaliditetom
je izuzetno nizak, pa se moè re}i da je najve}i deo ispitivane populacije
siroma{an, te da nije u stanju da zadovolji elementarne potrebe, ~esto ni
one najneposrednije vezane za invaliditet. Posebno nizak materijalni standard zabeleèn je kod korisnika usluga ustanove za trajni sme{taj osoba sa
invaliditetom, kao i kod onih sa te{kim fizi~kim ili senzornim o{te}enjima,
~iji budèt je optere}en dodatnim izdacima.
Kulturni standard OSI
Budu}i da su naj~e{}e nezaposlene, osobe sa invaliditetom imaju
ne{to vi{e slobodnog vremena. Ve} izneti nalazi koji se odnose na reakciju
okoline na invaliditet, obrazovanje, zaposlenost, kao i materijalni standard,
sugeri{u strukturisanje njihovog slobodnog vremena odnosno ukupnog
kulturnog standarda. Dobijeni podaci ukazuju da je pasivna dokolica
dominantna kod ispitanikâ. I u slu~aju osoba sa invaliditetom, pokazalo
se da nivo obrazovanja ure|uje strukturu slobodnog vremena, ali ne bez
uticaja tipa i teìne invaliditeta. Tako|e, veoma va`no je naglasiti da su
103
Hereticus, 3-4/2010
Jasmina Petrovi}
naj~e{}e aktivnosti koje se vezuju za kulturni standard ispitanika upravo
one koje ne zahtevaju kontakt sa “javno{}u”, sa drugim ljudima. Samo
ispitanici kod kojih je zabeleèno dobro no{enje sa vlastitom bole{}u
i bolja socijalna integracija imaju i kulturne aktivnosti koje podrazumevaju izlazak van ku}e ili doma. Razloge kulturne “apstinencije” ispitanici
naj~e{}e obrazlaù nedostupno{}u kulturnih ustanova i nedostatkom
materijalnih sredstava. Deo obja{njenja ukazuje i na postojanje ose}anja
izolacije i nesamostalnosti, koja sigurno ne stimuli{u izgradnju i zadovoljavanje kulturnih potreba.
Dostupnost okruènja osobama sa invaliditetom
O dostupnosti okruènja dobijeni su uniformni podaci. Svi ispitanici
konstatovali su nedostupnost objekata u okruènju. Ova nedostupnost se
javlja u razli~itim vidovima. Osobama sa te{kim telesnim invaliditetom, naro~ito korisnicima invalidskih kolica, nedostupna je ve}ina javnih objekata
na ispitivanoj teritoriji. Ispitanici koji se kre}u bez problema a imaju neku
vrstu senzornog invaliditeta, isuo~avaju se s drugom vrstom problema. Osobama koje ne mogu da ~uju i govore, nedostupne su sve javne institucije,
jer zakonski one nisu u obavezi da imaju gestovnog prevodioca. Tako|e,
osobe koje ne vide imaju problem sa kretanjem, jer ne postoje na svim
raskrsnicama zvu~ni semafori, a liftovi sa zvu~nim biranjem funkcija su
prava retkost u javnim ustanovama. Kada se govori o dostupnosti, problem
se ne zavr{ava samo na fizi~koj dostupnosti socijalnog okruènja. Problem
se proteè i na nedostupnost socijalnih resursa zbog kulturnih barijera,
u ~ijoj osnovi se nalaze stereotipi koji su najvidljiviji kroz razli~ite oblike
diskriminacije i kroz pomenuto uop{tavanje fizi~kog/senzornog invaliditeta na ~itavu li~nost. Sve ovo rezultira getoizacijom ove dru{tvene grupe
i njenim niskim udelom u dru{tvenom ìvotu.
Ukupna ocena vlastitog dru{tvenog poloàja OSI
Analizom ocena vlastitog poloàja u dru{tvu, brige dràve i lokalne
vlasti usmerene ka osobama sa invaliditetom, kao i procenom {ta je to {to
se na polju popravljanja njihovog poloàja moglo u~initi, ustanovljeno je
slede}e: Ispitanici su jedinstveni u oceni da je poloàj osoba sa invaliditetom u Srbiji veoma teàk, ali ne postoji potpuno slaganje oko razloga.
Dominantan argument za lo{ poloàj je nizak materijalni standard, ta~nije
siroma{tvo. Drugi razlog po u~estalosti je nedostupnost okruènja, kao jedan od najve}ih problema koje osobe sa invaliditetom imaju u okruènju.
Ne samo ostvarivanje prava na ortopedska i ostala pomagala, ve} i ostalih
prava koja proizlaze kako iz samog statusa osobe sa invaliditetom tako i
iz ostalih univerzalnih prava (pravo na obrazovanje, rad i sl.), ~esto ne ide
104
bez te{ko}a, {to tako|e ispitanici smatraju uzrokom svog lo{eg poloàja.
Kada se tome doda i ~injenica da ispitanici na osnovu li~nog iskustva navode i ose}aj izolovanosti i reakcije okruènja u pravcu nerazumevanja i
diskriminisanja po osnovu invaliditeta, onda zasnovanost njihove ocene o
svom lo{em statusu u dru{tvu ne moè biti dovedena u pitanje. Ispitanici
u svojim odgovorima koji se odnose na mogu}nosti dràve i lokalne vlasti
da odgovore na neke njihove nerealizovane potrebe ~esto ne razlu~uju
ingerencije dràve od ingerencija lokalne samouprave, {to govori kako
o neinformisanosti i relativnoj izolaciji u kojoj ìve tako i o nedovoljnoj
angaòvanosti relevantnih institucija u smislu upoznavanja ove populacije
sa mehanizmima ostvarivanja njihovih pojedina~nih prava.
Odgovori ispitanika na pitanje {ta bi prvo zatraìli da odgovorni u
zemlji u~ine za ovu populaciju veoma su raznovrsni i te{ko da bi mogli da
budu svrstani u okvire jedne korektne tipologije. Ova ~injenica upu}uje
na to da je ogroman broj potreba ove populacije nezadovoljen, kao i da
su potrebe razli~ite kod pojedinih kategorija lica sa invaliditetom, te da
bi valjana socijalna za{tita morala da bude temeljena na “snimanju” ovih
potreba na terenu. Iako su problemi koje navode ispitanici brojni, mnogi
se ti~u zaista elementarnih potreba. Re{enje mnogih od njih ne iziskuje ni
skupe ni sistematske zahvate u sredini u kojoj ìve. Potpuno razumljivo,
nezadovoljene elementarne potrebe su razlog da u navedenim eksplikacijama vlastitog poloàja ispitanici daleko manje pa`nje posve}uju, uslovno
re~eno, vi{im potrebama: kulturnim, obrazovnim, potrebama za stvarala{tvom itd. Navodi ispitanika koji, uprkos generalnoj oceni da je poloàj
OSI veoma lo{, ukazuju na velike razlike koje postoje me|u pojedinim
pripadnicima ove populacije, mogu upu}ivati na nedoslednost u socijalnoj
za{titi usmerenoj prema ovoj grupi. Zapaèno je da ispitanici uglavnom
ne govore eksplicitno o li~nom anga`manu i zalaganju da se poloàj osoba
sa invaliditetom u Srbiji popravi. No ~injenica da se sporadi~no i to pitanje otvara pokazuje da se u ovoj populaciji polako defini{e i pitanje li~ne
odgovornosti OSI i njihovih organizacija za poloàj u dru{tvu. Ipak, jo{
uvek je dominantno paternalisti~ko razumevanje uloge dràve u regulisanju statusa ove grupe. Iako deo ispitanika nije u stanju da svoje probleme
uop{ti i prezentuje ih kao probleme grupe, izno{enje njihovih iskustava
u relevantnim oblastima socijalnog ìvota daje dovoljno argumenata za
zaklju~ak da je njihov ukupni poloàj takav da moèmo govoriti o sistematskoj marginalizaciji ove dru{tvene grupe.
***
Iz svega navedenog name}e se zaklju~ak da – uprkos ogromnom
pomaku u regulisanju pravnog statusa, koji insistira na inkluziji, punom
u~e{}u itd., intervencijama dràve na popravljanju stanja u ovoj oblasti,
105
Hereticus, 3-4/2010
Jasmina Petrovi}
delimi~noj senzibilizaciji javnosti – ìvotne pri~e ovih ljudi ukazuju na to
da oni uglavnom ìve izvan zajednice. Drugim re~ima, neostvarene obrazovne aspiracije, niska zaposlenost, neuklju~enost u institucije javnog i
politi~kog delovanja, nizak stepen aktivizma svake vrste, kulturna apstinencija, nedostupnost okruènja, nizak materijalni standard – pokazuju
da je konstantna socijalna inhibicija na razli~itim nivoima dru{tvenosti
proizvela odgovor u smislu samoizolacije i prihvatanja ìvota sa invaliditetom, ali ne i ìvota sa punim u~e{}em u zajednici, a poruke koje su iz
socijalnog i kulturnog konteksta upu}ene ovoj grupi naj~e{}e uslovljavaju
prihvatanje “negativnog identiteta”. Samo retki primeri pokazuju suprotno. U okviru kulturom i dru{tvom definisanih okolnosti stvara se okvir
unutar koga pojedinac manje ili vi{e razvija svoje mogu}nosti i potrebe.
U tom smislu, ove podatke je mogu}e tuma~iti kao potvrdu da je samoodre|enje pojedinca ili razumevanje li~nog identiteta ome|eno njegovim
dru{tvenim poloàjem i poloàjem dru{tvene grupe kojoj pripada. U slu~aju osoba sa invaliditetom, potenciranje ograni~enja kroz generalizaciju
invaliditeta u primarnom i sekundarnom socijalnom okruènju ugra|eno
je kao dominantan segment njihovog li~nog identiteta, {to vrlo ~esto umanjuje {anse za punu socijalnu integraciju. Iz li~nih iskustava OSI, ali i iz
podataka koje smo dobili analizom institucionalnih okvira socijalne za{tite, kao i analizom rada njihovih udruènja i ostalih ve} pomenutih oblasti
socijalnog ìvota, vidljivo je da dru{tvena praksa – stvarnost zaostaje za
pravnom regulacijom ove oblasti, te da je potrebno u~initi mnogo kako bi
se smanjila socijalna isklju~enost. Letnja {kola “Zabrana diskriminacije
osoba sa invaliditetom”, koju je organizovao Pravni fakultet u Beogradu,
dobar je put da se senzibili{e javnost za potrebe osoba sa invaliditetom,
ali i markiraju prioriteti u daljem radu na smanjenju socijalne isklju~enosti
ove izuzetno vulnerabilne dru{tvene grupe. To je prilika i da se akademska
javnost upozna sa ovim problemom, koji }e, nadamo se, kona~no dobiti
status relevantne teme u budu}im nau~nim istraìvanjima.
LITERATURA:
P. Abberly, (1996), “The Concept of Oppression and the Development
of Social Theory of Disability”, in: L. Barton, M. Oliver (eds), Disability Studies:
Past, Present and Future, Leeds: Disability Presss.
D. Allen, “Creating A Public Health Fokus On Disability”, National Conference on Disability and Health, Proceedings, Dallas 1998. Dostupno na: http://
www.cdc.gov/Proccedings, Conference on Disability and Health
J. Anderson, (1991), “Physical Disabilities Resulting In Handiscap”, in:
Oxforod Textbook of Pablic Health, sec. edition, Oxford Medical Publication.
D. Andrejevi}, (1994), Koreni invalidnosti, Otvorena vrata, Zavod za trì{te rada, Beograd.
106
S. Bassel, (1998), “Perception Of Disability”. National Conference on Disability and Health, Proceedings, Dallas 1998. Dostupno na: http:// www.cdc.gov/
Proccedings, Conference on Disability And Health.
M. Bogdanovi}, (1994), Metodolo{ke studije, Institut za politi~ke studije,
Beograd, 81–120.
V. Cuci} (ur.), (2001), Osobe sa invaliditetom i okruènje, CPA, Beograd.
L. Despouy, (2001), Ljudska prava i lica sa posebnim potrebama, Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava, Beograd.
D`. Evans, (2005), “Osobe sa invaliditetom”, u: A. Bringgs, P. Cobley (ed),
Uvod u studije medija, Clio, Beograd.
R. Imbie, (1997), “Rethinking the Relationships Between Disability, Rehabilitation and Society”, Disability and Rehabilitation, 19, 263–271.
D. Maci}, i dr. (1999), Evaluacija stavova u~enika kao pokazatelj mogu}nosti
integracije invalidnih vr{njaka, Defektolo{ki fakultet, Beograd.
P. Minaire, (1992), “Disease, Illness And Health”, Theoretical Models Of
Disablement. Buillt in of World Health Organization, 70, 373–379.
S. Nagi, (1991), “Disability Concept Revised”, in: Disability in America
(edited by Pope), Institute of Medicine. National Academy Press. Wasington
DC, 309–325.
C. Nikoli}-Simon~i}, (1994), Sociologija hendikepiranih osoba, Defektolo{ki fakultet, Beograd.
J. Petrovi}, (2004), “Pravni status osoba sa invaliditetom”, Teme, 4/2004,
381–420.
J. Petrovi}, (2005), “Osobe sa invaliditetom i dru{tveno okruènje”, u:
Osobe sa hendikepom – prava, mogu}nosti i razvoj, Odbor za gra|ansku inicijativu, Ni{, 69–100.
Jasmina Petrovi}, (2007), “Jezik invalidnosti i dominantni teorijski okviri
prou~avanja kao indikator socijalnog poloàja osoba sa invaliditetom”, u: Zbornik
radova Filozofskog fakulteta Univerziteta u Pri{tini, XXXVI, 259–70.
Jasmina Petrovi}, (2007), Odnos dru{tva prema invalidima u Srbiji – studija
slu~aja, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd..
Jasmina Petrovi}, (2008-), “Pravni aspekti za{tite osoba sa invaliditetom”, u:
N. Petru{i} (prir. i ur.), Pristup pravosu|u – instrumenti za implementaciju evropskih
standarda u pravni sistem Republike Srbije, Pravni fakultet u Ni{u, Ni{, 411–47.
J. F. Ravaud, (2001), “Vers un Modèle Social du Handicap: L’influence
des Organisations Internationales et des Mouvements de Personnes Handicapèes”, in: Cahiers Mèdico-sociaux, ed. Raphaël de Riedmatten, Edition Mèdecine
et Hygiène, Genève, p. 55–68.
D. Tati}, (2008), Za{tita ljudskih prava osoba sa invaliditetom, Slu`beni
glasnik, Beograd.
J. Trkulja (ur.), (2003), Prava osoba sa invaliditetom, CUPS, Beograd.
107
Hereticus, 3-4/2010
Jasmina Petrovi}
Jasmina Petrovic
SOCIAL STATUS OF PERSONS WITH DISABILITIES
IN SERBIA: BETWEEN DISCRIMINATION
AND INTEGRATION
– A Case Study (Results of Sociological Research)
Summary
The lecture presents the results of a research in the social position of people
with disabilities in Serbia from the theoretical framework of the so-called social
constructivism. This theoretical approach advocates the view that disability is a
phenomenon that can not be separated from the historical, legal and social context,
and that it is a problem that can not be reduced to the primary health damage of
individuals, but it discusses whether and to what extent the social environment is
adjusted to different abilities of individuals. The participation in social life is therefore viewed as an indicator of the willingness of social environment to engage
the available capacities of persons with disabilities. The commitment to this kind
of interpretation of disability meant that the attitude of society towards people
with disabilities in Serbia should be examined in several key areas, and the lecture
presents the results of studying the life histories of thirty people with disabilities
through the most important aspects of their interaction with the narrower and
wider social environment.
The analysis of these life histories has sown that the prejudices that are deeply rooted in the culture represent a key fact in the interpretation of the overall
relationship of society to the studied population. Incompetence attributed by the
environment is attached to disability as the primary damage. As a result, the generalization of the primary damage to the entire personality occurs. The outcome
of the persistent preservation of prejudice is an environment which is unavailable,
the exclusion from social life and the establishment of a social distance by the population majority. Moreover, it was found that the personal identity of people with
disabilities is inextricably linked to their social identity. Thus, within the culturally
and socially defined circumstances, a framework is created that (does not) allow
individuals to develop their abilities and needs.
Key words:
108
people with disabilities, the social model of disability interpretation,
prejudice, discrimination, systemic inhibition, marginalization;
Misao o pravu u “Prokletoj avliji”
...............
OGLEDI
...............
UDK
821.163.41.09-31 Aíäðè. È.
Pravni fakultet Univerziteta Union, Beograd
MISAO O PRAVU U “PROKLETOJ AVLIJI” *
1
Rezime: U ovom radu autor je svojoj istan~anoj pravnoesteti~koj analizi
podvrgao znamenito delo Ive Andri}a Prokleta avlija. On se latio nimalo lakog
zadatka da iz knjièvnog dela izlu~i pravnu misao, ne naru{avaju}i pri tom umetni~ko tkivo i umetni~ku vrednost tog dela, ne o{te}uju}i ono {to ga ~ini umetni~kom tvorevinom, ne diraju}i, dakle, u njegovu umetni~ku autonomiju i umetni~ki
status. Njemu je po{lo za rukom da, na osnovu bri`ljivog pravnoesteti~kog promatranja i razmatranja, predo~i ~itav jedan spektar pravne misli knjièvno oblikovane i sadràne u ovom Andri}evom delu, razli~ita osvetljenja pravnog fenomena ostvarena knjièvnim postupkom i izvedena knjièvnim sredstvima. Iz tih
razloga }e svaki ~italac ovog teksta, pogotovo ako je pravnik, svoja saznanja o
pravu epistemolo{ki obogatiti i pravnom mi{lju, koju je njegov autor pronicljivo
otkrio tamo gde se ona retko traì i jo{ re|e nalazi.
Klju~ne re~i:
dràva, pojedinac, vlast, vladalac, egzekutiva, politi~ka krivica, legitimnost vladavine
1. Pravni~ki okvir pripovedanja
“Prokleta avlija” je, moglo bi se re}i, roman s vi{e glavnih likova. U
njegovo tkivo su utkane prepletene ìvotne pripovesti bosanskog fratra,
mladog turskog bogata{a iz me{ovitog braka i okorelog upravnika zatvora. Svaka od ovih je prikazana u saètom i jezi~ki salivenom obliku. Dve
su dovedene do samog kraja, dok je tre}a, ona upravnikova, na izgled
*
Fond “Miodrag Jovi~i}” je osnovan 2000. godine sa ciljem da o~uva uspomenu
na akademika Miodraga Jovi~i}a i unapredi izu~avanje nau~nih oblasti kojima se
on bavio. Uprava Fonda je na predlog stru~nog ìrija donela odluku da nagradu
za 2010. godinu dodeli prof. dr Dragoljubu M. Popovi}u, redovnom profesoru
Pravnog fakulteta Univerziteta Union. Sve~ano uru~enje nagrade je odràno
25. oktobra 2010. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Tom
prilikom prof. dr Dragoljub M. Popovi} je odrào predavanje na temu: Misao o
pravu u “Prokletoj avliji”.
109
Hereticus, 3-4/2010
ostala nedovr{ena. Taj privid je poni{ten upravnikovim svakida{njim postupanjem i ìvotom u teskobi zatvora kojim upravlja, njegovim potpunim egzistencijalnim bezizlazom. On je vi{e od zatvorenika utamni~en u
stra{nom istanbulskom istra`nom zatvoru, prokletoj avliji, u kojoj osobenim na~inom zapoveda. Za razliku od pritvorenika tamni~ar se otud nikako ne moè izvu}i. On izgleda kao da je ìv sahranjen u prokletoj avliji.
Ako se za trenutak zanemari ovaj su{tinski domet pripovedanja
~itavo izlaganje u “Prokletoj avliji” se ukazuje kao se}anje na fra-Petrove slikovite pri~e, koje se odnose na njegov boravak u turskom istra`nom
zatvoru. To je u stvari osnovni sklop romana, iz kojeg se pripoveda~ upu{ta u suptilna i nenametljivo saop{tena razmatranja koja bi stru~njak verovatno ocenio kao ona filozofskog reda.
Osnov pripovesti je dakle, njen pravni~ki okvir – jedan slu~aj boravka u istra`nom zatvoru u dalekoj prestonici carstva. Sva je arhitektura romana poloèna na takav, reklo bi se, pravni~ki temelj. Razumevanje
li~nosti, njihovih odnosa i situacija nije mogu}e bez tog, pravnog okvira,
koji oblikuje pripovest i gospodari dinamikom njenog toka. Fra-Petrova
saznanja prestaju kad napusti zatvor, a on pod ogromnim utiskom doìvljaja neprekidno, do kraja ìvota, pripoveda o svom boravku u zatvoru i
li~nostima koje je tamo upoznao.
Bez takvog, u osnovi pravni~kog, klju~a razumevanja doga|aji ne
bi bili dovoljno jasni, a li~nosti bi izgubile identitet (recimo, Kara|oz) ili
nam ne bi bile dovoljno razgovetne (na primer, ]amil). [tavi{e, ]amilova tragedija, da je okon~ana u obi~nom ludilu sred nekog grada ogromne carevine, ne bi imala onaj uàs koji je prati kad se osloni na pravni temelj pripovesti.
Ovakav okvir pripovedanja, izlaganje o jednom slu~aju pritvora, ma
koliko bilo povod za dublja, egzistencijalna, pi{~eva razmatranja, predstavlja podlogu na kojoj je pisac saop{tio i svoj pogled na pravo.
2. Istorijska utemeljenost
Druga klju~na ~injenica pripoveda~kog postupka, bar kad je o pravu
re~, pronalazi se u Andri}evom realizmu. Pisac je istorijski situirao pripovest, potpuno dosledno, jasno i razgovetno. Zato bismo u jedan mah mogli zaklju~iti kako je pi{~eva misao o pravu u stvari misao o jednom odre|enom pravnom poretku u datom vremenu, a to }e onda re}i i u jednom
prepoznatljivom stadijumu razvitka toga poretka.
Iako realizam pripoveda~ke tehnike vodi ovakvom zaklju~ku, moglo
bi se ipak tvrditi da je fra-Petrov slu~aj uzet kao primer, kao jedna paradigma, koja svedo~e}i o konkretnoj stvarnosti treba da pokaè ono {to tu
stvarnost nadilazi. Taj primer je sasvim izvesno okrenut egzistencijalnom,
110
koje ima zadatak da slika i prikazuje su{tinu. Egzistencija, da se posluìmo Sartrovom mi{lju, prethodi esenciji. Ova se samo iz egzistencije moè spoznati.
Drugim re~ima, iako se to povr{nim ~itanjem ne da odmah utvrditi,
Andri} apstrahuje stvarnost ~ijem opisu pribegava. Njegova apstrakcija ipak
ne ide tako daleko da potpuno izostavi istorijsku i teritorijalnu stvarnost,
kako recimo, postupa Kafka, ili me|u na{im savremenicima Ignasio Padilja, koji teì da takav postupak proizvede u svojevrsno knjièvno na~elo.
Za razliku od ovog, Andri}evi likovi su u konkretnoj i prepoznatljivoj istorijskoj situaciji i na sasvim odre|enom podru~ju. Oni sami i doga|aji koji se oko njih pletu, deluju potpuno verodostojno. Andri} se ne sluì la`nom akribijom, koja je upravo ulazila u modu kad je on pisao svoje
delo, ali ostaje utisak da bi pa`ljiv istraìva~ pro{losti u starim krivi~nim
spisima i zatvorskim spiskovima mogao prona}i i bosanskog fratra i mladog, zanesenog bogata{a.
Vremenska i prostorna utemeljenost pripovedanja, udruèna s
pravnim okvirom ~itavog romana, predstavlja polaznu ta~ku razmatranja
o pravu, kakvom je Andri} pribegao u svome remek-delu. Misao o pravu je op{ta, nadilazi istorijsku stvarnost, koja joj ~ini podlogu i uzdiè se
nad ovom. Ta misao ima svoju usmerenost i odlikuje se posebnim temama, kojima se bavi.
3. Odnos dràve i pojedinca
Glavni problem kojim se Andri}eva misao o pravu zanima u “Prokletoj avliji” predstavlja odnos dràve i pojedinca. Nadmo} dràvne ma{inerije nad ljudskom jedinkom i njenom slobodom prikazana je u kratkim,
osnovnim, majstorski besprekornim potezima.
Pojedinac moè biti li{en slobode. To li{enje ima pravni pretekst i
vodi razli~itim ishodima. Andri} na po~etku izlaganja navodi tri mogu}e
sudbine lica li{enih slobode, koja dopadnu stambolskog istra`nog zatvora. Jedni se, kaè, ispituju za su|enje, drugi tu odleè kratkotrajnu kaznu,
dok se tre}i odatle upu}uju u progonstvo. Tu je namerno, radi po{tovanja
dinamike razvoja pripovesti, izostavljena ~etvrta varijanta sudbine, ona
najgora, koju }e pisac docnije otkriti ~itaocu u ]amilovom slu~aju.
Pojedinac dakle, moè izgubiti slobodu, a vide}e se docnije i sam ìvot, u sudaru s tom strahotnom ma{inerijom oli~enom u zidovima tamnice,
straàrima i samom upravniku. Dràva u svom postupanju moè unesre}iti, pa i uni{titi pojedinca, ali je njeno postupanje odeveno u zagonetku
prava, koja mu pribavlja atribut dopu{tenosti.
Andri} je op~injen neobi~nim, ponekad zlokobnim trouglom, koji
~ine dràva, pojedinac i dopu{tenost dràvnog delanja usmerenog prema
111
Hereticus, 3-4/2010
pojedincu. Pisca “Proklete avlije” ne zanimaju odnosi me|u samim pojedincima, njihovi ugovori, brakovi i svakovrsne pogodbe. Njega vodi misao
o odnosu dràve i ljudske jedinke. Drugim re~ima, Andri} ostavlja privatno pravo izvan vidokruga, da bi razmatrao javno pravo.
Osnovni pojam javnog prava je vlast, a u pojmu vlasti Andri} sasvim jasno uo~ava ~injenicu nadre|enosti i nadmo}nosti njenih nosilaca,
odnosno dràvnih upravlja~a, nad pojedincem. Pri ovome je Andri}eva
misao o javnom pravu u stvari svedena na ono {to se u svakida{njem ìvotu
ukazuje kao su{tina pojma vlasti – na pojave zapovedanja i pot~injavanja.
Nosilac vlasti izdaje zapovest koju pojedinac mora izvr{iti kako bi
utekao zlu, sadrànom u kazni za prekr{aj zapovesti. Na ovoj ta~ki se ukazuje jo{ jedna, reklo bi se su{tinska, redukcija Andri}eve misli o javnom
pravu. Ta redukcija }e biti od zna~aja pri izboru posebnih tema njegovog
razmatranja. Re~ je o tome da je Andri} pojam javne vlasti sveo na izvr{nu
vlast. Korak vi{e i do}i }emo do tvr|enja da, ako nema obru~a i ko~nica
izvr{noj grani vlasti, onda svakako ulazimo u polje arbitrerne i autoritarne vladavine. Ovu osetljivu granicu izme|u razobru~enosti i zauzdanosti
vlasti Andri} je na neki na~in postavio u sredi{te sopstvene misli o pravu.
4. Misao o vlasti
Razmatranja o vlasti, a posebno o njenoj izvr{noj grani, su pisca
“Proklete avlije” odvela do nekoliko razli~itih tema. Najpre se uo~ava
njegovo zanimanje za na~in postupanja egzekutive (4.1), zatim za pitanje o mogu}em nadzoru nad tom granom vlasti (4.2). Jo{ tri pitanja su u
ovome redu od posebnog zna~aja, mada je Andri} jedno od njih u velikoj
meri uspeo da izbegne. To je ono o mogu}em ograni~enju islamskog vladaoca (4.3). Za ovim dolazi pitanje o tzv. politi~koj krivici (4.4). Najzad,
poslednje u nizu, pitanje o zasnivanju i legitimnosti vladavine, po mnogo
~emu prevazilazi obi~no razmatranje o izvr{noj vlasti i gotovo da se ukazuje su{tinskim za ~itavu pi{~evu misao o pravu (4.5).
4.1. Postupanje egzekutive
Na~in postupanja izvr{ne vlasti pronalazimo u upravnikovom odnosu prema pritvorenicima. Kara|ozovo pona{anje je isto~nja~ko. Ono
je me{avina iskonske lukavosti s iskustvom modernog islednika, bar ako
se posmatra u tehni~kom smislu.
Kad pritvorenici misle da se {ali, Kara|oz “ostaje neumoljivo ozbiljan, hladan i u~tiv”. On igra svoju policijsku igru tako {to se “benavi...
urla ili {apu}e ... izigrava glupaka ili ostrvljenog krvnika ili ~oveka od srca i razumevanja, sve naizmence i sve sa istom iskreno{}u i ubedljivo{}u”.
112
Pri svemu tome Kara|oz je su{tinski razobru~en. Njegova diskreciona ovla{}enja su ogromna. On moè osloboditi, a moè i kazniti. Zato
kaè pritvoreniku: “Kupi prnje i da te moje o~i vi{e ne vide, jer }u narediti da te prebiju kao ma~ku.”
Dràvni mehanizam poznaje ipak izvesna pravila u svome hodu.
Zbog toga, iako je Kara|ozova vlast poloèna na temelj diskrecionih ovla{}enja, ta se vlast sprovodi u sultanovo ime, te na~in na koji se vr{i moè
izazvati pritu`be. “@albe na Kara|oza bile su ~este i raznovrsne; ~ak se
postavljalo pitanje njegovog smenjivanja; veziri su na Divanu raspravljali o njemu i ne jednom.”
Upravnikova diskreciona vlast je pored svega u stanju da avliju odràva u “kakvom-takvom zaptu i redu”, te zbog toga Kara|oz ostaje na svome mestu. Dràvni cilj – red, makar i kakav-takav – ostvaruje se pomo}u
upravnikovog svakodnevnog postupanja.
To postupanje je osobeno i ono, u pi{~evom jezgrovitom opisu, odgovara ne~em {to bi se moglo smatrati tipi~nim za radnju egzekutive, koja
je pod slabim ili skoro nikakvim nadzorom. “Njegov na~in rada ~udovi{an
je i ponekad za pojedinca stra{an, ali u tom na~inu postoji uvek mogu}nost iznena|enja ... kao neka vrsta ve~ite lutrije i stalne neizvesnosti za
apsenike.”
Na ovom mestu se svakako name}e pore|enje s Kafkom, ~iji junak
ne moè doku~iti za{to ga dràvna ma{inerija proganja. Ne mogu to ni
mnogi pritvorenici u prokletoj avliji, me| ovima i fra-Petar i ]amil, a misao o postupanju egzekutive se zbog toga ukazuje kao vladavina pomo}u
straha. Ili jo{ ta~nije, re~ je o vladavini neizvesnosti, kojoj je svojstvena
neprestana pretnja zlom. Zastra{ivanje neizvesno{}u je slika koju Andri}
nudi kao na~in postupanja egzekutive snabdevene diskrecionim ovla{}enjima, nad kojom je nadzor skoro nepostoje}i.
Toliko je slaba{an nadzor nad nosiocem vlasti da ova u Kara|ozovom slu~aju moè sasvim prerasti svaku razumnu granicu diskrecionih
ovla{}enja. Od tog nije imuna egzekutiva ni u mnogo modernijim uslovima i druk~ije ure|enim dràvama od turskog carstva koje Andri} uzima
za pozornicu zbivanja u romanu.
Upravnikova vladavina avlijom u pojedinim trenucima daleko nadma{uje stepen {iroko shva}ene i slabo nadzirane diskrecione vlasti i doseè dotle da umesto vladavine pomo}u straha postane u istinu vladavina
pomo}u samog zlo~ina.
Zlo koje Kara|oz stavlja u izgled starom Jermeninu, Kirkoru, deluje sasvim uverljivo i blisko, pa Jermenin ispravno shvata opasnost koja se
krije iza upravnikovih re~i: “dina mi i amana, pa{}e to meso sa tebe u mukama i ne}e ga ostati ni onoliko koliko ga ima na de~aku od deset godina”.
113
Hereticus, 3-4/2010
Stari Jermenin }e pristati na ucenu i nagodbu da bi izbegao zlo, dok
me|utim ]amilu to ne}e po}i za rukom, usled kolosalnog nesporazuma
u kojem njegova plemenita du{a saobra}a s ~itavim svetom. Jedanput dakle, pretnja zlo~inom, koja je i sama to, drugi put opet istinski zlo~in sam,
to je na~in postupanja vlasti. Dràvni cilj se pri tome shvata onako kako
ga razume konkretni nosilac izvr{nih ovla{}enja. Ova su sa svoje strane
toliko {iroka da mogu obuhvatiti ne samo lagodno shva}enu upravnu diskrecionu mo}, nego i mnogo vi{e od toga. Ona obuhvataju i sam zlo~in,
te nam se zato u pojedinim trenucima izvr{na vlast ukazuje kao potpuno
slobodna u postupanju. Gotovo bi se reklo, kao da nije vezana pravom.
Uprkos ovakvim razgovetnim znacima razobru~enosti egzekutive
me|utim, Andri} zalazi u pojam izvr{ne vlasti mnogo dublje i stiè do misli o mogu}em nadzoru nad ovom, u istorijskom i dru{tvenom kontekstu
koji ~ini okosnicu romana.
4.2. Nadzor nad egzekutivom
Kara|oz upravlja avlijom pod nadzorom same carske vlade. Veziri
na Divanu raspravljaju o tome da li ga treba smeniti. Izvr{na vlast u prostranom carstvu nije prema tome, li{ena nadzora. Ipak, Andri} u pitanje
nadzora nad egzekutivom najvi{e zalazi onda kad pripoveda o ]amilovom hap{enju, do kojeg je do{lo u Smirni, odakle je preba~en u prestoni~ku tamnicu.
O tome hap{enju raspravljaju lokalni valija, podru~ni nosilac izvr{ne vlasti i tamo{nji kadija, koji nam se ukazuje kao pripadnik druge
grane vlasti – one sudske. Kadija uverava valiju kako nema razloga za
]amilovo hap{enje. Najpre to ~ini tako {to valiji predo~ava ~injenicu da
]amil nije u~inio ni{ta {to bi ga dovelo u sukob sa zakonom. Mladi} se
bavio naukom i ~itao knjige, to je bilo sve. Valija, o~igledno intelektualno inferioran spram kadije, odvra}a kako o tom ne moè “da lupa glavu”.
O pritvoreniku dodaje kako bi mu bilo bolje “da ne ispituje mnogo {ta je
koji sultan nekad radio, nego da slu{a ono {to ovaj sada{nji zapoveda”.
Kad u~eni kadija na ovakvu primedbu zavapi “pa to je nauka, to su
knjige”, valija napomene kako }e onda biti da knjige ne valjaju, te ]amil
svakako mora odgovarati.
Uporni kadija i dalje poku{ava, pa tvrdi kako su nesre}nog mladi}a
oklevetali, ali valiju ni tako ne moè ubediti. Ovaj postupa u skladu s hijerarhijskim na~elom i mladi}a }e uputiti u Stambol. Pri tome dodaje kako u njegovom vilajetu “svak treba da zna {ta radi i govori”, jer on, valija,
zna “samo jedno: red i zakon”.
Kadija je me|utim, mnogo vi{e od valije ~ovek zakona, te ga u tom
~asu o{tro i prekorno pogleda, izjaviv{i kako misli da “svi to branimo”.
114
Kadija u stvari predlaè da se ]amilov slu~aj “raspravi i ra{~isti” u samoj
Smirni, na lokalnom nivou, ali valija takvu mogu}nost odbacuje.
Andri} preko portreta, zalazi u du{u izmirskog valije: “Bezbrk, sitan i usukan ~ovek, slabotinja i nemo}nik, pet para hleba ne moè stati
u njega, a toliko zla moè da po~ini. Uvek sumnji~av i kiseo, od dve mogu}nosti sklon uvek onoj goroj, a kad se od ne~eg upla{i, postaje stra{an.”
Valija je podru~ni administrator autoritarne vlade, su{tinski ustra{en za sopstveni poloàj. Rukovodi ga jedino logika egzekutive i izmicanja
od odgovornosti. On je tipi~an primerak birokratske vrste, kakva uspeva na raznim stranama i u svim vremenima. Kadija je me|utim, {erijatski
pravnik. Predlaù}i re{avanje ]amilovog slu~aja na podru~nom nivou on
postavlja zahtev da se jedno upravno re{enje – ono o ]amilovom pritvoru – podvrgne kontroli zakona. Valija je pravu manje vi~an od kadije i sasvim ispravno ose}a da se zaklju~ak do kojeg bi se u konkretnom slu~aju
moglo do}i u pravni~kom razmatranju, moè na}i u raskoraku s njegovim
mi{ljenjem i re{enjem kakvo je doneo.
Izreka prava o valijinom administrativnom postupanju moè biti nepovoljna po ovo, a i po samoga valiju, te taj ustra{eni birokrat ustupa predmet vi{oj vlasti. Zbog toga propada kadijin poku{aj da ]amilov slu~aj razmatra pravo, ali i da se podru~ni organ vlasti dovede pod nadzor zakona.
Slika lokalne uprave, koja se ukazuje pri razgovoru dvojice funkcionera, s jedne strane potkrepljuje ono {to je napred kazano. Podru~ni
organ egzekutive je u stanju da izmakne pravnom nadzoru i oslonjen je
jedino na hijerarhijsko na~elo postupanja.
S druge strane, kadijina intervencija, ma koliko neformalna i odevena u ruho isto~nja~kog autoritarizma, ipak nagove{tava mogu}nost nadzora nad izvr{nom vla{}u. Pisac èli da se poput svog drugog junaka, fra
Petra, stavi na ]amilovu stranu. On je uz obespravljenog uhap{enika, kojeg jedino intervencija prava moè spasti. Ta intervencija nije sasvim nemogu}a – kadija zvu~i kao da bi mogao ubediti nekog drugog valiju, ne{to
druk~ijeg od onog s kojim razgovara – ali intervencija prava ipak izostaje.
Kontrola egzekutive u carstvu nije dakle, isklju~ena, ali nikako nije
sistematska i pogotovo ne predstavlja pravilo. Nesre}nome ]amilu zbog
toga preostaje jedina mogu}nost – da se njegov predmet pred sredi{njim
organom vlasti raspravi onako kako zapovedaju pravne norme, koje moè biti sputavaju ili ograni~avaju i samog vladaoca.
4.3. Ograni~enje islamskog vladaoca
Pitanje o ograni~enju vladaoca, te{ko i zamr{eno, filozofsko i teolo{ko koliko i pravno, mogao bi razmotriti samo neko ko je stru~njak za
sve te oblasti istovremeno. Uzgredna napomena se o tome ipak name}e i
u lai~kom razmatranju, iz vi{e razloga.
115
Hereticus, 3-4/2010
Sultan je naime, u ono doba poglavar svih muslimana sveta i njegova zapovest ima snagu zakona. On moè izdati fetvu ili kanun, ali uprkos tome ne moè sadrìnom tih akata protivre~iti Koranu, zasnovanom
na otkrovenju.
Pitanje koje se na ovaj na~in postavlja nije stoga istovetno s onim o
mogu}em samoograni~enju vladaoca u zapadnom obliku apsolutne monarhije. Apsolutni monarh je zakonodavac u punom smislu re~i. Njega samo
prosvetiteljstvom nadahnut dràvni cilj moè rukovoditi, ali ne i ograni~iti u onom smislu u kojem je sultan ograni~en Koranom.
Ovakvo razmatranje je filozofskog reda i kao sva sli~na nalazi se
prili~no udaljeno od ìvotne stvarnosti, pa tako i od ]amilovog predmeta, koji dospeva u nadle`nost sultanove sredi{nje vlade. Andri}u je jasno
da postupanje u predmetu koji je osnovica romana moè, ali ne mora biti
podvrgnuto pravu. Verovatno zbog toga izostaje i suptilna nedoumica o
mogu}em ograni~enju vladala~ke vlasti. Andri} je potpuni i dosledni realist, koji pravno-filozofsko pitanje dodiruje samo onda kad ono ima neposrednu i razgovetno izraènu vezu sa ìvotnom stvarno{}u.
4.4. Politi~ka krivica
Najteè pravno-filozofsko pitanje, ono o doma{aju vladala~ke vlasti,
prelama se ipak u jedno pitanje mnogo prakti~nijeg obele`ja. Iako prakti~nije, ono je dovoljno na~elno, a problem na koji se odnosi neugodan i
{kakljiv, te svaki nosilac vlasti èli da ga izbegne. To je problem tzv. politi~ke krivice i politi~kih krivaca. Oni upravo svojim postojanjem uznemiravaju i mu~e upravnika zatvora – Kara|oza. On vi{e voli “da se rve sa
stotinom sitnih i krupnih prestupnika iz obi~nog kriminala nego da ima
posla s jednim politi~kim krivcem”.
Politi~ki krivci su druk~iji od obi~nih; to je jasno i Kara|ozovoj sirovoj prirodi. Takve krivce on smatra “prolaznim” i u dnu du{e ose}a da
je njihova krivica druk~ije vrste u odnosu na one njegovih redovnih klijenata – obi~nih protuva, secikesa i ubica. Upravnik zatvora to u stvari nepogre{ivo poga|a, premda verovatno ne bi bio u stanju da takvo saznanje
ispravno formuli{e re~ima.
Politi~ki krivci unose nemir u upravnikove mentalne koordinate zato {to postavljaju na~elno pitanje o onome {to se krije iza pojavnog oblika
vladavine. Takvo razmi{ljanje nas moè odvesti opasnom pitanju o granicama dràvnog postupanja. Kad se ovo postavi, mogli bismo se zapitati
i o dopu{tenosti upravnikovih konkretnih radnji. Red koji on odràva u
avliji mogao bi do}i pod znak pitanja. Prosu|ivanje da li je taj red prihvatljiv ili ne zavisilo bi od odnosa konkretnih radnji i postupanja, na kojima
je zasnovan, prema pravu.
116
Politi~ki krivac svojom pojavom postavlja pravo kao apstraktni koncept naspram upravnikovog postupanja. Upravnikov nemir poti~e otud
{to on nije navikao na apstraktnu i nepristrasnu procenu svog pona{anja,
kakva bi bila zasnovana na unapred postavljenoj, svima dostupnoj i bezli~noj pravnoj normi. On zna da ga veziri s Divana mogu smeniti i ume da
prilagodi svoje pona{anje njihovom ukusu, kako se to ne bi desilo. Dalje
od toga on ne ide i ne ume.
Zato se moè re}i da je Andri}, iako izbegav{i razmatranje najvi{eg
reda – ono o ograni~enju sultana Koranom – ipak progovorio o vezanosti
dràvne volje pravom. Svest o takvoj mogu}nosti pruà Kara|ozov strah
i njegovo zaziranje od politi~kih krivaca. Ovi su su{tinski krivi zbog toga
{to postavljaju pitanje o pravnoj zasnovanosti vladavine.
4.5. Zasnivanje i legitimnost vladavine
Misao o zasnivanju i legitimnosti vladavine, ina~e po mnogo ~emu
klju~na za ]amilov predmet i Andri}evu ideju o pravu, nalazi se u kazivanjima nesre}nog zanesenjaka iz Smirne o povesnici carstva, kroz pri~u
o Bajazitu i Dèmu.
Ta pri~a po~inje smr}u jednog sultana, o ~ije }e se nasle|e otimati
dvojica njegovih sinova. Svaki od ovih zasnivao je svoje pretenzije na izvesnim pravnim argumentima. Bajazit je stariji, ali je ro|en kad mu otac
jo{ nije bio sultan i od majke ropkinje. Dèm je, iako mla|i, ro|en kad je
otac ve} bio sultan i od majke plemkinje.
Sudar pretendenata ne}e me|utim, biti re{en normama prestolonaslednog reda u carevini, nego oru`jem i borbom. Andri} zato kaè kako je svaki od dvojice takmaca nalazio za ono {to traì “dovoljno vere u
svoje pravo i svoju silu”.
Zanimljivo je kako je pisac na ovom mestu stavio jedno pored drugog pravo i silu, ali ne kao suprotstavljene pojmove. îtalac naprotiv, dobija utisak da su te dve pojave koordinisane i na neki na~in uskla|ene.
Pravo i sila kao da idu zajedno.
Onaj od dva brata koji je u pravu ima}e dakle i ve}u silu. Ili mo`da
obrnuto: onaj ko bude silniji bi}e u pravu! Andri}evo razmatranje o pravu ovde dostiè klju~nu ta~ku. Postoji dakle, neka zagonetna veza prava i
sile i ona izgleda, leì na po~etku svake vladavine. Onaj koji bude postao
sultan, gospodar fetvi i kanuna, prvi me|u pravovernima, makar ograni~en Prorokovim otkrovenjem i objavom, posta}e to tek kad na boji{tu savlada vojsku svoga brata, koga }e naterati u bekstvo.
Andri} dodu{e, ne ide tako daleko da tvrdi kako je po~etak vladavine zlo~in. Pobednik na boji{tu je bio jedan od takmaca ~ije su pretenzije bile osnovane sa stanovi{ta prestolonaslednog reda. Pobednik u bici
117
Hereticus, 3-4/2010
nije uzurpator prestola, ali uprkos tome njegova vladavina nije mogla biti
zasnovana druk~ije do upotrebom sile. Ako ne ba{ zlo~in, onda svakako
sila zasniva vladavinu. I onda kad se ova, usled dugog trajanja, ukazuje
nespornom i sasvim legitimnom, osnov te legitimnosti izvodi se u nepristrasnom razmatranju iz nekakve praiskonske upotrebe sile.
Nesre}ni mladi} pometene svesti ose}a upravo tu ~injenicu, koja
ga mu~i i razdire, da bi ga kona~no odvela u propast. ]amil ne moè da
se integri{e u poredak zato {to ga pe~e nepravda, ogromna i neizle~iva,
mo`da kosmi~ki zasnovana, nepravda po~etka vladavine i porekla i prauzroka njene legitimnosti. Vladavina je, kao da je u pometenoj svesti uspeo sebi da do{apne neute{ni ]amil, zasnovana ne na Prorokovoj objavi,
koja moè ustaviti i samog sultana, nego upravo na nasilju.
***
Zanimljivo je da je na{ pisac objavio svoje delo sredinom pedesetih
godina pro{log veka, kad je u li~nom iskustvu ostavio iza sebe veliku koli~inu nedoumice koja je mu~ila njegovog junaka. Posmatraju}i to iskustvo
gotovo se dobija utisak da je ]amil svojevrstan pi{~ev alter ego, koji treba
da do~ara ono {to se sa samim piscem moglo dogoditi. Pisac i njegov lik iz
avlije se ne razlikuju u politi~ko-filozofskom saznanju. I jedan i drugi su
spoznali da se dràvna vladavina zasniva silom i da je ova u stvari prapo~etak legitimnosti. Njihove reakcije na tu ~injenicu se me|utim, razilaze.
Razmotrimo zato pi{~ev li~ni slu~aj, po{to je o onom ]amilovom
bilo ve} dovoljno re~i. Andri} je bio doktor stranog univerziteta, ugledni knjièvnik, karijerni diplomat, visoki funkcioner Ministarstva spoljnih
poslova, kona~no poslanik na strani (u ono vreme male dràve nisu imale ambasadore). Bio je akreditovan u, za ono doba, svakako najmo}nijoj
i najva`nijoj zemlji na{eg kontinenta – Nema~koj.
U slu`bi je bio besprekoran i uspe{an, diplomata kakvog bi u svakom vremenu poèlela svaka vlada. Uz to, bio je patriotski nadahnut,
a najbolji dokaz njegovog patriotizma predstavlja povratak u Beograd,
u okupiranu zemlju, uprkos ponudi Nemaca da ga, kad su se na{li u ratu
s Jugoslavijom, odvedu kud èli; recimo u neku neutralnu dràvu.
Patriotski ~in povratka u okupiranu zemlju dove{}e pisca u kovitlac, donekle sli~an onome koji je u razmi{ljanju zahvatio njegovog junaka iz “Proklete avlije”. Kao nekad izme|u Bajazita i Dèma u Andri}evoj
otad`bini pod okupacijom po~e}e oruàni sukob dveju struja mi{ljenja,
bespo{tedan gra|anski rat dve ideologije i dveju gerila.
Ugledni, visoko obrazovani karijerni diplomat, koji }e u to vreme
prevaliti pedesetu, ostaje izvan sukoba i to nekako deluje prirodno. Dodu{e, jedna neproverena, ali izgleda ipak verodostojna, verzija pi{~eve li~ne
povesnice tvrdi kako se jednom prilikom obratio pismom vo|i jedne od
118
gerila, savetuju}i mu da uni{ti one druge. Dobija se utisak kao da se pisac,
bar donekle, bez dovoljno odlu~nosti i svakako bez posebnog odu{evljenja, ipak svrstao uz jednu stranu. U ratu je me|utim, pobedila ona druga...
Usled nepouzdanosti podataka ostaje nejasno i da se posluìmo pravnim re~nikom, nepotkrepljeno dokazima, pi{~evo svrstavanje uz poraènu
stranu. înjenica je opet i to da pre i za vreme rata ni~im nije pokazivao
posebnu naklonost za one koji }e odneti pobedu. Utoliko je zanimljivije
njegovo pristajanje uz pobednika posle pobede i integrisanje u novoustanovljeni poredak. Predrag Palavestra tvrdi, komentari{u}i kratke i jedine
sa~uvane pi{~eve dnevni~ke bele{ke, da je preokret mi{ljenja kod Andri}a nastao pri kraju rata, tokom 1944. godine. Pisac je svoje mi{ljenje prilagodio prilikama i gotovo da bi se grubo moglo kazati kako je postigao
preobra}enje ili konverziju. To je bila pojava kojom se jo{ na po~etku karijere bavio u doktorskoj raspravi.
Andri} je doktorirao na Univerzitetu u Gracu 1924. godine, odbraniv{i rad na temu “Razvoj duhovnog ìvota u Bosni pod uticajem turske
vladavine”. U tezi je, izlaù}i o konverziji bosanske srednjevekovne vlastele i njenom prelasku s hri{}anstva na islam ovako napisao: “slede}i svoju
vekovnu atavisti~ku ljubav i privrènost prema zemlji bosanski vlastelin
opredelio se za ’carstvo zemaljsko’: da bi spasao svoju zemlju i svoje tle,
on je prihvatio veru osvaja~a”.
Zanimljivo je da je ovo mesto u pi{~evoj doktorskoj tezi nai{lo na
razli~ita tuma~enja. Tako je Sima ]irkovi} bio mi{ljenja da je Andri}
“motive za prelazak na islam nalazio prvenstveno u sferi materijalnih interesa”. Zoran Konstantinovi} je naprotiv drào kako je Andri} smatrao
da je “konverzija bila prinudna” zato {to se bez ove jedino moglo postati
obespravljenom rajom. O~igledno je da se razlika u tuma~enju javlja usled
shvatanja prinude i njenih oblika. Koliki je pritisak, u ~emu je `rtva, {ta
se gubi, na {ta sve treba pristati? Takva pitanja su sasvim izvesno morala
mu~iti pisca koji je stvorio ]amilov lik.
Andri} je postao ~lan Komunisti~ke partije. Slavoljub \uki} kaè
da je to bilo 1953. godine. Toj partiji je na{ pisac ostao veran do kraja. Kad
su ga 1968. godine, obolelog i hospitalizovanog, posetila dva predstavnika pobunjenih studenata, traè}i njegovu podr{ku za svoj bunt, rekao im
je da ih ne moè podràti, jer je on ~lan dva saveza – Saveza knjièvnika
i Saveza komunista. Mora se re}i i to kako bi bilo te{ko o~ekivati od vreme{nog i usamljenog karijernog diplomate predratnog reìma, a u tom
trenutku ve} i nobelovca, da se upli}e u jedan omladinski pokret i pobunu.
Neodoljivo se name}e pore|enje pi{~eve sudbine sa sudbinom njegovog junaka. S pravom je Petar Dàdì} primetio o stogodi{njici na{eg
pisca da se Andri}u moglo desiti da doìvi “sudbinu svog junaka, ]amila
119
Hereticus, 3-4/2010
iz Smirne”. Pisac i njegov lik su do{li do saznanja da je svaka vladavina u
osnovi i u su{tini vladavina sile. ]amil to nije mogao preboleti – razdirala
ga je nepravda. Mora se me|utim, pretpostaviti da je kroz sve muke i tegobe sopstvenog junaka, stvaraju}i ga, verovatno pro{ao i pisac sam. I on
je bio suo~en s tim saznanjem, ali je za razliku od ]amila, Andri} trezveno procenio okolnosti i dobro razumeo neumitnost sile, ali i neumitnost
ljudskog izbora. Pobuniti se protiv sile, to zna~i u neku ruku pribe}i i sam,
svejedno na koji na~in, upravo primeni nasilja. Onaj ko osporava vladavinu, neizostavno osporava i silu koja je vladavinu snabdela legitimno{}u.
Andri} nije osporavao silu, a to zna~i da se odrekao pribegavanja nasilju.
Stoga se priklonio legitimnom poretku, bez obzira na to kako je legitimnost bila uspostavljena.
Pisac je, lako je mogu}e, ba{ zbog toga stvorio ]amila. Taj lik ima
alternativnu pi{~evu sudbinu. S Andri}em bi se po svoj prilici desilo ono
{to se dogodilo njegovom junaku, da nije u sebi, po cenu ko zna kakvih
lomova, odricanja i gr~evitih razgovora sa sobom samim, uspeo da savlada
stra{no ose}anje nepravde, kakvo je utisnuo u lik koji je stvorio.
Isidora Sekuli} je nastojala na pi{~evom poistove}ivanju s jednim
drugim likom, rekav{i kako je Andri} sav kao njegova Gospo|ica. To je
verovatno, ali bi valjalo dodati da je Andri} i ]amil, ili ispravnije re~eno,
]amilov alter ego, odnosno, pisac je razumna suprotnost sudbine sopstvenog lika. Izgleda da je Migel de Unamuno imao pravo, rekav{i kako je
svaki veliki roman u stvari autobiografski. “Prokleta avlija” je nesumnjivo veliki roman. Nedavno je Havijer Serkas oti{ao jo{ dalje od svoga zemljaka, Unamuna. Jedna li~nost u njegovoj knjizi izgovara ove re~i: “Svi
su romani autobiografski, dragi moj, ~ak i oni lo{i.”
Knjièvnik se ne moè razumeti odvojen od onog {to je napisao,
od sopstvene umetnosti i dela kakvo je stvorio. On je kao Peki}ev Megalos Mastoras, peloponeski drvodelja, koga ni smrt u stra{nom poàru
ne moè odvojiti od stolice, koju je istesao u plemenitom drvetu. Pisanje
moè doneti utehu, kao recimo i muzika ili filozofija, koje nam pomaù
da se uzdignemo iznad mu~ne stvarnosti. U knjièvnost je zato bilo preto~eno pi{~evo saznanje i iskustvo, ali isto tako i njegova misao o pravu.
Kod ove, kao i u knjièvnom postupku, Andri} ostaje realist, a pokazuje
i osobine skeptika.
Pravo je, po shvatanju kakvo nam se ukazuje u “Prokletoj avliji”,
deo legitimnog poretka, koji se mora po{tovati. I upravnik zatvora i valija i kadija, svi se oni u kona~nom ishodu upravljaju prema nekom redu.
Samo je taj red uveden posredstvom sile i to je ono {to je odnelo prevagu u pi{~evom mi{ljenju o pravu i u njegovom pravno-filozofskom, ali i u
ìvotnom stavu.
120
Dragoljub M. Popovic
THE IDEA OF LAW IN “THE DAMNED YARD”
Summary
In this paper the author analyzes the eminent work of Ivo Andric, “The
Damned yard”, in his subtle legally aesthetic manner. Even though it was not easy
at all, he undertook a task to extract the idea of law from a literary work without violating an artistic tissue and artistic value of this work, without ruining what
makes it an artistic creation, thus without touching its artistic autonomy and artistic status. Based on a thoughtful legally aesthetic observation and examination,
he managed to present an entire spectrum of the idea of law which was literary
shaped and contained in Andric’s work, different lighting of the legal phenomenon realized by a literary procedure and performed by literary means. For these
reasons every reader of this text, especially if he/she is a lawyer, will enrich epistemologically his/her knowledge of law by the idea of law as well, skillfully discovered by its author where it is rarely searched for and even more rarely found.
Key words:
state, individual, authority, ruler, political guilt, legitimacy of
governing
Vladimir Veli~kovi} – Tamnica, 1961.
121
Hereticus, 3-4/2010
Damjan Tati}
UDK
342.726-056.24(497.11)
Damjan Tati}
~lan Komiteta UN za prava osoba sa invaliditetom, Beograd
USKLA\IVANJE DOMA]EG ZAKONODAVSTVA
SA ODREDBAMA KONVENCIJE
O PRAVIMA OSOBA SA INVALIDITETOM
Rezime: Iako osobama sa invaliditetom pripadaju sva prava garantovana
univerzalnim dokumentima o pravima ~oveka usvojenim pod okriljem Ujedinjenih nacija, ove osobe susretale su se sa preprekama u ostvarivanju ovih prava u
praksi – predrasudama, marginalizacijom, diskriminacijom! Da bi otklonile ove
probleme, Generalna skup{tina je razmatrala i jednoglasno usvojila Me|unarodnu konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom 13. decembra 2006. godine. Konvencija je otvorena za potpis i ratifikaciju od 30. marta 2007. godine. Konvencija
je stupila na snagu 3. maja 2008. godine.
Republika Srbija potpisala je Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom
i Opcioni protokol uz nju 17. decembra 2007. godine, a posle uskla|ivanja propisa na{e zemlje, Narodna skup{tina usvojila je zakone o potvr|ivanju Konvencije
i Opcionog protokola uz nju 29. maja 2009. godine. Posle deponovanja ratifikacionih instrumenata kod generalnog sekretara UN, Konvencija i Opcioni protokol po~eli su da vaè izme|u Srbije i ostalih strana ugovornica od 31. jula 2009.
godine. Dosledna primena Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom trebalo
bi da osigura puno i jednako u~e{}e ovih osoba u dru{tvu.
Klju~ne re~i:
Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, ratifikacija, uskla|ivanje, doma}e zakonodavstvo, ravnopravnost
Ljudska prava predstavljaju ogledalo unutra{njeg napretka odre|enog dru{tva i pitanje na kojem ispit zrelosti polaù postoje}i dru{tveno-ekonomski sistemi, naglasio je u drugoj polovini pro{log veka veliki
indijski dràvnik Nehru.1
Ona predstavljaju osnov ljudskog postojanja i koegzistencije, primetio je svojevremeno generalni sekretar Ujedinjenih nacija Anan, apostrofiraju}i univerzalnost, nedeljivost, uzajamnu povezanost i me|uzavisnost
ljudskih prava.2 Iz nedeljivosti i univerzalnosti ljudskih prava moè se izvu}i zaklju~ak da ona pripadaju svim pripadnicima ljudskog roda, samim
1
2
122
S. Avramov, M. Kre}a, (1990.), Me|unarodno javno pravo, Beograd, str. 243.
Human Rights: A Compilation of International Instruments, Volume I (First
Part), Universal Instruments, (2002), New York, Geneva, p. xiii
Uskla|ivanje doma}eg zakonodavstva sa odredbama Konvencije ...
tim i osobama sa invaliditetom! Dru{tvo ne moè pretendovati na epitet
istinski demokratskog ukoliko su ~itavi delovi stanovni{tva obespravljeni
i susre}u se sa kontinuiranom diskriminacijom i marginalizacijom.
Iako osobama sa invaliditetom pripadaju sva prava garantovana univerzalnim dokumentima o pravima ~oveka usvojenim pod okriljem Ujedinjenih nacija, ove osobe susretale su se sa preprekama u ostvarivanju
ovih prava u praksi – predrasudama, marginalizacijom, diskriminacijom!
Sve do Konvencije o pravima deteta invalidnost nije bila navo|ena izri~ito
kao zabranjen osnov diskriminacije, a osobe sa invaliditetom ostajale su
“nevidljivi gra|ani”, nisu uspevale da se izbore za uìvanje svojih prava.
Da bi otklonile ove probleme, Ujedinjene nacije od sredine pro{log veka
po~inju da rade na usvajanju specifi~nih akata ~ija svrha je bila da predvide mere i pruè smernice za ostvarivanje prava osoba sa invaliditetom u
praksi. Degenerova i Kvin navode da su Generalna skup{tina UN i Ekonomsko-socijalni savet usvojili niz rezolucija. Od dokumenata usvajanih
neposredno posle Drugog svetskog rata posebno apostrofiraju rezoluciju
o socijalnoj rehabilitaciji fizi~ki hendikepiranih osoba iz 1950.3 Posle deklaracija Generalne skup{tine UN o pravima osoba sa intelektualnim invaliditetom, o pravima osoba sa invaliditetom, Svetskog programa akcije, Principa za{tite osoba sa mentalnim oboljenjima i unapre|enja za{tite
mentalnog zdravlja, Generalna skup{tina 1993. godine usvaja Standardna
pravila za izjedna~avanje mogu}nosti koje se pruàju osobama sa invaliditetom. Na tragu neuspelih inicijativa Italije i [vedske sa kraja osamedesetih i po~etku devedesetih godina pro{log veka o usvajanju pravno obavezuju}eg ugovora me|unarodnog prava o statusu osoba sa invaliditetom,
Generalna skup{tina 2001. godine na inicijativu Meksika pokre}e izradu
Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom i usvaja je 13. decembra 2006.
godine. I Me|unarodna organizacija rada usvaja vi{e preporuka i rezolucija kojima ure|uje prava osoba sa invaliditetom u oblasti radnih odnosa.
U decembru 2001. godine Generalna skup{tina Ujedinjenih nacija
konsenzusom je usvojila rezoluciju 56/168, kojom je formiran Ad hoc komitet za razmatranje predloga nacrta Sveobuhvatne i integralne konvencije o za{titi i promovisanju prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom.
Komitet je radio uz administrativnu i logisti~ko-tehni~ku podr{ku Biroa
Odseka za ekonomska i socijalna pitanja UN. Na ~elu Komiteta bio je
predsedavaju}i, kome su pomagala 4 potpredsednika izabrana uz uvaàvanje ravnomerne geografske zastupljenosti (po jedan iz Latinske Amerike, Afrike, Azije i Evrope). Od 1. do 5. zasedanja Ad hoc komitetom je
3
G. Quinn, T. Degener, with A. Bruce, C, Burke, J. Castellino, P. Kenna, U. Kilkelly, S. Quinlivan, Human Rights and Disability – The current use and future
potential of United Nations human rights instruments in the context of disability,
New York and Geneva 2002, p. 30.
123
Hereticus, 3-4/2010
Damjan Tati}
predsedavao ambasador Ekvadora pri UN, Galjegos ]iriboga, a posle 5.
zasedanja za predsedavaju}eg je izabran ambasador Novog Zelanda pri
UN Don Makej, koji je pre toga rukovodio Radnom grupom Ad hoc komiteta i neformalnim pregovorima.
U radu Ad hoc komiteta mogle su u~estvovati sve dràve ~lanice
Ujedinjenih nacija (to pravo aktivno je koristilo vi{e od stotinu dvadeset
dràva), posmatra~i, predstavnici organa i agencija UN, predstavnici nacionalnih ustanova za ljudska prava i nevladine organizacije akreditovane pri
UN (prevashodno organizacije osoba sa invaliditetom, ali i druge NVO).
Posle osam zasedanja, Ad hoc komitet je 25. avgusta 2006. godine
uspe{no okon~ao rad usvajaju}i predlog Konvencije koji je posle tehni~ke
redakture prosle|en Generalnoj skup{tini Ujedinjenih nacija na razmatranje i usvajanje. Generalna skup{tina je razmatrala i jednoglasno usvojila
Me|unarodnu konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom 13. decembra
2006. godine. Konvencija je otvorena za potpis i ratifikaciju od 30. marta
2007. godine, a stupila je na snagu 3. maja 2008. Do 25. oktobra 2010. Konvenciju je ratifikovalo 95, a potpisalo ju je 147 dràva ~lanica UN. Opcioni
protokol uz Konvenciju do 10. maja 2010. godine ratifikovalo je 58 dràva ~lanica, a 90 ga je potpisalo. Republika Srbija potpisala je Konvenciju
o pravima osoba sa invaliditetom i Opcioni protokol uz nju 17. decembra
2007. godine, a posle uskla|ivanja propisa na{e zemlje Narodna skup{tina usvojila je zakone o potvr|ivanju Konvencije i Opcionog protokola uz
nju 29. maja 2009. Posle deponovanja ratifikacionih instrumenata kod generalnog sekretara UN, Konvencija i Opcioni protokol po~eli su da vaè
izme|u Srbije i ostalih strana ugovornica od 31. jula 2009. godine. Period
od potpisivanja Konvencije i Opcionog protokola uz nju vlasti Republike
Srbije su iskoristile da usklade doma}e propise sa odredbama Konvencije. Ovaj proces odvijao se u partnerstvu izme|u dràve i nacionalnih organizacija osoba sa invaliditetom, uz podr{ku kancelarije Programa Ujedinjenih nacija za razvoj UNDP u Srbiji.
Svrha Konvencije je da promovi{e, {titi i osigura puno i jednako
uìvanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda od strane osoba sa invaliditetom i da promovi{e po{tovanje njihovog uro|enog dostojanstva
(~lan 1). Konvencija u preambuli daje opisnu definiciju invalidnosti, nagla{avaju}i da je re~ o konceptu koji se razvija. Sama invalidnost proisti~e iz interakcije izme|u osoba sa o{te}enjima i okolinskih i barijera koje
se odraàvaju u stavovima zajednice i oteàvaju puno i efektivno u~e{}e
osoba sa invaliditetom u dru{tvu na osnovu jednakosti sa ostalim ~lanovima tog dru{tva. Stav 2. ~lana 1. predvi|a da osobe sa invaliditetom obuhvataju i osobe koje imaju dugoro~na fizi~ka, mentalna, intelektualna ili
senzorna o{te}enja koja u sadejstvu sa razli~itim barijerama mogu oteàti puno i efektivno u~e{}e ovih osoba u dru{tvu na osnovu jednakosti sa
124
drugima. Definicije osoba sa invaliditetom predvi|ene Zakonom o spre~avanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, Strategijom unapre|enja
poloàja osoba sa invaliditetom u Srbiji 2007–2015. godine i Zakonom o
profesionalnoj rehabilitaciji i zapo{ljavanju osoba sa invaliditetom prate
trend zacrtan Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom i posmatraju
invalidnost kao interakciju izme|u osoba sa razli~itim o{te}enjima i barijerama sa kojima se one suo~avaju u dru{tvu. U leto 2010. godine Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom Srbije iskoristila je inicijativu
Vlade za izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju kako bi
podnela amandman po kome se u ovom zakonu invalidnost vi{e ne bi izjedna~avala sa potpunim gubitkom radne sposobnosti.
Sr` Konvencije ~ine ~lanovi 4, o op{tim obavezama dràva potpisnica, i 5, o garantovanju ravnopravnosti i nediskriminacije osoba sa invaliditetom. Dràve potpisnice obavezuju se da }e osigurati puno ostvarivanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda za sva lica pod njihovom
jurisdikcijom bez ikakve diskriminacije po osnovu invalidnosti. Da bi to
ostvarile, dràve potpisnice obavezuju se da }e:
(a) usvojiti sve odgovaraju}e zakonodavne, administrativne i druge
mere kako bi sprovele prava priznata ovom Konvencijom;
(b) preduzeti sve odgovaraju}e mere, uklju~uju}i zakonodavne, radi
izmene, opozivanja ili poni{tavanja svih zakona, podzakonskih
akata, obi~aja i prakse koji predstavljaju diskriminaciju osoba
sa invaliditetom;
(c) uzeti u obzir pitanja za{tite i promovisanje ljudskih prava osoba
sa invaliditetom prilikom formulisanja i primene svake politike
i svih programa;
(d) uzdràti se od preduzimanja bilo kog akta ili prakse koja nije u
skladu sa ovom Konvencijom i osigurati da se javne vlasti i ustanove pona{aju u skladu sa Konvencijom;
(e) preduzeti sve odgovaraju}e mere kako bi uklonile diskriminaciju po osnovu invalidnosti koju vr{i bilo koje lice, bilo koja organizacija ili privatni preduzetnik (~lan 4).
Ustav Republike Srbije u ~lanu 21. izri~ito zabranjuje diskriminaciju na osnovu fizi~kog i intelektualnog invaliditeta, a Zakon o spre~avanju
diskriminacije osoba sa invaliditetom i op{ti Zakon o zabrani diskriminacije pruàju izuzetno kvalitetan antidiskriminacijski okvir.
Dràve }e dalje promovisati istraìvanje, razvoj, dostupnost i upotrebu univerzalno dizajniranih dobara, usluga, opreme i novih tehnologija,
uklju~uju}i informacijske i komunikacijske tehnologije, asistivnu tehnologiju pogodnu za osobe sa invaliditetom. One }e osobama sa invaliditetom
pruàti pristupa~ne informacije o asistivnoj tehnologiji i drugim oblicima asistencije, slu`bama podr{ke. Dràve }e promovisati trening i obuku
125
Hereticus, 3-4/2010
Damjan Tati}
stru~njaka i osoblja koje radi sa osobama sa invaliditetom u oblasti prava
priznatih ovom Konvencijom koja zacrtava zna~ajno na~elo i na~in rada.
Prilikom razvoja i sprovo|enja politike i zakonodavstva usmerenih na primenu ove Konvencije, kao i drugim procesima dono{enja odluka o pitanjima koja se neposredno ti~u osoba sa invaliditetom, dràve potpisnice
}e to ~initi uz bliske konsultacije i aktivno u~e{}e osoba sa invaliditetom,
kroz organizacije koje ih predstavljaju i zastupaju (st. 3 ~l. 4).
Po{to se izjedna~avanje mogu}nosti koje se pruàju osobama sa invaliditetom moè posmatrati kao razvojno pitanje, zemlje u razvoju insistirale su da Konvencija ponovi na~elo zacrtano Me|unarodnim paktom
o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima o progresivnom sprovo|enju ovih prava, {to je Ad hoc komitet i prihvatio. Dakle, ova prava }e se
ostvarivati postepeno, a dràve potpisnice preduzima}e mere za ostvarivanje ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava uz maksimalnu upotrebu
svojih raspoloìvih resursa, po potrebi u sklopu me|unarodne saradnje.
Izuzetno je zna~ajno {to je u Zakon o javnim nabavkama iz 2008. godine
na predlog organizacija osoba sa invaliditetom uneta odredba da se prilikom javnih nabavki mora voditi ra~una o dostupnosti objekata, dobara i
usluga, ~ime se spre~ava da nove investicije dovode do dalje diskriminacije, ve} se one stavljaju u slu`bu jednakosti.
Dràve potpisnice priznaju da su sve osobe jednake pred zakonom i
imaju pravo na jednaku za{titu pred zakonom, bez ikakvih diskriminacija
(~l. 5). Dràve potpisnice zabranjuju bilo kakvu diskriminaciju po osnovu
invalidnosti i garantuju svim osobama sa invaliditetom jednaku i efektivnu pravnu za{titu od diskriminacije. Da bi promovisale ravnopravnost i
ukinule diskriminaciju, dràve potpisnice se obavezuju da preduzmu sve
odgovaraju}e korake kako bi osigurale pruànje razumnih adaptacija.4
Posebne mere neophodne za postizanje i ubrzavanje de fakto jednakosti
osoba sa invaliditetom, tj. afirmativne akcije, ne}e se smatrati diskriminacijom po osnovu invalidnosti shodno odredbama ove Konvencije (st. 4 ~l. 5).
Pored napred pomenutih antidiskriminacijskih zakona i ustavne zabrane diskriminacije, treba pomenuti da zabranu diskriminacije na osnovu
invalidnosti sadrè i Zakon o radu, Zakon o osnovama sistema obrazovanja
i vaspitanja, Zakon o visokom obrazovanju, Zakon o zdravstvenoj za{titi,
Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapo{ljavanju osoba sa invaliditetom.
Konvencija posve}uje pa`nju i podizanju nivoa svesti, po{to je re~
o zna~ajnom instrumentu u naporima za unapre|enje poloàja osoba sa
invaliditetom i ure|uje ovo pitanje ~lanom 8.
4
126
^lan 2 Konvencije izraz “razumna prilago|avanja” defini{e kao neophodne i odgovaraju}e modifikacije i prilago|avanja koje ne predstavljaju nesrazmeran ili
neprimeren teret a potrebne su u konkretnim slu~ajevima kako bi se osobama
sa invaliditetom garantovalo uìvanje prava na jednakim osnovama.
Po{to pristupa~nost predstavlja jedan od su{tinskih preduslova za
puno i ravnopravno u~e{}e osoba sa invaliditetom u svim oblastima dru{tvenog ìvota, Konvencija izuzetno detaljno ure|uje ovu materiju u ~lanu
9: Dràve potpisnice preduze}e odgovaraju}e mere da osobama sa invaliditetom, na osnovu jednakosti sa drugima, osiguraju pristup izgra|enom
okruènju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uklju~uju}i informacijske i komunikacijske tehnologije, kao i drugim uslugama i pogodnostima namenjenim javnosti. Ove mere, koje }e uklju~ivati identifikaciju i uklanjanje prepreka i barijera pristupa~nosti, izme|u ostalog }e se
primenjivati na:
(a) zgrade, puteve, prevoz i druge unutra{nje i spoljne pogone i postrojenja, uklju~uju}i {kole, stambene objekte, medicinska zdanja i radna mesta;
(b) informacije, komunikacije i druge usluge, uklju~uju}i elektronske usluge i slu`be za slu~aj vanrednih situacija.
Stav 2. ~lana 9. dalje ure|uje neke od konkretnih mera koje }e dràve preduzimati kako bi osigurale pristupa~nost za osobe sa invaliditetom.
Izmenama Zakona o izgradnji i planiranju iz 2006. godine zakonodavac je kona~no izri~ito propisao obavezu po{tovanja standarda pristupa~nosti za nove objekte u javnoj upotrebi, kao i sankcije (nov~ane kazne)
za investitore koji ne po{tuju standarde pristupa~nosti.
Novi Zakon o ure|enju prostora i izgradnji iz 2009. godine uvaìo
je tekovine ranijeg zakona kojima je garantovano po{tovanje standarda
pristupa~nosti: Zakon propisuje obavezu projektovanja i gradnje objekata
visokogradnje javne i poslovne namene i stambenih i poslovno-stambenih
zgrada sa 10 i vi{e stanova tako da se osobama sa invaliditetom, deci i starim
osobama osigura nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad u njima (~l. 5).
Zakon defini{e standarde pristupa~nosti (~l. 2) koji se dalje preciziraju podzakonskim aktom. Organ nadleàn za izdavanje gra|evinske dozvole donosi re{enje kojim se odobrava otklanjanje prepreka za osobe sa
invaliditetom (~l. 149).
Prihva}eni su amandmani pokreta osoba sa invaliditetom na ~lanove 156. i 157. o obavezi izvo|a~a radova i investitora da po{tuje standarde
pristupa~nosti, ali nisu prihva}eni predlozi da se prilikom izdavanja gra|evinske dozvole i inspekcije detaljnije uredi obaveza po{tovanja standarda pristupa~nosti, po{to }e se ta materija razraditi podzakonskim aktom.
Propisana je kazna od 100.000 do 500.000 dinara za investitora koji ne po{tuje standarde pristupa~nosti i kazna od 10.000 do 50.000 dinara
za odgovornog pojedinca.
Konvencija ure|uje poloàj èna i dece sa invaliditetom primenom
paralelnog koloseka. S jedne strane, svakoj od ovih grupacija posve}en je
po jedan zaseban ~lan. Ti ~lanovi predvi|aju op{te odredbe o njihovom
127
Hereticus, 3-4/2010
Damjan Tati}
poloàju. Tako je poloàj èna sa invaliditetom ure|en na uop{ten na~in
~lanom 6, a poloàj dece sa invaliditetom ~lanom 7. Konvencije. S druge
strane, u odgovaraju}im ~lanovima, kao {to su obrazovanje, zdravstvena
za{tita, za{tita od nasilja i zloupotreba, pored op{tih odredbi koje se odnose na celokupnu populaciju osoba sa invaliditetom postoje i posebne
mere, posve}ene samo ènama i deci sa invaliditetom.
^lanom 10. Konvencija jezgrovito potvr|uje da osobama sa invaliditetom pripada ono {to neotu|ivo pripada i svim drugim ljudskim bi}ima
– pravo na ìvot, a ~lanom 11. predvi|a da }e dràve u situacijama rizika
preduzimati mere radi za{tite osoba sa invaliditetom.
^lan 12. jedan je od najkontroverznijih ~lanova Konvencije, po{to
je trebalo na}i balans izme|u garantovanja pune poslovne sposobnosti za
sve osobe sa invaliditetom i realnosti ograni~enja u vr{enju te sposobnosti
u slu~ajevima starateljstva i zakonskog zastupni{tva. Afirmisano je na~elo
pruànja potrebne podr{ke osobama sa invaliditetom u ispoljavanju njihove poslovne sposobnosti, {to ne zna~i ukidanje zakonskog zastupni{tva
i starateljstva. Na insistiranje delagacija Kine, Ruske Federacije i brojnih
arapskih dràva, izraz “legal capacity” (“poslovna sposobnost”) na kineski, ruski i arapski preveden je kao “pravna sposobnost”, {to moè dovesti do izazova u sprovo|enju ovog ~lana Konvencije. Novim Zakonom o
socijalnoj za{titi, ~ije usvajanje se o~ekuje do kraja 2010. godine, trebalo
bi urediti na odgovaraju}i na~in slu`be podr{ke za osobe sa invaliditetom,
a mo`da }e biti potrebne i izmene i dopune vaè}eg Porodi~nog zakona.
Konvencija predvi|a da }e dràve preduzeti mere kako bi osobama
sa invaliditetom osigurale pristup pravdi, pravosudnim i upravnim organima pod jednakim uslovima sa ostalima (~l. 13). Na osnovu jednakosti sa
ostalima, osobama sa invaliditetom garantova}e se i sloboda i sigurnost li~nosti, a u slu~ajevima kada one budu li{ene slobode u skladu sa zakonom
one }e uìvati sve one me|unarodno-pravne garancije korektnog tretmana. Dràve }e pruàti razumne adaptacije za osobe sa invaliditetom li{ene slobode u skladu sa zakonom (~l. 14).
Dràve }e {tititi osobe sa invaliditetom od torture, nehumanog,
poniàvaju}eg postupanja i ka`njavanja, a naro~ito od medicinskih i drugih eksperimenata koji se vr{e bez saglasnosti osoba sa invaliditetom (~l.
15). Ipak, nije usvojen ambiciozan predlog nekih aktivista za prava osoba sa invaliditetom o automatskom izjedna~avanju svakog eksperimenta
i prisilnog sme{tanja osobe u ustanovu sa torturom. Konvencija detaljno
ure|uje mere za za{titu osoba sa invaliditetom od nasilja, zlostavljanja i
eksploatacije (~l. 16). Dràve }e {tititi mentalni i fizi~ki integritet osoba
sa invaliditetom na osnovu jednakosti sa drugima (~l. 17). Na àlost, ~lan
38. Zakona o zdravstvenoj za{titi Srbije sadrì retrogradnu odredbu da
u izuzetnim slu~ajevima “kada je to u medicinskom interesu pacijenta”,
128
zakonski zastupnik osobe li{ene poslovne sposobnosti moè dati pristanak na eksperimentalni medicinski tretman. Organizacije osoba sa invaliditetom insistirale su kod Ministarstva zdravlja da se ova odredba stavi
van snage. U oktobru 2010. godine predstavnici Ministarstva zdravlja izrazili su spremnost da uvaè ove predloge osoba sa invaliditetom i stave
van snage sporne odredbe stava 4, ~lana 38.
Konvencija predvi|a da dràve priznaju osobama sa invaliditetom
na osnovu jednakosti sa drugima pravo na dràvljanstvo, slobodu kretanja i izbora prebivali{tva (~l. 18).
Dràve osobama sa invaliditetom priznaju jednako pravo da ìve u
zajednici i uìvaju pravo izbora jednako sa drugim osobama i preduze}e
efektivne i odgovaraju}e mere kako bi olak{ale osobama sa invaliditetom
da u potpunosti uìvaju ovo pravo, punu uklju~enost u zajednicu i u~e{}e u ìvotu zajednice (~l. 19). Ovo podrazumeva pravo osoba sa invaliditetom da biraju s kim }e i gde ìveti i pristup spektru servisa podr{ke u
lokalnim zajednicama, uklju~uju}i i servise personalnih asistenata. Dalje,
one imaju pravo pristupa uslugama u lokalnoj zajednici koje su dostupne
svim gra|anima. Ipak, po{to je re~ o ekonomsko-socijalnim pravima, treba
imati na umu mogu}nost postepene realizacije ~lana 19. Pravo na dnevni
boravak Zakon o socijalnoj za{titi izme|u ostalih predvi|a za decu ometenu u fizi~kom ili psihi~kom razvoju, decu obolelu od autizma, odrasla
lica koja imaju pravo na sme{taj u ustanovu, a dnevni boravak predstavlja najcelishodniji oblik za{tite u zavisnosti od stepena i vrste ometenosti odraslog lica (~l. 33). Iako zakon predvi|a obavezu centara za socijalni
rad da ispitaju uslove za vaninstitucionalno zbrinjavanje potencijalnih korisnika/korisnica sme{taja u ustanove, sve do po~etka novog milenijuma
preovla|uju}a praksa u Srbiji bila je sme{tanje osoba sa invaliditetom, ~ak
i mladih osoba sa telesnim invaliditetom, u stara~ke domove, ili osoba sa
intelektualnim invaliditetom u ustanove mentalnog zdravlja sa osobama
sa psiho-socijalnim o{te}enjima. Tek od 2000. godine u Srbiji se po~inje
sa poku{ajima organizovanja vaninstitucionalnih servisa podr{ke za osobe
sa invaliditetom, pre svega kroz pilot projekte. Usvajanje novog Zakona
o socijalnoj za{titi, koji }e uvesti u sistem razli~ite servise podr{ke za samostalni ìvot osoba sa invaliditetom (personalna asistencija, stanovanje
uz podr{ku...) o~ekuje se do kraja 2010. godine.
Konvencija detaljno ure|uje efektivne mere koje }e dràve preduzeti da bi osigurale li~nu mobilnost osoba sa invaliditetom sa njihovom
najve}om mogu}om samostalno{}u (~l 20). Zakon o zdravstvenom osiguranju Republike Srbije ~lanom 34. predvi|a da pravo na zdravstvenu za{titu izme|u ostalog obuhvata i medicinsko-tehni~ka pomagala: proteze,
ortoze i druga pomagala za kretanje, stajanje i sedenje, za vid, sluh, govor, stomatoloske nadoknade i druga pomagala (~l. 34). ^lan 44. izme|u
129
Hereticus, 3-4/2010
Damjan Tati}
ostalog predvi|a da se u okviru obaveznog osiguranja osiguranim licima
pokriva 100% cene za medicinsko-tehni~ka pomagala u vezi sa le~enjem
povreda i bolesti iz stava 1 ovog ~lana. Kriterijumi i postupak za ostvarivanje prava na pomagala dalje su ure|eni Pravilnikom o medicinsko-tehni~kim pomagalima koja se obezbe|uju iz sredstava obaveznog zdravstvenog
osiguranja. No, ovaj podzakonski akt poo{trio je uslove za ostvarivanje
prava na pomagala. U pripremi je nacrt Zakona o kretanju slepih osoba
uz pomo} psa vodi~a.
Dràve }e preduzeti sve odgovaraju}e mere kako bi osigurale da
osobe sa invaliditetom mogu da ostvare slobodu izraàvanja i mi{ljenja,
uklju~uju}i slobodu traènja, primanja i {irenja informacija i ideja na osnovama jednakosti sa drugima kroz upotrebu znakovnog jezika, Brajevog
pisma i augmentativne i alternativne komunikacije i kroz sve druge pristupa~ne na~ine, sredstva i formate po izboru tih osoba (~l. 21). Zakon o
javnom informisanju Srbije iz 2003. godine predvi|a uop{tenu obavezu
dràve, teritorijalne autonomije i lokalne samouprave da informacije u~ine pristupa~nim osobama sa invaliditetom. Zakon o spre~avanju diskriminacije osoba sa invaliditetom Srbije predvi|a obavezu organa dràve,
teritorijalne autonomije i lokalnih samouprava nadle`nih za pitanja kulture i medija da preduzmu mere za obezbe|ivanje pristupa informacijama i
komunikacijama osobama sa invaliditetom kroz upotrebu odgovaraju}ih
tehnologija (~lan 35). Mogu}nost organizovanja nastave na znakovnom
jeziku izri~ito je predvi|ena Zakonom o osnovama sistema vaspitanja i
obrazovanja i Zakonom o visokom obrazovanju Srbije. U sklopu harmonizacije doma}eg zakonodavstva sa odredbama Konvencije od 2008. godine
radna grupa priprema Nacrt Zakona o upotrebi srpskog znakovnog jezika.
Konvencija predvi|a mere radi za{tite privatnosti osoba sa invaliditetom (~l. 22), kao i efektivne mere za spre~avanje diskriminacije osoba sa invaliditetom u svim pitanjima vezanim za bra~ne, porodi~ne i li~ne odnose i osigura}e spre~avanje diskrimincije po osnovu invalidnosti u
oblastima braka, porodi~nih i li~nih odnosa (~l. 23).
Pravo na obrazovanje osoba sa invaliditetom detaljno je ure|eno
~lanom 24. Konvencija afirmi{e pravo osoba sa invaliditetom na obrazovanje bez diskriminacije i na osnovu jednakosti sa drugima, daju}i prednost
inkluzivnom obrazovanju ali ne zabranjuju}i izri~ito ni specijalno obrazovanje u izuzetnim okolnostima. Skup{tina Srbije usvojila je u leto 2009.
novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Zakon predvi|a jednako pravo i dostupnost obrazovanja bez diskriminacije i izdvajanja
po osnovu te{ko}a i smetnji u razvoju i invaliditeta (~lan 3).
Konvencija predvi|a da sve osobe sa invaliditetom imaju pravo na
uìvanje najvi{eg mogu}eg standarda zdravlja bez diskriminacije po osnovu invalidnosti. Mere za ostvarenje ovog prava detaljno su ure|ene ~lanom
130
25. Konvencije. ^lanom 11. Zakona o zdravstvenoj za{titi predvi|eno je da
se dru{tvena briga za zdravlje pod jednakim uslovima obezbe|uje pruànjem zdravstvene za{tite grupacijama koje su pod ve}im rizikom od oboljevanja i socijalno ugroènom stanovni{tvu, izme|u ostalog osobama sa
invaliditetom i mentalno nedovoljno razvijenim licima.
Pitanje habilitacije i rehabilitacije ure|eno je detaljno ~lanom 26.
Konvencije. Dràve }e preduzeti efektivne i odgovaraju}e mere da osobama sa invaliditetom omogu}e da postignu maksimalnu samostalnost,
potpune fizi~ke, mentalne, socijalne i stru~ne kapacitete, i potpunu uklju~enost i u~e{}e u svim aspektima ìvota. Narodna skup{tina usvojila je Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapo{ljavanju osoba sa invaliditetom u
maju 2009. godine. Profesionalna rehabilitacija obuhvata karijerno vo|enje, savetovanje, individualni rad, radno osposobljavanje, prekvalifikaciju i dokvalifikaciju, tehni~ku pomo}, individualno savetovanje, edukaciju
i trening za poslodavce, pruànje saveta i obuka za primenu odgovaraju}ih tehni~kih i tehnolo{kih pomagala i slu`be podr{ke, kao i druge relevantne aktivnosti.
Konvencija izuzetno detaljno ure|uje mere za ostvarivanje prava
na rad i srodnih prava osoba sa invaliditetom, a poseban naglasak stavlja
na zabranu diskriminacije u ovoj oblasti, jednake uslove, zapo{ljavanje
na otvorenom trì{tu rada, samozapo{ljavanje, podsticaje za poslodavce.
Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapo{ljavanju osoba sa invaliditetom iz maja 2009. godine ure|uje podsticaje za zapo{ljavanje osoba sa
invaliditetom, procenu njihove radne sposobnosti, profesionalnu rehabilitaciju, obavezu zapo{ljavanja osoba sa invaliditetom, uslove za osnivanje i delovanje preduze}a za profesionalnu rehabilitaciju i zapo{ljavanje
osoba sa invaliditetom, radnih centara i socijalnih preduze}a, kao i druga
pitanja od zna~aja za profesionalnu rehabilitaciju i zapo{ljavanje osoba
sa invaliditetom.
Osobe sa invaliditetom imaju pravo na adekvatan standard ìvljenja.
Konvencija ovo pravo i socijalnu za{titu ure|uje izuzetno detaljno ~lanom
28, predvi|aju}i niz mera. Ovde je re~ o ekonomsko-socijalnim pravima,
koja se realizuju postepeno.
Konvencija osobama sa invaliditetom garantuje politi~ka prava i
uìvanje tih prava na osnovu jednakosti sa drugim gra|anima, detaljno
ure|uju}i mere koje dràve treba da preduzmu radi osiguravanja realizacije ovih prava ~lanom 29.
^lanom 30. Konvencije detaljno su ure|ene mere za osiguravanje
u~e{}a osoba sa invaliditetom u kulturnom i sportskom ìvotu zajednice,
rekreaciji i slobodnim aktivnostima.
U sklopu mera za sprovo|enje Konvencije, Konvencija ure|uje mere za prikupljanje statisti~kih podataka vezanih za osobe sa invaliditetom
131
Hereticus, 3-4/2010
Damjan Tati}
(~l. 31) i me|unarodnu saradnju, koja treba da olak{a i pospe{i primenu
Konvencije, iako primarna odgovornost za sprovo|enje Konvencije leì
na svakoj dràvi potpisnici ponaosob (~l. 32).
Konvencija detaljno ure|uje i osnivanje tela za pra}enje sprovo|enja Konvencije na nacionalnom nivou i Komiteta za prava osoba sa invaliditetom, koji }e ~initi nezavisni eksperti. U septembru 2010. godine dràve strane ugovornice su prilikom izbora za nove ~lanove Komiteta za
prava osoba sa invaliditetom izme|u ostalih izabrale i eksperta koga je
predloìla Republika Srbija.
Dràve imaju i mogu}nost da potpi{u Opcioni protokol o individualnim predstavkama posle ratifikacije Konvencije. Za dosledno sprovo|enje Konvencije izuzetno je vaàn mehanizam za pra}enje primene kako
na nacionalnom tako i na me|unarodnom planu. Pored organa dràve u
ovom procesu klju~nu ulogu ima}e osobe sa invaliditetom i njihove organizacije koje }e pratiti primenu Konvencije.
Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom ne stvara nova prava
za osobe sa invaliditetom ali predvi|a efikasne mehanizme i mere koje bi
dràve strane ugovornice trebalo da preduzmu da bi osobama sa invaliditetom omogu}ile efikasno i puno uìvanje svih ljudskih prava i osnovnih
sloboda na osnovu jednakosti sa drugima. Ovaj prvi instrument o ljudskim
pravima usvojen u novom milenijumu predstavlja zna~ajno sredstvo u borbi za ravnopravnost osoba sa invaliditetom. Dosledna primena Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom trebalo bi da osigura puno i jednako
u~e{}e ovih osoba u dru{tvu.
LITERATURA
S. Avramov, M. Kre}a, (1990.), Me|unarodno javno pravo, Beograd.
Human Rights: A Compilation of International Instruments, Volume I
(First Part), Universal Instruments, (2002), New York, Geneva.
J. Kotevi}, D. Tati}, “Zakon o spre~avanju diskriminacije osoba sa invaliditetom Republike Srbije”, Zbornik XX Kopaoni~ke {kole prirodnog prava, tom
IV, (2007).
J. Kotevi}, D. Tati}, “Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom”, Zbornik XXI Kopaoni~ke {kole prirodnog prava, tom IV, (2008).
G. Quinn, T. Degener, with A. Bruce, C. Burke, J. Castellino, P. Kenna,
U. Kilkelly, S. Quinlivan, Human Rights and Disability – The current use and future potential of United Nations human rights instruments in the context of disability, New York and Geneva.
D. Tati}, Za{tita ljudskih prava osoba sa invaliditetom, Beograd 2008.
D. Tati}, Gra~anica: Grad jednakih mogu}nosti, Gra~anica 2007.
D. Tati}, Uvod u Me|unarodnu konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom, Beograd 2006.
132
D. Tati}, “O pozitivnoj diskriminaciji osoba sa invaliditetom”, u: M.A. Jovanovi} (ur.), Kolektivna prava i pozitivna diskriminacija u ustavnopravnom sistemu Republike Srbije, Beograd.
Damjan Tatic
HARMONIZING DOMESTIC LEGISLATION
WITH THE REGULATIONS OF THE UN CONVENTION
ON THE RIGHTS OF PERSONS WITH DISABILITIES
Summary
Even though persons with disabilities have all the rights set forth in the universal human rights instruments adopted under the auspices of the United Nations,
they faced various barriers such as prejudice and discrimination in the attempts to
exercize the above- mentioned rights. United Nations adopted a series of specific
documents aimed at prescribing measures for the implementation of the rights of
persons with disabilities. UN General Assembly unanimously adopted Convention
on the Rights of Persons with Disabilities.It was open for signature and ratification on March 30th 2007. The Convention that entered in force on May 3rd 2008.
Republic of Serbia signed the Convention on the Rights of Persons with disabilities and the Optional Protocol to it on December 17th 2007. After harmonizing
the national legislation with the provisions of the Convention, Parliament of Serbia ratified the Convention and Optional Protocol to it on May 29th 2009. After
depositing the instruments of ratification at the UN, Convention and Optional
Protocol to it became legally binding international treaties between Serbia and
other state parties on July 31st 2009. The purpose of this instrument of international public law is to promote, protect and ensure the full and equal enjoyment of
all human rights and fundamental freedoms of persons with disabilities.
Key words :
Convention on the Rights of Persons with Disabilities, ratification,
harmonization, national legislation, equality
133
Hereticus, 3-4/2010
Damjan Tati}
Vladimir Veli~kovi} – Rana, 1999.
134
..............
TOKOVI
..............
Kristi Braun
MOJE LEVO STOPALO
Slovo “A”
Ro|en sam u bolnici Rotunda 5. juna 1932. Devetoro dece bilo je
ro|eno pre, a dvanaestoro posle mene, te, prema tome, pripadam srednjoj
grupi. Od ukupno dvadeset dvoje, sedamnestoro je preìvelo, ~etvoro ih
je umrlo u ranom detinjstvu, ostavljaju}i jo{ trinaestoro da brane porodi~nu tvr|avu.
Poro|aj je bio teàk, rekli su mi. Oboje, i majka i sin, samo {to nisu
umrli. îtava armija ro|aka prestajala je u redu ispred bolnice do ranih
jutarnjih ~asova i{~ekuju}i vesti i mahnito se mole}i da budu dobre.
Po mom ro|enju majku su poslali na nekoliko nedelja da se oporavi, a mene su, dok je ona bila odsutna, zadràli u bolnici. Ostao sam tamo
izvesno vreme, bez imena, jer nisam kr{ten sve dok majka nije bila u stanju da me odnese u crkvu.
Majka je bila ta koja je prva uvidela da sa mnom ne{to nije u redu.
U to vreme mi je bilo oko ~etiri meseca. Primetila je, kad god je htela da
me nahrani, da moja glava ima naviku da pada unazad. Poku{avala je ovo
da koriguje tako {to je postavljala {aku na zadnji deo moga vrata ne bi li
ostala uspravna, no ~im bi povukla ruku, glava bi ponovo pala. Bio je to
prvi znak upozorenja. Potom je, kako sam rastao, postala svesna drugih
nedostataka. Videla je da su mi ruke gotovo stalno uko~ene i da mi se savijaju iza le|a; usta nisu mogla da uhvate cuclu na fla{ici jer bi mi se, ~ak
i u tim najranijim danima, vilice stegle toliko ~vrsto da nije bila u stanju
da ih otvori, ili bi se spustile i pale povla~e}i cela usta na jednu stranu.
U {estom mesecu nisam mogao da sedim bez planine jastuka oko sebe;
u dvanaestom, bilo je isto.
Veoma zabrinuta zbog ovoga, majka je rekla ocu za svoje strepnje
i oni se, bez ikakvog daljeg odlaganja, odlu~i{e da zatraè lekarski savet.
Imao sam malo vi{e od godinu dana kada su po~eli da me vode u bolnice i na klinike, ube|eni da sa mnom nesumnjivo ne{to nije u redu, ne{to
{to nisu mogli da razumeju ili imenuju, ali {to je bilo veoma stvarno i uznemiruju}e.
135
Hereticus, 3-4/2010
Kristi Braun
Gotovo svaki lekar koji me je primio i pregledao, okarakterisao me
je kao zanimljiv, ali i beznadeàn slu~aj. Mnogi su, vrlo uvi|avno, kazali
majci da sam mentalno retardiran, a da }u takav i ostati. Bio je to teàk
udarac za mladu majku koja je ve} odgajala petoro zdrave dece. Lekari
su bili toliko uvereni u to {to govore da je maj~ina vera u mene delovala
gotovo kao drskost. Uveravali su je da se za mene ni{ta ne moè u~initi.
Odbila je da prihvati ovu istinu, neizbe`nu istinu – kako se tada ~inilo – da ne postoji mogu}nost za moje izle~enje, spas, ~ak ni za nadu. Nije
mogla i nije htela da poveruje da sam imbecil, kako su joj lekari rekli. Nije
imala ni{ta na svetu da je vodi, ni mrvicu dokaza koja bi podràla njeno
uverenje da, premda je moje telo bilo ubogaljeno, um nije. Uprkos svemu
{to su joj lekari i specijalisti kazali, ne}e se sloìti. Ne verujem da je znala
za{to, jednostavno je znala, bez i najmanje senke sumnje.
Osetiv{i da lekari ni na koji na~in ne mogu da pomognu, sem toga
{to su joj govorili da ne polaè veru u mene ili, drugim re~ima, da zaboravi da sam ljudsko stvorenje, ve} da na mene pre gleda tek kao na ne{to
{to treba da se hrani i kupa i potom ponovo ostavlja, majka je odlu~ila
onde i tada da uzme stvari u svoje ruke. Bio sam njeno dete, pa prema tome i deo porodice. Bez obzira na to koliko bih slab i nesposoban mogao
da budem kad odrastem, ~vrsto je odlu~ila da se prema meni ophodi kao
prema ostalima, a ne kao prema “bolesniku” u zadnjoj sobi o kome se nikad ne pri~a u prisustvu posetilaca.
Ovo je bila zna~ajna odluka bar {to se ti~e mog budu}eg ìvota. Zna~ilo je to da }u uvek uz sebe imati majku da mi pomogne da izborim sve
bitke koje }e do}i i da me podstakne novom snagom kada budem bezmalo pobe|en. Ali nije joj bilo lako jer su se sada ro|aci i prijatelji druk~ije
opredelili. Tvrdili su da se prema meni treba odnositi ne`no i sa saàljenjem, ali ne i ozbiljno. To bi bilo pogre{no. “Za tvoje dobro”, rekli su joj
“ne gledaj ovog de~aka kao na ostale; to bi ti kona~no samo slomilo srce.”
Sre}om po mene, majka i otac su se udruìli protiv svih njih. Ali majka se
nije zadovoljila samo da kaè da nisam idiot, latila se to i da dokaè, ne
iz sna`nog ose}aja du`nosti, ve} iz ljubavi. Zato je i imala toliko uspeha.
U ovo vreme, trebalo je da se stara o petoro druge dece, pored “problemati~nog”, mada to jo{ uvek, ni u kom smislu, nije bila puna ku}a. Tu
su bili moja bra}a Dìm, Toni i Pedi i moje dve sestre Lili i Mona, svi vrlo
mali, tek godina ili ne{to vi{e izme|u svakog, te su zaista bili ba{ kao stepenici na nekom stepeni{tu.
êtiri godine su se otkotrljale i sada sam imao pet, a jo{ uvek sam
bio bespomo}an poput novoro|en~eta. Dok je moj otac bio napolju, na
gradili{tu, i zara|ivao nam hleb i puter, majka je polako i strpljivo ru{ila
zid, ciglu po ciglu, koji se, ~inilo se, uvukao izme|u mene i ostale dece,
polako, strpljivo prodiru}i iza debele zavese koja je zaklanjala moju svest,
136
Moje levo stopalo
odvajaju}i je od njihove. Bio je to teàk posao koji slama srce, jer ~esto je
sve {to je za uzvrat od mene dobijala bio samo neodre|en osmeh, ili mo`da slaba{no grgljanje. Nisam mogao da govorim, ~ak ni da mumlam, niti
sam mogao sam da sedim, da kora~am samostalno. Ali nisam bio trom i
nepokretan. înilo se, u stvari, da se gr~im u pokretima, divljim, grubim
pokretima zmije, koji me nikada, osim u snu, nisu napu{tali. Prsti na rukama su mi se stalno krivili, ko~ili, ruke su mi se izvijale unazad i ~esto bi
se iznenada pruàle na ovu ili na onu stanu, a glava bi mi pala i obesila se
sa strane. Bio sam neobi~no, iskrivljeno malo stvorenje.
Majka mi re~e kako je jednoga dana sedela sa mnom u sobi na spratu i pokazivala mi slike iz velike knjige pri~a koju sam prethodnog Boì}a dobio od Deda Mraza i kazivala mi nazive razli~itih ìvotinja i cve}a,
poku{avaju}i, bez uspeha, da me navede da ih ponovim. Satima je tako
pri~ala i smejala se sa mnom. Onda se na kraju nagnula ka meni i ne`no
mi na uho rekla:
“Da li ti se dopalo ovo, Kris? Jesu li ti se dopali medvedi i majmuni
i sve ovo divno cve}e? Klimni glavom ako jesu kao dobar de~ko.”
Ali ja nisam mogao da dam nikakav znak da sam je razumeo. Privila je svoj obraz uz moj, s nadom. Odjednom, nehotice, moja se neobi~na
{aka pomakla i uhvatila jednu od tamnih lokni koje su joj, u malom grozdu, padale po vratu. Ne`no je oslobodila stisnute prste mada je nekoliko
tamnih pramenova ipak ostalo uklje{teno me|u njima.
Nakon toga se okrenula od mog radoznalog piljenja i pla~u}i napustila sobu. Vrata su se za njom zatvorila. Sve se to ~inilo beznade`nim.
Delovalo je kao opravdanje za stav mojih ro|aka da sam idiot i da mi se
ne moè pomo}i.
Sada su govorili o nekakvoj ustanovi.
“Nikad”, rekla je moja majka gotovo divlje kad su joj to predloìli.“Znam da moj de~ak nije idiot. To {to je uni{teno jeste njegovo telo, a
ne njegov razum. Sigurna sam u to.”
Sigurna? [tavi{e, u sebi se molila Bogu da joj da neki dokaz za njenu
veru. Znala je: jedno je bilo verovati, a ne{to sasvim drugo to i dokazati.
Bilo mi je sada pet godina, a jo{ uvek nisam pokazao pravi znak inteligencije O~igledno interesovanje nisam pokazao ni za {ta, osim za svoje
prste na nogama – posebno na levoj. Premda su mi fiziolo{ke navike bile
redovne, nisam mogao da budem sebi od pomo}i, ali u tom se pogledu
otac starao o meni. Obi~no sam sve vreme leào na le|ima u kuhinji, ili
za svetlih toplih dana napolju, u ba{ti, mali zave`ljaj iskrivljenih mi{i}a i
uvrnutih nerava okruèn porodicom koja me je volela i nadala se i koja me
je smatrala delom svoje topline i ~ove~nosti. Bio sam usamljen, zarobljen
u svom svetu, nesposoban da komuniciram sa drugima, odse~en, odvojen od njih kao da je stakleni zid stajao izme|u mog i njihovog postojanja
137
Hereticus, 3-4/2010
Kristi Braun
i povla~io me izvan sfere njihovog ìvota i aktivnosti. êznuo sam da tr~karam i igram se sa ostalima, ali nisam bio sposoban da se oslobodim ropstva.
Onda, iznenada, to se dogodilo! U jednom trenutku – sve se izmenilo. Moj budu}i ìvot oblikovao se u ne{to odre|eno. Maj~ina vera u
mene je nagra|ena, a njen potajni strah pretvorio se u otvorenu pobedu.
Desilo se to tako brzo, tako jednostavno posle svih tih godina i{~ekivanja i neizvesnosti, da mogu ~itav taj prizor da vidim i osetim kao
da se odigrao pro{le nedelje. Bilo je hladno, sivo decembarsko popodne.
Napolju su se ulice caklile od snega, bele pahulje gomilale su se i udarale o prozorska okna i visile na granama drve}a poput otopljenog srebra.
Vetar je zlokobno zavijao {ibaju}i uskovitlane gomilice snega koje su se
dizale i padale pri svakom novom njegovom naletu. I povrh svega, tmurno mra~no nebo protezalo se kao tamni baldahin, golemi beskraj sivila.
Unutra se cela porodica okupila oko velike kuhinjske vatre koja je
toplim plamenom osvetljavala malu prostoriju i pravila dìnovske senke
na zidovima i plafonu.
U jednom uglu su, skupljeni jedno pored drugog, sedeli Mona i Pedi sa nekoliko pocepanih bukvara ispred sebe. Ispisivali su sitne brojke
na jednoj staroj jeftinoj tabli sjajnim par~etom ùte krede. Bio sam blizu
njih, poduprt o zid s nekoliko jastuka, i gledao.
Kreda je bilo to {to me je toliko privuklo. Bio je to dug, tanak {tapi} jarko ùte boje. Nikada nisam video ni{ta sli~no, a izgledalo je tako
dobro na crnoj povr{ini table da sam bio o~aran njime kao da je od zlata.
Odjednom sam o~ajni~ki poèleo da radim ono {to je moja sestra
radila. Tada – ne razmi{ljaju}i i zapravo ne znaju}i {ta ~inim, primakao
sam se i uzeo {tapi} krede iz sestrine ruke – svojim levim stopalom.
Ne znam za{to sam upotrebio levo stopalo da bih ovo u~inio. To je
zagonetka za mnoge koliko i za mene jer, mada sam u najranijem detinjstvu pokazivao ìvo interesovanje za svoje prste na nogama, nikada ranije
ni na koji na~in nisam poku{ao da koristim nijedno od svojih stopala. Mogla su da budu isto toliko beskorisna koliko i {ake. Toga dana, me|utim,
moje se levo stopalo, o~igledno svojevoljno, pruìlo i veoma grubo uzelo
kredu iz sestrine ruke.
Drào sam je ~vrsto izme|u prstiju, i, reaguju}i impulsivno, po~eo
divlje da {krabam po tabli. Slede}eg trenutka se zaustavih, pomalo zbunjen, iznena|en, gledaju}i dole u {tapi} ùte krede me|u prstima. Nisam
znao {ta s tim dalje da radim, jedva da sam znao kako je on tu do{ao. Tada
sam podigao pogled i postao svestan da su svi prestali da pri~aju i da nemo
zure u mene. Niko se nije pomakao. Mona, sa njenim crnim kovrdàma
koje su uokvirivale malo bucmasto lice, piljila je u mene svojim ogromnim o~ima otvorenih usta. Nasuprot otvorenom ognji{tu, s licem koje je
138
Moje levo stopalo
bilo osvetljeno plamenom, sedeo je moj otac, nagnut napred, ruku spu{tenih na kolena, napetih ramena. Osetio sam kako mi znoj izbija na ~elo.
Moja majka je u{la iz radnog dela s loncem iz koga se pu{ilo u ruci.
Zaustavila se na pola puta izme|u stola i vatre ose}aju}i napetost u prostoriji. Pratila je njihov uko~eni pogled i ugledala me u }o{ku. Pogledom
je po{la od mog lica, dole do stopala sa kredom uklje{tenom me|u prstima. Spustila je lonac.
Onda mi je pri{la i kleknula kraj mene kao {to je to i ranije mnogo puta ~inila.
“Pokaza}u ti kako se s tim radi, Kris”, rekla je, veoma lagano i
na neobi~an na~in, drhtavo, lice joj se ozarilo kao od nekog unutra{njeg
uzbu|enja
Uzimaju}i jo{ jedno par~e krede od Mone, oklevala je, a onda je,
vrlo promi{ljeno, na podu ispred mene napisala jedno jedino slovo “A”.
“Prepi{i to, du{o”, rekla je, gledaju}i me ~vrstim pogledom. “Prepi{i ovo, Kristi.”
Nisam mogao.
Gledao sam oko sebe. Gledao okolo u lica koja su bila okrenuta
prema meni, napeta, uzbu|ena lica koja su se u tom trenutku sledila, nepokretna, nestrpljiva, duboko u sebi o~ekuju}i ~udo.
Zavladala je duboka ti{ina. Prostorija je bila ispunjena plamenom i
senkom koja mi je igrala ispred o~iju i povla~ila moje napete nerve u neku vrstu sna u budnom stanju. Mogao sam da ~ujem zvuk kapanja slavine
u radnom delu, glasno kucanje sata na kaminu i meki pisak i pucketanje
cepanica na otvorenom ognji{tu.
Ponovo sam poku{ao. Izbacio sam levo stopalo i divlje, drhtavo
zabô kredu iz ~ega je proizi{la jedna izlomljena linija i ni{ta vi{e. Majka
mi je ~vrsto dràla tablu.
“Poku{aj ponovo, Kris”, {aputala mi je na uho. “Ponovo.”
Poku{ao sam. Ukrutio sam se i po tre}i put izbacio levo stopalo. Napisao sam jednu stranu slova, napisao sam polovinu druge. Tada se {tapi}
krede slomio i ostao mi je samo patrljak. Hteo sam da ga odgurnem i odustanem. Onda sam osetio maj~inu ruku na ramenu. Probao sam jo{ jednom. Izvukao sam nogu, tresao se, znojio, napregao svaki mi{i}. [ake su
mi bile toliko stisnute da su mi se nokti zarili u meso. Stegnuo sam zube
tako ~vrsto da sam gotovo probio donju usnu. U prostoriji je sve plivalo
dok su lica oko mene bila tek bele mrlje. Ali – napisao sam ga – slovo “A”.
Bilo je na podu ispred mene. Nesigurno, nespretno, s klimavim ivicama i
veoma krivom sredi{njom linijom. Ali bilo je to slovo “A”. Pogledao sam
gore. Na trenutak sam video maj~ino lice, suze na njenim obrazima. Tada
je otac ustao i podigao me na ramena.
139
Hereticus, 3-4/2010
Kristi Braun
Uradio sam to! Po~elo je – ono {to }e mom umu dati mogu}nost
da se izrazi. Istina, nisam mogao da govorim svojim usnama, ali sada }u
progovoriti kroz ne{to dugotrajnije od govorenih re~i – pisanim re~ima.
To jedno slovo, na{krabano na podu slomljenim komadi}em krede uklje{tene izme|u no`nih prstiju, bilo je moj put u novi svet, klju~ do
mentalne slobode. Ono }e stvoriti izvor opu{tanja za uko~enu, napetu
stvar, {to sam ja bio, koja je ~eznula da progovori i pored iskrivljenih usta.
M-a-j-k-a
Po{to me je nau~ila da levim stopalom napi{em slovo “A”, majka
je naumila da me na, po mnogo ~emu sli~an na~in, nau~i celom alfabetu.
^vrsto je odlu~ila da iskoristi priliku koja joj se tako ~udnovato pruìla i
da mi pomogne da po~nem da komuniciram sa ostalima kroz pisanu re~,
ako ne, kroz njenu.
Prili~no se jasno se}am na~ina na koji je ovo zapo~ela. Odnela bi me
gore u prednju spava}u sobu onih dana kad nije bila suvi{e zauzeta oko
doma}instva, i provodila sate u~e}i me slovo po slovo. Svako slovo napisala bi na podu komadom krede. Potom bi ih krpom za pra{inu obrisala i
terala me da ih po se}anju ponovo ispi{em kredom koju sam drào me|u
prstima. Bio je to teàk posao za oboje. êsto bi u radnom delu spremala
ve~eru kada bih ja kriknuo ne bi li do{la da vidi jesam li ispravno napisao
neku re~. Ukoliko bih pogre{io, terao bih je da klekne s bra{njavim rukama i pokaè mi kako to treba da uradim. Se}am se, prvo {to sam nau~io
da pi{em bili su moji inicijali: “K.B.”, mada bih se ~esto zbunio i stavio
“B.” pre “K.”. Kad god me je neko pitao za ime, zgrabio bih par~e krede
i napisao “K.B.” sa velikim ukrasom.
Ubrzo nakon toga nau~io sam da pi{em svoje puno ime umesto inicijala. Bio sam strahovito ponosan na sebe kada sam ovo uspeo. Ose}ao
sam se veoma va`nim.
Bio sam u {estoj godini i ubrzo sam se zamorio od toga da pi{em
samo vlastito ime. @eleo sam da radim ne{to drugo – ne{to ve}e. No, nisam mogao jer nisam umeo da ~itam. Nisam, u stvari, znao {ta zna~i umeti ~itati. Samo sam znao da Dìm ume to da radi, Toni ume to da radi, da
Mona i Piter umeju to da rade, i da su podsticali u meni èlju da i sam to
radim. Mislim da sam bio ljubomoran.
Polako, veoma mukotrpno, pre{ao sam sa majkom svih dvadeset i
{est slova i postepeno ih sve redom savladao. Ono {to je majku ovoga puta prili~no ohrabrilo bila je moja sposobnost da slu{am i pa`ljivo gledam
dok je ona sedela pored mene i podu~avala me. Pa`nja mi je retko lutala.
Se}am se kako smo jedne ve~eri sedeli kraj vatre u velikoj fotelji
od konjske dlake. S druge strane ognji{ta spavala je beba u kolicima. Nas
140
Moje levo stopalo
dvoje smo bili sami u slabo osvetljenoj kuhinji. Otac je bio na sastanku
zidara, a sestre i bra}a su se igrali na ulici. Majka je imala u rukama Piterovu ~itanku i ~itala mi je pri~ice o Lirovoj sirotoj deci, koju je zla ma}eha pretvorila u labudove, o Darmidu i Grejni i kralju koji je sve {to bi
dotakao pretvarao u zlato. îtala mi je sve dok senke nisu zamra~ile prostoriju, a mali Ejmon se pomerio i zaplakao u snu. Tada je ustala i upalila
svetlo. îni su bile razbijene i ~arolije je nestalo.
Time {to sam znao alfabet, bitka je samo napola dobijena jer ubrzo
sam umeo da povezujem slova i sklapam kratke re~i. Posle izvesnog vremena nau~io sam kako se spajaju re~i i formiraju re~enice. Napredovao sam.
Ali to nije bilo tako lako niti jednostavno kao {to zvu~i. Majka je do tada
morala da se brine o sedmoro druge dece pored mene. Sre}om, imala je
pravog saveznika u mojoj sestri Lili, ili “U~i”, kako su je ostali zvali. Bila
je najstarija i bila je mala majka svima njima, ìlavo detence sa lepr{avim
crnim loknama i o~ima koje su sijale. Mogla je da bude veoma zlatna kada je to htela – gotovo pravi an|elak. No nije ba{ bila nalik an|elu kada
se razljuti. Shvatila je maj~inu nezavidnu situaciju brè nego {to bi ijedna
odrasla èna i reagovala na nju. Preuzela je na sebe brigu o ostalima tako
da je majka mogla da provodi vi{e vremena sa mnom. Kuvala je, i prala, i
obla~ila, i svakoga jutra proveravala da li su se stariji oprali iza u{iju pred
polazak u {kolu. Mo`da je bila za mrvicu suvi{e revnosna jer bi se Dìm i
Toni ~esto uvukli u kuhinju pokunjeni, nose}i dokaze predanog gazdovanja male Lili u obliku nateklih u{iju ili modrica.
Jo{ uvek nisam mogao razumljivo da govorim, ali do sada je moj
jezik bio svojevrsno roktanje koje je porodica vi{e ili manje razumela.
Kad god bih upadao u te{ko}e i oni nisu mogli da shvate {ta govorim, pokazao bih na pod i levim stopalom ispisao re~i na njemu. Ukoliko
ne bih mogao da sro~im re~i koje sam èleo da napi{em, padao bih u jarost usled ~ega sam samo jo{ nedoslednije roktao.
Mada sa sedam godina nisam mogao mnogo da pri~am, sada sam
mogao da sedim i puzim od mesta do mesta na donjem delu svog tela, a da
nijednu kost ne slomim ili razbijem ne{to od maj~inog porculana. Nisam
nosio cipele, niti {ta drugo od obu}e. Majka je od malih nogu poku{avala da me navikne da pokrivam noge i govorila mi da bos izgledam mnogo zapu{tenije. Ali kad god mi je ne{to obula, ja sam to uvek iznova brzo
izuvao. Mrzeo sam da imam ne{to na nogama. Kad mi je majka obuvala
~arape ili cipele, ose}ao sam se kao {to se verovatno ose}a normalna osoba kada joj veù ruke na le|ima.
Kako je vreme odmicalo, sve sam vi{e u svemu po~eo da zavisim
od svog levog stopala. Ono je bilo moje osnovno sredstvo komunikacije, zahvaljuju}i njemu porodica me je razumela. Postepeno mi je postajalo neophodno. Njime sam nau~io da ru{im neke barijere koje su stajale
141
Hereticus, 3-4/2010
Kristi Braun
izme|u mene i drugih uku}ana. To je bio jedini klju~ od vrata zatvora u
kome sam bio.
Imao sam naviku da, kad ne{to napi{em na podu, pljunem i obri{em
to petom, a zatim ponovo po se}anju napi{em, kao {to sam ~inio dok me
je majka u~ila. Jednoga dana kad mi je bilo oko {est i po godina, do{ao je
lokalni lekar da obi|e moga brata koji je i{~a{io ~lanak igraju}i ragbi. Si{ao
je u prizemlje, ugledao me je, sa nekakvom kredom me|u no`nim prstima,
kako pi{em na podu. Bio je vrlo skepti~an. Po~eo je da ispituje majku o
meni, a ona, ùde}i da mu pokaè da ja razumem sve {to se govori, podigla
me je na sto i pozvala ga da me zamoli da mu ne{to napi{em. Razmi{ljao
je jedan trenutak, onda je izvukao veliki rokovnik iz svoje torbe, ponudio mi veliku crvenu olovku i zamolio me da u knjigu napi{em svoje ime.
Uzeo sam olovku me|u prste, privukao knjigu, ispravio se i na prvoj ne{tampanoj stranici napisao svoje ime velikim ~etvrtastim slovima.
“Izvanredno! Gospo|o Braun, ja sam odu{evljen. To je zaista…”,
po~eo je. Tada je zastao, iznena|en, a majka je pocrvenela od neprijatnosti, jer sam, oklevaju}i malo, namerno pljunuo na tu stranicu i uporno
poku{avao da izbri{em ono {to sam napisao, ne shvataju}i za{to slovo napisano olovkom ne}e tako lako da se skine kao ono napisano kredom!
Doktor je s osmehom odbacio maj~ina izvinjenja, potap{ao me po
glavi i rekao da sam sjajan momak. Nakon toga me je ~esto pose}ivao i
tokom mnogih godina pratio moj razvoj.
U me|uvremenu, porodica se stalno uve}avala. Stepenice su se sve
vi{e i vi{e dizale. I ja sam rastao. Telo mi se popunjavalo i postajalo ve}e,
a tako isto i razum. Majka je uvidela da sam ve} prevazi{ao nivo savla|ivanja pisma, a i gotovo prevazi{ao njene mo}i podu~avanja. Vi{e mi nije
bilo dovoljno samo da sedim i slu{am dok mi majka glasno ~ita. Goreo
sam od èlje da umem sam da ~itam kao Piter ili Mona. @udeo sam tako|e da im pokaèm da i ja mogu da radim sve {to i oni. Sada sam po~eo
da upotrebljavam olovku umesto krede, mada na penkalo nisam nikada
mogao da se naviknem. Jednom sam poku{ao da napi{em svoje ime o~evim najboljim nalivperom dok je nekoliko suseda stajalo u i{~ekivanju.
Ali na maj~ino veliko razo~arenje, s ga|enjem sam ga odbacio kada sam
ustanovio da njime ne}u ni{ta posti}i. Samo bi se zabolo u papir svaki put
kada bih poku{ao da pi{em.
Znaju}i da nije mogu}e da me dâ u {kolu kao ostale, majka se zamislila nad tim kako da mi na tom putu najbolje pomogne, jer, mada je bila
zadovoljna {to je moje du{evno stanje bilo sasvim normalno, veoma ju je
pla{ila mogu}nost da odrastem nepismen i zbog toga budem na velikom
gubitku kako intelektualno tako i fizi~ki. Taj strah je gotovo neprekidno
bio sa njom. Proganjao ju je. Nije to bilo zbog nekakvog ose}aja stida {to
ima nepismenog sina, uz to i bogalja. Mislila je jedino na stvarnu smetnju,
142
Moje levo stopalo
koju bi to, kad odrastem, i predstavljalo za mene. @elela je povrh svega
da na svaki mogu}i na~in u~ini da budem ravnopravan sa svojim sestrama
i bra}om, a kako nisam mogao da idem {kolu, ~inila je sve {to je mogla
da sama umanji posledice ovog nedostatka. Ali nije bilo vremena da to
svakodnevno ~ini, jer je ve} imala pune ruke posla, bore}i se da sve nas
sa~uva u vremenima nezaposlenosti, bolesti i mnogih drugih briga. Ponekad bi nalazila da joj je te{ko da se smeje, ali bi uvek, na ovaj ili na onaj
na~in, i to uspevala.
Kada je majka bila zauzeta, radio sam sâm poku{avaju}i da protuma~im nove re~i kad god na njih nai|em. Obi~no sam poku{avao i ispisivao
nazive predmeta oko sebe u ku}i, kao {to su vatra, slika, pas, vrata, stolica
i sli~no. Veoma sam se ponosio sobom kada savladam novu re~ i mogu da
je napi{em majci, da joj pokaèm kako sam dobar u~enik.
Jednoga dana sam s naro~itom uporno{}u poku{avao da savladam
novu re~, na koju sam nai{ao u Piterovoj ~itanci. Na kraju sam uspeo i
okrenuo se prema majci koja je sedela na stolici kraj vatre i hranila mog
malog brata. Bilo je ve~e, aprilsko svetlo na umoru stvorilo je oblik na podu i obasjavalo poliranu plo~u sto~i}a od mahagonija isti~u}i cikcak linije
na njenoj povr{ini. âj jo{ nije po~eo, a ostali su bili na spratu i igrali se
{kole. Sedeo sam skupljen u uglu sofe s Piterovom knjigom pred sobom
i olovkom u levom stopalu. Mnogo sam puta mole}ivo skretao pogled ka
mestu gde je majka sedela, o~ajan {to ovu re~ sam ispisujem. Ali videv{i
je kako se lagano ljulja na stolici drè}i bebu na grudima, ponovo sam se
okretao, ose}aju}i na neodre~en na~in da moram nekako sam da savladam ovu re~, bez maj~ine pomo}i.
Nekoliko minuta kasnije ispustio sam dug uzvik trijumfa usled ~ega
je majka ustala i beba se prome{koljila u njenom naru~ju.
“[ta je, Kris?” pitala me je. “Probudi}e{ bebu.”
Ali ja nisam mario. Na svoj neobi~an na~in, rok}u}i, rekao sam joj
da smesta do|e do mene.
“Nova re~, zar ne?”, rekla je prilaze}i i sela na ivicu sofe. Beba joj
je spavala na rukama.
Iskezio sam se i uzev{i olovku napisao re~ zbog koje sam tako dugo razbijao glavu. Kad je to bilo u~injeno, podigao sam pogled ka njenom
licu radi pohvale i video da ona nemo zuri u ono {to sam napisao na ivici
stranice. Ostala je tako tiha i zami{ljena toliko dugo da sam postao nestrpljiv i lako je gurnuo stopalom. Okrenula se, spustila ruku preko mene i
nasme{ila se.
Nova re~ koju sam po prvi put nau~io da pi{em bila je – M-a-j-k-a.1
1
Christy Brown, My left foot, The Minerva edition publishd 1990. by Mandarin
Paperbacks, Reissued 1994. Prevod Mima Ruì~i}
143
Hereticus, 3-4/2010
Kristi Braun
Vladimir Veli~kovi} – Poàr, 1996.
144
...............
POGLEDI
...............
Gordana Rajkov
predsednica Centra za samostalni ìvot osoba sa invaliditetom Srbije;
narodna poslanica u Skup{tini Republike Srbije, Beograd
RAZLIÎTI, PA [TA?
Nekoliko misli o razli~itom pristupu invalidnosti
U nizanju ovih misli, volela bih da po|em od pitanja – Ko ~ini
dru{tvo?
Jedna od mogu}nosti je da odgovor potraìmo u umetnosti, koja je
uvek odraz stvarnog ìvota. Ako po|emo od filma, mo`da }emo se setiti
~uvene fraze iz filma “Forest Gamp”, dobitnika {est Oskara, koju izgovara glavni lik (tuma~i ga Tom Henk), koji je ina~e osoba sa intelektualnim
te{ko}ama, a koja u slobodnom prevodu glasi – “Nezgode se doga|aju”.
(Shit happen). Drugi poznati lik, [rek, iz istoimenog animiranog filma,
tako|e dobitnika Oskara za 2001, koji se ina~e razlikuje od svojih sunarodnika, na pitanje “[ta sa tobom nije u redu?” odgovara “Nema ni{ta {to
sa mnom nije u redu. Svet je taj koji nije u redu.”
Dakle, ko ~ini dru{tvo i ko odre|uje ko su osobe sa invaliditetom?
O~igledno, to je takozvana “normalna” ve}ina, koja svoje percepcije bazira na medicinskom modelu, ali i mi sami, prihvataju}i “dokaze”
da “nismo sposobni” da obavimo odre|ene radnje. Ali kao {to je jedan od
vode}ih lidera invalidskog pokreta, gospodin Adolf Racka, rekao: “Sve
dok svoju invalidnost doìvljavamo kao tragediju, saàljeva}e nas. Sve
dok se stidimo sami sebe, na{i ìvoti }e se smatrati bezvrednim. Sve dok
}utimo, drugi }e nam govoriti {ta da radimo.”
Osobe sa invaliditetom odbijaju da }ute ve} ~etiri decenije. Kao i
mnogi drugi pokreti, pokret za prava osoba sa invaliditetom nastao je u
Americi, sedamdesetih godina, i od tada se osobe sa invaliditetom {irom
sveta bore da pokaù, dokaù i zahtevaju da ostvare ista prava kao i svi
ostali ljudi koji nemaju invaliditet.
Klju~no u ovom razmatranju je razumevanje pojmova “sposobnosti”
i “nesposobnosti”. Svi }e se setiti ~uvenog gr~kog mita o Ikaru i Dedalu,
koji nas u~i da ljudska bi}a nemaju sposobnost da lete. Pa opet, kroz vekove, ~ovek je ovladao novom tehnologijom koja omogu}ava ljudima da
145
Hereticus, 3-4/2010
Gordana Rajkov}
lete u “lete}im ma{inama”, odnosno avionima. Da li to zna~i da se prvobitna ljudska nesposobnost pretvorila u ljudsku sposobnost?
Tako|e znamo da osoba sa povredama ki~menog stuba i kvadriplegijom kao posledicom nema sposobnost da hoda, da se kre}e. Pa opet
odavno ljudsko dru{tvo omogu}ava osobama sa kvadriplegijom da se kre}u koriste}i “stolice sa to~kovima”, poznatije kao invalidska kolica, od kojih neka mogu da se kre}u i pomo}u elektromotora i obezbe|uju potpunu samostalnost u kretanju osobi koja ih koristi. Da li se i u ovom slu~aju
nesposobnost kretanja tako pretvara u sposobnost?
Zato razmi{ljajmo van zadatog okvira, van stereotipa koji su nam
predstavljani godinama. Prihvatanje “sposobnosti” je klju~no pitanje. Treba da govorimo o razli~ito sposobnim ljudima ili razli~itim sposobnostima,
jer ako smo mi, kao osobe sa invaliditetom, za ne{to “ne-sposobni”, za{to
primenjivati ne-sposobnost samo na nas?
Mi se razlikujemo od ve}ine, od ljudi koji nemaju invaliditet po na~inu na koji mi sami, na{i organi ili um “funkcioni{u”, po na~inu na koji
obavljamo odre|ene funkcije (kre}emo se, komuniciramo, u~imo...). Kao
posledica, diskriminisani smo po bilo kojoj od ovih razli~itosti.
Ovaj pristup uvaàva i do sada najpotpuniji dokumenat o na{im
pravima, Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom Ujedinjenih nacija.
Ona se bazira na holisti~kom pristupu fenomenu invalidnosti, u kojem se
prepoznaje da je invalidnost rezultat me|usobne interakcije izme|u osobe sa odre|enim o{te}enjem, prepreka u fizi~kom i socijalnom okruènju
i ìvotnih navika odre|enog ~oveka. Tako invalidnost prakti~no predstavlja smetnje u funkcionisanju odre|enog ~oveka u bilo kojem segmentu
njegovog ìvota, a odgovornost je dru{tva da u otklanjanju tih prepreka
prepozna i vrstu i nivo potrebne podr{ke. Samo ovakav pristup omogu}ava po{tovanje razli~itosti i obezbe|uje dostojanstvo za sve pripadnike jednog dru{tva. Ovakav pristup podsti~e razvoj, pomaè u traènju re{enja i
omogu}ava razmi{ljanje izvan zadatog kli{ea i okvira.
***
Ko ~ini dru{tvo i ko odre|uje ko su osobe sa invaliditetom? O~igledno, to je takozvana “normalna” ve}ina, koja svoje percepcije bazira
na medicinskom modelu, ali i mi sami, prihvataju}i “dokaze” da “nismo
sposobni” da obavimo odre|ene radnje. Osobe sa invaliditetom bore se
za promenu ovog pristupa ve} ~etiri decenije, bore se da pokaù, dokaù i
zahtevaju da ostvare ista prava kao i svi ostali ljudi koji nemaju invaliditet.
Klju~no u ovom razmatranju je razumevanje pojmova “sposobnosti” i “nesposobnosti”. Treba da govorimo o razli~ito sposobnim ljudima
ili razli~itim sposobnostima, jer ako smo mi, kao osobe sa invaliditetom
za ne{to “ne-sposobni”, za{to primenjivati “ne-sposobnost” samo na nas?
146
Razli~iti, pa {ta?
Mi se razlikujemo od ve}ine, od ljudi koji nemaju invaliditet po na~inu na
koji mi sami, na{i organi ili um “funkcioni{u”, po na~inu na koji obavljamo
odre|ene funkcije (kre}emo se, komuniciramo, u~imo...). Kao posledica,
diskriminisani smo po bilo kojoj od ovih razli~itosti. Ako razmi{ljamo van
zadatog okvira, van stereotipa koji su nam nametani godinama, shvati}emo da invalidnost prakti~no predstavlja smetnje u funkcionisanju u bilo
kojem segmentu ìvota odre|enog ~oveka, a odgovornost je dru{tva da u
otklanjanju tih prepreka prepozna i vrstu i nivo potrebne podr{ke. Ovakav
pristup omogu}ava po{tovanje razli~itosti i obezbe|uje dostojanstvo za sve
pripadnike jednog dru{tva, podsti~e razvoj i pomaè u traènju re{enja.
147
Hereticus, 3-4/2010
Ana Pavlovi}
Ana Pavlovi}
SPREÂVANJE DISKRIMINACIJE OSOBA
SA INVALIDITETOM NA FAKULTETIMA
Postoje brojni oblici dru{tveno nepoèljnog pona{anja protiv kojih
se bori celokupna dru{tvena zajednica. Diskriminacija je jedan od oblika
nepoèljnog pona{anja ~ije manifestovanje ugroàva {irok spektar prava
i veliki broj razli~itih grupa i pojedinaca.
Govore}i o diskriminaciji osoba sa invaliditetom na fakultetima,
ne moèmo da ne spomenemo njihovo pravo na obrazovanje kao ljudsko
pravo svakog pojedinca zagarantovano brojnim me|unarodnim i doma}im pravnim aktima.
Pravo na obrazovanje spada u grupu ekonomskih i socijalnih prava,
tj. Drugu generaciju ljudskih prava. Obrazovanje je po~etak dru{tvenog
ìvota svakog ~oveka i ozna~ava prekretnicu u integrisanju u svakodnevni ìvot i normalno funkcionisanje. Do pre samo 200 godina obrazovanje
je bila retkost, do pre 100 godina luksuz dostupan bogatijim ~lanovima
dru{tva, a do nedavno nedostupno ènama i osobama sa invaliditetom.
Danas se moèmo pohvaliti dostupno{}u ili bar te`njom ka dostupno{}u
obrazovanja osobama sa invaliditetom. Kako se ~esto govori u medijima,
marginalizovane grupe dobijaju sve vi{e prava i prepoznaju se kao punopravni ~lanovi dru{tva. Tako su i osobe sa invaliditetom dobile svoj status
u dru{tvu, naàlost jo{ uvek prili~no ograni~en zbog brojnih predrasuda,
ali u zakonodavstvu ima sve vi{e prostora za njih.
Naro~it napredak u obrazovanju osoba sa invaliditetom zapaà se
posle Drugog svetskog rata. Osnivanje nove svetske organizacije Ujedinjenih nacija, koja ima za cilj odrànje mira i sigurnosti u svetu, predstavlja veliki korak ka po{tovanju ljudskih prava. Zemlje ~lanice Ujedinjenih
nacija èlele su da kreiranjem nove organizacije stvore bolji me|unarodni
poredak i svet u kome }e svi ljudi biti jednaki i njihova prava uvaàvana
i po{tovana.
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija iz
1948. godine u ~lanu 26. govori o pravu na obrazovanje i jednakosti u ostvarivanju ovog prava. Za potrebe ovog teksta citira}emo st. 1. i 2. ovog ~lana.
“1. Svako ima pravo na obrazovanje. Obrazovanje treba da bude
besplatno bar u osnovnim i niìm {kolama. Osnovno obrazovanje je obavezno. Tehni~ko i stru~no obrazovanje treba da bude svima podjednako
dostupno na osnovu njihove sposobnosti.
148
Spre~avanje diskriminacije osoba sa invaliditetom na fakultetima
2. Obrazovanje treba da bude usmereno ka punom razvitku ljudske
li~nosti i u~vr{}ivanju po{tovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ono
treba da unapre|uje razumevanje, trpeljivost i prijateljstvo me|u svim
narodima, rasnim i verskim grupama kao i delatnost Ujedinjenih nacija
za odrànje mira.”1
U ovom ~lanu se isti~e neophodnost osnovnog obrazovanja, koje
mora da bude obavezno i besplatno. Ono {to nas interesuje u ovom tekstu
je fakultetsko odnosno stru~no obrazovanje, koje mora da bude dostupno svima. Sve definicije prava na obrazovanje, naro~ito u me|unarodnim
pravnim aktima, pisane su po ugledu na definiciju iz citiranog ~lana 26.
Univerzalne deklaracije.
Jo{ jedan bitan pravni akt Ujedinjenih nacija, Me|unarodni pakt o
socijalnim, ekonomskim i kulturnim pravima iz 1966. godine, u ~lanu 13.
pravo na obrazovanje defini{e na slede}i na~in:
“1. Dràve ~lanice ovog Pakta priznaju svakom licu pravo na obrazovanje. One se slaù da obrazovanje treba da ima za cilj pun razvoj ljudske li~nosti i dostojanstva i da poja~a po{tovanje prava ~oveka i osnovnih sloboda. One su saglasne osim toga da obrazovanje treba da omogu}i
svakom licu da igra korisnu ulogu u slobodnom dru{tvu, da potpomaè
razumevanje, toleranciju i prijateljstvo izme|u svih naroda i svih rasnih,
etni~kih ili verskih grupa i da podsti~e razvoj delatnosti Ujedinjenih nacija na o~uvanju mira.
2. Dràve ~lanice ovog pakta priznaju da u cilju obezbe|enja punog
kori{}enja ovog prava:
a) Osnovno {kolovanje mora da bude obavezno i svima dostupno
besplatno;
b) Srednje {kolovanje, u svojim raznim vidovima, uklju~uju}i tu i
srednje tehni~ko i stru~no {kolovanje, treba da bude op{te i dostupno svima kroz odgovaraju}e mere, a naro~ito kroz postupno
uvo|enje besplatnog {kolovanja;
c) Vi{e {kolovanje treba da bude dostupno svima podjednako, zavisno od sposobnosti svakoga kroz odgovaraju}a sredstva, a naro~ito kroz postupno uvo|enje besplatnog {kolovanja;”2
Kao {to moèmo primetiti, ~lan 13. Pakta je veoma sli~an ~lanu 26.
Univerzalne deklaracije, s tim {to malo bliè defini{e nivoe obrazovanja.
Pravo na obrazovanje mora razvijati toleranciju, razumevanje i prijateljstvo bez razlike prema li~nim svojstvima. Ovde se konkretno ne navodi
invaliditet kao osnov razli~itosti, ali se iz te`nje dràva potpisnica da je
1
2
Vid. http://www.poverenik.org.rs/index.php/yu/doc/medjunarodni-dokumenti-/
146-eaa-eaaja-o-aa
Ceo tekst Pakta videti na: http://www.unmikonline.org/regulations/unmikgazette/04serbian/SChri/SCIntCovEcSocCulRights.pdf
149
Hereticus, 3-4/2010
Ana Pavlovi}
svakome zagarantovano pravo na obrazovanje, koje mora biti dostupno
svima po~ev od osnovnog do vi{eg, moè zaklju~iti da se to odnosi i na
osobe sa invaliditetom.
Pravni akt Ujedinjenih nacija koji se konkretno odnosi na osobe
sa invaliditetom je Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom iz 2006.
godine, koju je ratifikovala Narodna skup{tina republike Srbije, tako da
danas ~ini deo na{eg pozitivnog prava.
^lan 24. Konvencije ure|uje pravo na obrazovanje osoba sa invaliditetom.
“1. Dràve strane ugovornice priznaju pravo osoba sa invaliditetom na obrazovanje. U cilju ostvarivanja ovog prava bez diskriminacije i
na osnovu jednakih mogu}nosti, dràve strane ugovornice }e obezbediti
inkluzivni sistem obrazovanja na svim nivoima i doìvotno u~enje u cilju:
A) Punog razvoja ljudskog potencijala i ose}anja dostojanstva i vlastite vrednosti kao i ja~anje po{tovanja ljudskih prava, osnovnih
sloboda i razli~itosti me|u ljudima;
B) Razvoja li~nosti, talenata i kreativnosti osoba sa invaliditetom
kao i njihovih umnih i fizi~kih sposobnosti do punog stepena njihovih potencijala;
C) Omogu}avanja osobama sa invaliditetom da efikasno u~estvuju
u slobodnom dru{tvu.
2. U ostvarivanju ovog prava, dràve strane ugovornice }e obezbediti da:
A ) Osobe sa invaliditetom ne budu isklju~ene iz sistema op{teg obrazovanja na osnovu invaliditeta kao i da deca sa invaliditetom ne
budu isklju~ena iz slobodnog i obaveznog osnovnog ili srednjeg
obrazovanja, na osnovu invaliditeta;
B) Osobe sa invaliditetom imaju pristup inkluzivnom, kvalitetnom
i slobodnom osnovnom i srednjem obrazovanju, ravnopravno sa
drugima u zajednici u kojoj ìve;
C) Se pruè razumna prilago|avanja u skladu s potrebama pojedinca na kojeg se to odnosi;
D) Osobe sa invaliditetom dobiju potrebnu podr{ku u okviru sistema op{teg obrazovanja radi njihovog efikasnijeg obrazovanja;
E) Efektivne mere individualizovane podr{ke budu obezbe|ene u
sredinama koje maksimalno pogoduju akademskom i dru{tvenom razvoju u skladu sa ciljem punog uklju~ivanja.
3. Dràve strane ugovornice }e omogu}iti osobama sa invaliditetom da u~e ve{tine ìvota i dru{tvenog razvoja radi njihovog punog u~e{}a u obrazovanju i ravnopravnog pripadanja zajednici. U tom cilju, dràve strane ugovornice }e preduzeti odgovaraju}e mere, uklju~uju}i da:
150
A) Omogu}e lak{e u~enje Brajevog pisma, alternativnog pisma,
uveli~avaju}ih i alternativnih na~ina, sredstava i formata komunikacije kao i ve{tina orijentacije i kretanja, uz podr{ku i usmeravanje od strane lica sa sli~nim problemima;
B) Olak{aju u~enje znakovnog jezika i unaprede lingvisti~ki identitet zajednice gluvih;
C) Obezbede da se {kolovanje osoba, posebno dece, koja su slepa,
gluva ili i slepa i gluva, organizuje na najprikladnijim jezicima,
na~inima i sredstvima komunikacije za pojedinca, kao i u sredinama koje maksimalno pogoduju akademskom i dru{tvenom razvoju.
4. Da bi pomogle da se obezbedi ostvarivanje ovog prava, dràve
strane ugovornice }e preduzeti odgovaraju}e mere u cilju zapo{ljavanja
nastavnika, uklju~uju}i i nastavnike sa invaliditetom, koji su kvalifikovani
za znakovni jezik ili Brajevo pismo, kao i obuke profesionalaca i osoblja
koji rade na svim nivoima obrazovanja. Takva obuka }e obuhvatiti svest o
invaliditetu i kori{}enje odgovaraju}ih uveli~avaju}ih i alternativnih sredstava, na~ina i formata komunikacije, obrazovnih tehnika i materijala kao
podr{ke osobama sa invaliditetom.
5. Dràve strane ugovornice }e obezbediti da osobe sa invaliditetom
imaju pristup op{tem tercijernom obrazovanju, stru~noj obuci, {kolovanju
odraslih i doìvotnom u~enju bez diskriminacije i ravnopravno sa drugima.
U tom cilju, dràve strane ugovornice }e voditi ra~una da se osobama sa invaliditetom obezbede razumna prilago|avanja.”3
Dràve potpisnice Konvencije se zalaù za inkluzivno obrazovanje
kao najbolji vid izjedna~avanja osoba sa invaliditetom sa ostalim pripadnicima dru{tva u kome ìve. Obrazovanje mora biti inkluzivno na svim
nivoima, kako bi se obezbedilo po{tovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, razumevanje, tolerancija i po{tovanje razli~itosti me|u ljudima.
Konvencija promovi{e razvijanje ljudske li~nosti i njenog umnog i fizi~kog
potencijala, kao i kreativnost i talente osoba sa invaliditetom. Osobe, a naro~ito deca sa invaliditetom ne smeju biti isklju~eni iz sistema osnovnog i
srednjeg obrazovanja, a u sredinama gde je to mogu}e mora se podsticati
akademski i dru{tveni razvoj svakog pojedinca. Pravo na obrazovanje }e
se lak{e i efikasnije ostvarivati ukoliko se primene odgovaraju}e individualizovane mere i posebna pa`nja obrati na potrebe svakog pojedinca
i u tom smislu u~ine razumna prilago|avanja. Radi lak{eg pristupanja
obrazovnom procesu neophodno je osobe sa invaliditetom nau~iti nekim
ìvotnim ve{tinama i ve{tinama dru{tvenog razvoja. Pri tome se misli na
u~enje Brajevog pisma (taktilnog pisma, sastavljenog od 6 ispup~enih
3
www.autizambg.org.rs/.../Medjunarodna%20konvencija%20o%20pravima%
20osoba%20sa%20invali...
151
Hereticus, 3-4/2010
Ana Pavlovi}
ta~aka, koje koriste slepe osobe, ~iji je utemeljitelj bio Luj Braj u 19. veku), znakovnog – gestovnog govora, kojim se sluè osobe o{te}enog sluha,
kao i kori{}enje drugih na~ina, formata i sredstava komunikacije, kojima
bi se obrazovanje u~inilo dostupnijim. Pod ìvotnim ve{tinama se naravno podrazumeva i u~enje orijentacije i kretanja osoba sa invaliditetom,
pri ~emu poseban akcenat stavljamo na kretanje slepih i slabovidih osoba uz pomo} belog {tapa i pasa vodi~a, koji, uzgred budi re~eno, jo{ uvek
ne potpadaju pod pravnu regulativu na{e dràve. Treba tako|e re}i da
podjednako veliki problem predstavlja i kretanje osoba sa invaliditetom,
korisnika invalidskih kolica, koji se suo~avaju sa arhitektonskim preprekama i nemogu}no{}u pristupa brojnim objektima. U cilju kvalitetnijeg
obrazovanja, potrebno je osposobiti nastavnike kroz razne vidove obuke
u kori{}enju nastavnog materijala prilago|enog posebnim obrazovnim
potrebama osoba sa invaliditetom, edukacije o pojmu i pristupu invaliditetu, pa i zapo{ljavanja nastavnika sa invaliditetom koji bi pruìli dodatnu
podr{ku tokom obrazovnog procesa. Osobama sa invaliditetom se mora
obezbediti pristup op{tem tercijernom – fakultetskom obrazovanju, kao i
ostalim vidovima doìvotnog u~enja i usavr{avanja. Fakultetsko obrazovanje u svesti dru{tva mora biti podjednako prihva}eno kao neophodno
jer je dugo smatrano da je ovim osobama dovoljno osnovno i eventualno
srednje obrazovanje.
Na regionalnom – evropskom planu Evropska Unija je dosta pa`nje
posvetila pobolj{anju poloàja i kvaliteta ìvota osoba sa invaliditetom.
Sa 27 dràva ~lanica i te`njom pro{irenja na zemlje zapadnog Balkana,
Unija }e pokriti ve}i deo evropskog prostora na kome }e se primenjivati
pravo i standardi koji su obavezuju}i i koji }e doneti vi{e ravnopravnosti
za osobe sa invaliditetom. Brojni projekti i pravni akti doneti su proteklih
godina u ovoj oblasti. Treba pomenuti da je 2003. godinu Evropska Unija
proglasila godinom osoba sa invaliditetom.4
Poveljom o osnovnim pravima Evropske Unije iz 2000. godine, koja je postala vaè}i pravni akt i sastavni deo Lisabonskog ugovora, Unija
pored ostvarivanja ekonomskih ciljeva i interesa po~inje da dobija i ulogu
za{titnika i ~uvara ljudskih prava svih svojih gra|ana.
U ~lanu 14. Povelja garantuje pravo na obrazovanje.
“1. Svako ima pravo na obrazovanje i pristup profesionalnom i trajnom usavr{avanju,
2. Ovo pravo uklju~uje i mogu}nost dobijanja besplatnog obaveznog obrazovanja.
3. U skladu sa nacionalnim zakonima koji ure|uju njihovu primenu,
po{tuje se sloboda osnivanja nau~nih centara uz po{tovanje demokratskih
4
152
Vid. 2001/903/CE: Decisión del Consejo, de 3 de diciembre de 2001, sobre el Año
Europeo de las personas con discapacidad 2003.
principa, kao i pravo roditelja na zagarantovano obrazovanje njihove dece u skladu sa njihovim filozofskim, verskim i pedago{kim uverenjima.”5
Ovde se pravo na obrazovanje prepoznaje kao pravo svih koje }e se
ostvarivati bez razlika u pogledu verskih, filozofskih, pedago{kih i drugih
uverenja. ^lan 26. se konkretno odnosi na osobe sa invaliditetom i promovi{e njihovu dru{tvenu integraciju.
“Unija prepoznaje i po{tuje pravo osoba sa invaliditetom da iskoriste mere koje garantuju njihovu autonomiju, dru{tvenu i profesionalnu
integraciju i u~e{}e u ìvotu zajednice.”
Pod dru{tvenom i profesionalnom integracijom se podrazumeva
najpre integracija kroz obrazovanje, a kasnije i radno angaòvanje osoba
sa invaliditetom. Tri najva`nija stuba integracije osoba sa invaliditetom u
pravnim aktima Evropske Unije su obrazovanje, zapo{ljavanje i uklju~ivanje u dru{tveni ìvot.
Unija je pre 20 godina po~ela da se bavi ure|enjem obrazovnog
procesa osoba sa invaliditetom. U tom cilju Savet ministara obrazovanja
dràva ~lanica doneo je 31. maja 1990. godine Rezoluciju o integraciji dece i mladih sa invaliditetom u redovne obrazovne sisteme. Jo{ tada je bilo
jasno da je vi{e nego neophodno uklju~iti decu i mlade sa invaliditetom u
redovne obrazovne sisteme kako bi se postigao èljeni kvalitet u njihovom
obrazovanju i dru{tvo nau~ilo da ìvi i prihvati razlike me|u ljudima, a
da se to u~ini jo{ u detinjstvu kroz {kolovanje i druènje dece sa invaliditetom sa vr{njacima koji nemaju nikakav ili imaju neki drugi oblik invaliditeta. Usledila je i Rezolucija Saveta ministara o jednakim mogu}nostima u obrazovanju i usavr{avanju u~enika i studenata sa invaliditetom od
5. maja 2003. godine.6
Ova rezolucija u devet ta~aka navodi neka re{enja koja se mogu primeniti radi uspe{nog premo{}ivanja odre|enih problema u obrazovanju.
Rezolucija poziva dràve ~lanice da:
“I – pomognu i podrè punu dru{tvenu integraciju dece i mladih
sa posebnim potrebama kroz adekvatno obrazovanje i usavr{avanje,
kao i njihovo uklju~ivanje u {kolski sistem koji }e se prilagoditi njihovim
potrebama;
II – u~ine dodatne napore kako bi trajno obrazovanje bilo {to je
mogu}e dostupnije osobama sa invaliditetom i u tom kontekstu obrate
posebnu pa`nju na upotrebu novih tehnolo{kih dostignu}a, multimedija,
5
6
Vid. Diario Oficial no C 364 de 18 de diciembre de 2000 p. Carta de los derechos
fundamentales de la Unión Europea
Vid. Resolución del Consejo de 5 de mayo de 2003 sobre la igualdad de oportunidades en educación y formación para los alumnos y estudiantes con discapacidad
– Diario Oficial no C 134 de 07 de junio de 2003
153
Hereticus, 3-4/2010
Ana Pavlovi}
interneta radi pobolj{anja kvaliteta u~enja, omogu}uju}i pristup izvorima i uslugama kao {to su razmene i saradnja na daljinu (u~enje elektronskim putem),
III – promovi{u mogu}nosti pristupa svim javnim sajtovima vezanim za obrazovanje i profesionalno usavr{avanje osoba sa invaliditetom,
po{tuju}i propise o dostupnosti mreè;
IV – u neophodnim slu~ajevima pove}aju pruànje usluga i tehni~ke pomo}i u~enicima i studentima sa posebnim potrebama pri obrazovanju i usavr{avanju,”
Prve ~etiri ta~ke rezolucije govore o najve}im te{ko}ama sa kojima
se suo~avaju osobe sa invaliditetom. Najpre je neophodno podràti njihovu integraciju u dru{tveni ìvot, uklju~iti ih u redovne obrazovne sisteme,
koji }e biti prilago|avani njihovim potrebama, umesto izolacije u specijalnim obrazovnim ustanovama.
Posebna pa`nja je usmerena na informati~ko osposobljavanje –
opismenjavanje osoba sa invaliditetom, jer se svakodnevni ìvot ne moè
zamisliti bez ra~unara i pristupa internetu. Moramo ista}i da su ra~unari
u u~enju mo`da najzastupljeniji kod osoba o{te}enog vida, jer im uz pomo} programa tzv. Sintetizatora glasa i ~ita~a ekrana pomaù pri i{~itavanju ud`benika, pretraìvanju po internetu, pisanju i drugo. Da ne govorimo o tome da se veliki broj raznovrsnih informacija i onlajn izdanja
pisanih i elektronskih medija moè prona}i na internetu kao i vr{iti pla}anje ra~una, kupovina i mnogo toga {to savremenom ~oveku pruà komfor i u{tedu vremena.
Naravno, rezolucija govori o neophodnosti nesmetanog pristupanja
javnim sajtovima u cilju {to boljeg obave{tavanja i prikupljanja informacija vezanih za obrazovanje. Veoma va`no je i pruànje tehni~ke podr{ke i
ostalih neophodnih usluga pomo}i. Pri tome se, naravno, misli na pomo}
pri kori{}enju knjiga koje }e biti u adekvatnim formatima dostupnim za
u~enje studentima o{te}enog vida, ~injenje fizi~ki dostupnim objekata u
kojima se nastava izvodi, kao i, gde je to potrebno, na angaòvanje personalnog asistenta – lica koje }e se starati da u~enik odnosno student sa
invaliditetom uspe{no prevazi|e prepreke u obrazovanju.
U pozitivnom pravu republike Srbije kao posebne pravne akte vezane za pitanja osoba sa invaliditetom treba pomenuti Zakon o spre~avanju diskriminacije osoba sa invaliditetom iz aprila 2006. godine, Zakon o
potvr|ivanju Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom od maja 2009. godine i Zakon o visokom obrazovanju koji je usko
vezan za temu o kojoj govorimo u ovom tekstu.
Zakon o spre~avanju diskriminacije osoba sa invaliditetom u ~lanu
18. govori o obrazovanju:
154
“1. Zabranjena je diskriminacija zbog invalidnosti na svim nivoima
vaspitanja i obrazovanja.
2. Diskriminacija iz st. 1. ovog ~lana obuhvata:
1. Uskra}ivanje prijema deteta pred{kolskog uzrasta, u~enika odnosno studenta sa invaliditetom u vaspitnu odnosno obrazovnu
ustanovu koja odgovara njegovom prethodno ste~enom znanju
odnosno obrazovnim mogu}nostima.
2. Isklju~enje iz vaspitne odnosno obrazovne ustanove koju ve}
poha|a dete pred{kolskog uzrasta, u~enik odnosno student sa
invaliditetom iz razloga vezanih za njegovu invalidnost.
3. Postavljanje neinvalidnosti kao posebnog uslova za prijem u vaspitnu odnosno obrazovnu ustanovu, uklju~uju}i podno{enje uverenja o zdravstvenom stanju i prethodnu proveru psihofizi~kih
sposobnosti, osim ako je taj uslov utvr|en u skladu sa propisima
kojima se ure|uje oblast obrazovanja.”7
Osobe sa invaliditetom nailaze na brojne prepreke pri uklju~ivanju
u obrazovni proces. Ovaj zakon izri~ito zabranjuje diskriminaciju u obrazovanju po osnovu invaliditeta i nabraja koja ~injenja odnosno propu{tanja }e se sankcionisati. Uskra}ivanje prijema, isklju~enje iz obrazovne
ustanove i postavljanje neinvalidnosti kao dodatnog uslova neophodnog
za prijem u vaspitnu odnosno obrazovnu ustanovu su radnje koje su ranijih godina stajale na putu redovnom obrazovanju osoba sa invaliditetom.
Treba ista}i da postoje dva modela obrazovanja osoba sa invaliditetom – specijalizovano i inkluzivno obrazovanje. Specijalizovano obrazovanje, koje je duboko ukorenjeno u na{ obrazovni sistem, odnosi se na
osnovno i srednje obrazovanje.
Mali procenat u~enika sa invaliditetom koji poha|aju ova dva nivoa
obrazovanja se upisuje u redovne obrazovne ustanove. Oni se upu}uju u
specijalizovane centre, gde se radi sa u~enicima odre|ene vrste invaliditeta uz kori{}enje auditivnih, taktilnih, vizuelnih i drugih specijalizovanih
metoda uz stru~nu pomo} defektologa. Mana ovakvih centara je izolovanje u~enika, nedostatak porodi~nog okruènja. Imaju}i u vidu da se centri
nalaze u ve}im gradovima ili samo u glavnom gradu, u slu~aju Srbije, za
u~enike je uglavnom neophodan internatski sme{taj.
U slu~aju visokog obrazovanja je ne{to druga~ije. Zakon o visokom
obrazovanju republike Srbije u ~lanu 8. navodi ko sve ima pravo na visoko obrazovanje u republici Srbiji.
“Pravo na visoko obrazovanje imaju sva lica sa prethodno ste~enim srednjim obrazovanjem, bez obzira na rasu, boju koè, pol, seksualnu
7
Vid. Slu`beni glasnik, br. 33/2006.
155
Hereticus, 3-4/2010
Ana Pavlovi}
orijentaciju, etni~ko, nacionalno ili socijalno poreklo, jezik, veroispovest,
politi~ko ili drugo mi{ljenje, status ste~en ro|enjem, postojanje senzornog
ili motornog hendikepa ili imovinsko stanje.”
Kao {to moèmo primetiti, zakonodavac je izme|u ostalih uslova
koji ne smeju biti prepreka pri prijemu studenta u bilo koju visoko{kolsku ustanovu, naveo i invaliditet odnosno postojanje senzornog ili motornog hendikepa.
Malo u~enika sa invaliditetom odlu~i da nastavi {kolovanje po zavr{etku srednje {kole. U nedostatku podr{ke dràve, dru{tva, organizacija osoba sa invaliditetom, materijalnih sredstava, pa ponekad i same
porodice, osobe sa invaliditetom se ne usu|uju na preduzimanje ovako
velikog koraka.
Studenti sa invaliditetom imaju mogu}nost da se upi{u na redovne dràvne i privatne fakultete. Posle dugogodi{nje izolacije, oni dolaze
u dodir sa spoljnim svetom, susre}u se sa kolegama i profesorima ~iji zadatak nije isklju~ivo bavljenje specijalizovanim obrazovanjem. Pred njih
se postavljaju nove i mnogo ozbiljnije obaveze, kao i u slu~aju studenata
bez invaliditeta. Oni se tada suo~avaju sa brojnim tehni~kim, ali i psiholo{kim preprekama. Neki se povla~e u sebe, postaju rezervisani i ne komuniciraju dovoljno sa svojim kolegama, dok drugi bivaju prihva}eni i
po~inju da se integri{u.
Akademska sredina upravo treba da podsti~e integraciju, po{tovanje
ljudskih prava, toleranciju, prihvatanje razli~itosti, mada se ne sme izgubiti
iz vida da studenti poti~u iz raznih sredina, da su vi{e ili manje formirane
li~nosti, ponekad ve} optere}ene predrasudama i ne znaju da na pravilan
na~in pristupe novim kolegama. Ustru~avaju}i se da pri|u jedni drugima,
studenti ~esto ne uspostave nikakvu komunikaciju i studije jednostavno
zavr{e jedni pored drugih, a ne kao {to bi trebalo, jedni sa drugima.
Naravno, studije osoba sa invaliditetom su optere}ene brojnim tehni~kim preprekama. êsto se de{ava da je studentima, korisnicima invalidskih kolica, onemogu}en pristup zgradama fakulteta, amfiteatrima, slu{aonicama i toaletima u samoj zgradi. Mali broj fakulteta ima postavljene
ulazne rampe i pristupa~ne liftove unutar zgrade. Studenti o{te}enog vida
nailaze na nedostupnu literaturu za pripremanje ispita i pra}enje nastave.
Naime, oni koriste ~ita~ ekrana koji vizuelne poruke pretvara u zvu~ne,
tako da ud`benici moraju biti u word formatu kako bi ih ~ita~ ekrana pro~itao kao obi~an tekst.
Uz izgovor da {tite autorska prava, izdava~i nisu dovoljno senzibilisani za ustupanje ud`benika ovim studentima i nisu zainteresovani za pronalaènje kompromisnog re{enja, iako znamo da prema Zakonu o ud`benicima svi imaju pravo na dostupne ud`benike. Osobama o{te}enog sluha
156
nisu dostupna predavanja koja nisu prevedena na gestovni govor ili ako
pomo}u odre|enih ure|aja nije izvr{ena korekcija zvuka u amfiteatrima.
Iz svega navedenog moèmo zaklju~iti da je studentima sa invaliditetom vi{e nego neophodna podr{ka na polju visokog obrazovanja. înioci
koji bi morali da u~estvuju u pobolj{anju kvaliteta visokog obrazovanja
za studente sa invaliditetom su dràva, dru{tvena zajednica, organizacije
osoba sa invaliditetom, univerziteti i fakulteti, profesori, studenti, kako
oni bez invaliditeta tako i sami studenti sa invaliditetom.
Treba pomenuti nekoliko pozitivnih primera podr{ke studentima sa invaliditetom u republici Srbiji. Beogradski univerzitet je osnovao
Centar za studente sa hendikepom, koji je po~eo sa radom 2008. godine.
Prevashodni zadatak centra je da pruà neophodnu podr{ku studentima
sa invaliditetom kroz prilago|avanje – skeniranje, ~itanje i prevo|enje
ud`benika u audio i elektronski oblik, prevo|enje nastave na gestovni jezik, pruànje neophodnih informacija vezanih za visoko obrazovanje kao
i obavljanje drugih aktivnosti vezanih za visoko obrazovanje studenata
sa invaliditetom.8
Kao pozitivan primer u prilago|avanju uslova studiranja za studente
sa invaliditetom, pomenu}emo Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu,
koji obezbe|uje svim svojim studentima o{te}enog vida sve ud`benike u
elektronskoj formi u word formatu, neophodne za pra}enje celokupnog
studijskog programa na fakultetu. Tako|e su na Pravnom fakultetu postavljene rampe za studente korisnike invalidskih kolica, kao i zvu~ne petlje
za studente o{te}enog sluha.
Jo{ jedan vid diskriminacije koji se ne odnosi direktno na fakultete,
ali je neposredno vezan za studiranje, jeste postojanje studentskog doma
za studente sa invaliditetom u Beogradu. Opre~na su mi{ljenja o potrebi
postojanja ovakvog doma. Neki smatraju da je to neophodno, me|utim,
na taj na~in se studenti sa invaliditetom stavljaju u izolovan poloàj i izdvajaju od ostatka akademske zajednice i {to boljeg upoznavanja i ostvarivanja kontakata sa kolegama bez invaliditeta.
Problem na{eg dru{tva je jo{ uvek strah od zajedni{tva i uklju~ivanja
osoba sa invaliditetom u redovne dru{tvene tokove. Neophodno je uskladiti praksu sa pozitivnim pravom, koje je, moramo priznati, dosta dobro
i prestati sa izolovanjima i izdvajanjima osoba, pa samim tim i studenata
sa invaliditetom u posebne ustanove.
Poruka uspe{ne integracije i spre~avanja diskriminacije bi bila da
treba raditi na po{tovanju ljudskih prava studenata sa invaliditetom, ohrabrivati ih da se {koluju, obezbediti im pristupa~ne studije kroz tehni~ku
8
Vid. http://www.bg.ac. rs/csrp/clanice/centri/csh.php
157
Hereticus, 3-4/2010
Ana Pavlovi}
i personalnu podr{ku i, najva`nije, u~initi sve da se kroz neophodnu edukaciju nastavnog, administrativnog osoblja i studenata, uspostavi ìva i
neposredna komunikacija sa studentima sa invaliditetom. Tako }e oni biti
prihva}eni kao ravnopravni ~lanovi akademske zajednice, ~ije se studiranje ne}e svoditi samo na po{tovanje odre|enog ~lana zakona.
Ne sme se dozvoliti da visoko obrazovanje osoba sa invaliditetom
bude podvig najhrabrijih, niti puka obaveza dràve da po{tuje njihovo
ljudsko pravo da se {koluju. To mora biti izbor svakog pojedinca da se
obrazuje i na taj na~in doprinese zajednici u kojoj ìvi.
158
Ilija Markovi}
aforisti~ar, Novi Sad
AFORIZAM KAO POSLEDNJI
BEDEM ODBRANE (5)
Mosti} do na{eg
Ako po|emo od premise da zemlja pripada onima koji nas obra|uju, do}i }emo do zaklju~ka da treba graditi mostove preko reka, ali i
jedan mosti} do na{eg ~oveka. [to vrh zaradi na mostu, dno izgubi pod
njim. Pogotovo ako se zna, a zna se, da je prazna vre}a teà od dàka punog zaklju~aka. Kad otad`bina zove, patriote ne znaju za granice razuma,
niti taj i taj tajkun zna za granice patriotizma.
Teritorijalni princip je ma~ sa dve o{trice (bode vrhom): tu|e ne}emo osvojiti, svoje ne moèmo odbraniti. Predsednik koji zna {ta ho}e glavna je prepreka onima koji mogu. Prema tome, ako nemate ni{ta protiv,
vi ste za. Rogovi u vre}i slaù se s pretpostavkom koju kapitalci imaju o
sebi: samo sloga Srbina spasava, ali ale ne znaju – ~ija?
Sve ima svoju cenu, samo je cena na{e gluposti nemerljiva do sada
(dosada ubija) poznatim mernim instrumentima. Ljudi i objekti ugroèni
su od poplava gluposti. Na{i kandidati izigravali su budale dok nas nisu
izigrali.
Demagozi ne sabiraju babe i àbe dàbe. Fotogeni~nom politi~aru
ni fotorobot ne moè primirisati, a da ne zapu{i nos. Narodu kome je du{a
u nosu svaki smrad do|e glave. (Boj se onog ko je viko bez golema mrijet
smrada.) Bojimo se da od novog boja ne}e biti ni{ta. U stvari, bi}e ni{ta.
Ako ne znate granice ni~ije zemlje, kada }emo saznati da je srpska
zemlja ni~ija?! Da |ubre zna za granice patriotizma, ne bi se razmetalo
po ni~ijoj zemlji.
Pre je pasulj bio narodna hrana, danas su knedle. Ko guta knedle,
ima tvrdu stolicu.
Kad su se sloìle sve kockice, kocka, a ne koska, ba~ena je odozgo.
Gde }e se zaustaviti, gde }e ìvot stati, |avo zna. U borbi na ìvot i smrt
ìvot ima samo teoretske {anse.
Zemlja van sebe
Va`no je mi{ljenje Me|unarodnog suda pravde u Hagu, ali ne i u
Beogradu. îm je Pravda u autu, vozi Mi{ko s povezom preko o~iju. I Kosovo i Evropa i svet na jednu stranu, Srbi – na drugu. Srbija je zasluìla
159
Hereticus, 3-4/2010
Ilija Markovi}
ve}a priznanja od Kosova. Kosovo je Srbija van sebe. [ta su Srbi bogu
zgre{ili, |avo zna.
I mi smo mislili da su ovi isti oni dok se oni nisu presvukli u ove.
Osma ofanziva je nastavak Osme sednice. Nema promene stava: narod
je u buli, vo|e u preambuli ustava. Samo sloga sa SPS I SNS DS spasava.
Parlamentarna ve}ina nema pravo da kr{i ustav dok ne dobije befel sa najvi{eg mesta. Svi znamo da je gre{iti ljudski. Elem, jeste ljudski,
al nije po{teno.
Da nismo udarali glavom u zid, ne bismo pomerali pame}u. I obrnuto. Narodu koji udara glavom u zid svaka je ulica slepa.
Da vlastoljupci nisu u formi, ne bi se formalizam izmetnuo u samoljublje. Va`nije je sa~uvati vlast nad narodom nego nad sobom. Stoga
se vlast ~uva svim sredstvima poreskih obveznika. U kakvoj su nu`di oni
gore, znamo mi dole. Kad se |ubre razme}e na politi~kom polju, svaki
problem je ekolo{ke prirode.
Zato u borbi protiv ki~a prva poklekne ki~ma. Odnosno, u borbi
protiv korupcije pobedu odnese borba za funkcije. Dok je buba u uhu,
dou{nik je u dosluhu sa va{ima. Kad pre~uje glas razuma, u{i pre ~uju glupost no {to je va{i demantuju. Menjaju srednji kurs kako kormilaru dune.
Izme|u Scile i Haribde.
Dinar je blago oja~ao. Blago nama. Ju~e su govorili jedno, danas
drugo. Izgleda da zara|uju na razlici u ceni jednog i drugog. Stopa inflacije od ju~e ne}e biti prekora~ena sutra. Niti }e talas poskupljenja probiti
granicu od 8 odsto. Potopi}e je. Naravno, {to su stope inflacije ve}e, poloàj guvernera je stabilniji.
Para-lele
Oko centra mo}i sve vidi. A mi od vas ne vidimo bolje. Sad se vidi,
sad se zna ko }e kome, ko je u komi. Ako nemate ni{ta protiv, vi ste za.
Ako nemate ni{ta protiv boljeg sutra, recite danas, porecite ju~e: bolje
sutra – gore danas.
Narod se prevario u vama – vi u njemu. Bog i Bo`ja Vera stvorili su
ovaj svet za sedam dana. Ovaj onaj – za minut. ]utanja, naravno. Boè,
sa~uvaj i sakloni vo|a sklonih kloniranju! Od ostalih ~uva}emo se sami.
A da li }emo se sa~uvati – |avo zna. Pogotovo {to je ne~astivom ispod ~asti da se izvla~i na ~asnu re~. Da bi se izvukao na{ ~ovek, treba uè. Uè
shvatanje – ve}a koncentracija. îm se na ne{to skoncentri{emo, skre}u
nam pa`nju na poredak. Da li }emo graditi sistem po meri jednog ili drugog, pitanje je demokratsko. Prvo lice uvek ima alternativu: on ili niko.
I dok se veliki ra~undìja prera~unava, bira~ko telo mnoì se deljenjem.
160
Aforizam kao poslednji bedem odbrane (5)
Da nismo podlegli re~ima, ne bismo Vladu prepoznali po koraku:
jedan napred – dva nazad. Rekonstrukcija ovoga puta ili vlade, na{e su
para-lele. Fuj! Puj, pike! Kad se pikavac udene izme|u kaìprsta i srednjeg, zakon je {ipak.
[to prili~i volu, ne li~i Biku Koji Sedi na tri stolice. Gde nu`da zakon menja, smrad se {iri brzinom Njegove Obojene Svetlosti, bojene pokretnim slikama.
Iza svakog uspe{nog mu{karca stoji televizija. Istina je jedna, a katodnih cevi – milion. Ako se televizija oglu{i o istinu, ne}e oni s kojima je
u dosluhu; ako ha{ki istraìtelji ne mogu da u|u u trag na{ima, mogu va{i,
u{i, dou{nici. Mobilni. Da prijemnik nije odbojnik, ne bi se istina obijala o
glave. Odbijala, riko{etirala do krajnje ta~ke. Crna ta~ka je, u stvari, crna
rupa. U njoj je sva sila onoga sveta.
Ako je lepota prolazna, {to o politi~kom mrtvacu govorite sve najlep{e? U superlativu. Kao da u istoriji nije bilo i ve}ih budala.
Kukavi~luk mu}ak
Jeste nepismen, ali je podoban – ~ita izme|u redova. Ba{ kao i ~itaoci. Elem, belem – bu}: ako jedni i drugi ~itaju izme|u, i pisci treba da
pi{u izme|u. [ta je pisac hteo da kaè, zna islednik. Kad su instrumenti
prisile na{timovani, istinu gude zaslepljeni vla{}u. Drugi bi znali {ta je prvi hteo da kaè da su u~ili nemu{ti jezik predvodnika. Zato, od magarca
koji snosi odgovornost nikad predvodnik.
Mozak nacionalnog tima je veliki potencijal: {to on moè, mali ne
moè da pojmi. U radi{e svega bi{e. Da je zavr{io likovnu akademiju, mogao bi da se slika. Kakav Koko{ka i kakvo jaje! Od aktuelnih grabljivica
hrabrije su kukavice – podme}u svoja. Kad se kukavac sinji ugnezdi, niko
ne zna cenu svojih i tu|ih jaja. Da nije zagrejao stolicu, ne bismo znali koliki je smrad. Iliti ako sam ja isti on, vi ste mi prvi me|u jednakima. Nego,
ako je ja pa ja prvo lice, ko je u koaliciji mu}ak?
Otkad koalicioni partneri serviraju, svako obe}anje je na liniji – in.
Itd., kad impotentni vlastoljupci igraju ìvim figurama, Figure veneris lista srednji prst.
Status kandidata dogodine, voajera – do daljnjeg. Srbija je mlada.
O~ijukanje i paradiranje sa starom frajlom bio bi atak na ponos, pogotovo
{to je ponosan Srbin svoj na svome. A teritorijalni integritet i suverenitet
odrednice koje spaja ni~ija zemlja. Dok se ubica ne vrati, mi }emo tapkati u mestu. Na licu mesta.
Pogodak je pun sebe. Prema tome, pokretni cilj moè da odahne.
Dok dogovor ku}u gradi, zavisnici vlasti kupuju ciglu – da posao
ne trpi. U nedostatku odgovaraju}eg gra|evinskog materijala, majstori
161
Hereticus, 3-4/2010
Ilija Markovi}
prvog reda ugra|uju procenat. Da ìvot nije bio – mrtvo slovo na papiru,
ne bi pesme novog kosovskog ciklusa bile jedanaestera~ke: “@ivot damo,
Trst ne damo! Ostale teritorije i Kosovo pride.” Zato se pamet u glavu
uteruje odozdo.
Pekin{ka patka i ptica rugalica
Da u svakoj {ali nije polovica vica, istina bi oti{la bez traga, do vraga.
I obratno, povratno. Na{ bumerang je najbolji – vra}a nam se vi{e puta. Da
nije permutacije, ne bi vrag doneo {alu, do{ao po svoje, ostavio nam na{e.
Ako u{i otkaù poslu{nost, ne}e va{i dou{ci. Kad su nam dojavili
da je na{a {ansa u na{im rukama, uhvatili smo se za glavu. Pamet u glavu,
kondom na glavu. Nije nepoznato da glava koja klima ne opire se kondomima, picipevcima, jebivetrima. Ko diè glas, kondom }e mu do}i glave.
Asan` nije optuèn zbog Vikiliksa, ipsilona i ostalih nepoznatih veli~ina,
ve} zbog nekori{}enja kondoma, {to u [vedskoj ima karakter seksualnog
uznemiravanja.
Ako }emo se pozivati na rezultate istraìvanja, u Srbiji se stide navla~enja na napetu stvar, ali ne i na nabrekle vijuge, na tanak led. Da stvari nisu izmakle kontroli, ne bi nebeski narod bio van doma{aja Zemljine
teè. Mi Srbi nismo jedni protiv drugih, ve} jedni i drugi protiv sebe. Sre}a u nesre}i gubi identitet. Odelo ne ~ini ~oveka, navodno, kako tvrdi prva postava.
Nobele, izvini! Draga nam je istina, jo{ draà Kina. Vuk demantovao ornitologa: “Golub mira je ptica rugalica. Mira – pti~ica.” Shodno tome, pekin{ka patka je silica – seli se sa stupca u stupicu. Dràva rekla, pa
porekla. Ni sama ne zna kako svet da umilostivi, kad od milostinje ìvi.
Povuci, potegni, ne moè se i{~upati. Pozove Deda Mraz u pomo} Mi{ka.
Kad bi vlada povukla ma~ka za rep, Mi{ko bi se i{~upao.
Jagma jeste turska re~, ali je plja~ka srpska. Operacija je akcija koju
kompjuteri obavljaju u ime i za ra~un ministra. Kad je ministar operisan
od stida, ortoped operi{e po budètskim ustanovama.
[uster-mat
Dok Srbi ne izbore mesto pod Suncem, nebesko telo promeni}e
putanju. Gde sve moè da bidne, ni{ta ne moè da bude. Moè i obrnuto,
naopako – u Srbiji. [to je prvoj {pijunski satelit, drugoj Srbiji je {pijunka.
Istina o {pijunskom satelitu obi{la je svet i vratila se u vidu bumeranga.
Na{ je najbolji. Vra}a nam se vi{e puta.
U satelitskoj dràvi svi putevi vode u budèt. Verovatno zato {to smo
svi zavisnici vlasti. I {to je na snazi pravilo: ko skida sa sebe odgovornost,
lak{e se penje. Kad politi~ki krugovi izazivaju potrese u zemlji, epicentar
162
je u vrhu vlasti. [to je krug uì, centar mo}i je ve}i. I tako dalje. [to se
kolo vi{e {iri, centar je sve dalje. Po{to je njihov krug savr{ena kriva, svaka
njegova ta~ka jednako je udaljena od cilja. Me|utim, u za~aranom krugu
svaka ta~ka je potencijalni centar.
Dok se centri mo}i vrte u koncentri~nim krugovima, te{ko se koncentrisati na jednu glupost. Glupost manja ve}oj se priklanja. Otuda i pitanje: kako znate da smo glupi koliko smo te{ki, kad vaga nije ba`darena?!
Bilo kako bilo, dok pametni ne do|u sebi, budale }e tr~ati po~asne krugove.
Kad se nevinost dokazuje na sudu, pretpostavka nevinosti je jo{ jedna dimenzija bra~nog trougla. Izme|u bra~nog i Bermudskog razme}e se
znak jednakosti. Bermudski je ravnostran: isto odstojanje, ista meta, isti
proma{eni ministri. Kad je ministar na braniku zemlje, istina je u zemlji.
Elem, nije problem {to je lopta u na{em dvori{tu, ve} – {ta je na{e dvori{te?
Na Dan pobede nismo bili sa pobednicima. Bili smo se na drugom mestu.
Nismo dobili matu{ku, nego {uster-mat. Zato podvucite crtu i saberite se!
S podvu~enom crtom minus iste veli~ine ~ini znak jednakosti. Odnos snaga je izjedna~en: svet nam ne moè pomo}i, sami sebi ne moèmo
vi{e odmo}i.
Vlast
Vlast je uradila za satiru vi{e od svih satiri~ara. Sve je druga~ije, samo se preokupacije satiri~ara ne menjaju. Kad je u procepu izme|u vlasti
i gluposti, aforizam je karika koja nedostaje. Draì je draèj gorkog smeha od svih nadraàja vlasti. Prepotentnom vlastoljupcu ispravljene vijuge
golicaju ma{tu. Po pravilu, prvi potez izabrane vlasti jeste rokada malog
i velikog mozga.
U borbi za golu vlast impotentni su najìlaviji. Ko izgubi glavu za
vla{}u, svaka mu je kapa taman. Ko voli vlast vi{e nego sebe, ima permanentnu krizu identiteta. Koliko je njima do nje, toliko je nama do njih.
Jedan dan na njoj valja kao 365 u prestupnoj. Da je ljubav prema vlasti
platonska, odnosi izme|u bira~kog tela i izabranih bili bi sno{ljiviji. Po
zakonu gravitacije, nebeska tela se privla~e. Bira~ko je gravidno otkad se
navuklo na obe}anja.
Odgovorna vlast odgovara na pitanja koja niko ne postavlja. Dobra
se menja da narod ne primeti. Lo{a ne prime}uje narod. Manji od makovog zrna su opojno sredstvo opijenih vla{}u. Vlast koju narod ne razume
mora vi{e da radi na prevaspitanju naroda.
Ne zna se {ta je gore: da vlast vodi tu|u brigu ili va{u. Kad je reakcija vlasti brza, kakva li joj je akcija?! Akcija “Birajmo doma}e” izaziva
reakciju: “Birajmo najbolje!” Bili bismo evropska ìtnica da u ovoj zemlji
nije previ{e gladnih vlasti.
163
Hereticus, 3-4/2010
Ilija Markovi}
Vlast kvari ~oveka, ali joj ni on ne ostaje duàn. Kad je vlast pokvarena, vlastodràc je klicono{a. Postigli su maksimum. Ni vlast ne moè
vi{e da ih pokvari. Vlast je po~ela borbu s korupcijom – nastavlja s kriminalom. Da li je kriminal u vlasti ili je vlast u kriminalu, |avo zna. On
je njihov koalicioni partner. Te{ko je re}i {ta je ve}i blam: vladati s njima
ili biti pod njima?
Test i testo
Gde je demagogija nauka, med i mleko su osnovne namirnice. Prirodno, nema meda bez radilica, ni muè poreskih obveznika bez dràvnog aparata.
Ako je Talmud sveta jevrejska knjiga, Palamud je, gospodo ministri,
ud`benik srpske politike. U tom smislu je i smicalica: da nije demokratskih
promena, ne bi bira~i bili (i ostali) bera~i bostana. Otkad se gladni vlasti
sprdaju s demokratijom, siti svega tancuju kako creva sviraju. [to zna~i
da }e obe}anja demagoga dràti vodu dok se bira~ko telo ne popi{mani,
dok mu ne do|e odozdo.
Retrogradno, lakat je parametar, metar – {ut u aut. U Srbiji lakat
ima duù tradiciju od du`nog metra. O zloj pari da ne govorimo. [to je
dinar ja~i prema evru nominalno, interes Evrope je slabiji za Srbiju, realno. Srbija je iza{la iz krize, a da to niko nije primetio. Sem predsednika
vlade, prvog ministra, premijera itd.
Elem, gde god igra nebeski narod, utakmica je visokog rizika. Patriotske snage dejstvuju sinhrono – anahrono. Moèmo zajedno ru{iti, ali
ne i graditi. Kad nacionalne boje brane nacionalisti svih boja, pobednici
isti~u trobojku na pola koplja. Dok strane u sukobu ne na|u zajedni~ki
jezik, sluì}e se nemu{tim jezikom predvodnika. I ne samo to, ovo, ono i
ovno: on u bo`jem stadu vidi sebe.
Dok se partija igra na{im ìvcima, budale nas drè u {ahu. Da pametniji nisu popu{tali pod pritiskom, ne bi se budale opametile. Ne daju
na se. îm se mali mozak koristi 1%, veliki se okoristi 100%. Ko nas je
napravio budalama, pod jedan, pravi se lud; drugo, zna majka otad`bina.
Kako prve dozvati pameti, kad se drugima ne odazivaju na glas razuma?! U borbi protiv zdravog razuma ne biraju se sredstva, ve} protivnici. Kako bi dràva poloìla test. A na testu inteligencije mese hleb oni
koji su ovo zamesili.
Sud i usud
Svaki na{ problem ima svoje re{enje. Ali ne i na{e. Nismo imali
{anse. Pravda je bila na na{oj strani. Srbi zapeli za pravdu. Kao da ne postoji zakon. Jasno je zna~enje dok ne usledi njegovo tuma~enje. Pravda
164
je spora samo za one koji je traè. [to smo traìli, to smo i dobili. Ta~nije,
Srbija je dobila {to je zasluìla druga strana.
Sve deklaracije o Kosovu na jednu stranu, jedna – na drugu. Dok
politika svr{enog ~ina daje o~ekivane rezultate, uvek }e biti kriv neko drugi. U stvari, niko nije kriv, dok se ne dokaè suprotno. Narod nije kriv za
ovo, nije za ono. Nije niza{ta. Niko ne zna {ta nam je. Svi znaju {ta nije.
Tek sada je svima jasno da nikome ni{ta nije jasno. Na{ stav jasan je svima. Osim nama.
Dok oni tamo vrte pal~eve, ovi ovde sisaju palac. Nije revan{izam.
Ovo je za ono. Mnogim odgovorima ne odgovaraju pitanja. Ko se ne pita
ni za {ta – za sve ima jedan odgovor. Zadrà}emo svoje mi{ljenje. I ono
}e nas. Ko druk~ije misli, na{ je istomi{ljenik. Srbija izlazi iz recesije i ulazi
u krizu mi{ljenja. Kad bude suo~enje, ne}emo prepoznali svoje mi{ljenje.
Politika kvari ~oveka, ali joj ni on ne ostaje duàn. Da dirigentu nije
buba u uhu, imao bi sluha za disonantne tonove. Diplomatija radi na dva
koloseka. Uskom i slepom. Kad slepe vo|e upru poglede u crnu ta~ku,
naprave crnu rupu. Prevelika doza istine ubija u pojam. Kalibar katodne
cevi meri se brojem ispaljenih.
Neke su nule te{ke kao |ule. U kakvoj su nu`di oni gore, znamo mi
dole. Mi po Vuku, a Me|unarodni sud pravde po nama. Mi{ljenje suda
je jedno ali vredno po lule mira koju smo popu{ili. I pored toga {to smo
znali da pu{enje i mi{ljenje {kode zdravlju.
Zemlja van sebe
Va`no je mi{ljenje Me|unarodnog suda pravde u Hagu, ali ne i
u Beogradu. îm je Pravda u autu, vozi Mi{ko s povezom preko o~iju.
I Kosovo i Evropa i svet na jednu stranu, Srbi – na drugu. Srbija je zasluìla ve}a priznanja od Kosova. Kosovo je Srbija van sebe. [ta su Srbi bogu zgre{ili, |avo zna.
I mi smo mislili da su ovi isti oni dok se oni nisu presvukli u ove.
Osma ofanziva je nastavak Osme sednice. Nema promene stava: narod
je u buli, vo|e u preambuli ustava. Samo sloga sa SPS I SNS DS spasava.
Parlamentarna ve}ina nema pravo da kr{i ustav dok ne dobije befel
sa najvi{eg mesta. Svi znamo da je gre{iti ljudski. Elem, jeste ljudski, al’
nije po{teno. Da nismo udarali glavom u zid, ne bismo pomerali pame}u.
I obrnuto. Narodu koji udara glavom u zid svaka je ulica slepa.
Da vlastoljupci nisu u formi, ne bi se formalizam izmetnuo u samoljublje. Va`nije je sa~uvati vlast nad narodom nego nad sobom. Stoga
se vlast ~uva svim sredstvima poreskih obveznika. U kakvoj su nu`di oni
gore, znamo mi dole. Kad se |ubre razme}e na politi~kom polju, svaki
problem je ekolo{ke prirode.
165
Hereticus, 3-4/2010
Ilija Markovi}
Zato u borbi protiv ki~a prva poklekne ki~ma. Odnosno, u borbi
protiv korupcije pobedu odnese borba za funkcije. Dok je buba u uhu,
dou{nik je u dosluhu sa va{ima. Kad pre~uje glas razuma, u{i pre ~uju glupost no {to je va{i demantuju. Menjaju srednji kurs kako kormilaru dune.
Izme|u Scile i Haribde.
Dinar je blago oja~ao. Blago nama. Ju~e su govorili jedno, danas
drugo. Izgleda da zara|uju na razlici u ceni jednog i drugog. Stopa inflacije od ju~e ne}e biti prekora~ena sutra. Niti }e talas poskupljenja probiti
granicu od 8 odsto. Potopi}e je. Naravno, {to su stope inflacije ve}e, poloàj guvernera je stabilniji.
Istina i katodne cevi
Da EU ponudi ono {to ne nudi, odbili biste s indignacijom. Dakako,
kad bi Rusija ponudila isto, prihvatili biste oberu~ke. Prema tome, pitanje je biti il’ ne biti u jednoj ili drugoj orbiti? Da Srbija zna gde je, znala
bi gde }e, koji joj je. Datum.
Dvanaesti mart je ta~ka u kojoj se seku interesi dve Srbije. [to se
prepona{a ti~e, on }e nastaviti diplomatski da ru{i prepone na putu saradnje: ping-pong – gong! Vreme je isteklo. U cajtnotu smo ba{ zato {to
imate vremena na pretek.
Ako svaki narod zasluùje vlast kakvu ima, onda pokvarenoj vlasti
odgovara neodgovoran narod. Vlast po~ne borbu protiv korupcije i kriminala, a zavr{i kao koalicioni partner. Kontrolni punkt je kriti~na ta~ka:
kada narod ne moè da kontroli{e svoju vlast, moè ona njega. Odozgo
do dna. Itd. – u sredi{te zemlje.
Ko se penje crvenim tepihom, ne crveni se dok silazi u narod. Narod
je odvajao od svojih usta da bi imali oni koji nemaju {ta nemaju. Od zaplenjene imovine kriminalaca dava}e se siroma{nima. Ne kriminalcima, za
ime boga. Ostalima. Novi paket mera je za nove siroma{ne. Stari, izvinite!
Da mediji nisu nezavisni od istine, ne bi vlast u borbi protiv korupcije i kriminala koristila manevarsku municiju – uz podr{ku katodnih cevi.
îm katodna cev zine, zagrize pola istine. Pola istine i pola istine – cela poluistina. Kad istina zaglavi u katodnoj cevi, masovni ubica ubija u pojam.
Ubijeni u pojam odaju znake ìvota, te otkrivaju svoj nezavidan poloàj.
Jedni zavide drugima, a nama – niko.
Borba protiv korupcije je kriminalna. Vlast ne moè da se pomiri
s korupcijom i kriminalom istovremeno. Gubi iz vida da ta~na vaga ta~nije zakida.
Mera besmrtnosti je ono {to ~ovek ostavi iza sebe, a ne ispod. Me|utim, kad ono u|e u proces reprodukcije, dobije se ovo. Od svakog ~oveka ispadne g.....
166
Reagovanje
...................
POLEMIKE
...................
Povodom “Uputstva za standardizovan nediskriminatorski govor i
pona{anje” obudsmana Sa{e Jankovi}a na stranicama nedeljnika NIN vo|ena je polemika o tzv. jeziku invalidnosti. Ovom prilikom objavljujemo
stavove profesora Ivana Klajna, Ivanke Jovanovi}, izvr{ne direktorke Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom i Jelene Milo{evi}, predsednice Nacionalne organizacije za retke bolesti.
Ivan Klajn
Filolo{ki fakultet Univerziteta u Beogradu
UKIDAJU SE INVALIDI?
Vratimo se jo{ jednom na “Uputstva za standardizovan nediskriminativni govor i pona{anje” ombudsmana Sa{e Jankovi}a, o kojima je bilo
re~i pro{li put na ovom mestu. U tim uputstvima bilo je re~eno, izme|u
ostalog, da “nisu dozvoljeni pojmovi lezbijka (koristi se lezbejka), peder,
perverzni, nenormalni, seka persa, ènski petko, lezba~a, topli brat, mu{kara~a, seksualno devijantni, bolesni, jer su uvredljivi i degradiraju}i za
dostojanstvo i li~nost LGBT osoba”. U me|uvremenu, ombudsmanu je
stiglo pismo od “Gej lezbijskog info centra” u kome se kaè: “Smatramo
da pojmovi lezbijka, peder, topli brat sami po sebi ne spadaju u uvredljive
i degradiraju}e”, ve} da sve zavisi od konteksta u kome se koriste. Ombudsman je zahvalio na pismu i rekao da }e “razmotriti sugestije i ugraditi ih u Uputstvo, koje je dokument u stalnom razvoju”.
Ono {to nas ovde zanima jeste neobi~na tvrdnja da je lezbijka uvredljivo i stoga zabranjeno, dok je lezbejka dozvoljeno. Obja{njenja o sufiksima nisu ba{ mnogo uzbudljiva za ~itaoce, ali ih moramo dati da bi se
ra{~istio jedan o~igledan nesporazum. Sufiksi -ejac i -ejka, sa pridevom na
-ejski, javljaju se samo u izvedenicama koje ve} u izvornom jeziku imaju
“ej”. Kaèmo epikurejac i epikurejski jer je u gr~kom Epikoureios, plebejac, plebejka i plebejski jer je u latinskom plebeius, crvenoarmejac prema
ruskom krasnoarmeec. Od imena ostrva Lezbos (rodnog mesta pesnikinje
Safo, koja se zaljubljivala u devojke) pridev ne glasi Lesbeios nego Lesbios.
167
Hereticus, 3-4/2010
Ivan Klajn
Sufiks -ijski i ina~e koristimo za izvo|enje od imena na koja se zbog te{ke
suglasni~ke grupe na kraju osnove ne bi moglo dodati samo -ski, kao baskijski od Bask, gardijski od garda, nordijski od nema~kog Nord. Sve ovo
zna~i da je lezbijka (i lezbijski) gramati~ki ispravno, lezbejka (lezbejski) je
pogre{no, a besmislica je tvrditi da je jedan oblik uvredljiv dok drugi nije.
U tre}em delu “Uputstava” nalaè se: “Uvek koristiti izraze ’osoba sa invaliditetom’, ’dete sa smetnjama u razvoju’, nikako termine invalid, ometeno dete... Ne koristiti izraz ’parking za invalide’ ve} ’parking za
vozila osoba sa invaliditetom’, ’invalidne organizacije’ ve} ’organizacije
osoba sa invaliditetom’.”
Svi lingvisti koje sam ikad poznavao ili ~itao borili su se protiv birokratskog gomilanja re~i, zahtevali da se raspisuje konkurs za direktora
a ne “za izvr{ioca poslova i radnih zadataka direktora”, da red i mir odràvaju policajci a ne “pripadnici Ministarstva unutra{njih poslova”, da se
kaè “ve}i nego pre” a ne “ve}i u odnosu na prethodni period”, “vreme }e
se prolep{ati” a ne “do}i }e do procesa stabilizacije vremenskih prilika”...
Sada ombudsman zahteva suprotno: nemoj re}i u jednoj re~i ono {to se
moè re}i sa tri! Ja ne znam da li }e i predstavnici invalidskih organizacija
(ne invalidnih, kako pi{e u dokumentu) napisati pismo za{titniku gra|ana, ali oni bi se sigurno sloìli da invalid nije neka pogrdna re~ koju treba
izbegavati. Moè ~ak imati i prizvuk po~asti, kad je re~ o ratnim vojnim
invalidima (kako li }emo ih ubudu}e zvati: ratne vojne osobe sa invaliditetom? osobe sa ratnim vojnim invaliditetom?). Pouka iz svega ovoga je
da ubudu}e ne treba izdavati “uputstva za standardizovan govor” a da se
prethodno ne konsultuju stru~njaci za jezik.
NIN, 5. avgust 2010.
Vladimir Veli~kovi} – Ponor, 1990.
168
Reagovanje
Ivanka Jovanovi}
Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom Srbije, Beograd
NA[E REÎ ODSLIKAVAJU NA[E STAVOVE
Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom Srbije
Beograd
Broj: 75
Datum: 16.08.2010. godine
Uredni{tvu NIN-a
Gospodinu Ivanu Klajnu
Reagovanje Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije
na tekst pod nazivom “Ukidaju se invalidi”
Po{tovani gospodine Klajn,
uz svo du`no uvaàvanje Va{eg poznavanja jezika, odlu~ili smo da
uredni{tvo NIN-a zamolimo da objavi reagovanje Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije (NOOIS) kao krovne organizacije koja
zastupa interese svih osoba sa invaliditetom u Srbiji, na tekst pod nazivom “Ukidaju se invalidi”, zbog potrebe da odgovorimo na stavove koje
ste izneli u svojoj kolumni u vezi dela o tzv. jeziku invalidnosti (povodom
“Uputstva za standardizovan nediskriminativni govor i pona{anje”), koji
po na{em uverenju apsolutno ne odslikavaju i stavove invalidskog pokreta.
Naime, kada se govori o korektnoj upotrebi jezika kojim se opisuju pripadnici marginalizovanih grupa, me|u koje spadaju i osobe sa invaliditetom kojih u Srbiji ìvi oko 800.000, onda to vi{e nije samo pitanje
jezika, lingvistike, pravopisa. Jedan od osnovnih principa kada govorimo
o politi~ki korektnoj upotrebi jezika i to kako u pokretu osoba sa invaliditetom, tako i me|u pripadnicima drugih marginalizovanih grupa jeste
slede}i – korektno je upotrebljavati one izraze koje prihvata ve}ina pripadnika te grupacije. U skladu sa tim i ~injenicom da se svest razvija brè
od jezika, kao i u skladu sa me|unarodnim i doma}im dokumentima koji defini{u ove pojmove, a imaju}i u vidu da je invaliditet samo jedna od
karakteristika osobe, invalidski pokret u Srbiji, ali i u svetu, koristiti izraz
“osoba/ lice sa invaliditetom” a ne fraze – “invalidno lice/ osoba, dete sa
smetnjama u razvoju ili sa posebnim potrebama” i sli~no.
Izraz “osoba sa invaliditetom” dolazi iz socijalnog modela invalidnosti, jer akcenat stavlja na samu li~nost i njene potencijale, dok je invalidnost u drugom planu. Dakle, invaliditet je samo jedna od mogu}ih
169
Hereticus, 3-4/2010
Ivanka Jovanovi}
~ovekovih karakteristika i ne odnosi se na celu osobu, te je upotreba politi~ki korektnih termina iz ove oblasti zajedni~ka odgovornost u procesu
senzibilizacije javnosti na razli~itost, dakle odgovornost onih koji zastupaju interese osoba sa invaliditetom, ali i medija i pojedinaca koji oblikuju
i prosle|uju informacije. Uostalom, da li su Vuk Karadì}, Betoven, Helen Keler, Ruzvelt, Stiven Hoking, Rej ârls, Stivi Vonder i mnogi drugi ostali upam}eni po svojim nedostacima, invalidnostima koje ih sve povezuju, ili po svojim veli~anstvenim dostignu}ima u oblastima umetnosti,
nauke, kulture, politike...
Do pre desetak godina, u Srbiji je dominirao tzv. medicinski model
invalidnosti iz koga je dolazio i tzv. “medicinski” i “dijagnosti~ki” govor,
poput re~i: invalid, pacijent, slu~aj, vezan za kolica ili paraplegi~ari, cerebralci, distrofi~ari... Zajedni~ko za sve ove izraze jeste to da se osobama
sa invaliditetom implicira manja vrednost, smanjenost kapaciteta i potencijala, posebnost, koji mogu sluìti kao opravdanje za omalovaàvanje,
segregaciju, izolaciju, osnov za shvatanja da osobe sa invaliditetom predstavljaju teret za dru{tvo u kome ìve i kona~no ~esto osnov za diskriminaciju (postoji puno na~ina da se sprovede diskriminacija nad nekim, ali
su naj~e{}a tri osnovna oblika: putem govora, kroz pona{anje i direktnim
ugroàvanjem/oduzimanjem prava).
Nasuprot ovome, adekvatni su bilo koji izrazi koji kombinuju li~nost i invalidnost, kao na primer: osoba sa invaliditetom, osoba sa distrofijom/kvadriplegijim..., korisnik/ca invalidskih kolica, organizacija osoba
sa invaliditetom (jer izraz “invalidna organizacija” bi trebalo da zna~i da
je re~ o organizaciji sa kojom ne{to nije u redu).
[to se ti~e Va{e opaske u vezi “birokratskog gomilanja re~i” to tako|e nema opravdanja, jer upravo mediji to koriste kao izgovor kada pothranjuju stereotipe i negativne stavove. Jer, kako objasniti ~injenicu da
}ete u naslovima novinskih tekstova, naravno i u samim tekstovima, naj~e{}e nalaziti izraze “Cigani”, iako je politi~ki korektno upotrebljavati izraz Rom, a pri tom je i kra}e?!
Ako na{e re~i odslikavaju na{e stavove, a ako mediji konstrui{u
a ne samo re-prezentuju stvarnost, onda je i ovaj na~in skretanja pa`nje
javnosti na ovo pitanje izuzetno zna~ajan, jer mediji nude tuma~enja doga|aja, uzore pona{anja, sisteme vrednosti... Ne treba zaboraviti da mediji pored informativne, imaju i edukativnu ulogu, da treba da obrazuju
javnost, ru{e stereotipe, pokre}u na razmi{ljanje, podiù svest posebno o
marginalizovanim grupama. Oni obezbe|uju “slike” koje ljudi koriste da
mapiraju sopstvenu stvarnost. Zato je veoma va`no kako pi{emo, o ~emu
izve{tavamo, jer i izborom tema i na~inom na koji se to ~ini, mediji {alju
implicitne poruke o onome {to je dru{tveno prihvatljivo. Ljudi se tako nekriti~ki oslanjaju na medijske poruke – na njihove predstave dobra i zla,
170
Na{e re~i odslikavaju na{e stavove
za i protiv, nas i njih, normalnog i devijantnog... Kroz te predstave mediji
daju vi{e od informacije – nude pri~e o neprihvatanju, opovrgavanju drugih koji nisu kao “mi”...
A {to se ti~e pouke za kraj, i stru~njaci za jezik, i predstavnici vlasti,
i institucija, i civilnog dru{tva, uvek bi pre svih drugih trebali da konsultuju same predstavnike marginalizovanih grupa o tome koji izrazi su za njih
prihvatljivi, pre nego {to o tome zauzmu sopstveni stav!
Izvr{na direktorka NOOIS
Ivanka Jovanovi}, dipl. politikolog
Vladimir Veli~kovi} – Veliko gonjenje, fig. III, 1986.
171
Hereticus, 3-4/2010
Jelena Milo{evi}
Jelena Milo{evi}
Nacionalna organizacija za retke bolesti Srbije, Beograd
NA SMRT ÊKA 600.000 MLADIH
Datum: 11. 12.2010. godine
Uredni{tvu Vesti online
Gospodinu Glavnom i odgovornom uredniku
Reagovanje Nacionalne organizacije za retke bolesti Srbije na tekst
pod nazivom “Na smrt ~eka 600.000 mladih”
Po{tovani Gospodine uredni~e,
Kao dru{tveno odgovorna grupa gra|ana, odlu~ili smo da zamolimo uredni{tvo Vesti-online da objavi reagovanje Nacionalne organizacije za retke bolesti Srbije (NORBS) na tekst pod nazivom “Na smrt ~eka
600.000 mladih” autora Tomislava Ze~evi}a.
Nacionalna organizacija za retke bolesti Srbija je osnovana sa ciljem da na principima punog gra|anskog u~e{}a i dostojanstva radi na
unapre|enju kvaliteta ìvota osoba sa retkim bolestima i porodica ovih
osoba. Tekst je navodno pisan na osnovu izjava datih na Pres konferenciji, povodom osnivanja ove organizacija, koja je 26. novembra odràna
u Medija Centru, a na kojoj novinar koji je pisao tekst o~igledno nije ni
bio, niti je bilo koga od predstavnika na{e organizacije intervjuisao. Pres
konferencija, otvorena za javnost, a naro~ito za predstavnike medija, je
bila organizovana upravo sa ciljem da se odgovori na nedoumice i predrasude koje u dru{tvu postoje o retkim bolestima. Zaista je nedopustivo,
a i po zakonu ka`njivo, da neko ko sebe naziva ozbiljnim novinarem iznosi ovakve neistine u tekstu, izmi{lja citate sagovornika, da uredni{tvo
isti tekst objavi, a da se onda svi zajedno krijete iza nekakve pri~e o èlji
da se pomogne “nesre}nim ljudima”.
Prvo i osnovno, {to se ti~e pompeznog naslova i cifre od 600.000 osoba sa retkim bolestima, na konferenciji je vi{e puta napomenuto da ta~an
broj osoba sa retkim bolestima ne postoji, ve} postoje procene. Drugo, zahvaljuju}i modernoj medicini, mnogo osoba sa retkim bolestima doìvi i
srednje, kao i pozne godine, ìve}i ìvot u skladu sa svojim fizi~kim mogu}nostima, nadogra|uju}i se, u~e}i, rade}i, osnivaju}i svoje porodice i sli~no.
Na konferenciji nije bilo ni re~i o tome da osobe sa retkim bolestima “Nemaju pravo na zdravstveno osiguranje, na zdravstvenu knjiìcu,
nemaju pravo da podiù lekove na recepte, nemaju pravo na pratioca,
172
Reagovanje
preostalo im je samo ono najgore. Ovo je sudbina svih obolelih od retkih,
a smrtonosnih bolesti u Srbiji, koja ih je odbacila, zaboravila, izbrisala...”
înjenica jeste da je socijalni poloàj osoba sa retkim bolestima i njihovih porodica teàk, ali je daleko od toga da nam “je ìvot opusto{en zbog
neizle~ive bolesti”. Niko nema prava da ne~iji ìvot ovako karakteri{e,
a ponajmanje neko ko se temom retkih bolesti do sada o~igledno nije bavio, niti se potrudio da prisustvuje samoj konferenciji ili eventualno pro~ita Saop{tenje za javnost. Na samoj konferenciji se sve vreme govorilo
o pozitivnim aktivnostima koje Nacionalna organizacija za retke bolesti
Srbije namerava da inicira, sa velikim entuzijazmom i pozivom na saradnju
upu}enim nadle`nim institucijama, vladinim i nevladinim organizacijama,
kao i strukovnim udruènjima, s obzirom da je jedan od ciljeva NORBS-a
upravo ostvarivanje partnerskog odnosa sa navedenim dru{tvenim akterima. Ko god je tog dana prisustvovao konferenciji moè da potvrdi da smo
sve vreme govorili da na{im ciljevima pristupamo ozbiljno, profesionalno
i bez èlje da izazovemo saàljenje u javnosti. Uvereni smo da je to pravi
put da svoje ideje i ciljeve sprovedemo u delo.
[to se ti~e korektne upotrebe jezika kojim se opisuju pripadnici marginalizovanih grupa, me|u koje spadaju i osobe sa invaliditetom, od kojih
neke, ali ne sve, imaju retku bolest, u skladu sa me|unarodnim i doma}im
dokumentima koji defini{u ove pojmove, invalidski pokret u Srbiji i u svetu koristi izraz “osoba sa invaliditetom”, “korisnik/ca invalidskih kolica”,
a ne fraze poput “prikovana za kolica” i sli~no. Izrazi “osoba sa retkom
bole{}u” ili “osoba sa invaliditetom” dolaze iz socijalnog modela invalidnosti, jer akcenat stavljaju na samu li~nost i njene potencijale, dok su bolest i invalidnost u drugom planu i samo jedna od karakteristika li~nosti.
Izrazi koji se koriste u ovom tekstu za osobe sa retkim bolestima impliciraju manju vrednost, smanjenost kapaciteta i potencijala, posebnost,
i kao takvi mogu sluìti kao opravdanje za omalovaàvanje, segregaciju,
izolaciju, osnov za shvatanja da ove osobe predstavljaju teret za dru{tvo
u kome ìve i, kona~no, ~esto osnov za diskriminaciju. Diskriminacija se
moè sprovesti na mnogo na~ina, ali su naj~e{}a tri osnovna oblika: putem
govora, kroz pona{anje i direktnim ugroàvanjem/oduzimanjem prava.
Ako na{e re~i odslikavaju na{e stavove, a ako mediji konstrui{u
a ne samo re-prezentuju stvarnost, onda je i ovaj na~in skretanja pa`nje
javnosti na ovo pitanje izuzetno zna~ajno, jer mediji nude tuma~enja doga|aja, uzore pona{anja, sisteme vrednosti... Ne treba zaboraviti da mediji pored informativne, imaju i edukativnu ulogu, da treba da obrazuju
javnost, ru{e stereotipe, pokre}u na razmi{ljanje, podiù svest posebno o
marginalizovanim grupama. Oni obeze|uju “slike” koje ljudi koriste da
mapiraju sopstvenu stvarnost. Zato je veoma va`no kako pi{emo, o ~emu
izve{tavamo, jer i izborom tema i na~inom na koji se to ~ini, mediji {alju
173
Hereticus, 3-4/2010
Jelena Milo{evi}
implicitne poruke o onome {to je dru{tveno prihvatljivo. Ljudi se tako nekriti~ki oslanjaju na medijske poruke – na njihove predstave dobra i zla,
za i protiv, nas i njih, normalnog i devijantnog...Kroz te predstave mediji
daju vi{e od informacije – nude pri~e o neprihvatanju, opovrgavanju drugih koji nisu kao “mi”...
Zato bismo Vas zamolili da, ukoliko Vam je cilj da se bavite profesionalnim novinarstvom i po{tedite sebe tu`bi, teme obra|ujete kako dolikuje ozbiljnim medijima i da sagovornicima pristupate sa po{tovanjem,
citiraju}i njihove izjave ispravno, a ne prema sopstvenom naho|enju.
Tako|e, smatramo da je neophodno da objavite tekst u kome }ete
se izviniti Nacionalnoj organizaciji za retke bolesti Srbije i svim osobama
sa retkim bolestima zbog etiketiraju}eg na~ina na koji ste predstavili osobe
sa retkim bolestima, ~ime se izaziva efekat stigmatizacije i diskriminacije
ovih gra|ana i pove}ava socijalna distanca zajednice, koja ve} ionako postoji, kao i {iroj javnosti, ako ste ~lankom izazvali ovakav efekat u javnosti.
S po{tovanjem,
Jelena Milo{evi}
Predsednica Nacionalne organizacije
za retke bolesti Srbije
Vladimir Veli~kovi} – Veliko gonjenje, 1986.
174
.....................
INTERVJUI
.....................
Jovica Trkulja
STRAST U POLITICI *
Tema NIN-a za novogodi{nji broj bi}e: Ima li strasti u politici danas? Nedavno je u jednom intervjuu Slavoj @ièk rekao da se ne samo na
Balkanu, nego “u ~itavoj Evropi danas politikom sa stra{}u bavi jo{ samo
rasisti~ka desnica koja je neprijateljski raspoloèna prema imigrantima”.
@ièk podse}a na Francusku – samo je Le Penu po{lo za rukom da probudi politi~ke strasti. Isti scenario je u Holandiji, Norve{koj i [vedskoj.
@ièk kaè da se balkanske zemlje (ex Yu) nalaze u glavnom evropskom
toku jer “postoji izbor izme|u ne-politike {irokog srednjeg sloja i strasti
nacionalisti~ke desnice”.
• Kako Vi ocenjujete strast u politici danas? Ima li je i gde? Delite li
@ièkovo mi{ljenje?
Slavoj @ièk u strasti u politici vidi pozitivan na~in delovanja koji
teì promenama postoje}eg. Nasuprot tome, ja u strasti vidim iracionalni
elemenat u politici i sumnjam u njenu stvarala~ku mo}. Dodu{e, strast
ima ogromnu mo} u mobilisanju grupa, naroda i zajednica i njihovom
integrisanju prema odre|enom cilju. Politika bazirana na strasti je, po
pravilu, iracionalna. Kao takva ona je voluntarsiti~ka i nekriti~na, podlo`na manipulaciji ljudskim nevoljama i utire put samovolji i diktaturi.
Mo} iracionalnog je potpomognuta upravo strastima. Zato su eksplozije
iracionalnog ~esto burne, eufori~ne i li~e na planinske bujice koje ru{e
sve pred sobom.
Istorija je puna tragi~nih primera iracionalne politike zasnovane na
strastima. Posebno su porazni i stra{ni primeri onih koji su no{eni voljom
za mo} i stra{}u za vla{}u izgubili ljudski lik i naneli velika zla svom narodu
i ~ove~anstvu. U njihovim rukama vlast je “duh iz Aladinove lampe, koji
sluì svakoj budali koja ga drì. Odvojeni ne predstavljaju ni{ta, zajedno,
kob su ovoga sveta”. (M. Selimovi}).
*
Intervju sa novinarkom NIN-a Zorom Latinovi}, autorizovan 7. decembra 2010.
Nije objavljen.
175
Hereticus, 3-4/2010
Jovica Trkulja
Tek kada ovlada interes, strasti gube na zna~aju. Od tog momenta
zajednicom, narodom grupama i pojedincima po~inje da dominira racionalno. Tada na scenu stupa racionalna politika zasnovana na razumu i
interesu, a ne na strastima i iracionalnom. Takvoj politici odgovara autoritet zakona, koji je iznad i izvan iracionalnih ljudskih strasti.
• Danas u Srbiji (i ne samo u Srbiji) nedostaje levi~arska alternativa.
U pore|enju s vremenom posle Prvog svetskog rata, kada se verovalo da se idejama i politi~kim delovanjem ne{to moglo promeniti,
a komunisti me|u studentima bili neobi~no popularni, gde se danas
“denula” ta strasna vera da se politi~kim delovanjem i novim idejama ne{to moè promeniti?
Posle pada Berlinskog zida 1989. g. do{lo je do krize i poraza levice.
Rast desnice zapo~et 80-ih godina XX veka sa krizom dràve blagostanja,
doìveo je tada renesansu. U zapadnoevropskim zemljama konzervativni
liberali su postali glavna ideolo{ka struja i preovla|uju}a politi~ka snaga.
Njima su se pridruìli socijal-demokrati u Velikoj Britaniji i Nema~koj,
koji su napustili socijalisti~ke ideale, pribliìli se neoliberalizmu i postali
stranka umerene desnice. Levica koja je u vreme hladnog rata bila mo}na i brojna (lenjinisti, trockisti, staljinisti, maoisti, titoisti, evrokomunisti,
demokratski socijalisti, leve socijal-demokrate i dr.) doìvela je poraz i
gurnuta na marginu politi~kog spektra. Dominanto mesto zauzela je sve
mo}nija i raznorodnija desnica.
Za razliku od poraène levice u Evropi i svetu, ona je u Srbiji formalno
vladala u poslednjoj deceniji XX veka. Naime, levica, duboko ukorenjena
u srpskoj politi~koj tradiciji, postala je vladaju}a politi~ka snaga, oli~ena
u Socijalisti~koj partiji Srbije. Me|utim, iza proklamovanih socijalisti~kih
dru{tvenih odnosa, formiran je autoritarni socijalizam (unutar kojeg se
razvio politi~ki kapitalizam), a od socijalisti~ke nomenklature postali su
novobogata{i-kapitalisti.
Padom Milo{evi}a 2000. g. nove, tzv. demokratske snage radikalno
su ukinule sva formalna obele`ja socijalisti~kih odnosa i {iroko otvorile vrata neoliberalizmu i divljem kapitalizmu. To je dovelo do velikog
poraza levice u Srbiji. U postoje}em partijskom spektru: LDP – LSDV
– SPS/PUPS – DS – G17 – DSS/SPO/NS – SNS – SRS, nema levi~arske
alternative, nema jake politi~ke stranke oko koje bi levica mogla da se
okupi. Zato danas u Srbiji levica ne predstavlja nikakvu opasnost za divlji kapitalizam i vladaju}u koaliciju centra i umerene desnice. U toj ta~ki
Srbija potvr|uje @ièkovu tezu po kojoj su balkanski narodi u glavnom
evropskom toku, jer “postoji izbor izme|u ne-politike {irokog srednjeg
sloja i strasti nacionalisti~ke desnice”.
176
Strast u politici
• Desni~ari iz vremena Slobodana Jovanovi}a i Nikole Pa{i}a bili su
bez obzira na svoju desnu orijentaciju ugledni i po{tovani. Za{to
desnica danas nema ugled kakav je nekad imala?
Taj ugled i po{tovanje desnice u Srbiji umnogome su naru{eni za
vreme Drugog svetskog rata, kada su vode}e politi~ke snage desnice
preuzele idejne postavke fa{izma i kompromitovale se kolaboracijom sa
okupatorom. Kada je do{lo do raspada SFRJ i sloma real-socijalizma u
svetu, i srpska politi~ka scena se pomerila udesno. Tokom 90-ih godina
najve}a gu`va u partijskom spektru je bila na prostoru desnice, gde je
formiran najve}i broj partija, od SPO, SNO, mno{tva radikalnih stranka,
preko DSS, DHPS, NS do SRS i NSS. Iako heterogene, ove stranke su
se oslanjale i danas se oslanjaju na socijalnu demagogiju, na borbu protiv
egalitarnih ideologija (marksizma i liberalizma), poricanje individualisti~ke prirodnopravne osnove ljudskih prava, zalaganje za nacionalizam
i organsku zajednicu.
Ugled desnice su posebno naru{ili ekstremni desni~ari ~iju okosnicu
~ini SRS, koji se zalaù za etni~ko ~i{}enje postoje}e nacionalne dràve
od pripadnika manjinskih etni~kih i konfesionalnih zajednica ili za osvajanje prostora naseljenih pripadnicima srpske nacije u susednim dràvama,
te njihovo pripajanje mati~noj dràvi. Ova stranka je poslednjih godina
postala stoèr okupljanja mnogobrojnih nacionalno frustriranih, socijalno ranjivih, li~no osuje}enih marginalizovanih ljudi bez perspektive, koji
su `rtve tranzicije. Bez obzira na to {to se jedno krilo SRS distanciralo
od ovakve politike i formiralo Srpsku naprednu stranku Srbije, u Srbiji
je otvoren put ekstremnim desni~arima, uklju~uju}i i neonaciste. Oni su
velika opasnost za ugled srpske desnice i Srbije kao moderne dràve.
• S druge strane, politi~ko nasilje (kao negativan aspekt strasti) je, kako
jednom rekoste, politi~ka konstanta, “jer smo pored nere{enog nacionalnog i socijalno-ekonomskog problema, imali i stalno prisutan
politi~ki ekstremizam, represije i kr{enja ljudskih prava”. Na koje
doga|aje iz na{e politi~ke istorije pre svega mislite?
Od samog oslobo|enja od Turaka do po~etka XXI veka dru{tveni
ìvot u Srbiji je bio obeleèn nasiljem i èstokim obra~unima ostra{}enih
politi~ara gladnih vlasti. U {irokom luku od ubistva vo`da Kara|or|a
1817. g. do ubistva premijera \in|i}a 2003. g. nalazi se politi~ko nasilje
kao konstanta. Nacionalna sloboda i li~ne ambicije vladara i politi~kih
lidera po pravilu uvek su stavljane ispred gra|anskih i politi~kih sloboda
pojedinaca. U Srbiji je svagda vi{e cenjen poredak od slobode, autoritarni
reìm od demokratskog, a njeni podanici su radije voleli da budu u ~vrstim
i pouzdanim rukama autoritarnog vo|e. Jo{ od ustani~kih dana policija i
sila u rukama vladara kori{}eni su za obra~un sa politi~kim protivnicima
i za odrànje li~ne vlasti. Pri tom se politi~ki neistomi{ljenik vrlo lako
177
Hereticus, 3-4/2010
Jovica Trkulja
kvalifikovao kao dràvni neprijatelj i izdajnik koga treba odstraniti ~ak
i fizi~ki iz dru{tvenog ìvota. Netolerancija, rigidnost, politi~ki ekstremizam i revan{izam, govor mr`nje i sl. postali su i do danas ostali sasvim
“normalni” na~ini politi~kog op{tenja u Srbiji.
Istraìvanja istori~ara jasno ukazuju da su politi~ko nasilje i ekstremizam, u novijoj srpskoj politi~koj istoriji, pro{li kroz ~etiri razdoblja
koja su bila obeleèna razli~itim oblicima nasilja. U prvom razdoblju
(1804–1914) nosilac nasilja bili su, po pravilu, vladari. Oni su se pokazali
kao osobe sa despotskim sklonostima koje ne trpe protivljenje i koji su
bili spremni da se surovo obra~unaju sa svakim ko im je ograni~avao vlast.
U drugom razdoblju (1918–1941) izvor politi~kog nasilja postaju nere{eni
me|unacionalni odnosi. U tre}em razdoblju (1944–1990) izvor politi~kog
nasilja u Jugoslaviji bila je komunisti~ka diktatura i njena totalitarna
ideologija. Najzad, u ~etvrtom razdoblju (1990–2010), recidivi politi~kog
ekstremizma su prisutni ispod fasade liberalno-demokratskog politi~kog
sistema, a manifestuju se u obliku plebiscitarno-cezaristi~ke vladavine, u
rigidnosti politi~kih stranaka, u satanizaciji i likvidaciji politi~kih protivnika, u govoru mr`nje i sl.
• Je li u Srbiji mogu}e odvojiti “politi~ko nasilje” od “strasti u politici” kao pozitivnog na~ina politi~kog delovanja koje ne{to moè da
promeni?
Istorija Srbije potvr|uje da su politi~ko nasilje i strast u politici bili
i ostali tesno povezani i da su predstavljali izvor velikih nevolja. Dràva
je ovde vazda imala potpunu kontrolu nad pojedincem-podlo`nikom, a
politi~ka vlast se svodila na tehnologiju vladanja. Nosioci vlasti imaju, po
pravilu, boànski ili harizmatski legitimitet, a njihova ovla{}enja su iznad
prava i neograni~ena. Iz tih razloga, politi~ka vlast je magijski privla~na
za sve smrtnike koji, ne biraju}i sredstva, teè da je osvoje i da je po svaku cenu zadrè, jer dok su na vlasti, njihove èlje imaju snagu zakona.
Ni~u}i na ovakvoj tradiciji i potcenjuju}i dostignu}a gra|anskog dru{tva
i vladavine prava, politi~ki sistem Srbije je tokom poslednje dve decenije
izgradio autoritarne politi~ke strukture, zasnovane na ideolo{kom i politi~kom monopolu, u odnosu na koje je ~ovek sveden na glinu koja se
oblikuje po zamisli dràvno-partijskog uma. Rezultat toga je krut pravni
sistem koji podràva ideolo{ke dogme i koji je ugu{io inicijativu, li{io
ljude motiva za rad, onemogu}io da se raspoloìvi materijalni i ljudski
potencijali koriste u skladu sa mogu}nostima koje pruàju savremena
tehnologija i moderna organizacija dru{tva.
U takvoj situaciji uno{enje strasti u politiku moè biti kontraproduktivno dolivanje ulja na vatru. Pozitivan na~in politi~kog delovanja koji
ne{to moè da promeni vidim u sricanju lekcija moderne politi~ke istorije,
na prvom mestu pravne dràve i vladavine prava.
178
.................
-
SECANJA
.................
Venceslav Gli{i}
istori~ar i publicista, Beogradu
RODOLJUB ÔLAKOVI]
– PRILOZI ZA BIOGRAFIJU
Ove godine navr{ava se 110 godina od ro|enja poznatog revolucionara Rodoljuba ôlakovi}a, prvog predsednika vlade Bosne i Hercegovine,
od 1945. do 1948. godine, koji je ro|en na prelazu iz 19. u 20. vek. Po~eo
sam ga sretati kao mlad istori~ar na raznim tribinama posve}enim istoriji
Saveza komunista Jugoslavije i radni~kom pokretu po~etkom 60-tih godina
pro{log veka. Od trenutka kad je oti{ao u penziju, 1961. godine, posvetio
je svoje interesovanje istoriji Partije, pi{u}i memoare i istovremeno vode}i
dnevnik. Nastupao je i na skupovima istori~ara jer je bio jedan od autora
prvog Pregleda istorije SKJ, objavljenog 1963. godine. Osim toga, bio je
predsednik Saveta Instituta za istoriju radni~kog pokreta Jugoslavije, pa
je u tom svojstvu organizovao diskusije o tom Pregledu {irom Jugoslavije.
Kad je Pregled objavljen, Tito je po~etkom 1964. primio Rodoljuba ôlakovi}a da mu iznese svoje mi{ljenje o prvoj pisanoj istoriji Partije
posle rata. Dijalog koji je vo|en tom prilikom prema zabele{ci tekao je
ovako: “Tito: Trebalo je uneti razgovor sa Ribarom i Dragoljubom Jovanovi}em juna 1941. Rodoljub: Dragoljub Jovanovi} je bio bitanga. Tito:
To je ta~no. Rodoljub: Drug Kardelj je imao razgovore u Uìcu. Tito: To
je bio razgovor sa prvacima iz mjesta. Rodoljub: Da, radilo se o lokalnim
prvacima radikalne i demokratske stranke, koje smo poku{avali da pridobijemo. Tito: Dobro bi bilo da se kaè da su to lokalni prvaci. Ja se toga
vrlo dobro sje}am – sje}am se onih koji su u Uìce do{li iz â~ka. Rodoljub: Velike koristi nismo o~ekivali ali smo ipak poku{avali da se uklju~e
u pokret svi koji su imali nekog uticaja u narodu.
Tito: [to se ti~e Pljevalja oni su (Crnogorci) na svaki na~in htjeli da
pokaù svoju borbenost, uprkos nare|enju koje sam dao. êr~il je priznao
pravo Jugoslovena na Istru ali ne i na Trst. Grad Pulu zajedno sa aerodromom traìo je kao bazu za snabdijevanje savezni~kih trupa.
Smatram da pitanje na{eg zadrugarstva treba obraditi bolje, naro~ito razloge zbog ~ega su zadruge propale. Sam na~in stvaranja zadruga je
bio pogre{an. Isto tako pogre{no je za to izabrano vrijeme, jer tada nismo
179
Hereticus, 3-4/2010
Venceslav Gli{i}
imali tehni~kih sredstava. To su bili razlozi zbog kojih se nisu mogle odràti. Osim toga to je bilo ~isto kopiranje ruskog metoda, onog najgoreg,
pogre{nog, zato je stvar propala. A to nam se jo{ i danas sveti, {iroka masa seljaka nema vi{e poverenja.
Zapadni blok i socijalisti~ki lager. Ne koristiti izraz blokovi. Da se
komunisti nisu sna{li i da je bilo negativnih posledica. Komunisti su se
demobilisali posle 6. Kongresa i to treba kazati. Da je to bilo nepravilno,
pokazuje nam dana{nja situacija kada smo Partiji morali dati onu odgovornost, uprkos ~injenici da je Socijalisti~ki savez daleko oti{ao od Narodnog fronta. O tome smo govorili na Brionskom plenumu u junu 1953.
godine. Bilo je ne~ega u odlukama 6. Kongresa {to nije odgovaralo na{em vremenu, u tome je stvar. Mo`da se moè re}i da su odluke shvatili
kao ne{to {to ne moè da se prilagodi stvarnosti i da te odluke nisu znali da prilagode svojim komunisti~kim i revolucionarnim shvatanjima. Ta
demobilizacija je do{la zbog unutra{njeg otpora. Mnoge od tih mjera su
bile prenagljene i prerane. To se odnosi na ve}i deo odluka 6. Kongresa.
U tom pogledu mi smo predaleko oti{li.”
Iz ovog razgovora se vidi da Tito nije ~itao Pregled istorije KPJ/
SKJ ali je ne{to trebalo da kaè, pa se uglavnom sve svelo na zadrugarstvo i odluke 6. Kongresa. Prema ôlakovi}evim informacijama kako je
Tita obavestio, ni drugi rukovodioci nisu ~itali istoriju Partije izuzev Petra
Stamboli}a i Veljka Vlahovi}a, od kojih se o~ekuju primedbe. “Jo{ Blaò
Jovanovi} i ne{to malo Koli{evski”. Posle primedbi na Pregled od strane najvi{ih rukovodilaca organizovane su diskusije po svim republikama,
na kojima su u~estvovali prete`no istori~ari, ali i politi~ari. U se}anju su
mi ostale zajedni~ke diskusije o Pregledu predstavnika iz svih republika
u Beogradu u Domu sindikata koje su organizovali Rodoljub ôlakovi}
i Milka Mini}, koji su i predsedavali tom skupu. Na tom skupu bili su zastupljeni svi republi~ki instituti za prou~avanje radni~kog pokreta koji su
izrasli iz biv{ih istorijskih arhiva svakog od republi~kih CK. Prisustvovao sam toj diskusiji ispred Zavoda za istoriju radni~kog pokreta Srbije i
to za period NOB. U to vreme se nisam bavio istorijom Partije nego ratnim zlo~inima i terorom nacisti~ke Nema~ke u Srbiji za vreme okupacije
1941–1944. Moja osnovna primedba je bila da se u istoriji Partije skoro
ne pominju ratni zlo~ini okupatora i doma}ih saradnika, koji su jedan od
razloga {to je 1941. do{lo do ustanka u Jugoslaviji. Na tu moju primedbu
nije niko reagovao, ni da to treba ni da ne treba pominjati u istoriji Partije.
Na toj raspravi ispred Instituta za historiju radni~kog pokreta Hrvatske prisustvovali su direktor Franjo Tu|man i dva njegova najblià saradnika, [erif [ehovi} i Dragutin [}ukanec. Tu|man se jo{ tada bio osmelio da zastupa tezu da je Hrvatima bilo bolje pod Austro-Ugarskom nego u Kraljevini Jugoslaviji. Za nas je bilo iznena|enje da na tu tezu nisu
180
reagovali predsedavaju}i skupa Milka Mini} i Rodoljub ôlakovi}. Jedino se za re~ javio pukovnik Bogdan Gledovi}, saradnik Vojnoistorijskog
instituta, koji je ~esto bio na tapetu svoje partijske organizacije zbog toga
{to je na ovakvim skupovima beskompromisno reagovao na nacionalisti~ke istupe hrvatskih i albanskih istori~ara. Ovoga puta rekao je Tu|manu: “Kad vam je bilo bolje tamo za{to se do{li ovamo, a moète opet da
se vratite tamo”, misle}i na Austriju. Kasnije sam kao recenzent ôlakovi}evog dnevnika na{ao u njemu da se ôlakovi} poàlio Titu zbog ovog
njegovog stava, ali mu je Tito uzvratio: “Ne pakujte Tu|manu” i nije bio
spreman bilo {ta da preduzme protiv Tu|mana, jer ga je podràvao Krleà. Tek posle tri godine, kada je Tu|man do{ao u sukob sa Bakari}em,
Tito je digao ruke od njega i on je bio smenjen sa mesta direktora Instituta 1967. godine.
Prvi put sam kratko razgovarao sa ôlakovi}em na otvaranju sajma
knjiga u Beogradu 1962, kada sam se na{alio: “Da li moèmo i mi obi~ni smrtnici da stojimo sa vama na platou gde stoje rukovodioci i istaknuti
knjièvnici?” “Za{to da ne moè”, odgovorio je lakonski. Od diskusije o
Pregledu pro{lo je pet godina, kad mi se ponovo pruìla prilika da duè
razgovaram sa njim. Za vreme proslave 50. godi{njice SKJ mene su bili
odredili da budem ~lan Sekretarijata odbora za proslavu u Srbiji. Kao ~lan
Odbora putovao sam na proslave u razne gradove po Srbiji: Valjevo, â~ak, Jagodina, [id i druga mesta. Na tim proslavama imao sam prilike da
se upoznam sa starim revolucionarima i da sa njima kasnije vodim duè
razgovore. Na proslavi u â~ku, pored ostalih, prisustvovao je i Rodoljub
ôlakovi}. Posle sve~anosti oti{li smo na ve~eru u hotel “Moravu” i po{to
sam za stolom sedeo do njega iskoristio sam priliku da razgovaramo celo
ve~e na samo o njemu nego i o revolucionarnoj generaciji kojoj je pripadao. Na kraju, posle pono}i, kada sam ga prili~no zamorio, otvoreno mi
je rekao: “Ama ~ove~e, ti me udavi”.
ôlakovi} je bio istaknuti jugoslovenski revolucionar i ~lan KPJ od
njenog osnivanja 1919. godine. On je pripadao onom malom broju partijskih kadrova KPJ iz 20-tih i 30-tih godina 20. veka koji su se uprkos usponima i padovima po nare|enjima svemo}ne Kominterne odràli u njenom
vrhu. Dva puta je bio na ivici da ga Partija izbaci iz svojih redova. Najpre
1938. kao ~lana Politbiroa CK KPJ, jer je bio u rukovodstvu KPJ sa Milanom Gorki}em, koji je likvidiran u Moskvi, a zatim kao predsednika vlade Bosne i Hercegovine zbog kolebanja u odnosu na Informbiro. Tito ga
je ~ak 1940. isklju~io iz Partije na {est meseci zbog drànja u zatvoru posle
njegovog povratka iz Pariza u zemlju, ali ga je 1941. vratio u Partiju i poverio mu odgovorne funkcije u isto~noj Bosni. Politika i pisanje su mu bile
dve osnovne preokupacije, ali kako je stario sve ve}u je pa`nju posve}ivao pisanju, sa saznanjem da su politika i ideologija prolazne a da trajno
181
Hereticus, 3-4/2010
Venceslav Gli{i}
ostaje ono {to je napisao. Ne samo da je umeo lepo da pi{e nego je bio i
nenadma{an usmeni pripoveda~ da ga je bilo zadovoljstvo slu{ati ~ak i kada je pri~ao o suvoparnim temama kao {to je istorija KPJ.
Kao dogmatski marksista verovao je da se istorija moè usmeravati,
~ak i kreirati, ne obaziru}i se na tezu \er|a Luka~a da su istorijski tokovi nepredvidljivi. Uo~avao je slabosti socijalizma, posebno na{eg samoupravljanja. êsto mi je govorio da je vlast iskvarila komuniste, ali da se to
moè otkloniti intervencijom SKJ i da je socijalizam dru{tveno politi~ki
sistem budu}nosti. Bio je beskompromisan kriti~ar partijske birokratije,
navode}i mi da “odprilike postoji 500 glavara koji nikome ne polaù ra~una i protiv njih se u narodu {iri nezadovoljstvo”. Kao jugosloven posebno
je bio o{tar u kritici nacionalizma i {ovinizma ma sa koje strane dolazio,
zastupaju}i stav da svako treba da ga po~isti u svom dvori{tu a ne da preko plota viri u tu|e. Po njegovom mi{ljenju, za komuniste je najva`nije
tu}i svoj nacionalizam. Jo{ 60-tih godina je shvatio kuda vode pogor{ani
odnosi izme|u jugoslovenskih naroda. “Uskoro }emo se stideti da pomenemo re~ jugoslovenski.” U tom pogledu je bio principijelan i prestao je
da se druì sa Miroslavom Krleòm i Dobricom ]osi}em kada su oni, po
njegovom shvatanju, postali nacionalisti.
ôlakovi} je prezirao primitivnost duha, java{luk i lenjost. Verovao je u dobru organizaciju rada, koji je, po njegovom mi{ljenju “jedini
izvor istinske radosti”. Nije voleo “prazne hodove u ìvotu”, ble{tave a
prazne sve~anosti, parade i sahrane. Njegova osnovna orijentacija bili su
rad i komunikacija sa ljudima bez obzira kom dru{tvenom sloju pripadali. I u penziji, svake godine je pravio plan {ta }e da uradi i na kraju godine bi sumirao rezultate svog jednogodi{njeg rada. Pored pisanja memoara, u penziji je svakodnevno vodio dnevnik. U njemu je beleìo utiske i
razmi{ljanja o najva`nijim doga|ajima u svetu i Jugoslaviji, o istaknutim
li~nostima iz politi~kog, privrednog i kulturno-umetni~kog ìvota, o obi~nim ljudima, njegovim saborcima iz nekog sela. U dnevniku je pratio istaknute li~nosti sa kojima se druìo ili susretao, iznose}i njihove stavove
prema problemima koji su optere}ivali Jugoslaviju kao dràvu i dru{tvo
u celini. Svoje kriti~ke ocene o vode}im jugoslovenskim politi~arima, Titu, Kardelju, Bakari}u i drugima, koje nije mogao javno da iznese, unosio je u svoj dnevnik. Dragocene su i njegove interpretacije razgovora sa
najistaknutijim jugoslovenskim piscima sa kojima se decenijama druìo,
kao {to su: Ivo Andri}, Miroslav Krleà, Aleksandar Vu~o, Branko ]opi},
Gustav Krklec, Oskar Davi~o, Dobrica ]osi} i drugi.
U pojedinim slu~ajevima uspeo je da pronikne u kome }e se pravcu
kretati odre|eni doga|aji i pojave u svetu i Jugoslaviji. Jo{ po~etkom 60tih godina pro{log veka uo~io je negativne procese koji su vodili ne samo
razbijanju Partije nego sa njom i Jugoslavije kao dràve, napominju}i da
182
su se “na{a kola zaglibila zbog vlastite nebudnosti”, da se SKJ pretvara u
“federaciju Partije” i da na jednoj strani vlada izvesna naivnost da se samo re~ima moè delovati na ljude, koja ne moè zaustaviti negativne procese, a da na drugoj strani vlada “lopovluk” najgore vrste. Tih godina je
jo{ verovao da je sre}a {to na ~elu Partije postoji tako sna`na li~nost kao
{to je Tito i da }e on smo}i snage da to prese~e. Ve} od 1967. po~eo je
da gubi nadu i u Tita i postajao je sve vi{e kriti~ki raspoloèn prema njemu, ukazuju}i na njegove negativne osobine: da je vlastoljubiv, sujetan
i autokrata, da je saradnike birao ne po sposobnostima nego kako su se
odnosili prema njemu i da su sva klju~na pitanja re{avana u uskom krugu
oko Tita a samo formalno izno{ena na sednice Centralnog komiteta SKJ.
Izme|u ostalog uspeo je da shvati su{tinu mnogih doga|aja u Jugoslaviji, kao {to su bili: studentske demonstracije 1968. godine; Deseta sednica
CK Hrvatske; “cestna afera” u Sloveniji; “masovni pokret” u Hrvatskoj i
drugi. Ponekad nije uo~avao zakulisne igre iza scene pojedinih doga|aja,
pa je podrào Tita u obra~unu sa Aleksandrom Rankovi}em, o~ekuju}i
demokratizaciju dru{tva, ili koncept teritorijalne odbrane, koji je ubrzao
razbijanje Jugoslavije.
Zabrinjavalo ga je {to je Partija zanemarila komunisti~ku ideologiju. êsto mi je govorio da su nama potrebni ljudi koji }e o tome da pi{u.
Godinama se borio da se objave sabrana dela Marksa i Engelsa i u vreme
kad se Partija za njih nije dovoljno interesovala. Formirao je neku vrstu
posebnog izdava~a, “Socijalisti~ku knjigu”, da bi taj posao zavr{io krajem
70-tih godina pro{log veka i sabrana dela Marksa i Engelsa predao Titu
neposredno pred njegovu smrt, u decembru 1979. godine.
ôlakovi} je prvi dao inicijativu da se rehabilituju nedu`no optuèni ~lanovi KPJ u staljinisti~kim ~istkama. “Bolje da to u~inimo mi koji
smo aminovali nekim Rusima, nego da to ~ine posle nas, jer }e na nas pasti sramota da nismo imali smelosti da svoju gre{ku priznamo”, zapisao
je u svom dnevniku.
Razo~aran u politi~are, u penziji sve se vi{e druìo sa knjièvnicima i umetnicima. Kada mu je Mikuli} podmetnuo magnetofon da snimi
ôlakovi}eve primedbe na rad bosanskog rukovodstva, odbio je da vi{e
sa njima sara|uje. Od politi~ara, nastavio je da se druì jedino sa Petrom
Stamboli}em i ostali su nerazdvojni prijatelji do Rodoljubove smrti. Me|u
njegovim najbliìm prijateljima bili su knjièvnici: Ivo Andri} i Aleksandar Vu~o, sa kojima se neprekidno druìo od 1945. godine. Posle oslobo|enja Beograda Petar Stamboli} ga je upoznao sa Ivom Andri}em, koji je
prihvatio ôlakovi}ev poziv da po|e kasnije u oslobo|eno Sarajevo i da
mu kao ve}nik ZAVNOBiH pomogne u izgra|ivanju Bosne i Hercegovine kao dràve. ôlakovi} je smatrao svojim velikim uspehom {to je ubedio Andri}a da postane ~lan KPJ, iako su mu preporuku za ~lanstvo pisali
183
Hereticus, 3-4/2010
Venceslav Gli{i}
knjièvnici Aleksandar Vu~o i Milorad Pani} Surep. Sa Ivom Andri}em i
Aleksandarom Vu~om ôlakovi} se druìo na knjièvnim susretima, letovanjima, putovanjima po zemlji, ku}nim posetama i do~ecima nove godine. Zahvaljuju}i ôlakovi}u ostali su zabeleèni njihovi razgovori o raznim temama iz jugoslovenske i svetske kulture i politike. On je uspeo da
od introvertnog Andri}a izvu~e brojne misli i komentare ne samo o knjièvnosti nego i o ìvotnim pitanjima, koje nisu uspeli ni najve{tiji novinari. “Aca u razgovoru unosi svoj gamenski duh, a Andri} dostojanstveno
ubaci po neku svoju mudru re~. Otmen i suzdràn retko je kada upotrebljavao vulgaran izraz, ali kad ga upotrebi u pri~i to ne zvu~i vulgarno.”
Ipak naveo je jednu takvu Andri}evu misao: “Ostarilo se a svet se sve vi{e
prokurvava”. Andri}a je smatrao “pravim Jugoslovenom od svojih mladi}kih dana kojima je ostao veran do danas”. U stara~kim godinama opsedao
ga je pesimizam u pogledu budu}nosti Jugoslavije. “Andri} gorak i razo~aran kaè da 1945. godine nije ni slutio da }e se povampiriti {ovinizam
i ste}i pravo gra|anstva, ~ak podr{ku komunista. U bratstvu i jedinstvu
video je neko oìvotvorenje svojih mladi}kih snova. Zna~i opet proklete
ograde i tarabe, a mislili smo iza}i na druge {ire prostore ~ove~nosti i internacionalizma, pitao me je i gledao tu`no svojim umornim pogledom.”
U vezi sa porastom masovnog pokreta u Hrvatskoj 1971. godine “Andri}
je pesimist. I na{i }e sinovi kroz 50. godina raspravljati o odnosima Srba i
Hrvata”. êsto je citirao Marka Aurelija: “Ne brinite se i ne obazirite se
ni na pohvale ni pokude, brzo }e vas zaboraviti a za 30 godina svi ovi {to
o vam danas govore bi}e mrtvi”.U pogledu jugoslovenstva i ôlakovi} i
Andri} su se slagali i bili su skoro istog mi{ljenja. Koliko je bio privrèn
Andri}u, brinuo je ne samo o njemu, a posle njegove smrti kao prvi predsednik o njegovoj zadu`bini, nego je èleo da pored njega bude i sahranjen, da budu zajedno i u onostranom svetu.
Verovatno da se nikad ne bih zbliìo sa ôlakovi}em da se njegova
supruga Milica Zori} ôlakovi} nije nalazila zajedno sa mojom suprugom
Darom na le~enju u Onkolo{kom institutu 1976, kada su one postale prijateljice. Od tada pa do njegove smrti 1983. odlazili smo povremeno u posetu ôlakovi}ima. Prilikom tih poseta, dok su Milica i Dara razgovarale
o svojim problemima, ja sam sa Rodoljubom koristio vreme da razgovaramo o istoriji Partije i njegovom u~e{}u u revolucionarnom radni~kom
pokretu. Do tada sam pro~itao sve {to je o tome objavio, a Kazivanje o
jednom pokoljenju sam prikazao u novinama. ôlakovi} je umeo lepo da
pri~a i zadovoljstvo ga je bilo slu{ati, pa i o suvoparnim temama kakva je
istorija Partije.
Prilikom prvog susreta u njegovom stanu poklonio sam mu moju knjigu Komunisti~ka partija u Srbiji 1941–1945. Kasnije sam saznao
iz njegovog dnevnika da ju je pro~itao i o njoj u svom dnevniku 1. aprila
184
1976. zapisao: “Posle podne kod ku}e ~itao Venceslava Gli{i}a KPJ u Srbiji. Dobra knjiga, savesno ra|ena i dokumentovana”. Posle tri meseca je
dodao: “Opet se vratio knjizi V. Gli{i}a o KPJ u Srbiji koju sam prekinuo
da ~itam zbog predgovora ’Zapisima’. Ta savesno i dobro pisana knjiga
je i uzbudljiva za one koji znaju {ta se sve krije iza suhoparnih podataka
o mu~noj obnovi partijske organizacije, koliko upornosti i po`rtvovanosti kod ljudi, uprkos malodu{nosti ~ak izdaje. Za mene je veoma pou~no
koliko ima sli~nih propusta u radu Partije u vremenu kad smo postizali
vajne uspehe u Zapadnoj Srbiji i Isto~noj Bosni. Kad budem o tome pisao
pozva}u se i na ovu knjigu. Te gre{ke nisu bile slu~ajne”.
U prvim razgovorima (12. juna 1976.) po~eli smo pri~u o NOB-u i
njegovim Zapisima o narodnooslobodila~koj borbi. Pitao sam ga za Zapise, koliko su to autenti~ne bele{ke iz rata a koliko je vr{ena njihova rekonstrukcija na osnovu se}anja, ne samo li~nih nego i ostalih u~esnika u
tim doga|ajima. “Autenti~ne bele{ke iz vremena rata sa~uvao sam samo
one od 1943. do 1945. godine. Njih sam sa~uvao a ostale su propale u toku
rata. Jedan deo zabele{ki od 1941. do 1943. bio sam sklonio kod Rada Jak{i}a, ali su one propale od amonijaka u njegovom klozetu. Zbog toga sam
morao da ih naknadno rekonstrui{em na osnovu svojih i se}anja u~esnika
u pojedinim va`nim doga|ajima.” Interesovao sam se za neke doga|aje i
li~nosti o kojima nema podataka u dokumentima a koje nije pominjao u
svojim memoarima, kao na primer da li je u Fo~i po~etkom 1942. napisao
bro{uru o gra|anskom ratu, o kojoj mi je pri~ao Sreten @ujovi}? “Zaista
sam napisao tu bro{uru, koja nikad nije objavljena a rukopis je uni{ten
posle sastanka CK KPJ u Fo~i 6. aprila 1942, kada je nagla{ena oslobodila~ka borba a Draà Mihailovi} svrstan u saradnike okupatora. Naslov
bro{ure ’Hteli ste gra|anski rat, dobili ste ga’ nisam ja dao, nego neko
od redaktora. Posebno se zalagao za gra|anski rat Svetozar Vukmanovi}
Tempo ~im je do{ao u Bosnu 1941. kao opunomo}enik CK KPJ, a mene
je optuìvao za saradnju sa ~etnicima. @alim {to nisam studirao istoriju
jer mi nedostaje zanatska strana za pisanje istorije, pa sam se uglavnom
ograni~io na memoarska kazivanja.”
Poku{avao sam da ga razuverim da nije toliko va`no {to nije studirao istoriju, da mnogi borci, kao Pero Mora~a, nisu studirali istoriju pa se
uspe{no njome bave, jer ne robuju nikakvom metodolo{kom {ablonu koji se primenjuje u istorijskoj nauci. Savetovao me je da ne rasipam svoje
dragoceno vreme kao predsednik Komisije za kulturno istorijske nauke
i delegat u Skup{tini zajednice za nauku Srbije, gde se bavim organizacionim pitanjima tih nauka. “Tim poslom treba da se bave oni koji nemaju
smisla za pisanje”, zaklju~io je ôlakovi}.
Kad smo raspravljali o Centralnom komitetu KPJ iz tridesetih godina pro{log veka kome se na ~elu nalazio Milan Gorki}, rekao je da ne
185
Hereticus, 3-4/2010
Venceslav Gli{i}
zna na osnovu ~ega i kako je utvrdio Pera Damjanovi} da je ôlakovi}
bio organizacioni sekretar u tome CK. “Odgovorno tvrdim da nije postojala u to vreme funkcija organizacionog sekretara CK KPJ. Ina~e, Pera
pi{e dosta razvu~eno, a interes prou~avanja mu je razu|en.” Zatim smo
razgovarali o Milovanu \ilasu i njegovoj prevrtljivosti: da je najpre bio
pristalica Gorki}a a potom Tita, mada je meni \ilas tvrdio da je bio titovac. Slaè se sa mnom da je u vreme Titovih jubileja dolazilo do velike
poplave jeftinih knjiga i napisa o Titu i da one ne doprinose rasvetljavanju
njegove li~nosti i uloge u istoriji Jugoslavije. Mnogi su imali u vidu konjunkturu da objave jo{ jednu knjigu i zarade novac. Za Radivoja Uvali}a
navodi da je u Francuskoj kao predsednik udruènja jugoslovenskih studenata bio protiv Tita. Nije sve ta~no {to ti je ispri~ao o sebi kada si pisao
njegovu biografiju za Enciklopediju Jugoslavije i nije se slu~ajno Partija
tako ponela prema njemu 1941. Tada je bila data direktiva sa vrha Partije
da se Uvali} i êda Kru{evac likvidiraju kao trockisti iako su bili saradnici Mustafe Golubi}a, rezidenta sovjetske obave{tajne slu`be u Beogradu.
Uvali} se sticajem sre}nih okolnosti spasio, a êda Kru{evac je likvidiran
kao trockista u Ju`noj Srbiji 1941. godine.
ôlakovi} je posebno uvaàvao svoga druga iz pariskih dana Sretena @ujovi}a, ~lana Politbiroa CK KPJ za vreme Milana Gorki}a. Pored
toga {to je bio istaknuti rukovodilac KPJ, Rodoljub navodi da je bio izuzetno hrabar i da ga je Tito slao da razre{ava kriti~ne situacije u kojima
se nalazila glavnina NOP-a. Tako npr. na Sutjesci zahvaljuju}i njegovoj
inicijativi Prva proleterska divizija kojom je komandovao Ko~a Popovi}
izvr{ila je proboj kod Balinovca, {to mu je 1948. pripisano za jednu od
gre{aka, da je to izvr{io na svoju ruku da bi vrhovnog komandanta Tita
ostavio u nema~kom obru~u.
Posebno smo razgovarali o isto~noj Bosni u NOB, gde je Rodoljub
bio jedan od rukovodilaca NOP-a. “Tempo nije poznavao i shvatao situaciju u Bosni 1941. pa je mene optuìvao za nebudnost prema klasnom
neprijatelju zbog saradnje sa ~etnicima Jezdimira Dangi}a i da je ta saradnja dovela do ja~anja ~etni~kog pokreta a kasnije i do pu~eva u pojedinim partizanskim odredima. Zbog toga smo bili prinu|eni svi mi koji
smo rukovodili partizanskim odredima u Isto~noj Bosni da polemi{emo
sa Tempom kad je 1971. objavio svoje memoare Revolucija koja te~e, u
kojima je neobjektivno prikazao situaciju u Isto~noj Bosni 1941. i po~etkom 1942. godine.”
Najvi{e smo se zadràli na njegovom stavu prema IB 1948. godine.
“U vreme sukoba KPJ sa IB nalazio sam na ~elu vlade Bosne i Hercegovine i zajedno sa vladom i Pokrajinskim komitetom KPJ za BiH, sem \ure
Pucara, izjasnio sam se da se po{alju jugoslovenski predstavnici na sastanak IB u Bukure{t sa namerom da dobijemo podr{ku nekih KP sa zapada.
186
Kad je o tome Pucar obavestio Tita, on me je pozvao na razgovor na Brdo
kod Kranja. Tamo su mi Tito i Kardelj objasnili {ta ho}e Staljin i zahtevali
od mene da pomognem Pucaru da se ubedi rukovodstvo BiH u ispravnost
Titovog puta. Tek posle razgovora donekle sam u{ao u su{tinu spora. Mi
u Bosni o mnogim stvarima iz odnosa Jugoslavije prema Sovjetskom Savezu nismo bili obave{teni, pa sam Tita prilikom tih razgovora koji su trajali dva dana prekoreo: “Dobro Joà, {to nam nisi rekao {ta Staljin ho}e”.
Posle ovog razgovora odràn je sastanak izme|u Politbiroa CK KPJ
i ~lanova PK KPJ za Bosnu i Hercegovinu, 7 jula 1948. godine. Na tom
sastanku Tito je reagovao pomirljivo, a ~lanovi PK zajedno sa ôlakovi}em su se raskritikovali priznaju}i svoje gre{ke. Na rastanku Tito je zamolio ôlakovi}a da pomogne \uri Pucaru “da iz ove borbe iza|emo sa {to
manje gubitaka. Ho}u i to iz dubokog uverenja a ne po direktivi”, odgovorio je ôlakovi}. To mu nije pomoglo jer je odmah smenjen sa poloàja predsednika vlade BiH i povu~en u Saveznu vladu za ministra prosvete, na kojoj du`nosti je ostao sve do penzionisanja 1961, od kada je po~eo
da vodi dnevnik. Nije mu pomoglo ni {to je morao da krstari Bosnom i
Hercegovinom po fabrikama i da radnicima obja{njava su{tinu spora sa
IB. Navodio mi je iskaze i proteste pojedinih radnika da oni nose Staljina u srcu i da ga odatle ne mogu i{~upati. Izri~ito mi je tvrdio da nije bio
ibeovac mada su ga neki rukovodioci za to optuìvali. “Sve je to nastalo
zbog na~ina rukovo|enja Partijom od strane nekoliko ljudi u tada{njem
Politbirou CK KPJ. Do nas u provinciji nisu dopirale neke zna~ajne odluke, odnosno nismo bili dovoljno obave{teni {ta se doga|a u vrhu Partije.”
Ispri~ao mi je izme|u ostalog kako je do{lo do raspleta slu~aja Pa{age Mandì}a, koji se pona{ao kao turski pa{a u Tuzlanskom regionu.
On je izme|u ostalog okrivljavao ôlakovi}a i Cvijetina Mijatovi}a za izbijanje ~etni~kih pu~eva u partizanskim odredima na Majevici, a Todora
Vujasinovi}a za neuspehe NOP-a na tom terenu i {ovinizam. Istovremeno je kritikovao u svojim govorima i rukovodioce BiH. ôlakovi} se zbog
toga obratio ~lanovima Izvr{nog komiteta CK SK Bosne i Hercegovine
i oni su Pa{agu stavili na dnevni red ovog foruma. Posle kritike koju je
pretrpeo od Hamdije Pozderca i Hasana Grap~anovi}a, Pa{aga je izvr{io
samokritiku, da bi mu ôlakovi} na kraju rekao da mu ni{ta ne veruje.
Istovremeno zbog raznih ispada osu|en je na 8 godina robije Bu|oni Selimovi}, brat Me{e Selimovi}a. Rodoljub ne simpati{e ni Me{u, jer
blati Bosnu, a to mu ne treba. Njegov brat [efkija, kao komandant mesta
u oslobo|enoj Tuzli, zloupotrebio je svoj poloàj i nezakonito uzeo neki
name{taj za svoj stan. Zbog toga je komesar korpusa Vladimir Popovi}
naredio da se strelja, a Cvijetinu Mijatovi}u da to saop{ti [efkijinoj porodici uklju~uju}i i Me{u. Od tada Me{a sumnji~i Cvijetina da je ume{an u
ubistvo njegovog brata. U [efkijinom slu~aju niko nije pitao za mi{ljenje
187
Hereticus, 3-4/2010
Venceslav Gli{i}
{ta sa njim uraditi, ni Pokrajinski ni Oblasni komitet KPJ. Me{a u svojim
memoarima ne navodi sve podatke iz svoje ratne biografije. Tako, na primer, po izlasku iz zatvora bio je godinu dana u domobranima, a pre{ao
je na stranu partizana sa pukom domobrana kojim je komandovao Sulejman Filipovi} posle kapitulacije Italije. Kad su sahranjivali Ivu Andri}a,
ôlakovi} se nije pozdravio sa Me{om i njegovom ènom Darkom. Rodoljub ne}e sa njim da komunicira, jer optuùje Partiju da mu je ubila
brata. S druge strane, Darka ga ohrabruje da je on najve}i knjièvnik na
ovim prostorima, pa su vodili kampanju da bude predloèn za Nobelovu
nagradu za knjièvnost.
U toku Titovih jubileja 1977. godine ~esto smo razgovarali o Titu. O tome je ostavio i svedo~enje u svom dnevniku 12. juna 1977. godine: “Posetili nas dr Venceslav Gli{i} i njegova supruga Darinka, s kojom
se Milica upoznala u Onkolo{kom institutu. Gli{i} je istori~ar, objavio je
vi{e radova, od kojih sam pro~itao KPJ u Srbiji 1941–1945. Pisao sam o
njoj u ovom dnevniku. Danas smo razgovarali malo o njoj a vi{e o pojedinim li~nostima i doga|ajima o kojima se pi{e ali nedovoljno: Gorki} na
primer, ili Josip Broz. Ne dopada mu se kako neki pi{u u ovoj jubilarnoj
godini. Svak moè da nadrlja {ta ho}e, pod uslovom da hvali i uzdiè slavljenika, bez obzira da li je to ta~no ili nije, da li je kazano sa ukusom i
merom. Gli{i} ostavlja utisak ozbiljna i po{tena ~oveka, koji sa ose}anjem
odgovornosti radi svoj posao.”
Drugi put iste godine Antoni} i ja smo razgovarali sa Ro}kom o Titu i o tom razgovoru on je zabeleìo: “Svi ozbiljniji istori~ari nau~nici vide da se preteruje sa veli~anjem Tita, da se neke stvari neta~no predstavljaju, ~ak falsifikuju, da bi se, poltronski, istakla njegova uloga u svemu.
Maltene kao sa Staljinom (biografija, istorija lingvistika i dr.). Osjetio sam
to kod nekih ali ne smeju da kaù, jo{ manje da napi{u, ali }e to re}i, mora}e radi sebe, radi istine. Neki dan sam razgovarao sa Antoni}em i Gli{i}em. Video sam kako su reagovali da se sa mnom slaù. Rekli su, sve }e
se postepeno re}i kako je i bilo. Olju{ti}e se ono {to su dvorski istori~ari
(dopisali), jer to nije nikome potrebno, najmanje Titu.” Spontano u razgovoru ja sam izgovorio ovu re~enicu: “Olju{ti}e vreme sve {to su nadogradili dvorski istori~ari”, ali ju je Ro}ko zapisao po se}anju malo druk~ije, mada ima isti smisao.
Za vreme Titovog ro|endana 1977. pisao je: “Ali ne volim, nije mi
ukusna ovolika buka koja se pravi cele godine a pogotovu ovih dana oko
njegovog imena i dela. Govori se o skromnosti Lenjina i Ho [i Mina, ào
mi je {to Tito nije takav. Voli bljesak i svetlost pozornice, voli da se stalno
talambasa oko njega i dela. Veli~ina Titova nije u tome, a kad ga progla{avaju za teoreti~ara, onda ga izvrgavaju smehu i ruglu, kao {to je uradio
Mikuli}, da je jedan od najve}ih teoreti~ara na{eg vremena.” Upore|uju}i
188
Tita i Kardelja napominjao je da }e se Titu malo oduzeti a dodati Kardelju
kao kreatoru dru{tveno-politi~kog sistema. “[ta je od njega ostalo?”, pita
se Ro}ko. “Samo vlastoljublje i ta{tina a ostalo je i{~ilelo. Postao je povodljiv, neotporan na laskanje, neprincipijelan i kolebljiv. Na re~ima se javi
onaj Stari, ali u praksi pod uticajem ovoga ili onoga on postupa druk~ije i
gubi autoritet, {to nije samo njegova {teta nego zajedni~ka. I niko ne sme
da mu to kaè, jer svako zna da bi ga onda bacio preko palube, bez obzira
na sve. Nad svim lebdi senka povodljivog i }udljivog vo|e koga okruùju
ko zna kakvi ljudi i obave{tavaju ga na starinski na~in prislu{kivanjem. On
se rukovodi li~nim simpatijama, pa ovoga ne mari, te onoga treba smeniti,
onoga tamo, drugoga ovamo. Nije to dobro, zaglibili smo se u neprincipijelnost, najve}e zlo za jednu revolucionarnu partiju”.
Nije mu se se svi|alo ni Titovo preterano bavljenje spoljnom politikom. “Izgleda da je Tito toliko zaokupljen spoljnopoliti~kim problemima i da je uobrazio da on svojom akcijom moè ne{to u~initi za re{avanje
zapetljanih me|unarodnih odnosa, da je potpuno zanemario na{e unutra{nje prilike i nevolje.” Posebno mu se nisu dopadali pompezni do~eci
Tita pri povratku iz inostranstva. “Na aerodromu po dolasku takvo prangijanje da je to neugodno, deluje nekako primitivno. Ta muzika, pucnjava, bukti sve nekakav bljesak i parada. Zar nam je to danas potrebno u
ovakvoj prete{koj ekonomskoj situaciji i politi~koj razrovanosti? Najzad
to je i neozbiljno, li~i sve na operetu i to skupu.”
Krajem februara 1980. bio sam kod ôlakovi}a. Za nekoliko godina smo postali prijatelji pa sam po~eo da ga oslovljavam sa druè Ro}ko,
kako su ga oslovljavali iz najblièg okruènja. Kad god se sretnemo dugo
pri~amo o istoriji Partije i ulozi Tita u njenom oblikovanju. Kad sam od
1979. postao direktor Jugoslovenskog bibliografskog instituta koji finansiraju sve republike i pokrajine, on mi je pomagao da Institut adekvatno
finansiraju iz BiH. U tom cilju je razgovarao sa Dèvadom Dautovi}em,
sekretarom Samoupravne interesne zajednice za kulturu i Zvonkom Petrovi}em, koji je vodio obrazovanje u BiH. Bio sam jedan od inicijatora
da Institut uradi bibliografiju Ro}kovih radova, koju je finansirao SIZ za
kulturu Bosne i Hercegovine. Ovog puta smo razgovarali kako ocenjuje
kolektivni rad na novoj verziji istorije Partije, koji je zapo~eo formiranjem
Komisije za istoriju SKJ 1976. godine. Prethodno sam ga upoznao kako
taj posao sporo napreduje jer posle Ustava od 1974. godine treba o svemu
da se dogovaraju predstavnici republika i pokrajina, pa i o istoriji. Njemu
se ne svi|a taj pristup, tro{e se velika sredstva, gubi se dosta vremena u
diskusijama. a u~inci se jo{ ne vide. On je skeptik, sumnja da }e taj posao
sa tako glomaznim nau~nim timovima biti uspe{no zavr{en. Ispri~ao mi
je kako su radili na prvom Pregledu istorije KPJ/SKJ. Po njegovom mi{ljenju, mora se na}i dobar istori~ar da to napi{e. Peri Mora~i nedostaje
189
Hereticus, 3-4/2010
Venceslav Gli{i}
nau~ni metod jer on nije {kolovani istori~ar. Se}a se da mu je Tito jednom
prilikom rekao kad su razgovarali o istoriji Partije kako mi nemamo jednog Meringa da nam napi{e istoriju SKJ. Zaista kod nas je bilo malo ljudi koji su se nau~no bavili istorijom Partije, a i oni su se bavili pojedinim
njenim delovima po republikama i pojedinim parcelama iz njene istorije.
On se izja{njavao protiv uravnilovke prilikom obrade NOP-a. “Nisu
svi jugoslovenski narodi odmah krenuli u oslobodila~ku borbu kao srpski
narod. Za{to to ne napisati, kakvih je sve bilo te{ko}a da se ostali jugoslovenski narodi i nacionalne manjine pokrenu na borbu, jer su u po~etku
bili u zabludi da su se oslobodili srpskog hegemonizma.” Za njega je Ali
Hadri u tom pogledu falsifikator istorije Albanaca na Kosovu i Metohiji.
Izneo sam mu probleme u vezi sa pisanjem istorije Partije na teritoriji republike Srbije, da istori~ari iz pokrajina pruàju otpor da zajedni~ki pi{u
istoriju Partije sa nama iz uè Srbije, jer su imali posebna rukovodstva, kao
da Partija u to vreme nije bila jedinstvena. Ro}ko se posebno interesovao
kako napreduje rad na bibliografiji njegovih radova. Obavestio sam ga da
se taj rad privodi kraju i kad bude gotov odne}u ga sa Zdravkom Antoni}em, koji je pisao predgovor zajedno sa Perom Mora~om, u Sarajevo da
ga {tampa izdava~ko preduze}e “Svetlost”. Razgovaramo i o politi~koj
situaciji u svetu. On ocenjuje da niko nije u~inio tako veliku uslugu Karteru kao Bre`njev upadom ruskih trupa u Avganistan. Sad se odjednom
Karter javlja u ulozi za{titnika islamskog sveta, kod koga je bio omraèn.
Polovinom aprila 1980. Institut je zavr{io rad na ôlakovi}evoj bibliografiji. Pozvao sam ga u Institut zajedno sa piscima predgovora, Perom
Mora~om i Zdravkom Antoni}em, da zajedni~ki pogledamo kako izgleda
pre svega predgovor. Bio je veoma raspoloèn {to je taj posao okon~an i
re~it kao i u drugim situacijama. Po{to smo jo{ jednom pro~itali predgovor, popravljao je svaku jezi~ku gre{ku koju su u~inili pisci predgovora,
nedoslednosti oko Mora~ine ijekavice i drugo. Kad smo obavili razgovor
o rukopisu Bibliografije jo{ jednom je izrazio zadovoljstvo {to je taj posao
priveden kraju i rekao da je i on iznena|en koliko je toga napisao u svom
ìvotu. Uputio sam mu nekoliko re~enica zahvalnosti {to je ovaj posao poverio Institutu, a ja sa svoje strane sam taj posao ubrzao obezbe|uju}i i
finansijska sredstva za {tampanje, mada se on interesovao da li sam imao
bilo kakvih problema oko izrade i finansiranja bibliografije.
Posle toga skrenuli smo razgovor na pitanja istorije i istori~ara i tu
smo svi bili kod ku}e. Ro}ko tvrdi da je prvi Pregled istorije Partije jo{
najbolja istorija jer druge nema. Svi izraàvamo skepsu da se nova verzija
istorije Partije moè napisati sa tako glomaznim kolektivom timova za pojedine periode njene istorije, kako je zami{ljeno. U tom pogledu Mora~a
je najglasniji. ôlakovi} opet pominje da je Ali Hadri frazer i da iza toga
ni{ta ne stoji i da su Mare Petrovi}, koji je obra|ivao Srem u NOB-u i Ali
190
Hadri pisari istorije. Skre}em mu pa`nju da je Ali Hadri i kao takav postao ideolog albanske nacionalne manjine u Jugoslaviji i da {to on govori
i pi{e Albanci prihvataju kao istorijsku istinu. Mora~a navodi kako su vojvo|anski istori~ari dali negativnu ocenu svome PK i @arku Zrenjaninu u
onom pregledu NOB-a ~ije sam pisanje organizovao sa profesorom Jovanom Marjanovi}em i bio jedan od koautora, a koji je objavila Srpska knjièvna zadruga. Komentarisali smo i izjavu akademika Jovana \or|evi}a
u kojoj je porekao sve {to je uradio kao pisac ustava Jugoslavije zaklju~no
sa Ustavom od 1963. godine. Tako|e je u to vreme bila aktuelna polemika izme|u Fuada Muhi}a, muslimanske, i Predraga Matvejevi}a, jugoslovenske orijentacije. Posle ovog dogovora rukopis bibliografije odneli smo
Antoni} i ja i predali ga Jesenkovi}u, direktoru “Svetlosti”, da ga objavi.
Krajem septembra 1981. svratio sam kod Ro}ka u kancelariju u Savetu federacije. Kad se sretnemo, prvo se interesuje za zdravlje moje supruge Dare. Obave{tavam ga da joj nije dobro, da se metastaze {ire. “Jako mi je ào jer je ona izuzetna èna”, te{i me Ro}ko. Taj na{ susret dogodio se neposredno posle na{eg zajedni~kog u~e{}a na nau~nom skupu
u Kragujevcu o vojno-politi~kom savetovanju u Dulenu 1941, kome sam
zajedno sa njim predsedavao. Komentarisao je taj skup i bio je malo nezadovoljan nastupom generala Rogli}a da je ustanak u Srbiji bio najuspe{niji u pore|enju sa drugim krajevima Jugoslavije. “Ta~no je da su u Srbiji
krenule mase na ustanak mimo na{ih najoptimisti~kijih predvi|anja, ali
ne bi trebalo previ|ati ni u~e{}e drugih, na primer u Bosni.”
Bibliografija ôlakovi}evih radova objavljena je iste godine i promovisao ju je Kasim Proki} na sajmu knjiga u Beogradu. Na toj promociji
poslednji put sam video Branka ]opi}a, koga sam upoznao 60-tih godina.
Poku{ao sam sa njim da razgovaram, ali on je odgovarao kratko, sa dve tri
re~i. Delovao je nekako odsutno i kao da je pogubio re~i.
Polovinom novembra 1981 pozvao me je Zdravko Antoni} da sa
jednom bosanskom delegacijom posetimo Ro}ka. Najpre su mu predali
knjigu o muslimanskoj brigadi, a Zdravko neke svoje separate iz istorije
NOB-a u isto~noj Bosni. Poku{avao sam da skrenem razgovor na teme
koje su mene interesovale, izme|u ostalih o marksizmu kako su ga shvatali jugoslovenski komunisti i njegovoj primenu u toku NOR-a i revolucije.
Ro}ko pri~a kako \ilas, koji je sebe smatrao za jednog od glavnih ideologa KPJ, nije ~itao Marksov “Kapital” i kako se kruto drào Staljina i nije
mogao da shvati za{to nema uspeha revolucija 1941 u Crnoj Gori. Njega i
Oskara Davi~a na robiji Petko Mileti} je oslobodio marksisti~kih kruòka.
I ovoga puta Ro}ko ne moè da ne pomene Tempa i njegovo rukovo|enje
ustankom u Bosni i Hercegovini. Kad se povela re~ za{to BiH nije imala
svoj PK i Glavni {tab, nego je sve klju~ne funkcije vr{io Tempo, ôlakovi} kaè: “Princip i ja poku{avali smo celu jednu no} da ga ubedimo da
191
Hereticus, 3-4/2010
Venceslav Gli{i}
shvati {ta je Bosna i o~ekivali smo da je on to razumeo. Me|utim nije i od
tada smo samo zvani~no razgovarali”.
Pri~u smo nastavili o tome kako je KPJ zami{ljala revoluciju pre rata i koliko se ta zamisao razlikuje od na~ina na koji je ona izvedena u toku
oslobodila~ke borbe. “Kominterna je posle svog [estog kongresa razvrstala KPJ da jo{ nije stasala za revoluciju, nego da se nalazi na nivou buròasko-demokratske revolucije. \uka Cviji} je napisao bro{uru u kojoj
je neve{to negirao ovaj stav Kominterne tvrde}i da je u Jugoslaviji 1918.
izvr{ena buròasko-demokratska revolucija. Sadràj ove bro{ure sam kritikovao 1935. zastupaju}i stav da je to 1918. bila kontrarevolucija. Razvrstavanje seljaka na kulake, srednje i siroma{ne i poseban stav prema svakim od tih slojeva prema direktivama Kominterne KPJ je izbegla i to joj
je bio najgenijalniji potez, jer razvrstavanje kod nas ne bi uspelo. Prvi je
Blagoje Parovi} posle Splitskog plenuma KPJ upotrebio pojam narodna
revolucija, odnosno da kod nas treba i}i u masu naroda i pripremati je za
revoluciju. Potom je Plenum CK KPJ u januaru 1937. doneo rezoluciju u
kojoj se izjasnio za federativnu narodnu Jugoslaviju.” ôlakovi} sa pravom zahteva da treba najpre izneti sve te stavove KPJ o revoluciji izme|u
dva rata, pa ih zatim uporediti sa onim {to je KPJ u~inila u toku oslobodila~ke borbe, odnosno na koji je na~in izvela revoluciju.
Moja supruga je saznala da u Moskvi postoji Dàvita{vili Dùna
koja bioenergijom le~i rak i po{to je i Milica bila operisana od raka dogovorile su se da uz Ro}kovu pomo} dospeju do Dùne. On je napisao
pismo na{oj ambasadi u Moskvi, gde je ambasador bio Marko Orlandi},
a konzul Ahmed Mufti}, koji je uvaàvao ôlakovi}a. Da se ne bi ambasada me{ala u posredovanje kod Dùne, angaòvala je Ja{u, brata Merime Isakovi}, glumice, koja je bila na le~enju na Krimu, da nam uspostavi
kontakt sa Dùnom.
Po{to je sa nama i{la i Milica, ispratio nas je Ro}ko na aerodrom.
Avion za Moskvu je dosta kasnio i meni se pruìla prilika da dugo sa njim
razgovaram. Po povratku sa aerodroma u svoj dnevnik 17 januara 1982. je
zabeleìo: “êkali smo na aerodromu tri sata ali su mi brzo pro{li u razgovoru sa ~estitim i pametnim Venceslavom Gli{i}em. Pri~ao mi je kako
se namu~io u detinjstvu, gladovao, bio bolestan, prodavao novine, prao
su|e u studentskom domu, gladovao ali ipak zavr{io fakultet. Pomogao
mu je Slobodan Penezi} da dobije stipendiju Saveza boraca Srbije i svr{io
je fakultet me|u najboljima u svojoj generaciji. Bio je na specijalizaciji u
Nema~koj i doktorirao na Humbolt univerzitetu u Berlinu. On putuje sa
svojom Darom u Moskvu. On zna da joj Dùna (niti iko) ne moè pomo}i, ali je prati, toliko je plemenit i dobar suprug”.
Na aerodromu u Moskvi sa~ekao nas je konzul Mufti} i prevezao
do hotela Kosmos, iako je turisti~ka agencija preko koje smo do{li mogla
192
to da uradi. Slede}eg dana do{ao je Ja{a sa Krima i odveo nas kod Dùne, odnosno svakog dana su nas vozila kola ambasade na seanse kod
Dùne. Ono {to me je fasciniralo je da je Dùna prelaze}i rukom ispred
tela mogla da ustanovi obolelo mesto u organizmu, odnosno na tom mestu bi se zadràla njena ruka. Tako je mojoj supruzi prona{la metastaze
na lumbalnom delu ki~me, {to se potvrdilo posle na{eg povratka u Beograd, kada je snimila ki~mu na VMA. Kod Milice je utvrdila da je senilna
i da ima problema sa be{ikom. Po{to moja supruga nije mogla da se kre}e jer ju je usled metastaze ve} bolela jedna noga, ja sam sa Milicom obilazio znamenitosti Moskve iako je bilo minus 20 stepeni i od tada se ona
sprijateljila i sa mnom. Tada sam saznao dosta podataka iz njene ìvotne
pri~e o porodici Zori}, o vereniku, knjièvniku Branimiru ]osi}u koji je
umro od tuberkuloze veoma mlad, o biv{em muù Miodragu Mileti}u, a i
o ro|acima Nade`di i Rastku Petrovi}u. Prilikom povratka iz Moskve sa~ekao nas je Ro}ko na aerodromu i uzeo nam stvari na carini tako da ih
carinici nisu pregledali.
U Moskvi sam se nadao da }e mi pomo}i kod Dùne Maja, k}erka
Mihaila Suslova, koja se bavila istorijom Jugoslavije i sa kojom sam se upoznao desetinu godina ranije. Svratio sam kod Maje u Institut slavenovedenija da je pitam da li je ta~na vest koja se pronosila u zapadnoj {tampi da
je Dùna le~ila Bre`njeva i Suslova. Ona mi je to negirala, ali sam od nje
saznao da je Suslov te{ko bolestan i to sam preneo na{em konzulu, koji
mi je rekao da oni o tome ni{ta ne znaju. Kad je on obavestio ambasadora Marka Orlandi}a, on je prepotentno reagovao: “Ko je taj Gli{i}, da o
tome ne{to zna {to mi ne znamo”. Posle ~etiri dana nazvao me je konzul
Mufti} u hotel pre podne da me obavesti da sam bio u pravu, da je umro
Suslov i da }e to isto ve~e objaviti. Uz pomo} Mi{e Markovi}a, sina na{eg
prvoborca i lekara u Moskvi, napisao sam telegram sau~e{}a i poslao Maji.
U nedelju 18 februara Dara i ja smo oti{li u posetu kod Ro}ka i
Milice, jer je trebalo da se dogovore kada ponovo da krenu kod Dùne.
Dugo smo sedeli i pri~ali. Ro}ko me svesrdno i prijateljski podràva da
na|em neki bolje pla}eni posao ne napu{taju}i struku istori~ara, uz koji
bih obezbedio i bolje stambene uslove, jer sam kao nau~ni radnik skoro
neprekidno imao male plate. On mi je predlagao da konkuri{em za predsednika Komisije za istoriju CK Srbije. Stalno mi je govorio da nije posao za mene da tr~im po Jugoslaviji i moljakam republi~ke funkcionere
da finansiraju Bibliografski institut. “Nama trebaju ljudi koji }e da pi{u,
posebno nam nedostaju ideolozi i ja te ne predlaèm {to smo prijatelji nego {to smatram da ti taj posao moè{ da radi{. Ja }u o tome razgovarati
s Perom Stamboli}em, sa kojim se ~esto vi|am, a i ti razgovaraj sa njim i
drugim vode}im ljudima u Srbiji.” Predloìo sam mu da zajedni~ki napi{emo njegovu biografiju. On je to prihvatio sa odu{evljenjem: “Napravi
193
Hereticus, 3-4/2010
Venceslav Gli{i}
plan, pa da krenemo sa radom”. Posle ovog razgovora zabeleìo je u svom
dnevniku: “Venceslav Gli{i} èli da napusti Jugoslovenski bibliografski
institut i da se bavi naukom. Mislim da je u pravu, podrà}u ga i govoriti
s drugovima u Srbiji”.
U razgovorima smo ~esto pominjali Tita i njegov odnos prema ôlakovi}u. “Bio je jako netolerantan prema meni, naro~ito kad bih poku{avao
da mu objasnim neku sloènu situaciju u kojoj bi se na{ao, odmahivao je
nervozno rukom prekra}uju}i mi re~, kao da èli da kaè: dosta mi je tvojih obja{njenja. Za vreme borbi na Sutjesci traìo je od mene da mu po{aljem sve vojne jedinice iz isto~ne Bosne na Sutjesku. Ja sam mu poslao,
ali ne sve jedinice. Kad se sreo sa mnom u isto~noj Bosni posle borbi na
Sutjesci, to vi{e nije bio onaj ~ovek koga sam poznavao pre rata, sa njim
se sad nije moglo razgovarati, izdavao je samo nare|enja o kojima se nije
moglo raspravljati. Nije mi dozvolio da mu objasnim sloènost politi~ke
i vojne situacije u isto~noj Bosni i zbog ~ega mu nisam mogao poslati sve
jedinice na Sutjesku. Smenio me je sa du`nosti sekretara Pokrajinskog komiteta za Bosnu i Hercegovinu, na koju sam du`nost bio postavljen pre
dva meseca. Dedijer je neta~no prikazao moje odnose sa Titom i ja }u
na}i podesnu priliku da mu odgovorim.” U Novim prilozima za biografiju Josipa Broza Tita Dedijer je napisao da je Tito bio posebno popustljiv
prema ôlakovi}u. Izme|u ostalog on pi{e: “Taj ~ovek se bio pokolebao
i 1937. i 1940, kada se vratio u Jugoslaviju, ali Tito je imao razumevanje
za ~itav njegov ìvot, pa ga je odmah prihvatio i dao mu odgovaraju}e visoke funkcije. Taj ~ovek je gre{io i za vreme rata ali Tito mu je i to oprostio. Godine 1948, kada je izbio sukob izme|u Staljina i Tita, taj se ~ovek
opet pokolebao i privukao na svoju stranu veliki deo uglednih partijaca u
svojoj republici. On je posle do{ao kod Tita sa kapom u ruci i na Titovo
pitanje {ta je to u~inio odgovorio je: prepao sam se ba Stari. Tito je pre{ao
i preko ovog njegovog kolebanja i nije mu se svetio niti mu je oduzimao
funkcije”. Na kraju zaklju~uje da su on i Krleà nekoliko puta izneverili
Tita i da im je ovaj oprostio. “To uop{te nije ta~no, ja tu re~ ’ba’ uop{te
ne upotrebljavam, tako govore muslimani”, kaè ôlakovi}.
Potom smo dugo razgovarali o sloènim me|unacionalnim odnosima u Bosni i Hercegovini. Po popisu, muslimana ima oko 2 miliona i oni
su tre}i narod u Jugoslaviji. I on misli da su oni ne{to posebno, ali im vera
ne moè biti osnovno obele`je nacije. Govorili smo i o raznim oblicima ispoljavanja njihovog nacionalizma. Kad smo pomenuli Blagoja Ne{kovi}a,
on smatra da je on bio vlastoljubiv ~ovek i da se negde sudario sa Titom,
koji nije trpeo suprotstavljanja. Na kraju me je zapitao da li sam razgovarao sa Perom Stamboli}em o mom budu}em poslu. Odgovorio sam da
mi se javio telefonom ali da do sada na tom planu nije ni{ta uradio, iako
stalno obe}ava.
194
Po~etkom marta 1982. zvao Ro}ko iz Dubrovnika. Na telefonu je
bila Dara, kojoj je rekao da je odli~an moj ~lanak u Ilustrovanoj politici,
u kome sam pobijao neke tvrdnje o NOP-u u Srbiji koje su izneli Tempo
i Dedijer. Nekoliko dana kasnije stigla je i razglednica iz Dubrovnika, u
kojoj izme|u ostalog pi{e: “Dragi prijatelji, pro~itali smo oboje Venceslavljev ~lanak, vrlo je dobar, nivo visok, argumentacija ubistvena”.
Kad smo bili kod Dùne u Moskvi, ona je izrazila èlju da do|e u
Jugoslaviju, pa su joj Milica i Dara poslale poziv sa garancijom overenom
kod suda da }e biti njihov gost i da }e snositi tro{kove njenog boravka u
Jugoslaviji. Ro}ko se nije sa tim sagla{avao, kao komunista nije verovao
u alternativnu medecinu, govorio je: nemojte me u to uvaljivati. âk je
i u dnevniku zapisao da on ne veruje Dùni, “isto~noj varalici”. Ubedili
smo ga da njega ne}emo time optere}ivati, da }u se ja ako slu~ajno do|e
o tome brinuti.
Milica i Dara su odlu~ile da ponovo u aprilu idu kod Dùne. Zbog
toga sam u Moskvi zvao konzula Ahmeda Mufti}a i Savu Radovi}a da
mi provere da li }e ih Dùna primiti, a zatim sam svratio kod ôlakovi}a.
Milica me ube|uje da i ja po|em sa njima u Moskvu, jer se sa mnom ose}
a sigurnije i voli da joj pravim dru{tvo pri razgledanju Moskve, da se kao
senilna ne izgubi. Ro}ko me obave{tava da }e da se spori sa Dedijerom,
ali na nau~noj osnovi, pred istori~arima u Institutu za savremenu istoriju, jer ga je Dedijer u Prilozima za biografiju Tita “opasno kalpio”. Na
promociji knjige u Subotici rekao je da je Rodoljub ôlakovi} “izvukao
guzicu” a da su ostali koje je on zaveo u Bosni zavr{ili na Golom Otoku.
Milica deluje senilno, uobraàva da i ona poseduje bioenergiju, {to Ro}ku te{ko pada i gleda da skrene razgovor sa te teme. Meni je pogotovu
neprijatno kad se razgoropadi i po~ne da grdi Ro}ka pred nama, pa smo
po~eli da izbegavamo da ih ~e{}e pose}ujemo.
Kao istori~ara, ve} duè vremena zapitkivao me je moj drug iz gimnazije u Uìcu a sada pravnik u Beogradu Dra{ko Pavlovi} da li postoji
mogu}nost, po{to je Tito umro, da se rehabilituje njegov ujak @ivojin Pavlovi}, koga je Tito prvog smenio kad je do{ao u Pariz 1937. godine. Pavlovi} je vr{io du`nost tehni~kog sekretara CK u Parizu i imao je dobre
veze sa francuskom Komunisti~kom partijom. Imao je nadimak “@drebe”,
a partijsko ilegalno ime mu je bilo Vlada. Zamolio sam Ro}ka da mi ispri~a {ta zna o @iki. On se se}a da su jedno vreme i zajedni~ki stanovali kod
@ikinog tasta u Versaju, da je bio oènjen Francuskinjom i da su se druìli
u Parizu dok @ika nije bio smenjen. Zajedno su traìli i prona{li prostorije
za partijsku knjiàru “Horizonti”. @ika je bio ~ovek Milana Gorki}a i kad
ga je Tito smenio napustio je svoju ènu i vratio se u zemlju, gde se zaposlio u vladinom presbirou, koji je vodio poznati novinar Predrag Milojevi}. Prema ôlakovi}evom kazivanju, u @iku se sumnjalo jo{ u Parizu da
195
Hereticus, 3-4/2010
Venceslav Gli{i}
je odràvao veze sa jugoslovenskom ambasadom. Za rukovodstvo KPJ je
bila prava zagonetka kako se on zaposlio u vladinom presbirou. Kasnije
sam istraìvanjem saznao da ga je njegov drug iz Uìca, advokat Milija Jovi~i}, ~lan Zemljoradni~ke stranke, odveo kod {efa stranke Milana Gavrilovi}a, koji ga je zaposlio u vladinom presbirou. Cena koju je platio za to
zaposlenje bila je da napi{e knjigu o Staljinovim zlo~inima pod naslovom
Bilans sovjetskog termidora, za koju mu je podatke obezbedio sam Milan
Gavrilovi}. Knjiga je objavljena 1940. godine u trenutku kad je princ Pavle uspostavio odnose sa Sovjetskim Savezom i odmah je bila zabranjena i uni{tena, tako da su sa~uvani retki primerci. Ro}ko se se}a da se on,
kad se vratio iz Pariza u Beograd krajem 1939, sretao sa @ikom. Samo bi
se pogledali i nisu se pozdravljali. On misli da @ika nije nikog odao, ~ak
u knjizi nije pomenuo ime nijednog ìvog rukovodioca KPJ. Ne navodi ni
ime Tita, samo pi{e da je “do{ao crveni komesar i gvozdenom metlom sve
po~istio”. To je isti @ika Pavlovi} koga je uhapsio Slobodan Penezi} Krcun sa svojim saradnicima iz odeljenja za borbu protiv pete kolone u Uìcu u jednoj {tali u rodnom selu na Zlatiboru i to na sedam dana pre nego
{to }e uslediti nema~ki napad na slobodnu teritoriju. Kako su mi pri~ali
\ilas i Dedijer, istaknuti srpski rukovodioci Partije Rankovi}, \ilas, Krcun, Dedijer i Pera Stamboli} saslu{avali su i mu~ili @iku da im oda svoje
tajne, sa kim je sara|ivao od zvani~nika Kraljevine Jugoslavije, a Mitra
Mitrovi} je vodila zapisnik. On je za njih bio izdajnik Partije ~im je stupio
u slu`bu buròaskog reìma. I pored intenzivne istrage @ika im ni{ta nije
priznao. Dedijer mi je prvi ispri~ao da ga je saslu{avao Pera Stamboli} i
da ga je molio da to ne unese u svoj dnevnik. Kada je 2001. Slobodan Gavrilovi} objavio da je Pera tukao @iku volovskom ìlom da bi mu iznudio
priznanje i da mu je uzeo vindjaknu i cokule, pozvao me je Pera da zabeleìm njegovu izjavu, jer je smatrao da bi to bilo kontraproduktivno ako
objavi u {tampi. Tada mi je rekao: “Nisam tukao Pavlovi}a gove|om ìlom niti sam mu uzeo ne{to od njegovog odela. Ni Krcun ni Dedijer nisu
ga maltretirali. U bele`nici je imao telefone Uprave Beograda. U vladin
presbiro mogao je u}i samo ~ovek koji je imao vezu sa policijom. Da je
imao pet ili sedam glava, kao takav ne bi ostao ìv”. Prilikom saslu{anja
@ika se pozivao na ôlakovi}a, koga je jedino bolje poznavao od rukovodilaca KPJ. ôlakovi} je pozvan iz Bosne da do|e u Uìce i Pera ga je
odveo u zatvor. Najpre je sa @ikom razgovarao Pera, dok je Ro}ko seo u
}o{ak kancelarije sa natu~enom {apkom na ~elu tako da ga @ika nije poznao. Kad su ga pomenuli, Pera je ostavio Ro}ka da nasamo sa @ikom
razgovora. Ovu pojedinost mi nikad nije pomenuo, a ja nisam o tome ni{ta znao dok mi Pera nije rekao, a tada je bilo uveliko kasno, jer je Ro}ko
bio mrtav ve} 18 godina. Po{to je proveo u zatvoru 6 dana, @ika je streljan u Kr~agovu, predgra|u Uìca, kasno u no}i 28. novembra 1941. sa
196
ostalim zatvorenicima. Po~etkom 70-tih godina pri~ali su mi Vidan Mi}i}
i Milivoje Nikitovi} Furtula, koji su streljali zatvorenike, da su oni pevali Internacionalu, jer je me|u njima bilo starih ~lanova Partije koji su bili
optuèni za trockizam.
Krajem aprila 1982. odràn je plenum CK Srbije, na kome je konstatovano da je predloèno 100 kandidata vi{e za ~lanove CK nego {to se
bira i da }e ti predlozi biti vra}eni u op{tine i regione da se izvr{i reduciranje kandidata do Kongresa u maju. To mi je dalo povoda da ponovo
razgovaram sa Ro}kom. On me savetuje da ponovo razgovaram sa Budom Vuka{inovi}em, predsednikom kadrovske komisije CK Srbije i da
on vi{e ne}e o meni da razgovara sa Perom Stamboli}em. Iako mu je Pera
prijatelj, on me je jednom njemu preporu~io, pa ako propadne moja kandidatura, mo}i }e da mu prigovori da nema uticaja na kadrove u Srbiji. “
Ja te podràvam ne zato {to smo prijatelji, nego {to sam ube|en da }e{ ti
pokrenuti posao na pisanju istorije Partije u Srbiji. Nije za tebe da vegetira{ u Jugoslovenskom bibliografskom Institutu.”
Iako je ~esto govorio da je istorija “nepotkupljiva gospa” i da se zarad vi{ih interesa ne smeju izneveriti neke istorijske ~injenice, ipak je neke va`ne stvari pre}utao, kao {to su slu~ajevi @ike Pavlovi}a i Jezdimira
Dangi}a, zbog koga je i{ao u “Lubjanku” da ga prepozna. Oba slu~aja mi
uop{te nije pominjao, da je u njima u~estvovao. Da o tome po~nemo da
razgovaramo podstakao me je Sreten @ujovi}, kad sam ga upitao {ta misli
o Ro}kovim knjigama Kazivanja o jednom pokolenju i kad je odgovorio
da Ro}ko pri~a lepe pri~e i da dosta toga nije tako bilo. Kad sam mu to
rekao, priznao mi je da ne{to nije smeo, a drugo nije hteo da iznese i da
ga je me|u prvima Pavle Jak{i} podsticao da ostavi potomstvu i ono {to
je pre}utao. Dogovorili smo se da ja pro~itam sve tri knjige Kazivanja o
jednom pokolenju i da odpo~nemo razgovore o onome {to je propu{teno.
Iznenadio se {to mi te knjige nije poklonio i ve} posle ~etiri dana obezbedio je sve tri knjige sa posvetom: “Gli{i}evima Dari i Venceslavu, Rodoljub ôlakovi} 4. maja 1982”. Posle ovog razgovora u njegovoj kancelariji
u Savetu federacije oti{li smo na predaju prvomajskih nagrada Saveznog
izvr{nog ve}a. On je seo negde u prvi red a ja pozadi, do generala Du{ana Kora}a i Vlade [}eki}a.
Krajem juna iste godine posetio sam Ro}ka, iako smo dugo razgovarali delovao mi je nekako umorno i nije kao ranije bio ìvahan u razgovoru. Kao i ostali revolucionari, smatra da su oni ostvarili epohalno delo i da }e njihova generacija bez obzira na ne~iju èlju u}i u istoriju kao
generacija koja je izvr{ila istorijsku prekretnicu u istoriji svih na{ih naroda, jer je izvela socijalisti~ku revoluciju. Milica je kao i obi~no bila sarkasti~na i ironi~na: “Moja ìvotna deviza je {to dalje od revolucionara”. Ja
sam poku{ao da joj oponiram, govore}i da Ro}ko pohvalno pi{e u svojim
197
Hereticus, 3-4/2010
Venceslav Gli{i}
kazivanjima o njoj i da mu je pomagala da {to bolje stilski oblikuje svoja
kazivanja. “Ne mogu da ga vi{e podnosim ovako stara~ki dàngrizavog
kad mi stalno ponavlja da ja starim od glave, a on od nogu.” Kao da sam
predose}ao da ne}e jo{ dugo ìveti, pa sam ga poùrivao da otpo~nemo
razgovore o kazivanjima, odnosno o njegovoj biografiji. Nekako u isto
vreme pojavio se kod njega neko od filmskih radnika sa zahtevom da snime priloge za njegovu biografiju. U dnevniku pominje njih i moje ime uz
komentar: “evo ose}aju da ne}u dugo ìveti pa ho}e od mene da im jo{
ne{to ispri~am o sebi”.
Po~etkom jula do{ao sam kod njega da zapo~nemo razgovor o njegovim memoarima. Prethodno sam ga obavestio da je postojala skoro sinhronizovana akcija nekih politi~ara i istori~ara, koje je predvodila Desa
Pe{i}, da ne budem izabran za predsednika komisije, sluè}i se tra~em da
sam isklji~iv, tezgaro{ koji }e da trguje sa istorijom, navode}i i druge negativne osobine. ôlakovi} mi je na to uzvratio da je sa tim poslom gotovo,
iako to mesto jo{ nije popunjeno ne vredi vi{e poku{avati. Pitao me je {ta
je sa mestom direktora Instituta za istoriju radni~kog pokreta Srbije. Rekao sam mu da je upravo u tom institutu grupa istori~ara, iz zavisti ili ne
znam zbog ~ega, sve u~inila da ne uspem u svojoj nameri da na|em neki
bolje pla}eni posao i da zbog toga ne èlim da se vra}am u taj institut. Taman kad smo zapo~eli razgovor o kazivanjima pozvao ga je na razgovor
Pera Stamboli}, tada{nji predsednik Predsedni{tva Jugoslavije, pa smo
razgovor prekinuli. Ostavio sam mu knjigu Bilans sovjetskog termidora
@ivojina Pavlovi}a da je pro~ita, pa da i o njoj razgovaramo.
Ve} 9. jula posetio me je ôlakovi} u mojoj kancelariji u Jugoslovenskom bibliografskom Institutu. Pro~itao je @ikinu knjigu i do{ao je
da o njoj razgovaramo. On je @ivojina Pavlovi}a upoznao u Briselu 1936.
godine. Zajedno su organizovali sme{taj CK KPJ u Parizu i kupovinu
prostorija za partijsku knjiàru “Horizonti”. Bolje i duè od njega poznavao ga je Preìhov Voranc, koga je Tito postavio na @ikino mesto, kad
je uhap{en Gorki}, a @ika otpu{ten. On je propali student prava, bavio
se novinarstvom, bio je ~lan KPJ, ali ôlakovi} ne zna od kada, i imao je
vezu sa francuskim patronima rada radi pomo}i protiv terora u Jugoslaviji. Mnogo je znao o Partiji, jer su veze sa zemljom i francuskom KP i{le
preko njega, i ko je ko u Partiji. Me|utim, od poznatih rukovodilaca KPJ,
koji su preìveli Staljinove ~istke, nikog nije provalio niti je pominjao u
svojoj knjizi. Jedino misli da nije istina {to iznosi o Krndelju–Jankovi}u
da je bio ulizica i da je posle hap{enja Gorki}a bio najgrlatiji protiv njega. Sve u svemu, on misli da je nizak nivo publikacije i da je nedovoljno
pismena. îni mu se kao da mu je policija davala instrukcije kako da pi{e
ovu bro{uru, ne kao disident nego kao razo~arani komunista sa namerom
da demorali{e ~lanove KPJ, tvrde}i da je sve to {to radi KPJ jedna velika
198
iluzija, uklju~uju}i i socijalizam u Sovjetskom Savezu. Kasnije, pretraùju}i dokumenta Specijalne policije u Istorijskom arhivu Beograda, na{ao
sam zabele{ku Boìdara Be}arevi}a, {efa antikomunisti~kog odeljenja, da
je bro{ura objavljena sa znanjem policije, ali je @ika doìveo ~udnu sudbinu da ga goni i jedna i druga strana. Nisu ga progonili samo njegovi biv{i
drugovi kao izdajnika, nego je i Specijalna policija raspisala poternicu za
biv{im komunistom. Zato se on krio u svom zavi~aju po zlatiborskim selima, gde su ga prona{li mla|i ~lanovi KPJ iz Uìca, koji ga nisu poznavali
niti su imali pojma o njegovim zaslugama u KPJ.
ôlakovi} za sebe kaè da nije bio gorki}evac, iako ga je Tito proglasio da je to bio. “Tito je bio izabran u Politbiro CK KPJ na 4. partijskoj konferenciji. Imao je dobre veze u zemlji, a i u Kominterni, gde je
radio oko godinu dana, dok smo @ujovi} i ja znali neke kadrovike koji nisu imali presudnog uticaja. U leto 1936. pozvani su ~lanovi rukovodstva
KPJ iz Be~a u Moskvu zbog sva|e izme|u Gorki}a i Muka s jedne i Stjepana Cviji}a, ]opi}a i Hudomala, s druge strane. Muk je ostao u Be~u,
a iz zemlje su pozvali @ujovi}a i mene da pomaèmo Muku. U novembru iste godine Kominterna je poslala Tita u Be~ da oja~a rukovodstvo
KPJ. Tito je sedeo u Be~u dok Gorki} ne re{i pitanje KPJ u Kominterni
tokom decembra 1936. godine. Iz Moskve je do{ao kao generalni sekretar sa pravom veta na sve odluke rukovodstva u zemlji. Na prvoj sednici
novog rukovodstva KPJ odlu~eno je da Tito ide u zemlju i da sprovodi
odluke objavljene u Proleteru i Proglasu po~etkom 1937. godine. Tito je
radio po direktivama CK i na njegov poziv do{ao je u Pariz da podnese
usmeni i pismeni izve{taj Gorki}u a ne Kominterni, jer je bio odgovoran
CK a ne Kominterni. Sa @ujovi}em sam se dogovorio da posle hap{enja
Gorki}a pozovemo Tita u Pariz, jer se sami nismo mogli izboriti protiv
Iva Mari}a i Labuda Kusovca, koji su se proglasili novim rukovodstvom
KPJ. Kad je Tito stigao u Pariz, javio se odmah Kominterni, ali otuda nije stizao odgovor, jer je Kominterna ignorisala na{e rukovodstvo zato {to
se Mari} preko Kusovca povezao sa CK Francuske, koji mu je omogu}io
vezu sa predstavnikom Kominterne. Po{to je Tito bio zaobi|en, umesto
da nastavi saradnju sa @ujovi}em i sa mnom on je raspustio na{ krnji CK
u prole}e 1938. i oti{ao u zemlju, gde formira novi, njegov CK od mla|ih
ljudi koji su mu bili privrèni.”
“Pre toga, dok je bio sa nama u Parizu na njegovu inicijativu doneli smo odluku 1937. da pokrenemo akciju protiv Petka Mileti}a i njegove
grupe na robiji. Pismo upu}eno ~lanovima Partije na robiji pisao sam ja a
ne Tito, kako se tvrdi u nekim istorijama Partije, i ono je i{lo kao pismo
CK KPJ. Kad su u Kominterni doznali da je Tito formirao novo rukovodstvo u zemlji, pozvali su ga i on je do{ao u Pariz, gde je ~ekao do avgusta
1938, kada je dobio poziv da do|e u Moskvu. Tamo je uspeo da se probije
199
Hereticus, 3-4/2010
Venceslav Gli{i}
do sekretara Kominterne Georgi Dimitrova, koji ga je prihvatio kao jedino mogu}e re{enje za rasplet krize u rukovodstvu KPJ.”
Kako su i za{to odstranjeni iz CK KPJ @ujovi} i ôlakovi}, saznali smo iz Titovih izve{taja Kominterni, pre svih Viljemu Piku, u kojima je
negativno ocenjivao njihov rad i naveo da su pogre{no odre|eni za ~lanove Politbiroa CK KPJ. Za ôlakovi}a je napisao da je prerano do{ao na
taj poloàj jer “nije imao nikakvog iskustva iz rada napolju i da je pao pod
uticaj Gorki}a (nesvesno) i da ne moè do}i u obzir u budu}oj kombinaciji, ali da ga ne treba uni{titi... ukoliko tamo nema ni{ta protiv njega”. Ti
Titovi izve{taji su doprineli da je Pik krajem 1937. sugerisao Titu da ôlakovi}a i @ujovi}a izoluje od bilo kakvog partijskog rada. Tek pred smrt
ôlakovi} je ovo saznao i bio je veoma razo~aran da su ga oni pozvali da
zajedno rade, a on ih je ovako okarakterisao kod Kominterne. “U svojoj
borbi za vo|u KPJ postupao je odlu~no, bezobzirno i ve{to”, rekao mi je
Ro}ko. Ne samo da ih je udaljio od partijskog rada, nego im je zabranio
povratak u Jugoslaviju sve dok nije bio siguran da }e do}i na ~elo Partije.
Istovremeno ih je prijavio francuskoj policiji da budu proterani iz Francuske. Da ne bili izba~eni iz Francuske, @ujovi} je uspeo da se legalizuje
kao biv{i pripadnik legije stranaca, a ôlakovi} je morao da upotrebi la`ni
paso{ na ime Zvonka Petni~kog. U Francuskoj je upoznao Milicu Zori},
koja je bila udata za veterana iz Prvog svetskog rata i invalida Miodraga
Mileti}a, koga je napustila i po{la sa Ro}kom u zemlju krajem 1939, kad
im je Tito dozvolio. Ven~ali su se u zatvoru na Adi Ciganliji, gde im je
upravnik zatvora bio kum. ôlakovi} se kad je do{ao u Beograd prijavio
policiji i bio je uhap{en i odleào je u zatvoru do aprila 1940. godine. [to
je ostao kratko u zatvoru, zasluga je Milice, koja je zamolila kuma Zori}evih Milana Gavrilovi}a, predsednika Zemljoradni~ke stranke da interveni{e kod policije i Ro}ko je pu{ten iz zatvora. Zbog izjave u policiji da
je isklju~en iz KPJ Tito ga je isklju~io iz Partije. Ali i tu se opet ume{ala
Milica, koja je imala dobre veze u gra|anskim krugovima, pa je oti{la u
Zagreb i preko Stevana Galogaè uspela da do|e do Tita, sa kojim je dogovoreno da ôlakovi}a isklju~i iz Partije na 6 meseci. Nakon isteka tog
vremena vra}en je u Partiju krajem 1940. godine. Imaju}i u vidu svoje posrtanje u Partiji, ~esto je ponavljao svoju omiljenu misao: “ôvek je kao
sr~ika, brzo se slomi”.
“Nikad mi nije objasnio za{to me je 1938. udaljio iz rukovodstva
KPJ, da li je to ~inio na svoju ruku, da se distancira od Gorki}evih kadrova, ili po zahtevu Kominterne. Posedovao je neobi~nu intuiciju u procenjivanju te{kih situacija u kojima se nalazio. Kao primer mogu da navedem
moj razgovor s Titom posle Rezolucije IB na Brdu kod Kranja. Tada sam
smatrao da predstavnici KPJ treba da idu na sastanak IB u Bukure{t i da
se objasne sa Rusima. Tito mi je na to rekao da oni ho}e da ih slu{amo.
200
[to mi ranije nisi govorio o tim tendencijama pa da budem u toku, uzvratio sam mu. Ne samo da je bio tvrdoglav, nego je voleo laskanje, zatim da
se lepo nosi, ma{ne, prstenje, jednom re~ju drào je do spoljnog izgleda.
Bio je od onih radnika koji su bili sposobni, kao Blagoje Parovi}, Andrija
Hebrang, Kole{a i drugi. Svi su oni bili radnici i nisu izabrani prema klju~u,
nego su se u Partiji nametnuli svojim radom i sposobnostima. Mladi ljudi
intelektualci kao Rajko Jovanovi}, \uka Cviji}, pa i Gorki} rano su postali
rukovodioci KPJ i vlast im je u{la u u{i, bili su na to ponosni.” Za razliku
od njih, za sebe pri~a da je rekao Gorki}u da njegov izbor u Politbiro CK
KPJ predstavlja za njega optere}enje i da on ne voli vlast i da nikad nije
razme{tao ljude na poloàje niti je baratao novcem, a to su simboli vlasti.
Usput mi napominje da je bio jako dobar prijatelj sa Dedijerom, ali
da se neko izme|u njih ubacio. Pominje jedan susret sa Dedijerom u Tesli}u kad su snimali ne{to o etici revolucionara. Dedijer mu je tada u poverenju rekao da je Tito mnogo u~inio na stvaranju bratstva i jedinstva, a
sad sve ~ini da to razjebe. “To ti najbolje pokazuje koliko je bio intiman
sa mnom. Ono {to je napisao u Prilozima za biografiju Tita, to je \ilasov
stav jo{ iz 1940. godine. Jo{ tada je hteo da se obra~una sa nama, starijim
kadrovima Partije.”
Ispratio sam ga iz Instituta, jer je ùrio u Bijeljinu da dovr{i dom za
omladinu, kome }e dati ime “Crvena pravda”, kako se zvala omladinska
grupa komunista kojoj su pripadali on i Alija Alijagi}, koji je izvr{io atentat na ministra unutra{njih poslova Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca
Milorada Dra{kovi}a 1921. godine. Zbog tog atentata Alija je pogubljen,
a Rodoljub osu|en na dugogodi{nju robiju. On je sav okrenut toj gradnji,
gde }e smestiti svoju biblioteku. To je kao neka vrsta njegove zadu`bine.
“Prava je {teta {to se nalazi{ u ovom Institutu”, re~e mi na kraju. Pita me
da li sam skoro razgovarao sa Perom Stamboli}em. Rekao sam da nisam.
Dao mi je ideju da ponovo sa njim razgovaram. Rekao sam da mi niko nije po{teno objasnio za{to su me predlagali kad me nisu hteli za taj posao.
Krajem septembra 1982. bio sam na otvaranju spomen-doma “Crvena pravda” u Bijeljini na poziv ôlakovi}a. Ve} sam kupio autobusku
kartu, kad me je nazvao Zdravko Antoni} da me obavesti da }e iz Bijeljine po nas do}i op{tinska kola da prevezu Danicu Abramovi}, Ubavku
Vujo{evi}, Bo{ka Rokvi}a, Ro}kovog sekretara i mene. Ro}ko je sa Milicom u Bijeljini izgradio ne veliku ali lepu prizemnu ku}u od sredstava
dobijenih prodajom vikendice na Hvaru i uz pomo} op{tine Bijeljina. Na
otvaranju doma govorio je Franjo Herljevi}, sekretar za unutra{nje poslove Jugoslavije, a prisustvovali su Hamdija Pozderac, Cvijetin Mijatovi},
Hasan Grap~anovi} i drugi bosanski rukovodioci. Posle njegovog govora
nastupio je Ro}ko, govorio je, kako on to ume, re~ito, nadahnuto i toplo
o nameni doma omladini, koja }e u tom prostoru biti okruèna njegovom
201
Hereticus, 3-4/2010
Venceslav Gli{i}
bibliotekom. Prilikom ~estitanja Ro}ku na ovom njegovom poslednjem
delu, kako se ubrzo ispostavilo, rekao sam mu: “êstitam vam, va{e zamisli i èlje su se kona~no ostvarile”. Bojao se da ne}e ovaj trenutak doìveti, a kad mu je to uspelo, bio je neobi~no radostan, ~ak pomalo eufori~an za njegove godine. Imao je tada 82 godine. Ovaj dan je za njega bio
izuzetno naporan posle preleànih stoma~nih bolesti. Kao i uvek, bio je
prema meni pa`ljiv i upitao je kako je Dara. U ovom za njega sve~anom
trenutku po{tedeo sam ga {irih obja{njenja i rekao da se nekako drì. Pokazujem Milici na njeno malo pismo u vitrini upu}eno Ro}ku u zatvoru 7.
marta 1940, u kome izme|u ostalog pi{e: “Ja te volim i verujem ti, ostalo
je |ubre”. Iako skleroti~na Milica svakom kre{e svoju istinu u brk, odnosno neposredno iznosi {ta misli, bosanski rukovodioci se odnose prema
njoj sa uvaàvanjem, a mo`da je se pla{e da ih ne potka~i kako ona ume.
“Ko ste vi?”, pita ona Hasana Grap~anovi}a. Ovaj prili~no zbunjeno odgovara: “Milice, zar me ne poznaje{?” Njega, koga je znala Bosna kao sekretara CK BiH, a i Jugoslavija. Posle ceremonije otvaranja i{li smo na
ru~ak u motel na Drini. Iznenada, na ko{arka{ko igrali{te pored motela
spustio se helikopter i njime su otputovali bosanski rukovodioci, uklju~uju}i i Herljevi}a, a Bosi} i ja smo se vratili njegovim kolima za Beograd.
Voza~ nam pri~a da su, dok su putovali ka Bijeljini, nai{li na spu{tenu rampu i kako mu je Herljevi} rekao: “Udri, jebo ga ti”. Hteo je i na taj na~in
da pokaè svoju mo}.
Sredinom januara 1983. posetio sam Rodoljuba ôlakovi}a, koji
se le~io na VMA. Po{to nije bilo vreme posete, zatekao sam ga kako spava poùtela lica, ali se usled mog prisustva probudio. “[ta radi{, kako je
Dara?”, bilo je njegovo uobi~ajeno pitanje. Izvinuo sam se {to sam ga iznenada posetio. “Eto, borim se sa bole{}u, sad sam u njihovim rukama”,
rekao je misle}i na osoblje VMA. Obave{tavam ga da sam odlu~io da se
kona~no skrasim u Institutu za savremenu istoriju i da sam pretraùju}i
dosijea koja je vodio Gestapo nai{ao na dosije njegovog brata Radoslava
i njegove ène Milice, jer je ona najve}i deo okupacije provela u logorima Jasenovac i Banjica. Za brata kaè da je bio radikal, ali je imao zeta
ljoti}evca, koji je uspeo da ga izvadi iz zatvora kad je bio uhap{en. Ro}ko
je pozvao svog sekretara Bo{ka Rokvi}a da napi{e testament, jer je ose}ao da ne}e jo{ dugo ìveti.
Polovinom februara Dara i ja posetili smo Milicu Zori} Ona se sirotica u pravom smislu povremeno gubi, pri~injava joj se da je podkradaju, uklju~uju}i i ku}nu pomo}nicu Katicu, i da gubi stvari. Ona nikog ne
trpi, pa ni Ro}ka, koga ~esto grdi. Ne znam kako joj je Dara prona{la slabu ta~ku, prema njoj je bila pa`ljiva i prihvatila ju je kao najbliù prijateljicu. Valjda {to je uvaàva i ukazuje joj pa`nju, a stari ljudi su na to osetljivi. Dok su one razgovarale, razmi{ljao sam o sudbini Milice Zori}. Sve
202
je imala {to je u ìvotu poèlela, nikad ni{ta nije ozbiljno radila i stalno je
imala sluge u ku}i. Poku{ala je da pi{e pri~e, koje je navodno hvalio i Ivo
Andri}, a zatim je desetinu godina radila na tapiseriji, pa je i od toga odustala. Gledam je ostarelu i izgubljenu u velikom stanu i izobilju i ponovo
sebi postavljam pitanje o smislu bitisanja za vreme na{ih kratkih ìvota.
Javio se Ro}ko telefonom sa VMA i svi smo ga pozdravili, sumnjaju}i da
}e se ovog puta izvu}i.
Po~etkom marta 1983. posetili smo Milicu i Ro}ka, koji se unekoliko oporavljen vratio sa VMA ku}i. “Ne umemo da vladamo”, vajka se
Ro}ko. On to pri~a u prisustvu To{e Vujasinovi}a, njegove k}erke lekara i
zeta Sirijca, koje smo zatekli kad smo do{li. To{a posle udesa u Ma|arskoj
ne ~uje dobro {ta pri~a Ro}ko, pa ga stalno zapitkuje. Ro}ko se uìveo u
pri~u da mu je iznenada procurela pljuva~ka iz usta, {to ga je posebno iznerviralo. Po reakciji se moglo zaklju~iti da je svestan da te{ko vlada sobom. Slu{aju}i ga {ta govori, dolazim do zaklju~ka da ~ovek {to vi{e stari postaje sve konzervativniji. Izme|u ostalih kritikuje Esada ]imi}a da
je bolesni karijerista, Vuka Dra{kovi}a da mu je dru{tvo dalo dvosoban
stan a on pi{e nacionalisti~ke pamflete, Dobricu ]osi}a {to traì apstraktnu slobodu kao alternativu samoupravljanju, kome ne odri~e nadarenost
kao knjièvniku i kao politi~kom misliocu. “Maèn kao talentovan mladi},
prihva}en kao pisac i vi{e no {to vredi, objavljivan i nagra|ivan, ali politi~ka ambicija ga prosto opsela. Uobrazio da je spasilac srpskog naroda,
koji je ìv ra{~ere~en u SFRJ. Sad se bori da stekne neke pozicije za okupljanje Srba. Izjeda ga politi~ka ambicija i gura u naru~je antikomunista,
koji se svi okupljaju pod nacionalisti~kom zastavom.” Prema ôlakovi}evom kazivanju, sve to vodi restauraciji kapitalizma i birokratisanju dru{tva. Smatra da se prestalo sa ideolo{kim ube|ivanjem i da su ljudi bez
~vrstih socijalisti~kih ube|enja izgubljeni. Jednostavno nije se delovalo
na svest ljudi, nego se suvi{e oslanjalo na vojsku i policiju. U krajnjoj liniji, on je pristalica represije. Sve to treba zatvoriti, Momu Kapora, Branu
Petrovi}a, Gojka \oga, za koga su Tempovi memoari knjiga godine, jer
iznosi pravu istinu. Kod ôlakovi}a smo bili da im poklonimo monoflorni med, koji proizvodi Bora Coki} iz Rgotine, za koji vlada mi{ljenje da
pomaè brèm oporavku bolesnog ljudskog organizma.
Iznenada, 30. marta 1983. umro je Ro}ko. Srce ga je izdalo dok je
iz fotelje posmatrao prenos utakmice izme|u Jugoslavije i Rumunije. Sutradan smo Dara i ja oti{li da izjavimo Milici sau~e{}e. Te ve~eri u njegovom stanu puno smo pri~ali o Ro}ku sa njegovom sestri~inom Sokom,
sinovcem Dimitrijem Dikom i vanbra~nom k}erkom Sonjom. O njoj mi
nije govorio ali sam znao da postoji i prvi put sam je sreo te ve~eri. Deluje simpati~no i ne li~i na Ro}ka, verovatno na majku u~iteljicu, koju je
Ro}ko sreo neposredno posle rata. Za sina sa jednom Nemicom sam znao.
203
Hereticus, 3-4/2010
Venceslav Gli{i}
On ga je prona{ao i jednom posetio i to je Ro}ko zabeleìo u dnevniku
i napisao da prema njemu ni{ta ne ose}a. Sonja je imala malog Rodoljuba, koji je tako|e bio vanbra~no dete. Pri~a mi da je bila izgubila posao i
da joj je posao bibliotekara u Vojnoj akademiji na Banjici na{ao Ro}ko
preko svojih veza.
Dok je bio na le~enju na VMA po~etkom ove godine sro~io je testament, ~iju smo sadrìnu saznali te ve~eri. U testamentu je zabranio bilo kakve ceremonije prilikom njegove sahrane. Izrazio je èlju da bude
kremiran i da se njegova urna poloì pored urne Ive Andri}a u aleji zaslu`nih gra|ana na Novom groblju u Beogradu. Nabrojao je 11 lica koja mogu da prisustvuju kremiranju njegovih zemnih ostataka. To su bili:
supruga Milica, sestri~ina Soka, sinovac Dika, a od ratnih drugova Petar
Stamboli}, Cvijetin Mijatovi}, Uglje{a Danilovi}, Ethem âmo, Rudi Petovar, Oskar Danon i predsednik op{tine i sekretar komiteta iz Bijeljine.
U testamentu je napisao i èlju da mu hor “Abra{evi}” otpeva staru radni~ku pesmu “Da ste zdravo, drugovi”. U ìvotu je sve planirao, ne samo
{ta }e svake godine da uradi nego i kako }e biti sahranjen. @eleo je da
umre na nogama i mentalno sve` i to je doìveo. U testamentu je opunomo}io Zdravka Antoni}a da brine o njegovoj intelektualnoj zaostav{tini,
pre svega o njegovom dnevniku, koji je vodio preko 20 godina. Mnogi su
se ~udili, kao Pera Stamboli}, da nije meni ostavio da se o tome brinem,
znaju}i da smo poslednjih godina bili prijatelji. Me|utim. Antoni} je daleko duè bio Ro}kov saradnik kad je u pitanju istorija, a jedno vreme i u
Savetu federacije, a poticao je iz okoline Bijeljine. Milici je ostavio odre|enu sumu novca da objavi knjigu o svojim tapiserijama. O objavljivanju
knjige starao se Miodrag B. Proti}, direktor Muzeja savremene umetnosti, koji je napisao i pogovor. Knjiga je uskoro izi{la i promovisana je u
legatu ôlakovi}a. Prisustvovali smo promociji i Milica nam je poklonila
knjigu sa posvetom.
U toku razgovora sa Bosancima Dara je odjednom po~ela da se gubi, ponavljaju}i Ro}kove re~i: “Daro, ne verujem u Dùnu, ali ako misli{
da }e to koristiti u le~enju pomo}i}u ti da ode{ kod nje u Moskvu”. Kad
sam primetio da se Dara gubi, upla{io sam se da }e umreti u Ro}kovom
stanu. Nekako su mi pomogli da je poloìmo u kola i pozvao sam hitnu
pomo}. Na rastanku, rekao sam Milici da je Ro}ko ostavio amanet Peri
Stamboli}u da brine o njoj, a ona mi je uzvratila da je Pera dolazio, ali da
on ima svoju porodicu i da je optere}en dràvnim poslovima.
ôlakovi} u braku sa Milicom nije imao dece, pa je ona nasledila
stanarsko pravo i penziju, jer je svoju ku}u na Dedinju predala kao legat
gradskoj skup{tini. @ivela je jo{ {est godina sama i umrla je 2. februara,
a sahranjena 6. februara 1989. godine. Dara nije mogla da je pose}uje jer
je bila te{ko pokretna, ali su se ~esto ~ule telefonom. Umrla je 1987, dve
204
godine pre Milice. Pomalo je bilo tu`no na Mili~inoj sahrani, nije imala
rodbine i prijatelja, nego su na sahranu do{li samo Ro}kovi ro|aci i prijatelji, Petar Stamboli} sa suprugom Juditom, Velja Stojni}, Rudi Petovar,
sa kojim sam se tada prvi put upoznao. Pera me upoznaje sa Juditom nagla{avaju}i da sam poznati istori~ar i pita me je li napisana istorija Saveza
komunista Srbije. Nisam hteo da mu kaèm da od tog posla ni{ta ne}e biti
i da kao predsednik redakcije pomi{ljam na ostavku, nego sam rekao da
sve {to se kolektivno radi sporo napreduje. Na moje pitanje kako se ose}a
odgovorio je oslanjaju}i se na {tap ne “starim”, kao ranije, nego “ostarilo
se”. Nije ispratio Milicu do groba, nego je posle formalnih govora koji su
odràli predstavnici udruènja likovnih umetnika Srbije i mesni oci Bijeljine oti{ao ku}i. Milica je sahranjena u grobnici zajedno sa ocem Svetozarom Zori}em i kona~no se posle smrti razdvojila od Ro}ka. Iako je upla}ivala da bude kremirana, sahranjena je na klasi~an na~in. Na spomeniku
pi{e da je ro|ena 1909, na piramidi 1908, ali koliko se se}am bila je 1907.
godi{te. Kao da je nesvesno èlela da sakrije godine ili je zaboravila kad
je ro|ena. Ona i Ro}ko su potekli iz gra|anske sredine, s tim {to se on
uputio neizvesnim revolucionarnim stazama, a Milica je, iako okruèna
revolucionarima, doìvotno ostala gra|anka, ne pomi{ljaju}i da postane
~lan Partije. Ona je bila jedinstveni fenomen, jer je poznavala vode}e ljude kapitalisti~kog dru{tva, a kasnije i vode}e ljude socijalisti~kog dru{tva.
Njena ìvotna pri~a ostala je kod mene zabeleèna na magnetofonskoj traci, koju sam negde zaturio. Tako|e su mi ostale njene razglednice, koje je
redovno slala sa putovanja i letovanja sa Ro}kom, kao i sve njegove knjige sa posvetom. Njegova pri~a o svom ìvotu ostala je nezavr{ena iako je
puno toga o sebi napisao. Kako to u ìvotu obi~no biva, ljudske pri~e se
iznenada prekidaju, pa i ova sa Ro}kom.
Pera Stamboli} je napisao i objavio se}anje na Ro}ka i njihovo druènje umesto nekrologa. Pomi{ljao sam da ne{to napi{em, ali posle toliko
izjava poznatih ljudi iz politike i knjièvnosti u~inilo mi se pretencioznim,
pa to ~inim tek sada. Ina~e Ro}ko me je ~esto podse}ao: “Venceslave,
pi{i memoare” i o~ekivao je da }u ne{to napisati i o na{em prijateljstvu,
a kad nismo uspeli da zajedni~ki napi{emo njegovu biografiju ostalo je
samo ovo kratko se}anje na poslednje godine njegovog ìvota. Antoni}
i Rokvi} u bosanskoj ku}i na Dedinju prekucavali su sedam godina ôlakovi}ev dnevnik i pripremali ga za {tampu. Bilo je pripremljeno da se objavi 11 knjiga dnevnika i sarajevsko “Oslobo|enje” je dobilo sredstva da
to objavi, ali je rat, koji je usledio devedesetih godina, to spre~io. Mene su
uzeli za recenzenta i ja sam pro~itao svih tih oko 5000 stranica dnevnika.
Antoni} je jedino uspeo da uo~i rata objavi jednu knjigu izbora iz dnevnika preko “Nove knjige” iz Beograda, koju smo promovisali u Bijeljini
krajem 1991. godine. Osim toga, izvukao je posebno razgovore sa Ivom
205
Hereticus, 3-4/2010
Venceslav Gli{i}
Andri}em i objavio kao posebnu bro{uru. Pro{le, 2008, kao da je predose}ao da ne}e doìveti da objavi celovit ôlakovi}ev dnevnik. Pitao me
je za savet koji deo dnevnika da objavi jo{ u jednoj knjizi, jer je uspeo da
namakne neka sredstva. Sloìli smo se da to bude 1971. i 1972, koje su bile karakteristi~ne za unutra{nji razvoj Jugoslavije posle rastakanja federacije i pojave nacionalizma u jugoslovenskim republikama, prvenstveno
u Hrvatskoj i u pokrajini Kosovo. Uspeo je da to objavi iste godine, ali
nije doìveo da je najpre predstavimo u Bijeljini, kako smo se dogovorili, jer je umro iznenada po~etkom 2009. godine. Predlagao sam da dràva
Bosna i Hercegovina objavi ovaj dnevnik, jer je ôlakovi} ne samo jedan
od zaslu`nih ljudi za osnivanje dràve BiH, nego je bio i prvi predsednik
njene vlade od 1945. do 1948. godine.
Ro}ko nas je fizi~ki napustio, ali ostali su njegovo delo i duh da nas
uznemiravaju i ohrabruju. On je uspeo da osmisli svoj ìvot tako {to je
celog ìvota teìo vi{im i humanijim ciljevima, ne {tede}i sebe, i nije posrnuo ako se oni usled raznih prepreka nisu ostvarili onako kako je zami{ljao. Bio je pomalo razo~aran u {ta se izrodila njegova utopija, koja se
zvala socijalizam, za koju se borio ~itavog ìvota. êsto je govorio da je
vlast pokvarila komuniste i èleo je o tom kvarenju da napi{e knjigu, ali
nije vi{e imao snage da to ostvari.
Vladimir Veli~kovi} – Podrum, 1958.
206
...............
DOSIJE
...............
Jovica Trkulja
SUDSKA ZA[TITA OD NEDOPU[TENE
DISKRIMINACIJE OSOBA SA INVALIDITETOM
Nedopu{tena diskriminacija je takvo razlikovanje (isklju~enje, ograni~enje ili favorizovanje) lica u istoj ili sli~noj situaciji, izvr{eno zbog li~nog svojstva (rase, nacionalnosti, pola, invaliditeta i dr.), koje ugroàva,
ograni~ava ili onemogu}ava prava i slobode, bez opravdanog, razumnog
razloga i nesrazmerno. Takva diskriminacija je zabranjena, a sloboda od
nje zajem~ena.
Zajem~enost slobode od diskriminacije zabranom diskriminacije u
Ustavu Srbije iz 2006. godine (~l. 21. st. 3), u Evropskoj konvenciji za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda (~l. 14, i Dodatnom protokolu broj
12 uz tu konvenciju (~l. 1), u Me|unarodnom paktu o gra|anskim i politi~kim pravima (~l. 26), name}e dràvi, izme|u ostalog, obavezu da obezbedi za{titu od diskriminacije u slu~ajevima nedopu{tene diskriminacije.
Pravo zajem~eno Ustavom ili me|unarodnim aktom mora biti prakti~no i efektivno, a to ne moè da bude ako nije propra}eno obezbe|enom
za{titom za slu~aj nepo{tovanja. Za{titu od diskriminacije u prvom redu
obezbe|uje na{a dràva, a ako ona diskriminisanom ne pruì za{titu od
diskriminacije, podredno (supsidijerno) za{titu obezbe|uje Evropski sud
za ljudska prava. Dràva ostvaruje svoju obavezu za{tite od diskriminacije, tako {to propisuje pravna sredstva za{tite, i tako {to postupa po tim
propisima, primenjuju}i u slu~ajevima diskriminacije ta sredstva na propisanom pravnom putu.1
Poslednjih godina u Srbiji su zabeleèni pozitivni primeri uspe{ne za{tite od diskriminacije. Jo{ pre nego {to je Zakonom o spre~avanju
diskriminacije osoba sa invaliditetom (2006. godine) izri~ito priznata tu`ba za propu{tanje u slu~aju diskriminacije zbog invaliditeta, sudovi su
1
Vid. Vladimir Vodineli}, “Tu`be za za{titu od diskriminacije”, u: Sa{a Gajin (ur.),
Vladimir V. Vodineli}, Tanja Drobnjak, Borko Nikoli}, Antidiskriminaciono
pravo, vodi~, CUPS, Beograd, 2008, str. 29–50.
207
Hereticus, 3-4/2010
preventivni zahtev za za{titu od diskriminacije usvojili u jednom slu~aju
kada je 2000. godine nekoliko tuìlaca bilo spre~eno da u|u na bazen tuènog zato {to su Romi (tzv. [aba~ki slu~aj – Sportsko rekreativni centar
“Krsmanovi}”). Usvojili su ga na osnovu odredbe o zahtevu za propu{tanje iz. ~l. 157. Zakona o obligacionim odnosima.
Ovom prilikom objavljujemo primer sudske za{tite od nedozvoljene
diskriminacije. Re~ je o presudi Op{tinskog suda u [apcu P-1751/07 od 5.
septembra 2007. godine.
Vladimir Veli~kovi} – Hronopost, 1989.
208
PRESUDA OP[TINSKOG SUDA U [APCU
P-1751/07
U IME NARODA
OP[TINSKI SUD U [APCU, prvostepeni parni~ni, sudija Dragan Jakovljevi}, u parnici tuìoca Miodraga Nikoli}a iz [apca ul. Pocerska 63, koga zastupa advokat Milovan Marinkovi} iz Vladimiraca, a ovoga po zameni~kom punomo}ju advokat Vladislav Marinkovi} iz [apca, protiv tuène Republike Srbije
– Ministarstvo rada, zapo{ljavanja i socijalne politike iz Beograda, koju zastupa
Republi~ki javni pravobranilac iz Beograda, radi ~inidbe, vrednost predmeta
spora 20.000,00 dinara, posle odràne glavne rasprave dana 05.09.2007. godine,
u prisustvu tuìo~evog punomo}nika i u odsustvu uredno pozvanog zakonskog
zastupnika tuène, doneo je slede}u
PRESUDU
OBAVEZUJE SE tuèna Republika Srbija – Ministarstvo rada, zapo{ljavanja i socijalne politike iz Beograda da tuìocu Miodragu Nikoli}u iz [apca vr{i isplatu dodatka za pomo} i negu drugog lica na teku}i ra~un tuìoca broj
15935332 kod Banke Po{tanska {tedionica a. d. Beograd i da mu naknadi tro{kove parni~nog postupka u iznosu od 11.400,00 dinara, sve to u roku od 15 dana po
prijemu prepisa presude.
Obrazloènje
Tuìo~ev punomo}nik je u tu`bi i tokom glavne rasprave naveo da je tuìlac osoba sa invaliditetom, jer mu je vid o{te}en 100%, da mu je re{enjem Centra
za socijalni rad u [apcu od 22.02.2007. godine priznato pravo na uve}an dodatak
za pomo} i negu drugog lica, da mu isplatu ovog dodatka vr{i tuèna, a preko
po{tanskog dostavlja~a na tuìo~evu ku}nu adresu, da takav na~in isplate tuìocu
stvara probleme, jer je zaposlen, tako da u radno vreme dostavlja~a ni tuìlac, niti
bilo koje drugo lice, se ne nalazi kod ku}e, pa je tuìlac dana 15.03.2007. godine
uputio molbu tuènoj da uplatu ovog dodatka vr{i na njegov teku}i ra~un kod
Banke Po{tanska {tedionica a. d. Beograd, da mu je tuèna pismeno odgovorila dana 02.04.2007. godine odbijaju}i njegovu molbu navode}i da nije mogu}e,
te da bi takav na~in isplate za invalidna lica predstavljao veliku te{ko}u, dalje je
naveo da je tuèna ovakvim postupanjem povredila odredbe ~lana 11. Zakona
o spre~avanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (“Sl. glasnik RS” br. 33/03)
pa je u smislu ~lana 43. navedenog Zakona tu`bom traìo da se tuèna obaveè
da isplatu dodatka za pomo} i negu drugog lica vr{i na teku}i ra~un tuìoca kod
Banke Po{tanska {tedionica a. d. Beograd i to pod brojem 15935332. Njegov punomo}nik je naknadu tro{kova parni~nog postupka traìo na ro~i{tu za glavnu
raspravu bliè opredeljuju}i visinu i vrstu u~injenih tro{kova ~iju naknadu traì.
Tuènoj, preko njenog zak. zastupnika je tu`ba dostavljena na odgovor
shodno odredbama ~lana 284–285. ZPP-a sa prilozima i poukom o sadrìni odgovora, roku u kojem se isti mora podneti, posledicama propu{tanja da odgovori
na tu`bu u odre|enom roku i posledicama nedostataka u sadrìni odgovora na
tu`bu. Zakonski zastupnik tuène je u blagovremeno dostavljenom odgovoru na
209
Hereticus, 3-4/2010
Jovica Trkulja
tu`bu u~inio nespornim da je tuìlac korisnik prava na uve}an dodatak za pomo}
i negu drugog lica, te da mu je isplata uve}anog dodatka za pomo} i negu drugog
lica vr{ena dostavom na ku}nu adresu, da se takav na~in isplate primenjuje od
1994. godine, da osnovni razlozi koji su opredelili ovakav na~in isplate jesu medicinski uslovi koje lice treba da ispunjava da bi ostvarilo pravo na dodatak za
pomo} i negu drugog lica i ~injenica da je veliki broj korisnika ovog prava iz seoskih podru~ja gde su usluge banka i po{te nedostupne zbog nepostojanja potrebne
{alterske mreè, pa bi im zbog udaljenosti mesta prebivali{ta od najbliè poslovnice banke ili po{te bilo oteàno ili onemogu}eno kori{}enje nov~anih sredstava
koja ostvaruju po osnovu ovog prava. Tako|e je navedeno da tuèna nije imala
nameru da vr{i diskriminaciju tuìoca, da ovakav na~in isplate tuìocu znatno oteàva kori{}enje prava, pa je Ministarstvo rada i socijalne politike, preduzelo sve
mere za otklanjanje prepreka koje oteàvaju i onemogu}avaju tuìoca u kori{}enju svoga prava tako da }e ubudu}e isplata dodatka za pomo} i negu drugog lica
biti vr{ena na tuìo~ev teku}i ra~un koji se vodi kod Po{tanske {tedionice. Izri~itog izja{njenja o tome da li se zahtev priznaje ili osporava u odgovoru na tu`bu
nema, ve} zakonski zastupnik tuène predlaè sudu da odluku o glavnoj stvari
donese u skladu sa zakonima, te da odlu~i da svaka stranka snosi svoje tro{kove.
Sud je u toku glavne rasprave, odràne u odsustvu uredno pozvane tuène shodno ovla{}enju iz ~lana 296. stav 1. ZPP-a, izveo dokaze ~itanjem re{enja
Centra za socijalni rad “[abac” od 22.02.2007. godine, re{enja RSIZ PIO radnika – Beograd OZ podrinjsko-kolubarskog regiona Valjevo, Slu`ba [abac, od
30.04.1981. godine, pismene molbe tuìoca od 15.03.2007. godine Ministarstvu
rada, zapo{ljavanja i socijalne politike u Beogradu. pismenog odgovora Ministarstva rada, zapo{ljavanja i socijalne politike od 02.04.2007. godine i izve{taja o
stanju na teku}em ra~unu tuìoca kod Banke Po{tanska {tedionica a. d. Beograd.
Po svestranoj oceni izvedenih dokaza u smislu ~lana 8. ZPP-a i na osnovu rezultata celokupnog postupka sud je utvrdio da je tu`beni zahtev u celini osnovan.
Stvarne legitimacije stranaka u konkretnom slu~aju nisu sporne. Tuìlac
je aktivno legitimisan kao korisnik prava na isplatu uve}anog dodatka za pomo}
i negu drugog lica, a tuèna pasivno legitimisana budu}i da ona i vr{i isplatu tog
dodatka tuìocu. Pravni interes, koji je ina~e potreban za podno{enje svake tu`be,
nesumnjivo postoji, jer tuèna isplatu ovog dodatka tuìocu vr{i preko po{tanskog dostavlja~a, iako se tuìlac prethodno obratio tuènoj molbom da mu se ta
isplata vr{i preko njegovog teku}eg ra~una kod Banke Po{tanska [tedionica a.d.
Beograd i naveo opravdane razloge traè}i da mu se isplata vr{i na takav na~in,
jer po{tanski dostavlja~ isplatu ovog dodatka vr{i u radno vreme tuìoca, kada je
tuìlac na svom radnom mestu, ne nalazi se kod ku}e, niti tamo ima koje drugo
lice, koje bi od po{tanskog dostavlja~a moglo primiti nov~ani iznos pomenutog
dodatka za pomo} i negu drugog lica. Tuèna je ovakvu molbu tuìoca odbila
pozivaju}i se na to da je dosada{nji na~in vr{enja isplate – preko po{tanskog dostavlja~a u interesu tuìoca, te da }e mu se i ubudu}e na takav na~in vr{iti dostava
na ku}nu adresu isti~u}i da korisnici dodatka za pomo} i negu drugog lica zbog
prirode i teìne stanja povrede ili bolesti nisu sposobni za samostalno kretanje i
da bi podizanje nov~anih sredstava upla}enih na teku}i ra~un za njih predstavljalo
veliku te{ko}u. Zbog negativnog odgovora tuène na njegovu molbu, tuìlac svakako ima nesumnjiv pravni interes za podno{enje ovakve tu`be i traènje sudske
za{tite u skladu sa odredbama ~lana 11. i 43. Zakona o spre~avanju diskriminacije
210
Presuda Op{tinskog suda u [apcu
osoba sa invaliditetom. Ovako ~injeni~no stanje nije sporno, proizlazi ne samo
iz navoda u tu`bi i odgovoru na tu`bu, nego i iz priloènih pismenih dokaza pro~itanih tokom glavne rasprave. Radi se samo o pravnom pitanju, dok ~injeni~no
stanje nije sporno.
Po oceni suda, u konkretnom slu~aju postoji o~igledna diskriminacija tuìoca od strane tuène u smislu ~lana 11. Zakona o spre~avanju diskriminacije
osoba sa invaliditetom (“Sl. glasnik RS” br. 33/06), jer je tuìocu kao osobi sa
invaliditetom uskra}eno pravo da slobodno izabere na~in vr{enja isplate dodatka za pomo} i negu drugog lica na traèni na~in – preko Po{tanske {tedionice na
teku}i ra~un, a ovo pravo se u istim okolnostima priznaje osobama bez invaliditeta. Odbijanje tuène da udovolji molbi tuìoca nije zasnovana na opravdanim
razlozima. U svom odgovoru na tuìo~evu molbu resorno Ministarstvo priznaje
da ima zaklju~en ugovor sa Po{tanskom {tedionicom a. d. o isplatama naknada
korisnicima prava te da se isplata dodatka za pomo} i negu drugog lica vr{i dostavom na ku}nu adresu. Navod u tom dokumentu da nije mogu}e vr{iti tu isplatu
preko teku}eg ra~una zato {to zbog prirode i teìne stanja povrede ili bolesti korisnici tog prava nisu u mogu}nosti da samostalno zadovoljavaju osnovne ìvotne potrebe i da vrlo ~esto nisu sposobni za samostalno kretanje i da bi podizanje
nov~anih sredstava sa teku}eg ra~una za njih predstavljalo veliku te{ko}u je o~igledno neosnovano. Tuìlac ve} ima teku}i ra~un kod Po{tanske {tedionice a.d.
Beograd, podiè sa tog ra~una upla}ene iznose, pa je o~igledno u mogu}nosti da
podigne i uplatu dodatka za pomo} i negu drugog lica ukoliko bi tuèna uplatu
tog dodatka vr{ila na tuìo~ev teku}i ra~un koji je tuènoj poznat. O~igledno je
neosnovana kvalifikacije tuène da takav na~in isplate dodatka za pomo} i negu
nije mogu}e vr{iti preko teku}eg ra~una. Ovakvim postupanjem od strane tuène
se grubo ignori{e volja tuìoca. Svrha prava na dodatak za pomo} i negu drugog
lica je da se nov~ana sredstva na taj na~in dobijena mogu iskoristiti, {to zna~i da
tuìocu budu na raspolaganju, a tuìlac najbolje zna kako da to ostvari, da moè da do|e u Po{tansku {tedionicu i sa teku}eg ra~una ista podigne pod uslovom da budu upla}ena. Do ove situacije nije do{lo isklju~ivo diskriminatorskim
postupanjem od strane tuène, koja tu uplatu i ne vr{i na taj teku}i ra~un nego
{alje preko po{tanskog dostavlja~a u vreme kada je tuìlac na radnom mestu, jer
je zaposlen, pa se zato i ne nalazi kod ku}e u vreme dolaska po{tanskog dostavlja~a, niti kod ku}e ima neko drugo lice koje bi tu isplatu primilo, pa zato i ne
moè da dobije nov~ana sredstva na ime tog dodatka. Za tuìoca nije od zna~aja kakve su mogu}nosti drugih korisnika ovog prava, jer se uvek moraju gledati
okolnosti konkretnog slu~aja, isticanje zakonskog zastupnika tuène da tuèna
nije imala nameru da vr{i diskriminaciju tuìoca je neosnovano i u suprotnosti sa
priloènim pismenim dokazima, naro~ito odgovorom tuène od 02.04.2007. godine na tuìo~evu molbu, kojim je na tu molbu odgovoreno negativno. Tuìlac
je obrazloìo da upravo dotada{nji na~in isplate njemu oteàva kori{}enje prava. Pozivanje zakonskog zastupnika tuène da veliki broj korisnika ovog prava
je iz seoskih podru~ja gde nema potrebne {alterske mreè, te da zbog udaljenosti mesta prebivali{ta od najbliè poslovnice banke ili po{te oteàva ili onemogu}ava kori{}enje nov~anih sredstava koja se ostvaruju po osnovu ovog prava je
neosnovano. Naime tuìlac nije na seoskom podru~ju – ìvi u gradu, ima teku}i
ra~un kod Po{tanske {tedionice a. d. Beograd i podiè sredstva sa tog ra~una, pa
su razlozi navedeni u odgovoru na tu`bu potpuno neosnovani.
211
Hereticus, 3-4/2010
Jovica Trkulja
S obzirom na utvr|enu diskriminaciju u postupcima pred organom javne
vlasti u smislu ~lana 11. stav 1. i stav 2. ta~ka 1. citiranog zakona, sud je, u skladu
sa odredbom ~lana 43. stav 2. presudom usvojio tu`beni zahtev i naloìo izvr{enje
radnje radi uklanjanja posledica diskriminatorskog postupanja, kako je to tu`bom
i traèno. Kod utvr|ivanja postojanja diskriminatorskog postupanja potrebno je
samo to da se izvr{enim radnjama vr{i diskriminacija osobe sa invaliditetom, {to
je organu javne vlasti, kakvo je resorno Ministarstvo, izri~ito zabranjeno odredbom ~lana 11. stav 1. citiranog Zakona. Ne traì se postojanje namere, bitno je
da takva radnja po svom karakteru predstavlja diskriminaciju. Tuèna uop{te ne
ceni okolnosti konkretnog slu~aja tuìoca, da ovaj nije sa seoskog podru~ja ve}
u gradu, gde su mu dostupne usluge banke, odnosno po{te, da kod Po{tanske
{tedionice ve} ima otvoren teku}i ra~un, da je zaposlen i da se nalazi na radnom
mestu u vreme kada po{tanski dostavlja~ na tuìo~evu ku}u adresu dostavlja ovaj
dodatak za pomo} i negu drugog lica.
Odredbom ~lana 6. citiranog Zakona odre|eni su oblici diskriminacije, neposredna i posredna diskriminacija, te povreda na~ela jednakih prava i obaveza.
Odredbom ~lana 2. ovog Zakona odre|ena su na~ela na kojima se isti zasniva, a
odredbom ~lana 3. definisani pojmovi “osobe sa invaliditetom”, “diskriminacija” i
“diskiminatorsko postupanje”, kao i “organ javne vlasti”, dok je odredbom ~lana
4. propisana obaveza organa javne vlasti da osobama sa invaliditetom obezbede
uìvanje prava i sloboda bez diskriminacije, odredbom ~lana 7. je definisano kada postoji povreda na~ela jednakih prava i obaveza.
Isticanje zakonskog zastupnika tuène da je resorno Ministarstvo preduzelo sve mere za otklanjanje prepreka koje oteàvaju i onemogu}avaju tuìoca
u kori{}enju svog prava te da }e ubudu}e isplata dodatka za pomo} i negu drugog lica biti vr{ena na tuìo~ev teku}i ra~un kod Po{tanske {tedionice ne zna~i
priznanje tu`benog zahteva, niti tuìocu pruà garancije da }e, bez pravnosna`ne sudske odluke, zaista ubudu}e primati nov~ani iznos navedenog dodatka na
teku}i ra~un kod Po{tanske {tedionice. Zato su i svi u~injeni parni~ni tro{kovi
tuìoca bili opravdani, jer je tuèna svojim postupanjem u potpunosti prouzrokovala nastanak ovih parni~nih tro{kova, najpre neopravdanim odbijanjem tuìo~eve molbe, a zatim i davanjem odgovora na tu`bu koji ne sadrì izja{njenje
da li se tu`beni zahtev priznaje ili osporava, {to je obavezno u smislu ~lana 284.
stav 1. ZPP-a. Zato je tuìocu dosu|ena naknada stvarnih i nu`nih tro{kova parni~nog postupka koje je imao za angaòvanje advokata za sastav tu`be u iznosu
od 1.800,00 dinara i zastupanje na dva ro~i{ta u iznosu od 5.400,00 dinara shodno
tarifnom broju 7, 9, 14 i 17 advokatske tarife i za pla}anje sudske takse na tu`bu
i presudu u iznosu od 4.200,00 dinara shodno taksenoj tarifi. Traènje zakonskog
zastupnika tuène da svaka strana snosi svoje tro{kove nije u skladu sa zakonom,
budu}i da ih je tuèna prouzrokovala svojom krivicom.
Op{tinski sud u [apcu, dana 05. septembra 2007. godine.
Za ta~nost otpravka
upravitelj sudske pisarnice
Dragan Sin|eli}
POUKA: Protiv ove presude moè se izjaviti àlba u roku od 15 dana od
dana prijema iste, Okru`nom sudu u [apcu, a preko ovog suda.
212
REHABILITACIJA POLITI^KIH OSU\ENIKA
I KA@NJENIKA U SRBIJI (6)
U pravnom savladavanju autoritarne pro{losti jedan od va`nih koraka je rehabilitacija politi~kih osu|enika i ka`njenika. Taj korak je veoma
teàk i bolan jer su tokom poluvekovne autoritarne vladavine i nepravne
dràve mnogobrojna lica bila osu|ivana mimo vaè}ih pravnih normi, ili
na osnovu neprimerenih i necivilizacijskih propisa. Zapravo, osnov ka`njavanja bila je politika partijske dràve i njena rigidna ideologija. Time
je `rtvama politi~ke represije naneta velika nepravda, a dru{tvu istorijska
sramota.
Zakon o politi~koj rehabilitaciji i prate}i zakoni koji treba da ozna~e raskid sa praksom kr{enja ljudskih prava u pro{losti odavno su postali
stvarnost u drugim dràvama u tranziciji iz autoritarnog u demokratski
poredak. Nakon sloma autoritarnih reìma, ve}ina zemalja u tranziciji
(Ma|arska 1989, DDR 1990, ê{ka i Ruska Federacija 1991, ne{to kasnije
Poljska, Slova~ka, Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Makedonija i Slovenija)
su uspostavljanjem mehanizama vladavine prva i pravne dràve uspele da
prevazi|u ovu istorijsku sramotu. One su, izme|u ostalog, otvorile procese
moralne, politi~ke, pravne i ekonomske rehabilitacije.
U Srbiji je tek {est godina posle pada Milo{evi}evog autoritarnog
reìma uspostavljen dru{tveni konsenzus u pogledu dono{enja Zakona o
rehabilitaciji `rtava politi~ke represije. Naime, Narodna skup{tina Republike Srbije donela je 17. aprila 2006. godine Zakon o rehabiliaciji (Slu`beni
glasnik, broj 33/2006). Naàlost, on nije bio pra}en dono{enjem nu`nih, tzv.
restitucionih zakona i propisa (zakona o dosijeima tajnih slu`bi, zakona
o denacionalizaciji i sl.), tako da je srpski Zakon o rehabilitaciji izneverio
velike nade i o~ekivanja kako `rtava politi~ke represije, tako i stru~ne i {ire
javnosti. Re~ je o zakonu koji daje `rtvi politi~ke represije pravo samo na
to da se presuda proglasi ni{tavom i `rtva smatra neosu|ivanom, a kada
je ka`njena bez odluke, da se utvrdi da je bila `rtva iz politi~kih razloga.
O~igledno je da srpski zakonodavac u vreme dono{enja Zakona o
rehabilitaciji nije imao, niti danas ima, izgra|en stav o na~inu na koji }e
pristupiti zakonskom regulisanju prava na obe{te}enje `rtava politi~ke represije. Stoga se on opredelio za pravnu rehabilitaciju u uèm smislu, izostaviv{i potpuno pravnu rehabilitaciju u {irem smislu u vidu vra}anja napla}ene kazne, konfiskovane imovine, obe{te}ivanja za naru{eno zdravlje ili
prekinutu karijeru, priznavanja u radni sta` vremena provedenog u zatvoru
213
Hereticus, 3-4/2010
i dr. Ove slabosti Zakona o rehabilitaciji su oteàle, ali nisu onemogu}ile njegovu primenu. Zahvaljuju}i ve}ini nadle`nih okru`nih sudova na
~elu sa Vrhovnim sudom Srbije, Zakon se relativno uspe{no primenjuje.
Redakcija ~asopisa Hereticus nastavlja da prati procese rehabilitacije politi~kih osu|enika i ka`njenika u Srbiji i da objavljuje pojedina dokumenta iz sudskih spisa koja imaju {iri, principijelan zna~aj za kriti~ko
preispitivanje na{e autoritarne pro{losti.
U ovom broju objavljujemo relevantnu dokumentaciju u vezi sa rehabilitacijom Ivana Ivanovi}a.
Vladimir Veli~kovi} – Gubili{te br. 2, 1969.
214
REHABILITACIJA IVANA IVANOVI]A
Ivan Ivanovi} je ro|en 19. decembra 1936. godine u Ni{u. Roditelji,
otac Boìdar, kraljevski oficir, i majka Milja, u~iteljica, poreklom su iz @itnog Potoka, gde je Ivan odrastao. Osnovnu {kolu i niù gimnaziju zavr{io je u @itnom Potoku, gimnaziju u Prokuplju, Filolo{ki fakultet (op{tu
knjièvnost) u Beogradu. Dvanaest godina je radio kao srednjo{kolski
profesor knjièvnosti u Aleksandrovcu i Kur{umliji.
U literaturu je Ivan Ivanovi} u{ao 1972. godine romanom Crveni
kralj. Komunisti~ka vlast je roman zabranila, pisca osudila na zatvor i otpustila ga s posla kao moralno-politi~ki nepodobnog da vaspitava omladinu. Naime, prvo je Okru`ni sud u Pan~evu 28. decembra 1972. godine
doneo re{enje o zabrani rasturanja knjige Crveni kralj. Dve godine kasnije Okru`ni sud u Prokuplju je 23. oktobra 1974. godine doneo presudu kojom je Ivanovi}a osudio na kaznu zatvora u trajanju od dve godine
zato {to je u knjizi Crveni kralj izloìo poruzi Socijalisti~ku Federativnu
Republiku Jugoslaviju. Vrhovni sud Srbije preina~io je 14. februara 1975.
godine presudu Okru`nog suda u Prokuplju tako {to se Ivan Ivanovi}
osloba|a od optu`be zbog krivi~nog dela povrede ugleda dràve, njenih
organa i predstavnika.
Jo{ pre izricanja presude Ivan Ivanovi} je odlukom Gimnazije u
Kur{umliji, gde je bio zaposlen kao profesor knjièvnosti, otpu{ten s posla kao moralno-politi~ki nepodoban da vaspitava omladinu, jer je u romanu navodno delovao sa “pozicija klasnog neprijatelja”. Ova odluka je
ostala trajna i vi{e nije mogao da se zaposli, jer je okvalifikovan kao “neprijatelj samoupravnog socijalizma”. Zabranom izdanja Crvenog kralja
1972. godine raskinuti su svi ugovori o snimanju filma prema romanu, kao
i dramatizacija za televiziju i pozori{te. Njegovim uni{tenjem je, s druge
strane, izdava~u naneta velika materijalna {teta. Godine 1984. roman je
u BIGZ-u ponovo objavljen, tuìla{tvo nije reagovalo, ali se ume{ala politika i spre~ila njegovo promovisanje u javnosti. Otpu{tanjem s posla u
gimnaziji, Ivanovi}u je u stvari poni{tena diploma Filolo{kog fakulteta,
jer vi{e nigde nije mogao da se zaposli, iako je godinama traìo bilo kakav
posao. Politi~kom odlukom poslat je u invalidsku penziju 1981. godine
s minimalnim prinadle`nostima. Posle toga se preselio u Beograd, gde i
danas ìvi i radi kao profesionalni pisac.
Knjièvno delo Ivana Ivanovi}a moè se podeliti u dva ciklusa. Prvi
ciklus SEVER – JUG zavr{en je i sadrì deset naslova: dve knjige novela i
osam romana. Naslovi novela su: [opska ambasada i Kozja krv. Naslovi
215
Hereticus, 3-4/2010
Jovica Trkulja
romana su: Crveni kralj, Fudbalska generacija ili Vreme sporta i razonode, Arizani, @ivi pesak – ìvo blato, Jugovac ili kako u}i u istoriju, Ni{ki
gambit, Bra}a Jugovi}i ili kako iza}i iz istorije i Ukleti Srbijanac.
Drugi ciklus SRBIJA NA JUGU jo{ nije zavr{en. Do sad su objavljena
dva romana: Vojvoda od Leskovca i Crni dani Rake Drainca, drama Crveni pevac, Crni rak, kao i Drainac izme|u ~etnika i partizana (egzegeza
romana Crni dani Rake Drainca i Antipoliti~ar: autobiografija jednog pisca. Pisac je zavr{io knjigu drama iz politi~kog ìvota Ni{a Ju`na pruga,
radi na romanu Tre}i srpski ustanak.
Pored knjièvne, zna~ajna je i Ivanovi}eva prosvetiteljsko-izdava~ka delatnost. Osnovao je “Zapis” – disidentsku izdava~ku ku}u, koja je u
periodu 1978–1982. objavila desetak knjiga, od Sudije Vuka Dra{kovi}a
do materijala sa su|enja knjièvniku Gojku \ogu. Zatim, “Altera” – izdava~ku ku}u “samizdatskog” karaktera u kojoj su sredinom osamdesetih
godina mahom umnoàvani rukopisi na ge{tetneru. Tu su objavljivane i
knjige zabranjenih pisaca (Dragi{a Vasi}, Stanoje Stanojevi}), zabranjenih prevodilaca (Milovan \ilas), antireìmski tekstovi, knjièvni list. Pokrenuo je ~asopis Srpski Jug, koji je sredinom 90-tih godina otvorio svoje
stranice za najo{trija pere tada{nje srpske opozicije (Slobodan Ini}, Kosta âvo{ki i dr.). Osniva~ je i pokreta~ zavi~ajnog lista Topli~ke sveske,
{to je redak primer vra}anja duga svom zavi~aju. Godine 1997. osnovao
je izdava~ku ku}u “Ivanovi}–Tadi}”, koja je nastojala da pruì otpor i
podvrgne kritici tada{nji autoritarni reìm. U njoj su objavljene knjige:
îtanka srpske udvori~ke i satiri~ne poezije Marinka Arsi}a Ivkova i Ivana
Ivanovi}a, Dijalog u paklu Morisa @olija, Ne pristajem Zoran Ivo{evi}a.
Sa sli~nim ciljem je osnovao i pozori{te “Ogledalo” – angaòvani politi~ki
teatar, koji je odigrao izuzetnu ulogu u pruànju otpora Milo{evi}evom
reìmu. Najzad, Ivan Ivanovi} je jedan od osniva~a Hereticusa, ~asopisa
za kriti~ko preispitivanje pro{losti, koji izlazi u Beogradu od 2003. godine.
Po~ev od svojih studentskih dana do danas, Ivan Ivanovi} se angaòvao kao autonomni kriti~ki intelektualac koji kriti~ki govori, pi{e i
dela protiv autoritarnih reìma. Bore}i se dosledno za slobodu, demokratiju i ljudska prava u Brozovom, Milo{evi}evom i dosovskom reìmu,
doìvljavao je marginalizaciju, ali je smogao snage da, po cenu represije,
poniènja i ostrakizma – sa~uva svoju autonomnu kriti~ku poziciju, te da
se ~asno, odgovorno i profesionalno bavi svojim poslom.
Iako se Ivanovi}evo traganje za alternativom u Srbiji pokazuje u
svom krajnjem rezultatu kao zaludan posao, prustovska potraga za izgubljenim vremenom – njegovo delo }e imati zna~aj arheolo{kog belega
iskopanog iz zgari{ta jedne civilizacije, koje }e budu}im generacijama
sluìti kao putokaz.
216
Postupaju}i po zahtevu za rehabilitaciju koji je podneo Ivan Ivanovi}, Okru`ni sud u Beogradu u ve}u sastavljenom od sudija Natalije
Bobot, predsednika ve}a, Marine Govedarice i Jelene Bogdanovi}-Ruì},
~lanova ve}a, doneo je odluku 08.06.2009. godine o njegovoj rehabilitaciji.3 Naime, Sud je na osnovu uvida u dokumentaciju i utvr|enog ~injeni~nog stanja zaklju~io da su sva napred navedena re{enja i odluke donete
iz ideolo{kih i politi~kih razloga. Stoga je “usvojio zahtev za rehabilitaciju
Ivana Ivanovi}a... pa se utvr|uje da su re{enja Okru`nog suda u Pan~evu
K. br. 159/72 od 28. decembra 1972. g. i Vrhovnog suda Vojvodine K`.
25/73 od 15. januara 1973. godine, te odluka Radne zajednice Gimnazije
‘Rado{ Jovanovi}-Selja’ u Kur{umliji br. 596/2 od 27. decembra 1972. g.
ni{tavi od trenutka njihovog dono{enja i da su ni{tave sve njihove pravne
posledice, a rehabilitovano lice Ivan Ivanovi} smatra se neosu|ivanim”.4
2
J. Trkulja
Vladimir Veli~kovi} – Pejza`, 1990.
2
3
4
Uz zahtev za rehabilitaciju Ivan Ivanovi} je dostavio sudu i knjigu dokumenata
Slu~aj “Crveni kralj”, osuda i izgon Ivana Ivanovi}a (prir. Dragoljub Todorovi}
i Jovica Trkulja), Centar za unapre|ivanje pravnih studija, Beograd 2005.
Re{enje Okru`nog suda u Beogradu o rehabilitaciji Ivana Ivanovi}a, Reh. br.
260/06 od 8. juna 2009. godine.
Isto.
217
Hereticus, 3-4/2010
SUDSKI DOKUMENTI
PRESUDA OKRU@NOG SUDA
K. br. 99/73
U IME NARODA
OKRU@NI SUD U PROKUPLJU, kao prvostepeni u ve}u sastavljenom
od sudije Niketi} \. Branislava, kao predsednika ve}a i sudija porotnika Radivojevi} Jovana i Stani{i} Milisava, kao ~lanova ve}a, uz sudelovanje zapisni~ara
Man~i} Mirke, u predmetu krivice okrivljenog IVANOVI] IVANA, iz Beograda, optuènog optu`nicom Okru`nog javnog tuìoca u Prokuplju Kt. br. 144/72
od 7.12.1973. godine zbog krivi~nog dela povrede ugleda dràve, njenih organa
i predstavnika iz ~l. 174. KZ koju zastupa zamenik OJT-a Miju{kovi} Velizar,
po odrànom usmenom, javnom i glavnom pretresu, na dan 23.10.1974. godine,
posle kona~nih predloga optu`be i odbrane, doneo je i javno objavio u prisustvu
stranaka istoga dana 23.10.1974. godine slede}u
PRESUDU
OPTU@ENI: IVANOVI] IVAN, od oca Boìdara i majke Milje, ro|ene
Dini}, ro|enog 19.12.1936. godine u Ni{u, ìvi u Beogradu – @arkovo, ul. 39 Nova br. 42, Srbin, dràvljanin SFRJ, knjièvnik, oènjen – otac jednog maloletnog
deteta, pismen, zavr{io filolo{ki fakultet, vojsku sluìo 1962. godine u Umagu,
vodi se kod VO pri SO ûkarica, zaposlen kod Udruènja knjièvnika Srbije u
Beogradu, prima na ime li~nog dohotka 1.500 dinara, do sada neosu|ivan,
KRIV JE
[to je u knjizi “Crveni kralj”, {tampanoj 1972. godine, izloìo poruzi Socijalisti~ku Federativnu Republiku Jugoslaviju, nazivaju}i je na vi{e mesta “Juga”
i “Jugovina”, u kojoj je, pored ostalog, kroz usta nogometa{a Zorana Jugovi}a
omalovaìo Jugoslaviju i slede}im re~ima:
“Nemam ni domovinu. [to da se laèmo, ne mogu da kaèm da mi je Jugovina majka. Isuvi{e toga mi se tamo desilo. A i da nije, ja sam internacionalac.
Mi internacionalci nemamo ni ku}u, ni zemlju. Za Jugu me ba{ briga! Pa ipak je
volim majke joj ga...”, –
– ~ime je u~inio krivi~no delo povrede ugleda dràve, njenih organa i predstavnika iz ~l. 174. KZ,
– pa ga sud na osnovu ~l. 3, 30, 38, 174. – KZ i 10. i 318. ZKP
OSU\UJE
Na kaznu zatvora u trajanju od dve godine dana, koju }e po~eti da izdràva po pravosna`nosti presude, kada slobode bude li{en.
Optuèni se obavezuje da plati sudu na ime pau{ala 200 dinara u roku od
15. dana po pravosna`nosti presude pod pretnjom izvr{enja.
218
O b r a z l o ` e nj e
Izvedenim dokazima na glavnom pretresu, savesnoj i bri`ljivoj oceni ovako izvedenih dokaza, koji su cenjeni na osnovu ~l. 10. i 318. ZKP, sud je na{ao i
utvrdio slede}e ~injeni~no stanje:
Optuèni je zavr{io filolo{ki fakultet. Zapo{ljava se kao profesor Gimnazije
u Kur{umliji, sa ove du`nosti biva suspendovan 1972. godine. Januara 1973. godine preselio se u Beograd i iste godine primljen je u Udruènje knjièvnika Srbije.
Knjigu “Crveni kralj” optuèni Ivanovi} napisao je u Kur{umliji 1969. godine. Iza{la je iz {tampe 1972. godine, kao tzv. samostalno izdanje. [tampana je
u 1.000 primeraka.
Okru`ni sud u Pan~evu re{enjem K. br. 159/72, od 28. decembra 1972. godine, zabranio je rasturanje knjige “Crveni kralj” od pisca optuènog Ivanovi}
Ivana. Ovo re{enje potvr|eno je re{enjem Vrhovnog suda Vojvodine K. br. 25/73
od 15. januara 1973. godine.
Optuèni u knjizi “Crveni kralj” izlaè poruzi Socijalisti~ku Federativnu
Republiku Jugoslaviju, jer je na vi{e mesta naziva “Juga” i “Jugovina”. Ovi izrazi Jugoslaviju nipoda{tavaju, omalovaàvaju je i izlaù poruzi. Optuèni ovo ~ini
kroz usta nogometa{a Zorana Jugovi}a, kojeg slika kao priprostog mladi}a, stavlja mu mnoge re~i, mnoga razmi{ljanja i mnoge psovke, pa i ove izraze: “Juga”
i “Jugovina” majka. Isuvi{e toga mi se desilo... Za “Jugu” me ba{ briga! Pa ipak
je volim, majke joj ga...”. Kroz ove inkriminisane izraze jasno se vidi da mu je
Jugoslavija domovina, koju istina ne priznaje, jer mu se ne svi|a ovakva kakva
je – socijalisti~ka, a da bi bila njegova, mora biti neka druga, a ne ova sada{nja.
Zbog toga sa ponosom isti~e u razgovoru sa gazdom u Americi da u Jugoslaviji
nije bio ~ak ni ~lan Socijalisti~kog saveza. Isti~e da sa jugoslovenskim paso{em u
dèpu “samo budale ostaju u zemlji” (str. 12). U Jugoslaviji vladaju “budòvani”
i kaè: “dovoljno je da mrdnem malim prstom i ti si naj... za ~itav ìvot” (str. 13).
Ti isti “budòvani” van zemlje su niko i ni{ta. “Mene su u Jugoslaviji izjeb... kao
i tolike druge” (str. 12). Ne samo to da psuje, vre|a i omalovaàva Jugoslaviju izrazima “Juga” i “Jugovina”, ve} psuje i vre|a pod punim nazivom kad kaè: “J....
ti ja gangstersku Ameriku! I svaku drugu pokvarenu dràvu, pa makar bila to i
moja ro|ena Jugoslavija” (str. 38). Optuèni ne samo da ovo pi{e u knjizi “Crveni kralj”, ve} ovo ponavlja i u odlomku objavljenom 1969. godine u listu “Mladih
68” gde isti~e da ga za Jugoslaviju ba{ briga, da mu je Jugovina poslednja rupa
na svirali, Amerika je zemlja velikih mogu}nosti i ne bi je menjao ni za {ta na
svetu”. Ide toliko daleko da se najvulgarnije izraàva o Jugoslaviji, isti~u}i da ga
za Jugoslaviju boli k...., da nema nikakvog razloga da je voli i da su ga u Jugoslaviji zaj... i to su ~inili na hoh{taplerski na~in. Optuèni ovakvim inkriminisanim
izrazima nanosi povredu ~asti i ugleda na{ih naroda, i te{ko vre|a moral SFRJ.
Optuèni je obrazovan ~ovek. Ve{t je pisac koji se, negde prikrivenije a
negde otvorenije, ispoljava kao politi~ki i klasni protivnik socijalizma, iako svuda
uverava da se ne bavi politikom. Politi~ki je izvanredno upu}en kad kaè: “za politiku sam duduk” (str. 33), ipak njegov junak Zoran Jugovi} zna da vodi politi~ke
razgovore koji se uvek zavr{avaju na {tetu Jugoslavije i njenog socijalizma. Ova
njegova politi~ka upu}enost dolazi do izraàja u razgovoru fudbalera Zorana sa
francuskim studentom (str. 34, 35, 36) kad kaè: “Dole u mojoj Ju`noj Srbiji ima
mnogo te sirotinje” (str. 34). On ne zna “nikog u partiji koji se odrekao svojih
219
Hereticus, 3-4/2010
primanja” u korist siroma{nih (str. 35). Radnici primaju “50.000 dinara mese~no”
(str. 35), za Jugovi}a postoje dve kategorije ljudi u Jugoslaviji “neko crn~i a neko
se zeza”. Iz ovoga se da zaklju~iti da po optuènom crn~e radnici u fabrikama i
rudnicima, a “zezaju” se “budòvani” u kancelarijama i kabinetima. Radnici po
njemu rintaju u fabrici za 50.000 mese~no. U ovim slu~ajevima optuèni nastoji
da na{iroko ocrni Jugoslaviju i njeno dru{tveno ure|enje. “Budòvanima” naziva sve funkcionere klubova, politi~ke radnike, privrednike, oficire JNA i po njemu su oni svi siti, zezaju se, ban~e, hvataju tu|e ène i devoj~ice, mu}kaju, gu{e
slobodu, lome ljude, a radnici – rade, rintaju, crn~e. Iz ovako date mra~ne slike
o Jugoslaviji francuski student izvodi zaklju~ak da je kapitalizam g..o, a potom
dodaje “samo ja bih rekao da je i socijalizam .....” (str. 36). Ovde autor prekida
re~enicu, ali svaki ~italac moè da je zavr{i, onako kako ju je komponovao i usmerio optuèni kao autor, a to je – da je socijalizam jednak kapitalizmu.
Po optuènom i njegovom romanu “Crveni kralj” crna je i izopa~ena slika
organa SUP-a, kada upore|uje SUP sa ameri~kom policijom i kaè: u Americi
je policija “naoruàna na konjima, ali te ne dira ~ak i kada demonstrira{”, a na{i
supovci te prate po re~ima autora i kad ide{ na k...{, kad ide{ kurvi i kad nema
razloga. Tako optuèni ~itavo poglavlje jedno u svojoj knjizi posve}uje “supovcu
Boì}u”. Taj supovac “palamudi, glup je, besposlen, blesav, mamlaz”, (str. 28–33).
Od tog “supovca” junak ne moè da {...a. U “Ni{u nema slobode za njega”. Za
njegovog fudbalera Jugovi}a on je “gazda”, fudbaler zeza “blesavog Boì}a”, izjedna~ava ga po blesavosti sa emigrantima u Be~u. Ironija optuènog je jo{ ve}a
kada se Jugovi} àli na {pijuniranje ni{kom “budòvanu” Mi{i Peri{i}u koji, ~ak
u prisustvu nekih “budòvana” iz Republike, brani fudbalera a za supovca kaè:
“eto, .... godinama strpljivo gradimo, ciglu po ciglu, i onda do|e neki mamlaz i
jednim udarcem repa sve poru{i!” (str. 32) i epilog ~udan-supovac Boì} je ude{en, on ide pognute glave, fudbaler Jugovi} trijumfuje.
Optuèni se u poglavlju 43. ponovo vra}a SUP-u i ponavlja najcrnju sliku.
Ovoga puta je na udaru “Cvele”, koji sara|uje sa SUP-om. Po njemu je “Cvele” cinkaro{, “~ovek koji liè du...e, ~ovek od koga svi strepe, koji upropa{}uje
ljude” sad “sa sitnom decom” i tome sli~no. Njegov junak Jugovi} obra~unava
se sa njim – tu~e ga na Kalemegdanu, izaziva ga “udri prvi”. “Ti radi{ za SUP!”
(str. 95). Dakle, na ovom slu~aju je najjasniji stav i junaka knjige i optuènog kao
pisca, da tako moè da misli i pi{e jedino protivnik socijalizma, potu~eni protivnik i protivnik SFRJ.
Ovakvo ~injeni~no stanje sud je utvrdio na osnovu pro~itane knjige “Crveni kralj”, dnevnika optuènog “Roman oko romana Crveni kralj”, pri~e “Moj
brat Dinda Arizanovi}”, objavljene u NIN-u 28.6.1970. godine, izve{taja Saveza
boraca u Bojniku br. 141/1 od 11.10.1974. godine, pri~e “Ku~kini sinovi” objavljene u “Savremeniku” 1973. godine, pri~e iz 1969. godine objavljene u ~asopisu
“Mladi 68” i najzad pri~e “Zoran Jugovi}, centarfor na radu u Ameriki”.
Kod ovako utvr|enog ~injeni~nog stanja sud nalazi da se u radnji optuènog sti~u sva obele`ja krivi~nog dela povrede ugleda dràve, njenih organa i
predstavnika iz ~l. 174. KZ, jer je optuèni izloìo poruzi Socijalisti~ku Federativnu Republiku Jugoslaviju nanose}i joj povredu ~asti i ugleda i njenih naroda,
te{ko vre|aju}i moral u Jugoslaviji, omalovaàvaju}i Socijalisti~ku Jugoslaviju
kao dru{tveno ure|enje i socijalizam kao ideologiju.
220
Optuèni je punoletna i psihi~ki zdrava osoba. Ovo je krivi~no delo u~inio sa umi{ljajem, jer je bio svestan da upotrebom inkriminisanih izraza izlaè
poruzi SFRJ, povre|uje njenu ~ast i ugled i ugled njenih naroda, pa je hteo izvr{enje ovog dela.
Da je optuèni bio zaista svestan i hteo da inkriminisanim izrazima izloì
poruzi SFRJ, povredi njenu ~ast i ugled i ugled njenih naroda, proizilazi iz njegovih objavljenih pri~a i to, pri~e “Ku~kini sinovi” objavljene u “Savremeniku”
1973. godine, nakon zabrane rasturanja knjige “Crveni kralj” od strane Okru`nog
suda u Pan~evu, re{enjem K. br. 159/72 – od 28. decembra 1972. godine, gde na
strani 9. kaè: “... milicioner je ~ovek samo kad ne nosi uniformu”.
U pri~i “Moj brat Dinda Arizanovi}”, objavljenoj u NIN-u 28.6.1970.
godine, jasan je stav optuènog prema komunistima, prema socijalizmu, predstavnicima vlasti i Savezu komunista uop{te, njegova mr`nja prema borcima
NOB-a, gde prvoborca pok. Dindu Arizanovi}a, iz G. Brestovca i prvog komandira Pustore~ke ~ete u Brestovcu, koga prikazuje kao negativnu li~nost da je
Dinda “direktor”, koji sticajem okolnosti (“zato {to je bio ìlav”) postao prvoborac, da novac ~uva u [vajcarskoj, sin mu studira u inostranstvu, a ku}u ima na
Banovom Brdu u Beogradu.
Cilj pisanja romana “Crveni kralj” i obja{njenje sadrìne ovog romana
moè se shvatiti iz dnevnika optuènog “Roman oko romana Crveni kralj”, stav
optuènog prema komunistima i kriti~arima ovog romana, njegov stav prema
ljudima politi~arima u Kur{umliji, gde optuèni sve svoje kriti~are poku{ava da
diskvalifikuje, da ih predstavi kao nedou~ene, tupave, moralne i politi~ke propalitete, karijeriste, provincijalce, udba{e, ortodoksne komuniste, partija{e i sl. Daje
iskrivljenu politi~ku sliku situacije u Toplici i njene vode}e ljude u najmra~nijem
svetu prikazuje – posme{ljivo i zlurado, nastoje}i da sve diskredituje, a naro~ito one iz komiteta, jer komitet naziva menzom i ljude iz SUP-a i privrede. Ova
zluradost naro~ito je uo~ljiva kod optuènog u opisivanju boravka Predsednika
Tita u Toplici (na str. 28).
Sud je cenio odbranu optuènog, da mu se potkrala gre{ka u romanu
“Crveni kralj”, nazivaju}i Jugoslaviju “Jugom” i da je njegov kiks kada je u ovoj
knjizi rekao “za Jugu me ba{ briga, ipak je volim majke joj ga...”, pa je na{ao
da je ovakva odbrana optuènog neosnovana, jer je optuèni profesor srpskohrvatskog jezika, knjièvnik i vrlo ve{t pisac. Naprotiv, ovim je hteo da omalovaì
SFRJ kao socijalisti~ku zemlju. Sud optuènom nije poverovao da mu je u pri~i
“Moj brat Dinda Arizanovi}” izmi{ljena li~nost, ve} je uzeo Dindu Arizanovi}a,
prvoborca i komunistu da bi prikazao kao negativnu li~nost. Optuèni je Arizanovi}a poznavao, u~io je gimnaziju u Prokuplju, gde je Arizanovi} bio na~elnik
Vojnog odseka 1951. i 1952. godine.
Iz same odbrane optuènog proizilazi da je znao da inkriminisani izrazi
u knjizi “Crveni kralj” vre|aju moral SFRJ, da }e negativno uticati na ~itaoca a
posebno na omladinu, jer sam optuèni kaè da ovu svoju knjigu nikako ne bi
dozvolio svom detetu da ~ita dok ga prethodno ne bi pripremio, i objasnio mu
sadrìnu iste. I, najzad, sud nije mogao prihvatiti kao osnovanu odbranu optuènog da je za pisanje knjige “Crveni kralj” bio inspirisan i vo|en Marksovom
mi{lju “da novac izopa~ava osnovne dru{tvene vrednosti”, jer se optuèni ovim
problemom u knjizi veoma malo bavi, a mnogo vi{e problemima politi~ke prirode,
221
Hereticus, 3-4/2010
upore|ivanje kapitalizma i socijalizma, koja se upore|enja uvek zavr{avaju na
{tetu socijalizma i socijalisti~ke Jugoslavije.
Prilikom odmeravanja kazne optuènom sud je cenio sve okolnosti, kako olak{avaju}e tako i oteàvaju}e, koje stoje na strani optuènog, a u smislu ~l.
38. KZ, pa je od olak{avaju}ih okolnosti na{ao da na strani optuènog stoji: da
do sada nije osu|ivan, da je relativno mlad ~ovek, otac jednog maloletnog deteta, da mu supruga nije u radnom odnosu, njegovo detinjstvo i ~injenicu da je u
toku rata ostao bez oca. Sud je optuènom od oteàvaju}ih okolnosti posebno
cenio ~injenicu da optuèni kroz celokupan svoj knjièvni rad nastoji da negira
dru{tveno i politi~ko ure|enje u Jugoslaviji, da prema njemu ovom zemljom vladaju korisnici revolucije, da su radnici obespravljeni politi~ki a ekonomski degradirani, tako da jedva vegetiraju. Da je zbog svega toga nastupila kod svakog
pojedinca totalna dezintegracija li~nosti, svaki gra|anin u Jugoslaviji je izgubio i
elementarno po{tenje, da nema nikakvih ideala, da su ljudi u Jugoslaviji postali
krajnje amoralni i nihilisti, pa mu je u oceni svih ovih okolnosti izrekao kaznu
zatvora u trajanju od dve godine, nalaze}i da je ovako izre~ena kazna srazmerna
dru{tvenoj opasnosti u~injenog krivi~nog dela i radnji optuènog i da }e se njome posti}i cilj i svrha ka`njavanja iz ~l. 3. KZ – da optuèni i druga lica ne ~ine
ovakva i sli~na krivi~na dela.
Sud je optuènog obavezao na pla}anje sudskog pau{ala u iznosu od 200
dinara imaju}i u vidu imovno stanje optuènog i trajanje krivi~nog postupka.
Okru`ni sud u Prokuplju, dana 23.10.1974. – K. 99/73
Zapisni~ar,
Predsednik ve}a-sudija
Man~i} Mirka s. r.
Branislav Niketi} s. r.
PRAVNA POUKA: Rok za àlbu je 8. dana od dana prijema otpravka
presude. @alba se podnosi ovome sudu za Vrhovni sud SR Srbije u Beogradu.
PRESUDA VRHOVNOG SUDA SRBIJE
K`. I.2192/74
U IME NARODA
Vrhovni sud Srbije u Beogradu u ve}u sastavljenom od sudija: Slobodana Radakovi}a, kao predsednika ve}a, Dobrivoja Simi}a i âslava Ignjatovi}a,
kao ~lanova ve}a i stru~nog saradnika Save Ivani}, kao zapisni~ara, u krivi~nom
predmetu opt. Ivana Ivanovi}a, zbog krivi~nog dela iz ~l. 174. KZ, re{avaju}i o
àlbama optuènog i njegovog branioca, izjavljenim protiv presude Okru`nog
suda u Prokuplju K. 99/73 od 23. oktobra 1974. godine, posle sednice ve}a odràne u smislu ~l. 341. ZKP, dana 14. februara 1975. godine, u prisustvu zamenika
Javnog tuìoca Srbije Milo{a Aleksi}a, optuènog i njegovog branioca Milivoja
Perovi}a, doneo je
PRESUDU
PREINAÛJE SE presuda Okru`nog suda u Prokuplju K. 99/73 od 23.
oktobra 1974. godine tako {to se opt. Ivan Ivanovi} OSLOBA\A od optu`be
222
zbog krivi~nog dela povrede ugleda dràve, njenih organa i predstavnika iz ~l.
174. KZ, za koje je tom presudom ogla{en krivim i osu|en na kaznu zatvora u
trajanju od 2 – dve godine.
Tro{kovi krivi~nog postupka padaju na teret budètskih sredstava.
Navedenom presudom ogla{en je krivim opt. Ivan Ivanovi} zbog krivi~nog
dela povreda ugleda dràve, njenih organa i predstavnika iz ~l. 174. KZ i osu|en
na kaznu zatvora od 2 godine. Obavezan je da plati pau{alni iznos od 200 dinara
na ime tro{kova krivi~nog postupka.
Protiv ove presude izjavili su posebne àlbe optuèni i njegov branilac pobijaju}i je zbog bitne povrede odredaba krivi~nog postupka, pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~injeni~nog stanja, povrede krivi~nog zakona i odluke o kazni
s predlogom da se ista presuda ukine ili preina~i osloba|anjem optuènog od optu`be ili smanjenjem izre~ene kazne.
U àlbi branioca istaknut je i zahtev da on i optuèni budu obave{teni o
sednici ve}a drugostepenog suda.
Vrhovni sud je u smislu ~l. 341. ZKP u prisustvu zamenika Javnog tuìoca
Srbije, optuènog i njegovog branioca odrào sednicu ve}a na kojoj je razmotrio
sve spise ovog predmeta i saslu{ao obja{njenja i predloge stranaka. Zamenik Javnog tuìoca Srbije predloìo je da se pobijana presuda preina~i izricanjem blaè
kazne, dok su optuèni i njegov branilac ostali pri predlozima iz svojih àlbi. Zatim je Vrhovni sud ispitao pobijanu presudu u smislu ~l. 346. ZKP, pa je po oceni
navoda u àlbama na{ao da su àlbe osnovane, jer je prvostepeni sud povredio
krivi~ni zakon na {tetu optuènog – ~l. 335. ta~. 1. u vezi ~l. 321. ta~. 1. ZKP. Do
tog zaklju~ka Vrhovni sud je do{ao rukovode}i se slede}im razlozima:
Pravosna`nim re{enjem Okru`nog suda u Pan~evu K. br. 159/72 od 28.
decembra 1972. godine zabranjeno je rasturanje romana “Crveni kralj” koji je
napisao optuèni. Prema izreci ovog re{enja zabrana se zasniva na propisu ~l. 49.
st. 1. ta~. 7. Zakona o {tampi i drugim vidovima informacija. Izme|u ostalog, u
izreci istog re{enja se navodi da se kroz lik junaka romana Zorana Jugovi}a vre|aju ~ast i ugled na{ih naroda izrazima “Juga” i “Jugovina” kao i re~enicom: “Nemam ni domovine {ta da se laèmo, ne mogu da kaèm da mi je Jugovina majka;
suvi{e toga mi se desilo, a i da nije ja sam internacionalac, mi internacionalci nemamo ni ku}e ni zemlje; za Jugu me ba{ briga, pa ipak je volim, majke joj ga...”.
Isti ovi izrazi stavljeni su optu`nicom na teret optuènom, kao radnja izvr{enja krivi~nog dela iz ~l. 174. KZ. Me|utim, da bi optuèni mogao u ovoj stvari
biti krivi~no odgovoran potrebno je da budu ispunjeni uslovi odre|eni krivi~nim
zakonom.
Krivi~no delo povrede ugleda dràve iz ~l. 174. KZ i uslovi za zabranu
rasturanja {tampanih stvari po Zakonu o {tampi mogu se u izvesnim slu~ajevima
objektivno podudariti. Me|utim, za postojanje krivi~nog dela iz ~l. 174. KZ mora biti ostvarena i subjektivna strana, {to po Zakonu o {tampi nije neophodno.
Prvostepeni sud nalazi da navedeni izrazi predstavljaju podrugljivo izraàvanje o Jugoslaviji kao dràvi, a zaklju~ak o umi{ljaju optuènog izvodi iz op{teg
politi~kog stava optuènog, o kome zaklju~uje i na osnovu drugih (objavljenih i
neobjavljenih) literarnih radova optuènog.
223
Hereticus, 3-4/2010
Me|utim, ovakvi pravni zaklju~ci prvostepenog suda nisu u skladu sa
~injenicama i okolnostima koje treba da ~ine obele`ja krivi~nog dela iz ~l. 174.
KZ. Politi~ka opredeljenost, ma koliko da je negativna, ne povla~i za sobom krivi~nu odgovornost sve dok osoba ne u~ini neku radnju koja po zakonu predstavlja krivi~no delo. Sve dotle takva osoba moè biti izloèna dru{tveno-politi~koj
osudi, ali ne i osudi po krivi~nom zakonu. Izrazi koji su predmet optu`be mogli
bi predstavljati obele`ja objektivne strane ovog krivi~nog dela samo ako bi bili
upotrebljeni umi{ljajno na izlaganje poruzi SFRJ kao dràve. Me|utim, iz samog
romana se ne moè izvesti takav zaklju~ak.
Roman “Crveni kralj” ~itavom svojom sadrìnom, uklju~uju}i i njegov
inkriminisani deo, pre svega ilustruje samog pisca kao knjièvnika koji, bez neophodne intelektualne objektivnosti i sposobnosti da dru{tvene pojave tretira u
njihovoj celokupnosti, govori o odre|enoj pojavi u Jugoslaviji, koja je, daleko pre
literarnog kazivanja optuènog, dru{tveno osu|ena kao negativna pojava, suprotna tokovima razvoja socijalisti~kih dru{tvenih odnosa u nas. Optuèni, bezmalo
u tekstu ~itavog romana, izraàva svoj oponentni stav i omalovaàvaju}i odnos
prema ukupnim dru{tvenim zbivanjima u na{oj zemlji. Me|utim, dru{tvena zbivanja o kojima optuèni govori u svom romanu, nisu predmet inkriminacije po
~l. 174. KZ. Za{tita dru{tva od takvog na~ina tretiranja odre|enih dru{tvenih odnosa postignuta je zabranom rasturanja knjige.
S obzirom na izloèno, Vrhovni sud je na{ao da delo za koje se optuèni goni, po zakonu nije krivi~no delo, pa je zato, po pravilnoj primeni zakona,
optuènog trebalo osloboditi od optu`be preina~enjem prvostepene presude na
osnovu ~l. 357. st. 1. ZKP.
Zapisni~ar,
Sava Ivani}, s. r.
B\.
Predsednik ve}a-sudija,
Slobodan Radakovi}, s. r.
Za ta~nost otpravka
Upravitelj pisarnice
Miroslava Kova~evi}
RE[ENJE O REHABILITACIJI
Reg. br. 260/06
OKRU@NI SUD U BEOGRADU, u ve}u sastavljenom od sudija Natalije
Bobot, predsednika ve}a, Marine Govedarice i Jelene Bogdanovi}-Ruì}, ~lanova
ve}a, u pravnoj stvari podnosioca zahteva Ivana Ivanovi}a iz Srem~ice – Beograd,
ul. Miluna Petkovi}a 7, radi rehabilitacije Ivana Ivanovi}a iz Srem~ice – Beograda doneo je 08.06.2009. godine
R E [ E NJ E
USVAJA SE zahtev za rehabilitaciju Ivana Ivanovi}a iz Srem~ice – Beograda, ul. Miluna Petkovi}a br. 7, ro|en 1936. g. u Ni{u, od oca Boìdara i majke
Milje, ro|ene Dini}, pa se utvr|uje da su re{enja Okru`nog suda u Pan~evu K. br.
159/72 od 28. decembra 1972. g. i Vrhovnog suda Vojvodine K`. 25/73 od 15. januara 1973. godine, te odluka Radne zajednice Gimnazije “Rado{ Jovanovi}-Selja”
224
u Kur{umliji br. 596/2 od 27. decembra 1972. g. ni{tavi od trenutka njihovog dono{enja i da su ni{tave sve njihove pravne posledice, a rehabilitovano lice Ivan
Ivanovi} smatra se neosu|ivanim.
Podnosilac zahteva Ivan Ivanovi}, knjièvnik, podneo je ovom sudu zahtev
za rehabilitaciju u kome je naveo da je re{enjem Okru`nog suda u Pan~evu, koje je potvrdio Vrhovni sud Vojvodine u Novom Sadu, izdanje njegovog romana
“Crveni kralj” iz 1972. g. bilo trajno zabranjeno i uni{teno, a da je ovo re{enje
ostalo trajno i do danas nije ukinuto.
Dodao je i to da je odlukom Gimnazije u Kur{umliji, gde je bio zaposlen
kao profesor knjièvnosti otpu{ten s posla kao moralno-politi~ki nepodoban da
vaspitava omladinu, jer je u romanu navodno delovao sa “pozicija klasnog neprijatelja”, a koja odluka je tako|e ostala trajna i vi{e nije mogao da se zaposli,
jer je okvalifikovan kao “neprijatelj samoupravnog socijalizma”.
Presudom Okru`nog suda u Prokuplju osu|en je na dve godine zatvora, jer je romanom navodno povredio ugled SFRJ, a koju presudu je preina~io
Vrhovni sud Srbije u osloba|aju}u, ali je politi~ki uvaìo sve njene kvalifikative
o piscu kao “neprijatelju komunizma”.
Nadalje je naveo da su zabranom izdanja “Crvenog kralja” 1972. g. ukinuti svi ugovori o snimanju romana na filmu, televiziji i prikazivanju u pozori{tu, a ~ijim uni{tenjem je izdava~u naneta velika materijalna {teta. 1984. godine
u BIGZ-u je do{lo do novog {tampanja romana, kada tuìla{tvo nije reagovalo,
ali se ume{ala politika i spre~ila njegovu promotivnost. Otpu{tanjem s posla u
gimnaziji ustvari mu je poni{tena diploma Filolo{kog fakulteta, jer vi{e nigde nije
mogao da se zaposli, iako je godinama traìo bilo kakav posao.
Politi~kom odlukom poslat je u invalidsku penziju 1981. g. s minimalnim prinadle`nostima, a prvi put uspeo je da se zaposli tek 2003. g. kao pomo}nik Ministra kulture u Vladi Republike Srbije, a sada kada odlazi u starosnu
penziju ne moè da re{i umetni~ki sta`, jer po propisima kao invalid rada nije
mogao da pi{e i objavljuje knjige, te je napomenuo da je u periodu invalidnosti objavio oko 20-tak romana, a da je presudom Vrhovnog suda gurnut “kao
politi~ki protivnik” na marginu knjièvnog i javnog ìvota, onemogu}ena mu je
eventualna knjièvni~ka i druga karijera, a ìvot mu se sveo samo na borbu za
golu egzistenciju.
Okru`ni sud je odlu~uju}i o podnetom zahtevu, iz izvedenih dokaza, koje
je ocenio na osnovu ~l. 8 ZPP-a, u vezi ~l. 30 st. 2 ZPP-a utvrdio:
Uvidom u re{enje Okru`nog javnog tuìla{tva br. A.41/72 od 27. oktobra
1972. g. utvr|eno je da se privremeno zabranjuje rasturanje knjige “Crveni kralj”
od pisca Ivana Ivanovi}a, profesora knjièvnosti iz Kur{umlije, {tampane u Grafi~kom preduze}u “6. oktobar” iz Pan~eva u 1.000,00 primeraka, a ~iji je izdava~
Slobodan Ma{i} iz Beograda, zbog povrede ~l. 49 st. 1 i ta~. 7 i 8 i st. 2 istog ~lana
Zakona o {tampi i drugim vidovima informacija “Sl. list SAP Vojvodine” br. 24/71.
Iz izve{taja lekara specjaliste Mateje B. ]iri}a neuropsihijatra od 03.11.1972.
g. utvr|eno je da je kod Ivana Ivanovi}a ustanovljeno da boluje od neutoklini~ke
reakcije, te da njegovom klini~kom slikom dominira anksioznost, zbog ~ega mu
je lekar odredio bolovanje u trajanju od 20 dana.
225
Hereticus, 3-4/2010
Uvidom u re{enje Okru`nog suda u Pan~evu K. br. 159/72 od 28. decembra 1972. g. utvr|eno je da se na osnovu ~l. 49 st. 1 ta~. 7 a u vezi ~l. 58 Zakona
o {tampi i drugim vidovima informacije zabranjuje rasturanje knjige “Crveni
kralj” od pisca Ivana Ivanovi}a.
Uvidom u re{enje Vrhovnog suda Vojvodine posl. br. K`. 25/73 od 15. januara 1973. godine, utvr|eno je da se navedenim re{enjem odbija kao neosnovana
àlba Slobodana Ma{i}a i Ivana Ivanovi}a, izdava~a knjige “Crveni kralj” i potvr|uje re{enje Okru`nog suda u Pan~evu K. br. 159/72 od 28. decembra 1972. godine.
Uvidom u re{enje disciplinske komisije Gimnazije “Rado{ Jovanovi} Selja” br. 595 od 16.11 1972. godine, utvr|eno je da je direktor gimnazije Dragoljub
Vuksanovi} pokrenuo postupak zbog naro~ito te{ke povrede radne du`nosti protiv Ivana Ivanovi}a, profesora Gimnazije “Rado{ Jovanovi} Selja” u Kur{umliji.
Uvidom u odluku radne zajednice Gimnazije “Rado{ Jovanovi} Selja” u
Kur{umliji udaljuje se sa radnog mesta i iz radne organizacije sve do okon~anja
pokrenutog postupka zbog naro~ito te{kih povreda radnih du`nosti iz ~l. 60 st. 1
i 2 Pravilnika o me|usobnim radnim odnosima, a da za vreme udaljenja sa radnog mesta i iz radne organizacije radnik ima pravo na naknadu li~nog dohotka
u visini od 1/2 u skladu sa Pravilnikom o raspodeli sredstava za li~ne dohotke, i
da je odluka izvr{na danom uru~enja.
Uvidom u odluku disciplinske komisije Gimnazije “Rado{ Jovanovi} Selja” u Kur{umliji posl. br. 595/2 od 27. decembra 1972. godine, utvr|eno je da
je Ivan Ivanovi}, profesor Gimnazije “Rado{ Jovanovi} Selja” u Kur{umliji kriv
zbog toga {to je u {tampanoj knjizi “Crveni kralj” ~iji je on autor, a koja je {tampana meseca avgusta 1972. godine u Pan~evu, a koja sadrì 49 pri~a, kao i slike
nogometa{a Zorana Jugovi}a, prikazao dru{tvene i moralne norme, koje prema
njegovom mi{ljenju vladaju u na{em dru{tvu i to u najcrnjem negativnom obliku.
Okrivljeni je kao autor knjige “Crveni kralj” u negativnom obliku prikazao
prilike u socijalisti~kom dru{tvu kroz pornografske najvulgarnije izraze, vre|aju}i pri tom dràvu SFRJ, te u radnji okrivljenog Ivana Ivanovi}a stoje naro~ito
te{ke povrede radne du`nosti, koja u isto vreme predstavlja krivi~no delo i svesnu povredu zakona u smislu ~l. 60 st. 1 ta~., ta~. 1 i 2 Pravilnika o me|usobnim
radnim odnosima Gimnazije “Rado{ Jovanovi} Selja”.
Stoga je disciplinska komisija, na osnovu ovla{}enja iz ~l. 65 i 66 Pravilnika
o me|usobnim radnim odnosima Gimnazije “Rado{ Jovanovi} Selja” u Kur{umliji, okrivljenom Ivanu Ivanovi}u zbog ozna~enih naro~ito teìh povreda radnih
du`nosti, izrekla meru isklju~enja iz radne zajednice.
Uvidom u optu`nicu Okru`nog javnog tuìla{tva u Prokuplju Kt. br. 144/72
od 07.12.1973. godine, utvr|eno je da je protiv Ivanovi} Ivana podignuta optu`nica zbog izvr{enja kriv. dela povreda ugleda dràve iz ~l. 174 KZ.
Uvidom u presudu Okru`nog suda u Prokuplju K. br. 99/73 od 23.10.1974.
godine, utvr|eno je da je okr. Ivanovi} Ivan ogla{en krivim zbog izvr{enja krivi~nog dela povrede ugleda dràve, njenih organa i predstavnika iz ~l. 174 KZ i
osu|en na kaznu zatvora u trajanju od dve godine.
Uvidom u presudu Vrhovnog suda Srbije K`. 12192/74 od 14.02.1975. godine, utvr|eno je da je navedenom presudom preina~ena presuda Okru`nog suda u Prokuplju K. br. 99/73 od 23. oktobra 1974. godine, i to tako {to se optuèni
Ivan Ivanovi} osloba|a od optu`be zbog krivi~nog dela povrede ugleda dràve,
226
njenih organa i predstavnika iz ~l. 174 KZ, za koje je tom presudom ogla{en krivim i osu|en na kaznu zatvora u trajanju od dve godine.
Iz izve{taja BIA i Arhiva Srbije br. 02–7138 od 04.04.2009. godine, utvr|eno je da je BIA na osnovu odluke 03–120 od 19.01.2006. godine dana 20.01.2006.
godine predala arhivu Srbije dosije Ivana Ivanovi}a pod brojem 453 zapisnika o
primopredaji izme|u BIA i Arhiva Srbije.
Iz izve{taja Arhiva Srbije 05 br. 13/63 od 15.05.2009. godine, utvr|eno je
da Arhiv Srbije u dosijeu Ivana Ivanovi}a br. 729–01–02956, preuzetog od BIA,
poseduje samo presudu Vrhovnog suda Srbije K`. I 2192/74, koju overenu kopiju
presude i dostavlja sudu (str. 98, 99 i 100), a da se u navedenom dosijeu ne nalazi prvostepena presuda. Kako Arhiv Srbije poseduje Fond Vrhovni sud NRS,
istraìvanjem istog do{li su do zaklju~ka da predmet K`.2192 nije sa~uvan, te
dostavili kopiju strana iz upisnika K`. za 1993/1994. godinu pod rednim brojem
2192, iz koje se vidi da je Vrhovni sud re{avao po àlbi na presudu Okru`nog
suda Prokuplja K.99/73.
Iz ovako utvr|enog ~injeni~nog stanja sud je na{ao da je zahtev za rehabilitaciju Ivana Ivanovi}a osnovan.
Ovo stoga {to je u ~l. 1. Zakona o rehabilitaciji (“Sl. glasnik RS” br. 33/06),
predvi|eno da se rehabilituju lica koja su od 06.04.1941. godine do dana stupanja na snagu tog zakona bez sudske i administrativne odluke, odnosno sudskom
i administrativnom odlukom li{ena iz politi~kih ili ideolo{kih razloga ìvota, slobode ili nekih drugih prava, a imala su prebivali{te na teritoriji Republike Srbije.
Podnosilac zahteva Ivan Ivanovi} ka`njen je u krivi~nom postupku zbog
u~injenog krivi~nog dela iz ~l. 49 st. 1 a u vezi ~l. 58 Zakona o {tampi i drugim
vidovima informacije, te je zabranjeno rasturanje knjige “Crveni kralj”, a ovo krivi~no delo, u smislu navedene zakonske odredbe Ivan Ivanovi} je izvr{io, obzirom
da je njegova knjiga “Crveni kralj” nanela povredu ~asti i ugleda na{ih naroda,
a kako je to ozna~eno u ~l. 49 st. 1 ta~. 7 Zakona o {tampi i drugim vidovima informacije, a koje re{enje je potvr|eno re{enjem Vrhovnog suda Vojvodine posl.
br. K`. 25/73 od 15. januara 1973. godine.
Tako|e je podnosilac zahteva Ivan Ivanovi} odlukom RZ Gimnazije “Rado{ Jovanovi} Selja” u Kur{umliji br. 596/1 od 17.11.1972. godine udaljen sa radnog mesta i iz radne organizacije zbog naro~ito te{kih povreda radnih du`nosti iz
~l. 60 st. ta~. 1 i 2 Pravilnika o me|usobnim radnim odnosima, za koje vreme ima
pravo na naknadu li~nog dohotka u visini 1/2 polovine, te da protiv ove odluke
nema mesta prigovoru, dok je odlukom disciplinske komisije Gimnazije “Rado{
Jovanovi} Selja” u Kur{umliji Ivan Ivanovi} ogla{en krivim zbog izvr{enja krivi~nog dela i povrede zakona u smislu ~l. 60 st. 1. ta~. 1 i 2 Pravilnika o me|usobnim
radnim odnosima gimnazije, te je disciplinska komisija predloìla radnoj zajednici
gimnazije da okrivljenom Ivanu Ivanovi}u zbog ozna~enih naro~ito teìh povreda
radne du`nosti, izrekne meru isklju~enja iz radne zajednice.
Sa svega napred navedenog o~igledno je da su napred navedena re{enja i
odluke denete iz ideolo{kih i politi~kih razloga.
Stoga je Okru`ni sud uvaìo zahtev za rehabilitaciju kao osnovan i utvrdio da se Ivan Ivanovi} rehabilituje, da su ni{tava re{enja Okru`nog suda u
Pan~evu K.159/72 od 28.12.1972. godine i Vrhovnog suda Vojvodine K`.25/73
od 15.01.1973. godine, te odluka Radne zajednice Gimnazije “Rado{ Jovanovi}
227
Hereticus, 3-4/2010
Selja” u Kur{umliji br. 596/1 od 17.11.1972. godine i odluka disciplinske komisije
Gimnazije “Rado{ Jovanovi} Selja” u Kur{umliji posl. br. 595/2 od 27. decembra
1972. godine ni{tavi od trenutka njihovog dono{enja i da se Ivan Ivanovi} smatra neosu|ivanim.
Iz iznetih razloga, a na osnovu ~l. 5. st. 1 Zakona o rehabilitaciji odlu~eno je kao u izreci.
Predsednik ve}a – sudija
Natalija Bobot
PRAVNA POUKA:
Protiv ovog re{enja nije dozvoljena àlba.
Vladimir Veli~kovi} – Gubili{te br. 3, 1969.
228
Letnja {kola o zabrani diskriminacije osoba sa invaliditetom ...
.................................
OSVRTI, PRIKAZI,
RECENZIJE
.................................
Maja Luki}, Damjan Tati}
LETNJA [KOLA O ZABRANI DISKRIMINACIJE
OSOBA SA INVALIDITETOM NA PRAVNOM
FAKULTETU UNIVERZITETA U BEOGRADU
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu je u periodu od 20. do 24.
septembra bio doma}in letnje {kole “Zabrana diskriminacije osoba sa invaliditetom”, organizovane u saradnji sa Fondom za otvoreno dru{tvo u
Beogradu, Pravnim fakultetom iz Kaena (Caen) i Me|unarodnim institutom za ljudska prava i mir iz Kaena u Normandiji, Francuska, kao i sa
Za{titnikom gra|ana, Ministarstvom za ljudska i manjinska prava, Ministarstvom rada i socijalne politike i Nacionalnom organizacijom osoba sa
invaliditetom Srbije – NOOIS. Letnja {kola je bila namenjena studentima
prava, organizacijama osoba sa invaliditetom, kao i organima javne vlasti,
medijima i drugima koji se bave borbom protiv diskriminacije osoba sa
invaliditetom, kako bi se sagledali sada{nji problemi u ovoj oblasti i nazna~ili putevi njihovog prevazilaènja.
Cilj Letnje {kole “Zabrana diskriminacije osoba sa invaliditetom”
je bio upoznavanje studenata prava sa ostvarivanjem prava osoba sa invaliditetom. Ona je teìla da odgovori na otvorena pitanja diskriminacije
osoba sa invaliditetom, da na sistematski i multidisciplinaran na~in osvetli
sada{nje stanje i nazna~i puteve prevazilaènja slabosti postoje}e pravne
regulative u oblasti za{tite osoba sa invaliditetom, kao i da olak{a implementaciju novih normativnih re{enja saobraènih svetskim standardima u
ovoj oblasti. Na taj na~in bi osobe sa invaliditetom, stru~na i {ira javnost
bile obave{tene o stanju, problemima i mogu}nostima pobolj{anja pravne za{tite osoba sa invaliditetom u na{oj zemlji.
Petodnevni program poha|alo je ukupno 100 studenata – 75 sa beogradskog Pravnog fakulteta, 20 studenata sa pravnih fakulteta iz regiona
– iz Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore,
kao i 5 studenata iz Francuske.
229
Hereticus, 3-4/2010
Na sve~anom otvaranju {kole, u prepunom amfiteatru “\or|e Tasi}” Pravnog fakulteta, polaznike i goste su pozdravili i poèleli im uspe{an rad prof. dr Mirko Vasiljevi}, dekan Fakulteta, Sa{a Jankovi}, Za{titnik gra|ana Republike Srbije, dr Svetozar îpli}, ministar za ljudska i
manjinska prava u Vladi Republike Srbije, Vladimir Pe{i}, pomo}nik ministra u Ministarstvu rada i socijalne politike u Vladi Republike Srbije, i
prof. dr Jovica Trkulja, upravnik letnje {kole i profesor Pravnog fakulteta.
Nakon pozdravnih govora, predsedavaju}i prve plenarne sesije prof.
dr Branko Raki} dao je re~ Gordani Rajkov, poslanici Narodne skup{tine
Republike Srbije, ~ija je tema izlaganja bila “Razli~iti, pa {ta?”. Prisutnima su se zatim obratili dr Damjan Tati}, iz Komiteta UN za prava osoba
sa invaliditetom, koji je govorio o uskla|ivanju doma}eg zakonodavstava sa odredbama Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom i prof. dr
Zorica Mr{evi}, zamenica Za{titnika gra|ana za rodnu ravnopravnost i
prava osoba sa invaliditetom, koja je govorila o ulozi Za{titinika gra|ana u za{titi prava osoba sa invaliditetom. Prvi deo plenarne sesije, u popodnevnim satima, okon~an je izlaganjima Sebastijana Botro-Bonetera
(Sébastien Botreau-Bonneterre), direktora Me|unarodnog instituta za ljudska prava i mir iz Kaena, koji je govorio o za{titi osoba sa invaliditetom u
me|unarodnom sukobu – primeru susreta me|unarodnog humanitarnog
prava i me|unarodnih ljudskih prava, i prof. dr Katrin-Ameli [asan (Catherine-Amélie Chassin) ispred Pravnog fakulteta Univerziteta iz Kaena
sa temom: “Praksa Evropskog komiteta za socijalna pitanja, osvrt na dve
nedavne odluke u vezi sa pravima osoba sa invaliditetom”.
U okviru druge sesije, pod nazivom “Nacionalna zakonodavstva u
borbi protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom”, kojom je predsedavao
prof. dr Miodrag Jovanovi}, predavanja su odràli: Vesna [kuli}, poslanica Sabora Republike Hrvatske, koja je govorila o pravnom okviru Republike Hrvatske za ravnopravnost osoba sa invaliditetom, Jelena Kotevi},
iz Sektora za za{titu osoba sa invaliditetom Ministarstva rada i socijalne
politike, na temu: “Republika Srbija u borbi protiv diskriminacije osoba
sa invaliditetom”, dr Damjan Tati}, koji je govorio o pravnom okviru Republike Srbije za ravnopravnost osoba sa invaliditetom, prof. dr Marijana Pajvan~i} na temu: “Mogu}nost u~e{}a u politi~kom ìvotu, posebno
na izborima”, prof. dr Jovica Trkulja na temu: “Razli~iti, ali ravnopravni – od objekta za{tite do nosioca prava”, i doc. dr Jasmina Petrovi}, sa
Filozofskog fakulteta Univerziteta u Pri{tini sa privremenim sedi{tem u
Kosovskoj Mitrovici, koja je govorila o dru{tvenom poloàju osoba sa invaliditetom u Srbiji: “Izme|u diskriminacije i integracije – studija slu~aja
(rezultati sociolo{kog istraìvanja)”.
U tre}oj sesiji pod naslovom: “Oblici borbe protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom”, kojom je predsedavao dr Damjan Tati}, predavanja
230
Letnja {kola o zabrani diskriminacije osoba sa invaliditetom ...
su odràli Lepojka ]arevi} Mitanovski, iz Organizacije za za{titu prava
i podr{ku osobama sa invaliditetom izloènih nasilju i diskriminaciji “Iz
kruga”, koja je govorila o diskriminaciji èna sa invaliditetom, Milica Ruì~i}-Novkovi}, iz Centra “@iveti uspravno”, iz Novog Sada, koja je govorila
o diskriminaciji dece sa invaliditetom, Ljupka Mihailovski, iz Udruènja
studenata sa hendikepom, koja je govorila o poloàju studenata sa invaliditetom, prof. dr Zorica Mr{evi}, zamenica Za{titnika gra|ana za rodnu
ravnopravnost i prava osoba sa invaliditetom, koja je govorila o poloàju
stanara domova za stara lica, Miroslav Kova~evi}, Jelena Stojanovi} i Ana
Pavlovi}, diplomirani studenti Pravnog fakulteta i ~lanovi Saveza slepih
Srbije, koji su govorili o borbi protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom u pravosu|u, medijima i na pravnim fakultetima.
U ~etvrtoj sesiji, koja je bila posve}ena izjedna~avanju mogu}nosti
osoba sa invaliditetom, a kojom je predsedavala prof. dr Dragica Vujadinovi}, predavanja su odràli: prof. dr Branko Lubarda, koji je govorio o
socijalnoj za{titi osoba sa invaliditetom, prof. dr Olivera Vu~i}, sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koja je govorila o ustavnopravnoj za{titi osoba sa invaliditetom, prof. dr Svenka Savi}, sa Filozofskog
fakulteta u Novom Sadu, koja je govorila o jeziku invalidnosti, Gordana
Rajkov, poslanica Narodne skup{tine Srbije, koja je govorila o slu`bama
podr{ke za osobe sa invaliditetom, dr Hajrija Mujovi}-Zorni}, sa Instituta dru{tvenih nauka u Beogradu, koja je govorila o zdravstvenoj za{titi
osoba sa invaliditetom i ing. Miodrag Po~u~, iz Centra “@iveti uspravno”,
iz Novog Sada, koji je govorio o univerzalnom dizajnu i pristupa~nosti.
Tokom sesije posve}ene organizacijama osoba sa invaliditetom, kojom je predsedavao prof. dr Jovica Trkulja, odràna su ~etiri predavanja
– Poloàj i delovanje organizacija sa invaliditetom, Pravni status i finansiranje invalidskih organizacija i udruènja, Odnos dràve prema organizacijama osoba sa invaliditetom, Protiv diskriminacije osoba sa autizmom.
U okviru ovih oblasti, govorili su: dr Predrag Vukasovi}, Dragi{a Drobnjak, iz Saveza slepih Srbije, Jelena Kotevi}, iz Sektora za za{titu osoba
sa invaliditetom Ministarstva rada i socijalne politike, Vesna Petrovi}, iz
Udruènja za pomo} osobama s autizmom.
Tokom drugog, tre}eg i ~etvrtog dana Letnje {kole, popodnevni
~asovi su bili posve}eni radu u okviru tri do ~etiri paralelne tematske radionice. Cilj radionica je bio da se posete organizacije osoba sa invaliditetom, kao i da se predstave prakti~na iskustva i ostvari puna interdisciplinarnost i intenzivna interakcija razli~itih disciplina, stanovi{ta razumevanja problema i strategija za njihovo re{avanje.
Drugog dana Letnje {kole za polaznike su bile organizovane posete
slede}im organizacijama osoba sa invaliditetom: Savezu slepih i njihovoj
zvu~noj biblioteci i biblioteci na Brajevom pismu, Udruènju distrofi~ara
231
Hereticus, 3-4/2010
Beograda, Udruènju za pomo} osobama s autizmom i Savezu gluvih i nagluvih. Tokom tre}eg i ~etvrtog dana Letnje {kole u prostorijama Pravnog
fakulteta Univerziteta u Beogradu bilo je organizovano sedam radionica.
O pitanju zabrane diskriminacije dece sa invaliditetom u sistemima obrazovanja socijalne za{tite (primeri iz prakse Za{titnika gra|ana)
polaznike je upoznala zamenica Za{titnika gra|ana za prava deteta, Tamara Luk{i}-Orlandi}.
Radionicu Znanjem zajedno protiv diskriminacije – predstavljanje
rezultata kampanje za promovisanje antidiskriminacijskih propisa Srbije
Centra za samostalni ìvot osoba sa invaliditetom Srbije vodili su dr Damjan Tati} i Gordana Rajkov.
Jednu od radionica, na temu Protiv diskriminacije, vodio je @eljko
Ili}, izvr{ni direktor Foruma mladih sa invaliditetom.
Radionicu pod nazivom Socijalna prava osoba sa invaliditetom, uporednopravni prikaz, vodio je na francuskom jeziku prof. dr Branko Lubarda, sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Radionicu @ene sa invaliditetom – pravo na ra|anje i porodicu (moralni, pravni i politi~ki aspekti), vodila je Biljana Stanojevi}, predsednica
NVO PRADOK.
Radionicu @ene sa invaliditetom – izme|u patrijarhata i demokratije, vodile su prof. dr Svenka Savi}, sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu
i Milica Ruì~i}-Novkovi}, iz Centra “@iveti uspravno”, iz Novog Sada.
Poslednjom radionicom, Kultura i pristupa~nost – mogu}nosti i problemi, u prostoru Galerije fresaka, u Beogradu, rukovodili su: Ivan Kru~i~an, kustos u Narodnom muzeju, Lidija Seni~ar, iz De~ijeg kulturnog centra i Marko Stojanovi}, vi{i kustos u Etnografskom muzeju.
Letnja {kola je okon~ana op{tom debatom i usvajanjem zaklju~ka
da moraju biti izbegnute normativisti~ke iluzije da }e nova zakonska regulativa automatski obezbediti osobama sa invaliditetom bolje ìvotne
uslove. Nova zakonska regulativa u ovoj oblasti je nu`na, ali nije dovoljna.
Na ceremoniji dodele diploma 24. septembra, odrànoj u sve~anoj
sali Skup{tine grada Beograda, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u
Beogradu, prof. dr Mirko Vasiljevi}, upravnik prof. dr Jovica Trkulja i
sekretar letnje {kole, asistent mr Maja Luki}, ~estitali su polaznicima na
uspe{no zavr{enoj letnjoj {koli i uru~ili im sertifikate. Tom prilikom za sve
polaznike i goste organizovan je prijem i koktel u Skup{tini grada Beograda, ostaviv{i nastavnicima i saradnicima nadu da }e Pravni fakultet i idu}e godine organizovati letnju {kolu sli~nog obuhvata.
232
Ivana Krsti}
ZA[TITA LJUDSKIH PRAVA
OSOBA SA INVALIDITETOM
Damjan Tati}, Za{tita ljudskih
prava osoba sa invaliditetom,
drugo dopunjeno izdanje,
“Slu`beni glasnik”, Beograd 2010.
Monografija dr Damjana Tati}a,
pod nazivom Za{tita ljudskih prava osoba sa invaliditetom, predstavlja jedan
opseàn rad o postoje}im pravnim izvorima i strate{kim dokumentima kojima se ure|uje poloàj osoba sa invaliditetom. Ovaj rad predstavlja veoma
uspe{nu sintezu teorijske obrade, ali i
prakti~ne analize me|unarodnih i doma}ih propisa koji se odnose na osobe sa invaliditetom. U pitanju je drugo, dopunjeno izdanje, {to opravdava
~injenica da je u pitanju jedna dinami~na oblast, koja proizlazi iz me|unarodnih normi i standarda i koje svaka dràva, pa i na{a, mora u najkra}em roku
da implementira kako bi ispunila svoje me|unarodne obaveze. To najbolje
ilustruje ~injenica da je od proteklog
izdanja do danas na{a dràva ratifikovala Konvenciju UN o pravima osoba
sa invaliditetom i Opcioni protokol uz
nju, kao i Revidiranu socijalnu povelju
i da je donela niz propisa koji dalje unapre|uju pravni poloàj osoba sa invaliditetom u Srbiji. Me|u tim propisima
su Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapo{ljavanju osoba sa invaliditetom, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i
vaspitanja, Zakon o planiranju i izgradnji i, ne{to ranije, Zakon o javnim nabavkama, a na usvajanju je i Zakon o
socijalnoj za{titi.
Ovaj rad predstavlja prvu monografiju u Srbiji koja se opse`no i sistematski bavi pravnim poloàjem osoba sa invaliditetom, uz detaljnu analizu relevantnih izvora, koja pokazuje
autorovo vi{egodi{nje pra}enje i istraìvanje ove teme. Njena najve}a vrednost je lako}a stila i jasan jezik, koji je
dostupan i lako shvatljiv {irokom krugu ~italaca. S druge strane, monografija sadrì i teorijske rasprave i preporuke za pobolj{anje postoje}ih propisa,
koje su pisane na visokom intelektualnom nivou i koje su upu}ene prvenstveno pravnoj struci. Struktura rada je odli~no osmi{ljena. Tako autor prvo daje kratak uvod u temu, gde isti~e svoje
stanovi{te na kojem rad po~iva, a to je
da osobama sa invaliditetom pripadaju sva ljudska prava kao i ostalim ljudskim bi}ima. Po autoru, ovaj stav proisti~e iz pravne prirode ljudskih prava, a
to je da su ona univerzalna i nedeljiva.
Ipak, autor sasvim ispravno zaklju~uje da teàk poloàj osoba sa invaliditetom zahteva dono{enje specijalizovanih
dokumenata kojima je prvenstveni cilj
da otklone prepreke u punom uìvanju
svih ljudskih prava i sloboda koje im pripadaju na osnovu op{tih dokumenata.
233
Hereticus, 3-4/2010
Tako|e, autor stavlja akcenat na zna~aj postojanja antidiskriminacijskog zakonodavstva, koje predstavlja preduslov za postizanje jednakosti osoba sa
invaliditetom.
U drugoj glavi autor analizira razli~ite modele pristupa invalidnosti i obja{njava za{to je socijalni model invalidnosti prihvatljiviji od medicinskog
modela invalidnosti. Ovaj deo monografije je izuzetno zna~ajan jer od usvojenog pristupa invalidnosti zavisi i pravna za{tita osoba sa invaliditetom. [tavi{e, od usvojenog pristupa invalidnosti
zavisi i percepcija ostalih ~lanova jedne
zajednice, koji moraju biti svesni problema i spremni da se prilagode potrebama osoba sa invaliditetom. Zato je
posebna vrednost ovog rada {to poja{njava ove modele na jasan i analiti~an
na~in, jer raspravlja sa autorima koji su
se bavili ovim pitanjem, {to je prili~na
retkost kad su u pitanju srpski autori.
Potom autor predstavlja razli~ite definicije pojma “invalidnost”, jer ono mora biti precizno odre|eno i mora adekvatno predstaviti jedan ovako sloèn
fenomen. Obi~no se autori ne upu{taju
u sloène stvari, ali dr Tati} slobodno i
znala~ki polemi{e i analizira postoje}e
definicije i daje onu koja najvi{e odgovara postoje}im me|unarodnim standardima. Dakle, posebna vrednost rada je
u tome {to se u njemu analiziraju teorijske definicije i ukazuje na konfuziju
koja nastaje usvajanjem razli~ite terminologije u ovoj oblasti. Zato autor obja{njava da je najpreciznije i najta~nije
koristiti izraz “osoba sa invaliditetom”,
kako bi se izbegla dalja konfuzija kao
i duboko ukorenjeni stavovi koji ko~e
priznanje prava osoba sa invaliditetom.
Posle pregleda teorijskih definicija, autor daje pregled definicija koje su
usvojene u razli~itim me|unarodnim dokumentima, po~ev od univerzalnih do
regionalnih izvora. Autor se nije zaustavio na ovoj analizi, ve} daje i pregled
234
Ivana Krsti}
definicija invalidnosti i osoba sa invaliditetom u uporednom pravu. Ovakav
pristup zahteva vreme za obradu, ali
ukazuje i na ozbiljnost istraìva~a da
ovom pitanju pristupi sistematski i da
prikaè da su bolje one definicije koje
ukazuju na interakciju izme|u li~nih i
spoljnih faktora i na prepreke sa kojima se suo~avaju osobe sa invaliditetom,
nego definicije koje enumerativno sadrè o{te}enja koja jednu osobu kvalifikuju kao osobu sa invaliditetom. Najzad,
autor daje pregled usvojenih definicija
u doma}im propisima i ukazuje na jedan zna~ajan propust, a to je da razli~iti zakoni polaze od razli~itih definicija, koje je neophodno {to pre uskladiti. Ovakav pogre{an pristup i neznanje
onih koji u~estvuju i izradi zakona oteàvaju ujedna~enu za{titu i unapre|enje
poloàja osoba sa invaliditetom u Srbiji.
Tre}a glava je posve}ena analizi
me|unarodnih normi i standarda i ona
predstavlja okosnicu ~itave monografije. U njoj autor ukazuje na to kojim
normama me|unarodnog prava se najbolje {tite prava osoba sa invaliditetom
i prikazuju najefikasniji mehanizmi za{tite. Ova glava je veoma pregledna jer
autor polazi od opse`ne analize op{tih
univerzalnih instrumenata, a zatim analizira op{te regionalne instrumente donete pod okriljem Saveta Evrope i EU.
Posebno su izdvojeni specijalizovani dokumenti koji se, tako|e, vrlo pregledno dele na univerzalne (donete u okviru UN i MOR) i regionalne (donete u
okviru Saveta Evrope i EU). Naro~ito mesto je posve}eno Konvenciji UN
o pravima osoba sa invaliditetom, koja predstavlja prvi univerzalni me|unarodni instrument o ljudskim pravima. Po{to je autor nedavno izabran za
ekspertskog ~lana Komiteta za osobe
sa invaliditetom, a u~estvovao je i u
procesu izrade teksta Konvencije, ovaj
deo analize obiluje i informacijama koje nisu tako lako dostupne, u ~emu je
Za{tita ljudskih prava osoba sa invaliditetom
njegova posebna vrednost. Za ~itaoce
je od naro~ite va`nosti deo koji govori
o uskla|enosti doma}ih propisa sa detaljno analiziranim ~lanovima Konvencije i posebno je vaàn za sve subjekte
koji u~estvuju u procesu dono{enja doma}ih propisa.
Slede}a glava daje uporednopravni pregled ustavnih, krivi~nih i gra|anskih dokumenata koji se bave zabranom diskriminacije osoba sa invaliditetom. Ova analiza je naro~ito zanimljiva
i opravdana jer nije u pitanju priru~nik ve} monografija koja ima teorijsku
vrednost. Autor zatim daje pregled zakona o zabrani diskriminacije, pa tako
analizira ameri~ki, australijski i britanski zakon, kao i druge zakone donete
u zemljama koje pripadaju anglosaksonskom pravnom sistemu. On posebno mesto posve}uje i antidiskriminacionim zakonima koji postoje u zemljama Latinske Amerike, Azije i Afrike.
Ipak, za nas je zna~ajniji odeljak u kojem se analiziraju propisi doneti u zemljama EU koje pripadaju kontinentalnom pravnom sistemu, pa se ~ini da
je ovaj deo zbog svoje relevantnosti nesrazmerno kra}i u odnosu na prethodne
delove, {to bi moglo biti ispravljeno u
nekom narednom izdanju. Dalje, autor
korektno zapaà da pored antidiskriminacijskih zakona naro~itu pa`nju treba
posvetiti zakonima koji se bave socijalnom za{titom, jer oni, izme|u ostalog,
uti~u na materijalni poloàj osoba sa
invaliditetom i ostvarenje njihove ravnopravnosti sa ostalim gra|anima. To
najbolje ilustruje i rasprava oko teksta
novog Zakona o socijalnoj za{titi, koji
uvodi niz novina kojima se, izme|u ostalog, obezbe|uju osobe sa invaliditetom.
Peta glava je posve}ena analizi
nacionalnog zakonodavstva, gde autor posebnu pa`nju posve}uje Zakonu o spre~avanju diskriminacije osoba
sa invaliditetom iz 2006. godine. Kako je u pitanju noviji zakon koji se ne
primenjuje u potpunosti, veoma je va`no i korisno {to autor analizira postoje}e odredbe i tuma~i ih. Ovo tuma~enje
moè predstavljati putokaz svim onim
organima koji primenjuju Zakon i moè sluìti stvaranju ujedna~ene prakse
u ovoj oblasti. Monografija je korisna i
za sve ~itaoce koji se na|u u situaciji da
treba da se pozivaju na svoja prava, jer
na jasan na~in precizira kada i u kojoj
situaciji se Zakon primenjuje, odnosno
koji pravni mehanizmi stoje na raspolaganju `rtvama diskriminacije. Retkost
je kod doma}ih autora da u monografijama analiziraju efekte zakona kojima
se bave. To je upravo uradio dr Tati} u
svojoj monografiji i ovakav pristup bi
trebalo da slede i ostali autori.
U poslednjoj glavi autor se bavi
analizom mera koje su usvojene u Republici Srbiji, a koje dovode do izjedna~avanja poloàja osoba sa invaliditetom i ostalih gra|ana. On to ~ini na sistematski na~in obradom prioritetnih
oblasti delovanja, a posebno se isti~e
deo koji se odnosi na pristupa~nost,
koji je u Srbiji naro~ito problemati~an,
pa mu autor zasluèno daje odgovaraju}i prostor u svojoj monografiji. Tako|e, autor detaljno analizira propise koji
se odnose na obrazovanje i insistira na
va`nosti inkluzivnog obrazovnog sistema u Srbiji, koji je uspostavljen Zakonom o osnovama sistema obrazovanja
i vaspitanja. On dalje ukazuje na poseban zna~aj zakonske reforme i uvo|enja novih zakonskih re{enja u oblasti
zapo{ljavanja, {to bi trebalo da dovede
do ve}eg zapo{ljavanja osoba sa invaliditetom, a time i do njihove finansijske
samostalnosti kao preduslova za uìvanje niza drugih prava. Tekst je aktuelan
i prati ne samo postoje}e propise, ve} i
one koji se nalaze u skup{tinskoj proceduri, kao i strategije i akcione planove.
Autor se ne zadràva samo na analizi
postoje}ih zakonskih re{enja, ve} daje
i preporuke za dalji razvoj doma}eg zakonodavstva, {to je naro~ito pohvalno.
235
Hereticus, 3-4/2010
Ivana Krsti}
Dakle, re~ je o monografiji koja ne
daje samo pregled me|unarodnih instrumenata i doma}ih propisa u oblasti za{tite osoba sa invaliditetom, ve} pruà
i zaklju~ke i preporuke za unapre|enje
i za{titu poloàja ovih osoba.
Monografija dr Damjana Tati}a
predstavlja prvi pionirski rad u ovoj oblasti, a njegovo drugo izdanje dolazi u
(pravom) trenutku dono{enja ve}eg
broja zakona koji se odnose na osobe
sa invaliditetom.
Tako|e, Evropska unija je nedavno usvojila Strategiju u oblasti invalidnosti za period 2010–2020, a ova knjiga prati tematske oblasti obuhva}ene strategijom u Srbiji, ~ime olak{ava
posao nosiocima vlasti, jer sistematski
i temeljno predstavlja stanje u na{oj
zemlji. Naro~ito smo ohrabreni ~injenicom da u Srbiji ima vidljivih pomaka
u ovoj oblasti i da su u~injeni zna~ajni
koraci u pobolj{anju poloàja osoba sa
invaliditetom. Me|utim, i dalje najve}u
prepreku realizaciji prava osoba sa invaliditetom predstavlja svest ljudi o problemima sa kojima se oni suo~avaju, pa
je i ova monografija odli~an na~in da se
ta svest promeni i da {to ve}i broj ljudi upozna stvarne probleme i ograni~enja kojima su izloèni. Ovome svakako
doprinosi i odli~na upu}enost autora u
probleme i ograni~enja sa kojima se suo~avaju osobe sa invaliditetom u Srbiji.
Vladimir Veli~kovi} – Crte`, 1988.
236
Svenka Savi}
MOJA SLIKA,
MOJA PRIÂ
Moja slika, moja pri~a: ìvotne
pri~e korisnica i korisnika Doma
u Veterniku; priredila Milica
Mima Ruì~i}-Novkovi}; Dom za
decu i omladinu ometenu u razvoju
Veternik, Veternik, 2010, str. 50.
Knjiga Moja slika, moja pri~a obuhvata razgovore sa deset korisnica i pet
korisnika Doma u Veterniku (kod Novog Sada) uzrasta od osamnaest do pedeset devet godina, koji su ve}i deo svog
ìvota proveli u institucionalnim uslovima, ili koriste}i neke od usluga Doma, a poreklom su iz Vojvodine, Beograda i s Kosova. Razgovori su vo|eni na nekoliko osnovnih ìvotnih tema
i beleèni tokom 2010. godine.
Ovo je prvi put da se re~i ovih osoba na ovaj na~in pojavljuju u javnosti.
Te re~i nam poru~uju da su sagovornici sa nama jednaki u mogu}nosti predstavljanja li~nog iskustva javnosti i da
je to njihovo iskustvo jednako va`no
kao i iskustvo drugih. Doìvljeno iskustvo preto~eno najpre u izgovorene
re~i, a onda u tekst knjige, upu}eno je
javnosti sa èljom da ta javnost obrati
pa`nju na jo{ jednu razli~itost. Mo} je
ovde u re~ima, u pri~ama namenjenim
drugima – da znaju. A sve {to je u pri~i jeste ìvot. A on je lep i surov! Podjednako za sve – u instituciji i van nje.
Knjiga @ivotne pri~e èna sa invaliditetom u Vojvodini (Milica Braci}, Milica Mima Ruì~i}, Svenka Savi}), objavljena 2009. godine, posluìla je autorki
kao osnov za uo~avanje {iroke lepeze
problema sa kojima se susre}u osobe sa
razli~itim oblicima invaliditeta.
Objavljivanje knjige Moja slika,
moja pri~a: ìvotne pri~e korisnica i korisnika Doma u Veterniku nastavak je
zalaganja Milice Mime Ruì~i} za bolji ìvot osoba sa invaliditetom u Srbiji. Ova knjiga }e posluìti kao bogat i
mo}an izvor informisanja ~italaca o tome kako ìve “drugi”, ali i kao delotvorno sredstvo ube|ivanja javnosti da postoji diskriminacija, kakve su njene posledice, kao i u neophodnost promene
toga stanja.
Zato toplo preporu~ujem {tampanje ove knjige u 2010. godini.
Vladimir Veli~kovi} – Upotrebljeni elementi i dokumenti, fig. XV, 1974.
237
Hereticus, 2/2010
Svetlana Gradinac
Vladimir Veli~kovi} – Podrum, 1959.
238
Odlazak velikog bibliofila – Se}anje na @ivotu @iku Lazi}a (1929–2010)
.........................
IN MEMORIAM
.........................
ODLAZAK VELIKOG BIBLIOFILA
Se}anje na @ivotu @iku Lazi}a (1929–2010)
@ivota @ika Lazi} je ro|en 1929. godine u malom {umadijskom selu
Vrtiglav kod Mionice u uglednoj doma}inskoj ku}i Lazi}a. Otac Radivoj
i majka Spasenije ro|. Milo{evi} vaspitavali su svoja dva sina i ~etiri k}eri u patrijarhalnom duhu, nastoje}i da im omogu}e solidno obrazovanje.
Osnovnu {kolu @ika je poha|ao u Donjoj Toplici. Bila je to u to vreme
ugledna {kola bogate tradicije, u kojoj su od 1891. godine predano radile
~itave generacije u~itelja i nastavnika kao istinskih prosvetitelja. Zahvaljuju}i njima, sve{tenicima manastira Bogova|a i posebno svom ujaku
@ivoti Milo{evi}u, mladi @ika je zavoleo knjige i ~itanje i toj ljubavi }e
ostati veran do kraja ìvota.
Nakon zavr{ene osnovne {kole, 1937. godine upisao je gimnaziju u
Valjevu, gde je nastavio {kolovanje i druènje s knjigom. U to vreme bile
su izuzetno popularne i rado ~itane knjige Srpske knjièvne zadruge. Pored
{kola i javnih biblioteka Srbije, brojne doma}inske ku}e bile su pretpla}ene i uredno dobijale knjige ove znamenite biblioteke. U lepoj, “kamenoj”
ku}i Lazi}a koju je @ikin deda Milinko sagradio u srpskom stilu 1934. godine pored stare zemljane udèrice iz 1899. godine, ove knjige su redovno stizale i zauzimale mesto na polici pored ikone krsne slave, sv. Lazara.
@ikino {kolovanje je prekinuo rat 1941. godine. U stra{nom vremenu zla, nasilja i smrti on je pribeì{te na{ao u mona{koj posve}enosti
knjizi i ~itanju. îtao je sve {to je seoskom de~aku moglo da do|e u ruke.
Pre svega, to su bile knjige ruskih, francuskih i srpskih knjièvnika XIX i
po~etka XX veka. Posebno se odu{evljavao knjigama Dostojevskog, Tolstoja, Turgenjeva, Balzaka, Igoa, Stendala, Flobera, Skerli}a, Du~i}a, Andri}a, Crnjanskog, Slobodana Jovanovi}a, Dragi{e Vasi}a i dr.
Posle rata upisao je Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, na kojem su tada predavali sjajni profesori formirani u zlatno doba ovog Fakulteta izme|u dva rata. Redovno je poha|ao predavanja profesora Mihaila
Konstantinovi}a, Alberta Vajsa, Milana Barto{a, Milana @ujovi}a, Radomira Luki}a. Njihovim idejama o pravu, pravdi i demokratskoj pravnoj
239
Hereticus, 3-4/2010
Jovica Trkulja
dràvi se posebno nadahnjivao. Sa posebnim pijetetom je ~uvao bele{ke
i tzv. tabake sa njihovih predavanja.
Pripadao je malom broj studenata koji nisu bili fascinirani vladaju}om komunisti~kom ideologijom i njenim protagonistima, kako na Pravnom fakultetu, tako i u javnom ìvotu. Imao je hrabrosti da ~ita tada proskribovane knjige Slobodana Jovanovi}a, Dragi{e Vasi}a, Lazara Markovi}a,
Dragoljuba Jovanovi}a i drugih ostrakizovanih pisaca koje su tada{nje
vlasti smatrale nepodobnim. [tavi{e, mladi @ivota Lazi} je imao kuraì
da pose}uje politi~ke osu|enike i ka`njenike kojima je su|eno samo zato
{to su mislili druga~ije od vladaju}e ideologije. On se nije pla{io da uspostavlja i odràva prijateljske veze sa srpskim piscima i intelektualcima u
rasejanju, iako su oni bili na spisku dràvnih neprijatelja tada{nje vlasti.
U @ikinu biblioteku, koja je ve} tada po~ela da se uve}ava, redovno su
stizali i emigrantski listovi Poruka (London), Na{a re~ (Pariz, London),
Srbobran (Kanada) i dr. Re~ je o listovima ~ije rasturanje je u Jugoslaviji
bilo zabranjeno i zbog kojih se moglo i krivi~no odgovarati.
Posle okon~anih studija na Pravnom fakultetu u Beogradu radio
je kao pravnik i advokat. Ipak, njegova glavna preokupacija, anga`man
i ljubav postale su knjige. Prvo je to bila kupovina i prikupljanje vrednih
knjiga iz razli~itih oblasti, koje su se vremenom {irile kao koncentri~ni
krugovi: od knjièvnosti, preko istorije, prava, politikologije, do filozofije, teologije, publicistike i memoara. Sa posebnom pa`njom, moglo bi se
re}i i stra{}u, @ika je skupljao srpsku periodiku, od Slobode, Radenika,
Videla, Srbobrana, Odjeka, preko Srpskog knjièvnog glasnika, Arhiva za
pravne i dru{tven nauke, Demokratije, Srpskog glasa, Poruke, Na{e re~i,
do Gledi{ta, Theorije i Hereticusa. Vremenom, njegova biblioteka srpskih
~asopisa i listova koji su izlazili tokom XIX i XX veka postala je jedna od
najbogatijih i najkompletnijih u Srbiji.
Dok su drugi {tedeli novac za stanove, kola, putovanja i sl. @ika Lazi} je tro{io na knjige. Na taj na~in on se svrstao u najve}e ovovremene
vlasnike li~nih biblioteke u Srbiji. Njegova biblioteka je imala oko 35.000
knjiga i preko 15.000 ~asopisa, listova i novina. Me|u njegovim knjigama
nalaze se i izdanja koja predstavljaju istinske raritete.
Najve}i deo ove biblioteke nalazio se u porodi~noj ku}i Lazi}a. Dve
velike sobe, tavan i tri vajata bili su dupke puni knjigama. Jedan deo biblioteke se nalazio u njegovom stanu na Vra~aru. Na primedbe ro|aka
i bliskih prijatelja da bar deo tog prostora oslobodi od knjiga i omogu}i
udobniji ìvot uku}anima, @ika se branio re~ima: “Soba bez knjiga je {to
i telo bez du{e” (Ciceron) i “Nijedan name{taj nije tako ~aroban kao knjige” (S. Simon).
Prema svojoj biblioteci u Vrtiglavu odnosio se kao prema hramu.
Sa posebnim zadovoljstvom i ponosom dovodio je nas, svoje prijatelje
240
i saradnike, u taj hram. Na tom putu obavezno smo u dolasku svra}ali u
manastir Bogova|u, zatim smo pored {kole u Donjoj Toplici i{li na imanje Lazi}a i ulazili u njegov hram knjige. Potom smo sedeli pod lipom i uz
doma}u rakiju slu{ali zanimljive pri~e kako su pojedine dragocene knjige prevalile put od privatnih biblioteka uglednih srpskih intelektualaca
{irom sveta (Beograda, Novog Sada, Ni{a, Kragujevca, Pariza, Londona,
SAD, Kanade, Australije), od beogradskih antikvarijata i kontejnera, u
koje su nezahvalni naslednici odlagali suvi{ne stvari iz skupih stanova, pa
sve do tro{nih vajata u Vrtiglavu, gde se miris stare hartije me{a sa mirisom poko{enog sena i suvih {ljiva iz ostataka su{are (ni{ane/pu{ane) ministra Marka \uri~i}a. U tim razgovorima jedan istori~ar se prisetio Horacija: “Habent sua fata libelli” (“Knjige imaju svoje sudbine”), a ja sam
se ponadao da }e ovi vajati biti prolazna stanica ka policama uglednih
javnih biblioteka Srbije.
Pored knjiga, @ika Lazi} je neumorno tragao i za vrednim, neobjavljenim rukopisima zna~ajnih autora, poput Slobodana Jovanovi}a, Dragi{e Vasi}a, Lazara Markovi}a, \ure \urovi}a, Dragoljuba Jovanovi}a i
mnogih drugih, nastoje}i da te rukopise otrgne od zaborava i sa~uva. Njegovom zaslugom ti rukopisi su do{li u ruke ozbiljnih urednika i izdava~a, a
neke od tih rukopisa je sam priredio ili pomogao njihovo {tampanje. Rade}i na ovom mukotrpnom i nezahvalnom poslu, @ika je pruào nesebi~nu pomo} u prikupljanju gra|e, rukopisa i dragocenih podataka mnogim
institucijama (arhivima, fakultetima, muzejima, Matici srpskoj, SANU),
ali i istraìva~ima koji su, blagodare}i njemu, uspeli da okon~aju svoje projekte i objave knjige dragocene za na{u kulturu. On ih je upu}ivao na va`ne izvore, snabdevao knjigama, povezivao sa autorima... Mnogi od njih
su isticali da bez podr{ke i podsticaja @ike Lazi}a ne bi bilo ni njihovih
knjiga. Tako je, na primer, Dejvid Mekenzi u predgovorima svojih knjiga i svojim memoarima (David Mackenzie, One Foot in Russia, the Other
in Yugosslavia, A Memoir, University press of America, 2002) isticao da
je do dragocenih knjiga i arhivske gra|e dolazio preko g. Lazi}a. Sli~ne
re~i zahvalnosti @iki Lazi}u nalaze se i u tekstovima mnogih istraìva~a
i publicista. Pomenimo samo neke od tih istraìva~a i projekata: Dejvida
Mekenzija i njegovo {estoknji`je o srpskim velikanima (I. Gara{aninu,
J. Risti}u, J. Marinovi}u, M. Milovanovi}u, Apisu, S. Proti}u), istraìvanja Aleksandra A. Miljkovi}a, Momira Milojevi}a, Danila Baste, Jovice
Trkulje, Bogoljuba [ijakovi}a, Du{ana Batakovi}a, Slobodana G. Markovi}a, Sr|ana Cvetkovi}a i dr., kao i izdava~ke projekte nekada{njih uglednih izdava~a: Prosvete, BIGZ-a, Knjièvnih novina, Slu`benog lista i dana{njeg Slu`benog glasnika, koji je objavio reprint lista Poruka, i radi na
digitalizaciji Novina srpskih.
241
Hereticus, 3-4/2010
Jovica Trkulja
Iako se sav posvetio prikupljanju knjiga i rukopisa, @ika Lazi} je napisao i priredio nekoliko knjiga. Nastoje}i da oduì svoj dug zavi~aju, koji
je izuzetno voleo, napisao je Spomenicu Osnovne {kole u Donjoj Topolici 1891–2008, kao i niz ~lanka u ~asopisima i listovima. Kao prire|iva~ sa
J. Trkuljom je pripremio reprint izdanja lista Poruka, London 1950–1958,
izd. Slu`beni glasnik, Beograd 2007. i Poruke Slobodana Jovanovi}a, Biblioteka “Politika i dru{tvo”, Beograd 2006. Objavio je knjigu Nikola Pa{i} i Radikalna stanka, izdanje na srpskom i engleskom jeziku i Neobjavljene ~lanke Dragi{e Vasi}a.
Slute}i da se njegova ìvotna staza bliì kraju, @ika je uz pomo} nekoliko prijatelja preduzeo sve da delovi njegove biblioteke do|u u prave
ruke. Desetine hiljada Lazi}evih knjiga iz Vrtiglava natovarene su na kamione i krenule ka novim odredi{tima. Tako su zna~ajne institucije srpske
kulture do{le u posed dragocenih knjiga: Biblioteka Bogoslovskog fakulteta dobila je publikacije o religiji, najve}i deo beletristike i najzna~ajnije
~asopise i listove koji su izlazili u Srbiji u XIX i XX veku; Biblioteka Patrijar{ije – “Legat @ivote Lazi}a”, koji sadrì komplete NIN-a, Knjièvnih novina i {tampe koja je izlazila u Beogradu i Srbiji za vreme Drugog
svetskog rata; Balkanolo{ki institut – “Legat @ivote Lazi}a”, sa oko 3.000
knjiga iz istorije i posebno knjige o Kosovu i Metohiji; Biblioteka Pravnog
fakulteta Univerziteta u Beogradu – literatura o logorima Nezavisne dràve hrvatske za vreme Drugog svetskog rata i knjige vezane sa profesore
ovog Fakulteta; Biblioteka Slu`benog glasnika – komplete prvih izdanja
Novina srpskih i retke primerke izdanja koja su izlazila za vreme Prvog
svetskog rata na Krfu. Najzad, pojedine vredne knjige iz Lazi}eve biblioteke na{le su se na policama knjiga dana{njih bibliofila: Du{ana Batakovi}a, Bogoljuba [ijakovi}a, Slobodana G. Markovi}a, Vladimira Cvetkovi}a i dr. Nov~anu naknadu za ove knjige uloìo je u obnovu porodi~ne ku}e
i objekata na imanju Lazi}a, koje je jedno od retkih autenti~nih {umadijskih doma}instava s po~etka XX veka.
Od svojih knjiga, u koje je ugradio ceo svoj ìvot, @ika se te{ko i s
bolom odvajao. Ostalo je nekoliko hiljada knjiga u njegovom stanu, sa kojima je provodio svoje poslednje zemaljske dane. Za utehu, govorili smo
mu da je najbogatija biblioteka ona koja ima samo dobre knjige. Podse}ali smo ga na Strindbergove re~i: “Knjige su kao prijatelji, treba da budu dobre, ali malobrojne”.
Te preostale, dobre knjige iz njegove biblioteke i nekoliko drugara~ita~a sa kojima se decenijama druìo u “Maèstiku” ponedeljkom u podne (Andrej Radeni}, Kosta Dimitrijevi}, Dragoljub Vuk~evi}, Slobodan
\or|evi}, \or|e Trifunovi}, Veljko \uri}, Dragoljub Todorovi}, \uro
Zagorac, Dragan Panti}, Nikola Memedovi}, Rade Ognjanovi}, @eljko
Jeli} i dr.), ostali su mu najverniji prijatelji do kraja ìvota. Sa prvima se
242
oprostio dan ranije, sa drugima u ranu zoru 26. novembra 2010. godine,
kada je oti{ao na svoj ve~ni put.
Ciceron je smatrao da su za sre}an ìvot potrebne tri stvari: jedan
vrt, dobra biblioteka i dva prijatelja, a Borhes je zapisao da je “knjiga jedna od mogu}nosti sre}e koju mi ljudi imamo”. Kada danas posmatram
ìvotni put @ivote Lazi}a, ~ini mi se da je ozbiljno prihvatio Ciceronovu i
Borhesovu po(r)uku. To je bio njegov ìvotni kredo, kojeg se nepokolebljivo drào do kraja ìvota. Ne znam da li je taj ìvot bio sre}an, ali sam
siguran da ga je @ivota Lazi} ìveo onako kako je èleo, punim srcem i
uspravno, dosledan sebi i svojim ljubavima: knjigama, porodici i zavi~aju.
Jovica Trkulja
Vladimir Veli~kovi} – Silaènje, 1991.
243
Hereticus, 3-4/2010
Jovica Trkulja
Vladimir Veli~kovi} – Izlaz, 1992.
244
UPUTSTVO ZA SARADNIKE
Poèljan font – Times New Roman, 12 pt
Prored – Nije vaàn, poèljan 1,5.
Margine – Poèljno je da leva bude 3,5 cm, a desna 3 cm.
Naslov rada – Pi{e se na sredini, velikim slovima (font 14 pt) i boldom.
Podnaslovi se pi{u na sredini, malim slovima i boldom, i numeri{u se arapskim
brojevima. Ukoliko u podnaslovu ima vi{e celina, one se tako|e ozna~avaju
arapskim brojevima (npr. 1.1., 1.1.1., itd.)
Duìna teksta – Tekstovi po pravilu ne treba da budu duì od jednog autorskog tabaka, koji iznosi 16 strana od 28 redova sa 66 znakova u redu, odnosno
28.800 znakova (font Times New Roman, 12 pt). U slu~aju da tekst, iz odre|enog
razloga, mora da pre|e ovaj obim, molimo saradnike da se obrate glavnom uredniku ili njegovom zameniku, koji }e proveriti da li postoje tehni~ke mogu}nosti
za objavljivanje duèg teksta.
Fusnote – Koristiti za citiranje autora i izvora (font 10 pt). U fusnotama
obavezno navesti broj strane izvora odakle je preuzet navod, odnosno podatak.
Tabele, slike i grafikoni – Ukoliko u radu postoje tabele, slike i grafikoni,
oni treba da se na|u u tekstu (isti font i prored kao za osnovni tekstu koristi se
i za tabele i grafikone). Svaka tabela, slika i grafikon moraju da budu ozna~eni
rednim brojem. Nakon oznake i broja, navesti naziv tabele, slike ili grafikona.
Izvor iz kojeg su preuzeti mora da bude naveden u radu, i to u fusnoti.
Pisanje stranih imena i re~i – Strana imena se transkribuju }irilicom na
srpskom jeziku kako je predvi|eno pravopisom srpskog jezika, odnosno kako
se izgovaraju, a prilikom prvog pominjanja u tekstu njihovo prezime se navodi u
zagradi u izvornom obliku (na stranom jeziku) italikom, npr: Maks Veber (Max
Weber).
Pravila citiranja – Pri navo|enju odrednica u fusnotama molimo saradnike ~asopisa Hereticus da se drè slede}ih pravila:
1. Citiranje monografija (knjiga):
• U fusnoti se najpre navodi ime, a zatim prezime autora. Ukoliko je re~ o
grupi autora, navode se imena i prezimena svih autora. Ukoliko je re~ o zborniku
stavlja se ime urednika (prire|iva~a), a u zagradu se stavlja (ur.).
• Naziv dela se pi{e italikom.
• Nakon naziva dela pi{e se izdava~, koji se zapetom odvaja od naslova
dela.
• Nakon izdava~a sledi zapeta i mesto i godina izdanja dela. Izme|u mesta
i godine izdanja dela ne pi{e se zapeta.
• Iza godine navodi se strana ili stranice, ukoliko ih je vi{e, iz kojih je
preuzet citat.
• Na kraju fusnote obavezno se stavlja ta~ka.
• Kada je u pitanju zbornik, prvo se navodi ime i prezime autora ~lanka
koji je iz zbornika citiran. Zatim sledi naziv ~lanka pod navodinicima.
245
Hereticus, 3-4/2010
• Iza naziva ~lanka sledi zapeta i “u:”, a zatim se zbornik citira na isti na~in
kao i monografija, osim {to se iza imena urednika stavlja “(ur.)”.
• Ukoliko postoji vi{e autora knjige ili ~lanka (do tri), razdvajaju se zapetom.
• Ukoliko se citira knjiga ili ~lanak sa vi{e od tri autora, navodi se samo
ime i prezime prvog od njih, uz dodavanje skra}enice et alia (et. al.) italikom.
• Za “vidi” koristi se skra}enica V., a za “uporedi” skra}enica Upor.
Primer za monografiju: Veselin âjkanovi}, O srpskom vrhovnom bogu,
Srpska kraljevska akademija, Beograd 1941, 25; ili
Veselin âjkanovi}, O srpskom vrhovnom bogu, Srpska kraljevska akademija, Beograd 1941, str. 25.
Primer za zbornik: Dragi{a Vasi}, “Karakter i mentalitet jednog pokoljenja”,
u: Bojan Jovanovi} (ur.), Karakterologija Srba, Nau~na knjiga, Beograd 1992, str. 56.
2. Citiranje ~lanaka iz ~asopisa:
• Prvo se navodi ime i prezime autora.
• Naziv ~lanka se navodi pod navodnicima.
• Nakon naziva ~lanka slede znaci izvoda, zapeta, i naziv ~asopisa otkucan
italikom.
• Iza naziva ~asopisa navodi se broj ~asopisa.
• Godina se navodi nakon broja i to u zagradi.
• Nakon godine navedene u zagradi sledi zapeta i broj strane koja je citirana.
• Na kraju fusnote obavezno se stavlja ta~ka.
Primer za citiranje ~lanka: Milo{ \uri}, “Problem zavisnosti kultura”, Novi
vidici, br. 1 (1928), str. 223; ili
Marinko Arsi} Ivkov, “Gu{enje umetni~kih sloboda u komunisti~koj
Srbi-ji”, Hereticus. âsopis za preispitivanje pro{losti, tom I, br. 1 (2003), str. 31.
3. Ponovljeno citiranje:
• Ukoliko se u radu citira samo jedan tekst odre|enog autora, kod ponovljenog citiranja tog teksta, posle imena i prezimena autora, sledi op. cit., ili nav.
delo, zapeta i broj strane koja je citirana.
Primer: Veselin âjkanovi}, op. cit., str. 55.
• Ukoliko se citira vi{e radova istog autora, bilo knjiga ili ~lanaka, prvi put
naziv svakog rada se navodi u punom obliku. Svaki naredni put vodi se ra~una
o tome koji je poslednji citirani rad tog autora u fusnoti. Ako prethodni citirani
rad nije isti onda se navodi ime autor, naziv dela italikom, zapeta i broj strane
koja citirana.
Primer: Veselin âjkanovi}, O srpskom vrhovnom Bogu, str. 66.
• Ukoliko se citira tekst sa vi{e strana koje su ta~no odre|ene, one se
razdvajaju crticom, posle ~ega sledi ta~ka. Ukoliko se citira vi{e strana koje se
ne odre|uju ta~no, posle broja koji ozna~ava prvu stranu navodi se “i dalje” sa
ta~kom na kraju.
Primer: Veselin âjkanovi}, O srpskom vrhovnom Bogu, 55-61.
Primer: Veselin âjkanovi}, O srpskom vrhovnom Bogu, 66 i dalje.
246
• Ukoliko se citira podatak sa iste strane iz istog dela kao u prethodnoj fusnoti, koristi se latini~na skra}enica za ibidem italikom, sa ta~kom na kraju (bez
navo|enja imena i prezimena autora).
Primer: Ibid.
• Ukoliko se citira podatak iz istog dela kao u prethodnoj fusnoti, ali
sa razli~ite strane, koristi se latini~na skra}enica Ibid., sa zapetom, i navodi se
odgovaraju}a strana i stavlja ta~ka na kraju.
Primer: Ibid., 75
4. Citiranje propisa
• Propisi se navode punim nazivom u kurentu – obi~no, potom se italikom
navodi glasilo u kojem je propis objavljen, a posle zapete broj i godina objavljivanja, ponovo u kurentu – obi~no.
Primer: Zakon o izvr{nom postupku, Slu`beni glasnik RS, br. 125/04.
• Ukoliko se pomenuti zakon citira i kasnije, prilikom prvog pominjanja
posle crte navodi se skra}enica pod kojom }e se propis dalje pojavljivati.
Primer: Zakon o izvr{nom postupku – ZIP, Slu`beni glasnik RS, br.
125/04.
• Ukoliko je propis izmenjivan i dopunjavan, navode se sukcesivno brojevi
i godine objavljivanja izmena i dopuna.
Primer: Zakon o dru{tvenoj brizi o deci, Slu`beni glasnik RS, br. 49/92,
29/93, 53/93, 67/93, 8/94.
• ^lan, stav i ta~ka propisa ozna~ava se skra}enicama ~l., st., i ta~.
Primer: ~l. 7, st. 2, ta~. 4, ili ~l. 3, 4, 5, i 7., ili ~l. 5-9, itd.
4. Citiranje tekstova sa interneta
• Citiranje tekstova sa interneta treba da sadrì naziv citiranog teksta,
adresu internet stranice i datum pristupa stranici.
Primer: Roger Clarke, “Biometrics and Privacy”, studija preuzeta sa adrese htpp://www.anu.edu.su/people/Roger.Clarke/Biometrics.html. 15. april 2001.
Posebne napomene:
• Radovi se predaju u {tampanom i elektronskom obliku, s napomenom
autora u kom pismu treba da se {tampaju – }irilicom ili latinicom.
• Svaki ~lanak treba da ima saètak i klju~ne re~i na engleskom. Rezime
i klju~ne re~i moète da po{aljete na srpskom po{to ~asopis ima mogu}nost da
obezbedi prevod saètka i klju~nih re~i na engleski.
• Redakcija zadràva pravo da prilago|ava rad op{tim pravilima ure|ivanja
~asopisa i standarda srpskog jezika.
• Svi ~lanci se daju na UDK klasifikaciju, i posle {est meseci do godinu
dana dostupni su i preko veb-sajta ~asopisa. Za sada su dostupni besplatno.
• âsopis, naàlost, nema sredstva da saradnicima ispla}uje honorar, ali
zato svaki saradnik moè da dobije broj primeraka koji mu je potreban.
Redakcija ~asopisa Hereticus
247
Hereticus, 3-4/2010
248
H E R E T I C U S
Journal for the Re-examination of the Past
Vol. VIII (20l0), No. 3-4
TABLE OF CONTENTS
Introductory Note
............................................
3
THE PROHIBITION OF DISCRIMINATION
OF PERSONS WITH DISABILITIES
Jovica Trkulja
Different, but equal – from a passive object
of protection to an active holder
rights of persons with disabilities . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Damjan Tatic
The legal framework of the Republic of Serbia
for equality of persons with disabilities . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Gordana Rajkov
The support systems for persons with disabilities . . . . . . . . . . . .
Predrag Vukasovic
Disabled people’s organizations and society
– the problems of self-understanding . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Miodrag Pocuc
Accessibility and Design for All . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Zorica Mrsevic
The role of Ombudsman in the protection
of the rights of persons with disabilities . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Researches
Ljubomir Petrovic
Disability language as a social problem through history . . . . . . . .
Jasmina Petrovic
Social status of persons with disabilities in Serbia:
between discrimination and integration
– a case study (the social research results)
.................
9
29
43
51
58
69
75
91
Experiments
Dragoljub M. Popovic
The idea of law in “The damned yard” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
Damjan Tatic
Harmonizing domestic legislation
with the regulations of the UN Convention
on the rights of persons with disabilities . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120
249
Hereticus, 3-4/2010
Courses
Christy Brown
My left foot
...........................................
Views
Gordana Rajkov
Different, so what? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ana Pavlovic
The prevention of discrimination of people
with disabilities at faculties . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ilija Markovic
Aphorism as the last wall of defense (5) . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
133
143
146
157
Polemics
Ivan Klajn
Invalids are being cancelled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165
Ivanka Jovanovic
Our words reflect our attitudes . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167
Jelena Milosevic
600.000 young people are waiting to die . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170
Interview
Jovica Trkulja
Passion in politics
.....................................
Memories
Venceslav Glisic
Rodoljub Colakovic – contributions for biography
173
..........
177
Dossier
Jovica Trkulja
Judicial protection against the forbidden discrimination
of persons with disabilities
..............................
Rehabilitation of political convicts in Serbia (6) . . . . . . . . . . . . .
Rehabilitation of Ivan Ivanovic
..........................
205
211
213
Retrospectives and review articles
Maja Lukic, Damjan Tatic
Summer school about the prevention
of discrimination of persons with disabilities . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ivana Krstic
The protection of the rights of persons
with disabilities (Damjan Tatic, The protection
of the rights of persons with disabilities) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Svenka Savic
The home for children and young people with disabilities
(Milica Mima Ruzicic, My picture, my story) . . . . . . . . . . . . . .
250
227
231
235
In memoriam
Jovica Trkulja
The departure of a great bibliophile
(Rememberance of Zivota Zika Lazic, 1927–2010) . . . . . . . . . . . . 237
Guidelines to associates . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245
251
Hereticus, 3-4/2010
Objavljivanje ovog broja pomogli su:
CENTAR ZA SAMOSTALAN ÌVOT OSOBA
SA INVALIDITETOM SRBIJE
FOND ZA OTVORENO DRU{TVO
CIP – Êàòàëîãèçàöè¼à ó ïóáëèêàöè¼è
Íàðîäíà áèáëèîòåêà Ñðáè¼å, Áåîãðàä
3-4/2010
HERETICUS: ~asopis za preispitivanje
pro{losti / glavni i odgovorni urednik
Jovica Trkulja. - Vol. 1, No. 1 (2003) - Beograd (Goce Del~eva 36): Centar za
unapre|ivanje pravnih studija, 2003-.
- 23 cm
ISSN 1451-1582 = Hereticus
COBISS.SR-ID 109429004
252

HERETICUS

Transcript

Documenti analoghi

Dis kri mi na ci ja i pri tis ci

sva ko dne vna po ja va

Vo|e jedinica koje su po~inile najte`e zlo~ine jo{ na slobodi!

Iz stra ha od odmaz de ne idu da lje od NVO

DODIK UMALO PROGLASIO NEZAVISNOST RS-a?

08-09:PRESS RS MASTER.qxd

Ni ko ov dje ni je ne vin

Foto: Muhamed TUNOVI

u Was hin gto nu

su ne spo ji vi

Ni ko ni je ne od go vo ran

Ingli{ pozvao stranke da predlo`e kandidate koji }e ujediniti gra|ane

i ke Mi ji} ie Mi ja to vi

pro {i re nja EU

Vi de olink Sa ra je vo - Gu an ta na mo

demokracija br 1final_osnova.qxd