Narod bluza1.tif

Leroa D`ouns
Narod bluza
Crna~ka muzika u beloj Americi
UTOPIJA
Beograd, 2008.
Mojim roditeljima…
Prvim crncima koje sam upoznao
UVOD
U ovoj knjizi nastojim da posredstvom analogije i oslanjanja
na istorijske primere do|em do izvesnih op{tih zaklju~aka o
jednom odre|enom segmentu ameri~kog dru{tva.
Ovu knjigu bi trebalo shvatiti isklju~ivo kao teorijski poduhvat. Teorijski u smislu da se ni za jedno od pitanja koje ona postavlja ne mo`e re}i da je na njih dat kona~an ili za svagda va`e}i odgovor. U stvari, knjiga postavlja mnogo vi{e pitanja nego {to daje odgovora. Jedina pitanja na koja }e ona detaljno odgovoriti ve} su, ~ini mi se, dobila odgovore kroz obrasce ameri~kog na~ina `ivota. Te obrasce bi trebalo samo ozbiljno ispitati i izvesti odre|ene prihvatljive zaklju~ke.
Crnac kao rob je jedno. Crnac kao Amerikanac je ne{to sasvim drugo. Ono ~ime bih se pozabavio jeste staza kojom je rob
stigao do „gra|anstva”. Svoju analogiju gradim kroz muziku roba gra|anina – kroz muziku koja se naj~e{}e povezuje s njim:
bluzom i kasnije, ali sa paralelnim razvojem, d`ezom. ^ini mi se
da ako crnac predstavlja, ili simbolizuje, ne{to unutar prirode
ameri~ke kulture i u vezi s njom, to bi sigurno trebalo pokazati
ovom karakteristi~nom muzikom.
Drugim re~ima, tvrdim da ako je muzika crnca u Americi, u
svim njenim permutacijama, podlo`na kako socio-antropolo{kom tako i muzi~kom ispitivanju, onda se mo`e otkriti ne samo
ne{to o su{tinskoj prirodi egzistencije crnaca u ovoj zemlji, ve} i
ne{to o su{tinskoj prirodi ove zemlje, to jest dru{tva u celini.
Bluz je imao, i jo{ uvek ima, izvesnu te`inu u psihama svojih
izumitelja. Ono {to `elim da istaknem jeste da promena ove te-
6
Leroa Xouns
`ine ili njenog mesta u tim istim psihama ukazuje na promene u
crncima koje se manifestuju spolja. @elim da ka`em da se te`ina bluza za roba, osobe potpuno li{ene gra|anskih prava, radikalno razlikuje od te`ine te iste muzike u psihama najsavremenijih ameri~kih crnaca. Poznate su nam izvesne ~injenice o `ivotu crnih robova. Tako|e, sa jo{ vi{e sigurnosti poznajemo `ivot
savremenih ameri~kih crnaca. Poseban pokazatelj drasti~ne
promene crnca od roba do „gra|anina” jeste njegova muzika.
Postoje konkretne etape u transmutaciji crnaca od Afrikanaca do Amerikanaca. U najmanju ruku, postoje izvesne veoma
o~igledne promene u reakciji crnaca na Ameriku od vremena
njihovog prvog uvoza kao robova do danas. Te promene se, verujem, mogu videti i najuo~ljivije su u njihovoj muzici. Svaku
od ovih etapa poku{ao sam da prou~im {to sam podrobnije mogao, sa naglaskom na muzi~ki, sociolo{ki i antropolo{ki aspekt
problema.
Ako godinu 1619, dvanaest godina posle naseljavanja
D`ejmstauna 1607, uzmemo kao datum prvog uvoza crnaca u
Ameriku da bi u woj i ostali (zna~i da nisu prosto dovedeni da
bi jedno vreme radili proste poslove i da bi posle bili ubijeni, {to
se ~esto de{avalo), onda imamo dobru polaznu istorijsku ta~ku.
Pre svega, znamo da Zapadni Afrikanci, za koje ve}ina savremenih nau~nika tvrdi da ~ine skoro 85 procenata ukupnog broja robova dovedenih u Sjedinjene Dr`ave, nisu pevali bluz. Nesumnjivo, nijedan od afri~kih zatvorenika nije zapevao St. James InfirmarÚ onog trenutka kada je prvi od njih zakora~io sa
broda. Znamo i da su prvi afri~ki robovi, rade}i na poljima, ako
su uop{te pevali ili vikali, ~inili to na nekom afri~kom dijalektu
(iz maternjeg bantu ili sudanskog jezika, ili mo`da hamitskog
kao podbaze, koji bi uklju~io jezike Kopta, Berbera ili Ku{itika). Me|utim, ne postoje zapisi ovih dvanaestotaktnih AAB
pesama na tim jezicima – bar nijedan koji bi pokazao direktno
interesovanje za socijalne i poljoprivredne probleme na jugu
Sjedinjenih Dr`ava, premda, {to bi ovde trebalo naglasiti, a i ja
}u u to za}i dublje u poglavlju o afrikanizmima, najistaknutija
Narod bluza
7
karakteristika afri~ke, ili bar zapadnoafri~ke muzike, jeste vrsta
pesme u kojoj postoje vo|a i hor; glavne stihove pesme peva jedan glas, vo|a, naizmeni~no sa refrenom koji peva hor. Lako je
uo~iti ~vrstu analogiju izme|u one vrste pesme u kojoj postoji
jednostavan A–B odgovor i vrste pesme koja se mo`e razviti iz
ove da bi je pevala jedna osoba, u kojoj se prvi stih ponavlja dva
puta (vo|a), pra}en tre}im stihom (hor), ponekad rimovanim
ali obi~no razli~itim, koji je neposredan komentar na prva dva
stiha. Zatim, znamo i za nare~ja i za druge poluafri~ke jezike
koji su se {irili Jugom na kojima mora da su, posle nekog vremena, izgovarane i pevane razli~ite jadikovke, crkvene pesme,
pri~e itd.
Ipak, ono {to mene ovde najvi{e interesuje jeste ameri~ki crnac. Kada se pojavio? Iz kakvih ~udnih izvora su proiza{li specifi~no nasle|e i stavovi ameri~kog crnca? Smatram da je tehni~ki ispravno svakog Afrikanca koji je doveden u Ameriku bez
ikakve {anse da ode, od onog trenutka kada su mu dom i `ivot
neporecivo promenjeni, nazvati ameri~kim crncem. Va`no je
shvatiti da prvi robovi nisu verovali da }e u Americi ostati zauvek. ^ak i da jesu, sebe su smatrali samo zarobljenicima. Amerika je bila strana zemlja. Ovi ljudi bili su stranci, govorili su jezikom koji nije bio kolonijalni ameri~ki; jedini zapadni obi~aj ili
pravilo za koje su uop{te znali bilo je da svakog jutra u odre|eno vreme mora da se obavi neki posao i da }e se to, verovatno,
tra`iti od njih.
Ono {to ovde `elim jasno da istaknem jeste da po~etak bluza navodim kao po~etak ameri~kog crnca. Ili, dopustite da tako
ka`em, reakcija i kasnije preno{enje iskustva crnca u ovoj zemlji na njemu svojstvenom engleskom jeziku predstavljaju po~etak svesnog pojavljivanja crnca na ameri~koj sceni. Ako vas odvedu u Mongoliju kao roba i tamo radite sedamdeset pet godina, nau~ite dvadeset mongolskih re~i i `ivite u ku}ici iz koje izlazite samo da radite, mislim da vas ne mo`emo nazvati Mongolom. Tek kada po~nete da prihvatate ideju da jeste deo te zemlje, za vas se mo`e re}i da ste stalni stanovnik. Sve dok ne stek-
8
Leroa Xouns
nete dovoljno znanja o toj novoj zemlji da mo`ete da stvarate
neke trajne moralne stavove u vezi sa njom – da prenosite svoje iskustvo u nekom dugoro~nom smislu, na jeziku te zemlje, sa
finesama karakteristi~nim za vas – sve do tada, vi ste samo prolaznik. Ne postoje zvani~ne pri~e o crna~kom `ivotu u Americi
koje su prepri~avane na bilo kom ~istom afri~kom jeziku. Pri~e,
mitovi, izreke, prepri~avane na afri~kim jezicima bile su o Africi. Kada je Amerika postala dovoljno va`na za Afrikanca da se
o njoj, u formalnim oblicima, pri~e prenose na mla|e, onda je
to ~injeno na nekoj vrsti afroameri~kog jezika. I kona~no, kada
~ovek u nekom nepoznatom polju podigne pogled i vikne: „Oh,
umoran sam od svega ovoga, / Oh, da, tako sam umoran od svega ovoga”, mo`ete biti sigurni da je on Amerikanac.
O AUTORU
Ro|en je 7. oktobra 1934. godine kao Liroj D`ouns u Njuarku
(Nju D`ersi) u tipi~noj crna~koj porodici iz sredwe klase. Njegov otac
bio je po{tanski nadzornik, a majka socijalni radnik. Studirao je na
Univerzitetu Hauard koji je napustio da bi stupio u vojnu avijaciju.
Tada, 1952. godine, uzima francusku varijantu svog imena (Leroa). U
tom periodu po~inje da pi{e za razli~ite ~asopise.
Po{to je 1957. godine nevoljno napustio vojnu avijaciju, preselio se
na Menhetn i pridru`io slobodnom krugu umetnika, muzi~ara i pisaca
iz Grinvi~ Vilid`a. Ure|uje avangardni magazin Yugen i objavljuje prve poetske i prozne radove.
Njegova prva pesni~ka knjiga Preface to a Twenty Volume Suicide
Note (1961) sti~e pohvale i po{tovanje. Iste godine odlazi na Kubu i pi{e esej Cuba Libre. Izvode mu se i prvi dramski komadi Dante, The Toilet i The Slave – prva dva se bave temom homoseksualnosti.
Godine 1963. objavljuje svoju studiju Blues People, koja vrlo brzo
postaje jedna od najuticajnijih i najreferentnijih knjiga iz oblasti istorije crna~ke muzike i dru{tvene istorije Afroamerikanaca.
Slede}e godine Cherry Lane Theatre u Njujorku izvodi njegov najpoznatiji komad Dutchman. On mu obezbe|uje reputaciju jednog od
najboljih ameri~kih dramaturga, {to biva krunisano uglednom Obie
nagradom. Monolog jednog od junaka ove drame, Kleja, postaje tekst
crnih aktivista iz {ezdesetih.
Godine 1965. u Harlemu osniva Black Arts Repertory Theatre koji
izvodi njegove drame, ~esto usmerene protiv belaca i namenjene
isklju~ivo crna~koj publici. Posle nekoliko meseci teatar je raspu{ten.
Osnovao je tako|e Spirit House Players u rodnom Njuarku i druge kulturne i politi~ke organizacije.
226
Leroa Xouns
Godine 1968. odbacuje svoje zapadnja~ko ime i uzima muslimansko – Amiri Baraka. Iste godine izveden je njegov dramski komad Home on the Range u korist partije Crnih pantera.
Kasnih {ezdesetih, Barakine pesme, romani, drame i eseji predstavljaju glavnu snagu u udaljavanju afroameri~ke knji`evnosti od tema o
integraciji u korist usredsre|ivanja na crna~ko iskustvo u Americi.
U slede}oj dekadi vi{e je okrenut politi~kim aktivnostima: osniva
Afroameri~ki kongres, a 1972. godine Crna~ku nacionalnu politi~ku
konvenciju. Godine 1974. napu{ta crne muslimane i prihvata marksisti~ke i neomarksisti~ke teorijske i politi~ke stavove.
Nakon {to je odr`ao seriju predavanja na univerzitetima Jejl i Kolumbija, od 1983. godine predsedava Programom za afri~ke studije na
Wujor{kom dr`avnom univerzitetu u Stoni Bruku.
SADR@AJ
Uvod
5
1. Crnac kao neamerikanac: neki preduslovi
2. Crnac kao svojina
3. Afri~ki robovi / ameri~ki robovi: njihova muzika
4. Afrohri{}anska muzika i religija
5. Rob i post-rob
6. Primitivni bluz i primitivni xez
7. Klasi~ni bluz
8. Grad
9. Na scenu stupa srednja klasa
10. Sving - od glagola do imenice
11. Bluz kontinuum
12. Moderna scena
9
18
23
37
54
63
82
95
119
137
158
167
O autoru
225