pročitaj deo knjige

BITI ZALJUBLJEN
^ovek koji je voleo galebove
OSHO
Biblioteka
BU\ENJE
OSHO
^OVEK KOJI JE VOLEO GALEBOVE
Najvažnije životne lekcije
najmudrijih svetskih predanja
Leo commerce
Beograd, 2010
Naziv originala:
The Man Who Loved Seagulls
Naziv knjige:
^OVEK KOJI JE VOLEO GALEBOVE - OSHO
Copyright © 2008 by Osho International Foundation, Switzerland
Copyright © 2010 za Srbiju Leo commerce, Beograd
OSHO je registrovani za{titni znak Osho Me|unarodne organizacije,
koji se koristi uz dozvolu/licencu. Sva prava su rezervisana. Nijedan deo ove knjige
ne mo`e se umno`avati i prenositi (elektronski, mehani~ki, fotokopiranjem,
snimanjem, skeniranjem, osim kratkih citata u kriti~kim recenzijama
ili ~lancima) bez prethodno pisane dozvole izdava~a.
Urednik:
Nenad Peri{i}
Prevod:
Ivana Cvetkovi}
Lektura i korektura:
Bosiljka Deli}
Prelom i korice:
Pintor Project
Za izdava~a:
Nenad i Sla|ana Peri{i}
Izdava~:
ID Leo commerce, Beograd
Plasman:
ID Leo commerce, Beograd
Mihajla Bandura 36
011/375-2625; 011/375-2626; 011/375-2627; 063/507-334
E-mail:[email protected]
[email protected]
www.leo.rs
[tampa:
Kultura – Ba~ki Petrovac
Tiraž:
1000
ISBN ?????
5
Sadr`aj
Uvod
Hod po `ici
Pri~a o dvojici kriminalaca i njihovom kralju
13
Samo igra~i u igri
Besni samuraj na prelazu reke
35
Neznanje je najbolji prijatelj
Kako je besciljno lutanje vratilo ku}i zen u~itelja Hogena?
57
Opu{teno
Pri~a o iznenadnom prosvetljenju jedne doma}ice
77
Samo zlato
Bestidni lopov na pijaci ^i
99
Buda crnog nosa
Kako je zen sve{tenica obo`avanjem
uni{tila svoju divnu, zlatnu statuu?
117
^ovek koji je voleo galebove
Za{to su prestali da se igraju s njim?
135
Potraga za blagom
Kako je rabin Isak dobio novac za svoj {ul?
153
Ni ja te ne osu|ujem
Pobesnela gomila i preljubnica
175
Osho Me|unarodni centar za meditaciju
199
Za vi{e informacija
201
O autoru
203
Uvod
Aristotel je definisao ~oveka kao racionalno bi}e. ^ovek nije racionalan – dobro je. ^ovek je devedeset devet posto iracionalan: to je
dobro, jer zahvaljuju}i iracionalnom postoji sve ono {to je lepo i
ljupko. Racionalno: matematika; iracionalno: poezija. Racionalno:
nauka; iracionalno: religija. Racionalno: tr`i{te, novac, rupiji, dolari; iracionalno: ljubav, pesma, igra. Dobro je {to ~ovek nije racionalno bi}e. ^ovek je iracionalan.
Mnoge definicije su isprobane. Hteo bih da ~oveka nazovem bi}em koje smi{lja tra~eve. Izmi{lja mitove – svi mitovi su tra~evi –
tzv. purane.1 ^ovek stvara religije, mitove, legende o nastanku. Jo{
od samog zametka ljudskog roda stvara predivnu mitologiju. Stvara
Boga. Smi{lja da je Bog stvorio svet, ispreda, nastavlja da smi{lja
nove mitove, opet i opet. ^ovek je `ivotinja koja stvara mitove. @ivot bi bio sasvim dosadan bez mitova.
U tome i jeste problem novog doba: svi stari mitovi su napu{teni. Glupi racionalisti su suvi{e `estoko opovrgavali mitove. Mit je
bespomo}an. Mit ne mo`e da se brani kad ga neko napadne. Veoma je ranjiv. I osetljiv. Ako po~nete da se borite protiv mita, uni{ti}ete ga. Ako ga uni{tite, ubi}ete ne{to lepo u ljudskom srcu. Nije to
mit, mit je samo simbol, ali njegovi koreni su duboko u srcu. Ako
ubijate mit, ubijate srce.
Svuda u svetu, isti oni racionalisti koji su ubili mit, ose}aju da `ivot vi{e nema smisao – nema poezije, nema razloga za sre}u, nema
povoda za slavlje. Nestala je svaka uzvi{enost. Bez mitova, svet }e
biti samo jedna pijaca: svi hramovi }e nestati. Bez mitova veze }e bi-
1
U sanskritu, purana je vrsta budisti~kih tekstova u kojima je opisana istorija
univerzuma od nastanka do uni{tenja, genealogije kraljeva, heroja, opisi hindu
kosmologije, filozofije i geografije. (Prim. prev.)
8
^OVEK KOJI JE VOLEO GALEBOVE
ti opusto{ene: ne}e biti ljubavi u njima. Bez mitova }ete biti usamljeni usred pusto{i.
Ne mo`ete `iveti prez prosvetljenja: oseti}ete besmisao, duboko u sebi, oseti}ete kako nastaje anksioznost i razvija se. Po~e}ete
da se ubijate. Na}i }ete ovaj ili onaj put: droga, alkohol, seks, bilo
{ta u ~emu mo`ete da se utopite i zaboravite sebe jer `ivot izgleda
besmisleno.
Mit daje smisao. Mit je samo predivan tra~, ali vam poma`e da
`ivite. Osim ako se ne osposobite da `ivite bez ikakvih tra~eva. Poma`e vam da putujete, da obi|ete svet. Obezbe|uje humano okru`enje. U suprotnom, svet postaje veoma kr{evit. Razmislite: Indijci
odlaze na reku Gang koju obo`avaju. To je mit: bez mita Gang je
samo reka. Zahvaljuju}i mitu Gang postaje majka, a kad hindu odlazi u Gang, to mu pri~injava ogromno zadovoljstvo.
Kamen u Meki, Kaba, nije ni{ta drugo do obi~an kamen. To je
kocka, zato je i zovu „ka’ba“, {to zna~i „kocka“. Ne mo`ete znati
kako se ose}a musliman kad odlazi do Kabe. Ose}a strahovit priliv
energije. Nije u pitanju ono {to Kaba radi – nema tu ni~ega, samo
mit. Dok ljubi kamen, on ne hoda po Zemlji; prenesen je u drugi
svet, svet poezije. Kada obilazi Kabu, obilazi samog Boga. Svuda u
svetu, muslimani se mole okrenuti prema Kabi. Smerovi se razlikuju zavisno od mesta na kome se oni nalaze: neko ko se moli u Engleskoj }e gledati ka Kabi, vernik iz Indije }e biti okrenut ka Kabi, onaj
ko se moli iz Egipta }e, tako|e, biti okrenut prema Kabi. Muslimani
{irom sveta se mole pet puta dnevno, okru`uju ceo svet i okre}u se
prema Kabi – Kaba postaje centar sveta. Mit, predivan mit… U tom
trenutku je ceo svet obavijen poezijom.
Ljudska bi}a daju zna~enje postojanju. U tome je su{tina mita.
^ovek je `ivotinja koja smi{lja tra~eve. Male tra~eve, abrove o
kom{iji, o kom{ijinoj `eni… i velike tra~eve, kosmi~ke o Bogu. Ljudi u`ivaju u tome.
Volim jednu pri~u: sigurno sam je pri~ao ve} sto puta. To je jevrejska legenda:
Pre mnogo vekova, u nekom gradu, `iveo je neki rabin. Kad god
bi se u tom gradu pojavila neka nesre}a, odlazio bi na jedno mesto u
Uvod
9
{umu, prinosio `rtvu, molio se, obavljao ritual i govorio bi Bogu:
„Odagnaj tu nevolju. Spasi nas.“ I grad bi ponovo bio bezbedan.
Ovaj rabin je umro. Drugi ~ovek je postao rabin. Grad je opet
bio u opasnosti. Ljudi su se okupili. Rabin je oti{ao u {umu, ali nije
mogao da na|e to mesto. Nije znao gde je. Rekao je Bogu: „Ne
znam ta~no mesto odakle se stari rabin molio, ali nije va`no. Ti
zna{ koje je to mesto, pa }u se moliti odavde.“ Nesre}e su zaobilazile grad. Ljudi su bili sre}ni.
Onda je i ovaj rabin umro: nasledio ga je slede}i. Ponovo se pojavila neka nevolja. Ljudi su se sastali. Oti{ao je u {umu i obratio se
Bogu: „Ne znam ta~no mesto. Ne znam ni obred. Znam samo molitvu. Molim te, sveznaju}i, nemoj da bude{ sitni~ar. Usli{i me…“ Rekao je {ta je hteo. Nevolja je otklonjena.
Zatim je i tre}i rabin umro. Na polo`aj rabina je stupio neko
drugi. Neka po{ast je napala grad, {irila se zaraza. Gra|ani su se
okupili i rekli: „Idi u {umu, tako su rabini oduvek radili.“
On je sedeo u foteljii rekao: „Za{to da idem tamo? Bog me ~uje i
odavde. A i ne znam to mesto…“ Pogledao je u nebo i izgovorio:
„^uj me, ne znam mesto. Ne znam obred. Ne znam ni molitvu.
Znam celu pri~u o prvom rabinu, o drugom, o tre}em i o ~etvrtom… Ispri~a}u ti legendu – znam da voli{ pri~e. Molim te, saslu{aj
je i spasi nas.“
Prepri~ao je doga|aje sa svim prethodnim rabinima. Smatra se
da je Bog toliko voleo pri~e da je po{tedeo ovaj grad.
Bog sigurno voli legende. On sam smi{lja mitove, mora da ih
voli! Bog je za~etnik svih mitova, sigurno ih voli! Bog je i zapo~eo
prvi tra~!
Da, `ivot je tra~, trenutni tra~ u ve~noj ti{ini egzistencije, a ~ovek je `ivotinja koja stvara mitove. Morate da volite tra~arenje,
osim ako ne postanete Bog. Svide}e vam se pri~e o Rami i Siti, Adamu i Evi, o Mahabharati; svide}e vam se gr~ki, rimski, kineski mitovi. Ima ih milion – svi su divni.
Ako ih ne oskrnavite logikom, mogu vam otvoriti unutra{nja
vrata, mogu otkriti skrivene misterije. Ako im pristupite razumski,
vrata se zatvaraju; taj hram nije za vas. Ljubavne pri~e. Ako ih voli-
te, otvori}e vam svoje tajne. U njima je mnogo {ta skriveno: sve {to
je ljudski rod ikad otkrio skriveno je u parabolama. Zato je Isus govorio u parabolama. I Buda nastavlja da pri~a parabole. Svi oni su
voleli tra~arenje.
^ovek koji je voleo galebove
Hod po `ici
Pri~a o dvojici kriminalaca
i njihovom kralju
O veri i poverenju,
i o razlikama
izme|u njih
Kada su, jednom prilikom, hasidi sedeli zajedno u bratstvu,
pridru`io im se rabin Izrael sa lulom u ruci.
Po{to je bio veoma dobre volje, postavili su mu pitanje:
„Reci nam, dragi rabine, kako treba da slu`imo Bogu?“
Iznena|en ovim pitanjem, odgovorio je:
„Kako bih ja to mogao znati?“
Onda im je ispri~ao pri~u…
Jedan kralj je imao dva prijatelja.
Obojicu proglase krivim za neki zlo~in.
Po{to ih je voleo, hteo je da ih pomiluje,
ali nije mogao da im pomogne jer ~ak ni re~ kralja
nije ja~a od zakona.
Objavio je odluku:
Iznad dubokog ambisa }e razapeti `icu.
Optu`eni treba da pre|u preko `ice, jedan po jedan.
13