Untitled

Izdava~:
Francuska 7
11000 Beograd
Telefon: 2631 200
Telefon i faks: 2627 493
email: mostovi011¿gmail.com
sajt: www.ukpsalts.org
Glavni urednik:
Du{ko Paunkovi}
Redakcija:
Milo{ Konstantinovi}
Marko ^udi}
Zorislav Paunkovi}
Sekretar redakcije: Mirna Uzelac
Likovna i grafi~ka oprema:
Darko Novakovi}
Lektura i korektura:
Sne`ana \ukanovi}
[tampa:
Zuhra, Beograd
Tira`:
350
Objavqivawe ovog broja pomoglo je
Ministarstvo kulture i informisawa Republike Srbije
BEOGRAD í GODINA XLIV í BROJ 167-168 í ZIMA/PROLE]E 2016
Dva klasi~na arapska pesnika / Pre­veo sa arapskog Jovan Kuzminac... 5 í
]i{ti Blom: PESME / Preveo s norve{­kog Rado{ Kosovi}... 25 í
Stiven Milhauzer: [AMAR / Preveo sa engleskog Sergej Macura
​... 28 í
Lui{ De Kamoi{: PESME / Prevela s portugalskog Ana Stjeqa
... 54 í
@anar Kusainova: PTICA U XEPU / Preveo s ruskog Novica Anti}... 58 í
Line-Marija Long: DVE PRI^E / Pre­veo s danskog Predrag Crnkovi}... 70 í
Silvija Euhenija Kastiqero: PREDZNAK / Preveo sa {pans­kog
Igor Marojevi}... 76 í
Kostas Tahcis: MODERAN ANTI^KI GRK / Pre­veo s gr~kog Aleksa Petro­vi}... 81 í
Mori Ogai: SAHA[I \INGORO / Pre­vela s japanskog Danijela
Vasi}... 90 í
Dmitrij Danilov: PESME / Pre­veo s ruskog Du{ko Paunkovi} ...
104 í
Eni Pru: PAKLENA RUPA / Preveo sa engles­kog Alen Be{i}
... 130 í
Semjuel Tejlor Kolrix: KUBLAJ-KAN / Preveo sa engleskog Ivan
Velisavqevi}... 139 í
Silvija Monros Stojakovi}: PRIDEVI I DRESOVI... 141 í
@an-Klod Leben{tajn: DVA KLEOVA AKVARELA / Prevela s
francuskog Aleksandra Grubor... 145 í
DO POSLEDWEG DAHA / Jelena Staki}... 151 í ISPUWENA MERA / Miroslava Smiqani} Spasi}... 154 í BRANKO VU^I]EVI]
(1934-2016) / Nikola [uica... 159 í MILAN ^OLI] (1934-2016)
/ Zorislav Paunkovi}... 162 í
AKTIVNOSTI UKPS OKTOBAR 2015. – MART 2016. / V. Stamenkovi}... 164 í
Karlo Goldoni: PJACETA / Prevela sa italijanskog Milana Pileti}... 168 í
Aleksa Petrovi}... 230 í Aleksandra Grubor... 230 í Alen Be{i}
... 230 í Ana Stjeqa... 231 í Danijela Vasi}... 231 í Du{ko Paunkovi}... 231 í Zorislav Paunkovi}... 232 í Ivan Velisavqevi}... 232
í Igor Marojevi}... 232 í Jelena Staki}... 232 í Jovan Kuzminac
... 233 í Milana Pileti}... 233 í Miroslava Smiqani} Spasi}
... 233 í Nikola [uica... 233 í Novica Anti}... 233 í Predrag Crnkovi}... 234 í Rado{ Kosovi}... 234 í Sergej Macura... 234 í Silvija Monros Stojakovi}... 234 í
DVA KLA­SI^­NA
ARAP­SKA PE­SNI­KA
Pre­veo sa arap­skog Jo­van Ku­zmi­nac
Prolog
Jo­van Ku­zmi­nac (1944–1999) oti­{ao je pre­u­ra­we­no, ne sa­~e­
kav­{i da vi­di ni­jed­nu od dve svo­je kwi­ge. Oba ru­ko­pi­sa ve} su
bi­la pre­da­ta iz­da­va­~i­ma i pr­vu je na ok­to­bar­skom saj­mu 1999,
ko­ji me­sec po we­go­voj smr­ti, iz­lo­`i­la be­o­grad­ska „Pro­sve­ta“.
Bio je to ~u­de­sno lak a pot­pun kri­ti~­ki pre­vod obim­nog mi­sti­
~ar­sko-fi­lo­zof­skog trak­ta­ta Dra­gu­qi mu­dro­sti Ibn Ara­bi­ja,
{pan­skog Ara­pi­na iz XI­II ve­ka. Na ce­lo­vi­to pre­vo­|e­we tog slav­
nog su­fij­skog de­la ma­lo ko u sve­tu ika­da se od­va­`io, a En­gle­zi
su u svo­joj zna­me­ni­toj edi­ci­ji Pil­lars of We­stern Spi­ri­tu­a­lity bi­li
za­do­voq­ni da ob­ja­ve pre­vod 85% tek­sta.1 Dru­ga je bi­la zbir­ka od
tri­de­set sa­vre­me­nih krat­kih pro­za iz pe­ra dva­de­set pet pi­sa­ca
iz osam arap­skih ze­ma­qa (Sa­vre­me­na arap­ska pri­~a, „Clio“ 2000),
za ko­ju je sa emi­nent­nog me­sta re­~e­no da na re­pre­zen­ta­ti­van na­~in
do­no­si mi­ris i do­~a­ra­va duh Ori­jen­ta.
S ne­iz­mer­no du­bo­kim zna­wem arap­skog je­zi­ka sti­ca­nim naj­pre
u Be­o­gra­du kod pro­fe­so­ra Fe­hi­ma Baj­rak­ta­re­vi­}a, za­tim ~i­ta­vu
de­ce­ni­ju na sa­mom iz­vo­ru, u arap­skim ze­mqa­ma gde je ra­dio kao
po­slov­ni pre­vo­di­lac, a sa slu­hom kao stvo­re­nim za kla­si~­nu po­
e­zi­ju, Ku­zmi­nac ni­je pre­veo od be­le­tri­sti­ke ko­li­ko je mo­gao, ali
we­go­vi pre­vo­di sti­ho­va pre­i­slam­skih pe­sni­ka u{li su u an­to­lo­
gi­je, jer no­se auten­ti~­ni zvuk pe­sni~­kog u se­bi, nig­de se ne ogre­
{u­ju­}i o pre­vo­di­la~­ku sa­ve­snost i od­go­vor­nost. (Ta­ko je i we­gov
pre­vod Xu­bra­no­vih Po­vor­ki, spe­va­nih u du­hu kla­si­ci­zma, kru­`io
Be­o­gra­dom: umno­`a­va­li su ga zna­ni i ne­zna­ni, de­le­}i fo­to­ko­pi­je
oni­ma ko­je vo­le.)
1–U
vre­me ka­da je Ku­zmi­nac pre­dao svoj ru­ko­pis „Pro­sve­ti“, u ce­lom sve­tu po­sto­jao je sa­mo je­
dan ce­lo­vit kri­ti~­ki pre­vod – na osman­ski tur­ski je­zik, s po­~et­ka XX ve­ka. No, dok su pro­
te­kli me­se­ci ured­ni~­kog pla­ni­ra­wa i pri­pre­me za {tam­pu, po­ja­vio se i in­te­gral­ni pre­vod
de­la na {pan­ski, pa je ta­ko srp­ski pre­vod, ko­ji je bio do­vr­{en ~e­ti­ri ili pet go­di­na ra­ni­je
ali je sve te go­di­ne ~a­mio u fi­o­ci pre­vo­di­o­~e­vog rad­nog sto­la (to­li­ko je bi­lo po­treb­no da se
Ku­zmi­nac na­go­vo­ri da se obra­ti ne­kom od iz­da­va­~a i svoj bri­qant­ni pre­vod po­nu­di za {tam­
pu) po­stao „tek“ tre­}i u sve­tu.
5
Kao ko­le­ga i pri­ja­teq, a u ne­ku ru­ku i u~e­nik Jo­va­na Ku­zmin­
ca, pri­mio sam se po­sle we­go­ve smr­ti opre­ma­wa obe­ju we­go­vih
kwi­ga tran­skrip­ci­o­nim de­ta­qi­ma u fu­sno­ta­ma i ko­men­ta­ri­ma.
Uz ne­ko­li­ko de­se­ti­na dra­go­ce­nih kwi­ga iz we­go­ve ara­bi­sti~­ke
bi­bli­ot­ e­ke ko­je mi je po­ro­di­ca po­nu­di­la na dar sma­tra­ju­}i da bi
to bi­la we­go­va `e­qa, pre­u­zeo sam kao je­dan od svo­jih za­da­ta­ka u
`i­vo­tu i sta­ra­we o we­go­vom pre­vo­di­la~­kom de­lu. Ta­ko je, osam
go­di­na po­sle pr­vog, kod „Pro­sve­te“ iza­{lo i 2. iz­da­we Dra­gu­qa
mu­dro­sti u tvr­dom po­ve­zu, a u 2016. go­di­ni, ka­da „Clio“ sla­vi svoj
~e­tvr­tve­kov­ni ju­bi­lej, po­ja­vi­}e se, na ini­ci­ja­ti­vu sa­mog iz­da­va­
~a, i ob­no­vqe­no i upot­pu­we­no iz­da­we Sa­vre­me­ne arap­ske pri­~e.
Na­po­kon, dva ma­wa, prak­ti~­no do­vr­{e­na Ku­zmin­~e­va pre­vo­di­
la~­ka ra­da pri­re­dio sam za pred­sta­vqa­we u ovom bro­ju Mo­sto­va
pod za­jed­ni~­kim na­slo­vom Dva kla­si~­na arap­ska pe­sni­ka – Imrul
Kajs i Abu Nu­vas, s na­knad­nim po­boq­{a­wi­ma sa­mo u do­me­nu tran­
skrip­ci­je i uz mi­ni­mal­ne dru­ge in­ter­ven­ci­je, ta­ko­|e uglav­nom
gra­fi~­ke i teh­ni~­ke pri­ro­de.
Srp­ko Le­{ta­ri}
Imrul Kajs
MU­A­LA­KA
Uvod­ne na­po­me­ne
6
Odav­no `e­lim da pre­ve­dem naj­~u­ve­ni­ju ka­si­du Imru­la Kaj­sa
Sta­ni­te da pla­~e­mo, jed­nu od „se­dam du­gih“ (as-sab’u-t-ti­wäl) i „oka­~e­
nih“ (al-mu’al­la­qät), is­tak­nu­tih zbog svo­je vred­no­sti na vi­so­kom me­stu
i po­tvr­|e­nih po­be­dom na pe­sni~­kom tur­ni­ru u Uka­zu. Rap­so­di-ka­zi­
va­~i, ra­vi­je (rä­win = onaj ko­ji na­pa­ja), ko­ji su od pam­ti­ve­ka na­pa­ja­li
svo­je `ed­ne slu­{a­o­ce di­qem Ara­bi­je, u VI­II ve­ku pre­no­se pre­i­slam­sku
arap­sku po­e­zi­ju (iz pe­ri­o­da 500–622) i fi­lo­lo­zi­ma-za­pi­si­va­~i­ma.
Je­zi­ko­slov­ci, ko­ji upra­vo ka­no­ni­zu­ju arap­ski kwi­`ev­ni je­zik (ko­ji
je to do da­nas), osla­wa­ju­}i se i na pre­ne­to im pe­sni~­ko bla­go, ne li­be
se we­go­vog „skr­na­vqe­wa“ me­wa­wem po­sto­je­}eg „ma­te­ri­ja­la“ u skla­du
sa ute­me­qe­nim ka­no­ni­ma ili iz­mi­{qa­wem „do­ka­znog ma­te­ri­ja­la“ za
usta­no­vqe­ne nor­me. Ta­ko nam ova po­ez­ i­ja u svom iz­vor­nom, ne­pi­sa­nom
ob­li­ku osta­je za­u­vek ne­po­zna­ta, kao i wen raz­voj­ni put do sa­vr­{en­
stva iz VI ve­ka. Ali i ova­ko sa­~u­va­na, ona za­dr­`a­va svo­ju sve­`i­nu i
pra­vi je pre­vo­di­la~­ki iza­zov.
Arap­sku ka­si­du (qa­sī­da) od­li­ku­je stih, bejt (bayt) ko­ji se sa­sto­ji od
dva po­lu­sti­ha (mi­srä‘). Sva­ki ta­kav stih (za­pra­vo, di­stih) je­ste za­seb­na
i sa­mo­stal­na ce­li­na, a na oku­pu ih dr­`i mo­no­ri­ma, jed­na je­din­stve­na
ri­ma od pr­vog do po­sled­weg sti­ha ka­si­de. Mu­a­la­ka Imru­la Kaj­sa, u
iz­vor­ni­ku sa ko­jeg pre­vo­dim, ima osam­de­set je­dan stih.2 Sa­~i­we­na je
u ep­skom, „du­gom“ (ta­wīl) me­tru od osam sto­pa, u sva­kom po­lu­sti­hu po
~e­ti­ri, s tim {to su pr­va i tre­}a tro­slo­`ne, a dru­ga i ~e­tvr­ta ~e­tvo­
ro­slo­`ne, ta­ko da je­dan stih, ko­ji ~i­ne dva po­lu­sti­ha, ima ukup­no
dva­de­set osam slo­go­va. Da bih po­ka­zao ras­po­red du­gih (su­gla­snik+du­gi
sa­mo­gla­snik; su­gla­snik+krat­ki sa­mo­gla­snik+su­gla­snik) i krat­kih
(su­gla­snik+krat­ki sa­mo­gla­snik) slo­go­va i omo­gu­}io ~i­ta­o­cu da, pa­
`qi­vim ~i­ta­wem, ose­ti ri­tam ove po­e­zi­je, na­vo­dim pr­vi stih (ko­ji
je uvek i na­slov ka­si­de) na arap­skom:
qi­fā nab­ki min dikrā habī­bin wa man­zi­li / bi-siq­ti-l-li­wā bayna-d-da­hū­li
wa haw­ma­li
__| _ _ _| _ _| _ _|| __ | _ __| _ | _ _
Me­|u­tim, ja u svom pre­vo­du ne pre­sli­ka­vam me­tri­ku. Isto ta­ko,
ne pra­vim pre­pev i ne ude­vam svoj pre­vod u ne­ki na{ me­tar. Ne pre­
vo­dim pro­zo­di­ju, ve} onu `i­vot­nu ele­men­tar­nost, mi­nu­ci­o­zne opi­
se, `i­vo­pi­sne pri­zo­re, iz­ne­na­|u­ju­}a po­re­|e­wa, be­za­zle­ne mi­sli i
ve­li­~an­stve­nu jed­no­stav­nost, u ~e­mu je, za me­ne, i naj­ve­}a le­po­ta ove
po­e­zi­je. Pri to­me po­ku­{a­vam da, ra­di lak­{eg ~i­ta­wa, ri­mu­jem po­
lu­sti­ho­ve, {to je su­prot­no od ori­gi­na­la. Na­im
­ e, jed­na i je­din­stve­na
ri­ma, iz­u­zi­ma­ju­}i pr­vi stih u ko­jem je mo­gu­}e ri­mo­va­we i po­lu­sti­
ho­va, od­no­si se sa­mo na ce­le sti­ho­ve (bej­to­ve). Uz­gred da na­po­me­nem
da je mu­a­la­ka Imru­la Kaj­sa „la­mi­ja“, tj. ri­mu­je se na lām (glas „l“),
od­no­sno po­sled­wi slog sva­kog sti­ha je slog „li“.
Ka­si­da je, ina­~e, pe­sma „s ci­qem“, ko­ja po­~i­we qu­bav­nim uvo­dom
(na­sīb) u ko­jem se pe­snik, na­i­{av­{i na ostat­ke na­pu­{te­na na­se­qa (re~
je o no­ma­di­ma) se­}a svo­je dra­ge ili, kao Imrul Kajs, svo­jih dra­ga­na.
Po­tom sle­di opis pu­te­{e­stvi­ja kroz pu­sti­wu, te­{kog `i­vo­ta u woj,
pa opis `i­vo­ti­we ko­ju pe­snik ja­{e, uglav­nom ka­mi­le, a u slu­~a­ju
Imru­la Kaj­sa re~ je o ko­wu. Ciq ili na­me­ra zbog ko­jih je pe­sma spe­
va­na, a ko­ji se kri­ju u na­zi­vu ka­si­da (iz­ve­de­nom od qa­sa­da = ci­qa­ti,
na­me­ra­va­ti), do­la­ze na kra­ju, u vi­du hva­lo­spe­va (ma­dīh) se­bi, svo­me
ple­me­nu i me­ce­ni ko­ji }e pe­sni­ka {te­dro na­gra­di­ti. Imrul Kajs u
svo­joj mu­a­la­ci od­stu­pa od ovog {a­blo­na i za­vr­{a­va je opi­som olu­je.
Mu­a­la­ka
STA­NI­TE DA PLA­^E­MO
Sta­ni­te da pla­~e­mo, se­}a­ju} se dra­ge i na­se­qa
na pe­{~a­nom za­vo­ju iz­me­|u El Da­hu­la i Ha­u­me­la.
2 – Da­nas se in­te­gral­ni, pot­pu­no vo­ka­li­zo­van tekst mu­a­la­ke Imru­la Kaj­sa, mo­`e la­ko pro­na­}i
i ~i­ta­ti na in­ter­ne­tu, uglav­nom u is­toj ver­zi­ji – od osam­de­set jed­nog di­sti­ha. (Prim. S. L.)
7
I Tu­di­ha i El Mi­kra­ta, gde jo{ se vi­de tra­go­vi,
po ko­ji­ma su {a­ra­li ju­`ni i se­ver­ni ve­tro­vi.
Po­svu­da vi­di{ ga­ze­la be­lih bra­bow­ke,
cr­ne se po ze­mqi kô bi­be­ra zr­ne­vqe.
Opet iz­gle­dam kô kad s’ od­se­li­{e, na dan ra­stan­ka,
kô ras­po­lu­ti­teq gor­kih ti­kvi­ca3 kraj ba­gre­wa­ka.
Dru­`i­na mo­ja na ko­wi­ma za­u­sta­vqa se kraj me­ne,
da ne svi­snem od bo­la i jak bu­dem, da me opo­me­ne.
I stvar­no, ~im su­zu pro­li­jem, na­mah se is­ce­qu­jem,
kraj za­me­lih tra­go­va ne vre­di mi ni da tu­gu­jem.
[to stvar je ko­ja mi se – i pre – ve} de­{a­va­la,
zbog Um Hu­vej­ri­te i su­se­de joj, Um Ra­ba­be iz Ma­sa­la.
Kad usta­ne, sva­ka je oko se­be mi­ris mo­{u­sa {i­ri­la,
kô is­to~­ni ve­tar {to je do­la­zio s mi­ri­som ka­ran­fi­la.
Zbog ~e­`we, iz o~i­ju me­ni sil­ne su­ze po­te­ko­{e,
su­ze {to mi se niz gru­di sli­{e, ka­ni­je mi skva­si­{e.
Mno­go je bi­lo pre­kra­snih da­na sa wi­ma,
dan Da­rat Xul­xu­la je me­|u na­ro­~i­ti­ma.4
Kao i dan kad sam de­vi­ca­ma de­vu svo­ju za­klô,
jad­nog li se­dla we­nog – {ta je sve pod­ne­lo!
I le­po­ti­ce se pri­hva­ti­{e me­sa, al’ ne sa­mo kr­ti­ne,
ve} i lo­ja na­lik na roj­te od be­le svi­le uple­te­ne.
Pa dan kad se uvu­koh u no­siq­ku, no­siq­ku Unej­zi­nu
„Ne­sre­}o, te­ra{ me da si­|em!“ – ona na me vik­nu.
Vi­ka­la je, dok se sku­pa ne nag­nu­smo u se­dlu:
„Si­la­zi Imrul Kaj­se, po­vre­dio si mi ka­mi­lu!“
8
3 – Arap. hanzal – di­vqe, gor­ke ti­kvi­ce, ko­lo­kvin­te (ci­trul­lus co­locynthus), ~i­je po­lu­}e­we, kao i
sec­ka­we cr­nog lu­ka, iza­zi­va su­ze.
4–P
re­vo­dim iz El Zav­za­ni­je­ve kwi­ge Tu­ma­~e­nje se­dam mu­a­la­ka (Abu ‘Ab­dul­lah al-Husayn ibn
Ahmad al-Zaw­zā­nī, Šarh al-mu‘al­la­qāt as-sab‘i, Dār al-qā­mūs al-hadīt, Bej­rut, bez go­di­ne iz­da­wa),
kon­sul­tu­ju­}i i Imrul Kaj­so­vu an­to­lo­gi­ju ko­ju je pri­re­dio Mu­ha­med Abul Fadl Ibra­him
(Muham­mad Abū al-Fadl Ibrā­hīm: Dī­wān Imri’il Qays, Dār al-ma‘ārif, 2. izd., Ka­i­ro 1969). U An­to­
lo­gi­ji je da­to {i­re ob­ja­{we­we ovo­ga sti­ha ne­go kod El Zav­za­ni­ja. U woj se na­vo­di pri­~a
pe­sni­ka El Fe­re­zde­ka (Al-Fa­ra­zdaq, 641–732) ko­ju je on ~uo od svo­ga de­de, a u ko­joj se ka­`e
da je Imrul Kajs jed­no­ga da­na iz­ne­na­dio de­voj­ke iz ple­me­na na ku­pa­wu u vo­di Darat Xul­xu­
la. Po­ku­pio im je ha­qi­ne i pri­mo­rao ih da go­le iza­|u po wih, sva­ka po svo­ju. ^ak i Unej­za,
we­go­va se­stra od stri­ca na ko­ju je, po arap­skim obi­~a­ji­ma va­`e­}im do da­nas, imao naj­pre­~e
pra­vo, ali ko­joj ni­je us­peo da se pri­bli­`i i ~i­ju ru­ku ni­je do­bio. Ova igra je po­tra­ja­la du­`i
deo da­na, pa su le­po­ti­ce pre­ko­ri­le Imru­la Kaj­sa da ih je ne sa­mo na­mu­~io, ne­go i iz­glad­nio.
Na to im je on za­klao svo­ju ra­snu ka­mi­lu. Po­sle go­zbe, jed­na de­voj­ka je po­ne­la we­go­vo se­dlo,
dru­ga pod­se­dli­cu, tre­}a pri­bor za spre­ma­we hra­ne, ~e­tvr­ta po­su­du za vo­du itd., a Unej­za je
pri­mi­la sa­mog Imru­la Kaj­sa na svo­ju ka­mi­lu, {to je on is­ko­ri­stio da sva­ki ~as pro­tu­ra
gla­vu u we­nu no­siq­ku i da je qu­bi.
Od­go­vo­rih: „Po­pu­sti uzde ka­mi­li nek pro­du­`i hod,
ne skla­waj od me­ne plo­do­ve tvo­je do­zre­le.
Zna{ li ti da sam ja trud­ni­cu i do­ji­qu po­va­lio,
od jed­no­go­di­{weg odoj­~e­ta pa­`wu joj od­vra­tio.
Za­pla­~e l’ iza we, okre­ta­la mu se de­li­mi~­no,
dru­gim de­lom osta­ju­}i po­da mno­me ne­po­mi~­no.“
Pa dan kad mi se od­u­pre na­vrh di­ne pe­{~a­ne
i za­kle se da kod we ne­ma ni­ka­kve iz­nim­ke.
^uj, Fa­ti­mo, lak­{e ma­lo sa tim po­i­gra­va­wem,
ako ti je do ras­ki­da, ne pra­ti to mu­~e­wem.
Va­ra{ se ako mi­sli{ da }e{ me qu­ba­vqu umo­ri­ti
i da }e sr­ce mo­je sva­ku za­po­vest tvo­ju iz­vr­{i­ti.
Ako te pak ne­{to u }u­di mo­joj vre­|a,
ti me od se­be od­bij i okre­ni mi le­|a.5
Za­{to li su to­li­ko pla­ka­le o~i tvo­je,
ne­go da bi pro­stre­li­le ra­we­no sr­ce mo­je.
Le­po­ti­ca u no­siq­ci ne­ma za­{to da se skri­va,
kad se s wo­me na­te­na­ne sla­sti na­u­`i­vah.
Mi­mo­i­|oh do we sve ~u­va­re ra­de da me ubi­ju,
i jo{ vi­{e ra­de ru­glu da iz­vrg­nu mo­ju po­gi­bi­ju.
A na ne­bu Vla­{i­}i se spu­sti­li sa stra­ne,
kô kra­je­vi ma­ra­me, i to one zla­tom prot­ka­ne.6
Sti­goh kad se za po­~i­nak ve} raz­o­de­va­la,
i ta­ko raz­o­de­ve­na iza za­sto­ra i{­~e­ki­va­la.
Re­~e: „Ta­ko mi Bo­ga, od te­be ne­ma od­bra­ne,
da ostva­ri{ {to na­u­mi{ pre­la­zi{ sve za­bra­ne.“
Iza­|o­smo, ona za na­ma vu­ku} ogr­ta­~a re­po­ve,
sve s na­me­rom da sa pe­ska iz­bri­{e nam tra­go­ve.
5 – Uvek se tru­dim da pre­vo­dim {to do­slov­ni­je, a ovaj po­lu­stih sam, ipak, ba­na­li­zo­vao u od­no­su
na pre­le­pu sli­ku Imru­la Kaj­sa: „ti mo­ju ha­qi­nu ski­ni sa svo­je i da pad­ne pu­sti je“, sve se
pla­{e­}i da }e bi­ti zbu­wu­ju­}a.
6 – Oba tu­ma­~a ko­je kon­sul­tu­jem sma­tra­ju da je Imrul Kajs po­gre­{io, jer se Vla­{i­}i (Tu­rayya)
ne klo­ne ho­ri­zon­tu i ne po­ka­zu­ju sa stra­ne (ta‘ar­rud), ne­go se to de­{a­va sa Bli­zan­ci­ma (AlĞaw­zā’). Ne raz­u­mem se u astro­no­mi­ju i ne znam ras­po­red zve­zda iz­nad Ara­bi­je i ka­ko se one
u to­ku no­}i vi­de sa Ze­mqe. No, ako pri­hva­tim gor­we tu­ma­~e­we i uzmem u ob­zir ~i­we­ni­cu da
je wiš­šāh, po­red ma­ra­me, one ve­li­ke ko­ja se ogr­}e pre­ko ra­me­na, i {al, e{ar­pa, len­ta, tra­ka,
tka­ni­ca, on­da sam ovaj stih, ne­do­slov­ni­je, mo­gao pre­ve­sti i ova­ko:
A na ne­bu – ho­ri­zon­tu klo­ni­li se Bli­zan­ci,
sve­tlu­ca­ju} kô dra­gu­qi na ukra­{e­noj tka­ni­ci.
9
Na­pu­sti­smo na­se­qe, iza­|o­smo iz tog pro­sto­ra,
za­klo­na na­{av­{i u ne­dri­ma pe­{~a­no­ga mo­ra.
Pri­vu­koh gla­vu we­nu, a ona se pri­vi uz me­ne,
ce­lim te­lom svo­jim – sve do na no­zi griv­ne.
Pri­vi se uza me, vit­ka, gip­ka, be­la,
sa pr­si­ma glat­kim po­put ogle­da­la.
Be­la joj bo­ja sa `u­tom po­me­{a­na, pa je tam­no­pu­ta,7
sa­mo iz­vor vo­du je pi­la – i to s iz­vo­ra skro­vi­ta.
Ustuk­ne i po­ka­`e svo­je le­po, du­gu­qa­sto li­{ce,
bra­ni se po­gle­dom di­vqa­~i iz Vaxre ko­ja pa­zi mla­dun­~e.8
Vrat wen je kô u ga­ze­le be­le sa­vr­{en,
i jo{ lep­{i ona­ko du­ga­~ak i na­ki­}en.
Ple­}a joj kra­si ko­sa gu­sta, bo­je cr­ne, ugqe­ne,
te­{ka i buj­na kô gro­zdo­vi pal­me bre­me­ne.
Gle­dam uvoj­ke u ko­si na­vi­{e po­dig­nu­toj,
i ko­vr­xe za­lu­ta­le u ko­si ras­ple­te­noj.
Qup­kog je sta­sa, ko­sti­ju sit­nih, u stru­ku tan­ka,
a no­ga we­na kô me| pal­ma­ma iz­ra­sla tr­ska.
Po­od­ma­klo ju­tro, ona u po­ste­qi mi­ri­{e mo­{u­som,
spa­va­li­ca, bez­bri­`ni­ca, ne opa­su­je se pre­ga­~om.
Sve pri­hva­ta bla­go svo­jim ne­`nim, du­gim pr­sti­ma,
sli~­nim gu­se­ni­ca­ma u Za­bju i is­he­lo­vim gran­~i­ca­ma.9
We­nom po­ja­vom oba­sja se no}­na ta­ma,
kô od sve­tiq­ke u pu­sti­wa­ko­vim ru­ka­ma.
10
7 –U
ovom po­lu­sti­hu Imrul Kajs ka­ze da je ona „kao pr­ven­~e (bi­kr) ~i­ja je be­li­na po­me­{a­na sa
`u­tom bo­jom“. Ja sam od­mah po­mi­slio na mla­dun­~e ga­ze­le i onu le­pu, ba­kre­na­stu bo­ju. Me­|u­
tim, El Zav­za­ni go­vo­ri o tri usta­qe­na tu­ma­~e­wa. Jed­ni sma­tra­ju da Imrul Kajs po­re­di put
de­voj­ke s bo­jom pr­vo­sne­se­nog no­je­vog ja­je­ta, a dru­gi s bo­jom pr­vo­stvo­re­nog bi­se­ra u {koq­ci,
pod­ra­zu­me­va­ju­}i, da­kle, da bo­ja svih ja­ja i bi­se­ra ni­je ista. Tre­}i za­ne­ma­ru­ju ono „pr­ven­~e“
i ka­`u da se de­voj­~i­na put po­re­di s bo­jom tzv. `en­skog (be­log, me­kog) ro­go­za.
8 – Da
za re~ Vax­ra (Wa­ğ­ra) El Zav­za­ni iz­ri­~i­to ne ka­`e da je ime me­sta, pre­veo bih je kao ja­ma,
stu­pi­ca za hva­ta­we `i­vo­ti­wa, {to je we­no zna­~e­we, pa bi ovaj po­lu­stih gla­sio ova­ko:
„bra­ni se po­gle­dom di­vqa­~i uhva­}e­ne u stu­pi­ce, a ima mla­dun­~e“ ili ta­ko ne­ka­ko.
9 – El
Zav­za­ni ka­`e da je Zabj ime me­sta. Ina­~e, kao za­jed­ni~­ka ime­ni­ca zaby zna­~i i be­la ga­ze­
la, a re~ asā­rī’ – gu­se­ni­ce (mno­`i­na od asrū‘) ozna­~a­va i te­ti­ve na ga­ze­li­noj no­zi. Da li je,
mo­`da, Imrul Kajs na to mi­slio? Za is­hel (is­hil) u Arap­sko-srp­sko­hr­vat­skom rje~­ni­ku
Te­u­fi­ka Muf­ti­}a (Sa­ra­je­vo 1973) sto­ji sa­mo: vr­sta dr­ve­ta. Da je za­pad­na na­uk
­ a za­be­le­`i­la
tu biq­ku, Te­u­fik Muf­ti} bi si­gur­no dao i la­tin­ski na­ziv, jer Rje~­nik Te­u­fi­ka Muf­ti­}a je
iz­i­stin­ski oke­an. Sa­mo da na­po­me­nem da je je­dan od arap­skih ter­mi­na za re~­nik i qā­mūs, {to
zna­~i upra­vo oke­an. El Fi­ru­za­ba­di (Abū Tā­hir Muham­mad ibn Ya‘qūb al-Fi­rū­zā­bā­dī, 1329–1414)
je svoj re~­nik na­zvao Oke­an­skim oke­a­nom –Al-qā­mūs al-muhīt, {to mo­`e da se pre­ve­de i kao
Sve­o­bu­hvat­ni re~­nik. Muf­ti­}ev Rje~­nik je upra­vo ta­kav i udvo­stru­~u­je mo­ju ra­dost zbog
pre­vo­|e­wa.
Ni­ko se ne mo­`e od­u­pre­ti sna­`no na­vr­lim `e­qa­ma,
kad je ugle­da sta­si­tu me| de­voj­ka­ma i `e­na­ma.
^ak i za­sle­pqe­ni mu­{kar­ci na­|u qu­ba­vi za­bo­ra­va,
sa­mo mo­je sr­ce u qu­ba­vi svo­joj sle­po us­tra­ja­va.
A od su­par­ni­ka do­la­ze mi po­ru­ke i pret­we,
na ko­je im od­go­va­ram bez `ur­be i qut­we.
No} kô val mor­ski po­klo­pi me svo­jim sto­ra­ma,
da me ku­{a, da me mu­~i ra­zno­vr­snim mo­ra­ma.
Eh, ka­da se ne bi tol’ko pro­te­za­la u sla­bi­na­ma,
da joj sa­pi ni­su tol’ke i da se ne na­va­qu­je pr­si­ma...
O, ti no­}i du­ga, sa­mo da sva­ne, ti }e{ ne­sta­ti,
al’ sa ~i­me bo­qim, lep­{im, ju­tro }e mi osva­nu­ti.
Ka­kva je to no} bi­la, pa te ne­po­mi~­ne zve­zde we­ne,
kô usu­ka­nim kon­cem da su za Ja­zbul pri­ka­~e­ne.
Ple­ja­de su iz­gle­da­le kao za­ka­~e­ne,
la­ne­nim ko­nop­ci­ma za ste­ne sta­me­ne.10
Me­{i­nu s vo­dom ve­{ah o ra­me to­li­ko pu­ta,
da je na we­mu od uzi­ce we­ne pru­ga uti­snu­ta.
Pro­|oh to­li­ku va­du, pu­stu kô di­vqeg ma­gar­ca drob,
a u woj vuk za­vi­ja kô ne­voq­nik {to ga pra­ti zla kob.11
Dok je ur­li­kao i za­vi­jao, ja sam mu go­vo­rio:
„[kr­tog li `i­vo­ta na­{eg, ni ti se ni­si obo­ga­tio.“
Sva­ki od nas, ~im {ta stek­ne, od­mah bi to iz­gu­bio,
ko bi mo­jom i tvo­jom bra­zdom za­o­rao, bed­no bi `i­vio.
Kre­}em zo­rom, dok su pti­ce jo{ u svo­jim gne­zdi­ma,
na svom ha­tu krat­ke dla­ke {to se utr­ku­je sa zve­ri­ma.
Kow moj uz­mak­ne i po­beg­ne, na­sr­ne i ustuk­ne,
li­~i na ka­me­we {to bu­ji­ca va­qa ga s vi­si­ne.
10 – Ovaj
i pret­hod­ni stih su iz An­to­lo­gi­je Imru­la Kaj­sa, za­to {to wi­ho­vo sa­`i­ma­we u je­dan
stih na ova­kav na­~in: „Ka­kva je to no} bi­la, pa tek zve­zde we­ne, / kô la­ne­nim ko­nop­ci­ma za
sta­me­ne ste­ne“, uz ob­ja­{we­we da je pre­di­kat is­pu­{ten, jer se pod­ra­zu­me­va, sma­tram El Zav­
za­ni­je­vom gre­{kom. Ta­ko u mom pre­vo­du ima je­dan stih vi­{e ne­go kod El Zav­za­ni­ja.
11 – Va­
da (wā­din) je su­vo re~­no kor­to i ce­la do­li­na ko­ja za ki­{e zna da bu­de i te ka­ko bu­ji~­na. Ne
znam za­{to we­nu pra­zni­nu i pu­sto{ Imrul Kajs po­re­di sa utro­bom di­vqeg ma­gar­ca (ğawf al‘ayr). El Zav­za­ni­je­vo tu­ma­~e­we da je to zbog to­ga {to je ma­gar­~e­va utro­ba, zbog sla­be is­pa­{e,
stvar­no pra­zna, iza­zi­va sme­{ak sum­we. @ao mi je {to sam u dru­gom po­lu­sti­hu, da ne bi bio
su­vi­{e dug, od­u­stao od ve­}e do­slov­no­sti. Na­i­me, vuk za­vi­ja kao al-hāli‘ al‑mu‘ayyal. Pr­va re~
ozna­~a­va iz­op­{te­ni­ka, od­ba­~e­ni­ka, raz­ba­{ti­we­nog si­na, ras­ka­la­{ni­ka, pi­ja­ni­cu i koc­
ka­ra, raz­u­zda­ni­ka, a dru­ga, ko­ja je tu pri­dev (atri­but) pr­voj, ono­ga ko ima pu­no de­ce, ve­li­ku
po­ro­di­cu ko­ju tre­ba op­skr­bi­ti. Svi­|a mi se, ina­~e, po­re­|e­we iz­me­|u vu­ka i ~o­ve­ka jer vuk
je i Vuk, i kod nas i kod Ara­pa je i mu­{ko ime (di’b = vuk/Vuk).
11
Do­ra­tast je, dla­ke glat­ke, kli­za­ve, zbi­je­ne,
ona­kve kô {qu­nak {to je po­sle ki­{e obil­ne.
Mr­{av, a kip­ti uza­vreo – raz­i­gran za kas i to­pot,
raz­ja­ri l’ se, rza­we mu kô kqu­~a­log ko­tla klo­kot.
@u­star je i sa­svim raz­li­~it od ko­wa dru­gog
{to spo­ro je­zdi, di­`u} pra­{i­nu s tla iz­ga­`e­nog.
Zba­ci sa se­be – iz se­dla svo­ga – mom­ka ne­ja­ka i mla­ka,
da­ju} se u trk sa za­vi­jo­re­nim ha­qi­na­ma ja­ha­~a `e­sto­ka.
^i­grast kô zvrk12 kog de­~a­~i}, ~im sta­ne, po­kre­ne,
pa se ovaj stal­no vr­ti, vr­ti i ni­kad da po­su­sta­ne.
Sla­bi­ne mu kô ga­ze­li­ne, na no­je­ve no­ge mu li­~e,
jur­ca po vo­qi kô vu­~i}, pri­kra­de se kô li­si­~e.
Pun ot­po­za­di gle­dan, a rep ko­smat, pra­vo dr­`an,
raz­mak iz­me­|u no­gu po­kri­va, tik do ze­mqe spu­{ten.
Kad se stre­se i za­qu­qa je­drim, pu­nim bo­ko­vi­ma,
ti po­mi­sli{ da su ka­me­no­vi za tu­ca­we na wi­ma.13
U kr­vi od di­vqa­~i na vra­tu we­go­vom sko­re­noj,
kô sko­re­nu ka­nu da gle­dam u se­doj ko­si ra{­~e­{qa­noj.
Kr­do an­ti­lo­pa od­jed­nom is­kr­sne pred na­ma,
na­lik de­vi­ca­ma oko Da­va­ra14 u du­gim ogr­ta­~i­ma.
Ras­pr­{i­{e se kô ni­ska {a­re­na s raz­li­~i­tim zr­ni­ma,
na vra­tu ne­ko­ga s ugled­nim stri­~e­vi­ma i uja­ci­ma.15
12
12 – ^i­
gru ili zvrk (hadrūf) El Zav­za­ni opi­su­je kao pro­bu­{e­ni pi­qak kroz ko­ji se pro­vu­~e ko­
nac po­mo­}u ko­ga se vr­ti. Po­{to Imrul Kajs ka­`e da de­~a­~i} po­kre­}e zvrk „uza­stop­nim
po­kre­ti­ma svo­jih ru­ku sa ve­za­nim (ili na­sta­vqe­nim) kon­cem“, si­gu­ran sam da se tu ra­di o
ono­me {to smo i mi kao de­ca ra­di­li. Kroz ru­pe na dug­me­tu pro­vla­~i­li smo ko­nac, ve­zi­va­
li we­go­ve kra­je­ve i na­vla­~i­li ih na ru­ke, iz­me­|u pal­~e­va, a pre­ko na­dla­ni­ca, osta­vqa­ju­}i dug­me u sre­di­ni. On­da smo po­kre­ti­ma ru­ku uvr­ta­li ko­nac i na­iz­me­ni~­nim po­pu­{ta­wem
i za­te­za­wem kon­ca te­ra­li dug­me da igra, sve dok se ne za­mo­ri­mo ili ga ne za­mr­si­mo u ne­~i­joj
ko­si, ako smo opa­ki.
13 – Imrul
Kajs ka­`e ma­dāk ‘arūs – mla­din tu­~ak, ka­men za tu­ca­we, i sa­lāyat hanzal – ka­men za
tu­ca­we za gor­ke ti­kvi­ce. [to se ti­~e pr­vog ka­me­na, El Zav­za­ni ob­ja­{wa­va da se ra­di o ka­
me­nu–tu~­ku za tu­ca­we mi­ri­sa (mi­ri­snih smo­la) i ve­ru­je da ga Imrul Kajs ve­zu­je za mla­du
jer je sa­svim ne­dav­no tu­ca­la mi­ris. Ne znam ka­ko se to ra­di. U ve­zi s dru­gim ka­me­nom, El
Zav­za­ni na jed­nom me­stu ka­`e da se na we­mu tu­ca­ju se­men­ke gor­kih ti­kvi­ca, a na dru­gom da
se o we­ga raz­bi­ja­ju gor­ke ti­kvi­ce, ra­di va­|e­wa se­men­ki. Za­kqu­~ak mu je da su je­dri i pu­ni
bo­ko­vi ko­wa Imru­la Kaj­sa kao ~vr­sti i glat­ki ka­me­no­vi za tu­ca­we.
14 – El Zav­za­ni ob­ja­{wa­va da je Da­var (daw­wār) sim­bo­li~­ki na­ziv za ka­men ko­ji su pa­gan­ski
Ara­pi, ako su bi­li da­le­ko od Me­ke, po­sta­vqa­li i kru­`i­li oko we­ga kao oko ]a­be (Al-Ka‘ba
– ma­li, pri­bli­`no koc­ka­sti hram u Me­ki, po­dig­nut iz­nad cr­nog me­te­or
­ i­ta, naj­ve­}e sve­ti­we
mno­go­bo­`a~­ke, a po do­la­sku isla­ma i mo­no­te­is­ ti~­ke Ara­bi­je). Zbog tog sim­bo­li­zma u pre­
vo­du je ve­li­ko po­~et­no slo­vo u re­~i Da­var (ko­ja je ina­~e obi­~an ape­la­tiv, ali gde sa­svim
obi­~an ka­men pred­sta­vqa Ka­bu) iako u arap­skom pi­smu ne­ma ve­li­kih i ma­lih slo­va.
15 – Ne­
ko ko ima ugled­ne stri­~e­ve i uja­ke, iz ple­me­ni­ta je i bo­ga­ta ro­da, pa je i we­go­va ni­ska od
onih vred­ni­jih i sku­po­ce­ni­jih.
Za­~as su­sti­`e­mo one {to su u pr­vim re­do­vi­ma,
dok se jo{ ne ras­tu­ri za­o­sta­la gru­pa za na­ma.
Dve je `i­vo­ti­we od­jed­nom go­nio i obo­rio,
a da se ni­je zno­jem oku­pao, ~ak ni umo­rio.
Ku­va­ri se po­sla la­ti­{e i me­so je br­zo zgo­to­vqe­no,
jed­no je u ko­tlu ku­va­no, a dru­go na `a­ru pe­~e­no.
Uve­~e kre­nuh na ko­wu pred ko­jim je po­gled ne­mo­}an,
po­dig­ne se, spu­sti, gle­da – ba{ je di­van, di­vo­tan!
No} pro­ve­de pod opre­mom, i ose­dlan i za­u­zdan,
pred o~i­ma mi sto­je}, ne­pu­{ten da bu­de slo­bo­dan.
Vi­de li, dru­`e, ble­sak mu­we u tma­stim obla­ci­ma
{to se go­mi­la­ju – sev­nu kô br­zi po­kret ru­ka­ma.
Za­sja kô sve­tlost sve­tiq­ke ko­ju je mo­nah po­di­gao,
na ~i­ji je usu­ka­ni fi­tiq naj­pre obil­no uqa na­lio.
Po­sa­di­smo se, ja i dru­`i­na, iz­me­|u Da­ri­xa i El Uzej­ba,
da po­sma­tra­mo olu­ju i vi­di­mo {ta }e se sve sru­~it s ne­ba.
Iz­nad Ka­ta­na, s de­sne stra­ne, pqu­sak se pred­ska­zi­vao,
kô i s le­ve {to se, nad Si­ta­rom i Ja­zbu­lom, na­go­ve­{ta­vao.
Oko Ku­tej­fe po­~e da pa­da, pa on­da da li­je kao iz ka­bla,
ta­ko da je vo­da iz­va­qi­va­la ogrom­na ke­neh­bu­lo­va sta­bla.16
Olu­ja pro­hu­ja i El Ka­na­nom i uz­vi­tla pra­{i­nu,
te po­te­ra pu­to­no­gog di­vo­jar­ca da si­|e u do­li­nu.
U Tej­mi ne osta­vi ba{ ni­jed­no sta­blo pal­mi­no,
a od zgra­da sa­mo ono {to je od ka­me­na gra­|e­no.
Pod pr­vim mla­ze­vi­ma pqu­ska Sa­bir je iz­gle­dao
kô ot­men sta­rac ko­ji se u pru­gast ogr­ta~ umo­tao.
Vrh El Mu­xej­mi­ra17, sa svim mu­qem i na­no­som,
iz­ju­tra je bio na­lik na vre­te­no s pre­|om.
I ga­bit­sku do­li­nu olu­ja za­li ki­{om iz obla­ka,
si­{av­{i u wu kô je­men­ski tr­go­vac pu­nih tor­ba­ka.
16 – Na arap­skom ka­nah­bul – vr­sta dr­ve­ta (vi­di be­le­{ku br. 7).
17 – Ose­
}am po­tre­bu da ka­`em da je El Mu­xej­mir (al-mu­ğaymir) bre­`u­qak, pa }u on­da ov­de na­ve­sti
da su u ka­si­di po­mi­wa­na me­sta: El Da­hul (Ad-Dahūl), Ha­u­mal (Haw­mal), Tu­dih (Tūdih), El Mi­
krat (Al-Miq­rāt), Masal (Ma’sal), Da­rat Xul­xul (Dā­rat Ğulğ­ul), Vax­ra (Wa­ğ­ra), Zabj (Zaby), Da­rix
(Dāriğ), El Uzejb (Al‑‘Uzayb); pla­ni­ne: Ja­zbul (Yadbul), Ka­tan (Qatan), El Si­tar (Al-Si­tār), El
Ka­nan (Al-Qa­nān), Sa­bir (Ta­bīr); oaza Tej­ma (Taymā’) i do­li­na El Ga­bit (Al-Ġabīt).
13
Od ra­ne zo­re u do­li­ni pti­ce cvr­ku­}u,
kao da su na­{te sr­ca u`i­va­le u pi­}u.18
Iz­vr­nu­te zve­ri {to se no­}as ov­de uto­pi­{e,
le­`e kô mor­ski luk {to ga iz ze­mqe i{­~u­pa­{e.19
IMRUL KAJS (Imru’ al-Qays ibn Huğr ibn al-Hārit ibn ’Amr ibn Huğr
ākil al-ma­rār20 ibn Mu’awiyya ibn Ta­wr al-Kin­dī) ro­|en je u obla­sti Nexd na
se­ve­ru Ara­bi­je, po­~et­kom VI ve­ka, po svoj pri­li­ci oko 525. go­di­ne,
kao naj­mla­|i kra­qev sin, a umro ve­ro­vat­no iz­me­|u 561. i 565. go­di­
ne. Po­znat je pod na­dim­kom Kraq(evi}) Lu­ta­li­ca (Al‑ma­lik ad-dil­līl) jer
ga je otac ote­rao od ku­}e zbog ba­vqe­wa po­e­zi­jom, pa je ~i­tav `i­vot pro­
veo lu­ta­ju­}i, sa se­bi sli~­ni­ma, ogrom­nim pro­stran­stvi­ma Ara­bi­je, do­sta
vre­me­na pro­vo­de­}i u u`i­va­wu u lo­vu, pi­}u i qu­bav­nim avan­tu­ra­ma. Hu­xr
(Huğr ibn al‑Hārit), ko­ji je vla­dao ple­me­nom Be­ni Esad (Ba­nū Asad) u cen­
tral­noj Ara­bi­ji, ni­je hteo si­na pe­sni­ka sa­mo za­to {to je bio kraq, ma­da
su Ara­pi ina­~e vo­le­li i ce­ni­li svo­je pe­sni­ke. Po sve­do­~e­wu Ibn Ra­{i­ka
(Ibn Ra­šīq, umro 1064), tri stva­ri, ko­ji­ma su se Ara­pi naj­vi­{e ra­do­va­li i
ve­se­li­li i jed­ni dru­gi­ma ih ~e­sti­ta­li, bi­le su: ro­|e­we si­na, sta­sa­va­we
pe­sni­ka i `dre­bqe­we ra­sne ko­bi­le.
Vest o o~e­voj po­gi­bi­ji za­ti­~e Imrul Kaj­sa u De­mu­nu (Dam­mūn) u Je­
me­nu, dok je igrao ta­vle ({e{-be{). On ne do­zvo­qa­va sa­i­gra­~u da pre­ki­ne
igru zbog do­la­ska gla­sni­ka i, po we­nom za­vr­{et­ku, ob­ja­{wa­va da ni­je
hteo da mu us­kra­ti ve} do­bi­je­nu par­ti­ju. Po­vo­dom o~e­ve smr­ti, Imrul
Kajs iz­ja­vqu­je: „Upro­pa­stio mi je mla­dost, a u sta­ro­sti mi na­to­va­ri na
vrat te­ret osve­te. Da­nas se ne tre­znim, od su­tra se ne opi­jam.“ Za­tim je
do­dao: „Da­nas vi­no, su­tra de­lo“ (Al-yawm hamrun wa ġadan amrun), da­ju­}i svoj
do­pri­nos bo­ga­toj ba­{ti­ni arap­skih po­slo­vi­ca. Ka­`u da je pio se­dam da­
na, a kad se otre­znio, za­re­kao se da ne­}e je­sti me­sa, pi­ti vi­na, ma­za­ti se
ma­sti­ma, op­{ti­ti sa `e­na­ma ni pra­ti gla­ve dok se ne osve­ti.
Us­peo je da osnu­je sa­vez s jo{ dva ple­me­na i da se osve­ti ubi­ca­ma
oca i bra­ta, ali ne i da se do­mog­ne iz­gu­bqe­nog pre­sto­la. Tra­`e­}i po­mo­}
i {i­rom Ara­bi­je i Le­van­ta, sti­gao je i do Ju­sti­ni­ja­na u Ca­ri­gra­du. Ovaj
mu je obe­}ao po­mo}, jer je `e­leo ja­ke Ara­pe kao pro­tiv­te­`u Per­si­jan­
ci­ma. Me­|u­tim, ma­da ima mi­{qe­wa da Imrul Kajs ni­je bio pa­ga­nin ve}
hri­{}a­nin (kao, uosta­lom, i mno­gi dru­gi Ara­pi we­go­va do­ba), ca­ra we­
go­va ka­ma­ri­la sa­ve­tu­je da ne ve­ru­je Ara­pi­ma, ko­ji se ne smi­ru­ju dok ne
u~i­ne {to su na­u­mi­li, a on­da mo­gu da se, s po­mo­}i ko­ju su do­bi­li, okre­nu
pro­tiv ono­ga ko im je po­mo} dao. Po­vrh to­ga, ku­var ga iz­ve­{ta­va da se
14
18 – Imrul
Kajs ka­`e da je iz­gle­da­lo kao da su pti­ce ma­ka­ki (ma­kak­kī, mno­`i­na od muk­kā’ – kod
Muf­ti­}a opet sa­mo vr­sta pti­ca) za ju­tar­we pi­}e do­bi­le vi­no sa­mo­tok (su­lāf), i to ce­lo,
ili ~i­sto (rahīq) i po­bi­be­re­no (mu­fal­fal).
19 – Arap. un­sul – mor­ski luk, Scil­la ma­ri­ti­ma.
20 – Arap. ākil al-ma­rār – je­da~ je­di­~a (je­di­}a, bro­}a), kao ~e­mer gor­ke, le­ko­vi­te i otrov­ne biq­ke,
ko­ja se i u sta­rih Slo­ve­na ko­ri­sti­la u taj­nim ri­tu­a­li­ma. (Prim. S. L.)
Imrul Kajs do­pi­si­vao i sa­sta­jao s we­go­vom, ca­re­vom }er­kom! Ozlo­je­|e­
ni Ju­sti­ni­jan {a­qe mu na dar otro­va­nu, zla­tom ve­ze­nu ko­{u­qu. Imrul
Kajs, jo{ na pu­tu, od­mah obla­~i ko­{u­qu za ko­ju ve­ru­je da mu je po­klo­we­na
iz po­~a­sti. Od br­zo­de­lu­ju­}eg otro­va ot­pa­da mu ko­`a i otva­ra­ju se ra­ne i
~i­re­vi, pa je po­znat i po dru­gom na­dim­ku, ^o­vek u ra­na­ma (Dū al-ğurūh).
Od to­ga i umi­re kod An­ka­re, gde ga sa­hra­wu­ju na go­ri Asib. (Pre­ma Is­fa­
ha­ni­je­voj Kwi­zi pe­sa­ma, Abū al‑Fa­rağ al-As­ba­hā­nī, 897–967, Ki­tāb al-aġānī,
IX, 87–88 i 99–100).
Ni­kol­son u svo­joj Isto­ri­ji arap­ske kwi­`ev­no­sti (R. A. Nic­hol­
son: A Li­te­rary Hi­story of the Arabs, Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press 1966, 105)
ka­`e da je Imrul Kajs op­{te pri­znat kao naj­ve­}i pre­i­slam­ski pe­snik,
Mu­ha­med ga, kao ta­kvog, vi­di kao pred­vod­ni­ka pe­sni­ka u pa­kao. Or­to­dok­
sne ha­li­fe Omer i Ali, bez ob­zi­ra na sav odi­um the­o­lo­gi­cum, pri­zna­ju
we­gov dar i ori­gi­nal­nost. Evrop­ski ori­jen­ta­li­sti se, {ta­vi­{e, utr­ku­ju
u po­hva­la­ma mu­a­la­ki Imru­la Kaj­sa, we­nom iz­van­red­nom je­zi­ku, mi­lo­
zvu~­nim sti­ho­vi­ma, ~a­rob­nim pri­zo­ri­ma i, iz­nad sve­ga, ose­}a­wu ra­do­sti
i sla­ve mla­do­sti ko­jim je pro­`e­ta.
Mu­a­la­ka je pre­vo­|e­na na sve ve­}e je­zi­ke sve­ta (na en­gle­ski pr­vi put
~ak 1783), a na srp­ski do­sad sa­mo u frag­men­ti­ma, od ko­jih je naj­du­`i
bio pre­vod pri­zo­ra olu­je iz pe­ra pro­fe­so­ra Fe­hi­ma Baj­rak­ta­re­vi­}a
(„Pej­sa` u sta­roj arap­skoj po­e­zi­ji“, Zbor­nik u ~ast Bog­da­na Po­po­vi­}a,
Be­o­grad 1929). Ovo bi bio pr­vi ce­lo­vi­ti pre­vod mu­a­la­ke Imru­la Kaj­sa
na srp­ski.
Jo­van Ku­zmi­nac
Abu Nu­vas
VI­NO­PI­JA
Abu Nu­vas (Abū Nu­wās) je `i­veo na dvo­ru dvo­ji­ce ha­li­fa, ~u­ve­nog
Ha­ru­na el Ra­{i­da (Hā­rūn al-Ra­šīd, 786–809) i we­go­vog si­na El Emi­na
(Al-Amīn, 809–813), u do­ba naj­ve­}e mo­}i aba­sid­skog ha­li­fa­ta i naj­ve­}eg
sja­ja i sla­ve Bag­da­da s ko­jim se, ta­da, mo­gao me­ri­ti sa­mo Ca­ri­grad.
Kre­nuv­{i u rat pro­tiv bra­ta (ko­ga }e i ubi­ti), dru­gi Ha­ru­nov
sin, El Ma­mun (Al‑Ma’mūn, 813–833), po ce­lom Ho­ra­sa­nu, ko­ji mu je dat
na upra­vu, ra­za­slao je pi­sma ko­ja su se ~i­ta­la s pro­po­ve­da­o­ni­ca u xa­
mi­ja­ma, a u ko­ji­ma se El Emin okri­vqu­je {to je za pri­snog pri­ja­te­qa
iza­brao ~o­ve­ka po ime­nu El Ha­san ibn Ha­ni, po­zna­tog po na­dim­ku Abu
Nu­vas (=Lok­na­sti, jer mu ko­sa u uvoj­ci­ma pa­da na ra­me­na), pe­sni­ka,
be­stid­ni­ka i bo­go­hul­ni­ka, ko­ga je oda­brao da bi s wim u`i­vao u pi­}u, oda­vao se blu­du i gre­hu i skr­na­vio sve­ti­we.
15
El Ma­mun na­mer­no pre­}ut­ku­je da je Abu Nu­vas, ka­ko sve­do­~e we­go­
vi sa­vre­me­ni­ci, uqu­dan i pri­ja­tan, obra­zo­van i o{tro­u­man, raz­bo­rit
i du­ho­vit, re­~it, ve­li­ki zna­lac je­zi­ka (arap­skog, na­rav­no, jer je to
ta­da bio je­zik sve­ko­li­ke kul­tu­re, ma­da mu je per­sij­ski bio jed­na­ko
bli­zak) i je­zi~­ki sla­do­ku­sac, vr­sni po­zna­va­lac i pre­no­si­lac arap­
skih pre­da­wa, ve­o­ma do­bar po­zna­va­lac i ka­zi­va~ tu­|ih sti­ho­va, i sam
ve­li­ki pe­snik, je­dan od naj­ve­}ih u Ara­pa, ~o­vek ve­li­kog zna­wa ko­ji
ak­tiv­no u~e­stvu­je u dru­{tve­nom i po­li­ti~­kom `i­vo­tu.
Abu Nu­vas je, po maj­ci bio Per­si­ja­nac i ne ustru­~a­va se da se
pod­smeh­ne „pri­mi­ti­vi­zmu“ Ara­pa i po­hva­li „ci­vi­li­zo­va­nost“ Per­
si­ja­na­ca. Za­pra­vo, on ni­ka­ko ne vo­li no­mad­ski `i­vot arap­skih be­
du­i­na, me­|u ko­ji­ma je, po ta­da­{wem obi­~a­ju, pro­`i­veo jed­no vre­me,
ra­di {to bo­qeg upo­zna­va­wa sa iz­vor­nim je­zi­kom i pre­da­wem. Za we­ga
po­sto­ji sa­mo se­de­la~­ki, grad­ski `i­vot ko­ji pru­`a mno­ge u`it­ke. Za­to
on ni­kad ne okle­va da se na­ru­ga pe­sni~­koj kon­ven­ci­ji pla­ka­wa nad
tra­go­vi­ma na­pu­{te­nih sto­~ar­skih pre­bi­va­li­{ta, od­bi­ja­ju­}i op­{te
pri­hva­}e­ni uzor idi­li~­nog `i­vo­ta u pu­sti­wi. Evo jed­nog pri­me­ra:
Pu­sti na­pu­{te­nih na­se­qa ru­{e­vi­ne,
osta­vi ih ju­`nom ve­tru s ko­vi­tla­ci­ma pra­{i­ne,
ne­ka zub vre­me­na pla­~e {to su raz­va­li­ne.
Ja­ha­~i­ma ka­mi­la pre­pu­sti pu­sti­wu,
i ko­wa­ni­ci­ma na ati­ma {to se pro­pi­wu.
Za nas ni­je u`i­va­we u ~e­mu je be­du­i­ni­ma,
ne mo­`e­mo mi `i­ve­ti wi­ho­vim `i­vo­ti­ma.
Ov­de je `i­vot, ka­kvi be­du­i­ni i pu­sti­we,
i ka­kav je to `i­vot sve­den na mle­ka pi­je­we?!
Gde je pu­sti­wa, a gde kra­qev­ski dvo­ro­vi,
ne mo­gu se po­re­di­ti tr­go­vi i to­ro­vi!
Kao pe­snik, Abu Nu­vas je tra­di­ci­on
­ a­li­sta, i kao ta­kav po­ka­zu­
je svo­je „za­nat­sko“ ume­}e u pa­ne­gi­ri­ci­ma (ma­dīh) i ele­gi­ja­ma (ri­tā’), i
mo­der­ni­sta, i kao ta­kav po­ka­zu­je svo­ja iskre­na ose­}a­wa u vin­skim
(hamriyyāt) i qu­bav­nim (ġazal) pe­sma­ma (s tim {to je is­kre­ni­ji u qu­ba­vi
pre­ma mla­di­}i­ma, ne­go pre­ma `e­na­ma) i u pe­sma­ma o lo­vu (tar­diyyāt).
Ibn Man­zur (Ibn Manzūr, umro 1311) pre­neo je za­be­le­`e­no sve­do­~e­we
sa­mog Abu Nu­va­sa da mu je za stva­ra­we do­bre po­e­zi­je, ko­jom je sam za­
do­vo­qan, po­treb­no do­bro ras­po­lo­`e­we, lep am­bi­jent, pi­}e i dra­go
bi­}e, ili sa­mo na­ja­va da }e ono sti­}i. Pre i iz­nad sve­ga, Abu Nu­vas
je vi­no­pi­ja, i kao ta­kav ka­`e:
16
Osta­vi se biv­{ih sta­ni­{ta i wi­ho­vih tra­go­va,
iona­ko su jad­na bed­na, u ~e­mu je va­`nost wi­ho­va?
Vi­na pij, ba{ za­to {to nad wi­me sto­je za­bra­ne,
`i­vot ovo­ze­maq­ski pro­la­zi – sva­ka­ko pro­pad­ne.
^uj re­~e­ni­cu {to je pri po­gle­du na vi­no re­~e­na:
„Gle sun­ca jar­ko­ga, za nas u bo­ka­lu ulo­vqe­na!“
Abu Nu­vas ni­je od onih ko­ji svo­je po­ri­ve skri­va­ju, ve} ih ja­sno i
gla­sno sa­op­{ta­va, ne ma­re­}i za po­sle­di­ce. Ta­ko je, ka­`u, po­sle sle­de­}ih sti­ho­va bio uhap­{en, jer ha­li­fa Ha­run je ({to mu i ime El Ra­
{id ka­`e), bio pra­vo­ve­ran, or­to­dok­san.
Is­traj­na u mom pre­ko­re­va­wu,
stal­no je ra­~u­na­la,
da je raz­log u mo­me ne­zna­wu,
{to vo­lim dru­{tvo gre­{ni­ka.
S pre­ko­rom je ju­trom po­ra­ni­la
pa je i moj od­go­vor do­bi­la,
da ja ne­}u `i­vot pra­ved­ni­ka,
i da mi se ne obra­}a s pre­ko­rom,
jer ja sa­mo svo­je `e­qe slu­{am,
i sa sve­{}u i sve­snom na­me­rom,
za­bra­we­no ho­}u da upo­znam.
Po­go­to­vo kad uvi­deh,
da mi sre­}a i bla­`en­stvo od­mah do­la­ze,
od le­po­ta {to se u ovom sve­tu na­la­ze.
A to mi je bo­qe i iz­ve­sni­je,
neg od onog sve­ta i{­~e­ki­va­we,
O ~e­mu je sve mo­je zna­we – pu­sto na­ga­|a­we.
Ni­ko jo{ ni­kad ne do­|e da nas iz­ve­sti,
u raj li se il’ pa­kao ide po­sle smr­ti.
Ali Abu Nu­vas se ne od­ri­~e svo­je brit­ke re­~i i du­ho­vi­to­sti, ko­je
se vi­de i u ovim sti­ho­vi­ma:
I ja sam pla­kao,
al’ ne nad osta­ci­ma pre­bi­va­li­{ta,
ni­ti sam qu­bav imao
pa da pla­~em {to se se­li i {to me na­pu­{ta.
Ne­go sam lio su­ze gor­ke,
zbog jed­ne iz­re­ke na­{eg Pro­ro­ka,
ona mi iza­zva su­za po­to­ke,
ona me to­li­ko ras­pla­ka.
Re~ je o za­bra­ni vi­na pi­je­wa,
ka­ko nam je pre­ne­to,
17
zbog to­ga do­|e do pla­ka­wa,
zbog vi­na ko­je nam je uze­to.
Al’ ja ga pi­jem i is­pi­jam, sve ga hva­le­}i,
{to }u ~i­nit, znaj, i sa osam­de­set na gr­ba­~i.
***
Sle­di kra­}i iz­bor iz Abu Nu­va­so­ve vin­ske po­e­zi­je. U pre­vo­du,
{to se vi­di ve} i iz na­ve­de­nih sti­ho­va, uglav­nom od­stu­pam od iz­vor­ne
for­me di­sti­ha, lo­me­}i ve­}i deo po­lu­sti­ho­va, ~i­me, ka­ko mi se ~i­ni,
po­sta­ju lak­{i za ~i­ta­we.
LE­^E­WE BOQ­KOM
18
Osta­vi me, pre­sta­ni sa grd­wom,
{to se bra­ni to je sla­|e,
le­~i­ti me mo­`e{ sa­mo mo­jom boq­kom,
to }u pri­hva­ti­ti ra­|e.
Vi­na ~i­stog du­kat­nog mi daj,
s wim se ne zna {ta je tu­ga,
ni ka­men mu bli­zu ne pu­{taj,
po­pi­}e ga kao du­ga.
Kad s bo­ka­lom u ru­ci kre­nu,
no} je bi­la mr­kla, naj­mr­kli­ja,
al’ kad nam se li­cem okre­nu,
oba­sja se ce­la pro­sto­ri­ja.
Iz bo­ka­la nam si­pa­{e:
vi­na ~i­stog, pro­zir­nog,
kao da ga za­hva­ta­{e
s iz­vo­ra ne­za­mu­}e­nog;
vi­na {to je od vo­de bi­stri­je,
pa ne mo­`e s wo­me da se me­{a
jer je mut­na i jer mu ne do­li­ku­je.
Je­di­no sa sve­tlo­{}u da se po­me­{a,
ta bi me­{a­vi­na, uisti­nu, od­go­va­ra­la,
iz we bi se jo{ i no­va sve­tla ra­|a­la.
Kad vi­no kru­`i me| mom­ci­ma,
{to `i­vot je pred wi­ma,
ko­ji­ma se ni­{ta ne de­{a­va,
{to ni­je po wi­ho­vim proh­te­vi­ma,
za tim ja pla­~em, a ne za me­sti­ma,
u ko­ji­ma su pre­bi­va­le Hind i Esma.
Da­le­ko bi­lo da za dra­gu po­dig­nu {a­to­re,
a u wih de­ve i ov­ce u|u kô u obo­re!
^uj ti {to se na fi­lo­zof­sko zna­we po­zi­va{,21
mno­go si na­u~
­ io al’ pu­no i za­bo­ra­vqa{.
Ne va­qa da se gre­{ni­ku us­kra­ti opro­{taj,
jer, po ve­ri, to je pre­zir – bar to­li­ko znaj.
RA­DOST U ^A­[I
Pu­sti na­pu­{te­no sta­ni­{te,
{ta ti ono tre­ba,
kô {to me­ne ni­je bri­ga,
{to me op­~i­ni pr­sa­ta Zej­ne­ba,
kad me je op­~i­ni­la „va­vi­lon­ka“,
mi­slim, na­rav­no, na vi­no,
ko­je mi je naj­sli~­ni­je,
jer je kao i ja bez­det­no.
Vo­da je mut­na,
i me­{a­wu s vi­nom ona se ne pri­sto­ji,
ne zna ona, kao ono, do ko­sti­ju da pro­stru­ji.
Kad ko vi­no oku­si,
pa mu se od we­ga za­vr­ti u gla­vi,
tad na we­gov ra­zum, ti za­bo­ra­vi!
Jed­ne mra~­ne no­}i
po­|oh s mom­ci­ma,
a sr­ca im, `ed­na vi­na,
us­trep­ta­la u gru­di­ma,
po­|o­smo do vi­na­ra,
a do ku­}e we­go­ve pre­va­li­smo pu­te
i za­o­bi­|o­smo dvo­ro­ve.22
Iz pr­vo­ga sna se tr­`e
na na{ no}­ni do­la­zak,
ko­jem je Onaj Go­re je­di­ni bio sve­dok.
Na­pra­vi se da spa­va,
pla­{e­}i se ne­vo­qe,
uz­lu­pa mu se sr­ce: ko li ga uz­ne­mi­ra­va?
Iza po­~in­ka ode mir po­ste­qe.
Kad ga po­zva­smo po ime­nu,
ras­pr­{i se bo­ja­zan we­go­va,
pa se op­se­ti da mu je ku­}a go­sto­qu­bi­va.
Oda­zi­va­ju­}i se, po­ju­ri ka vra­ti­ma,
21 – Obra­}a se jed­nom mu­ta­zi­lij­skom gla­ve­{i­ni ko­ji je bio na­ro­~i­to strog i rev­no­stan u neo­
do­bra­va­wu sva­kog gre­ha i ne­po­slu­{no­sti u od­no­su na ver­ske za­bra­ne. Mu­ta­zi­li­je su, ina­~e,
tvor­ci islam­ske spe­ku­la­tiv­ne dog­ma­ti­ke.
22 – Pro­dav­ni­ce vi­na i kr~­me bi­le su uglav­nom skraj­nu­te da­le­ko od o~i­ju qu­di.
19
~u­do jed­no ko­li­ko se ob­ra­do­va go­sti­ma.
Od­boj­no­sti ne­sta­de i on nam se po­klo­ni,
pra­vim mi­sli­ma zle slut­we ot­klo­ni.
U|i­te, re­~e, sva­ki nek je po­zdra­vqen,
ba{ ste me po­~a­stvo­va­li,
moj dom vam je uvek otvo­ren,
u we­mu ste uvek do­bro­do­{li.
On­da do­ne­se sve­tiq­ku i oba­sja oda­ju,
a na­do­hvat ru­ke sto­ji
sve {to mu tre­ba i {to je na pro­da­ju.
Skra­ti do­bro­do­{li­cu, za­va­pi­smo,
da­vaj {to se pro­da­je,
tam­na no} sa svo­jim okri­qem,
ne­}e ve­~i­to da tra­je!
Iz­ne­se nam ru­`i­cu, a ona mla­da,
ra­dost je u ~a­{i i kô da kip­ti iz­gle­da.
Dok ju je iz­no­sio pred pi­ju­}u dru­`i­nu,
opoj­ni i ja­ki mi­ris sve ih re­dom za­pah­nu.
Utom i pe­va­~i­ca s lut­wom do­|e,
a ta­kva je da te ~e­`wa, kad je vi­di{,
ni­kad ne pro­|e.
Po­ji­{e nas ~a­{a­ma stal­no iz­no­va,
tek {to jed­nu od­ne­su, kad sti­`e no­va.
Pe­va­{e nam pe­smu {to je od­je­ki­va­la,
o ~e­`wi qu­bav­noj {to se ja­vi­la,
kad je mu­wa ne­bo na za­pa­du za­pa­ra­la.
Za­qu­bqe­ne me­|u na­ma spo­pa­de pla­ka­we,
po­sle ra­do­sti i ve­se­qa na­sta ri­da­we.
Dok se jed­ni ve­se­li­{e,
a dru­gi pla­ka­{e zbog qu­ba­vi,
na no­}i tam­noj odo­ri,
zna­ci we­nog od­la­ska po­sta­{e vi­dqi­vi.
Zve­zda Si­ri­jus za­{la je ve} bi­la,
dok su Vla­{i­}i ble­de­li, jer je zo­ra
ju­tar­wu ha­qi­nu obla­~i­la.
SVE­TLOST OD VI­NA
20
Se­tiv­{i se pi­}a uju­tru, za zo­re,
na­mah se ora­spo­lo­`io,
za­bo­ra­viv­{i da ga je pe­tao, ma­lo­pre,
ku­ku­ri­ka­wem svo­jim ozlo­vo­qio.
Ne­ka pe­tlo­va na svo­jim bu­wi­{ti­ma,
nek ku­ku­ri­~u i mla­ta­ra­ju kri­li­ma,
a ti pa­zi zo­ru pi­}em da pre­sret­ne{,
da u to­me ne {kr­ta­ri{ i ne tvr­di­~i{,
zbog tog {to je ra­no, da se ne us­te­`e{!
Ju­tar­we je pi­}e kô sva­nu­}e za ma­mur­nog,
s ~a­{om u ru­ci ju­trom za­te­~e­nog,
s pri­ja­te­qem {to u`i­va u pi­je­wu vi­na,
~i­je {a­le i do­set­ke naj­bo­qa su du­{i hra­na.
Raz­bu­dih ga, kad ga je no} ve} bi­la smu­ti­la,
i do­|e k se­bi jer mu se gla­va opet iz­bi­stri­la.
On­da za­tra­`i sve­tiq­ku da oda­gna tmi­nu,
a ja re­koh: „Sta­ni ma­lo, do­voq­no je,
da nam sve­tli sve­tlo ko­je je u vi­nu.“
Na­suh mu ga u ~a­{u sta­klen­ku,
pa je do sva­nu­}a imao sve­tiq­ku.
PLA^ NAD KA­ME­WEM
Jad­ni­~ak se za­u­sta­vqao
raz­go­va­ra­ju­}i s ru­{e­vi­na­ma u pa­du,
a ja sam za­staj­ki­vao
ras­pi­tu­ju­}i se za kr~­mu u gra­du.
Pla­kao je nad raz­va­li­na­ma,
osta­lim od onih ko­ji mi­nu­{e,
a ple­me­nu Be­ni Esad pri­pa­da­{e.
Sa­mo re­ci mi: „Ko oni bi­{e?“
Ko to be­hu Te­mim, Kajs i dru­ga ple­me­na,
iza ko­jih osta­{e tra­go­vi sta­ni­{ta?
E, pa evo od­go­vo­ra za sva vre­me­na:
„Kod Bo­ga su be­du­i­ni – ni­ko i ni­{ta!“
Ne na­pla­ka se ko pla­~e nad ka­me­wem,
ne umi­ri sr­ca ko ~e­zne za {a­to­ra ko­~i­}em.
Ko­li­ka je raz­li­ka iz­me­|u onog
{to opi­su­je vi­no u go­sti­on
­ i­ca­ma
i nad jar­ko­vi­ma oko {a­to­ra ras­pla­ka­nog,
ucve­qe­nog nad {a­tor­skim po­trep­{ti­na­ma. Osta­vi se onog
~e­ga ne­ma i pij vi­na,
sta­ro­ga, bo­je `u­te po­put du­ka­ta,
pa da bu­de{ du­ha od te­la odvo­je­na.
Uzmi ga iz ru­ke mom­ka u po­jas uteg­nu­ta,
vit­ka i pra­va po­put gra­ne, po­put pru­ta.
Zar ne vi­di{ tu le­po­tu na ze­maq­skom {a­ru,
21
i }i­lim {to zve­zde La­va na weg pro­sti­ru.23
Iza­tka ga, i{a­ra ga i iz­ve­ze pro­le­}e,
otu­da na we­mu ta­kvo i to­li­ko cve­}e.
Vi­nom se upot­pu­ni­{e na­{a sta­wa,
i u `i­vo­tu ot­kri­smo no­va u`i­va­wa,
pa pij i na vi­no tro­{i ne­{te­di­mi­ce,
ne go­mi­laj da­nas ni­{ta,
iz stra­ha od be­de su­tra­{wi­ce.
Ko­ri­te­qu moj, ~e­mu pre­na­gqi­va­we,
zar ja ni­~im na za­slu­`ih pra­{ta­we?
Da se ra­di o sa­ve­tu, pre­kor bih ti pri­hva­tio,
al’ ne mo­gu kad si pre­kor na za­vi­sti sa­gra­dio.
ZA­DO­VOQ­STVO PI­]EM I MLA­DI­]EM
Od ju­tra sam se pre­da­vao u`i­ci­ma,
ni­ma­lo se ne sti­de­}i,
taj­ne svo­je na vi­de­lo iz­no­se­}i.
Ono­me {to sam ja `e­leo i {to sam ~i­nio,
qu­di ne pri­da­va­hu va­`no­sti,
pa ne mo­rah tra­`i­ti da mi se opro­sti.
Vi­dev­{i no­}i u za­se­di ka­ko vre­ba­ju:
ko­li­ko mi jo{ osta vre­me­na,
ba­cio sam se na u`it­ke, da me ne pre­tek­ne sud­bi­na.
Od `i­vo­ta sam se za­do­vo­qio ~a­{om i mla­di­}em,
~i­ju je le­po­tu opi­sa­ti te­{ko i naj­ra­zum­ni­jem.
Vi­no u kri­lu No­je­vu od­ga­ja­no,
do­no­si mi mom­~e ja­kih be­da­ra,
vit­ko i u stru­ku ta­na­no,
oka `i­va i oka klo­nu­la,
bli­sko, pa se uda­qa­va,
sa­stan­kom i ra­stan­kom ubi­ja i o`i­vqa­va.
Li­ce mu si­ja sun­~e­vom sve­tlo­{}u,
a pr­sa mu kô pun me­sec,
{to raz­go­ni ta­mu no­}u.
Ras­kop­~a li mu se ko­{u­qa na gru­di­ma,
iz we }e iz­vi­ri­ti me­sec za u{ta­pa,
ta­kva }e se sli­ka po­ka­za­ti qu­di­ma.
Bo­qe to neg upu­{ta­we u rat­no hu­{ka­we,
22
23 – Na arap­skom nu­trat al-asad – tri zve­zde u sa­zve­`|u La­va (ta~­ni­je, u Ra­ku): Asel­li, Bo­re­a­lis i
Austra­lia s ma­gli­com iz­me­|u wih. O~i­to da Abu Nu­vas ho­}e da ka­`e da je cvet­ni }i­lim
de­lo ki­{e od tih zve­zda.
za me­ne je to bo­qe i od iz­la­ska na kla­we.24
Ka­kvog do­bra mo­`e bi­ti u qu­di­ma,
me| ko­ji­ma kru­`i ~a­{a smr­ti
no­{e­na na za­o{
­ tre­nim ko­pqi­ma,
ko­ji se za do­bar dan i do­bro ve­~e,
po­zdra­vqa­ju o{tri­com sa­ba­qa,
{to ih ne­mi­nov­no od­vo­de put gro­ba­qa.
MU­KA I U@I­TAK
Kad te sko­li bri­ga ne­ka,
u ~a­{i joj na­|i le­ka.
Uzmi vi­na va­vi­lon­skog do­zu,
onog {to od Bo­sre do Ira­ka,
po­svu­da mu vi­di{ lo­zu,
ko­ja ne zna dru­ge va­tre,
ni­ti ko­tla uza­vre­la,
sem to­plo­te sun­ca vre­la,
i ko­vi­ta vru­}a ve­tra.
To je vi­no {to mi­ri­{e od mo­{u­sa opoj­ni­je,
a od {a­fra­na je mi­o­mi­ri­sni­je.
Br­zo se pri­pre­mim, po­hi­tam, po­`u­rim,
da du­{u ne mu­~im, da ne pre­`ed­nim,
pa pra­vo ku­}i tr­gov­ca vi­nom,
onom {to se obo­ga­tio, onom u li­cu mra~­nom.
A u ku­}i kod we­ga: me­{i­na, kr­~a­ga, bo­ka­la i vr­~e­va,
ta­kvih da se ~o­vek od jed­nog na­pi­je i uspa­va.
Me­{i­ne mu cr­ne bo­je, a kr­~a­zi cr­ve­ni,
u ku­}i mu Abi­sin­ci i Gr­ci za­po­sle­ni.
Pro­da­va­~i­ci ko­ja ta~­nu me­ru od­me­ru­je,
a ~i­ja je me­ra, uvek, na {te­tu mu­{te­ri­je,
du­ka­ta da­doh, a ona klim­nu gla­vom,
si­gur­na da sam za ne­kom opa­~i­nom.
Za­tra­`ih da pro­dr­ma kr­~a­ge i sta­re po­ka­`e,
ona re­~e da za vi­no jam­~i, da ni­kad ne la­`e.
Zar ne vi­dim da su im se iz­bri­sa­li zna­ko­vi,
kao {to se od bi­va­ka po­iz­bri­{u tra­go­vi.
To je vi­no za kra­qev­ske po­dru­me,25
24 – Mi­sli se na kla­we `i­vo­ti­wa ko­je se pri­no­se na `r­tvu. Po­sto­ji ta­kav pra­znik ko­ji pa­da de­
se­tog da­na me­se­ca zul­hi­xe (dū-l-hi­ğ­ğa, a to je dva­na­e­sti me­sec mu­sli­man­ske lu­nar­ne go­di­ne).
25 – Kod Fi­ru­za­ba­di­ja na­la­zim da je ratl (ratl) me­ra od dva­na­est oka, a da oka sa­dr­`i ~e­tr­de­set
dra­ma. U [ka­qi­}e­vom re~­ni­ku tur­ci­za­ma pak sto­ji da oka iz­no­si 1,823 kg, a dram 3,207 g,
ali po­zna­to je da su se te me­re raz­li­ko­va­le od kra­ja do kra­ja, kat­kad i dra­sti~­no, pa su ta­ko
po­sto­ja­le bag­dad­ska, alep­ska, da­ma­ska, bej­rut­ska, ka­ir­ska, stam­bol­ska i dru­ge oke.
23
ne mo­`e tu bi­ti ni­ka­kve uj­dur­me!
Upi­tah je za ce­nu ra­tla?26
„Du­kat“ – ona mi je re­kla,
pa ja do­bih ne­kol’ko me­{i­na,
~i­ja be­{e po­ve­}a te­`i­na.
Pre­ve­zoh ih ~am­cem; sve ho­te­}i kri­{om,
al’ se one oda­va­hu mo­{u­snim mi­ri­som:
do mo­ma­ka s ko­ji­ma sam se­dio i pio,
i ko­je sam uvek i sa­mo hva­lio,
me| ko­ji­ma ja opa­kog ni­sam na­la­zio.
Omo­gu­}ih i se­bi i wi­ma u`i­tak pi­je­wa,
eto ti mo­je mu­ke i u`i­va­wa.
Ne bu­de l’ mi ta kri­vi­ca od Bo­ga opro­{te­na,
na dan stra­{no­ga su­|e­wa,
gro­zna }e mi ka­zna bi­ti do­su­|e­na.
***
Zar bi Abu Nu­vas mo­gao ova­ko pe­va­ti da ni­je `i­veo u vi­so­ko
raz­vi­je­noj ci­vi­li­za­ci­ji? Se­}am se jed­ne svet­ske edi­ci­je po­sve­}e­ne
sta­rim ci­vi­li­za­ci­ja­ma u ko­joj je uz Gr~­ku ve­zi­va­na mu­drost, uz Rim –
ras­ko{ i sjaj, splen­did­nost, a uz islam – uz­vi­{e­nost, ma­je­stet. Ar­nold
Tojn­bi pak, u svo­joj Stu­di­ji isto­ri­je, sme­{ta aba­sid­ski ha­li­fat u
one ci­vi­li­za­cij­ske vr­hun­ce po­sle ko­jih ne­mi­nov­no sle­di pad.
Abu Nu­vas (Al-Hasan ibn Hā­nī al-Haka­mī) ro­|en je oko 760. u Ahva­zu
(da­na­{wi Iran), a umro (mo­`da umo­ren) iz­me­|u 813. i 815. u Bag­da­du.
Iz­vor­nik iz ko­jeg su pre­ve­de­ni sti­ho­vi i pre­ma ko­jem je sa­~i­wen
naj­ve­}i deo be­le­{ke je El Mak­di­si­je­va kwi­ga Ko­ri­fe­ji arap­skog pe­
sni­{tva u do­ba Aba­si­da (Anīs al-Maq­di­sī: Uma­rā’ al-ši’r al-’ara­bī fī al-’asr
al-’Ab­bā­sī), XII iz­da­we, Bej­rut 1979.
Jo­van Ku­zmi­nac
24
26 – U ori­gi­na­lu sto­ji dah­kan­ske; da­hqan je re~ per­sij­skog po­re­kla i zna­~i uprav­nik obla­sti.
]i{ti Blom
PESME
Preveo s norve{kog Rado{ Kosovi}
Vihor sam s planina
jurim u sedam pravaca s uli~nog }o{ka
gde se Feni~ani Grci Rimqani Jevreji Mavri Indijci Romi
svakodnevno okupqaju
Wihovi okre~eni glasovi moje su molitve
vode do Boga zamr{enim spletovima nervnih puteva
@ig sam
drhtim kad `igo{em
Glava mi je zvezda
o~i bademi
ruke obrana vinova loza
Pi{em vrhovima prstiju
dok zora rudi nad obli`wim planinskim rezervatom
molim za opro{taj
zbog tame
Zelena sam i lepa
stari zglobovi krckaju
iz mog seoskog srca isijava trideset sunaca
***
Isus Hrist sedi na svom uobi~ajenom mestu u baru
zalizane kose
ispeglanih pantalona
u ~istoj ko{uqi
Napoqu, u mraku, na trgu,
drve}e podrhtava na buri
~amci stradaju
hiqadugodi{wi Mavri
i Afrikanci {to poti~u ju`no od Sahela
bore se za `ivot, nagi, u talasima
25
Nalet vetra otvara crkvene dveri
da bi svako mogao u}i
Ove lude svete ve~eri
svi smo du`ni
da ~astimo Pijanca
gosti smo za pri~esnim {ankom
***
Ovo ve~e pripada psima lutalicama
ska~u u sva krila
le`u kraj nogu
li`u mrqe mesa i piva s tawira
spavaju pod stolovima
izlaze za qudima
mahnito jure niz sokake
di`u repove u no}i bez zvezda
{enlu~e u tami
***
Plavi grozdovi poqubaca
vise s vinove loze
prinosim ih usnama
slatkim poput gro`|a
uspaqeni
piju mi s usana
***
Laste su uskome{ane misli `eqne puta
stojim na putawi kojom dole}u
cedim `ivot iz sutona
i sve bele`im u Lorkinu svesku
Sad ptice `ure da nahrane porod
no} brzo pada ovde na ivici Evrope
gde oblaci prolaze
i sirene pevaju ka dalekom obrisu qudi
zbijenih na uzanoj kobilici
dok plutaju po bo`jem hiru
***
26
Zevam i ujedno pevam
neuporediva pesma udaha
o onome {to }e do}i
trupkam po mojoj prokletoj zemqici
ve~ita zaqubqenost iz dana u dan
zbijeni oko drvenog stola
osvetqeni plamenom sve}a
vino u obrazima
i posledwi obed u ustima
opkoqeni tamom
]I[TI BLOM ro|ena je 1953. Debitovala je 1972. godine romanom Slika ~oveka. Svestrana spisateqica koja se bavim mnogim
temama, pi{e romane, poeziju, pripovetke i de~ju kwi`evost, fotograf je, kolumnista i kwi`evni kriti~ar. Kao ~lan uprave Udru`ewa kwi`evnika Norve{ke, a potom i norve{kog PEN centra, organizovala je i predvodila mnoge delegacije kwi`evnika po svetu, pored ostalog i u Palestini, Nikaragvi, Iranu i Jemenu. U Jemenu je
delegacija uspela da oslobodi pisca Mensura Raxiha, koji je deset
godina proveo u zatvoru, optu`en za ubistvo koje nije po~inio.
Na srpski jezik preveden je wen roman Mrqe (Prosveta, Beograd,
2004). Pesme koje Mostovi u ovom broju objavquju uz saglasnost autorke, uzete su iz wene posledwe zbirke Prvi obi~an dan (izdava~
Oktober, 2014). Autorka ih naziva svojim „andaluzijskim pesmama“,
jer su mahom nastale „na terasici stare ku}e u jednom malom belom
andaluzijskom selu.“
Rado{ Kosovi}
27
Sti­ven Mil­ha­u­zer
[A­MAR
Pre­veo sa en­gle­skog Ser­gej Ma­cu­ra
28
VOLTER LA[ER. Jed­ne sep­tem­bar­ske ve­~e­ri ka­da se Vol­ter
La­{er vra­}ao iz gra­da po­sli­je mu­ko­trp­nog cje­lo­dnev­nog ra­da i
pri­la­zio auto­mo­bi­lu na par­king mje­stu sta­ni­ce, iz­me­|u dva auto­
mo­bi­la je is­tu­pio je­dan ~o­vjek, pri­{ao mu i ja­ko ga o{a­ma­rio. La­
{er je bio ta­ko za­be­zek­nut da se ni­je ni po­ma­kao. ^o­vjek se okre­nuo
i `u­stro se uda­qio. La­{er je bio kru­pan ~o­vjek, od me­tar i osam­
de­set pet, {i­ro­kih ra­me­na i sna­`nog vra­ta. Ni­ko se ni­je usu­dio da
ga uda­ri od {e­stog raz­re­da. Jo{ se to­ga sje­}ao: Xi­mi Kju­bek ga je
gur­nuo u pr­sa, a La­{er je za­mah­nuo ta­ko ja­ko da je Kju­be­ku slo­mio
nos. La­{er se osvr­nuo. Onaj ~o­vjek je ne­stao, a ne­ko­li­ko put­ni­ka
iz pre­vo­za {et­ka­lo se do auto­mo­bi­la. Na tre­nu­tak je imao osje­}aj
da je sve to sa­wao: iz­ne­nad­nu po­ja­vu ne­znan­ca, {a­mar, ne­sta­nak.
Obraz mu je bri­dio: ~o­vjek ga je ja­ko o{a­ma­rio. La­{er u|e u auto­
mo­bil i kre­nu ku­}i. Dok je pro­la­zio is­pod kon­struk­ci­je `e­qe­zni~­
kog mo­sta, pre­sje­cao Glav­nu uli­cu i vo­zio se uli­ca­ma oivi­~e­nim
obi~­nim i gor­skim ja­vo­rom, ne­pre­kid­no se pri­sje­}ao sce­ni­ce na
sta­ni~­nom par­kin­gu. ^o­vjek je imao oko me­tar osam­de­set, ~vr­stu
gra­|u, `u­to­mr­ki ki­{ni man­til, i bio bez {e­{i­ra. Bi­lo je te­{ko
upam­ti­ti mu li­ce, iako ni­je ni po­ku­{ao da ga sa­kri­je i u stva­ri je
gle­dao pra­vo u La­{e­ra. Upa­dqi­vo mu je bi­lo ne­{to sa o~i­ma: qu­
tit i od­lu­~an po­gled; ne ta~­no bi­jes – vi­{e kao hlad­na uvje­re­nost.
^o­vjek ga je uda­rio je­dan­put: ja­ko. On­da se uda­qio. La­{er se za­u­
sta­vi po­red dru­ma i po­gle­da li­ce u re­tro­vi­zo­ru. Ni­je bio si­gu­ran,
ali obraz je iz­gle­dao ma­lo ru­me­no. Ukqu­~io se na ko­lo­voz. Onaj
~o­vjek mo­ra da ga je po­br­kao sa ne­kim dru­gim. Lu­dak, ne­ki ma­ni­
jak bez li­je­ko­va, tre­ba da ih dr­`e pod kqu­~em. Ali ni­je iz­gle­dao
lu­da~­ki. Mo­`da ne­ki kli­jent, u du­go­vi­ma do gu­{e, ne­za­do­vo­qan
re­zul­ta­ti­ma in­ve­sti­tor­skog port­fo­li­ja na po­sr­nu­lom tr­`i­{tu.
Ili je mo­`da La­{er ne­ko­ga uvri­je­dio da za to i ne zna, ~o­vjek ga
je sli­je­dio iz gra­da, i sve to zbog jed­ne o{tre ri­je­~i, ne­str­pqi­vog
po­gle­da, uvre­dqi­ve re­~e­ni­ce, ne­ma on vre­me­na za bu­da­le, udar­ca
lak­tom na uli­ci. ^o­vjek ga je po­gle­dao rav­no u o~i. La­{er }e o to­
me po­raz­go­va­ra­ti sa `e­nom. @i­vje­li su tu dva­de­set {est go­di­na i
ni­kad mu se ni­je do­go­di­lo ni­{ta sli~­no. Za­to se i dr­`i­te po­da­qe
od gra­da, pu­tu­je­te du­go u pre­vo­zu. Ne­ko­li­ko uli­ca od pla­`e skre­nuo
je u svo­ju uli­cu, gdje su se svje­tla ve} upa­li­la. Mo­ra da su se upa­
li­la i u ci­je­lom gra­di­}u dok se on vo­zio sa sta­ni­ce. Ka­ko li mu je
sa­mo to pro­ma­klo? Onaj ~o­vjek ga je iz­ne­na­dio. Ni­je imao vre­me­na
da re­a­gu­je. Ni­su mu se svi­dje­le ~o­vje­ko­ve o~i, ni­je mu se svi­dje­la
po­mi­sao na to da sa­mo sto­ji ne ~i­ne­}i ni­{ta. Bi­lo je vje­ro­vat­no
pre­ka­sno da po­zo­ve po­li­ci­ju – ~o­vjek }e ve} bi­ti pre­da­le­ko. Ana }e
zna­ti {ta da ra­de. La­{er se do­ve­zao na pri­laz i ostao ne­po­mi­~an
u za­mra­~e­nom auto­mo­bi­lu. ^o­vjek ga je mr­ko po­gle­dao: si­gur­no je
ta­ko bi­lo. Tre­ba­lo je da ga raz­va­li pre­ko usta. Xi­mi Kju­bek no­sio
je za­voj na li­cu dvi­je sed­mi­ce. La­{er je pre­{ao pre­ko plo~­ni­ka
i ste­pe­ni­ca na pred­wem tre­mu. U hod­ni­ku je omi­ri­sao pe­~e­nu go­
ve­di­nu i bo­si­qak. Sa­~u­va­}e svo­ju ne­zgo­du za po­sle ve­~e­re. ^o­vjek
mu je iz­rav­no pri­{ao i o{a­ma­rio ga: ja­ko. Dok je ka­~io {e­{ir,
shva­tio je da o to­me ne­}e raz­go­va­ra­ti sa Anom, ko­ja mu je pri­la­zi­
la. „Zva­la je Kej­ti – do­la­zi u su­bo­tu. Re­kla sam da mo­`e. Mi­slim,
{ta sam dru­go mo­gla? O, i Xen­ko­vi~ je osta­vio po­ru­ku. Ka­`e da
te ni­ka­ko ne mo­`e ulo­vi­ti. @e­li da mu se ja­vi{. Haj­de, daj mi to.
Ka­ko si pro­veo dan?“
NA[ GRADI]. Na{ gra­di} na ju­gu ome­|u­je pje­{~a­na jav­na
pla­`a ko­ja sto­ji na­spram vo­da Lon­gaj­lend­skog mo­re­u­za a na sje­
ve­ru po­jas bo­ro­ve i hra­sto­ve {u­me. Na is­to­ku le­`i je­dan ve­li­ki
in­du­strij­ski grad, gdje uli­ce sa oro­nu­lim ci­gle­nim fa­bri­ka­ma
raz­bi­je­nih pro­zo­ra uz­mi­~u pred kvar­to­vi­ma no­vih de­se­to­sprat­nih
stam­be­nih kom­plek­sa ko­ji se di­`u iz­nad re­no­vi­ra­nih dvoj­nih ku-­
}a sa tri­je­mom na oba spra­ta. Na za­pa­du le­`i imu}­ni gra­di} sa pe­
to­sob­nim ku­}a­ma po­dig­nu­tim na se­os­ kim dru­mo­vi­ma, s pri­vat­nom
pla­`om, ko­wi~­kom aka­de­mi­jom sa otvo­re­nim ma­we­`om i ha­lom, i
lu~­kim jah­ting klu­bom gdje su gli­se­ri i tr­ka~­ke je­dri­li­ce pri­ve­
za­ne za plu­ta­ju­}e mo­lo­ve. Mi vo­li­mo da o se­bi mi­sli­mo kao da smo
na po­la pu­ta: imu}­ni, ka­ko stva­ri sto­je, sa xe­po­vi­ma bo­gat­stva na
oba­li i Sa­ska­tak Hi­lu, ali sa mno­{tvom skrom­nih di­je­lo­va gdje
qu­di ra­de na­por­no i bo­re se da sa­sta­ve kraj sa kra­jem. U ovom na­
~i­nu raz­mi­{qa­wa ima i iz­vje­sne do­ze sa­mo­za­va­ra­va­wa, ko­je smo
sa­vr­{e­no svje­sni – go­di nam da mi­sli­mo o se­bi kao u sre­di­ni, ~ak
ako smo i, ka­ko sta­ti­sti­ka po­ka­zu­je, da­le­ko iz­nad na­ci­o­nal­nog
pro­sje­ka u do­hot­ku po gla­vi sta­nov­ni­ka. Prem­da smo na li­ni­ji
grad­skog pre­vo­za za Men­hetn, mno­gi od nas ra­de ba{ ov­dje u gra­di-­
}u ili u ve­}im cen­tri­ma na ne vi­{e od po­la sa­ta vo­`we. U ve­}i­ni
slu­~a­je­va trav­wa­ci su nam ured­ni, uli­ce do­bro po­plo­~a­ne, sta­bla
nam jed­nom go­di­{we ore­zu­ju qu­di sa na­ran­~a­stim {qe­mo­vi­ma ko­ji
sto­je u ko­{a­ra­ma na­kraj vi­so­kih di­za­li­ca. Na{ {kol­ski si­stem
29
me­|u naj­bo­qi­ma je u okru­gu – vje­ru­je­mo u obra­zo­va­we i do­bro pla-­
}a­mo na­stav­ni­ke. Na­{a Glav­na uli­ca je `i­vah­na, sa ka­fi­}i­ma i
re­sto­ra­ni­ma i ve­li­kom rob­nom ku­}om, upr­kos no­vom tr­`nom cen­tru
kod auto-pu­ta broj 7. Po­{to se na­la­zi­mo na li­ni­ji grad­skog pre­
vo­za, ne osje­}a­mo da smo odvo­je­ni od sre­di­{ta zbi­va­wa, kao da smo
za­bi­je­ni u Ver­mon­tu ili Mej­nu, iako smo isto­vre­me­no sret­ni {to
ne `i­vi­mo u me­tro­po­li i po­no­si­mo se ma­lo­va­ro­{kom at­mos­fe­rom
za­sje­we­nih uli­ca, dvo­ri­{nih ras­pro­da­ja, i go­di­{wom ve­~e­rom
va­tro­ga­snog dru­{tva. Ali ne­moj­te se za­va­ra­ti, ni­smo mi ni­ma­lo
sta­ro­mod­ni, bi­lo da je u pi­ta­wu na­{a no­va di­rek­ci­ja fa­bri­ke po­
lu­pro­vod­ni­ka bi­lo na­{i vr­hun­ski bu­ti­ci, osim ako se ne ra­di o
na­{em grad­skom ze­le­ni­lu iz se­dam­na­es­ tog vi­je­ka, sa re­sta­u­ri­ra­
nom kr~­mom iz osam­na­e­stog vi­je­ka gdje je na­vod­no pre­no­}io Xorx
Va­{ing­ton. Ve­}i­na nas zna da smo sret­ni {to `i­vi­mo u ova­kvom
gra­di­}u, gdje je sto­pa kri­mi­na­la ni­ska a sla­na vo­da na ko­ji mi­nut
auto­mo­bi­lom. Shva­ta­mo i to da se ne­ko­me iz dru­gog kra­ja, ne­ko­me
ko je raz­o­~a­ran ili ne­sre­tan, ne­ko­me ko­me `i­vot ni­je is­pao ona­ko
ka­ko je mo­gao, na{ gra­di} mo­`e ~i­ni­ti kao da po­ka­zu­je iz­vje­snu sa­
mo­do­voq­nost, ~ak i iz­vje­{ta­~e­nost. Shva­ta­mo da se, za ta­kvu oso­bu,
mo­`e na­}i do­sta to­ga ne­do­pa­dqi­vog, u gra­di­}u po­put na­{eg.
30
PO NO]I. Usred no­}i Vol­ter La­{er se pro­bu­dio po­red `e­ne
i smje­sta se sje­tio do­ga­|a­ja na igra­li­{tu ko­ji se od­i­grao pri­je
~e­tr­de­set dvi­je go­di­ne. Vi­dio je Xi­mi­ja Kju­be­ka sa za­pre­pa­{}u­ju-­
}om `i­vo­{}u: gu­sta za­li­za­na ma­sna cr­na ko­sa, kli­ma­ta­vi bez­bri­
`ni hod, podsmje­{qi­va usta, krup­ne o~i du­gih tre­pa­vi­ca. Kju­bek
je imao du­ge i mr­{a­ve bi­cep­se, sa ve­nom ko­ja se pro­te­za­la du` obje
nad­lak­ti­ce. No­sio je cr­ni tek­sas i pri­pi­je­nu ma­ji­cu sa ru­ka­vi­ma
po­vr­nu­tim do ra­me­na. Pri­la­zio je Vol­te­ru, gle­da­ju­}i ga uz po­dru­
gqiv smi­je­{ak, i dok je pri­la­zio, is­pra­vio je dlan jed­ne {a­ke i
od­gur­nuo je kroz va­zduh. Ni­je ni do­ta­kao Vol­te­ra, ko­ji je upr­kos
sve­mu osje­tio po­ru­gu i iza­zov. Vol­ter je pre­ko qe­ta po­ras­tao pet­
na­est cen­ti­me­ta­ra. Ra­me­na su mu se ras­krup­wa­va­la, i osje­}ao je
ener­gi­ju u ru­ka­ma ko­ja je bi­la go­to­vo kao gwev. Po­sprd­ni po­tez
po­vri­je­dio ga je kao sr­~a. Pri­{ao je Xi­mi­ju Kju­be­ku i zvi­znuo ga
u li­ce. Vi­dio je iz­ne­na­|e­nost i bol u Kju­be­ko­vim cr­nim o~i­ma,
krv ka­ko mu lip­ti iz slo­mqe­nog no­sa, po­gled ko­ji kao da go­vo­ri:
Za­{to si mi to ura­dio? Kju­bek ni­je imao pri­ja­te­qa. Po­sli­je to­ga
klo­nio se Vol­te­ra, i sta­jao bi sam po­red dr­ve­ta u }o­{ku {kol­skog
igra­li­{ta. La­{er je le­`ao u kre­ve­tu i raz­mi­{qao: Da li je to
mo­gao bi­ti on, po­sli­je svih ovih go­di­na? Po­mi­sao je bi­la be­smi­
sle­na. ^o­vjek u ki­{nom man­ti­lu imao je ri­|u ko­su, o{tre cr­te
li­ca, siv­ka­ste ili plav­ka­ste o~i. Mo­ra da je bio ne­ko dru­gi, ne­ko
ko se na we­ga na­me­ra­~io. Vi­dio je sve po­no­vo: Xi­mi­ja Kju­be­ka ka­ko
mu pri­la­zi, sa `i­la­ma na ru­ka­ma, od­gur­ki­va­we kroz va­zduh. Kju­
bek ga ni­je ni pip­nuo. Sve to se od­vi­lo u dru­gom vre­me­nu, u dru­gom
`i­vo­tu. Ana mu je le­`a­la okre­nu­tih le­|a, ko­se ra­su­te po ja­stu­ku.
Uli­com je pro­{ao auto­mo­bil, upu­tiv­{i ta­nak snop svje­tla pre­ko
zi­da pa po pla­fo­nu.
ROBERT SATLIF. Mo­`da {e­sna­est sa­ti ka­sni­je, Ro­bert Sa­
tlif je sti­gao na sta­ni­cu vo­zom u 19:38. Bi­lo je to sat vre­me­na po­
sli­je we­go­vog uobi­~a­je­nog ter­mi­na. Na par­kin­gu su gor­je­la svje­tla,
iako je ne­bo jo{ bi­lo si­vo od po­sqed­weg svje­tla. Ra­dio je do­ka­sno
– su­tra­{we pred­sta­vqa­we di­zaj­na no­si­lo je ve­li­ku va­`nost. Jo{
mu je tre­ba­lo ne­ko­li­ko sa­ti po­sli­je ve­~e­re da sve ma­lo do­tje­ra,
ka­ko bi u po­sqed­wi ~as u{min­kao tri lo­go­ti­pa ko­ja je na­u­mio da
im pri­ka­`e, sva­ki sa {est stra­ni­ca za pre­zen­ta­ci­ju, sa slo­vi­ma
i bez wih. Ta­ko }e im pru­`i­ti ilu­zi­ju da su ak­tiv­no ukqu­~e­ni u
pro­ces od­lu­~i­va­wa, da do­pri­no­se ko­na~­nom pro­iz­vo­du, dok ih po­
la­ko na­vo­di u prav­cu tre­}eg zna­ka, ono­ga ko­me ne­}e mo­}i da odo­le:
zlat­no­`u­tog pr­ste­na ko­ji okru­`u­je pu­ni krug bo­je cr­ne ka­fe, kao
da gle­da­te u {o­qu od­oz­ go, a u sre­di­ni di­zajn kla­si~­ne jed­no­stav­
no­sti, u pet de­be­lih `u­tih li­ni­ja: li­ni­ja ho­ri­zon­ta, po­lu­krug
ko­ji pred­sta­vqa iz­la­ze­}e sun­ce, i tri sun­~e­va zra­ka. Ka­fa i ju­tro,
ka­fa i ener­gi­ja no­vog da­na, ener­gi­ja no­vog po­~et­ka, sve to u vi­zu­
al­no upa­dqi­vom, is­tak­nu­tom, pri­la­go­dqi­vom di­zaj­nu. Sa­vr­{e­no
se ukla­pa­lo na po­sjet­ni­ca­ma od pet cen­ti­me­ta­ra, a funk­ci­o­ni­sa­}e
isto ta­ko do­bro na pla­ka­ti­ma od tri me­tra ili na ce­ra­di {le­pe­ra.
Po­`u­rio je niz pe­ron­ske ste­pe­ni­ce, ~i­ji se ka­men mut­no sja­jio pod
na­ran­~a­stim svje­tli­ma. Pr­vo }e ih uvu­}i u raz­go­vor o pr­va dva di­
zaj­na, o pi­to­mom i o ne­pri­klad­nom, a on­da ih po­go­di­ti po­bjed­ni~­
kim. Auto­mo­bil mu je bio par­ki­ran na­kraj po­li­go­na, ne­da­le­ko od
jed­ne ban­de­re. Ka­da je za­vu­kao ru­ku u xep da na­|e kqu~, ~uo je ka­ko
mu ne­ko pri­la­zi. Sa­tlif se okre­nu. ^o­vjek po­di­`e ru­ku i zvi­znu
Sa­tli­fa u li­ce. Sa­tlif za­~u o{tri zvuk {a­ma­ra, po­put puc­wa.
„Ej!“ po­vi­ka, ali ~o­vjek se uda­qi. Obraz mu je go­rio. ^o­vjek ga je
do­hva­tio ja­ko, ali to ni­je bio uda­rac, ni­je sti­snuo pe­sni­cu. Sa­tlif
je qu­ti­to kre­nuo da ga pra­ti, opet je po­vi­kao, i stao. On ova­ko ne
po­stu­pa. Znao je ta~­no ka­ko po­stu­pa. Sa­tlif se osvr­nuo, pro­tr­qao
obraz, i u{ao u auto­mo­bil. Br­zo se od­ve­zao sa par­kin­ga, skre­nuo u
Glav­nu, smo­tao li­je­vo u Ju­`nu Re­din­{ku uli­cu, i za­u­sta­vio se kod
po­li­cij­ske sta­ni­ce. ^o­vjek u ki­{nom man­ti­lu, bez {e­{i­ra. Me­tar
se­dam­de­set osam, me­tar osam­de­set. Krat­ka ko­sa, sme­|a, crn­ka­sta,
te­{ko je re­}i. Svje­`e iz­bri­jan, u sred­wim tri­de­se­tim. Ne­zna­nac.
Po­sla­}e pa­trol­na ko­la istog tre­nut­ka. Sa­tlif se za­hva­lio po­zor­
ni­ku i na­sta­vio put ku­}i. Ono {to ga je u ve­zi sa svim tim qu­ti­lo
bi­lo je to da se qu­di­ma do­pa­da; qu­di­ma se svi­|ao. Di­je­lom je to­me
du­go­vao uspjeh. Ta­ko je bi­lo jo{ od vr­ti­}a. Sve je da­lo re­zul­ta­te u
gim­na­zi­ji, gdje je po­sta­vio re­kord u sprin­tu na sto me­ta­ra, igrao
31
To­ma u Sta­kle­noj me­na­`e­ri­ji – Uga­si svi­je­}e, Lo­ra! – i po­va­lio
San­dru Har­ding u we­nom dnev­nom bo­rav­ku is­pred ka­mi­na po­sli­je
pro­qet­nog ba­la. Uni­ver­zi­tet Pen­sil­va­ni­je, Har­vard­ska po­slov­na
{ko­la. Sa­da je on bio oso­ba za ugled, oso­ba u uspo­nu, iako uvi­jek
sa pri­ja­teq­skim po­zdra­vom, sa li­je­pom ri­je~­ju za sva­ko­ga. Onaj
~o­vjek ga je mr­ko po­gle­dao. Sa­tlif je po­ku­{ao da se do­sje­ti ko bi
to mo­gao bi­ti. Do­bro je pam­tio li­ca; ni­je bio ni­ko po­znat. Sa­tlif
je vo­lio svo­ju `e­nu, }er­ku, po­sao; de­si­la mu se jed­na krat­ka afe­ra u
mje­se­ci­ma pri­je Ej­mi­nog ro­|e­wa, ali to je bi­lo pri­je dvi­je go­di­ne,
ni­su se tu na­{li ni­ka­kav mu`, ni­ka­kav brat, do­bro je to pod­ni­je­la,
raz­o­~a­ra­no ali ne ogor­~e­no. Ni na ~e­mu se­bi ni­je za­mje­rao. Ko bi
ovo ura­dio? Obraz mu je bri­dio. ^o­vjek je za­mah­nuo ja­ko ali ni­je
sti­snuo pe­sni­cu, ni­je od we­ga ni­{ta tra­`io. Su­ma­nu­ta gre­{ka.
Za to }e se po­sta­ra­ti po­li­ci­ja.
ZA DORU^KOM. Za do­ru~­kom je Vol­ter La­{er okre­nuo stra­
ni­cu Dej­li ob­zer­ve­ra i ugle­dao krat­ku vi­jest: Ro­ber­ta Sa­tli­fa, sa
adre­som na Grin­fild Te­ra­su 233, na­pao je ne­ki ~o­vjek na par­kin­gu
`e­qe­zni~­ke sta­ni­ce u 19:41. Ne­po­zna­ti na­pa­da~ ga je o{a­ma­rio.
Po­li­ci­ja je tra­`i­la mu­{kar­ca vi­so­kog me­tar se­dam­de­set osam
ili osam­de­set, sa krat­kom cr­nom ko­som, ko­ji no­si `u­to­mr­ki ki­
{ni man­til. La­{er je na­~as po­gle­dao `e­nu, ko­ja je se­bi uli­je­va­la
dru­gu {o­qu ka­fe. Bio je svje­stan o{trog i opu­{ta­ju­}eg osje­}a­ja
olak­{a­wa, go­to­vo za­hval­no­sti. Onaj ~o­vjek ga ni­je iz­dvo­jio iz­
me­|u svih osta­lih, ni­je se sa­mo na we­ga ustre­mio. La­{er je znao
Sa­tli­fa, ma­da ne pre­do­bro. Sa­tlif je bio mla­|i, kre­tao se sa dru­
ga­~i­jom eki­pom, do­{ao je u grad pri­je ne­ko­li­ko go­di­na. Kli­ma­li
su gla­vom je­dan dru­gom na ju­tar­wem pe­ro­nu, po­zdra­vqa­li se u gvo­
`|ar­skoj rad­wi. La­{e­rov osje­}aj olak­{a­wa iz­ne­na­da se is­pu­nio
ne­la­god­no­{}u. ^o­vje­ko­va ko­sa je bi­la svi­je­tla, ne cr­na. [to je bio
uto­li­ko ja­~i raz­log da se sa­da ogla­si, da ka­`e {ta zna. Sa­tlif
ni­je ni po­me­nuo bo­ju o~i­ju. Pri­sje­}ao se de­ta­qa: bli­je­de qu­ti­te
o~i, na­du­re­na usta, dug­mad na na­ra­me­ni­ca­ma, omo­ta­ni po­jas. Bi­}e
te­{ko oti­}i u po­li­ci­ju, po­{to }e ga na­tje­ra­ti da ob­ja­sni ra­ni­je
}u­ta­we. Bo­qe da to pro­mi­sli, da pri­~e­ka jo{ dan ili dva. To­ga
~o­vje­ka mo­ra­ju za­u­sta­vi­ti. Qu­di ima­ju su­vi­{e bri­ga na pa­me­ti
i bez ovih glu­po­sti. Ma­{a­ju­}i se za ka­fu, La­{er je pro­ma­{io
dr­{ku i za­zvec­kao {o­qom na ta­wi­ri­}u. Ana je po­di­gla po­gled.
„Ni­{ta“, re­kao je. „Ni­sam ni­{ta re­kla“, ka­za­la je.
32
^ARLS KRAUS. ^ar­li Kra­us, di­rek­tor mar­ke­tin­ga u Spor­
tsver Ve­stu, vra­tio se iz gra­da u su­mrak i si­{ao ste­pe­ni­ca­ma na
par­king. To­ga ju­tra pro­~i­tao je no­vi­ne za do­ru~­kom i na pu­tu u
grad ras­pra­vqao o in­ci­den­tu sa ^i­pom Haj­nsom i Bo­bom Zu­sma­
nom, ko­ji je re­kao: „Uvi­jek se ra­di o ri­bi.“ Kra­us ni­je bio ta­ko
si­gu­ran. Ba{ je pri­li­~i­lo Zu­sma­nu da ko­ri­sti ta­kvu ri­je~: ri­ba.
Kra­us je ovla­{no po­gle­dao re­do­ve auto­mo­bi­la ko­ji su se pro­te­za­li
od sta­ni~­ne zgra­de do lan­~a­ne ogra­de na su­prot­nom kra­ju. Sun­ce
je za­{lo, ali ne­bo je jo{ bi­lo bli­je­do­si­vo – svje­tla se jo{ ni­su
upa­li­la. Po­la me­tra da­qe, zad­wa svje­tla ne­kog te­ren­ca iz­ne­na­da
su se za­cr­ve­we­la. Kra­us se za­u­sta­vio i pro­pu­stio auto­mo­bil da po­
|e una­zad. Za­pi­tao se, ne pr­vi put, ko­li­ko qu­di sva­ke go­di­ne auto
uda­ri na ova­kvim mje­sti­ma. Par­kin­zi su bi­li pri­mjer dje­lo­tvor­ne
ali lo­{e iz­ve­de­ne na­mje­re: na­|e­te na­~in da do­ve­de­te {to je vi­{e
mo­gu­}e auto­mo­bi­la u sku­~en pro­stor, ali bi­lo ko ko na­pu­{ta ili
sje­da u auto do­la­zi u stal­nu opa­snost da ga uda­ri vo­zi­lo ko­je se
is­par­ki­ra­va. Sva rje­{e­wa bi­la su ne­prak­ti~­na. Jed­ne no­}i mu je
si­nu­lo: si­stem pje­{a~­kih mo­sto­va sa odvo­je­nim ste­pe­ni­{tem ko­je
vo­di do sva­kog auta. Mo­gao bi to pa­ten­ti­ra­ti i za­ra­di­ti bo­gat­stvo.
Uju­tro se sa­mom se­bi smi­jao. Kra­us se osvr­nuo. Ne­ma pu­no mje­sta
za skri­va­we: sa­mo red za re­dom auto­mo­bi­la. Ona sta­bla ki­se­log
dr­ve­ta i `bu­no­vi ru­ja du` ogra­de, ve­li­ka kan­ta za sme­}e ta­mo kod
pa­di­ne. Ako `e­li da vas iz­ne­na­di, ~o­vjek bi tre­ba­lo da ~u­~i iz­
me­|u dva auta, gdje bi bi­lo dje~­ja igra za­pa­zi­ti ga – po­seb­no u ovo
do­ba, dok dva­de­se­tak qu­di ho­da na raz­li­~i­ta od­re­di­{ta, pre­si­je­ca
put, gle­da oko se­be. Po no­}i je dru­ga pri­~a. Ban­de­re od cje­va­stog
~e­li­ka bi­le su su­vi­{e raz­mak­nu­te, na­tri­jum­ske si­ja­li­ce vi­so­kog
pri­ti­ska ni­su da­va­le ono­li­ko svje­tlo­sti ko­li­ko ha­lo­ge­na svje­
tla ko­ja su tra­`i­li qu­di iz Mi­ni­star­stva sa­o­bra­}a­ja, ali {ta
}e{, ko­li­ko pa­ra, to­li­ko mu­zi­ke. Ne­}e bi­ti ba{ te­{ko dr­`a­ti se
van vi­do­kru­ga. Ova mi­sao ga je qu­ti­la. Pre­se­lio se u ovaj gra­di}
pri­je de­set go­di­na za­to {to je bio si­gu­ran. Do­bre {ko­le za dje­cu,
mno­{tvo par­ko­va, pla­`a: sve si­gur­no. Za­to se i do­se­qa­va­te u pred­
gra­|e. Za­to se i od­ri­~e­te re­sto­ra­na go­to­ve hra­ne sa te­gla­ma ma­sne
tur­{i­je na te­zgi. Da je `e­lio da pro­vo­di vri­je­me bri­nu­}i o to­me
{ta se mo­`e de­si­ti na par­kin­gu po­sli­je mra­ka, mo­gao se i vra­ti­ti
u Bru­klin. ^i­ta­va stvar }e se vje­ro­vat­no smi­ri­ti dok ne od­le­ti za
^i­ka­go sqe­de­}e sed­mi­ce. Ho­tel je imao jed­nu od naj­bo­qih te­re­ta­
na u ze­mqi, sa ve­li­kim pro­zo­ri­ma vi­so­ko nad je­ze­rom. Tik is­pred
we­ga, je­dan ~o­vjek je ob­i­{ao ne­ki kom­bi. Kra­us je po­gle­dao u tom
smje­ru. ^o­vjek mu je pri­{ao, po­di­gao ru­ku i ja­ko ga o{a­ma­rio. Po­
gle­dao je Kra­u­sa na tre­nu­tak, a on­da se `u­stro okre­nuo. Po­gled mu
je bio ne­pri­ja­teq­ski i hla­dan. Kra­us je sa­~e­kao da ~o­vjek ne­sta­ne
– mo­ra da se sa­gnuo iza re­da auto­mo­bi­la – a on­da iz­va­dio mo­bil­ni
te­le­fon i po­zvao po­li­ci­ju.
KAFEI I RESTORANI. O to­me smo ~i­ta­li su­tra­dan uju­tro na
na­slov­noj stra­ni Dej­li ob­zer­ve­ra. Za­pa­zi­li smo pr­vi in­ci­dent,
o ko­me je ja­vio Ro­bert Sa­tlif, ko­ji nam se ~i­nio kao ne­ka­kav ne­
spo­ra­zum, bi­zar­na gre­{ka ko­ja }e se ubr­zo ob­ja­sni­ti. Dru­gi na­pad
33
bio je da­le­ko ozbiq­ni­ji. Iz­gle­da­lo je da je dio sko­va­nog pla­na,
ma­da je osta­lo ne­ja­sno {ta je ta~­no u igri. [i­rom gra­di­}a qu­di
su o to­me raz­go­va­ra­li: u ka­fe­i­ma i re­sto­ra­ni­ma, na ben­zin­skim
pum­pa­ma, u po­{ti i Si-Vi-Eso­voj dro­ge­ri­ji, u hod­ni­ci­ma gim­na­
zi­je, na re­bra­stim klu­pi­ca­ma kod sta­ba­la­ca u sak­si­ja­ma u tr­`nom
cen­tru. Pi­ta­li smo se ko bi to uop­{te mo­gao bi­ti, ovaj ne­zna­nac
ko­ji se me­|u na­ma po­ja­vio sa qu­tim o~i­ma. Ne­ki su tvr­di­li da je
~o­vjek um­no po­re­me­}en i da i`i­vqa­va ne­ku li~­nu dra­mu. Dru­gi su
in­si­sti­ra­li na to­me da po­zna­je `r­tve i da ih je vre­bao. A ne­ki ma­
lo­broj­ni tre­}i su opet dr­`a­li da su na­pa­di ne­ki ob­lik dru­{tve­
nog sta­va: ni­je slu­~aj­nost, go­vo­ri­li su, {to je na­pa­da~ iza­brao
sta­ni~­ni par­king to­kom pred­ve­~er­weg {pi­ca, ka­da se po­slov­ni
qu­di sa lap­to­pi­ma vra­}a­ju iz gra­da u oli­sta­lo pred­gra­|e. Svi su
se sla­ga­li da su in­ci­den­ti uz­ne­mi­ru­ju­}i i da sta­ni~­ni par­king
tre­ba sta­vi­ti pod ne­pre­kid­ni po­li­cij­ski nad­zor.
DVA OPISA. Iz ova dva opi­sa, sa­zna­li smo da je na­pa­da~ bi­
je­lac od oko me­tar se­dam­de­set pet, ili se­dam­de­set osam, ili osam­
de­set, ~vr­ste gra­|e i iz­bri­jan. Ko­sa mu je krat­ka, svi­je­tlo­sme­|a
ili tam­no­sme­|a, ured­no po­~e­{qa­na. Ima sme­|e ili si­ve ili pla­ve
o~i, ra­van pra­vi­lan nos, i ma­lo is­tu­re­nu bra­du. Mo­`da je sta­ro­sti
tri­de­set ili tri­de­set pet go­di­na. Obje `r­tve sla­`u se da je ~o­vjek
iz­gle­dao qu­ti­to. No­sio je oker ili `u­to­mr­ki dvo­re­di ki­{ni man­
til. Po Kra­us­ o­vim ri­je­~i­ma, po­jas je bio ve­zan, ne za­kop­~an. Sa­
tlif, ko­ji ni­je bio si­gu­ran za po­jas, sje­tio se man­ti­la pri­li~­no
ja­sno. Bi­la je to vr­sta ki­{nog man­ti­la ko­ji je mo­gao no­si­ti bi­lo
ko u tom vo­zu iz­me­|u dva­de­set pet i {e­zde­set go­di­na – skup man­til,
do­bro skro­jen, stil­ski na ne­ki kon­zer­va­ti­van na­~in.
34
RI^ARD EMERIK. U 6:45 su­tra­dan Ri­~ard Eme­rik se par­ki­
rao na svom mje­stu na sta­ni­ci, po­seg­nuo za kva­kom, i za­stao. Ba­cio
je po­gled na sat. Pre­ka­sno da se vra­}a. Na­pra­vio je gre­{ku, ali
ba­rem je se na vri­je­me sje­tio. Bu­da­la­sto, ne raz­mi­{qa­ju­}i, na­ba­
cio je ki­{ni man­til; prog­no­zi­ra­li su ki­{u uju­tro, po­vre­me­no
ja­ku, ko­ja }e osla­bi­ti do pod­ne. Ali sve ot­ka­ko se po­ja­vio Se­rij­
ski [a­ma­ra~, ki­{ni man­til je po­stao si­gu­ran na­~in pri­vla­~e­wa
sum­wi­~a­ve pa­`we. Do­du­{e, Eme­rik je imao pla­vu ko­su, a i ni­je
bi­la pre­tje­ra­no krat­ka, ma­da se ni­kad ne zna {ta zna­~i „krat­ka“,
a osim to­ga, qu­di su ne­mar­ni. Svu­kao je man­til, pre­sa­vio ga oko
ru­ke, i iza­{ao iz auta. To je bi­lo jo{ go­re: ki­{ni man­til je u ovo
pro­hlad­no ju­tro pri­vla­~io pa­`wu, kao da no­si­lac po­ku­{a­va da ga
ne­ka­ko sa­kri­je, {to je u stva­ri i ra­dio. Osvr­nuo se, smo­tao man­til
u ~e­tvr­ta­stu gu­`vi­cu, i hi­tro ga sta­vio pod mi­{ku. Jo{ go­re: ova­ko
je o{te­}i­vao man­til, a ni­je bi­lo ni za dla­ku ne­u­pa­dqi­vi­je. Ne­bo
je bi­lo tam­ni­je ne­go pri­je; si­gur­no se spre­ma­lo na ki­{u. Eme­rik
je otvo­rio vra­ta, iz­ba­cio po­klo­pac pr­tqa­`ni­ka i od­{e­tao se do
zad­weg kra­ja auto­mo­bi­la. Pro­tre­sao je man­til, pre­sa­vio ga dva­put,
i po­lo­`io u pr­tqa­`nik na dva eko­lo­{ka ce­ge­ra za vi­{e­krat­nu
upo­tre­bu ukra­{e­na po­qi­ma `u­tog di­vqeg cvi­je­}a. Za­klo­pio je
pr­tqa­`nik, sti­snuo dug­me za za­tva­ra­we na kqu­~u, i od­ve­zao se ka
sta­ni­ci u ~a­su ka­da su po­~e­le da pa­da­ju pr­ve ka­pqi­ce.
REJMOND SORENSEN. Tog po­po­dne­va, ne­{to pri­je je­dan sat,
Rej So­ren­sen, ka­blov­ski teh­ni­~ar pred kraj pa­u­ze za ru­~ak, iza­{ao
je iz fi­li­ja­le Pr­ve pu­ri­tan­ske {te­di­o­ni­ce na Ave­ni­ji bre­za, gdje
mu je sti­za­la pla­ta, i po­di­gao osam­de­set do­la­ra sa ban­ko­ma­ta. Taj
no­vac }e mu po­mo­}i da se po­kr­pi na­red­nih ne­ko­li­ko da­na, ako mu
jo{ upad­ne i lu­trij­ski ti­ket. Ho­no­rar od ne­djeq­nog ba­{to­van­stva
tre­ba­lo bi da mu po­tra­je do kra­ja sed­mi­ce, iako je ka­snio mje­sec
da­na sa ot­pla­tom auto­mo­bi­la i mo­`da }e mo­ra­ti da dig­ne go­to­vi­ne
sa {ted­nog ra­~u­na ka­ko bi pla­tio za­du­`e­we po kre­dit­noj kar­ti­ci.
Ne­bo je bi­lo tmur­no, sa {an­sa­ma po­la-po­la da }e ki­{a; mo­rao se
od­ve­sti van gra­da i pro­vje­ri­ti struj­ni vod u ne­koj ku­}i kraj je­ze­ra.
Ka­ko je pri­la­zio ka­mi­on
­ e­tu, ne­ki ~o­vjek iz­ro­nio je iz re­da vi­so­
kog `bu­wa ko­je je ra­slo na be­ton­skom raz­djel­ni­ku, pro­{ao iz­me­|u
dva par­ki­ra­na auto­mo­bi­la, i kre­nuo pre­ma ban­ci. Kad se pri­bli­
`io So­ren­se­nu, za­kre­nuo je pre­ma we­mu i za­mah­nuo ru­kom uvis.
Tek ta­da se So­ren­sen pri­sje­tio ~lan­ka ko­ji je to­ga ju­tra ovla{
pro­~i­tao u no­vi­na­ma. Tekst ga je za­ba­vio; ni­je imao ni­ka­kve ve­ze
s wim. [a­mar je bio ta­ko iz­ne­na­dan i ta­ko jak da na­mah ni­je ni
znao {ta ga je sna­{lo. Dok je uz­vik­nuo „[ta ko­ji ku­rac!“, ~o­vjek u
man­ti­lu ve} se uda­qio. So­ren­sen je po­tr­~ao za wim. ^o­vjek je kro­
~io na raz­djel­nik i ne­stao iza vi­so­kog `bu­na. Ka­sni­je je So­ren­sen
re­kao po­li­ci­ji da mu se u~i­ni­lo ka­ko je ne­zna­nac is­pa­rio – iako
je mo­`da imao vre­me­na da pre­|e na dru­gu stra­nu par­kin­ga i pop­ne
se pre­ko ogra­de ko­ja di­je­li ban­ku od ku­}e iza we. So­ren­sen je pre­
tra­`io sva­ki `bun na raz­djel­ni­ku. Pre­{par­tao je ~i­tav par­king,
ob­i­{ao ban­ku, a on­da se vra­tio do ka­mi­o­ne­ta i oti­{ao za po­slom.
Tek kad se vra­tio ku­}i u 17:45, po­no­vo je pro­~i­tao no­vi­ne. Pro­mi­
slio je i po­zvao po­li­ci­ju.
NA @EQEZNI^KOJ STANICI. U ~a­su ka­da je Rej­mond So­
ren­sen za­pa­zio ~o­vje­ka ka­ko iz­la­zi iza `bu­wa na raz­djel­ni­ku
kod Pr­ve pu­ri­tan­ske {te­di­on
­ i­ce, jed­no pa­trol­no vo­zi­lo po­la­ko
je kr­sta­ri­lo kroz ko­lo­vo­zne tra­ke `e­qe­zni~­kog par­ki­ra­li­{ta.
Ne­ko­li­ko sa­ti ka­sni­je dru­gi po­li­ca­jac se po­ja­vio na sta­ni~­nom
pe­ro­nu, gdje je pa­tro­li­rao go­re-do­qe i za­gle­dao se pre­ko pro­teg­nu­
tih re­do­va par­ki­ra­nih auto­mo­bi­la. U 17:00, na uli~­nom pje­{a~­kom
mo­stu sa ko­ga se vi­de {i­ne, mo­sto­vi di­za­li­ca, sta­ni­ca od ci­gle,
tak­si­ji kod ivi~­wa­ka, i par­ki­ra­li­{te ko­je se pru­`a pa­ra­lel­no
sa {i­na­ma du` ne­ko­li­ko uli­ca, sta­jao je tre­}i po­li­ca­jac na­lak­}en na gvo­zde­nu ogra­du dok je nad­gle­dao kret­we is­pod se­be. Ne­bo se
35
raz­ve­dra­va­lo. Mu­{kar­ci i `e­ne u`ur­ba­no su ho­da­li do vo­zi­la,
bri­`qi­vo se osvr­}u­}i; mno­gi od wih su osta­li u gru­pa­ma, ko­je su
se sma­wi­va­le ka­ko je sva­ko do­la­zio do svog auto­mo­bi­la. U 18:00
ukqu­~i­la su se bez­bjed­no­sna svje­tla, sat ra­ni­je ne­go obi~­no. Pod
bli­je­dim ne­bom i upa­qe­nim svje­tli­ma, kro­vo­vi i ha­u­be auta iz­
gle­da­li su ugla­~a­no, kao bom­bo­ni. Po­sqed­wi voz sti­gao je u 2:57.
Mje­sec u pr­voj ~e­tvr­ti vi­sio je na tam­no­pla­vom ne­bu, kao jo{ jed­no
bez­bjed­no­sno svje­tlo.
SUTRADAN UJUTRO. O na­pa­du na Rej­mon­da So­ren­se­na ~i­ta­li
smo su­tra­dan uju­tro u Dej­li ob­zer­ve­ru. Uz­ne­mi­ri­lo nas je to {to
se do­ga­|aj od­i­grao u po bi­je­la da­na, da­le­ko od `e­qe­zni~­ke sta­ni­
ce. ^ak nas je i vi­{e uz­ne­mi­ri­lo kr­{e­we dru­gog {a­blo­na: ovaj
put `r­tva ni­je bio po­slov­ni ~o­vjek ko­ji se vra­}a sa do­bro pla-­
}e­nog po­sla u gra­du, ne­go uni­for­mi­sa­ni rad­nik na pa­u­zi za ru­~ak
u va­ro­{i. Shva­ti­li smo da smo se ne­ka­ko uquq­ka­li mi­{qu da su
na­pa­di ogra­ni­~e­ni na sta­ni~­no par­ki­ra­li­{te po za­la­sku sun­ca,
ka­da put­ni­ci u sku­pim odi­je­li­ma idu ku­}i na ve­~e­ru; ne­na­da­no su
se na{ gwev, na­{a zeb­wa, ko­ji su bi­li usko ogra­ni­~e­ni, oslo­bo­di­li
uz na­let ener­gi­je. Gdje }e ne­zna­nac uda­ri­ti sqe­de­}i put? Iz­gle­da
da je na­pad van ban­ke pot­kri­je­pio tvrd­wu onih ko­ji vje­ru­ju da su
na­pa­di na­su­mi~­ni. Dru­gi su tvr­di­li da je si­gur­no po­sri­je­di su­
prot­no: na­pa­da~ vo­li da pri­re­di na­pad na par­ki­ra­li­{ti­ma. Oni
ko­ji su in­si­sti­ra­li da na­pa­da~ bi­ra ot­mje­no ob­u­~e­ne put­ni­ke kao
ob­lik dru­{tve­nog pro­te­sta bi­li su pri­mo­ra­ni da se od­rek­nu ili
iz­mi­je­ne ar­gu­ment, dok oni ko­ji su iz­no­si­li da na­pa­da~ po­zna­je
`r­tve ni­su vi­dje­li ni­ka­kvog raz­lo­ga da se ma­nu svog ob­ja­{we­wa.
No­va mi­{qe­wa gla­si­la su da ne­znan­~ev stvar­ni in­te­res le­`i u
pod­ri­va­wu re­da, u {i­re­wu stra­ha, u pod­smi­ja­va­wu po­li­ci­ji.
36
MANTIL. Man­til je po­kre­nuo do­sta pi­ta­wa na ko­ja ni­ko od
nas ni­je bio u sta­wu da od­go­vo­ri. Da je, to­kom na­sr­ta­ja na Ro­ber­ta
Sa­tli­fa i ^ar­lsa Kra­u­sa, ~o­vjek no­sio oja­~a­ne rad­ni~­ke co­ku­
le, tek­sas i otvo­re­nu ka­ri­ra­nu fla­nel­sku ko­{u­qu pre­ko ma­ji­ce,
on­da bi­smo se mo­gli pri­dru­`i­ti te­or
­ i­ji pro­te­sta: na­pa­da~, in­du­
strij­ski rad­nik, ima za­mjer­ki na kan­ce­la­rij­ski ele­ment na­{e­ga
gra­di­}a. Po­{to je ~o­vjek ipak no­sio mo­de­ran man­til, sa po­ja­
som uve­za­nim spri­je­da, i sto­ga bio ob­u­~en kao uspje­{an po­slov­ni
~o­vjek ko­ji je vr­lo la­ko i `i­vio u na­{em gra­du i vo­zio se na­{im
vo­zom, te­or
­ i­ja dru­{tve­nog ili kla­snog pro­te­sta bi­la je ne­pri­hva­
tqi­va – osim ako, na­rav­no, ne­zna­nac ni­je na­mjer­no usvo­jio odje-­
}u ko­ja ne­}e pri­vu­}i pa­`wu na sta­ni~­nom par­ki­ra­li­{tu. Tre­}i
na­pad – ni­smo jo{ ni­{ta sa­zna­li o Vol­te­ru La­{e­ru – do­dat­no je
za­kom­pli­ko­vao ve} kom­pli­ko­va­ni osje­}aj za stva­ri. ^o­vjek ob­u­~en
kao bi­zni­smen na­pao je ka­blov­skog teh­ni­~a­ra u rad­nom odi­je­lu.
[ta to mo­`e da zna­~i? Mo­`da je, po­mi­sli­li smo, ne­zna­nac ostao
bez po­sla; kip­te­}i od gwe­va, is­ka­qi­vao je bi­jes na bi­lo ko­me jo{
do­voq­no sret­nom da ima po­sao. Isto je mo­gu­}e i da man­til ne­ma
ni­ka­kve ve­ze sa ~o­vje­kom i we­go­vim ci­qe­vi­ma, i da smo kri­vi {to
pri­da­je­mo be­smi­sle­no zna­~e­we ko­ma­du odje­}e.
U GVO@\ARSKOJ RADWI. U su­bo­tu po pod­ne, {est sa­ti na­kon
{to je Dej­li ob­zer­ver iz­vi­je­stio o na­sr­ta­ju na Rej­mon­da So­ren­se­
na, Vol­ter La­{er je sta­jao u gvo­`|a­ri, raz­gle­da­ju­}i red zid­nih
{al­te­ra. Kad je po­~eo da od­va­gu­je vr­li­ne sta­ro­mod­nih me­sin­ga­nih
zid­nih {al­te­ra na­spram iz­lo­`e­nih no­vih ~e­li~­nih {al­te­ra u
jar­kim bo­ja­ma, Xo­an Sa­mers, ko­ja je `i­vje­la tri ku­}e od we­ga, pro­
{la je po­red ra­fa na pu­tu ka hi­dro­i­zo­la­ci­o­nim tra­ka­ma i za­pa­
zi­la ga ka­ko tu sto­ji. Xo­an Sa­mers je okli­je­va­la. Iz­gle­dao je ta­ko
usred­sre­|en na zid­ne {al­te­re da joj je bi­lo ne­u­god­no da ga ome­ta,
~ak i po­zdra­vom; isto­vre­me­no, ka­da je ve} za­sta­la, po­mi­sli­la je
da bi bi­lo ne­u~­ti­vo ig­no­ri­sa­ti ga, po­seb­no ako ju je slu­~aj­no vi­
dio kra­ji~­kom oka. Za­to, umje­sto da po­|e du` ra­fa, Xo­an sta­de na
kra­ju i ogla­si se: „O, zdra­vo.“ Iz­ne­na­di­lo ju je ono {to se po­tom
do­go­di­lo. Vol­ter La­{er na­glo je ba­cio po­gled, kao u po­ta­ji, u we­
nom prav­cu, br­zo klim­nuo gla­vom, i vra­tio se zid­nim {al­te­ri­ma.
Ni­su bi­lo bli­ski pri­ja­te­qi, ali su bi­li du­go­go­di­{wi su­sje­di i
uvi­jek su raz­mje­wi­va­li pri­jat­ne po­zdra­ve. Xo­an Sa­mers je od­mar­
{i­ra­la ka ra­fu sa hi­dro­i­zo­la­ci­o­nim tra­ka­ma, ko­je su joj tre­ba­le
za pro­zor do­weg ku­pa­ti­la. We­go­vo po­na­{a­we gra­ni­~i­lo se sa gru­
bo­{}u ali ni­je se u stva­ri ~i­ni­lo gru­bo: ~i­ni­lo se ~ud­no. Vol­ter
La­{er ni­je ~u­dak. Xo­an Sa­mers je sve to iz­ba­ci­la iz gla­ve, ali
je pri­pa­zi­la da ne ode do ka­se dok ne bu­de ap­so­lut­no si­gur­na da je
La­{er na­pu­stio rad­wu.
TALAS RAZO^ARAWA. Ka­ko je vi­kend pro­te­kao bez in­ci­de­na­
ta, za­pi­ta­li smo se da li je ~o­vje­ka upla­{i­lo pri­su­stvo po­li­ci­je,
ili se pri­ta­jio i ~e­ka dru­gu pri­li­ku. Bi­lo je isto ta­ko mo­gu­}e da
je na­mi­rio ra­~un, {ta god da je to bi­lo, da je oba­vio ono po {ta je
do­{ao pa je za­u­vi­jek na­pu­stio na{ gra­di}. Na{ osje­}aj olak­{a­wa
pro­pra­}en je ta­la­som raz­o­~a­ra­wa. Jer prem­da smo bi­li sret­ni {to
smo ga se ra­to­si­qa­li, ako smo ga se uop­{te ra­to­si­qa­li, ner­vi­rao
nas je na{ ne­u­spjeh da ga uhva­ti­mo i bri­nu­la na­{a ne­spo­sob­nost
da shva­ti­mo bi­lo {ta o to­me ko je on ili {ta po­ku­{a­va da u~i­ni.
Mno­gi od nas, dok su otvo­re­no iz­ra­`a­va­li za­do­voq­stvo we­go­vim
ne­stan­kom, po­taj­no su pri­zna­li da bi­smo bi­li sret­ni­ji da se ne­
{to go­re do­go­di­lo u na­{em gra­di­}u, ~ak i mno­go go­re, dok god je to
ne­{to {to mo­`e­mo ra­zu­mje­ti, kao ubi­stvo.
@RTVA. Jo{ dok smo se pri­vi­ka­va­li na ri­je~ „`r­tva“ u ve­zi
sa ovim de­{a­va­wi­ma, za­pi­ta­li smo se do ko­je gra­ni­ce ta ri­je~ od­
go­va­ra na­{em osje­}a­ju {ta se za­i­sta od­i­gra­lo. Ni­ko ni­je sum­wao
37
da je svoj tro­ji­ci qu­di u~i­we­no ne­{to ne­do­pu­sti­vo, ~ak i ne­~u­
ve­no, ali bi­lo je ta~­no i to da su na­pa­di bi­lo pa­`qi­vo ogra­ni­~e­
ni: ni­je po­~i­we­na ni­ka­va pqa~­ka, ne­zna­nac ni­je na­nio ni­ka­kvu
fi­zi~­ku {te­tu, i od­mah se uda­qio. Na{ gra­di} je, tre­ba is­ta­}i,
vr­lo si­gur­no mje­sto za `i­vot. Po­no­si­mo se svo­jom si­gur­no­{}u i
ne­ma­mo to­le­ran­ci­ju pre­ma kri­mi­na­lu. Me­|u­tim, dio smo svi­je­ta
i ni­smo po­{te­|e­ni svog udje­la ozbiq­nih ne­vo­qa: mal­tre­ti­ra­wa
dje­ce, kri­vi~­nih na­pa­da, si­lo­va­wa, a ~ak i dva­ju ubi­sta­va u po­
sqed­wih se­dam go­di­na. Zlo­~in ko­ji pred­sta­vqa {a­mar u naj­te­
`em slu­~a­ju je te­`i pre­kr­{aj. Mo­`da sto­ga go­vo­ri­ti o „`r­tvi“
iz­gle­da kao pre­u­ve­li­~a­va­we po­sqe­di­ce dje­la ko­je, upr­kos svo­joj
ne­pri­jat­no­sti, ima vr­lo ma­lu te­`i­nu u op­{tem po­ret­ku stva­ri.
Pa i ta­ko, iz­gle­da­lo je ve­}i­ni nas da iz­ne­nad­nost na­pa­da, sna­ga
{a­ma­ra, pri­vid­na na­su­mi~­nost, qut­wa i bes­po­mo}­nost na­sta­le kod
oso­be ko­ja pri­mi {a­mar, sve od­re­da na­go­vje­{ta­va­ju da su o{a­ma­
re­ni za­is­ ta `r­tve, ma­da ne­ke ~ud­ne vr­ste ko­ja je stal­no iz­mi­ca­la
na­{em po­i­ma­wu.
MNO[TVO [AMARA. Iako smo ~i­ta­li o tri {a­ma­ra – za­da­
ta u li­ce Ro­ber­ta Sa­tli­fa, ^ar­lsa Kra­u­sa i Rej­mon­da So­ren­se­na
– zna­li smo da je uku­pan broj {a­ma­ra da­le­ko ve­}i od onih opi­sa­
nih u no­vi­na­ma. Ta tri {a­ma­ra bi­la su vi­dqi­vi {a­ma­ri, jav­ni
{a­ma­ri, oni ko­ji su u{li u po­li­cij­ski do­si­je i na stra­ni­ce Dej­
li ob­zer­ve­ra. Me­|u­tim, po­red tih {a­ma­ra po­sto­ja­lo je mno­{tvo
ne­vi­dqi­vih {a­ma­ra, pod­zem­nih {a­ma­ra, ko­ji su za­da­ti sa­mo u
na­{oj gla­vi. Ti dru­gi {a­ma­ri pa­li su ne­bro­je­no pu­ta na li­ce Ro­
ber­ta Sa­tli­fa, ^ar­lsa Kra­u­sa i Rej­mon­da So­ren­se­na, a pa­li su
i na na­{e li­ce. Za­mi­{qa­li smo {a­ku ka­ko se po­di­`e, ru­ku kao
za­ma­hu­je, dlan kao opa­qu­je me­so na obra­zu. ^u­li smo oso­be­ni zvuk
{a­ma­ra, we­go­vu o{tru me­ku tvr­do­}u, ka­ko kod bi­~a. Po­mi­{qa­
li smo na to ka­ko dr­vo pu­ca, ka­ko led pr­ska. Mi­sli­li smo na TV
re­por­ta­`e da­le­kih ra­to­va, re­ski udar puc­wa­ve u no­}i. Ho­da­ju­}i
du` ra­fo­va pro­dav­ni­ce tek­sti­la u tr­`nom cen­tru, sje­de­}i u se­
pa­reu ka­fea u gra­du, ~u­li smo {u­{ta­we {a­marâ svu­da oko se­be.
^u­li smo ih no­}u u po­ste­qi, za­glu­{e­ne auti­ma u pro­la­zu, ra­di­om
u da­qi­ni, tut­wa­vom ka­mi­o­na na auto-pu­tu: osta­le {a­ma­re na­{eg
gra­di­}a, ~i­tav hor {a­ma­ra, ka­ko se po­di­`e iz ti­{i­ne kao va­tra
ko­ja puc­ke­ta u mra­ku.
38
[ERON HENDS. U po­ne­dje­qak po pod­ne, dok su po­li­cij­ska vo­
zi­la pri­sti­za­la i na­pu­{ta­la par­kin­ge kod ba­na­ka, su­per­mar­ke­ta,
auto-sa­lo­na i me­di­cin­skih usta­no­va, [e­ron Hends, iz ~e­tvr­tog
raz­re­da Gim­na­zi­je En­dru Ba­tler, mah­nu­la je u znak po­zdra­va Kel­
si Do­na­hju na uglu Uli­ce ja­vo­ra i Pen­ro­u­zo­ve i pro­du­`i­la ku­}i.
Ko­{ar­ka­{ki tre­ning pro­{ao je do­bro, iako je za­br­qa­la dva skok{u­ta; ve­~e­ras je ima­la sa­sta­nak sa dram­skom sek­ci­jom u {kol­skom
am­fi­te­a­tru, i ma­da je obe­}a­la maj­ci da }e joj po po­vrat­ku po­mo­}i
da pre­gle­da­ju hr­pu ka­ta­lo­ga ne bi li pro­na­{le de­be­li pu­lo­ver za
tet­ku De­bru, ko­joj je bi­lo te­{ko udo­vo­qi­ti i u naj­bo­qim tre­nu­ci­
ma, a ne­mo­gu­}e za ro­|en­dan. Ni­kad ni­je ima­la ni mi­nut slo­bod­nog
vre­me­na u da­nu. Ni­je odo­li­je­va­la is­ku­{e­wu da se ba­ca na vi­{e po­
slo­va, de~­ko joj se na to `a­lio vi­{e ne­go jed­nom, ali ona je ta­kva,
ba­rem za sa­da, ma­da ni­ko ne zna {ta bu­du}­nost no­si. Ali vo­qe­la
je te du­ge {et­we ku­}i, je­di­no do­ba da­na, ~i­ni­lo se, ka­da je sa­ma.
Osje­}a­la je da su joj no­ge ja­ke, da joj ti­je­lo pu­ca od ener­gi­je, ~ak i
na­kon du­gog da­na u {ko­li i dvo­~a­sov­nog ko­{ar­ka­{kog tre­nin­ga, i
dok je pre­sje­ca­la kroz par­ki} sa dru­ge stra­ne nad­vo­`wa­ka pre­ko
auto-pu­ta, sa za­do­voq­stvom je po­sma­tra­la red od tri qu­qa­{ke, pe­
wa­li­cu sa ku­la­ma i u`a­stim mer­de­vi­na­ma i spu­sto­vi­ma, re­bra­stu
klu­pi­cu no­se­}i ke­ste­wa­stu e{ar­pu pre­ba­~e­nu pre­ko le­|a. Qu­di su
mi­sli­li da je po­zna­ju, ali u stva­ri je ne po­zna­ju. Mi­sli­li su ka­ko
je­di­no `e­li da bu­de okru­`e­na dru­ga­ri­ca­ma, mno­{tvom dru­ga­ri­ca,
i prem­da su joj dru­ga­ri­ce bi­le dra­ge, sve i jed­na, ~ak i Xe­ni Tre­
dvel sa we­nim bes­ko­na~­nim pro­ble­mi­ma i pri­tu­`ba­ma, isto joj je
bi­lo dra­go da se oti­sne u ove sa­mot­ne {et­we od {ko­le do ku­}e sa
is­kqu­~e­nim mo­bil­nim, dok joj tor­ba vi­si o ra­me­nu, a du­ga ko­sa joj
od­ska­~e po le­|i­ma, ru­ke joj ma­{u, no­ge u he­lan­ka­ma si­je­va­ju, a {to
da ne, ako ima{ da po­ka­`e{, on­da sa­mo iz­vo­li, a ona je ima­la {ta,
zna­la je da ima, za­to je vo­qe­la da {e­ta niz hod­ni­ke iz­me­|u ~a­so­
va, da ho­da po gra­du u pr­slu­ku od stre­~a i tek­sa­su, ili po pla­`i
na qe­to, u ru­`i­~a­stom bi­ki­ni­ju na vrp­cu po­red tvr­dog pi­je­ska na
oba­li mo­ra, dok se gla­ve okre­}u, dru­ga­ri­ce ma­{u, ga­le­bo­vi kli­ze
po vo­di, i ka­ko je na­pu­sti­la park i po­{la Vuds End Ro­u­dom, sa
za­do­voq­stvom je slu­{a­la udar­ce pot­pe­ti­ca svo­jih sme­|ih ~i­za­ma
po sje­no­vi­tom tro­to­a­ru. Na Vuds End Ro­u­du ku­}e su bi­le ve­li­ke i
do­bra­no uda­qe­ne od uli­ce. Vi­so­ka sta­bla di­za­la su se sa trav­wakâ,
a kap­ci su se {i­ri­li sa pro­zo­ra kao kri­la. Ho­da­la je pod gra­na­
ma sta­rih gor­skih ja­vo­ra, ~i­ja de­bla su bi­la ta­ko div­no ze­le­ne i
oker bo­je da po­`e­li­te da is­pru­`i­te ru­ku i po­ma­zi­te ih, kao da
su ve­li­ke me­ke `i­vo­ti­we. O, ne­ka­da su joj se ra­|a­le ~ud­ne ide­je,
{a­{a­ve ide­je ko­je ni­je ni sa kim di­je­li­la. Ovla­{no je po­gle­da­la
na sat: bi­}e kod ku­}e za pet ili {est mi­nu­ta, ta­man do­voq­no da
po­{a­qe SMS ne­ko­li­ci­ni dru­ga­ri­ca, na­zo­ve Mo­li u ve­zi sa pet­kom
na­ve­~e, i pro­~i­ta po­gla­vqe Ame­ri~­ke de­mo­kra­ti­je pri­je ve­~e­re.
Ka­ko se pri­bli­`i­la Me­do­u­bruk Lej­nu, pre­ko te­le­fon­ske `i­ce
kli­snu­la je vje­ve­ri­ca, niz ku}­ni pri­laz pro­ju­rio je dje­~ak na
skejt­bor­du, a is­pred we, sa li­je­ve stra­ne, iza dr­ve­ta je is­ko­ra­~io
pri­vla­~an ~o­vjek. Na­vi­kla je na smi­je­{ak sta­ri­jih mu­{ka­ra­ca.
Pri­{ao joj je, za­us­ ta­vio se i o{a­ma­rio je po­sred li­ca. Uda­rac je
za­bo­lio; osje­ti­la je ka­ko joj je gla­va po­le­tje­la u stra­nu. Do­{lo joj
39
je da bri­zne u pla~, ili da za­vri­{ti na ne­bo – sa­mo da za­vri­{ti.
[e­ron po­di­`e {a­ku ka obra­zu, kao da ga is­cje­qu­je. Ni­ko je ni­ka­
da ni­je uda­rio: ni­ka­da. Dok se sje­ti­la da za­vi­~e u po­mo}, ~o­vjek se
pot­pu­no iz­gu­bio sa vi­di­ka.
SMION ^IN. Tek {to smo po­mi­sli­li da smo se pri­vi­kli na
na­pad na par­ki­ra­li­{tu ban­ke, in­ci­dent na Vuds End Ro­u­du po­tre­
sao nas je do sr­`i. Ne­la­god­no smo pri­hva­ti­li skok sa `e­qe­zni~­kog
par­ki­ra­li­{ta u su­mrak na par­ki­ra­li­{te ban­ke usred bi­je­la da­na,
i po­~e­li smo da se na­vi­ka­va­mo na pro­mje­nu sa imu}­ni­jeg put­ni­ka na
rad­ni­ka sa dva po­sla. A sa­da su se pra­vi­la opet pro­mi­je­ni­la: no­va
`r­tva je `en­skog po­la, po­pri­{te na­sr­ta­ja mir­na re­zi­den­ci­jal­na
uli­ca. Po­mi­sli­li smo da ne­zna­nac {i­ri po­qe dje­lo­va­wa, na­mjer­no
i sa ne­ka­kvom lu­ka­vo­{}u. Odi­sta, zar on ovim naj­no­vi­jim po­te­zom
ne ob­zna­wu­je da vi­{e ni­ko ni­je si­gu­ran? Na­rav­no da smo osu­di­li
na­pad na [e­ron Hends kao ~in ku­ka­vi~­lu­ka, raz­ja­ri­la nas je we­
go­va ne­pra­ved­nost. Pa opet, ne­ki od nas su u we­mu osje­ti­li ne­{to
mra~­ni­je: ele­ment dr­ske smi­o­no­sti. Bio je to smi­on ~in za­to {to
se od­i­grao bli­`e na­{im do­mo­vi­ma, kao da se na­sr­tqi­vac pri­bli­
`a­va na­{im vra­ti­ma i pro­zo­ri­ma, a bio je pri­je sve­ga smi­on ~in
za­to {to mu `r­tva ni­je do­ra­sla po sna­zi. Kao da je `e­lio da nam
sta­vi do zna­wa da se vi­{e ne ogra­ni­~a­va na one za ko­je mo­`e­mo
o~e­ki­va­ti da se bra­ne.
40
ANA LA[ER. Dok je mi­je­{a­la sa­la­tu u ~i­ni­ji od tre­{we­vog
dr­ve­ta na ku­hiw­skom {an­ku, Ana La­{er je shva­ti­la da se ne ra­du­je
to­me {to }e ~u­ti mu­`a ka­ko se upar­ki­ra­va na pri­la­zu. Ima­li su
te­{kih epi­zo­da i ra­ni­je, ali ova }ut­wa, ovo od­bi­ja­we da joj ka­`e
{ta ga bri­ne – pa, Vol­ter ni­je naj­pri­jem­~i­vi­ji ~o­vjek ni u naj­bo­
qim pri­li­ka­ma. Pod we­go­vim jav­nim dr­`a­wem uvi­jek se kri­la
ne­ka ta­jan­stve­nost. Ni­{ta od tog ni­je bi­lo no­vo. No­vi su bi­li
skre­nu­ti po­gled, }u­dqi­vo pi­qe­we upra­zno, kan­ce­la­rij­ska aneg­
do­ta is­pri­~a­na hlad­no, bez tra~­ka za­do­voq­stva. Po­sli­je ve­~e­re
ra­spre­mio je sto, sta­vio su­do­ve u ma­{i­nu, i po­vu­kao se u rad­nu so­bu.
Pi­ta­la se da li je ovo taj mo­me­nat, ~u­ve­ni ko­laps sred­wih go­di­na:
`e| za avan­tu­rom, qu­bav­na ve­za sa pla­vo­ko­som se­kre­ta­ri­com sa
sti­le­to {ti­kla­ma na ~i­zma­ma. Sje­ti­la se jed­nog stri­pa ko­ji joj je
po­ka­zao pri­je ne­ko­li­ko mje­se­ci: we­ga je za­in­te­re­so­va­la za­vr­{na
re­pli­ka, ali ona je za­pa­zi­la na­sil­no is­tu­re­ne gru­di tu­pe pla­vu­{e
ko­ja sje­di u {e­fo­vom kri­lu. Od­ni­je­la je ~i­ni­ju sa­la­te u dnev­nu so­
bu. Na zi­du je sta­ja­la sli­ka Vol­te­ro­ve maj­ke, sa dva re­da bi­se­ra oko
vra­ta. Ko dr­`i ta­kvu sli­ku u dnev­noj so­bi? Za­pi­ta­la se iz­ne­na­da
je li sve ovo uzro­ko­va­la ona li~­no – u po­sqed­we vri­je­me bi­va­la je
umor­na, }u­dqi­va, ma­lo raz­dra­`qi­va. Kad je Ana u{la u ku­hi­wu,
za­~u­la je ka­ko se auto­mo­bil par­ki­ra na pri­la­zu. Osje­}a­la je ka­ko
joj se svud po ti­je­lu mi­{i­}i na­pi­wu, kao da slu­ti opa­snost.
BESPOMO]NA. U in­ter­vjuu sa iz­vje­{ta­~em Dej­li ob­zer­ve­ra,
[e­ron Hends je go­vo­ri­la o osje­}a­ju bes­po­mo}­no­sti to­kom na­pa­da.
„Osje­}a­la sam kao da ni­{ta ne mo­gu da u~i­nim“, re­kla je. „Bi­la
sam mu sa­svim pre­pu­{te­na na mi­lost i ne­mi­lost.“ Do­da­la je i to da
sa­da zna ka­ko iz­gle­da ka­da vas zlo­sta­vqa mu­{ka­rac, i da sa­os­ je­}a
sa `e­na­ma {i­rom svi­je­ta. Re­kla je da je taj ne­zna­nac pri­jet­wa za
dru­{tvo i pod­sta­kla sve da pru­`e pu­nu sa­rad­wu po­li­ci­ji. Po­zva­
la nas je da po­gle­da­mo wen tek otvo­re­ni blog; `eq­no o~e­ku­je na­{e
ko­men­ta­re. Po­red ~lan­ka se po­ja­vi­la ko­lor fo­to­gra­fi­ja [e­ron
Hends: li­je­pa dje­voj­ka sa rav­nom pla­vom ko­som, krup­nim sme­|im
o~i­ma, i bez­bri­`nim osmi­je­hom. Na obra­zu joj se na­zi­ra­lo po­ja­
~a­no cr­ve­ni­lo ko­je nas je pod­sje­}a­lo na {a­mar. Iz mno­go raz­lo­ga
bi­li smo uz­bu­|e­ni zbog na­pa­da na [e­ron Hends, i shva­ta­li smo wen
osje­}aj u`a­sne bes­po­mo}­no­sti. Isto­vre­me­no smo ima­li i osje­}aj da
je in­ter­vju po­ka­zao ka­rak­ter mla­de `e­ne ko­ja je si­gur­na, pri­bra­na,
i ni­ma­lo ne­sret­na {to je za­ok
­ u­pi­la na­{u pa­`wu.
ANALIZA JEDNOG [AMARA. Oni me­|u na­ma ko­ji su na­gi­wa­
li ka to­me da raz­dvo­je nas osta­le od dra­me po­je­di­na~­nih pri­mje­ra,
i ka to­me da mi­sle o {a­ma­ru kao o fe­no­me­nu po se­bi, te­`i­li su
da ga sa­gle­da­ju u dvi­je su­prot­sta­vqe­ne oso­bi­ne. U jed­nom smi­slu,
iz­gle­da­lo nam je, {a­mar je for­ma za­dr­`a­va­wa, od­bi­ja­wa: pred­
sta­vqa se kao na­mjer­no od­su­stvo opa­ki­jeg udar­ca. We­gov ciq ni­je
da slo­mi kost ili pu­sti krv, ve} da ne is­pu­ni ni jed­no ni dru­go.
Fi­zi~­ki do­kaz {a­ma­ra – cr­ve­ni­lo na obra­zu – sa­vr­{e­no do­bro
pre­no­si zna­~e­we: to je znak kr­vi, bez kr­vi. Isto ta­ko, bol od {a­ma­
ra je znak ve­}eg a ne­na­ni­je­tog bo­la. Ali ka­da se po­gle­da sa dru­ge
stra­ne, {a­mar ni­je da sa­mo za­dr­`a­va: {a­mar sa­op­{ta­va. Ono {to
sa­op­{ta­va je upra­vo sa­zna­we o su­zdr­`a­noj ja­~oj si­li. U tom sa­
zna­wu le­`i ge­ni­jal­nost {a­ma­ra, du­bo­ko po­ni­`e­we ko­je na­me­}e.
Po­zi­va `r­tvu da pri­hva­ti ka­znu ko­ja je mo­gla bi­ti i go­ra – ko­ja }e
u stva­ri i bi­ti go­ra ako se {a­mar ne pri­hva­ti. [a­mar od `r­tve
zah­ti­je­va ne­po­ko­le­bqi­vu po­kor­nost, su­{to od­ri­ca­we. @r­tva se u
du­hu sa­gi­we pred go­spo­da­rom. U ovom smi­slu {a­mar je unu­tra­{weg
ka­rak­te­ra. Bli­`i je ri­je­~i ne­go udar­cu. @a­re­we pro­|e, cr­ve­ni­
lo iz­bli­je­di, ali ra­na osta­ne, ne­vi­dqi­va. U to­me le­`i naj­du­bqe
zna­~e­we {a­ma­ra: we­go­vo stvar­no dej­stvo od­i­gra­va se po­taj­no, van
po­gle­da, u nu­tri­ni.
VALERI KOZLOVSKI. Dva da­na ka­sni­je, u 21:05, Va­le­ri Ko­
zlov­ski je sje­di­la za ku­hiw­skim sto­lom, is­pi­ja­la {o­qu ~a­ja od
na­ne i za­vr­{a­va­la dnev­nu ukr­{te­ni­cu ko­ju je za­po­~e­la za do­ru~­
kom. Vo­qe­la je da do­la­zi ku­}i u 19:00 da pre­gle­da po­{tu i vra­ti
se dje­li­mi~­no po­pu­we­noj ukr­{te­ni­ci; na­go­vje­{ta­ji ko­ji su joj se
~i­ni­li ne­ja­sni i ne­u­hva­tqi­vi za do­ru~­kom ne­ka­da su po­sta­ja­li
41
42
ja­sni po­sli­je de­ve­to­~a­sov­nog rad­nog da­na u pro­dav­ni­ci i sat vre­
me­na po­{to bi je za­tvo­ri­la. [est da­na ne­djeq­no od­la­zi­lo joj je
na „Sad ga vi­di{“, ko­mi­si­on ko­ji je dr­`a­la za­jed­no sa se­strom;
po­red to­ga, do­dat­no je pro­cje­wi­va­la ne­kret­ni­ne, zbog ~e­ga je ne­
ka­da jur­ca­la no­}u ili ne­dje­qom. Ima­le su po­tre­bu da an­ga­`u­ju
dje­voj­ku da pri­po­ma­`e, ali pro­met se ni­je po­boq­{a­vao i se­stra
je `e­qe­la da pri­~e­ka. We­na se­stra je uvi­jek `e­qe­la da pri­~e­ka.
U stva­ri im je tre­ba­la te­meq­na re­or­ga­ni­za­ci­ja. Re­tro ha­qi­ne za­
kr­~i­va­le su stra­`wi zid, sa­lon­ski sto­li­}i i to­a­let­ni sto­lo­vi
bi­li su pre­kri­ve­ni {e­}er­nim po­su­da­ma i ta­{ni­ca­ma od zmij­ske
ko­`e i ja­pan­skim na­cu­ke kop­~a­ma od slo­no­va­~e iz­re­zba­re­nim kao
rat­ni­ci i ri­ba­ri, vi­so­ka ko­mo­da u }o­{ku bi­la je po­lu­sa­kri­ve­na
vje­{a­li­com sa kr­zne­nom odje­}om, a pro­daj­ne sto­lo­ve du` bo~­nih
zi­do­va za­kr­~i­li su por­ce­lan­ski ~aj­ni­ci, sta­rin­ske ~i­ni­je za
pu­ta­re, i lam­pe sa ilu­stro­va­nim aba­`u­ri­ma. Ar­ti­kle je va­qa­lo
pri­ka­za­ti ja­sno, bez na­kr­ca­va­wa, ma­da je dru­ga stvar ka­ko }e vam to
po­}i za ru­kom u na­ti­snu­tom pro­sto­ru pro­dav­ni­ce. Tu su se mo­ra­le
do­ni­je­ti ne­ke te­{ke od­lu­ke. [ej­ker sto­li­ca na qu­qa­we i kom­plet
od ~e­ti­ri uklop­na sto­li­}a spri­je­da mo­gli bi se po­mak­nu­ti na­zad,
{to bi oslo­bo­di­lo mje­sta za vje­{a­li­cu vr­hun­skih ka­pu­ta i jak­ni,
ali po­ku­{aj­te to da ka­`e­te we­noj se­stri. Za­to je vo­qe­la da se vra­ti
ku­}i na ukr­{te­ni­cu. Mo­gla je u wu po­to­nu­ti i od­vra­}a­ti pa­`wu
pred spa­va­we, a pri to­me tro­{i­ti um­nu ener­gi­ju ko­ju je uvi­jek do­
no­si­la ku­}i, bez ob­zi­ra na to ko­li­ko je umor­na. A i bi­la je umor­na
po­sli­je ci­je­log da­na, umor­na kao pas, ne­sum­wi­vo, po­seb­no ka­da je
se­stra za­pa­da­la u onaj {e­fov­ski ton. Mr­zje­la je taj ton, kao da So­
fi­ja uvi­jek ima tri­na­est go­di­na, a Va­le­ri je­da­na­est. Obje su sko­ro
uhva­ti­le ~e­tr­de­set, a na So­fi­ji se to i vi­dje­lo. O~i­to­va­le su joj
se bo­re ure­za­ne u ko­`u od no­sa na­do­qe pre­ma kra­ji~­ci­ma usa­na.
Va­le­ri je ima­la dje­vo­ja~­ki glat­ku ko­`u. Ni­je joj ba{ do­no­si­lo
ne­ku ko­rist. Do­{la je ku­}i u lo­{em ras­po­lo­`e­wu. Ve­~e­ra­la je
pod­gri­ja­ne ostat­ke, pre­gle­da­la po­{tu, sa­svim bez­vri­jed­nu osim
ku­po­na na de­set do­la­ra od no­ve pro­dav­ni­ce ku­hiw­skih apa­ra­ta
ko­ju je na­mje­ra­va­la da po­sje­ti, i raz­go­va­ra­la te­le­fo­nom sa ocem
bog te pi­ta ko­li­ko, ko­ji se `a­lio da ga uop­{te ni­ko ne zo­ve iako
ga je ona zva­la sva­ko ve­~e bez ob­zi­ra na to ko­li­ko je umor­na. Sa­da
je sje­di­la pi­juc­ka­ju­}i ~aj od na­ne i rje­{a­va­ju­}i ukr­{te­ni­cu. U
21:15 sta­vi­la je {o­qu u su­do­pe­ru, uze­la pre­sa­vi­je­ne no­vi­ne i otvo­
ri­la okret­na vra­ta na ula­zu dnev­ne so­be. Tu je vo­qe­la da za­vr­{a­va
ukr­{te­ni­cu, za­va­qe­na u fo­te­qi sa sto­pa­li­ma na ta­bu­reu. Ka­ko je
za­ko­ra­~i­la u so­bu, pri­{la joj je ne­ka pri­li­ka i po­di­gla ru­ku, a
u tre­nu pri­je ne­go {to ju je ob­u­zeo u`as, po­mi­sli­la je, vr­lo ja­sno:
Ni­je pra­ved­no, ja sam do­bra oso­ba, tre­ba­lo je da ode{ k woj.
DOBRA SESTRA. Su­tra­dan je vi­jest pro­stru­ja­la gra­dom: na­
pad na Va­le­ri Ko­zlov­ski, upad u wen dom, pre­la­zak ne­ke kraj­we
gra­ni­ce. Za­mi­{qa­li smo ga ka­ko vre­ba ku­}u u za­sje­di, ~e­ka mrak,
pri­bli­`a­va se uz bo~­no dvo­ri­{te, pe­we se ste­pe­ni­ca­ma zad­weg
tri­je­ma. Po­li­cij­ski iz­vje­{taj je po­ka­zao da se uvu­kao kroz ne­za­
bra­vqen pro­zor. Svi smo zna­li {ta to zna­~i: pri­bli­`a­va se. Sve
ovo je sa­mo po se­bi do­voq­no uz­ne­mi­ru­ju­}e. A po­gor­{a­va­lo ga je to
{to mno­gi od nas po­zna­ju Va­le­ri Ko­zlov­ski, {to smo pro­vo­di­li
vri­je­me u we­noj pro­dav­ni­ci. Wu smo zna­li kao Do­bru Se­stru, onu
u ~i­jem dru­{tvu se osje­}a­te pri­jat­no ka­da upi­ta­te za ne­ku ki­ne­sku
va­zu ili sta­ri gra­mo­fon iz pe­de­se­tih. Ima do­bro sr­ce, to se vi­di.
Za­{to bi iko `e­lio da joj na­u­di? Ali ~im smo po­~e­li da se­bi po­
sta­vqa­mo ova­kva pi­ta­wa, shva­ti­li smo da smo do to­ga ~a­sa ga­ji­li
ne­ka­vu taj­nu na­du. Sa dru­gi­ma, mo­`da se mo­gao na­}i i ne­ki iz­go­
vor, ne­{to {to ne zna­mo, {to je mo­glo ob­ja­sni­ti na­sr­ta­je. Mo­`da
je sva­ko od wih, ~ak i [e­ron Hends, ura­dio ne­{to {to za­slu­`u­je
ka­znu. Ali na­pad na Do­bru Se­stru bio je pro­sto van­dal­stvo ko­je se
ni­je mo­glo za­ta­{ka­ti. Iz­gle­da­lo je kao da smo `i­vje­li sa ilu­zi­jom,
a da je na­pad na Do­bru Se­stru upe­ren ne na wu ne­go na nas, na na­{u
ilu­zi­ju. Na­da­li smo se ne­kom ob­ja­{we­wu, la­kom iz­la­zu – ali zar
nas ne­zna­nac ni­je upo­zo­ra­vao na po­gub­nu sen­ti­men­tal­nost? Ako
je­ste, po­sti­gao je u~i­nak. Za­mr­zje­li smo ga. @e­qe­li smo mu smrt.
DRUGI POGLED NA MANTIL. Opis na­pa­da­~a ko­ji je da­la
Va­le­ri Ko­zlov­ski ja­sno je na­zna­~io da se ra­di o istom ~o­vje­ku,
ko­ji no­si isti man­til. Za­pra­vo bi­lo je ta­ko ja­sno da smo se za­pi­
ta­li za­{to ni­ka­ko ne po­ku­{a da iz­mi­je­ni iz­gled. Je li za­to {to
je `e­lio da ga pre­po­zna­mo kao ono­ga ko nas {a­ma­ra? Ako je is­pr­va
iza­brao man­til da se sto­pi s re­dov­nim put­ni­ci­ma na `e­qe­zni~­
koj sta­ni­ci, do sa­da je man­til ve} po­slu­`io su­prot­noj svr­si: bio
je su­{ti sim­bol opa­sno­sti, znak ko­ji nam je ta­ko upa­dao u o~i da
su ki­{ni man­ti­li go­to­vo i{­~e­zli iz na­{eg gra­da. Mi­sli­li smo,
to je dio we­go­ve smi­on
­ o­sti. Iz­bje­ga­va po­li­ci­ju, ula­zi nam u ku­}u,
odje­ven u isti ko­stim ko­ji mu da­je naj­ma­we pri­li­ke da umak­ne pre­
po­zna­va­wu. Iz ove mi­sli ro­di­lo se pi­ta­we: Za­{to ovaj znak, a ne
ne­ki dru­gi? Mo­gao je oda­bra­ti i vje­trov­ku i ski­ja­{ku ma­sku, mo­gao
je oda­bra­ti bi­lo {ta. Ki­{ni man­til je bio znak re­dov­nog put­ni­ka
iz pred­gra­|a. U {i­rem smi­slu, bio je to znak na­{eg gra­di­}a. Je li
po­ku­{a­vao da ka­`e ka­ko je je­dan od nas? Ili ni­je je­dan od nas, ne­go
ne­ko ko je pri­gr­lio man­til s pre­zi­rom, u du­hu pa­ro­di­je?
MI KOJI NISMO O[AMARENI. Sva­ka­ko smo sa­os­ je­}a­li
sa oni­ma ko­ji su o{a­ma­re­ni. Bi­lo je ne­mo­gu­}e ne za­mi­sli­ti taj
tre­nu­tak: ne­zna­nac ko­ji iz­la­zi ni­ot­ku­da, pro­plam­saj opa­sno­sti,
ru­ka po­dig­nu­ta da za­da uda­rac. Pi­ta­li smo se ka­ko su se oni mo­
43
ra­li osje­}a­ti, oni ne­sret­ni­ci, dok se zvuk raz­li­je­`e, dok se ne­
zna­nac uda­qa­va. Pi­ta­li smo se {ta bi­smo li~­no u~i­ni­li, dok nam
pri­la­zi sa gwev­nim o~i­ma. Shva­ta­li smo da na­{e sa­o­sje­}a­we sa
`r­tva­ma u se­bi sa­dr­`i tra­~ak nad­mo­}i, snis­ho­dqi­vo­sti, ko­ju
sret­ni­ji mo­ra­ju osje­}a­ti pre­ma ne­sret­ni­ji­ma, i po­ku­{a­va­li smo
da ne osje­}a­mo pre­ve­li­ko za­do­voq­stvo {to smo iz­ma­kli wi­ho­voj
sud­bi­ni. Shva­ta­li smo i jo{ ne­{to. ^ak ako smo i bi­li za­do­voq­
ni {to nas je po­{te­dio, ~ak ako smo i bi­li oni ko­ji­ma se ni­{ta
ru­`no ni­je de­si­lo, opet smo se pi­ta­li, po­ne­kad, je­su li oni sret­
ni­ji od nas. Na­po­sli­jet­ku, wi­ho­va mu­ka bi­la je go­to­va, is­ku­{a­ni
su, ni­su ima­li ni­~eg vi­{e da se pla­{e, dok smo mi, ne­vi­ni, neo­
{a­ma­re­ni, ho­da­li svi­je­tom ko­ji je si­je­vao od opa­sno­sti. ^i­ni­lo
se kao da oni zna­ju ne­{to {to mi ne zna­mo. Po­vre­me­no smo im ~ak
ma­lo i za­vi­dje­li.
44
VOLTER LA[ER I KORACI. Vol­ter La­{er je ho­dao sta­ni~­
nim pe­ro­nom, no­se­}i lap­top u jed­noj a Wu­jork tajms pre­sa­vi­jen
pod dru­gom ru­kom. Bi­lo se sko­ro smr­klo; ra­dio je do­ka­sno. Opet je
po pod­ne za sto­lom od­lu­tao, ni­je ku­wao hva­la bo­gu, ali uma­lo, dok
je ta­mo sje­dio po­lu­za­tvo­re­nih o~i­ju i uz­lu­pa­lih sqe­po­o~­ni­ca. U
ovo do­ba jo{ je bi­lo osjet­ne ma­se svi­je­ta, iako je osje­}ao ner­vo­znu
bud­nost dok su se pri­bli­`a­va­li ste­pe­ni­ca­ma ko­je vo­de do par­ki­
ra­li­{ta. Sa­da je bi­lo osvi­je­tqe­no onim na­ran­~a­stim svje­tli­ma od
ko­jih je sve iz­gle­da­lo kao po­zor­ni­ca sprem­na za ula­zak glu­ma­ca.
On sam ni­je imao osje­}aj bo­ja­zni, sa­mo tu­pu, te­{ku raz­dra­`qi­vost
ka­da je si­{ao na par­ki­ra­li­{te i po­{ao pre­ma sek­ci­ji B. Po­li­ci­
ja je bi­la bes­po­mo}­na, bez ijed­ne in­di­ci­je sve ovo vri­je­me. Gra­di}
vi­{e ni­je bio kao ne­ka­da. Ka­da se ova­mo do­se­lio iz me­tro­po­le,
jo{ je oda­vao auru sta­ro­mod­nog mje­sta­{ce­ta u{u­{ka­nog na kra­ju
li­ni­je grad­skog pre­vo­za. Sa­da su se vi­so­ki ma­lo­pro­daj­ni lan­ci
tak­mi­~i­li za vr­hun­ske lo­ka­ci­je, sta­rog du­}a­na je ne­sta­lo, kao i
sta­rog ki­o­ska, ni­ca­le su uprav­ne zgra­de, ru­{e­vi­ne su za­mi­je­we­ne
ku­}e­ri­na­ma iz­gra­|e­ni­ma do gra­ni­ce pla­ce­va. U no­vi­ja su­sjed­stva
use­qa­va­li su se Azij­ci, svi vi­so­ko­o­bra­zo­va­ni, svi vr­lo ot­mje­ni,
~ak i sa da­{kom In­di­je, ona `e­na ko­ja iz­la­zi iz vi­no­te­ke u ru­
`i­~a­stom sa­ri­ju ima­la je dr­`a­we kao stra­na kra­qi­ca. Ne­ka­ko
je i ne­zna­nac u man­ti­lu bio dio to­ga, kao da je i on na­hru­pio sa
svim osta­lim. Sve je to be­smi­sli­ca, ne raz­mi­{qa ka­ko va­qa. Dok
je La­{er pri­la­zio auto­mo­bi­lu, tri re­da uda­qe­nom, za­~uo je ko­ra­
ke ne­da­le­ko iza se­be. Ni­je bi­lo neo­bi~­no, na sta­ni~­nom par­kin­gu,
u ovo vri­je­me, ~u­ti ko­ra­ke ne­da­le­ko iza se­be, ali ovo ni­su bi­la
uobi­~a­je­na vre­me­na. La­{er je osje­tio ka­ko mu kroz gor­wi dio le­
|a stru­ji na­pe­tost. Ko­ra­ci su se pri­bli­`a­va­li. Kao da po­mje­ra
ve­}i te­ret, spo­ro je okre­nuo gla­vu. Ugle­dao je ~o­vje­ka u du­ga~­kom
man­ti­lu ka­ko mu hi­tro pri­la­zi. La­{er je okre­nuo i ti­je­lo. Ko­
rak­nuo je na­pri­jed i `e­sto­ko za­mah­nuo otvo­re­nom {a­kom ~o­vje­ku
u li­ce. Ka­da mu je dlan pqe­snuo o me­so, okre­nuv­{i li­ce u stra­nu
i ba­civ­{i ti­je­lo na auto­mo­bil, osje­tio se du­bo­ko smi­re­nim, kao
da se uro­nio u to­plu kup­ku po­sli­je du­gog i na­por­nog da­na. Tre­nu­
tak ka­sni­je vi­dio je da je man­til dvo­re­di vu­ne­ni ka­put, tam­ne bo­je,
bez po­ja­sa, dru­ga­~i­jeg li­ca, sta­ri­ji. Shva­tio je da je to sve dio po­
treb­nog {a­blo­na, i sa­vla­dao ga je umor, ~ak i ka­da je is­ko­rak­nuo
i po­~eo da go­vo­ri vr­lo br­zo.
]UTAWE. Ka­da smo u Dej­li ob­zer­ve­ru pro­~i­ta­li o na­pa­du na
sta­ni~­nom par­ki­ra­li­{tu, gdje su oba ~o­vje­ka br­zo uhap­{e­na, ka­da
smo sa­zna­li da je Vol­ter La­{er li~­no bio o{a­ma­ren ali to ni­je
pri­ja­vio, ni­smo zna­li da li nas je vi­{e uzru­jao we­gov na­pad na dr
Da­ni­je­la Etlin­ge­ra, ko­ji se vra­}ao iz po­sje­te se­stri u Ma­ma­ro­
ne­ku, ili du­go pri­kri­va­we in­for­ma­ci­ja ko­je su mo­gle ko­ri­sti­ti
po­li­ci­ji. Da je Vol­ter La­{er od­mah oti­{ao u po­li­ci­ju, ~o­vje­ka u
ki­{nom man­ti­lu mo­`da bi i uhva­ti­li, ili bi ga ba­rem u na­stav­
ku ni­za na­sr­ta­ja spri­je­~i­li po­li­cij­ski nad­zor i jav­na svi­jest.
Sa­svim je ta~­no da br­zi od­go­vor Ro­ber­ta Sa­tli­fa ni­je za­u­sta­vio
ne­znan­ca ni na ko­ji na­~in, i za­pra­vo, ka­da smo o to­me ma­lo pa­
`qi­vi­je raz­mi­sli­li, ni za tren ni­smo vje­ro­va­li da bi pri­ja­va od
Vol­te­ra La­{e­ra pro­mi­je­ni­la tok de­{a­va­wa. Ipak, we­go­vo }u­ta­we
nas je za­bri­wa­va­lo, na te­{ko od­re­dqiv na­~in. Je li on to svo­jim
}u­ta­wem pri­zna­vao ono {to su mno­gi od nas sma­tra­li mra~­nom
isti­nom na­pa­da, na­i­me, da su pre­te­{ko po­ni­`e­we? Po­ku­{a­li smo
da za­mi­sli­mo Vol­te­ra La­{e­ra ka­ko taj­nu no­si sa so­bom, dan za
da­nom, dok po­li­cij­ska vo­zi­la pa­tro­li­ra­ju uli­ca­ma svih di­je­lo­va
gra­da, i ko­mi­te­ti su­sjed­ske stra­`e do­ja­vqu­ju o pri­su­stvu sva­kog ne­
znan­ca, a dnev­ni uvod­ni­ci na­la­`u da grad­ske vla­sti pre­du­zmu vi­{e
mje­ra pre­do­stro­`no­sti. Mi­sli­li smo na Vol­te­ra La­{e­ra ka­ko se
vo­zom vra­}a ku­}i sa po­sla, a taj­na mu le­`i na sr­cu. Za­mi­{qa­li
smo taj­nu kao dla­ka­vu `i­vo­ti­wi­cu sa o{trim zu­bi­ma. Pi­ta­li smo
se ka­ko iz­gle­da bi­ti sna­`no o{a­ma­ren, a ne re­}i ni­{ta o to­me.
Pi­ta­li smo se ka­kve mi­sli pro­la­ze Vol­te­ru La­{e­ru kroz gla­vu,
sva­ke no­}i, dok le­`i u kre­ve­tu, i osje­}a da ga taj­na raz­je­da.
NEIZBJE@NO. Sa­da smo `i­vje­li u i{­~e­ki­va­wu no­vog na­pa­da,
ko­ji se ~i­nio ne­iz­bje­`nim. Ro­di­te­qi su vo­zi­li dje­cu u {ko­lu i
pra­ti­li ih od uli­ce ili par­kin­ga do zgra­de; ka­da bi za­zvo­nio po­
sqed­wi ~as, ro­di­te­qi su na­mr­{te­ni ~e­ka­li pred ula­znim vra­ti­ma.
^la­no­vi su­sjed­skih stra­`a {par­ta­li su go­re-do­qe po tro­to­a­ri­ma,
po­ka­zu­ju­}i `u­to-cr­ne tra­ke ko­je su po­sta­le znak na­{e bud­no­sti.
Uli­ca­ma su lu­ta­la po­li­cij­ska vo­zi­la, za­u­sta­vqa­ju­}i se s vre­me­na
na vri­je­me da nas upi­ta­ju je­smo li pri­mi­je­ti­li ne­{to neo­bi~­no,
bi­lo {ta. Qu­di­ma je sa­vje­to­va­no da za­kqu­~a­va­ju vra­ta i za­bra­
45
vqu­ju pro­zo­re, da osta­ju kod ku­}e po mra­ku, da pu­tu­ju u gru­pa­ma
kad god je mo­gu­}e, da osta­ve spoq­na i unu­tra­{wa svje­tla upa­qe­na
ci­je­le no­}i, da uvi­jek bu­du opre­zni, da pri­ja­ve bi­lo ka­kvo sum­wi­vo
po­na­{a­we bez od­la­ga­wa. Da li su na­{e mje­re bi­le uspje­{ne, ili
je ~o­vjek sa­mo ~e­kao po­vo­qan ~as, ni­smo mo­gli zna­ti, ali ti da­ni
su pro­{li bez in­ci­den­ta. Po­ku­{a­va­li smo da pred­vi­di­mo we­gov
na­red­ni ko­rak, ko­ji smo za­mi­{qa­li kao o{tri­ji pre­kr­{aj: mo­
`da upad u spa­va­}u so­bu, ka­sno u no}, gdje }e nas o{a­ma­ri­ti u snu.
Pro­bu­di­}e­mo se i vi­dje­ti ga ka­ko nas stre­qa qu­ti­tim o~i­ma. Ili
mo­`da }e, kad je uda­rio gim­na­zi­jal­ku i sa­mi­cu, po­tra­`i­ti ne­ko
di­je­te. Na­}i }e dje­voj­~i­cu ka­ko se sa­ma igra u dvo­ri­{tu. Po­di­}i
}e ru­ku vi­so­ko u va­zduh, o{a­ma­ri­}e je ta­ko ja­ko da }e se sru­{i­ti
na ze­mqu. Do­ru~­ko­va­li smo u na­pe­to­sti, u gra­du smo ho­da­li `u­stro,
okre­ta­li smo gla­vu na naj­ma­wi {um.
46
XEPOVI. Pod­ra­zu­mi­je­va­lo se da je no­{e­we ki­{nog man­ti­la u
tre­nut­noj at­mos­fe­ri ne­pro­mi­{qe­no i ~ak opa­sno. Bi­lo ko vi­|en
u we­mu si­gur­no bi po­bu­dio sum­wu. I ta­ko su vi­si­li, na­pu­{te­ni
ki­{ni man­ti­li na­{eg gra­da, na ~i­vi­lu­ci­ma ko­ji sto­je kod ula­znih
vra­ta, ili na vje­{a­li­ca­ma oka­~e­ni na vo­do­rav­ne {ip­ke u hod­
ni~­kim or­ma­ri­ma: la­ki­ra­nim dr­ve­nim vje­{a­li­ca­ma sa ku­ka­ma od
ugla­~a­nog ~e­li­ka, tan­kim me­tal­nim vje­{a­li­ca­ma, vje­{a­li­ca­ma od
iz­dr­`qi­vog hro­ma. Vi­si­li su iz­me­|u jak­ni od fli­sa, naj­lon­skih
vje­trov­ki, va­ti­ra­nih ka­pu­ta sa krag­na­ma od la­`nog kr­zna, vu­ne­nih
xem­pe­ra, ko­`nih pi­lot­skih jak­ni, mor­nar­skih ka­pu­ta, zim­skih
jak­ni s ka­pu­qa­~om, so­mot­skih blej­ze­ra. Tu su vi­si­li, za­ma­lo ali
ne sa­svim za­bo­ra­vqe­ni. Ne­ka­da ka­da smo mi­sli­li o na­pu­{te­nim
man­ti­li­ma, do­bi­ja­li smo in­spi­ra­ci­ju da ple­te­mo ma­{ta­ri­je. Za­
mi­{qa­li smo da man­ti­li ima­ju mo} da na­pu­ste na­{e or­ma­re i da
no­}u ba­za­ju po uli­ca­ma. Vi­|a­li smo ih ka­ko le­lu­ja­ju kroz grad kao
ne­mir­ni i ne­sret­ni du­ho­vi. U ne­kim ras­po­lo­`e­wi­ma, za­mi­{qa­li
smo ka­ko ih no­si si­lan vje­tar. Uz­di­`u se u va­zduh ko­vi­tla­cem, na­
pu­{te­ni man­ti­li na­{e va­ro­{i, i dok se okre­}u, ru­ka­vi im ma­{u,
pe­{e­vi im le­pe­}u, a xe­po­vi im se iz­vr­}u, is­pu­{ta­ju­}i, vi­so­ko
nad no}­nim kro­vo­vi­ma, vi­so­ko nad tam­nom pla­`om sa osta­vqe­nim
spa­si­la~­kim osma­tra~­ni­ca­ma, vi­so­ko nad se­ma­fo­ri­ma Glav­ne
uli­ce, ve­li­ki pqu­sak dva­de­set­pe­to­pa­ra­ca i de­se­to­pa­ra­ca, po­lu­
o­tvo­re­nih bom­bo­na za ka­{aq, ra­~u­na za ru­~ak, ku}­nih kqu­~e­va
na lan­ci­ma ba­te­rij­skih lam­pi, {ta­pi­}a `va­ka­}e gu­me, sa­vi­je­nih
vo­znih re­do­va, vre­}i­ca in­dij­skog ora­ha, po­lo­vi­na krof­ni od ja­
bu­ko­va­~e sa vo­{ta­nim pa­pi­rom, ka­ra­ta za pod­zem­nu, ku­ti­ji­ca za
sun­~a­ne na­o­~a­ri, ener­get­skih ~o­ko­la­di­ca, te­le­fon­skih bro­je­va
na is­tr­ga­nim pa­pi­ri­}i­ma.
METJU DENIS. Me­tju De­nis, sta­ro­sti dva­de­set pet go­di­na,
no­vi­nar Dej­li ob­zer­ve­ra ko­ji je do­bio za­da­tak da po­kri­va na­pa­de
na­kon {to je ^arls Kra­us po­zvao po­li­ci­ju, okre­nuo se i ustao sa
sje­di­{ta kad je voz u{ao u sta­ni­cu. Pro­veo je po­pod­ne na Men­
het­nu i vra­}ao se u sa­mom je­ku {pi­ca. Sve je bi­la ide­ja we­go­vog
{e­fa: od­ve­zi se vo­zom u grad sa ju­tar­wim svi­je­tom, slu­{aj {ta
go­vo­re, une­si se u {ti­mung. Vra­ti se vo­zom, otvo­ri {i­rom u{i,
ka­`i nam {ta se pri­~a u vo­zu, {ta se pri­~a na par­kin­gu. Ti­ra` je
astro­nom­ski po­ras­tao, svi pra­te pri­~u. Me­tju se pro­ti­vio ~i­ta­voj
ide­ji. Bo­qe da se pro­{e­ta po su­sjed­stvi­ma, in­ter­vju­i­{e li­ko­ve sa
Sa­ska­tak Hi­la ko­ji ra­de kao vi­{i di­rek­to­ri, po­pri­~a s mom­ci­ma
na ben­zin­skoj sta­ni­ci po­red Sa­lo­ve pi­ce­ri­je, ali ko je on da od­
bi­je bes­pla­tan put do gra­da, i osim to­ga, za­po­dje­nuo je ne­ke do­bre
raz­go­vo­re na pu­tu ta­mo i na­zad i ve­}i­nu ih ot­ku­cao na lap­to­pu.
Sva­ko je imao ne­ku te­o­ri­ju: ~o­vjek }e na­red­ni put na­pa­sti u po­
no}, ~o­vjek je biv­{i po­li­ca­jac, ~o­vjek tra­`i pa­`wu za ri­ja­li­ti
emi­si­ju. Po Me­tju­o­vom mi­{qe­wu, na­pa­snik pra­ti {a­blon, ali
te­`ak za od­re­|i­va­we. Po­~eo je sa ~e­tvo­ri­com mu­{ka­ra­ca, a on­da
se okre­nuo na `e­ne; po­~eo je na sta­ni~­nom par­ki­ra­li­{tu, a on­da
pre­{ao na par­ki­ra­li­{te u va­ro­{i, na re­zi­den­ci­jal­nu uli­cu, na
dnev­nu so­bu po no­}i. Iz­gle­da­lo je da vo­li da po­dig­ne o~e­ki­va­wa i
iz­ne­na­da skre­ne sa pu­ta – vo­lio je da iz­ne­na­|u­je grad. Me­tju je ho­
dao pe­ro­nom, raz­mje­wu­ju­}i ne­ko­li­ko ri­je­~i sa ^ar­li­jem Kra­u­som.
On­da je na ne­ko vri­je­me za­stao kraj ste­pe­ni­ca, gle­da­ju­}i par­king
sa vi­so­ka: svje­tla su bi­la upa­qe­na, iako je ne­bo jo{ bi­lo su­ton­ski
pla­vo. Qu­di su ho­da­li u pa­`qi­vim gru­pa­ma, oba­zi­ru­}i se, uvje­
ra­va­ju­}i se. Je­dan ~o­vjek mu je pri­{ao i tra­`io va­tre. Me­tju je
osta­vio pu­{e­we pri­je go­di­nu da­na. ^o­vjek je bio u sred­wim tri­de­
se­tim, o{trih cr­ta li­ca, ~vr­ste gra­|e; osim jak­ne na pa­tent, mo­gao
je bi­ti ne­zna­nac. Jed­na `e­na se na­smi­ja­la: pi­ska­vim, ner­vo­znim
smi­je­hom, kao smi­je­hom ko­ji je uvje­`ban za pred­sta­vu. „Me­ne vo­zi
mu`“, ~uo je ka­ko ne­ko ka­`e. „Ov­dje se vi­{e ne par­ki­ram.“ Me­tju
je si­{ao ni­za ste­pe­ni­ce. Uju­tro je pr­vo par­ki­rao bli­zu sta­ni­ce,
pa se on­da pre­do­mi­slio i oda­brao da­qe mje­sto. Tre­ba­lo mu je da
ho­da sa qu­di­ma, da slu­{a {ta na­rod pri­~a, da im pro­u­~a­va li­ca.
We­gov po­sao u no­vi­na­ma bio je stro­go na od­re­|e­no vri­je­me, dok mu
ne do­|e ne­{to bo­qe, ili dok se ne uvje­`ba za kwi­gu, ali do­voq­no
mu se do­pa­dao, mo­gao bi do­ve­sti do ne­~e­ga, ni­kad se ne zna. Br­zo
se okre­nuo ka­da je za­~uo ne­{to {to je zvu­~a­lo kao po­lu­pri­gu­{en
krik. Bi­la je to sa­mo dje­voj­ka ko­ja se spo­ta­kla na {ti­kla­ma i dr­
`a­la se mom­ku za ru­ku. Svi su mi­sli­li o stran­cu i osvr­ta­li se.
Me­tju je imao sop­stve­nu te­o­ri­ju, u ko­ju je ne­ka­da vje­ro­vao: da sva­ko
ima taj­nu, sra­mot­nu stvar ko­ju je po­~i­nio, a raz­log {to se pla­{e
ne­znan­ca le­`ao je u to­me {to su stra­ho­va­li da ih je ne­zna­nac na­
47
tje­rao da se sje­te te stva­ri. On je li~­no, na pri­mjer, na fa­kul­te­tu
ra­dio ne­ke stva­ri ko­je bi ra­di­je za­bo­ra­vio. Pri­{ao je auto­mo­bi­
lu, nag­nuo se da po­gle­da kroz pro­zor – jed­na od we­go­vih za­mi­sli
bi­la je da se ne­zna­nac sa­kri­va u par­ki­ra­nim auto­mo­bi­li­ma, ko­je
je znao da otvo­ri – i uba­cio kqu~ u bra­vu. Za­~uo je ko­rak, je­dan je­
di­ni {kri­put {qun­ka, i okre­nuo se sa osje­}a­wem uz­bu­|e­wa i ja­ke
ra­do­zna­lo­sti. ^o­vjek u ki­{nom man­ti­lu ve} je po­di­gao ru­ku, i dok
je dlan pqe­snuo o we­gov obraz uz si­lu ko­ja mu je na­tje­ra­la su­ze na
o~i, Me­tju je pri­mi­je­tio po­gled pun su­ro­vog gwe­va u ne­znan­~e­vim
o~i­ma, kao da do­no­si pre­su­du.
48
VEOMA INTELIGENTAN. ^i­ta­li smo o toj pre­su­di su­tra­dan
uju­tro u Dej­li ob­zer­ve­ru, gdje je Me­tju De­nis de­taq­no pre­pri­~ao
si­mu­li­ra­nu vo­`wu, raz­go­vo­re ko­je je na­~uo, svo­je mi­sli na pe­ro­nu,
za­pa­`a­wa ka­ko se po­na­{a na­rod, od­la­zak do auto­mo­bi­la, de­ta­qe
na­sr­ta­ja. On ni­je sa­mo ja­vio o in­ci­den­tu: re­kao je da je ne­znan­~ev
po­vra­tak na sta­ni~­no par­ki­ra­li­{te do­kaz ve­o­ma in­te­li­gent­nog
pla­na. Na­pa­da~ nas je na­veo da mi­sli­mo ka­ko na­mje­ra­va da u|e u
na­{e do­mo­ve, da na­pa­da na­{e naj­be­spo­mo}­ni­je gra­|a­ne, da za­di­re
u na­{u naj­du­bqu pri­vat­nost. Ka­ko smo se spre­ma­li za na­red­ni
na­pad, ka­ko su na­{e po­li­cij­ske sna­ge i nad­zor­ne gru­pe obra­}a­le
pu­nu pa­`wu na na­{e uli­ce i ku­}e, smje­lo se vra­tio na pr­vo­bit­no
po­pri­{te, ko­je je, ~i­ni­lo se, na­pu­stio. Ovim ma­ne­vrom ne sa­mo
da je iz­bje­gao ot­kri­va­we; ta­ko­|e nas je na­gnao da pro­mi­sli­mo o
na­pa­di­ma. Da­le­ko od {i­re­wa na­su­mi~­ne je­ze, [a­ma­ra~ je iz­ra­
`a­vao stav: we­go­va me­ta ni­su od­re­|e­ni qu­di, ne­go sam gra­di}. U
na­pa­da­~e­vom umu, na{ grad uglav­nom, ali ne sa­svim, pred­sta­vqa­ju
re­dov­ni put­ni­ci; sto­ga su se ~e­ti­ri od se­dam in­ci­de­na­ta do­go­di­la
na par­ki­ra­li­{tu sta­ni­ce. Da je `e­lio da stvo­ri vla­da­vi­nu na­
su­mi~­nog te­ro­ra, pro­{i­rio bi na­pa­de na ve­}e pod­ru~­je. [ta­vi­
{e, se­dam `r­ta­va je bi­lo ma­we raz­li­~i­to ne­go {to bi se na pr­vi
po­gled pret­po­sta­vi­lo. Iako je bi­lo ne­mo­gu­}e opro­sti­ti na­pad na
[e­ron Hends i Va­le­ri Ko­zlov­ski, va­`no je za­pam­ti­ti da [e­ron
Hends, k}er­ka jed­nog kor­po­ra­tiv­nog advo­ka­ta, po­ha­|a do­bro fi­
nan­si­ra­nu i vi­so­ko ci­je­we­nu dr­`av­nu gim­na­zi­ju, sim­bol ~lan­stva
u za­jed­ni­ci, dok Va­le­ri Ko­zlov­ski ni­je rad­ni­ca na mi­ni­mal­cu
bez zdrav­stve­nog osi­gu­ra­wa i po­vla­sti­ca, ne­go su­vla­sni­ca ma­log
pred­u­ze­}a. On li~­no, Me­tju De­nis, iz­vje­{ta~ je lo­kal­nih no­vi­na,
{to zna­~i da je dio na­~i­na na ko­ji se gra­di} sam se­bi pred­sta­vqa.
@r­tva ko­ja se iz­gle­da naj­ma­we ukla­pa­la je Rej So­ren­sen, ali u to­me
je ba{ i bi­la stvar: So­ren­sen je sim­bol svih dru­gih ko­ji `i­ve u
na­{em uspje­{nom gra­du, svih onih ko­ji za­u­zi­ma­ju ni­`e ste­pe­ni­
ke dru­{tve­ne qe­stvi­ce i ne­ka­da mo­ra­ju ra­di­ti dva po­sla ne bi li
ku­pi­li hra­nu i pla­ti­li ra­~u­ne. Svr­ha na­pa­da je, ka­zao je Me­tju
De­nis, da ka­zne sve kriv­ce, ne sa­mo one na vr­hu go­mi­le, a kri­vi­ca
`r­ta­va je to {to `i­ve u na­{em gra­di­}u. Du­ga~­ki ~la­nak za­vr­{io
se na­dom da }e­mo mi­sli­ti ma­we o sop­stve­noj si­gur­no­sti a vi­{e o
raz­lo­zi­ma za­{to mo­`e­mo bi­ti kri­vi {to `i­vi­mo u gra­di­}u kao
{to je na{. On li~­no ni­je ga­jio ni­ka­vu zlo­vo­qu i obe­}ao je da }e
po­sta­ti bo­qa oso­ba.
NEVIN. Iako su nam de­ta­qi na­pa­da na Me­tjua De­ni­sa pri­vu­
kli in­ten­ziv­nu pa­`wu, na­{e ~i­ta­we ~lan­ka uglav­nom je za is­hod
ima­lo ne­str­pqe­we i zlo­vo­qu. Me­tju De­nis, sma­tra­li smo, ima
uvr­nu­to sa­o­sje­}a­we sa svo­jim na­pa­da­~em; ni­smo vje­ro­va­li we­go­voj
ana­li­zi ~o­vje­ko­vih mo­ti­va, a po­no­vo pro­~i­tav­{i ~la­nak, po­~e­li
smo da ga­ji­mo ne­vje­ri­cu u ne­ke de­ta­qe sa­mog na­pa­da. Ve­}i­na nas ne
bi osje­ti­la „ja­ku ra­do­zna­lost“ pri po­gle­du na qu­ti­tog ~o­vje­ka na
par­ki­ra­li­{tu no­}u, ka­ko po­di­`e ru­ku da nas uda­ri po li­cu. Bi­li
smo zbu­we­ni, bi­li smo raz­ja­re­ni ne­do­stat­kom bi­je­sa kod Me­tjua De­
ni­sa. Isto od­su­stvo gwe­va bi­lo je isu­vi­{e o~i­to u we­go­voj ana­li­zi,
ko­ja je iz­gle­da­la ma­we sa­o­sje­}aj­na sa na­ma ne­go sa ~o­vje­kom ko­ji
nam je na­pa­dao su­sje­de, ra­za­rao nam mir i pre­stra­vqi­vao nam dje­cu.
Su­tra­dan uju­tro u Dej­li ob­zer­ve­ru su se po­ja­vi­la qu­ti­ta pi­sma,
ko­ja su kri­ti­ko­va­la Me­tjua De­ni­sa i pre­i­spi­ti­va­la ra­su­|i­va­we
ured­ni­ka {to su ob­ja­vi­li pri­~u. Ono {to nas je po­seb­no ra­sr­di­lo
bio je na­go­vje­{taj da svi mi mo­`e­mo bi­ti kri­vi i da za­slu­`u­je­mo
ka­znu. Na­po­sqet­ku, ni­smo mi ~la­no­vi ne­ke re­vo­lu­ci­o­nar­ne ban­de
ko­ji su na­pa­li ne­pri­ja­teq­ski grad i po­~i­ni­li si­lo­va­wa i ubi­
stva, ni­smo mi pa­siv­ni gra­|a­ni ko­ji okre­}u gla­vu dok se dim vi­je
iz dim­wa­ka kon­cen­tra­ci­o­nih lo­go­ra. Ne, mi smo mir­ni i uzor­ni
sta­nov­ni­ci gra­di­}a u zo­ni me­tro­po­le, ko­ji po­ku­{a­va­ju da vas­pi­
ta­ju dje­cu u pro­ble­ma­ti~­nom svi­je­tu, dok re­dov­no ko­si­mo trav­wa­ke
i ~i­sti­mo olu­ke od li­{}a. Taj ~o­vjek je kri­mi­na­lac i tre­ba da ga
str­pa­ju u za­tvor. Su­tra­dan uju­tro, je­dan uvod­nik je dao za pra­vo
olu­ji ne­go­do­va­wa i iz­ja­vio da sta­vo­vi u ~lan­ku ni­su nu­`no i sta­
vo­vi Dej­li ob­zer­ve­ra. [to smo o to­me vi­{e raz­mi­{qa­li, to nas je
vi­{e vri­je­|ao iz­vje­{taj Me­tjua De­ni­sa, pa smo u gnu­{a­wu sko­ro
za­bo­ra­vi­li da je ne­zna­nac za­dao no­vi uda­rac.
^EKAWE. Opet smo ~e­ka­li, kao qu­di ko­ji se za­gle­da­ju u ne­bo
pred olu­ju. Ovog pu­ta osje­ti­li smo raz­li­ku. A bi­lo je gwe­va u na­{em
gra­du – mo­gao se osje­ti­ti kao vje­tar. Bi­li smo gwev­ni na pri­su­
stvo opa­sno­sti na na­{im uli­ca­ma, gwev­ni na po­li­cij­sku sta­ni­cu,
gwev­ni na to {to smo se mo­ra­li bra­ni­ti i od no­vi­na­ra ~i­ji po­sao
je da nam da­ju ~i­we­ni­ce a za­dr­`e }ak­nu­te ide­je za se­be. Mo­gla se
osje­ti­ti na­pe­tost na jav­nim mje­sti­ma, ne­la­god­nost za ve­~e­rom. Na
}o­{ku pre­ko pu­ta po­{te u cen­tru gra­da de­se­tak qu­di sta­ja­lo je sa
nat­pi­si­ma ho­}emo
­ sigur
­ ne
­ ulice
­ i vi­{e poli
­ ci
­ je
­ . Je­dan bra­do­wa sa
re­pom dr­`ao je znak oti­snut ve­li­kim cr­ve­nim slo­vi­ma: bli­`i se
49
sud­wi dan.
Ner­vi su se ta­wi­li. Na par­kin­gu bi­bli­o­te­ke iz­bi­la je
tu­~a ka­da je je­dan auto­mo­bil i{ao una­zad i uda­rio u dru­gi. I{li
smo ra­no na spa­va­we i oslu­{ki­va­li. Bu­de­}i se u mra­ku, otva­ra­li
smo kap­ke i sa pro­zo­ra spa­va­}ih so­ba gle­da­li u ku­}e ka­ko se ku­
pa­ju u svje­tlu: svje­tlu na pred­wem tri­je­mu, svje­tlu u dnev­noj so­bi,
ha­lo­ge­nom svje­tlu nad ga­ra­`nim vra­ti­ma, svje­tiq­ka­ma na trav­
wa­ci­ma – kao da na{ grad pri­re­|u­je cje­lo­no}­nu za­ba­vu.
BO@JA KAZNA. Jed­na od bi­zar­ni­jih po­sqe­di­ca ovog za­ti{­
ja bi­la je po­ja­va iz­vje­snih o{trih, fa­na­ti~­nih gla­so­va, ko­ji su
u ne­znan­cu vi­dje­li gla­sni­ka bo`­je vo­qe. U pi­smu ru­bri­ci „Me­|u
na­ma“ Dej­li ob­zer­ve­ra, pot­pi­sa­no sa Be­ver­li Ol­{an, tvr­di­lo se
da na{ grad tr­pi ka­znu za gri­je­he. Pri­mi­je­ti­li smo ma­le gru­pe,
ko­je su mo­`da uvi­jek bi­le tu, sa ime­ni­ma kao K}e­ri Je­ri­ho­na i
Pro­ro­ci ne­be­ske voj­ske; ~la­no­vi po­to­we ob­zna­wi­va­li su da je ne­
znan­ca po­slao Go­spod da nas opo­me­ne gwe­va svo­je­ga ako li se ne
po­pra­vi­mo. ^ak i oni me­|u na­ma ko­ji su ta­kve ide­je od­ba­ci­va­li
kao ne­zna­la~­ke ili dje­ti­wa­ste ni­su mo­gli uma­}i mi­sli da nas
ne­zna­nac ka­`wa­va, kao gwev­ni otac, za ne­{to {to smo u~i­ni­li,
ili za ne­{to {to ni­smo uspje­li da u~i­ni­mo, ili za ne­{to dru­go,
{to smo mo­ra­li zna­ti ali ni­smo.
50
PAKET. Se­dam da­na po­sli­je na­pa­da na Me­tjua De­ni­sa, pa­ket
na­slo­vqen na po­li­cij­sku sta­ni­cu osta­vqen je na gor­wu ste­pe­ni­cu
po­{te ne­gdje iz­me­|u po­no­}i i 5:00. U 5:00 po­{tan­ski ku­rir ko­ji je
po­~i­wao smje­nu za­pa­zio ga je iz kom­bi­ja. Ka­sni­je to­ga ju­tra, zva­
ni~­ni­ci po­{te sa­sta­li su se na krat­kom sa­vje­to­va­wu i od­lu­~i­li
da po­zo­vu po­li­ci­ju. Gla­si­ne o in­ci­den­tu pr­vo su se po­ja­vi­le na
no­vom veb saj­tu Me­tjua De­ni­sa, ali mo­ra­li smo pri­~e­ka­ti ju­tar­we
no­vi­ne pri­je ne­go {to pro­~i­ta­mo ko­na­~an iz­vje­{taj. Pa­ket, umo­tan
u sme­|i pa­pir, ni­je sa­dr­`ao po­vrat­nu adre­su. Po­li­ci­ja je usta­no­
vi­la da pa­ket sum­wi­vog iz­gle­da ne pred­sta­vqa ni­ka­vu opa­snost.
U sta­ni­ci su pret­hod­no pa­`qi­vo uklo­ni­li sme­|i pa­pir i na­{li
obi~­nu kar­ton­sku ku­ti­ju, uve­za­nu bi­je­lim ko­no­pom. U ku­ti­ji je
le­`ao `u­to­mr­ki ki­{ni man­til, pro­pi­sno sa­vi­jen. Ni­je mu bi­la
pri­lo­`e­na ni­ka­kva ce­du­qa. Bi­lo je ma­lo mje­sta sum­wi, iako ni­je
bi­lo do­ka­za, da je to man­til ne­znan­ca. Po­zva­ni su odjev­ni stru~­
wa­ci, oba­vqe­ni su la­bo­ra­to­rij­ski te­sto­vi, spre­ma­la se de­taq­na
is­tra­ga. U me­|u­vre­me­nu smo se pi­ta­li {ta je ne­zna­nac `e­lio da
mi­sli­mo. Da li je na­ja­vio da je sa we­go­vim na­pa­di­ma svr­{e­no, ili
nas je upo­zo­rio da tre­ba da o~e­ku­je­mo nov na­pad sa dru­ga­~i­jim pre­
ru­{a­va­wem? Ne­dje­qu da­na, dvi­je ne­dje­qe, `i­vje­li smo za­bri­nu­to,
opre­zni na naj­ma­we zna­ke. Pred kraj tre­}e ne­dje­qe, ka­ko je li­{}e po­`u­tje­lo i po­cr­ve­we­lo a sun­ce si­ja­lo sa hlad­nog pla­vog ne­ba,
po­~e­li smo da osje­}a­mo ka­ko se bre­me po­la­ko po­di­`e.
NEZADOVOQSTVO. Prem­da smo osje­}a­li da se kre­}e­mo ka
uobi­~a­je­nom `i­vot­nom to­ku, sa svim po­zna­tim za­do­voq­stvi­ma i
bri­ga­ma, isto­vre­me­no ni­smo mo­gli iz­bje­}i osje­}aj ne­pot­pu­no­sti.
Sma­tra­li smo da je pra­vi kraj tre­ba­lo da se o~i­tu­je u hva­ta­wu
ne­znan­ca, ko­ji bi nam dao ob­ja­{we­we ko­je smo o~aj­ni~­ki `e­qe­li
da ~u­je­mo. Pa­`qi­vo bi­smo ga sa­slu­{a­li, pro­mi­{qe­no kli­ma­li
gla­vom, i ka­zni­li ga do pu­ne za­kon­ske gra­ni­ce. A on­da bi­smo ga
za­bo­ra­vi­li. Umje­sto to­ga osta­li smo sa neo­d­go­va­ra­ju­}im kra­jem,
kra­jem te­{kim od ne­iz­vje­sno­sti, {to u stva­ri i ni­je bio ni­ka­kav
kraj. Po­li­cij­ska is­tra­ga ni­je da­la ni­ka­kvih re­zul­ta­ta. Za­pi­ta­li
smo se je li ne­zna­nac oti­{ao jer je uvi­dio da je ne­mo­gu­}e na­sta­
vi­ti na­pa­de bez ozbiq­nog ri­zi­ka da ga uhva­te, ili je oti­{ao za­to
{to je is­pu­nio pa­`qi­vi plan da na­pad­ne se­dam qu­di. ^ak i da
smo zna­li raz­log we­go­vog od­la­ska, opet ne bi­smo zna­li za­{to je
uop­{te i do­{ao. [ta je od nas htio? [ta smo mi u~i­ni­li? U ne­ku
ru­ku, kraj na­pa­da vi­{e je uz­ne­mi­ra­vao ne­go sa­mi na­pa­di, po­{to
su na­pa­di sa­dr­`a­li ne­pre­kid­no obe­}a­we hva­ta­wa i ot­kri­va­wa,
dok je kraj na­pa­da bio i kraj na­de ko­ja ih je uvi­jek pra­ti­la. U tom
smi­slu, kraj na­pa­da bio je na­pro­sto dru­gi na­~in wi­ho­vog na­stav­
ka – na­~in ko­ji se ne mo­`e za­us­ ta­vi­ti.
SEDMORO O[AMARENIH. Upra­vo u ovo vri­je­me, ka­da smo
se bo­ja­`qi­vo vra­}a­li u pri­ja­{we po­i­ma­we stva­ri, sa­stan­ci su
iz­ni­kli kao po­sli­je ki­{e po ~i­ta­vom gra­di­}u, u ci­qu ras­pra­ve i
ana­li­ze sko­ra­{wih do­ga­|a­ja. Dr­`a­li su se ve­li­ki jav­ni sa­stan­
ci u grad­skoj vi­je}­ni­ci i u am­fi­te­at­ ru jed­ne od dvi­je gim­na­zi­je,
sku­po­vi u udru­`e­wi­ma po­slo­vih qu­di i brat­stvi­ma, u lo­kal­noj
fi­li­ja­li K}e­ri Ame­ri~­ke re­vo­lu­ci­je, u Dru­{tvu za eti~­ku kul­
tu­ru i Cen­tru Je­vrej­ske za­jed­ni­ce, u Pr­voj kon­gre­ga­ci­o­noj cr­kvi
i u cr­kvi Bez­gre­{nog za­~e­}a, da ne po­mi­we­mo pri­vat­na vi­|a­wa u
dnev­nim so­ba­ma, bu­xa­ci­ma i do­vr­{e­nim po­dru­mi­ma. ^e­sto bi se
na tim sa­stan­ci­ma kao spe­ci­jal­ni gost po­ja­vi­lo jed­no od sed­mo­
ro o{a­ma­re­nih, uz iz­u­ze­tak Vol­te­ra La­{e­ra, ko­ji uop­{te ni­je
pri­hva­tao te po­zi­ve ni­ti im je pri­da­vao pa­`wu. Gost bi go­vo­rio
pet­na­est ili dva­de­set mi­nu­ta a on­da od­go­va­rao na pi­ta­wa pu­bli­ke.
Ka­ko ste se osje­}a­li ka­da se ne­zna­nac po­ja­vio? Ko­li­ko je {a­mar
bo­lio? Da li ste se pla­{i­li da vas mo­`e ubi­ti? [ta je po­ku­{a­
vao da do­ka­`e? ^ak je i Va­le­ri Ko­zlov­ski, ka­da je pre­bro­di­la
}u­tqi­vost, pri­hva­ta­la ri­je~ sa iz­ne­na­|u­ju­}om krep­ko­{}u. Kao
naj­po­pu­lar­ni­ji go­vor­ni­ci po­ka­za­li su se [e­ron Hends, ~i­ja du­ga
pla­va ko­sa se spu­{ta­la na ra­me­na i pre­kri­va­la svi­le­ne blu­ze tre­
{we­ve, sma­rag­dne i bri­qant­no bi­je­le bo­je, i kon­tro­verz­ni Me­tju
De­nis, ko­ji je no­sio sta­ri sa­ko od tvi­da, cr­nu ko­{u­qu ras­kop­~a­nu
na vra­tu, tek­sas pan­ta­lo­ne bez ka­i­{a, i bi­je­le pa­ti­ke, i ko­ji je
vo­lio da pred na­ma ho­da ta­mo-amo, pot­kre­pqu­ju­}i na­po­me­ne re­
51
skim po­kre­ti­ma ru­ku i ne­na­da­no se okre­}u­}i li­cem ka pu­bli­ci.
Tu i ta­mo go­vor­nik bi se po­ja­vio ~ak i u ne­koj od rub­nih gru­pa, kao
{to su Pro­ro­ci ne­be­ske voj­ske, ko­ja je po­~e­la da pri­vla­~i {i­re
~lan­stvo i sa­da dr­`a­la jav­ne sa­stan­ke u iz­najm­qe­nim sa­la­ma. Dok
smo sje­di­li u pu­bli­ci i gle­da­li go­vor­ni­ka, ne­kad bi­smo osje­ti­li
~ud­nu vr­stu qu­bo­mo­re, kao da, ti­me {to ni­smo o{a­ma­re­ni, ni­smo
uspje­li da bu­de­mo dio zna­~aj­nog mo­men­ta, da smo ne­ka­ko pa­`wom
iz­bje­gli po­ziv za pu­sto­lo­vi­nom. Isto­vre­me­no smo shva­ta­li da ve}
za­bo­ra­vqa­mo ta­~an osje­}aj tih te­gob­nih da­na, ko­ji su se iz­mi­ca­li
u isto­ri­ju i za­do­bi­ja­li to­ple i me­ke bo­je sen­ti­men­tal­ne ru­ral­ne
sli­ke („Cr­ve­na sta­ja i obla­ci“, „Ju­tar­wa vo­`wa sa­o­ni­ca­ma“) pri­
klad­ne za zi­do­ve ba­na­ka, bol­ni~­ke ~e­ka­o­ni­ce i fo­a­jee po­slov­nih
zgra­da.
PROCVAT. Jed­nog ju­tra na sta­ni~­nom par­kin­gu, kao po taj­nom
do­go­vo­ru, vra­ti­li su se ki­{ni man­ti­li. @u­to­mr­ki, oker i sme­
|e­si­vi, iz­ra­wa­li su iz jed­nog auto­mo­bi­la za dru­gim, kao bli­je­di
cvje­to­vi ko­ji cva­tu u svje­tlu ra­nog ju­tra. Ri­~ard Eme­rik obu­kao je
man­til u pred­wem hod­ni­ku, ali je za­stao, do­bro raz­mi­slio, pa ga
on­da svu­kao, iza­brav­{i umje­sto we­ga cr­ni vu­ne­ni ka­put sa krag­
nom od jag­we­}e ko­`e ko­ji je obi~­no ~u­vao za ka­sni­je do­ba go­di­ne.
Ka­ko je iza­{ao iz auto­mo­bi­la na par­ki­ra­li­{tu, od­mah je uvi­dio
gre­{ku. U pr­sti­ma je osje­}ao pri­ti­sak kra­je­va po­ja­sa kad ih je
spri­je­da sa­vio u om­~u. Prog­no­za za su­tra na­ja­vqi­va­la je sla­bu
ki­{u ra­no uju­tro. Bi­}e za wu spre­man.
52
USPJEH I NEUSPJEH. Ka­ko su {a­ma­ri po­~e­li da i{­~i­qu­ju,
ka­ko je ~ak i wi­hov od­jek u na­{oj svi­je­sti sve vi­{e sla­bio, pi­ta­li
smo se je­smo li iz pat­we iza­{li uspje­{no. Na­zva­ti to pat­wom bi­lo
je, na­rav­no, pre­tje­ri­va­we. Na kra­ju kra­je­va, ni­je nas ni­ko ubi­jao.
Ni­je nas ni­ko si­lo­vao, ili pre­mla­}i­vao, ili iz­ba­dao no­`em, ili
pqa~­kao. Bi­li smo sa­mo {a­ma­ra­ni. ^ak i ta­ko, pre­tr­pje­li smo
na­sr­ta­je, zar ne, osje­}a­li smo se ugro­`e­no na uli­ca­ma i u ku­}a­ma,
bi­li smo zlo­sta­vqa­ni na ne­ki od­re­|en prem­da za­go­ne­tan na­~in.
Sto­ga, ka­da se u~i­ni­lo da su na­pa­di pro­{li, osje­ti­li smo da smo
iza­{li iz pat­we, iako jo{ ni­smo bi­li si­gur­ni ka­ko se osje­}a­mo.
Ne­ka­da nam se ~i­ni­lo da je ne­zna­nac qu­ti­tih o~i­ju znao ne­{to
o na­ma {to ni mi sa­mi ne zna­mo. Ne­ka­da smo se pi­ta­li da li je
bio u pra­vu u ve­zi s na­ma, ~ak ako i ni­smo zna­li u ve­zi sa ~im je
u pra­vu. ^e­{}e smo od­ba­ci­va­li ta­kve mi­sli i pri­go­va­ra­li se­bi
zbog ne­u­spje­ha da ga uhva­ti­mo, ne­u­spje­ha da ga spri­je­~i­mo da nas
iz­no­va na­pa­da. U ot­pri­li­ke ovo vri­je­me po­ja­vio se uvod­nik u Dej­li
ob­zer­ve­ru. Pot­pi­san sa uredni
­ ci
­ , ~la­nak je ras­pra­vqao o epi­zo­di
sa ne­znan­cem i za­kqu­~io se ri­je­~i­ma da je sa­da sve go­to­vo i da „iz
to­ga tre­ba da iz­vu­~e­mo po­u­ku i na­sta­vi­mo.“ Ured­ni­ci nam ni­su re­
kli {ta bi­smo mo­gli na­u~
­ i­ti, osim da nam tre­ba vi­{e po­li­ci­je u
gra­du, ni­ti su nam re­kli u ko­jem prav­cu tre­ba da mi­sli­mo da na­sta­
vi­mo. Za­to je na{ osje­}aj olak­{a­wa, ka­da se ~i­ni­lo da su na­sr­ta­ji
pre­sta­li, isto bio i osje­}aj neo­lak­{a­wa; na{ osje­}aj uspje­ha isto
je bio i osje­}aj ne­u­spje­ha. Pa, u na­{em gra­du stva­ri ta­ko ne sto­je.
Ov­dje je uspjeh uspjeh, a ne­u­spjeh ne­u­spjeh. Ne­ma za­bu­ne iz­me­|u to­ga
dvo­ga. Uspjeh ko­ji je i ne­u­spjeh ni­je u stva­ri ni­{ta. Ne zna­mo sa­da
ka­ko da to shva­ti­mo. I pi­ta­mo se: [ta smo iz to­ga sve­ga na­u­~i­li?
Zna­mo sa­mo da se ne­{to de­si­lo u na­{em gra­du {to se ni­ka­da ne
mo­`e po­ni­{ti­ti. Jed­nog ve­drog pro­qet­nog da­na, ka­da sve ovo bu­de
iza nas, mo­`da }e­mo ho­da­ti uli­com, pod gra­wem ras­pu­pa­nih ja­
vo­ra i li­pa. Na tri­je­mo­vi­ma se vi­de od­ra­zi pro­~el­nih stu­bo­va i
gra­na dr­ve­}a na sta­kle­nim ula­znim vra­ti­ma, ko­ja jo{ uvi­jek ni­su
za­mi­je­we­na qet­nim vra­ti­ma. Ra­|a se po­mi­sao: Mo­`da on sto­ji iza
onog dr­ve­ta. A on­da po­gle­da­mo pa­`qi­vi­je u ko­ri­jen ko­ji kri­vu­da
ka tro­to­a­ru, u mje­sto gdje rub ko­re ja­sno sto­ji na­spram po­za­di­ne od
tra­ve, uli­ce i da­le­kih ku­}a i gdje se, u bi­lo ko­jem tre­nut­ku, mo­`e
po­ja­vi­ti ra­me, po­di­}i ru­ka, {a­ka si­lo­vi­to za­mah­nu­ti na­ma u li­ce,
dok se {e­ta­mo, pod ras­pu­pa­nim gra­wem, nad ~i­jim se ze­le­no­`u­tim
cvje­to­vi­ma ras­pro­sti­re pla­vo ne­bo.
STIVEN MILHAUZER (Ste­ven Mil­lha­u­ser, ro|. 1943) ame­ri~­ki
je ro­man­si­jer i pri­po­vje­da~, autor vi­{e ro­ma­na i zbir­ki pri­~a; pr­vi
ro­man, Edvin Mal­ha­us: @i­vot i smrt jed­nog ame­ri~­kog pi­sca (Ed­win
Mul­lho­u­se: The Li­fe and De­ath of an Ame­ri­can Wri­ter), ob­ja­vio je 1972,
a Por­tret jed­nog ro­man­ti­~a­ra (Por­tra­it of a Ro­man­tic) go­di­ne 1977.
Za ro­man Mar­tin Dre­sler: pri­~a o jed­nom ame­ri~­kom sa­wa­ru (Mar­
tin Dres­sler: The Ta­le of an Ame­ri­can Dre­a­mer, 1996) do­bio je Pu­li­
ce­ro­vu na­gra­du 1997. go­di­ne. Od po­~et­ka ba­vqe­wa kwi­`ev­no­{}u in­
si­sti­ra na ne­na­me­tqi­vom pri­ka­zi­va­wu `i­vot­nih ilu­mi­na­ci­ja, bi­lo
kroz dje­ti­we sli­ke bi­lo kroz pri­po­vi­je­sti o ma­|i­o­ni­~a­ri­ma ra­znih
vr­sta. Pri­vr­`en je for­mi no­ve­le, za ko­ju sma­tra da sa­dr­`i ve­}u mo­
gu}­nost gra­|e­wa na­pe­to­sti i ka­rak­te­ra, za raz­li­ku od pri­po­vi­jet­
ke – dok sa ro­ma­nom ima za­jed­ni~­ki oslo­ba­|a­ju­}i osje­}aj {i­ri­ne. Za
pro­zu uop­{te tvr­di da je ili pu­sto­lo­vi­na ili ni­je ni­{ta, po­ziv na
~u­da i opa­sno­sti, i ako ne od­ve­de ~i­ta­oc
­ a u {u­mu, ni­je is­pu­ni­la ciq.
U zbir­ke pri­~a spa­da­ju: Bar­nu­mov mu­zej (The Bar­num Mu­se­um, 1990),
Ma­la car­stva (Lit­tle King­doms, 1993), Ba­ca~ no­`e­va (The Kni­fe Thro­
wer, 1998) i Za­~a­ra­na no} (En­chan­ted Night, 1999). Po we­go­voj pri­
po­vi­jet­ki „Ilu­zi­o­ni­sta Aj­zen­hajm“ sni­mqen je film Ilu­zi­o­ni­sta
2006. go­di­ne.
Ser­gej Ma­cu­ra
53
Lui{ Va{ de Kamoi{
PESME
Prevela s portugalskog Ana Stjeqa
KO KA@E DA QUBAV JE
VARQIVA, LA@NA...
Ko ka`e da qubav je varqiva, la`na,
prolazna, nezahvalna i neva`na,
bez sumwe, on }e ba{ takvu zaslu`iti,
ona }e wemu nesnosna i okrutna biti.
Ne`na, slatka i mila qubav je,
ko suprotno ka`e, neka mu se ne veruje
nek zbog zaslepqenosti svoje mrzak bude
i za bogove i za qude.
Ako qubav ~ini zla, u meni se nakazuje,
svu svoju `estinu u meni prikazuje
`ele}i da svetu doka`e
koliko ona mo}na je.
Ali od qubavi su sve srxbe tvoje,
jedno dobro su sva tvoja zla,
{to ih za sva dobra druga
nikad ne bih mewao ja.
S KAKVOM MILO[]U...
S kakvom milo{}u Priroda
napravi riznicu bogatu i bajnu,
s rubinima i ru`ama, snegom i zlatom,
lepotu stvori an|eosku i sjajnu.
54
Na usne rubine stavi,
a ru`e na ~istotu lepog lica, za koje mrem;
na kosu skupoceni ukras lovora stavi
na grudi sneg u kojem se du{a pali.
Al’ u o~ima pokaza koliko je mo}na bila
od wih je i sunce na~inila,
gde se svetlost pro~istila,
i od vedrog dana vedrija.
Na kraju, Gospo, u va{oj smirenosti,
koliko mogla je, Priroda uspela je da se pro~isti,
od zlata, ru`a, rubina,
snega i ~iste svetlosti.
QUBAV, [TO QUDSKI IZRAZ
ISPISUJE U DU[I...
Qubav, {to qudski izraz ispisuje u du{i,
vatrene iskre pokaza mi jednog dana,
gde se istopio kristal jedan ~isti
me|u snegom belim i ne`nim ru`ama.
Pogled koji se ni sâm ne usu|uje
da poveruje da se na putu tom
u izvor pretvorio,
da je bol i patwu slatku stvorio.
Zakuni se qubavi da talas voqe
izaziva dejstvo prvo;
misao osvetqava ono {to istina je.
Gledaj kako Qubav
u trenu jednom izaziva,
iskrene suze samilosti,
suze besmrtne zadovoqnosti.
[TA LI ]E SADA ^INITI
BISTRE O^I ONE...
[ta li }e sada ~initi bistre o~i one
{to su plakale kad sam se od wih rastajao?
Ko }e mi re}i to?
Da li su mo`da na mene mislile?
Da li }e na umu imati
kako sam bez wih tu`an
55
ili }e pomisliti
na ponovnog susreta radosni dan?
Da li }e sate i trenutke brojati?
Da li }e u jednom trenu godine mnoge gledati
da li }e s pticama i vetrovima zboriti?
Oh, bla`eni snovi moji
{to u odsutnosti ovoj
od tu`nih misli znate
slatke varke da spravqate.
AH, DINAMENO MOJA...
Ah, Dinameno moja, ostavila si
onog ko te nikad nije prestao voleti!
Ah, nimfo moja, sad te vi{e ne mogu videti
tako brzo, `ivot ovaj prezrela si.
Kako si se sad zauvek odvojila
od onog kome si tako dugo nedostajala?
Da li su talasi ovi mogli da te zaklone
da ne vidi{ onog kog si toliko povredila?
Nisi mi ni dopustila da govorim ti
o okrutnoj smrti
s kojom si se saglasila da tako rano
u o~i tvoje crni pla{t polo`i.
O More, Nebesa, o sudbo moja crna!
Kakvu }u patwu osetiti ja,
za{to je toliko ona vredna,
da i daqe tu`an, mora}u da `ivim ja?
U JEDNOJ [UMI KOJU
NASTAWUJU NIMFE...
U jednoj {umi koju nastawuju nimfe
jednog je dana, lepa nimfa Silvija tud hodala
na drvo se senovito pewala
i `uto je cve}e brala.
56
Kupidon {to imao je obi~aj da do|e tu
i odmor provede u prijatnom hladu,
pre no {to je zaspao, luk i strele {to donosio je
na granu jednu oka~io je.
Nimfa pogodno vreme prona{la je,
da pre|e na delo nije vreme gubila,
s oru`jem pospanog Kupidona pobegla je.
O pastiri, sklonite te strele {to nam baca u o~i
be`ite, jer da nas sve pobije ona ima mo}i
sve osim mene,
jer mene ve} odavno `ivog ubila je!
LU­I[ DE KA­MO­I[, naj­ve­}i por­tu­gal­ski pe­snik, ro­|en je 1524.
(ili 1525.) go­di­ne, naj­ve­ro­vat­ni­je u Li­sa­bo­nu (ili por­tu­gal­skom gra­
du Ko­im­bri). O we­go­vom `i­vo­tu zna se vr­lo ma­lo, te je we­gov `i­vo­to­
pis pred­met broj­nih spe­ku­la­ci­ja i pro­tiv­re~­no­sti. Sti­ho­ve naj­ve­}eg
por­tu­gal­skog na­ci­o­na­log pe­sni­ka po­re­di­li su sa ve­li­kim Ho­me­rom,
Ver­gi­li­jem, Dan­te­om i [ek­spi­rom. Ka­mo­i{ je pi­sao lir­sku po­e­zi­ju,
ode i so­ne­te. Ipak, we­go­vo naj­zna­~aj­ni­je de­lo je ep „Lu­zi­ja­de“, u ko­me
se ope­va po­hod Vas­ka da Ga­me na In­di­ju. Lu­i{ de Ka­mo­i{ bio je je­dan
od naj­o­bra­zo­va­ni­jih qu­di svog vre­me­na. Umro je 1580. go­di­ne, u Li­sa­
bo­nu. Pe­sme u ovom bro­ju „Mo­sto­va“ pre­ve­de­ne su iz kwi­ge „So­ne­tos de
Cam­ões“, São Pa­o­lo, 2008.
Ana Stjeqa
57
@a­nar Ku­sa­i­no­va
PTI­CA U XE­PU
Pre­veo s ru­skog No­vi­ca An­ti}
Slika prva
PTI­CA U MOM XE­PU
58
DIN­KA: Ovo mi se do­go­di­lo. Jed­nom, vr­lo dav­no... Ima­la sam
ta­da de­vet, ili de­set go­di­na. Kom­{ij­ski de­~a­ci su ubi­ja­li uli~­
nog go­lu­ba, we­go­va krv je bi­la svu­da po dvo­ri­{tu. Go­lub ~ak ni­je
ni krik is­pu­stio, to­li­ko je bio slab da ni­je mo­gao ni da udah­ne.
^i­ni­lo se kao da se po­mi­rio sa smr­}u ko­ja do­la­zi. Ma­ju­{no sr­ce,
a ta­ko mno­go ose­}a­wa. Ma­le­no sr­ce ne­ma za­{ti­tu...
Moj drug i ja smo pre­ot­ e­li jad­ni~­ka, bi­la je to stra­{na tu­
~a – udar­ci po li­cu, ka­me­ni­ce, fi­ju­ka­we mo­~u­ga, ce­pa­we ode­}e. I
ur­la­li smo jed­ni dru­gi­ma u li­ca, iz­vi­ki­va­li psov­ke, pro­kli­wa­
li, ste­wa­li...
Ja sam se is­tr­gla iz tog klup­ka, {~e­pa­la go­lu­ba i, pra­vo u xep.
No­si­la sam ogrom­nu ko­{u­qu, pre­pra­vqe­nu od sta­re, o~e­ve, jo{ je
mi­ri­sa­la na we­go­ve ci­ga­re, „Be­lo­mor“. Dra­go­ce­ni mi­ris. I da­nas,
ka­da ose­tim taj mi­ris, no­ge mi za­drh­te od ne­`no­sti – Ta­ta!
Dru­gar i ja smo {mug­nu­li iz dvo­ri­{ta.
A za na­ma po­te­ra. Su­ro­va po­te­ra. Ne­}e bi­ti mi­lo­sti.
A ja tr­~im i ose­}am go­lu­bi­ju krv na svom te­lu, da, da, kroz
ko­{u­qu, kroz gru­bu tka­ni­nu. Ja shva­tam da }e is­kr­va­ri­ti, a sr­ce
mu jo{ bi­je. Bi­je, upla­{e­no i umor­no. Ma­ju­{no sr­ce, i ta­ko pre­
mno­go umo­ra.
Tre­ba sa­mo sti­}i do mo­je ba­ke, ona je vra­~a­ra, ona je ja­sno­vi­
da, ona zna ka­ko da iz­ba­vi sva­ko stvo­re­we od smr­ti. Mo­ja ba­ka je
be­smrt­na, ona je sve­ti­ca, ona zna ka­ko tre­ba sa sva­ko­ja­kim du­ho­vi­
ma i utva­ra­ma, zlo­po­gle­|a­ma i dre­kav­ci­ma, be­so­vi­ma i an­|e­li­ma.
Ona }e ga spa­sti.
Te­{ko je tr­~a­ti! Ve} gu­bim dah. Di­sa­we se pre­ki­da, kao is­
cr­ta­na li­ni­ja na gra­ni­ci iz­me­|u `i­vo­ta i smr­ti. I u mom xe­pu
se vo­di bor­ba, ho­}e li ta kri­la­ta du­{a oti­}i u ve~­nost, ili }e
na­sta­vi­ti svoj ma­lo­ve­ki `i­vot...
I vi­{e ne mo­gu da di­{em. U gr­lu mi je kao da sam pro­gu­ta­la
stip­su.
Krv cu­ri, ta­nu­{no, ta­nu­{no. I mlaz je sve sla­bi­ji.
A iza nas du­{ma­ni, |u­brad, s pe­sni­ca­ma, zlob­na, sa ka­me­ni­ca­
ma. Oni ho­}e da nas po­bi­ju! Oni ho­}e na­{u krv, do kr­vi da raz­de­ru
na­{u ko­`u, da iz­mr­cva­re na­{a te­la.
Drug i ja se ne­}e­mo pre­da­ti. Na po­gre­{ne su se na­me­ri­li.
Ute­kli smo im. Ali ako za­tre­ba, ako se po­ja­ve, tu smo, da se
ba­ci­mo u to klup­ko, da uro­ni­mo u cr­no oko vi­ra. Mi zna­mo gde da
uda­ri­mo, zna­mo gde naj­vi­{e bo­li. Ose­ti­li smo to na svo­joj sop­
stve­noj ko­`i...
A ti sr­ce, ma­le­no sr­ce, ku­caj, ku­caj.
Ku­caj, ku­caj, ku­caj, ku­caj...
Ti ne sme{ da nas iz­da{! Ne­moj da umre{, ga­de je­dan, ne umi­
ri! Jer, ako umre{, sve je go­to­vo, to je kraj! Ne od­la­zi, na osta­vqaj
nas! Go­lu­be, go­lu­be, na{ go­lu­be! @i­vi, ga­de!
Sr­ce! Ku­caj! Ku­caj! Ku­caj! Ku­caj!
Ma­ju­{no sr­ce, ne­moj da se pre­da{!
^ak i ako je sve pro­pa­lo i, `i­vot kao da kru­ni u prah...
Sve­jed­no! Ku­caj! Ku­caj! Ku­caj! Ku­caj!
I eto, ta­ko, u svo­jim xe­po­vi­ma no­si­mo qu­bav, ra­we­nu pti­cu,
a od `i­vo­ta joj je pre­os­ ta­lo ta­ko ma­lo. Shva­ta­te, `i­vot uvi­re, s
tim tan­kim, vre­lim mla­zom ko­ji se br­zo hla­di, pro­bi­ja kroz xep.
Vi­di­te...
Ali, ja i da­qe tr­~im, tr­~im... Ne mo­`e­te da me stig­ne­te... a i
ako me stig­ne­te, ja }u... skr­{i­}u vam vra­to­ve, raz­ne­}u va­{a te­la,
spa­li­}u va­{e ku­}e, po­lu­pa­}u vam sta­kla na pro­zo­ri­ma!!!
Za mo­ju ukle­tu qu­bav, za mo­ju me­se­~i­nu, za sen­ku mog vo­qe­nog,
za, za, za, za, za!!!
I tr­~im, tr­~im, tr­~im...
Slika druga
TRI­NA­EST MI JE GO­DI­NA. FE­\A I TE­TA MU­VA
Li­ca:
FE­\A
FE­\I­NA MAJ­KA
DIN­KA
TE­TA MU­VA
BOL­NI­^A­RI
VO­ZA^
DIN­KA: To se do­go­di­lo ka­da mi je bi­lo tri­na­est go­di­na. Ima­la
sam jed­nu tet­ku, te­ta Mu­vu, ra­di­la je kao ~i­sta­~i­ca u Ko­smo­sta­ni­
ci, to je na­se­qe iz­nad Al­ma-Ate, u pla­ni­na­ma, ta­mo su astro­no­mi,
zve­zde, te­le­sko­pi. Ona je sit­na, gr­ba­va `e­ni­ca sa por­tvi­{em u
59
ru­ka­ma, stal­no ne­{to pe­re, ~i­sti. Ma­la, me­tar i tri­de­set, la­ka,
kao ne­ka­kva u~e­ni­ca iz osmo­let­ke.
Po­ne­kad joj do­zvo­le da gle­da kroz te­le­skop. „Sa­mo ni­{ta ne
di­raj“.
Ko­su je far­ba­la u dre­~a­ve bo­je, ~as u pla­vo, ~as u ne­ka­kav ze­
len­ka­sti pre­liv. Na gla­vi je no­si­la tur­ba­ne, vo­le­la je dre­~a­ve
{a­lo­ve, {a­re­nu ode­}u, {ti­kle, a u tor­bi je, „zbog pa­me­ti“, uvek
no­si­la kwi­ge. Ko­ba­ja­gi, i ja sam isto ta­ko obra­zo­va­na... U`a­sno se
ra­do­va­la ka­da bi se pro­la­zni­ci na­sme­ja­li pri po­gle­du na wu, ili
ka­da ni­su mo­gli da odvo­je o~i od we­ne ~ud­ne gar­de­ro­be.
TE­TA MU­VA: Pri­me­ti­li su me! Ako me vi­de, zna­~i da ni­sam
go­ra od dru­gih.
DIN­KA: Ja, ma­la, sli­na­va, u`a­sno sam se sti­de­la we. A po­taj­no
sam joj za­vi­de­la. Pa ja ta­ko dre­~a­vo ob­u­~e­na ni­ka­da ne bih mo­gla da
bu­dem ra­do­sna i slo­bod­na. Za­to {to sam ku­ka­vi­ca, a ona ni­je, i ja
bih vo­le­la da me pri­me­}u­ju, da me gle­da­ju, ali stra­{no se pla­{im
i za­to se u se­bi je­dem. Ona je uvek ma­{ta­la o ne­~em dru­ga­~i­jem.
TE­TA MU­VA: O pu­to­va­wu u Pa­riz, o pra­vim par­fe­mi­ma, ne
ovim, ku}­ne iz­ra­de, o Tur­skoj, o ha­qi­ni iz Evro­pe. Ali za nas je
to bi­lo po­put pu­to­va­wa na Me­sec. Ne­do­sti­`no. I naj­va­`ni­je, jed­
no­stav­no sam hte­la da vo­lim i da bu­dem vo­qe­na.
DIN­KA: Ona je, jed­nom, ima­la ne­sre}­nu qu­bav.
TE­TA MU­VA: To je bio Fe­|a Av­ga­ni­sta­nac. Pre ra­ta je bio
neo­pi­siv le­po­tan. I sve `en­ske su se pro­sto le­pi­le za we­ga. A ja
sam iz pri­kraj­ka u`i­va­la gle­da­ju­}i ga, ka­da bi se uka­za­la pri­li­ka
da sta­nem kraj we­ga, uvek sam mu do­da­va­la svoj upa­qa~, da za­pa­li.
Ma­da ni­sam pu­{i­la, uvek sam no­si­la taj upa­qa~ sa so­bom i bi­la
qu­bo­mor­na ka­da bi za­pa­lio od ne­kog dru­gog. Ali u Av­ga­ni­sta­nu je
bio ra­wen, am­pu­ti­ra­li su mu obe no­ge i jed­nu ru­ku, a uz to je imao
i stra­{ne ope­ko­ti­ne, pri­~a­ju da je go­reo u ten­ku. Ja­sna stvar, svi
su po­be­gli od we­ga. Sve te ras­ko­{ne `en­ske.
DIN­KA: A mo­ja tet­ka, ona ni­je nor­mal­na. Sva­ke ne­de­qe je
i{la kod we­ga i me­ne je vu­kla sa so­bom. Nas dve smo ~i­sti­le we­
go­vu so­bu u sa­ma~­kom ho­te­lu, pra­le mu ve{, ku­va­le mu, i ta­ko to.
Tet­ka je sa na­dom gle­da­la tog Fe­|u, kqu­ka­la ga ra­znim ko­la­~i­ma,
sva­ko­ja­kom hra­nom.
FE­\A: (vi­~e na Te­ta Mu­vu) [ta si na­va­li­la, sa­mo mi ti tre­
ba{, no­si se u...
60
TE­TA MU­VA: Sve je u re­du, mo­ra{ to da iz­ba­ci{ iz se­be, to je
od stre­sa, ako to ne iz­ba­ci{, po­~e­}e da ti opa­da ko­sa.
DIN­KA: Fe­|a je ur­lao, Fe­|a ju je te­rao od se­be. Fe­|a ju je pqu­
vao. Jed­nom sam po­ku­{a­la da pre­vr­nem we­go­va in­va­lid­ska ko­li­ca,
to­li­ko sam ga mr­ze­la jer je vre­|ao Te­ta Mu­vu. Tet­ka me je za­u­sta­
vi­la. I mi smo mu opet do­la­zi­le, sva­ke ne­de­qe. Za­to {to ga je ona
vo­le­la. Se­}am se, po­sle smo auto­bu­som i{le kod Fe­|e u se­lo. Ona
mi je u ko­su ve­zi­va­la ne­ka­kvu tra­ku za po­klo­ne, da me ulep­{a, ja
sam je qu­ti­to ki­da­la. A ona bi je opet ve­zi­va­la. A ja sam je opet
ki­da­la. Ja sam vo­le­la Te­ta Mu­vu. I mr­ze­la sam tog ga­da.
A Fe­|i­na maj­ka se tru­di­la da nas pri­vu­~e. Kri­ju­}i od we­ga
po­kla­wa­la je Mu­vi ma­ra­me i kr­pi­ce, a me­ne je nut­ka­la slat­ki­{i­
ma ko­je ni­si mo­gao da ku­pi{ u pro­dav­ni­ci.
FE­\I­NA MA­MA: Do­|i­te nam opet, is­tru­nu­}e­mo ov­de sa­mi.
DIN­KA: A on­da sam jed­nom pri­me­ti­la ka­ko Fe­|a po­~i­we da
gle­da kroz pro­zor, da i{­~e­ku­je ka­da }e­mo do­}i. Ta­ko se­di kraj
pro­zo­ra, gle­da pre­ma sta­ni­ci, si­gur­no ~e­ka. A tet­ka i ja ide­mo
pu­teq­kom, tet­ka pri­me­}u­je we­go­vo i{­~e­ki­va­we i ma­{e mu. Pri­
bli­`a­va­mo se. Ja na­mer­no uspo­ra­vam hod, da {to ka­sni­je stig­ne­mo.
Ali sve­jed­no sti­`e­mo.
A ka­da smo od­la­zi­le, ose­}a­le smo ka­ko gle­da za na­ma, kroz
pro­zor­~e, pra­ti ka­ko od­la­zi­mo, ma­{e za na­ma onom je­di­nom ru­
kom ko­ja mu je pre­os­ ta­la. Na kra­ju se Fe­|a smi­rio uz nas. I mi uz
we­ga. Is­pa­lo je da je on je­dan za­ni­mqiv ~o­vek, da mno­go ~i­ta. I
uop­{te ni­je bio ta­ko zao ka­ko mi se to ~i­ni­lo, jed­no­stav­no, bio je
una­ka­`en ra­tom, a osta­lo je bi­lo sve u re­du. I usko­ro sam po­~e­la
i sa­ma da tra­`im da ide­mo kod we­ga.
Jed­nom smo ta­ko opet do­{le kod Fe­|e. Iza­{la je we­go­va maj­
ka. Po­ve­la je Mu­vu u stra­nu. Ne­{to su se ta­mo do­{ap­ta­va­le, ja sam
sta­ja­la na pu­teq­ku i gle­da­la u pro­zor: za­{to ne­ma Fe­|e da vi­ri i
~e­ka nas? Za­{to ga ne­ma?!
On­da mi je pri­{la Mu­va, uze­la ce­ger sa hra­nom i da­la ga Fe­
|i­noj ma­mi.
TE­TA MU­VA: Evo vam ovo, za po­koj Fe­|i­ne du­{e. Ako ho­}e­te,
do­}i }e­mo, ako ne­}e­te, ne­}e­mo. Mi bi­smo vo­le­le.
DIN­KA: Tet­ka me je zgra­bi­la za ru­ku i po­~e­la da me vu­~e ka
auto­bu­skoj sta­nic­i, ja ni­{ta ni­sam raz­u­me­la. Je­di­no sam pri­me­
ti­la ka­ko se tet­ka od­jed­nom sma­wi­la. I gr­ba joj je po­sta­la vi­dqi­
vi­ja.
A po­sle je bi­la da­}a na ko­ju tet­ku ni­su po­zva­li.
FE­\I­NA MA­MA: Za­to {to je ta­mo bi­la rod­bi­na, sve so­lid­
ni qu­di... a ti sa tom tvo­jom ~ud­nom ma­lom ro­|a­kom... mi­slim da i
sa­ma shva­ta{. Mu­va, ti sve raz­u­me{ – oni su pri­sto­jan svet... A i
{to da se mu­~i­te, da se pa­ti­te po auto­bu­si­ma...
61
TE­TA MU­VA: A mi ni­smo ni hte­le da do­|e­mo...
DIN­KA: A tet­ka se te ve­~e­ri na­pi­la i go­la je tr­~a­la po na­{em
za­jed­ni~­kom dvo­ri­{tu. Ur­la­la je.
TE­TA MU­VA: Qu­di! Vo­li­te me, mo­lim vas! Pa ja sam `i­va!
Qu­di, bo­li me! Fe­|a-a-a! Ko­me si me osta­vio?! Za­{to si me osta­
vio?! Pa ja sam te vo­le­la! A ti... sa­mo ta­ko... je li? Za­{to?! Zbog
~e­ga?! Ko­me ja tre­bam?! A ho­}u sre­}u! Fe­|a, use­lio si se u mo­je
o~i!!! Za­`mu­rim, ta­mo ti, u wi­ma ti, po­gle­dam, opet ti! I ako si!
Da ni­je to­ga, ne bi bi­lo ni me­ne!
DIN­KA: Po­sle je jo{ ne­{to vi­ka­la. Sa­mo, ja vi­{e ni­sam mo­
gla da slu­{am, du­{a mi se za­ka­tan­~i­la. I ja sam sta­ja­la i gle­da­la,
sta­ja­la i gle­da­la.
Ja sam sta­ja­la i gle­da­la, i }u­ta­la.
FE­\A: Stu­por – to je kao kad umre{, sa­mo na mah.
DIN­KA: A na wu su po­ka­zi­va­li pr­stom, sme­ja­li se. A ona je
bi­la pi­ja­na, pr­vi put u `i­vo­tu, ne­ko­li­ko ~a­{a vi­na i, go­to­vo, po­
mu­ti­lo joj se u gla­vi. Do­{la je hit­na po­mo}, iza­{li su bol­ni­~a­ri,
po­~e­li da je hva­ta­ju, kom­{ij­ske wu­{ke su u`i­va­le.
BOL­NI­^A­RI: A gde joj je rod­bi­na?
DIN­KA: (krot­ko) Evo... ja...
BOL­NI­^A­RI: Ma­lo­let­ni­ci se ne ra­~u­na­ju.
DIN­KA: Tet­ka se oti­ma­la, upi­wa­la, da se i{­~u­pa iz wi­ho­vog
sti­ska. I od­jed­nom je iz hit­ne iza­{ao vo­za~, pri­{ao joj, star, sed,
ko­se kao sr­ma, i po­mi­lo­vao je po gla­vi.
VO­ZA^: Smi­ri se, mi­la mo­ja, smi­ri se.
DIN­KA: I ona se smi­ri­la, od­jed­nom se uti­{a­la. Vo­za~ je svu­
kao svo­ju ko­{u­qu i wom ogr­nuo Mu­vu.
VO­ZA^: Ni­je ovo maj me­sec.
BOL­NI­^A­RI: Evo ti adre­sa, ne­ka ne­ko od sta­ri­jih do­ne­se
pi­xa­mu i pa­pu­~e. A ti bri­{i ku­}i.
62
DIN­KA: Po­sle je te­ta Mu­va le­`a­la u bol­ni­ci, a ja sam je ~e­ka­
la. Sa­da je na me­ne do­{ao red da gle­dam kroz pro­zor. Pa ne­ko mo­ra.
A on­da se vra­ti­la. I ve} je bio maj. I bi­lo je to­plo i sve­tlo. Mno­go,
mno­go sun­ca. Ona me je jed­no­ga da­na od­ve­la sa ~a­sa, iona­ko mi po­sle
ono­ga s wom u {ko­li ni­je bi­lo `i­vo­ta, svi od­re­da su me ki­wi­li,
a ja sam }u­ta­la. I ni­{ta tet­ki ni­sam go­vo­ri­la o to­me ka­ko mi je.
Ali Mu­va je sve to ose­ti­la. Ona je bi­la pa­met­na. I mi smo oti­{le
u pla­ni­ne, ta­mo gde je bi­lo Fe­|i­no se­lo. Ni­smo oti­{le do we­go­
ve ku­}e, ta­mo su bi­li ma­ma i pri­stoj­ni ro­|a­ci... Oti­{le smo na
Fe­|i­nu li­va­du, ta­mo smo ne­ka­da s wim {e­ta­le, gu­ra­le smo we­go­va
in­va­lid­ska ko­li­ca. Ra­{i­ri­le smo }e­ben­ce, iz­ne­le |a­ko­ni­je, je­le
ja­bu­ke, pi­le ~aj iz ter­mo­sa, mi­sli­le na we­ga.
TE­TA MU­VA: Use­lio si se u mo­je o~i. Za­tvo­rim ih, ta­mo ti,
po­gle­dam, opet ti.
DIN­KA: A ja sam bi­la lu­da, ni­sam shva­ta­la da zbog to­ga `i­ve
qu­di, zbog to­ga i umi­ru. Zbog to­ga – use­lio si se u mo­je o~i. I ni
zbog ~e­ga dru­gog... A bez to­ga ovo i ni­je `i­vot.
TE­TA MU­VA: A ja sam ipak sre}­na. Za­to {to sam vo­le­la jed­nog
mno­go do­brog ~o­ve­ka. I ra­do­vao se ka­da bih ga po­zva­la te­le­fo­nom,
ka­da bih do­{la da mu ope­rem pro­zo­re. I le­po je {to sam u `i­vo­tu
ima­la jed­nu ta­kvu pri­~u.
DIN­KA: A upa­qa~, onaj ko­ji je bio za Fe­|u, taj upa­qa~ smo
du­go ~u­va­le. Ka­da smo sa­hra­wi­va­li tet­ku, bi­lo mi je ve} dva­de­
set, sta­vi­la sam ga u wen kov­~eg. Ako se sret­nu, da ima­ju ~i­me da
pri­pa­le. Zar ne?
Slika tre}a
PET­NA­EST MI JE GO­DI­NA. O SLO­NU
Li­ca:
DIN­KA
BA­TIR1
^U­VAR I WE­GO­VO DRU­[TVO
DIN­KA: To se do­go­di­lo dav­no, u Ka­ra­gan­di, ta­mo su ru­da­ri
i mno­go, mno­go ugqa. Ta­da mi je bi­lo pet­na­est go­di­na. U na­{em
zo­o­lo­{kom vr­tu je `i­veo onaj slon ko­ji go­vo­ri, Ba­tir, si­gur­no
ste ~u­li za we­ga? O we­mu su pi­sa­le sve no­vi­ne, vr­teo se na svim
te­le­vi­zij­skim ka­na­li­ma. Svu­da pe­re­stroj­ka, slo­bo­da go­vo­ra, svi
kao da su po­lu­de­li, a kod nas slon, slon ko­ji go­vo­ri. Ta­kva je na­{a
ze­mqa, i mi smo ta­kvi, dru­ga­~i­je ne zna­mo.
BA­TIR: Ma­ma!
DIN­KA: I mno­ge dru­ge re­~i, le­pe i ru­`ne, raz­ne. Jeo je ze­mi~­
ke iz ru­ke, ne­`no ih hva­tao sur­lom, do­brim o~i­ma te je gle­da­la ta
`i­va pla­ni­na. Tog slo­na je pa­zi­la jed­na po­seb­na `e­na, ve­te­ri­nar.
A moj ujak je bio za­qu­bqen u wu. Oni su se dr­`a­li za ru­ke i qu­bi­
li. Zve­ri i pti­ce su ih za­~u­|e­no gle­da­le.
1 – ba­tir, bo­tir (ka­za{­ki, uz­be~­ki) – smeo, si­lan (Prim. prev.)
63
64
I, ta­ko, jed­nom se Ba­tir raz­bo­leo. I `e­na ve­te­ri­nar je ~i­ta­vu
no} se­de­la kraj we­ga i mr­mqa­la, mu}­ka­la svo­je le­ko­ve, a moj ujak
ju je qu­bio u cr­no, ku­dra­vo te­me. I ne­`no ogr­tao jak­nom, da we­na
ne­`na ra­men­ca ne drh­tu­re od hlad­no­}e.
Ja sam dr­`a­la Ba­ti­ra za sur­lu, i obe­}a­la mu da }e br­zo ozdra­
vi­ti. A nad na­ma su si­ja­le ne­mu­{te zve­zde. I sve­tiq­ke su stra­
`a­ri­le oko nas, kao usa­mqe­ni olov­ni voj­ni­ci. No}­ne pti­ce su se
ogla­{a­va­le svo­jim ba­ja­li­ca­ma. I ve­tar je ne­gde od­no­sio mi­ris
ze­mi~­ki, le­ko­va i mo­ja obe­}a­wa. Slu­{a­la sam kroz ta­mu uja­kov
stra­sni {a­pat, `e­nin smeh, zvuk po­qu­ba­ca.
Te no­}i sam shva­ti­la {ta je to sre­}a.
Bi­lo mi je pet­na­est go­di­na.
A on­da je ta `e­na ve­te­ri­nar ot­pu­to­va­la u Ta­xi­ki­stan. Ta­mo joj
se te­{ko raz­bo­le­la ma­la, sta­ra maj­ka. Ni­je mo­gla da je po­ve­de sa so­
bom, ni­ti da je osta­vi sa­mu. A usko­ro je u Ta­xi­ki­sta­nu po­~eo rat.
Qu­di pu­ca­ju, qu­di umi­ru. Ni­ko ne do­di­ru­je ne­`nom sur­lom
tvoj dlan. Ni­ko ne gle­da do­brim o~i­ma u tvo­ju du­{u.
Ba­tir je pa­tio, on je vo­leo wu i bio je qu­bo­mo­ran na mog uja­ka.
Ali ka­ko je mo­gao da zna slon, ~ak i ta­ko neo­bi­~an kao Ba­tir, da
`e­ne ne mo­gu da vo­le slo­no­ve. A on se, kao i ra­ni­je, na­dao, i to je
bi­lo pra­vo mu­~e­we.
[to je ve­}e tvo­je sr­ce, vi­{e te i bo­li.
On se ro­dio u zo­ol
­ o­{kom vr­tu i, na­rav­no, ni­je znao da je slon,
a ne ~o­vek.
Za­pra­vo je te­{ko shva­ti­ti ko si, ako ni­ka­da ne vi­di{ ne­kog
sli~­nog se­bi.
Slon je stal­no toj `e­ni go­vo­rio ne­ke svo­je, ne ba{ le­pe re­~i.
^ak je i pso­vao.
A `e­na ga i po­red to­ga ni­je vo­le­la. Ona je vo­le­la mog uja­ka.
Slo­no­vi su po­ne­kad stra­{no tvr­do­gla­vi i ne­}e da shva­te jed­
no­stav­ne stva­ri.
A ujak se­bi ni­je mo­gao da opro­sti {to je pu­stio tu ne­ve­ro­vat­nu
`e­nu da ode. Ta­mo gde je sa­da rat. Gde qu­di, umi­ru­}i, pa­da­ju u pe­sak.
I vi­{e je ni­ka­da ni­smo vi­de­li. Ni ta­kve slo­no­ve ko­ji, kop­ne­}i od qu­ba­vi, vi­~u u mrak: „Ma­ma!“.
One ko­ji va­pe, ~e­ka­ju, ma­da ne­ma od­go­vo­ra, ne­ma ~ak ni od­je­ka
tvog usa­mqe­nog gla­sa u ta­mi.
Slon je ~e­kao da se vra­ti.
Ujak je ~e­kao da se vra­ti.
Ja sam ~e­ka­la da se vra­ti...
Ni­smo mo­gli da je ne ~e­ka­mo. Ina­~e bi­smo po­cr­ka­li te pro­
kle­te je­se­ni.
A ona se ni­je vra­}a­la. Ona ni­je mo­gla da se vra­ti.
Ujak je osta­vio sve, ku­}u je osta­vio me­ni, i kre­nuo je da je tra­`i.
Obe­}ao je da }e­mo na­pra­vi­ti ve­li­ku pro­sla­vu ka­da se vra­ti sa wom.
Ja sam ih ~e­ka­la, ~e­ka­la sam pra­znik.
I slon je ~e­kao.
A ujak je ni­je pro­na­{ao. ^ak ni­je­dan trag o woj. Sa­mo pri­~e
o woj.
On je sre­tao raz­ne qu­de ko­ji su mu pri­~a­li ka­ko su je vi­de­li
me­|u voj­ni­ci­ma, usred smr­ti i ja­u­ka.
Oni su o woj pri­~a­li sve naj­lep­{e.
Do­bra `e­na ve­te­ri­nar. Bi­la je u ne­ka­kvom azi­lu za `i­vo­ti­we,
ka­da su se od­jed­nom za­~u­le eks­plo­zi­je i pu­{ka­ra­we. Psi, ma~­ke i
osta­le `i­vo­ti­we su po­~e­li da la­ju, mja­u­~u, za­vi­ja­ju, eto ka­ko ubi­ja
strah. I ka­ko da se ne u`a­sne{ dok gle­da{ ka­ko se tvoj pri­ja­teq
~o­vek pre­tva­ra u zver.
I ja bih se upla­{i­la. I smrt je ta­ko bli­zu. A zar ma~­ka ili
pas mo­gu da po­be­de me­tak? Ili gra­na­tu? Ne­rav­no­prav­na bor­ba, ne
vre­di ni po­ku­{a­va­ti.
Ona ni­je osta­vi­la azil. Svi su ga na­pu­sti­li, a ona ni­je mo­gla.
I we­na maj­ka je osta­la...
Dve krh­ke, umor­ne `e­ne u be­lim man­ti­li­ma.
Qu­di pu­ca­ju, qu­di umi­ru. I ne­ma ni­~i­je to­ple sur­le...
Ta­ko su pri­~a­li. Ta­ko su ih pam­ti­li, te dve do­bre i hra­bre
`e­ne.
One su po­gi­nu­le. Ali ni­ko ni­je mo­gao da se se­ti gde su sa­hra­
we­ne. Ta­da ih je ta­ko mno­go gi­nu­lo, sa­hra­wi­va­lo se na br­zi­nu. Kao
i uvek, u sva­kom ra­tu, sa­hra­wi­va­lo se gde se mo­glo, ka­ko se sna­
|e{, ot­ko­pa­lo bi se ma­lo ze­mqe, ba­ci­lo u ja­mu, za­tr­pa­lo, za­su­lo,
za­top­ta­lo, bez zna­ka, bez be­le­ga, bez re­~i, bez ime­na, bez po­me­na, u
na­pe­toj ti­{i­ni, i sa­mo ve­tar nad gla­vom vi­tla pra­{i­nu.
Ma­la `e­na ve­te­ri­nar, ta­ko ma­le­na da sam ~ak po­`e­le­la da je
po­qu­bim u po­ti­qak. I we­na ma­ma.
Stal­no sam od­la­zi­la kod slo­na i dr­`a­la ga za sur­lu. I mi smo
za­jed­no tu­go­va­li. Gle­da­li smo na drum, ~e­ka­li ka­da }e se vra­ti­ti,
ka­da }e se za­vr­{i­ti taj rat, ka­da }e na­{a ve­te­ri­nar­ka do­}i iz te
svo­je da­le­ke ze­mqe, ka­da }e po­no­vo na­stu­pi­ti sre­}a.
Slon je shva­tio, na­rav­no, on je shva­tio. Da­le­ko od we, u na­{oj
za­ba­~e­noj Ka­ra­gan­di...
On je to vi­deo svo­jim unu­tra­{wim po­gle­dom.
Va­zduh je po­stao hla­dan, sun­ce se skri­lo i pti­ce ko­je su le­te­le
na jug klik­ta­le su ne­ka­ko na­ro­~i­to tu­`no i uz­ne­mi­re­no.
On je shva­tio – ona vi­{e ni­ka­da ne­}e do­}i. Ni­ka­da. Ona je na
dru­gom sve­tu, u ko­me ne­ma we­ga, u ko­me }e se opet jed­nom sre­sti.
Ma­da, ko zna, mo­`da slo­no­vi ima­ju ne­ki svoj po­se­ban raj?
Na we­go­va sna­`na le­|a, na ko­ji­ma se dr­`i ~i­ta­va va­se­qe­na,
ta­ko tu­`no pa­da­ju {a­re­ni li­sto­vi. Usko­ro }e sve za­ve­ja­ti sneg.
Sve }e po­sta­ti ~i­sto i sve­`e, kao tek opra­no ru­bqe.
65
66
Ba­ti­ra su ne­pre­sta­no sni­ma­li ka­me­ra­ma, i na­u~­ni­ci mu ni­su
da­va­li mi­ra. Pro­u~
­ a­va­li su ga, uz­du` i po­pre­ko, od gla­ve do pe­te,
pi­sa­li su o we­mu kwi­ge.
A slo­nu je bi­lo sve­jed­no. On ni­je ~i­tao ni­{ta o se­bi. On je bio
skrom­ni slon ko­ji go­vo­ri. Kao da je to ne­{to?
On je ne­pre­sta­no gle­dao ona vra­ta kroz ko­ja je ne­ka­da ula­zi­la
ona, u svom tan­kom, be­lom man­ti­li­}u.
We vi­{e ni­je bi­lo.
I on je znao za­{to.
Ali on je bio upo­ran slon. On je znao mno­go re­~i, mno­go, sa­mo
jed­nu ni­je znao – „ni­ka­da“.
I, kao ne­ka­da, ni­je pro­pu­{tao ni­jed­nu pri­li­ku u be­lom man­
ti­lu ko­ja bi pro­{la po­red we­ga, uza­lud je pru­`ao svo­ju to­plu
sur­lu kroz re­{et­ke, ka mi­ri­su le­ko­va ko­ji bi ose­tio, ta­ko dra­gom
i po­zna­tom, uza­lud je ~e­kao da ga po­mi­lu­je, da ga po­mi­lu­je ona. A
pri­li­ka bi se okre­nu­la ka we­mu i on bi vi­deo da to ni­je ona. Qu­
tio se na{ upor­ni slon.
Jed­nom, kao da je po­me­rio pa­me­}u, ni­ko­ga od qu­di u be­lim man­
ti­li­ma vi­{e ni­je hteo da pri­hva­ti, ~e­kao je sa­mo wu. Ni­je hteo
da do­di­ru­ju we­go­vo te­lo, jer ono je sa­mo za wu. A oni su ga, upr­kos
to­me, pip­ka­li svo­jim zah­tev­nim ru­ka­ma.
On je sva­kog mo­gao da iz­ga­zi, da ubi­je. Da ga {~e­pa svo­jom sna­
`nom sur­lom, i...
Ali on je vo­leo. Sr­ce ko­je vo­li ne ubi­ja. Ono i sa­mo ~e­sto na­
stra­da, ali ni slu­~aj­no se ne do­ti­~e ne­ke zle po­mi­sli.
Na­u~­ni­ka je sva­kog da­na bi­lo sve vi­{e. Oni mo­ra­ju da pro­u­~a­
va­ju i da raz­u­me­ju. Oni te stal­no do­di­ru­ju i lup­ka­ju. Oni se uno­se
u tvo­je iz­mu­~e­ne o~i, me­re, na tvo­je te­lo stal­no sta­vqa­ju ne­ka­kve
spra­ve, gle­da­ju u ekra­ne, za­pi­su­ju bro­je­ve. I gde da se de­ne{ od
wih? I ka­ko da im ob­ja­sni{, ko­jim re­~i­ma?
I ne­mo­gu­}e je po­be­}i iz ka­ve­za. ^vrst je, maj­stor­ski na­pra­
vqen. ^e­me­ran je ovaj svet, u ko­me su ~vr­sti je­di­no ka­ve­zi.
Ako si ro­|en u zo­o­lo­{kom vr­tu, ka­ko da zna{ gde je tvo­ja po­
stoj­bi­na? Ko }e ti to re­}i? Ko da ti po­ka­`e put ka rod­noj sa­va­ni,
gde si car i go­spo­dar?
[to je ve­}e tvo­je sr­ce, to vi­{e bo­li.
A prav­de ne­ma, po­sto­ji sa­mo sa­mi­lost ko­ju mo­`e­mo da da­mo
jed­ni dru­gi­ma.
I ne­ma te re­~i ko­ja }e te ute­{i­ti, iz­le­~i­ti, ako ih ne ~u­je
ona ko­joj su na­me­we­ne.
Ja sam be­`a­la iz {ko­le, da­ne sam pro­vo­di­la sa slo­nom. Dr­`a­la
ga za sur­lu, gle­da­la u o~i. Pu­{i­la i ~e­ka­la, uja­ka i wu. Sve sam shva­
ta­la, a ipak sam ~e­ka­la. Qu­di po­sta­nu sli~­ni slo­no­vi­ma, ka­da ~e­ka­ju
one ko­ji ne­}e do­}i i ka­da vo­le one ko­je vi­{e ne bi tre­ba­lo da vo­le.
A iz {ko­le su me ve} iz­ba­ci­li. Ni­su shva­ta­li {ta se to sa mnom
de­{a­va, a ja ni­sam ume­la da im ob­ja­snim. Ka­ko da im to is­pri­~am?
Na­stav­ni­ca je vi­ka­la da je i slon, iako je `i­vo­ti­wa, pa­met­ni­ji
od me­ne. Slon mo­`e da se iz­dre­si­ra, a ti ne mo­`e{! O we­mu pi­{u
no­vi­ne, sni­ma­ju ga u fil­mo­vi­ma! A ti? Iz­gu­bqen slu­~aj, ni pa­me­ti,
ni du­{e! Evo, da­jem ti i sna­gu, i du­{u, a ti nu­la! O bo­`e, do­kle si
me ti do­ve­la, osta­vi­}u vas sve i odoh da dre­si­ram slo­no­ve!
A ja sam re­kla da slon ka­`e: „Na­po­qe!“
BA­TIR: Na­po­qe!
DIN­KA: I da je slon umo­ran od dre­su­re. I iz­gu­bio se, po­meo
se, ko je on, {ta je on, ~o­vek ili `i­vo­ti­wa? ^e­sto i qu­di ne pro­
na­la­ze se­be i `i­ve ta­ko, `i­ve, me­|u tu­|im stvo­re­wi­ma.
I ma ko­li­ko da slon go­vo­ri, ni­ka­da ne­}e po­sta­ti ~o­vek. I ja
sam to shva­ta­la. Pa on je pa­me­tan slon ko­ji go­vo­ri. On je sam sam­
cit, pa zar se to ne vi­di?
Po­ne­kad je te­{ko vi­de­ti naj­jed­no­stav­ni­je stva­ri.
A ja sam go­vo­ri­la da je slon go­vo­rio...
BA­TIR: Idi na­po­qe!
DIN­KA: Po­ne­kad i ja, kao i slon, ne shva­tam za­{to me ne vo­li
ne­ko ko­ga ja vo­lim. I gle­dam ma­la vra­ta i ~e­kam, do iz­be­zu­mqe­wa.
Kao da to ne­{to mo­`e da po­pra­vi, da ne­ko­ga spa­se. Ka­da bi mo­je
~e­ka­we, ka­da bi ~e­ka­wa svih stvo­re­wa na ovo­me sve­tu, svih qu­di,
mo­gla da is­ce­qu­ju, na ze­mqi ne bi bi­lo bo­le­sti, ni smr­ti.
Ali mi smo i da­qe smrt­ni i bo­le­sni. I to je, si­gur­no, ono o
~e­mu }u­te slo­no­vi.
On je za­}u­tao. On je ose­tio da ne­ma vi­{e one zbog ko­je je pro­go­vo­rio.
Ta­ko je to, zbog qu­ba­vi ~ak i slo­no­vi pro­go­vo­re, a pe­sni­ci za­}u­te.
To je bi­la sen­za­ci­ja. On je za­}u­tao! I opet – no­vi­na­ri i na­u~­
ni­ci. I opet si pred­met pro­u~
­ a­va­wa! Ne­ma ti mr­da­wa.
[ta da ra­di ve­li­ko sr­ce me­|u ma­li­ma? Da }u­ti. Svi po­sta­ju
slo­no­vi ka­da ne mo­gu da shva­te za­{to ih ne vo­le oni ko­je vo­le.
A no­}u su slo­nu do­sa­|i­va­li pi­ja­ni ~u­var i we­go­vo dru­{tvo.
Pi­li su vot­ku kraj we­go­vog ka­ve­za i vi­ka­li:
^U­VAR I WE­GO­VO DRU­[TVO: Ej, ti! [to }u­ti{! Ka­`i ne­
{to! Ti, `i­vo­ti­wo!
DIN­KA: Ja sam se qu­ti­la i pla­{i­la. A slon je }u­tao.
^U­VAR I WE­GO­VO DRU­[TVO: Ej, ti, {ta gle­da{?! Ej, ti,
ma­la, ski­ni ga­}e, da­}e­mo ti ci­ga­ru! A ako ski­ne{ ha­qi­nu, da­je­mo
dve! [ta, ma­lo? [to }u­ti{? Gle­daj­te, }u­ti kô slon!
DIN­KA: I ja sam }u­ta­la, kao slon. Mi­sli­la sam – Ba­tir }e
ih sve zgro­mi­ti. Osve­ti­}e nas! [ta ~e­ka{? Ali sr­ce ko­je vo­li ne
mo­`e da ubi­je. On }e sa­mo po­gi­nu­ti ali ni­kog ne­}e uni­{ti­ti.
67
A ja sam se sve­ga bo­ja­la, klin­ka, sa­ma, skit­ni­ca. I ni­ti da osta­
nem, ni­ti da osta­vim Ba­ti­ra, pa on je moj drug, mo­`da mu te pi­ja­ni­ce
ne­{to ura­de, {ta ako mu na­u­de? Ja mo­ram da bu­dem tu. Go­spo­de, sa­mo
da ne za­pla­~em, sa­mo da WIH ne ob­ra­du­jem svo­jom tu­gom!
Na­stav­ni­ca je po­zva­la zo­o­lo­{ki vr­t i tra­`i­la da me vi­{e
ne pu­{ta­ju unu­tra. A oni su joj od­go­vo­ri­li da ni­su du­`ni da vo­de
ra­~u­na o po­se­ti­o­ci­ma. „U ze­mqi je kri­za, `i­vo­ti­we nam gla­du­ju,
ne zna­mo gde nam je gla­va, a vi do­sa­|u­je­te!“
Ujak je lu­tao Ta­xi­ki­sta­nom, tra­`io svo­ju vo­qe­nu u spi­sko­vi­
ma po­gi­nu­lih, ra­we­nih, pre­`i­ve­lih... I da­qe se na­dao. Ob­ja­{wa­
va­li su mu da su re­kli sve {to su zna­li... Ja sam la­ga­la su­se­de ka­ko
pu­no ra­di, ka­ko ga ne pu­{ta­ju s po­sla, ka­ko ne­ma vre­me­na.
A on za­i­sta ni­je imao vre­me­na.
Upo­ran, kao Ba­tir.
Upor­no sam i{la kod slo­na, kao u po­se­tu te­{kom bo­le­sni­ku,
pri­ja­te­qu. On je sa mnom raz­go­va­rao i ja ni­ka­ko ni­sam mo­gla da
po­ve­ru­jem da ne­gde, ta­mo, qu­di ubi­ja­ju jed­ni dru­ge.
Ono­ga da­na ka­da je umro ni­sam mo­gla da ba­cim ze­mi~­ku ko­ju
sam mu do­ne­la. Jer ona je bi­la za we­ga. I ni­sam mo­gla da je po­je­dem.
Ni­ti da je bi­lo ko­me dam.
A ta `e­na i Ba­tir su se si­gur­no sre­li, ta­mo, iz­van gra­ni­ca
svo­jih te­la, i wi­ho­ve du­{e o ne­~em raz­go­va­ra­ju. Jer du­{a­ma ni­su
po­treb­ne re­~i i ne mo­ra­ju da na­pre­`u svo­ja te­la, svo­ju sur­lu, da
ne­{to ka­`u...
BA­TIR: Ma­ma!
DIN­KA: Ta `e­na se zva­la Ma­di­na. A ka­ko se zva­la we­na maj­
ka, to ne znam.
Slika ~etvrta
JA IMAM PTI­CU
Li­ce:
DIN­KA
DIN­KA: Ra­we­no sr­ce! Ku­caj! Ku­caj! Ku­caj! Ku­caj! Ma­ju­{no
sr­ce, ne­moj da se pre­da{! ^ak i ako se u~i­ni da je sve svr­{e­no i
`i­vot kao da se kru­ni u prah....
Sve­jed­no! Ku­caj! Ku­caj! Ku­caj! Ku­caj! @i­vi, `i­vi! Ra­we­no
sr­ce, ne­moj da se pre­da{!
68
KRAJ
@A­NAR KU­SA­I­NO­VA je ro­|e­na 1982. go­di­ne u Ka­zah­sta­nu, u
ma­lom step­skom gra­di­}u Ke­mer-Tu­ga­nu, u drev­noj po­ro­di­ci od­ga­ji­va­
~a i tr­go­va­ca ka­mi­la­ma. Di­plo­mi­ra­la je `ur­na­li­sti­ku na Dr­`av­nom
uni­ver­zi­te­tu u Al­ma Ati, a ka­sni­je i dra­ma­tur­gi­ju na Fa­kul­te­tu za
film i te­le­vi­zi­ju u Sankt Pe­ter­bur­gu, u kla­si Ju­ri­ja Kle­pi­ko­va.
@i­vi u Sankt Pe­ter­bur­gu, gde ra­di kao no­vi­nar. Pi­{e i ob­ja­
vqu­je dra­me, pri­~e, sce­na­ri­ja, na ru­skom i ka­za­{kom je­zi­ku. We­ne
dra­me su ob­ja­vqi­va­ne u ugled­nim ~a­so­pi­si­ma „Sa­vre­me­na dra­ma­tur­
gi­ja“, „Dra­ma­turg“, „Si­`ei“. Ra­dio-dra­ma „Pti­ca u mom xe­pu“ je ob­
ja­vqe­na 2014. go­di­ne u mo­skov­skom Zbor­ni­ku sa­vre­me­ne ru­ske dra­me
ko­ji iz­da­je Udru­`e­we dram­skih umet­ni­ka Ru­si­je.
No­vi­ca An­ti}
69
Li­ne-Ma­ri­ja Long
DVE PRI­^E
Pre­veo s dan­skog Pre­drag Crn­ko­vi}
PI­LE, ZEC, KRA­VA, MAJ­MUN I KOW
70
Ni­sam to bi­la ja, ve} uglav­nom pi­le. Stal­no je gwa­vi­lo. Zec
je va­zda bio spre­man na naj­o­pa­sni­je vra­go­li­je, dok ni­je za­`a­lio.
On je sve uni­{ta­vao ne­ko­li­ko pu­ta. Ali raz­ot­kri­la nas je kra­va.
Ona je bi­la ta ko­ja na­pro­sto ni­je mo­gla da dr­`i je­zik za zu­bi­ma,
ta ko­ja je ple­la in­tri­ge, opaw­ka­va­ju­}i me kod dru­gih, a dru­ge kod
me­ne. Maj­mun je bio ko­mi­~ar, uvek je ka­sni­je mo­gao da me na­sme­je.
Kow mi je bio pri­ja­teq. Sta­ja­li su mi na de­snoj ru­ci. Pi­le na pal­
cu, ze­ka na ka­`i­pr­stu, kra­va na sred­wa­ku, maj­mun­~e na pr­ste­wa­ku
i kow na ma­lom pr­stu.
Uvek su bi­li kod me­ne. Bi­li smo tim. Zna­la sam {ta }e se do­
go­di­ti ako ne bu­dem pa­zi­la. Ako im sve vre­me ne bu­dem pru­`a­la
pa­`wu. Jed­nom su po­{li da {mug­nu od me­ne u ka­di, dok su mi mi­
sli bi­le od­lu­ta­le u svim mo­gu­}im prav­ci­ma. Kra­va mi se pri­bi­
la uz gla­vu, dok se pi­le da­vi­lo u sa­pu­ni­ci. Kow se ~vr­sto dr­`ao
mog ru~­nog zglo­ba, po­ku­{a­va­ju­}i da spa­se i se­be i osta­le. Bo­je i
wi­ho­vi gla­so­vi su se sto­pi­li i po­sta­li go­to­vo ne­raz­go­vet­ni, ali
ipak mi­slim da sam to ~u­la ze­ca ka­ko vi­~e. On je sve za­u­sta­vio i
ono naj­go­re se ni­je do­go­di­lo. I da­qe su bi­li tu.
Kad su jed­nom po­~e­li s ti­me, to je po­sle po­sta­la ~i­sta ko­me­di­
ja, uvek je mo­glo da me raz­ve­dri, a de­ca su ih vo­le­la. Bi­lo je la­ko.
Sa­mi su upra­vqa­li svi­me. Kow je wi­{tao. Is­pra­vqao me je ta­ko
da se na­te­ram da pra­vil­no iz­vo­dim taj zvuk. Maj­mun ga je uda­rao
~e­lom, jer je mr­zeo ka­da je kow wi­{tao, i ~e­sto je go­vo­rio na sce­ni
da ga od to­ga bo­li gla­va. Dru­gi su ple­li svo­je in­tri­ge, i to je ~e­sto
ima­lo ve­ze s dra­ma­ti~­nim qu­bav­nim tro­u­glo­vi­ma. Ka­da smo do­{li
ku­}i, u`i­va­la sam pri­se­}a­ju­}i se ko­li­ko smo za­bav­ni bi­li. I te
ka­ko sam zna­la da su za­pra­vo bi­li za­qu­bqe­ni jed­ni u dru­ge.
Na­stu­pa­li smo u po­zo­ri­{tu sa­mo jed­nom ne­deq­no, ali smo za­
ra­|i­va­li do­voq­no. Oni ni­su mno­go je­li, a osim to­ga kow je pa­tio od
ano­rek­si­je. Sva­kog da­na je bio sve mr­{a­vi­ji. Za­bri­nu­la sam se ka­da
je po­~eo da bun­ca. Po­ne­kad mi je pri­gu­{e­nim gla­som pri­~ao li~­ne
stva­ri. Za­tim bi mi ~i­tav upu­zao u uvo i go­vo­rio da tre­ba da se ~u­vam,
tvr­de­}i da sam ja ta s ko­jom ne­{to ni­je u re­du. On }e mi re­}i!
Jed­ne ve­~e­ri sre­li smo ne­ku `e­nu. Bi­la je le­pa, i na­ro­~i­to smo
joj se svi­de­li maj­mun­~e i ja. Po­zva­li smo je na ka­fu po­sle pred­sta­
ve. S wom je bi­la Ka­mi­la, ko­ja je ima­la sa­mo ~e­ti­ri go­di­ne. (Ve}
smo se po­na­da­li i }er­~i­ci, ali maj­ka ju je po­sle ka­fe od­ve­la ku­}i
pre ne­go {to nam se pri­dru­`i­la.) Ina­~e, bi­la je po­ru­~i­la ka­pu­~i­
no. Bi­la je sek­si, tu smo se svi sa­gla­si­li. Je­la je pe­nu s ka­pu­~i­na
na na­~in ko­ji nas je na ne­{to pod­se­}ao. Pi­le je pred­lo­`i­lo da
po­|e s na­ma. To je bi­lo vr­lo {a­{a­vo, jer }e se ka­sni­je upra­vo pi­le
to­me naj­vi­{e pro­ti­vi­ti.
Oti­{li smo, da­kle, na­{oj ku­}i. Ze­ka ju je sve vre­me qu­bio u
vrat, dok sam je ja qu­bi­la u usta. Pi­le je on­da pre­uz­ e­lo stvar i
{tip­ka­lo ju je za u{i. Kra­va joj je pri­~a­la ka­ko `u­di­mo za wom,
po­mev­{i sve osta­le i tom je pri­li­kom pi­le bi­lo naj­vi­{e ozle­|e­no.
@e­na je re­kla da me `e­li. Bi­lo je ja­sno da se osta­li­ma to ba{ ne
do­pa­da. Kow je iz­gle­dao rav­no­du­{no, ali je maj­mun pla­kao. @e­na
za wih ni­je da­va­la ni pet pa­ra. To me je qu­ti­lo, ali mi je po­ma­lo
i la­ska­lo. Ona i ja smo se qu­bi­li vi­{e ne­go ona sa `i­vo­tiw­ka­ma.
Ski­nu­la je ha­qi­nu. Ima­la je uz­bu­dqi­vo te­lo. I kow se mal­~i­ce
za­in­te­re­so­vao. Re­kao mi je ka­ko ne tre­ba da se bri­nem za osta­le,
ve} da `e­nu uzmem za se­be.
Le­gla je na kre­vet, a ja po­le­goh pre­ko we mi­sle­}i na ono {to
mi je kow re­kao. Usko­ro mi je si­nu­lo da `e­na ima skri­ve­ni plan.
Sle­de­}e {to me je za­mo­li­la te­{ko je po­no­vi­ti. To ~ak ni­je ni po­
ku­{a­la da pri­kri­je.
– Mo­`e{ li da ih ba­ta­li{ i osta­vi{ ona­mo? – sa­mo je pi­ta­la.
Ta­ko je di­rekt­na i hlad­na bi­la. Sra­mim se ono­ga {to sam po­
mi­sli­la. Bo­ga­mi sam se pre­mi­{qa­la da li da to za­i­sta i ura­dim.
Sa­mo na tre­nu­tak. A on­da je i kow do­ba­cio:
– Sa­mo ta­ko ura­di! Sa­mo ta­ko ura­di! – re­kao je.
On mi je bio pri­ja­teq, pa me je to zbu­ni­lo. Uop­{te ni­sam mi­
sli­la da }e­te od to­ga umre­ti. Mi­sli­la sam sa­mo na se­be. Kow je
iz­gu­bio psi­hi~­ku rav­no­te­`u, za­to je to i re­kao. Ali pa­la sam u
is­ku­{e­we, e to mo­ram da pri­znam. U ta­kvo is­ku­{e­we da na tre­nu­
tak ni­sam mo­gla ~u­ti va­{e gla­so­ve. Mo­gla sam da ~u­jem sa­mo wu.
To, na­rav­no, ni­sam u~i­ni­la, zna­te vi ve}. Kra­va je on­da ne­{to
re­kla. Is­pri­~a­la je `e­ni {ta }e se do­go­di­ti ako to ura­dim. Mo­gla
sam da vi­dim ka­ko se mal­~i­ce po­sra­mi­la. Is­pr­va sam po­mi­sli­la
da mo­`da ne zna {ta bi zna­~i­lo da vas od­lo­`im u stra­nu, ali sam
br­zo po­~e­la da osva­jam mu­drost. Ona je ja­ma~­no ra­~u­na­la s tim da
sam sla­bi­ja. Pri­di­gla se u kre­ve­tu i zgra­bi­la vas. Sre­}om, bi­li
ste br­zi i uda­ri­li ste je. [ta je ona uop­{te za­mi­{qa­la?
71
Le­`a­la je sa­svim mir­no. Ko­wu se to ni­je do­pa­lo. Sa­da smo
mo­gli da je qu­bi­mo svi za­jed­no. Od­jed­nom je kow po­mah­ni­tao. Po­
ku­{ao je da nas otrg­ne jed­no od dru­gog. Ni­je pre­sta­jao da go­vo­ri da
je ovo po­gre­{no. Ni­sam zna­la {ta da ra­dim. Po­ku­{a­la sam da ga
umi­rim, ali od to­ga je bi­lo ma­lo vaj­de. Dru­gi su po­~e­li da se qu­te.
Oslo­ni­li su se na me­ne. Mo­ra­la sam ne­{to da u~i­nim.
Pi­le mi je da­lo ma­ka­ze, a zec me je ohra­brio. Kra­va je okre­nu­la
ko­wa pro­tiv me­ne. Maj­mun se sa­mo ce­re­kao. Kow je ot­fi­ka­ren. Bi­
lo je mno­go kr­vi. Svi smo, ja­ma~­no, ose­ti­li bol. Kow je krik­nuo, a
`e­na se pro­bu­di­la. Krik­nu­la je i ona, ali sa­da sam zna­la {ta mi
je ~i­ni­ti. Ma­ka­ze ni­su bi­le do­voq­no ve­li­ke, ali su mi po­mo­gli
svi za­jed­no. Sa­da je tre­ba­lo is­kqu­~i­ti `e­nin glas. ^u­la sam sa­mo
wih. Ona je br­zo pre­sta­la da vri­{ti ka­da je to pro­{lo.
Bi­lo je do­bro {to je kow sa­vr­{e­no pri­sta­jao na we­nom pr­stu.
Sam se us­pen­trao. Ni­sam mo­gla da pre­sta­nem da se sme­jem. A kad
sa­mo po­mi­slim da sam za sve to vre­me mi­sli­la da mi se kow ni­ka­da
ne­}e vra­ti­ti ~im ga se ra­to­si­qam a `e­nin glas ne­sta­ne. Ta­ko da je
to bi­lo i ne­ko olak­{a­we.
Wen sto­mak je bio pot­pu­no kr­vav. Ni­ka­da u `i­vo­tu ni­smo vi­
de­li ne­ku `e­nu na taj na­~in. Pi­le joj se uvu­klo u ga­}i­ce i sma­klo
ih sve do sto­pa­la. Sa­da je qu­bqe­we na­ge `e­ne pru­`a­lo jo{ lep­{i
ose­}aj, jer sam sve vre­me mo­gla da se usred­sre­dim na wih dok sam
to ~i­ni­la. Na ne­ki na­~in mo­gli smo bo­qe da raz­go­va­ra­mo. @e­na je
sa­da bi­la deo nas, a ja vi­{e ni­sam bi­la ner­vo­zna. Ta~­no sam zna­la
{ta joj se svi­|a.
LUT­KA
72
Bri­ta je ju­~e pa­la na as­fal­tu. Po­{la je ova­mo da gle­da pti­
~i­ce i da im, za­jed­no s Bar­bi­kom, dâ ne­ku uku­snu klo­pi­cu. Bar­bi­
ku ni­ka­da ni­su zva­li ta­ko. Ona se zva­la [ar­lo­ta kao jed­na dru­ga
Bri­ti­na lut­ka. Mo­gla je da pi­{ki, ka­da bi­ste joj da­li hra­nu u
ru­pi­cu ko­ju je ima­la na na­pu­}e­nim usti­ma. [ar­lo­ta to ni­je mo­gla.
Ali to ni­je ni bi­lo neo­p­hod­no. [ar­lo­ta je ima­la mom­ka i sve {to
uz to ide. Kre­sa­li su se ka­da su bi­li na `ur­ka­ma. Ona o~as po­sla
ski­ne ha­qi­nu i – tuc-kres, bim-bam. Bi­la je lo­{a de­voj­~i­ca, ko­ja
je i{la bez ga­}a. One su je ste­za­le.
Bri­ta i [ar­lo­ta su upa­le u pro­ble­me. Bri­ta je raz­bi­la ko­le­no
i na we­mu je sa­da ima­la ru­pu, a [ar­lo­ta je i{­~a­{i­la gla­vu. Na
ko­le­nu se ve} po­ja­vi­la ra­na. Bri­ta je vo­le­la da `va­}e kra­stu na
ra­ni. Bi­la je ne­ka vr­sta ka­ni­ba­la.
[ar­lo­tu su sre­di­li. Na­me­sti­li su joj fri­zu­ru i do­bi­la je ru­
`i­~a­sto ja­ha~­ko ode­lo, ma­lec­ki pla­sti~­ni bi~ i gu­me­ni {lem.
Ima­li su do­sta po­sla. Tre­ba­lo je da odu u boks i po­zdra­ve `dre­bad,
sme­{te­nu u sme­tlar­ni­ku, a i pti­~i­ce je tre­ba­lo obi­}i. Tre­ba­lo je
da po­stig­nu i to da na­{min­ka­ju [ar­lo­tu pre ne­go {to kre­ne na ga­la
ve­~e­ru s Hi-Me­nom u ma­gi~­nom zam­ku s po­ni­ji­ma. Bri­ta je po­ne­la
zr­ne­vqe za pti­ce ~vr­sto ga ste­`u­}i. Maj­ka im je ve} bi­la spre­mi­la
klo­pu, i usko­ro }e bi­ti vre­me za je­lo. Pti­ce ni­su hte­le da sle­te i
se­de na ru­ka­ma. [ar­lo­ta ih je pre­pla­{i­la. Mi­sli­la je da je i sa­ma
pti­ca, i vi­so­ko je le­te­la me­|u kro­{wa­ma dr­ve­}a, ali je pa­la i te­{ko
se pri­ze­mqi­la u tra­vu. Go­li­ca­lo ju je u no­zdr­va­ma, pre­ma ko­ji­ma se
is­pru­`i­lo cve­}e, a pti­ce su se mo­gle ~u­ti, ali ne i vi­de­ti.
[ar­lo­ta je gwa­vi­la da do­bi­je svo­je min­|u­{e, ali od to­ga ni­je
bi­lo ni­ka­kve vaj­de: one su osta­le kod ku­}e, a ne­ke dru­ge, isto ta­ko
fi­ne, mo­gla je da do­bi­je uve­~e. To za wu ni­je bi­lo do­voq­no do­bro.
[ar­lo­ta je pla­ka­la ta­ko sr­ce­pa­ra­ju­}e iz­u­vi­jav­{i svo­je tan­ke
no­`i­ce oko Bri­ti­ne ru­ke. Pla­va ko­sa joj je spa­la, a ja­ha~­ka jak­na
je po­~e­la da joj se gu­li, pa je ot­pa­lo i dug­me.
– Ho­}u be­log ko­wa!
Ta­ko je to i{lo sa [ar­lo­tom. Uvek je ne­{to `ar­ko `e­le­la da
ima. Jed­nom je to bi­la be­ba, pa su uze­li trud­nu Bar­bi­ku, ali ni to
ni­je du­go po­tra­ja­lo. [ar­lo­ta je po­~e­la da uzi­ma Be­bu iz sto­ma­ka i
ne­ko vre­me je bi­la za­do­voq­na, ali on­da joj je i Be­ba do­sa­di­la. Sa­da
su trud­na Bar­bi­ka i po­me­nu­ta be­ba le­`a­le u vre­}i s igra~­ka­ma.
Bri­ta je pri­vu­kla [ar­lo­tu k se­bi, i mo­gli su da ~u­ju ka­ko
wi­{ti `dre­bad . To je po­mo­glo. I [ar­lo­ta je bi­la po­ma­lo qu­ta
za­to {to je ovo da­nas bio dru­gi wen ro­|en­dan, a Bri­ta joj je is­pe­
kla ko­la­~e i sve {to uz to ide. ^ak i da se [ar­lo­ti ko­la­~i ni­su
svi­de­li, za ro­|en­dan bi joj bi­lo mi­lo da ih do­bi­je.
Sa­da su mo­gle da ~u­ju maj­ku ka­ko vi­~e. Sa­kri­le su se i za­jed­no
ki­ko­ta­le. To ni­je bi­lo ta­ko lo­{e. [ar­lo­ta je kod ku­}e ima­la naj­
fi­ni­je, zlat­no ka­me­we, ko­je je sa­vr­{e­no pri­sta­ja­lo {u­pqi­na­ma na
we­noj gla­vi. Mo­gle su da ~u­ju maj­ku ka­ko se pri­bli­`a­va. Ona je bi­la
fi­na, vit­ka i bez bo­ra. Ni­ka­da ni­je obla­~i­la ke­ce­qu, iako je sva­kog
da­na ku­va­la. Maj­ka je Bri­tu zva­la du­{i­com i sr­cu­len­cem, a Hi-Me­
na, [ar­lo­tu i Be­bu – lut­ka­ma. Ali, maj­ka je maj­ku zva­la maj­kom, pa
i on­da ka­da je go­vo­ri­la o se­bi i ono­me {to je ma­ti ura­di­la.
– Za da­nas si se do­voq­no pro­luf­ti­ra­la. Usko­ro }e ve­~e­ra,
du­{o.
Vi­de­la ih je. Ina­~e ne bi gle­da­la pra­vo u wih. Ni­je hte­la da
bu­de mir­na. Uvek bi se uner­vo­zi­la i vi­ka­la „uh-uh“ da bi mo­gli da
je ~u­ju, ako ve} ona ni­je zna­la gde je ko. Maj­ka je is­pru­`i­la ru­ku,
i on­da su sve tro­je oti­{li dr­`e­}i se za ru­ke.
Maj­~i­no gri­lo­va­no po­vr­}e }e usko­ro bi­ti go­to­vo, pa su se [ar­
lo­ta i Bri­ta igra­le `mur­ke. Maj­~i­ne o~i su gle­da­le ~as u hra­nu,
73
~as u Bri­tu i pod, ali je ina­~e bi­la sta­lo­`e­na. Bi­la je sre}­na {to
Bri­ta ~e­{}e ne sla­vi ro­|en­dan i ne pe­~e ko­la­~e od kru­{a­ka, so­je
i ov­se­nih pa­hu­qi­ca. Ta­ko­|e, dav­no je bi­lo ka­da se Bri­ta po­sled­wi
put igra­la „pa­uk
­ o­ve mre­`e“ s la­sti­{om. Jer, to je zah­te­va­lo da se
sav na­me­{taj ras­po­re­di po ~i­ta­voj ku­}i, a za­tim ob­mo­ta ka­na­pom,
sve od sto­licâ u ku­hi­wi pa do uz­gla­vqa maj­~i­nog kre­ve­ta. Ta­ko­|e
se ni igra „prin­ce­zi­ca“ ni­je odav­no upra­`wa­va­la, a u toj igri tre­
ba­lo je da Bri­ta ima zlat­ni, ~e­tvr­ta­sti sve}­wak na gla­vi. Pa bi s
wim i{la una­o­ko­lo po­ku­{a­va­ju­}i da odr­`i rav­no­te­`u po­put ne­ke
Afri­kan­ke ko­ja no­si }up s vo­dom. Osim to­ga, bi­la je i de­be­la za­to
{to se na­tron­ta­la: obu­kla je sve {to joj je do­{lo pod ru­ku. ^ak i
o~e­vu ode­}u iz po­dru­ma. Maj­ka se iz­ne­na­di­la ka­da se to do­go­di­lo
pr­vi put. Uop­{te ni­je ima­la maj­~in­sko li­ce, ko­je bi to­me od­go­
va­ra­lo. Otac je umro u ba­{ti od­mah po­red po­drum­ske pe­ri­o­ni­ce
u tri sa­ta i de­set mi­nu­ta. Ko­la hit­ne po­mo­}i su sti­gla pre­ka­sno,
ka­da je on ve} pre­stao da di­{e. On­da su ku­pi­li ma­{i­nu za pra­we
ve­{a, ta­ko da ni maj­ka ni Bri­ta vi­{e ni­ka­da ne mo­ra­ju da si­la­
ze u po­drum, gde su od­ne­li sve o~e­ve stva­ri. Bri­ta je sme­la do­le
da se igra, ali maj­ka se u isti mah i na­qu­ti­la i ras­tu­`i­la ka­da
ju je jed­nom vi­de­la sa o~e­vim pan­ta­lo­na­ma za­ve­za­nim oko stru­ka,
prem­da su bi­le pre­ko de­set pod­suk­wi i we­nog ko­sti­ma Pe­pe­qu­ge.
Maj­ci je bi­lo dra­go {to Bri­ta to ni­je raz­u­me­la.
Bri­ta je po­ra­sla va­li­ka, a maj­ci je jed­na ru­ka bi­la slo­bod­na,
ta­ko da ni­je mo­ra­la da jur­ca za wom kroz ~i­ta­vu ku­}u s ti­ga­wem
u ru­ci, lap­to­pom ili rol­nom to­a­let pa­pi­ra {to se vi­jo­ri. Bri­
ta i [ar­lo­ta su mo­gle do­bro da po­je­du. Ta­ko­|e su hte­le da po­ne­su
ba­na­na-flips u so­bu. Se­ti­le su se da }e usko­ro de~­ji pro­gram na
te­le­vi­zi­ji, ali je pre to­ga tre­ba­lo da odu na bal s Hi-Me­nom, ko­ji
je, sre­}om, ta­ko­|e vo­leo da ba­na­na-flip­som za­sla­di kraj da­na.
74
[ar­lo­ta je bi­la sprem­na da je od­ve­ze ko­~i­ja {to su je vu­kli
bes­po­mo}­ni po­ni­ji. Pret­hod­no je ot­pli­va­la kra­}u tu­ru u ba­ze­nu
pa joj je ko­sa i da­qe bi­la vla­`na. Jed­na kap joj se za­dr­`a­la u oku,
da bi se za­tim ot­ko­tr­qa­la da­qe niz li­ce. Bi­la je dir­nu­ta. Hi-Men
ju je do­~e­kao sa ma­~em isu­ka­nim u we­nu ~ast, a „ode­}a“ na­ne­ta body
pa­in­ting-om te­sno se pri­pi­ja­la uz we­go­vo mi­{i­}a­vo te­lo. [ar­lo­ta
je no­si­la du­gu ha­qi­nu od ru­`i­~a­stog sa­te­na sa suk­wi­com od ti­la
i slat­kim, od­go­va­ra­ju­}im ci­pe­la­ma s vi­so­kim pot­pe­ti­ca­ma. Qup­
ko je no­si­la sjaj­ne min­|u­{e ko­je su joj po­~i­va­le na ra­me­ni­ma. O~i
su joj bi­le {i­rom otvo­re­ne u o~e­ki­va­wu. Bad­min­ton­ski po­ni ju je
pri­mio, i od we­go­ve zad­wi­ce uz­di­za­li su se obla­~i­}i. Hi-Men ju
je za­gr­lio pre ne­go {to su se ukr­ca­li. Ba­na­na-flip­so­vi su bi­li
po­slu­`e­ni na jed­nim od gla­mu­ro­znih vra­ta, ko­ja su odav­no ot­pa­la.
Je­li su dok se ni­su za­si­ti­li, a on­da su ple­sa­li. Po­ni­ji su le­te­li i
ska­ku­ta­li oko wih, a Hi-Men je sta­vio ru­ku pod [ar­lo­ti­nu i vo­
dio je oko­lo. Za­tim je [ar­lo­ta tre­ba­lo da se pre­svu­~e u iza­zov­nu
spa­va­}i­cu od ru­`i­~a­ste svi­le s jed­nom je­di­nom kop­~om na vra­tu.
Hi-Men je imao ogr­ta~, ko­ji je mo­gao da ski­ne. [ar­lo­ta je sme­sta
le­gla pod we­ga. Gru­di su joj bi­le ta~­no iste ve­li­~i­ne, a ko­`a joj
je svu­da bi­la glat­ka. Na­sme­{i­la mu se ka­da je po­~eo da se na­iz­
me­ni~­no di­`e i po­le­`e po woj. @i­va sra­mo­ta {to je po­klo­pac sa
sto­ma­ka trud­ne Bar­bi­ke odav­no iz­gu­bqen.
LI­NE-MA­RI­JA LONG (Li­ne-Ma­ria Lång, 1982). De­bi­to­va­la je
2009. zbir­kom pri­~a Kraq pa­co­va, iz ko­je do­la­ze pre­ve­de­ne pri­po­
vet­ke. Go­di­ne 2014. ob­ja­vi­la je ro­man Ar­ti­~o­ki­no sr­ce, ko­ji je jed­na
kri­ti­~ar­ka na­zva­la dan­skim Go­lim ru~­kom i ko­ji je pre­ve­den na srp­
ski. Li­ne-Ma­ri­ja Long bez za­zo­ra si­gur­nim sti­lom is­tra­`u­je te­me de­
tiw­stva i sek­su­al­no­sti, za {ta je ve} po­sle de­bi­tant­ske zbir­ke do­bi­la
po­hva­le od kri­ti­~a­ra. Ko­ri­sti sva­ku pri­li­ku za kwi­`ev­ne na­stu­pe,
raz­go­vo­re sa ~i­ta­o­ci­ma i pre­da­va­wa. Iako vr­lo mla­da, Li­ne-Ma­ri­ja
Long je pro­fe­si­o­nal­na spi­sa­teq­ka. Kao kwi­`ev­ne uti­ca­je na­vo­di de~­
je kwi­ge Astrid Lind­gren (ali ne o Pi­pi Du­goj ^a­ra­pi), sli­kov­ni­ce
iz de­tiw­stva (ko­je je kao ma­la pre­pri­~a­va­la i to za­pi­si­va­la, {to su
we­ni spi­sa­teq­ski pra­po­~e­ci) i Sil­vi­ju Plat.
Pre­drag Crn­ko­vi}
75
Silvija Euhenija Kastiqero
PREDZNAK
Preveo sa {panskog Igor Marojevi}
AJFELOVA KULA
Pewem se na kulu
na to~ku sudbine
raspukle
na kuli sam
svet je postao vatromet boja
silazak
je bio mra~na klopka usuda
TVOJA PESMA
^ujem tvoju pesmu,
ose}am je na pal~evima
kao sputana krila,
~ujem kako stidqivo di`e{ glas,
tvoja pesma – prepreka svetlosti?
Uznemiren stih
– izmu~en –
o`ivqava sna`no iz nekog kutka,
kao nestvarno pero u pokretu.
Tvoja pesma se kazuje sama,
izlo`ena:
vazduh obmawuje moju potrebu
da te ~ujem. Razbacujem note i pu{tam ih
da `alosno lutaju mojim dupqama.
VERIDBA
76
U odsjaju na no}nom sto~i}u
vratio si se.
Kora~am s tobom, onda sklapam o~i
da budem mawe senka nego ti
i da te vidim kako raste{ u sobi.
Da te vidim, da vidim nas,
kako kle~imo u kapeli
na kamenom podu,
pred sve}ama koje su – kako samo one mogu –
rasterale tamu.
Ni ti ni ja tada nismo videli,
odeveni u crne ogrta~e
(opona{aj pokajnikove ko`e),
da kad si mi dao prsten i prazan zagrqaj
nejasni strahovi postali su
gorko vreme.
TOUR SAINT-JACQUES
Na komadu izbrazdanog kamena
po~iva te`ina
nedovr{ene kule
koja je, odakle god da je pogleda{, okru`ena
jesenima
i ostaje tu sa malim humkama
i krije svoje gr~eve od vetra
na kraju dana jedino {to govori
je crvenilo odraza
i, u daqini, krilat oblik
izbliza an|eo koji li~i na kulu
– punu gargojla –
opsednut je demonima.
PREDZNAK
morao je zastati
na semaforu
da bi stigao do dna izme|u
tvojih drhtavih nogu
i da oseti kako
neujedna~eni uglovi Pariza
stopqeni jedni u druge
okru`uju automobil
77
nije trebalo da pre|em
tu tanku nit senke
kasnije tako guste
ovde prestaje grad
BELOGLAVI SUP
Mr{av je i skupio se, o}elaveo od tolikog zatvora. I daqe su
mu o~uvani prodoran pogled i crno perje oivi~eno hermelinom
ali i tu se starost nazire, jer se ono razlistava u sebi i nije
u stawu da pokrije veliku povr{inu koju je moglo nekada.
U wegovom kavezu nekoliko debala opona{a klupu; tamo se
on pewe i boravi, sve povijenije ki~me. Jo{ opa`a da{ke
vazduha, {iri krila i leti kao u razdobqu pustolovina kad
se prepu{tao toplim stubovima vetra zadr`anim u stewu,
dok se ne uzdigne visoko u formi spirale koja se gubi. Wegovo
o~erupano telo uskoro se smrskava o re{etke i gubi snagu.
Stra`ari dolaze zbog buke no on se povla~i i poku{ava da se
smawi, pa sakriva krivi i o{tri kqun. U svojim napadima
gneva postao je pla{qiv, spor i slaba{an. Otkako su ga
uhvatili, ukinuli su mu mesne obroke kako bi ga u~inili
pristojnim. Vegetarijansko bledilo ~ini da izgleda slabiji,
kao melanholi~ni crv u suvom drvetu.
MAJMUN
Majmun u kro{wi
zarobqenik
izme|u zelene i okera.
Majmun se ra|a
okru`en re{etkama.
U boji kro{we
ra|a se na suvo.
Samo po jednoj crti se razlikuje:
po qudskoj vilici,
po najbu~nijem kriku
u okru`ewu.
PU@
78
Iz vru}ine u grudima isti~e `eqa; uz {um sluzi u porama
pu`evqevo potko`je postaje morski plavo. ^eka no}; ulice
se pod svetlo{}u udaquju. Opkoqena ve~no{}u od peska po
stepenicama, na{a tela po~iwu da se krive do ivice zagrqaja. Mi smo bezbojne senke, izgubqeno gibawe u okeanu: kovitlac bez kraja i svrhe. U gradu koji pokre}e pu`evqeve krake
kontrast su, kao nemogu}i divqi cvetovi, qubavnice i qubavnici, kao i odsjaj ko`e.
Po{to smo krenuli da zavr{imo san, pu` je nestao.
SATIRI
U lo`i nejasnih kontura ~uje{ `albe i praske. To je bura
koja daje oblike stablima nad nebom. Dole, u pusto{i, le`i
zlatna – slomqena – grana koja jo{ gori. Gore gorqivi satiri
tra`e ko`u iz koje su izba~eni, {umu raznobojnih ru`a u ~ije
mra~no sredi{te su im skliznula tela kako bi zasejala gustu
zemqu. U svom delirijumu zasekli su granu i ceo zasad je uveo
a oni postali `ivotiwe ukra{ene bludnim qudskim {akama.
Na ru`ama jo{ opstaju tamne vene, nejasna tekstura ko`e.
GOLEM
Na~iwen od pune zemqe, bio je nemilosrdan, od suvog besa; dok
je gladovao, li{}e je plakalo. Pribli`io se mewaju}i glasove. Prvi je odjekivao kao stena, kao da je dolazio s brda. Drugi
je odjekivao kao lepet krila u kro{wama kestewa. Wegov tre}i glas nazvao me je le`ajem, rupom koju treba ispuniti do~im
su iz ~etvrtog nicali blato i vatra. A peti glas je stvorio
pustiwu u polusenci.
Pe{~anoj dini nalik, poranio je, slan i maglovit. A wegovi
glasovi bili su nabori svepokrivaju}eg i ogromnog ogrta~a
koji upija vlagu i ~vrsne. Bezobli~na snaga opremqena ve~itim pokretom do{la je da me isprazni. [ap}u}i, pao je na moje
telo koje je gorelo od znoja, `ele}i da se pome{a s mojim dahom
i ukopa se, da me rasturi na deli}e i sklizne do dna. Ipak,
svetlo je od semena o{trog ukusa u mojim ustima stvaralo kupine. Udavio se u meni kao kamen u vodi.
Odjednom je po~eo da se uru{avawem pretvara u tanke niti.
Wegovo telo, iz kog kao da je ranije izbijala vatra, po~elo je
da od nogu postaje krto. Srodno pesku oduvanom vetrom, brzo je
padao dok se nije razlomio na senke.
SILVIJA EUHENIJA KASTIQERO ro|ena je u Meksiko Sitiju. Autorka je dveju kwiga eseja, jedna od wih je Izme|u dve ti{ine,
pesni{tvo kao iskustvo (1992, 2003). Objavila je pet kwiga poezije,
a dve su zastupqene u ovom izboru: Eloiza (2010, prevedena na francuski i engleski) i Zoolilokvijumi (1997, 2003, prevedena na fran-
79
cuski). U potowoj zbirci – zastupqenoj sa pet posledwh pesama u
izboru – lirski subjekt se, sam za sebe, ~udi svetu na razli~ite
na~ine neslobodnih `ivotiwa i mitskih bi}a, {to je dobrim delom sugerisano naslovom koji kombinuje dve re~i koje markiraju
solilokvijume odnosno zoolo{ki vrt. Eloiza pak predstavqa sasvim
li~no ~itawe Historie calamitatum francuskog filozofa Pjera Abelara i sa~uvanih pisama izme|u wega i Eloize i dovodi ih u razne
stvarne i fikcionalne uloge i vremena, od sredwovekovnog brutalnog
sputavawa wihove qubavi do toga da budu najvi{e nalik glavnim
junacima Godarovog filma Do posledweg daha.
Silvija Euhenija Kastiqera je trenutno direktorka kultnog
kwi`evnog ~asopisa Luvina u izdawu Univerziteta Gvadalahare, gde
radi kao profesorka na Odseku za kwi`evnost Univerzitetskog
centra za dru{tvene nauke. @ivi u Gvadalahari.
Igor Marojevi}
80
Ko­stas Tah­cis
MO­DE­RAN AN­TI^­KI GRK
Pre­veo s gr~­kog Alek­sa Pe­tro­vi}
^i­ta­va dva me­se­ca bi­li smo sko­ro ne­raz­dvoj­ni, i po­li­ti­ka je
bi­la je­di­na te­ma oko ko­je se jo{ uvek ni­smo bi­li po­sva­|a­li. No
bo­qe je da naj­pre is­pri­~am ka­ko smo se upo­zna­li.
Bi­lo je to le­ta {e­zde­set osme. U to do­ba su se Gr­ci iz di­ja­
spo­re, ako se to­ga uop­{te jo{ ne­ko se­}a, tru­di­li svim si­la­ma da
ube­de stran­ce da ne do­|u na od­mor u Gr~­ku te da se na taj na­~in
su­prot­sta­ve hun­ti1. @e­lim da ka­`em da je u od­re­|e­nim kru­go­vi­ma
pre­o­vla­|i­vao kse­no­fo­bi­~an stav pre­ma tu­ri­sti­ma ko­ji su, ne ma­
re­}i za Gr­ke ko­ji su `i­ve­li pod ti­ran­skim re­`i­mom pu­kov­ni­ka,
do­la­zi­li u Gr~­ku da u`i­va­ju u sun­cu i mo­ru, ba{ kao {to po­ne­ke
mu­{te­ri­je u`i­va­ju u pro­sti­tut­ki, ne vo­de­}i bri­gu o we­nim ose-­
}a­wi­ma i li~­nim pro­ble­mi­ma.
I ta­ko je, da­kle, jed­nog po­dne­va me­ni za­zvo­ni­lo zvon­ce – u to
vre­me `i­veo sam bli­zu Sta­di­o­na – iza­|em, otvo­rim vra­ta i za­
tek­nem se pred jed­nim ne­znan­cem sa mo­jom kwi­gom ko­ja se od­sko­
ra na­{la na fran­cu­skom tr­`i­{tu u ru­ci. On mi se pred­sta­vio,
re­kao da ga {a­qe je­dan za­jed­ni~­ki pri­ja­teq, ko­ji mu je i dao mo­ju
adre­su, ali ka­ko mu, na­`a­lost, ovaj ni­je mo­gao da­ti i broj te­le­
fo­na, bio je pri­mo­ran da do­|e ne­na­ja­vqen, do­dav­{i ka­ko se na­da
da me ne uz­ne­mi­ra­va.
Uveo sam ga unu­tra, i po­{to smo se­li, upi­tah ga ka­ko je taj na{
pri­ja­teq i da li mi­sli da do­la­zi u Gr~­ku ili ne. Ana­tol – Ana­tol
D’Al­ber be­{e we­go­vo ime – mi re­~e ka­ko ne­}e do­la­zi­ti, ve} }e sa­
~e­ka­ti da vi­di ka­ko }e se raz­vi­ja­ti po­li­ti~­ke pri­li­ke, a uz to je
imao i pu­no po­sla, ono we­go­vo sli­kar­stvo, na {ta sam ja od­go­vo­rio:
,,Da, ja­sno mi je. A vi? Ka­ko ste se vi od­lu­~i­li da do­|e­te?“
1 – Pe­ri­od voj­ne hun­te sa­mo je je­dan od ni­za ne­sre­}a ko­je su za­de­si­le Gr~­ku to­kom pro­{log ve­ka.
Po­~e­le su Dru­gim svet­skim ra­tom (1941–1944), na­sta­vi­le se gra­|an­skim ra­tom (1946–1949) i
kul­mi­ni­ra­le dik­ta­tu­rom (Voj­nom hun­tom ili Re­`i­mom pu­kov­ni­ka 1967–1974) ko­jom je de­
sni­ca sa pe­to­ri­com pu­kov­ni­ka na ~e­lu po­ku­{a­la da spre­~i rast le­vi­ce, ko­mu­ni­sta ko­ji su
pret­hod­no bi­li po­ra­`e­ni u gra­|an­skom ra­tu. To­kom dik­ta­tu­re kraq je po­be­gao iz ze­mqe, mo­
nar­hi­ja je uki­nu­ta i uhap­{e­no je vi­{e od 10.000 qu­di. Kraj dik­ta­tu­re i osve­{}e­we gr~­kog
na­ro­da ozna­~io je usta­nak stu­de­na­ta Po­li­teh­ni~­kog fa­kul­te­ta 1973, na­kon ko­jeg je do­{lo do
ma­sov­nih pro­te­sta i sme­ne re­`i­ma. (Prim. prev.)
81
82
Ana­tol je sa­mo mah­nuo kwi­gom ko­ju je i da­qe dr­`ao u ru­ci i
re­kao da je jo{ ot­ka­ko je bio ti­nej­xer sa­wao da do­|e u Gr~­ku i ka­ko
je pro­pu­to­vao ~i­tav svet ra­de­}i za fir­mu.
,,Ka­kvu to fir­mu?“
Za jed­nu fir­mu ko­ja se ba­vi auto­mo­bil­skim gu­ma­ma, re­kao je
i do­dao ka­ko ove go­di­ne pr­vi put ni­je pri­mo­ran da spo­ji le­po i
ko­ri­sno, i ta­ko da­qe i ta­ko bli­`e. Pro­ve­li smo pri­li~­no mno­go
vre­me­na u raz­go­vo­ru, da bi na od­la­sku za­tra­`io da mu na­pi­{em
jed­nu ma­lu po­sve­tu i – moj broj te­le­fo­na. I to sam mu na­pi­sao, u dnu
stra­ne. Do­da­de ka­ko se na­da da }e ima­ti za­do­voq­stvo da me po­no­vo
vi­di. ,,Ta­ko­|e“ od­go­vo­rih is­pra­}a­ju­}i ga do iz­la­znih vra­ta, dok
sam u se­bi za­pra­vo pso­vao na­{eg pa­ri­skog dru­ga­ra; taj se pre­va­rio
ako mi je po­slao ovu neo­bi~­nu spo­do­bu mi­sle­}i da su sli~­no­sti u
sek­su­al­nim pre­fe­ren­ci­ja­ma do­voq­ne da se spo­je dva ~o­ve­ka – da
me je ko­jim slu­~a­jem okre­nuo te­le­fo­nom, ja bih pro­na­{ao iz­go­vor
da ga iz­beg­nem. Ali ni­sam ra­~u­nao na Ana­to­la.
Sko­ro te iste ve­~e­ri – ka­kve ve­~e­ri kad je bi­lo dva uju­tru, ja
sam ve} odav­no bio le­gao i spre­mao se da od­lo­`im kwi­gu ko­ju sam
~i­tao i uga­sim sve­tlo, kad za­zvo­ni te­le­fon. ^ud­no, mi­slio sam se,
ko bi mo­gao bi­ti u to do­ba, po­dig­nem slu­{a­li­cu sa na­me­rom da sva­
{ta ka­`em, a on­da mi se od pr­ve re­~e­ni­ce sle­di krv u `i­la­ma.
,,XI­II po­li­cij­ska sta­ni­ca... na ve­zi na­~el­nik...“
,,Da, {ta se do­go­di­lo?“ upi­tah i na­ba­cih jed­nu smi­sle­nu pri­
med­bu ,,XI­II... da­kle Ka­li­tea? Ili Xi­xi­fi­es?“ Sr­ce mi je ku­ca­lo
kao lu­do, ali su me na­red­ne re­~e­ni­ce smi­ri­le.
,,...uhva­ti­li smo ga u jed­noj spo­red­noj uli­ci Te­ze­je­vog bu­le­va­ra
i ka­`e da vas po­zna­je, sa so­bom no­si jed­nu kwi­gu u ko­joj su po­sve­ta
s va­{im ime­nom i broj te­le­fo­na. Zo­ve se – pi­taj ga po­no­vo ka­ko se
zo­ve!“ re­~e on ne­ko­me ko je o~i­gled­no iz­i­gra­vao pre­vo­di­o­ca, ,,Zo­ve
se D’Alam­ber.“
,,D’Al­ber“ is­pra­vih ga. ,,[ta se de­si­lo?“
Re­kao mi je da su ga uhva­ti­li ka­ko tu­ma­ra is­pred ne­ke ku­}e,
u ~i­joj su ba­{ti pre dve ne­de­qe pro­na­{li iz­ve­sno skro­vi­{te sa
oru`­jem, i za­tra­`io da mu ot­pri­li­ke opi­{em o ka­kvoj oso­bi je
re~. Ma­lo mi je bi­lo sme­{no {to u ono vre­me po­li­ci­ja tra­`i da
ja ga­ran­tu­jem za ne­ko­ga, no ipak sam ulo­gu pa­tri­o­te i po­slu­{nog
gra­|a­ni­na od­ig­ rao naj­bo­qe {to sam umeo. ,,Slu­{aj­te, ne­ma go­vo­ra
da je ovaj ~o­vek ume­{an u tu si­tu­a­ci­ju, on sa­mo `i­vi u bli­zi­ni, u
ku­}i na­{eg za­jed­ni~­kog pri­ja­te­qa, ve­o­ma po­zna­tog sli­ka­ra, ko­ji
je na­krat­ko ot­pu­to­vao u Pa­riz.“
,,A iz kog se on­da raz­lo­ga {e}­kao is­pred tu­|e ku­}e?“
,,Ne znam“ re­koh ,,ali mo­gu da pret­po­sta­vim.“ On­da mu na pro­stom,
ro­mej­skom je­zi­ku re­koh za Ana­to­la. U to vre­me ho­mo­sek­su­a­li­zam je
obi~­no bio od­li­~an ali­bi, jer je u sve­sti jed­nog sek­si­ste, ka­kvi su po
pra­vi­lu po­li­caj­ci, po­li­ti~­ko de­lo­va­we pri­vi­le­gi­ja mu­{kog sve­ta
i te­{ko se mo­`e do­ve­sti u ve­zu sa ti­pom pe­de­ra ko­ji oni po­zna­ju.
,,A, zna­~i to je?“ re­~e po­li­ca­jac. ,,A ne bi se re­klo po we­mu.“
Za­~u­lo se ce­re­ka­we.
,,I {ta sad da ra­di­mo sa wim?“
,,Me­ne pi­ta­te? Po­{a­qi­te ga ku­}i.“
Usle­di­la je krat­ka pa­u­za i po­no­vo ce­re­ka­we.
,,Ka­`e da ne ume sam da se vra­ti.“
,,Pa daj­te mu on­da ne­kog kao prat­wu“, i do­dah ne mo­gav­{i da
se su­zdr­`im: ,,Do­voq­no je da bu­de fra­jer“.
]u­tao je ne­ko­li­ko se­kun­di, pa sam se upla­{io, ali po­sle se
na­sme­jao, po­zvao ne­ko­ga po ime­nu, iz­vi­nio se zbog uz­ne­mi­ra­va­wa
i spu­stio slu­{a­li­cu.
Na­red­nog da­na do­{ao je Ana­tol sa bu­ke­tom ru­`a da mi se za­
hva­li {to sam ga spa­sao, iako se ni­je ~i­ni­lo da se bogzna ka­ko
uz­ne­mi­rio oko ovih pe­ri­pe­ti­ja, ka­ko re­~e, ma­lo opa­sno­sti s vre­
me­na na vre­me je kvin­te­sen­ci­ja `i­vo­ta. Elem, {ta se do­go­di­lo?
On je bio spa­zio dva mla­di­}a u jed­nom mra~­nom uglu, po­na­dao se,
pri­{ao im bli­`e, kad ono – po­li­caj­ci u ci­vi­lu.
Po­sle ovog nam je osta­lo da se ma­lo bo­qe upo­zna­mo ne­go na onom
pr­vom su­sre­tu. Ukrat­ko sam mu pre­do­~io po­li­ti~­ku si­tu­a­ci­ju u ze­
mqi, a on je ka­zao da se on u to ne raz­u­me, da je do­{ao u Gr~­ku na dva
me­se­ca ka­ko bi se ugod­no pro­veo. Za­tim mi je pred­lo­`io da ode­mo na
ne­de­qu da­na na Krit, {to sam pri­hva­tio, a on­da se on po po­vrat­ku
pre­se­lio sa Ka­li­te­je u Ve­li­ku Bri­ta­ni­ju2 – bio se pred­sta­vio kao
je­dan od za­po­sle­nih u onoj fir­mi, dok je za­pra­vo bio je­dan od dvo­
ji­ce-tro­ji­ce glav­nih de­o­ni­~a­ra. Po­se­do­vao je ne­pre­gled­na po­qa
ka­u­~u­ka u Oba­li slo­no­va­~e, pri­pa­dao sa­mom kre­mu fran­cu­skog
dru­{tva i, prem­da je o De Go­lu go­vo­rio s po­{to­va­wem, ipak je
@i­ska­ra D’Este­na sma­trao no­vo­pe­~e­nim bo­ga­ta­{em – par­ve­ni­jem.
Od ta­da smo se vi­|a­li sko­ro sva­ko­dnev­no i po­sva­|a­li sto­ti­nu
pu­ta, ali ni­ka­da oko po­li­ti­ke, Ana­tol se ni­je za­ni­mao za po­li­
ti~­ka ube­|e­wa mla­di­}a ko­je je upo­zna­vao u svo­jim ve­~er­wim iz­
la­sci­ma. Bi­lo mu je do­voq­no da su le­po­ta­ni, a ako su jo{ bi­li i
,,mu­~i­te­qi“, uto­li­ko bo­qe, jer je Ana­tol, ka­ko sam to ubr­zo sa­znao,
bio ma­zo­hi­sta. Je­dva bi do­~e­kao da ne­kog osvo­ji, a ka­da bi u to­me
us­peo i tre­nu­tak va­qa­wa po kre­ve­tu se pri­bli­`io, pro­na­la­zio bi
ne­ka­kav iz­go­vor da se po­sva­|a­ju i da ga ote­ra, taj je bio Si­zif po
vo­ka­ci­ji, a we­go­ve ,,ne­zgod­ne“ avan­tu­re to­kom dva me­se­ca pro­ve­de­na
u Gr~­koj mo­gle bi da is­pu­ne ~i­ta­vu kwi­gu. Na­rav­no da je sva­ki put
do­la­zio k me­ni da ga ,,spa­sem“, ta­ko da je ve} po­~i­wa­lo da mi bi­va
2 – Do­bro po­zna­ti ho­tel na Tr­gu Sin­tag­ma. (Prim. prev.)
83
do­sad­no, a on­da sam se i qu­tio na we­ga. Ali ka­ko se vre­me we­go­vog
od­la­ska bli­`i­lo, mo­rao sam da se str­pim.
Tog po­po­dne­va kra­jem av­gu­sta se­de­li smo u mo­joj dnev­noj so­bi,
a on mi je opi­si­vao svo­ju ,,ne­zgod­nu“ avan­tu­ru od pret­hod­ne ve­~e­ri.
Is­pri­~ao je ka­ko je u ho­te­lu po­ku­pio ne­kog ko ga je pod­se­}ao na le­pu
di­vqu zver, ali se is­po­sta­vi­lo da je umi­qat kao jag­we. On­da mu je
re­kao da se ob­u~
­ e i ode, ali mu je ovaj za­tra­`io no­vac; Ana­tol mu
je re­kao ka­ko ni­{ta ni­su ra­di­li i da mu sa­mim tim ni­{ta ne du­
gu­je, ali je mla­di} in­si­sti­rao na to­me ka­ko je on iz­gu­bio vre­me i
na kra­ju ga je zvi­znuo pe­sni­com, pre­tra­`io Ana­to­lo­ve pan­ta­lo­ne,
uzeo ono nov­ca {to je na­{ao i kre­nuo da ode. Ta­da je Ana­tol klek­
nuo pred wim na ko­le­na i po­~eo da ga pre­kli­we da osta­ne. ,,Bu­da­la
je mi­sli­la da ga mo­lim da mi vra­ti no­vac – {ta se to ~u­je?“
Kroz otvo­re­na vra­ta bal­ko­na iz­ne­na­da je pro­dro do­bro po­zna­ti
zvuk kow­skog to­po­ta. Ima ve} dve ne­de­qe ka­ko jed­na oklop­na je­di­
ni­ca ko­wi­ce sva­kog da­na u isto vre­me pro­la­zi na­{om uli­com.
Iza­{li smo na bal­kon. Pre­sta­li su da se kre­}u, a su­se­di su
se na­~i~­ka­li na pro­zo­ri­ma da po­sma­tra­ju pri­zor. U vre­me ka­da
je sko­ro je­di­ni zvuk ko­ji do­pi­re onaj od auto­mo­bi­la to­pot ko­wa
pod­se­}a tek na zvuk ko­ji bi pro­iz­veo ne­ki vergl. Ana­tol je odu­{e­
vqe­no po­sma­trao, bio je na­lik de­te­tu ko­je su od­ve­li u cir­kus. Kow
pred­vod­ni­ka bio je be­lac, osta­li su bi­li do­ra­ti. Mom­ci s cr­nim
ka­pa­ma, o~i­gled­no se­qa~­ka de­ca, wi­ha­li su se na se­dli­ma kao da
su se upu­ti­li na wi­vu, ba­ca­ju­}i kri­{om po­gle­de na na­rod ko­ji ih
je za­di­vqe­no po­sma­trao. Wi­ho­va li­ca i ono gru­di {to se vi­de­lo
is­pod ot­kop­~a­ne ko­{u­qe, ima­lo je bo­ju plod­ne, uz­o­ra­ne ze­mqe.
,,Idu na sta­di­on“, oba­ve­stih Ana­to­la ,,Iz­vo­de se pro­be po­vo­
dom pro­sla­ve rat­ne vr­li­ne3 Gr­ka. Tvo­ji pri­ja­te­qi to or­ga­ni­zu­ju,
pred­sta­vqa­ju sce­ne iz isto­ri­je od Tro­jan­skog ra­ta pa do da­nas,
obla­~e voj­ni­ke u an­ti­ku, pra­ve od wih ru­glo.“
Ana­tol je sklo­pio dla­no­ve i stao da pre­kli­we: ,,Mo­lim te!
Vo­di me da ih vi­dim!“ Ka­da je po­sled­wa troj­ka za­ma­kla niz Eufo­
ri­o­no­vu uli­cu, ka­da je sa­o­bra­}aj, po­sle ne­ko­li­ko ne­str­pqi­vih
tru­bqe­wa, po­no­vo po­pri­mio svoj usta­qe­ni ri­tam, a i mi u{li
unu­tra, Ana­tol uz­dah­nu du­bo­ko i re­~e:
,,Ah, Gr~­ka! Ze­mqa ~u­da!“
,,I ne­kih bez va­qa­nog su­da“, do­dah.
,,Pre­te­ru­je{.“
,,Pa, na­rav­no, {ta se te­be ti­~e da li ovi qu­di uni­{ta­va­ju
Gr~­ku, za te­be je va­`no da ti pro­da{ te tvo­je spo­qa­{we i unu­tra­
{we gu­me.“
84
3 – Uobi­~a­je­na pro­sla­va to­kom vla­da­vi­ne voj­ne hun­te, is­ti­cao se zna­~aj bor­be za ku­}e i ku­}i­{ta, za do­bro dr­`a­ve i po­ro­di­ce, kao i rav­no­prav­ne i po­{te­ne bor­be. (Prim. prev.)
,,Jad­ni moj dru­`e“, re­~e Ana­tol. ,,Ko­li­ko se ti za­no­si{! Iz­i­
gra­va{ po­li­ti~­kog znal­ca a da ni sam ne uvi­|a{ ko­li­ko te raz­di­ru
su­prot­no­sti. Po lo­gi­ci stva­ri bi tre­ba­lo da si ko­mu­ni­sta, ali znam
da ni­si. [ta si ti? Je­dan pro­pa­li ma­lo­gra­|an­ski in­te­lek­tu­a­lac
ko­ji ide niz dla­ku le­vi­ci – le­vi­ca! O, Bo­`e! Ne­mam pred­sta­vu o
to­me ka­kva je va­{a, ali za­to su fran­cu­ski le­vi­~a­ri, i u to te uve­
ra­vam, od­vrat­ni, uskih po­gle­da, lo­{eg uku­sa. Go­vo­ri{ mi o mul­
ti­na­ci­o­nal­nim fir­ma­ma, o za­vi­sno­sti od stra­nog in­te­re­sa i o jo{
ko­je­~e­mu. E, sad, da da­nas odu pu­kov­ni­ci, da li ti za­i­sta ve­ru­je{
da bi se si­tu­a­ci­ja iole pro­me­ni­la? Tra­`i{ po­vra­tak de­mo­kra­ti­je
ko­ju i sam osu­|u­je{. Pri­`eq­ku­je{ je jer ti je da­la je­dan ali­bi.“
,,Ne pri­`eq­ku­jem ja ni­{ta. Sa­mo `e­lim istin­sku de­mo­kra­
ti­ju.“
,,Istin­sku? Pa ti kao da ni­kad ni­si u~io isto­ri­ju. Za­to ti
i ka­`em da se za­no­si{, a jo{ si i ma­lo ne­po­{ten – ti bi i ja­re
i pa­re. Shva­ti da se u ovom tre­nut­ku dva raz­li­~i­ta sve­ta bo­re do
smr­ti i da su u ta­kvoj bor­bi sva sred­stva do­zvo­qe­na.“
,,Ni­si se ti xa­ba {ko­lo­vao kod isu­so­va­ca. Da­kle, ~o­vek mo­
`e da u ime slo­bo­de `r­tvu­je po­je­di­na~­ne slo­bo­de ~i­ta­vog jed­nog
na­ro­da?“
,,Tu­`no je to, ali – da. Kao {to to ~i­ne i osta­li u ime ne­kog ne­iz­
ve­snog ide­al­nog dru­{tva su­tra­{wi­ce. Vi­di {ta se do­ga­|a u Pra­gu.“
,,Ti su ma­kar is­kre­ni­ji. Do­sa­da­{we de­mo­kra­ti­je su se ma­kar
dr­`a­le od­re­|e­nih iz­go­vo­ra, osta­vqa­le su od­re­|e­ne mo­gu}­no­sti.“
,,Na{ in­te­lek­tu­a­lac bi `e­leo da ima mo­gu}­nost da ko­men­ta­
ri­{e svo­je tek­sti­}e!“
,,Sva­ki ~o­vek `e­li mo­gu}­no­sti. Naj­zad, za­{to bi se to do­zvo­
qa­va­lo va­ma, a ne i na­ma?“
,,Ali jad­ni moj dru­`e, vi ste je­dan ma­li, sla­ba­{an na­rod. Iz­
vr­stan, ali sla­ba­{an, neo­p­hod­na vam je za­{ti­ta.“
,,Da­kle {ta, tre­ba da mi­sli­mo sa­mo u jed­nom prav­cu? Da ne­}e­te mo­`da i mu­~i­li­{ta da usta­no­vi­te?“
Ana­tol na­pra­vi gri­ma­su, a o~i mu za­si­ja­{e.
,,^o­vek je od­uv
­ ek mu­~io i uvek }e i mu­~i­ti svog bli­`weg. De
Gol je u Al­`ir­skom ra­tu...“
,,De Gol ni­je bio stra­ni agent. On je ve­ro­vao u uz­vi­{e­nost
Fran­cu­ske.“
,,Svi su ne­~i­ji agen­ti, bi­lo do­ma­}i ili stra­ni, od ka­kvog je
to zna­~a­ja? To je pi­ta­we kul­tur­nog sta­di­ju­ma. Naj­zad, a {ta bi
ti? Ni­{ta vam ne fa­li. Gde god da sam za ova dva me­se­ca oti­{ao,
svu­da sam vi­|ao za­do­voq­ne qu­de, ti si sre}­nik pa to i ne pri­me-­
}u­je{, ali u Pa­ri­zu gde...“
To je bio pr­vi put da me je stvar­no raz­be­sneo, ali mu ni­{ta
ni­sam re­kao. Tre­ba­lo je da ode za dva-tri da­na, a i te ve­~e­ri smo se
85
bi­li do­go­vo­ri­li da iza­|e­mo na ve­~e­ru, mo­`da po­sled­wi put. Ta­ko
da sam se ja, ~im se smra­~i­lo, obu­kao, a on­da smo iza­{li. Put nas
je sko­ro nu­`no vo­dio po­red sta­di­o­na.
Ja­ki re­flek­to­ri ko­ji su osve­tqa­va­li mer­mer­ne tri­bi­ne u~i­
ni­li su da ~i­ta­va oko­li­na uto­ne u ne­ki neo­bi­~an sve­tao mrak.
Mor­na­ri, voj­ni­ci, va­zdu­ho­plov­ci {e­ta­li su se u Eufo­ri­o­no­voj i
okol­nim uli­~i­ca­ma. Za­hva­qu­ju­}i na­ro­du ko­ji se oku­pio, {to iz
ra­do­zna­lo­sti {to zbog ~a­ri ko­ju stva­ra sva­ko za­jed­ni~­ko oku­pqa­
we, na{ mir­ni kraj kao da je uto­nuo u at­mos­fe­ru ve­~er­we {et­we
u ne­koj va­ro­{i­ci.
Da­le­ko pre ne­go {to }e­mo vi­de­ti ko­we, u no­zdr­ve mi se bio
uvu­kao mi­ris kow­ske ba­le­ge. Ana­tol ga je za­do­voq­no udi­sao.
,,Ah, naj­lep­{i mi­ris na sve­tu!“
Ka­`e da ga pod­se­}a na ra­ne ti­nej­xer­ske go­di­ne. Na let­we ras­pu­
ste u po­ro­di~­noj tvr­|a­vi. Na {ta­le. Na si­no­ve na­po­li­~a­ra ko­ji su
ga uzi­ma­li u ru­ke i po­di­za­li na ko­wa. Kao da je bio prin­ce­za...
Ana­tol ni­je ho­dao. Tr­~ao je. We­go­ve mo­ka­si­ne su uda­ra­le o
as­falt kao ko­pi­ta.
Za­sta­li smo is­pod se­ver­nog ob­ron­ka Ar­de­ta i, na­lik bi­o­skop­
skom pro­jek­to­ru, {a­ra­li po­gle­dom po ~i­ta­vom tom ~ud­nom pri­zo­ru.
Oni mom­ci sa cr­nim ka­pa­ma ko­je smo su­sre­li po pod­ne, sa­da su bi­li
pre­ru­{e­ni u an­ti~­ke Ma­ke­don­ce. [et­ka­li su se sa {le­mom u ru­ci i
za­~i­ka­va­li gru­pi­ce de­vo­ja­ka ko­je su pro­la­zi­le pra­ve­}i se da ih ne
vi­de, ili su po­ku­{a­va­li da smi­re svo­je ko­we. Pred Pro­pi­le­ji­ma4
je vla­da­la gra­ja. Mu­{kar­ci sa svim za­mi­sli­vim oru`­jem ob­u­~e­ni
u uni­for­me iz svih vre­me­na sta­ja­li su ili se­de­li u tur­skom se­du u
kar­ton­skim tro­red­nim la­|a­ma i oku­pi­ra­nim tvr­|a­va­ma, pri­ti­snu­ti
ste­na­ma Vi­ci­ja i Gra­ma5, ~e­ka­ju­}i svoj red da u|u u are­nu. Ne­ka­kva
pro­sta­~i­na a la Se­sil De­mil da­va­la je uput­stva pre­ko me­ga­fo­na.
,,Pa to je o~a­ra­va­ju­}e! O-la-la! A ovo je sme­ho­tre­sno. Vi­di!“
Je­dan vi­zan­tij­ski voj­nik sa {ti­tom ula­zio je u to­a­let. U istom
tre­nut­ku iz­la­zio je je­dan Per­si­ja­nac i po­di­zao ha­qi­nu ko­ja mu je
se­za­la do no­gu, ka­ko bi is­pod we za­kop­~ao mor­nar­ske pan­ta­lo­ne.
,,To ni­je sme­{no. To je tra­gi~­no. Jad­ni mom­ci...“
,,Uop­{te ni­si du­ho­vit. Vi­di onog ta­mo – maj­ko bo`­ja! Pqu­nu­ti
Alek­san­dar Ve­li­ki!“
,,Haj­de, po­la­zi­mo!“
,,Sta­ni, sa­~e­kaj jo{ ma­lo.“
Iz­vu­kao je ci­ga­re­te. Alek­san­drov po­gled ostao je pri­ko­van na
pa­kli­ci Ga­u­lo­i­sa. Wi­{u­}i se sme­{no sa {le­mom na gla­vi, kre­nu
ka na­ma. Pri­ja­teq­ski se osmeh­nu. Iza­zov­no.
86
4 – Oblast u cen­tru Ati­ne gde su se obi~­no odr­`a­va­li ne­re­di to­kom dik­ta­tu­re.(Prim. prev.)
5 – Vi­ci i Gram su dve pla­ni­ne po­zna­te po dej­stvi­ma gr~­kog ot­po­ra to­kom Dru­gog sv.ra­ta (Prim.
prev.)
,,Je­su li stra­ne?“
,,Da“ re­koh ,,daj mu jed­nu ci­ga­re­tu.“
Ana­tol mu da­de. Po­nu­dio se da za­pa­li. Alek­san­dar Ve­li­ki
du­bo­ko po­vu­~e dim. Be­{e plav, ko­vr­xa­ve ko­se, pla­vih o~i­ju, sa
ogrom­nim rad­ni~­kim ru­ka­ma.
,,Fran­se?“
,,Ui“
,,Pa­ri, a? Bju­ti­ful. Vats jor nejm?“
,,Ana­tol. Vats jorz?“
,,[ta ka­`e?“
,,Pi­ta i te­be ka­ko se zo­ve{“
,,A, da. Ma­no­lis“
Ana­tol mah­nu pr­sti­}em za­dir­ku­ju­}i ga.
,,Oki Ma­no­lis, Alek­san­dr. Alek­san­dr le Gran.“
,,[ta ka­`e?“
,,Da li­~i{ na Alek­san­dra Ve­li­kog“
Ma­no­lis se za­do­voq­no osmeh­nu.
,,Jo{ je i {a­qiv­xi­ja. ^i­me se ba­vi?“
Ana­tol me upit­no po­gle­da. Ob­ja­snih mu.
,,Re­ci mu da sam je­dan be­dan slu­`be­nik u jo{ bed­ni­joj fir­mi.“
,,Bo­ga­ta{ je“ re­koh Ma­no­li­su.
,,Oho­ho! Ala nam se po­sre­}i­lo!“ po­vi­ka Ma­no­lis odu­{e­vqe­no.
,,[to mu ne ka­`e{ da i nas po­ve­de u Pa­riz? Iz­gu­bi­}e­mo po­sao
kroz me­sec da­na“ re­~e on i po­lo­`i ru­ku na Ana­to­lo­va ra­me­na.
Ana­tol je si­jao od sre­}e.
,,[ta ka­`e?“
,,Ho­}e da ga po­ve­de{ sa so­bom u Pa­riz.“
,,To ne! Alek­san­dar tre­ba da osta­ne ov­de. Pre­ne­si mu to.“
Pre­neo sam. Ma­no­lis na­pra­vi gri­ma­su usti­ma, pun ga­|e­wa.
Po­gle­dah sar­ka­sti~­no u Ana­to­la. Ovaj po­sko­~i i iz­vu­~e se iz
Alek­san­dro­vog za­gr­qa­ja.
,,Ali {ta bi ra­dio sa mnom u Pa­ri­zu?“
Pre­ve­doh.
,,[ta god ho­}e! Ali ba{ {ta god ho­}e! Sa­mo da umak­ne­mo odav­
de, la­sno }e­mo po­sle – u ~e­mu je on­da pro­blem?“
Pre­ve­doh sve ona­ko ka­ko mi re­~e.
,,Re­ci mu da je lud. Re­ci mu da je Pa­riz je­dan ko­{ma­ran grad. Za­
{to `e­li da ode iz ove je­din­stve­ne ze­mqe pu­ne le­po­te i sun­ca?“
Ma­no­lis je ~e­kao da mu pre­ve­dem, a na mom ~e­lu je iz­ne­na­da
sev­nu­lo du­bo­ko raz­o­~a­ra­we, a doc­ni­je i bes.
,,Jel’ nas on to za­je­ba­va? Re­ci mu da sun­ce ni­je je­sti­vo. Re­ci
mu da je ta­kva Gr~­ka sa­mo za {a­~i­cu stra­na­ca i {a­~i­cu Gr­ka we­
go­vog ka­li­bra.“
Pre­veo sam. Ana­tol se na­mr­{ti.
87
88
,,Izem ti pe­de­re!“ re­~e Ma­no­lis. A po­tom kao da je `e­leo da
mi ka­`e ka­ko me­ne sta­vqa sa stra­ne, ka­ko ni­je ba{ do­slov­ce mi­
slio ono {to je re­kao.
,,Ono, raz­um
­ e{ {ta sam hteo da ka­`em“
,,Raz­u­mem.“
Ana­tol se po­no­vo la­ti pa­kli­ce. Kre­nu da po­nu­di i Ma­no­li­sa.
Ma­lo po­sle to­ga, pot­pu­no spon­ta­no, po­nu­di mu ~i­ta­vu pa­kli­cu.
,,[ta je sad pa to?“ re­~e Ma­no­lis kao da ci­ga­re­te vi­di pr­vi
put u `i­vo­tu.
,,Po­kla­wa ti ih.“
,,Ne­}u. Re­ci mu da su ja­ke“
U gr­lu mi za­sta­de kne­dla ve­li­~i­ne pe­sni­ce.
,,Haj­de, po­la­zi!“ obra­tih se Ma­no­li­su to­nom ko­ji ni­je do­pu­
{tao pro­ti­vqe­we. ,,Zdra­vo, dru­`e!“ re­koh Ma­no­li­su. ,,Zdra­vo i
sre}­no!“
,,Po­zdrav!“ od­go­vo­ri on, sta­vi ka­ci­gu i ode.
@ur­no smo pro­{li po­red tri­je­ra od kar­to­na i ve­{ta~­kog ste­
wa iz Dru­gog sv. ra­ta, pre­{li bu­le­var i u{e­ta­li u Za­pi­on. Zgra­bio
sam Ana­to­la za mi­{i­cu.
,,Je­sam li ti le­po re­kao?“
Ana­tol se na­glo is­tr­`e.
,,Ka­kva si ti `i­vo­ti­wa!“ uz­vik­nu on. ,,Sve ovo ne do­ka­zu­je ni­
{ta, ama ba{ ni­{ta! Od­u­vek je ta­ko bi­lo, a sve i da se si­tu­a­ci­ja pro­
me­ni, ka­ko bi ti to vo­leo, opet }e jo{ du­go, du­go go­di­na bi­ti isto!“
Bez ijed­ne re­~i okre­nuo sam mu le­|a i oti­{ao ku­}i. Od ta­da
se uop­{te ni­smo vi­de­li, a od na­{eg za­jed­ni~­kog pa­ri­skog pri­ja­
te­qa sam do­znao da sam ga to­li­ko raz­o­~a­rao da je po­`e­leo da vi­{e
ni­ka­da ne kro­~i u Gr~­ku. I za­i­sta, pu­nih je­da­na­est go­di­na se ni­je
ogla­{a­vao.
Me­|u­tim, jed­nog po­po­dne­va ove go­di­ne me­ni po­no­vo ne­ko po­
zvo­ni na vra­ta i jo{ jed­nom se po­no­vi bez­ma­lo ista sce­na – znao je
mo­ju no­vu adre­su, ali ne i broj te­le­fo­na. S tim {to ovog pu­ta ni­je
bio sam, sa wim je bio i we­gov pri­ja­teq, ame­ri~­ki cr­nac.
,,Ana­to­le!“
Za­gr­li­smo se. Sav dir­nut, po­gle­da me na se­kund-dva.
,,Zna{ li da se ni­ma­lo ni­si pro­me­nio? Da ti pred­sta­vim svog
dru­ga­ra. Ovo je Veb­ster... Na­dam se da ne sme­ta­mo.“
,,Ta­man po­sla. Ne ra­dim ni­{ta po­seb­no, pi­{em ~e­stit­ku jed­
nom pri­ja­te­qu“
,,[ta, `e­ni se?“ upi­ta iro­ni~­no Ana­tol.
Na­sme­jah se.
,,Ne ba{, na­pi­sao je bio je­dan od­li­~an ~la­nak o Mi­ni­star­stvu
unu­tra­{wih po­slo­va – shva­ta{ li ti, to je stra­{no, da {a­qu qu­de
u psi­hi­ja­trij­ske usta­no­ve jer su...“ on­da mi je do­pr­lo do mo­zga pa
sam za­stao, ali je Ana­to­lu ve} sve bi­lo ja­sno. Ne­ko­li­ko tre­nu­ta­ka
je sta­jao ne­mo­}an, a on­da se qu­ba­zno osmeh­nuo.
,,Sve je u re­du?“
,,Re­ci­mo. Ot­kud to da si od­lu­~io da nas po­no­vo po­se­ti{?“
Ana­tol po­lo­`i ru­ku na crn­~e­vo ko­le­no.
,,Veb­ster je za­vr­{io Har­vard“ re­~e ,,i `e­li da ov­de pro­du­`i
svo­je stu­di­je. Tra­`i­mo stan na go­di­nu da­na.“
Za­~u­dih se.
,,Har­vard? I on do­la­zi ov­de zbog do­dat­nih stu­di­ja? Ka­kvih
to stu­di­ja?“
Veb­ster je ta­da pr­vi put otvo­rio svo­ja me­sna­ta cr­na~­ka usta.
,,Sta­ro­gr~­ka fi­lo­lo­gi­ja.“ A on­da se i on qu­ba­zno osmeh­nu.
KO­STAS TAH­CIS ro­|en je u So­lu­nu 1927. go­di­ne, gde je pro­veo
ra­no de­tiw­stvo, a na­kon raz­vo­da ro­di­te­qa od­la­zi sa ba­kom u Ati­nu, u
ko­joj }e za­o­kru­`i­ti obra­zo­va­we stu­di­ra­ju­}i dve go­di­ne na Prav­nom
fa­kul­te­tu.
@i­vot mu se od­li­ku­je stal­nim pro­me­na­ma po­slo­va i me­sta
`i­vqe­wa: 1954. od­la­zi u En­gle­sku, a po po­vrat­ku ra­di kao pro­fe­sor
en­gle­skog je­zi­ka; 1956. od­la­zi u Ne­ma~­ku, a u Ham­bur­gu se ukr­ca­va na
dan­ski brod na kom ra­di kao so­bar; 1957. u So­lu­nu su­sre­}e To­ni­ja Ge­
or­gi­ua i po­la­zi sa wim na tur­ne­ju po is­to~­noj Afri­ci kao me­na­xer.
Iz Afri­ke od­la­zi u Austra­li­ju, oda­kle }e se u Gr~­ku vra­ti­ti 1960.
god. Ne­du­go za­tim kre­}e sa svo­jom ve­spom na put po Evro­pi i sti­`e do
Edin­bur­ga, dok u to­ku pu­ta pi­{e svoj ro­man Tre­}i ve­nac. Do­vr­{i­}e
ga ka­sni­je u Austra­li­ji i po­sla­}e ru­ko­pi­se u Gr~­ku na {tam­pa­we, ali
}e oni bi­ti od­bi­je­ni kao ne­ad
­ e­kvat­ni. Od­lu­~u­je da ga iz­da o sop­stve­
nom tro­{ku no­vem­bra 1962, dok }e ga tek 1972. iz­da­ti iz­da­va~­ka ku­}a
Her­mes. Do kra­ja `i­vo­ta pi­sao je vr­lo ret­ko i uglav­nom po po­rux­bi­
ni. Ubi­jen je 1988.god.
Ba­vio se i po­e­zi­jom i pro­zom. Po­zna­te su mu zbir­ke pri­po­ve­da­ka
Ku­sur (1972) i Ati­na, mo­ja sta­ri­ca (1979), kao i ro­man Tre­}i ve­nac
(1962, 1972, 1986)
Te­me su uglav­nom uze­te iz sva­ko­dne­vi­ce, a rad­wa i li­ko­vi da­ti su
sa me­{a­vi­nom od­re~­nog re­a­li­zma i pri­kri­ve­nog li­ri­zma. Pre­ve­de­na
pri­po­vet­ka pri­pa­da zbir­ci Ati­na, mo­ja sta­ri­ca.
Alek­sa Pe­tro­vi}
89
Mo­ri Ogai
SA­HA­[I \IN­GO­RO
Pre­ve­la s ja­pan­skog Da­ni­je­la Va­si}
Iako su pu­to­va­wa iz­me­|u Ja­pa­na i Ko­re­je bi­la pot­pu­no ob­u­
sta­vqe­na na­kon {to je ho­ta­i­ko1 Hi­de­jo­{i na­pao Ko­rej­sko po­lu­o­
str­vo, So­cu­{i­ma no ka­mi Jo­{i­to­{i je do­bio za­po­vest od po­ro­di­ce
To­ku­ga­va da upo­tre­bi svoj uti­caj i po­sre­du­je, te su kra­jem de­ve­te
go­di­ne ere Ke­i­}o Ê1604Ë u ne­slu­`be­nu po­se­tu iz Ko­re­je do­{la tri
sve­{te­ni­ka, i to: [o Un Son, Bun Iku i Kin Ko [un. To­ku­ga­va
Ieja­su2 je na­re­dio da ih sme­ste u hram Da­i­to­ku­|i u obla­sti Mu­ra­
sa­ki­no, a ka­da su se, po­~et­kom na­red­ne go­di­ne, u prat­wi Hi­de­ta­de3
upu­ti­li u pre­sto­ni­cu, odo­brio im je pri­jem.
Po­sle ~i­ta­vih go­di­nu da­na, ~e­tvr­tog me­se­ca dva­na­e­ste go­di­ne
ere Ke­i­}o Ê1607Ë, iz Ko­re­je je do­{lo pr­vo po­slan­stvo. Po­{to se
Ieja­su ve} bio po­vu­kao u mi­ro­vi­nu u Sun­pu, po­slan­stvo ko­je je sti­
glo u Kjo­to, upu­}e­no je pr­vo u Edo. Po­slan­stvo je, dva­de­set ~e­tvr­tog
da­na pre­stup­nog ~e­tvr­tog me­se­ca, sti­glo u hram Hon­se­i­|i u Edu.
[e­stog da­na pe­tog me­se­ca bi­la je audi­jen­ci­ja kod {o­gu­na. ^e­tr­
na­e­stog su na­pu­sti­li Edo i de­vet­na­e­stog sti­gli u hram Se­i­ken­|i
u Oki­cuu. Ieja­su je na­red­nog da­na, dva­de­se­tog, ta~­no u je­da­na­est
sa­ti pre pod­ne po­zvao po­slan­stvo u svoj za­mak Sun­pu. Do­ne­ta je
od­lu­ka da se ~la­no­vi po­slan­stva pr­vo sme­ste na ima­we ~la­na Ve-­
}a sta­re­{i­na, Hon­da Ko­zu­ke­no­su­ke Ma­sa­zu­mi­ja, gde }e se pre­svu-­
}i u sve­~a­nu ode­}u pre ne­go {to odu u za­mak.
Ovom pri­li­kom po­slan­stvo su ~i­ni­la tri ~o­ve­ka: Cu­sei Ta­ju
Rjo Ju­ki­cu, Cu­kun Ta­ju Ke­i­sen i Tei Ko Kan. Za wih su iz wi­ho­ve
ze­mqe bi­le do­ne­te tri no­siq­ke. U no­siq­ci Rjo Ju­ki­cua, de­sno od
se­di­{ta, bi­la je po­sta­vqe­na lut­ka ko­ja je dr­`a­la ve­{ta~­ko cve-­
}e. [o­gu­na­tu u Edu su pre­da­li pi­smo ko­rej­skog kra­qa Ri Ena, ko­je su
do­ne­li sa so­bom. Za wi­ma su i{la tri naj­vi­{a zva­ni~­ni­ka: Kin Sen
]i, Bo­ku Sen ]i i Kjo Sen ]i, i to u no­siq­ka­ma od ne­bo­je­nog dr­ve­
90
1 – Ho­ta­i­ko (ho - iz­o­biqe, bo­gat­stvo; ta­i­ko - ti­tu­la re­gen­ta, ca­re­vog sa­vet­ni­ka), ti­tu­la ko­ja
se pr­ven­stve­no od­no­si na To­jo­to­mi Hi­de­jo­{i­ja (1536/7-1598), is­tak­nu­tog da­i­mjoa, rat­ni­ka,
ge­ne­ra­la i po­li­ti­~a­ra. (Prim. prev.)
2 – To­ku­ga­va Ieja­su (1543–1616), osni­va~ {o­gu­na­ta i pr­vi {o­gun. (Prim. prev.)
3 – To­ku­ga­va Hi­de­ta­da (1579-1623), dru­gi {o­gun i Ieja­su­ov tre­}i sin. (Prim. prev.)
ta, iz­ra­|e­nim u Na­ga­sa­ki­ju. Za wi­ma je i{lo dva­de­set {est vi­so­kih
zva­ni~­ni­ka, osam­de­set ~e­ti­ri zva­ni~­ni­ka sred­weg ran­ga i sto­ti­nu
pe­de­set ~e­ti­ri zva­ni~­ni­ka ni­`eg ran­ga, {to je ~i­ni­lo uku­pan broj
od dve sto­ti­ne {e­zde­set de­vet qu­di. ^i­ta­va po­vor­ka sa­sto­ja­la se od
ko­lo­ne od sto pe­de­set ose­dla­nih ko­wa, za ko­ji­ma je i{lo pre­ko dve
sto­ti­ne to­var­nih ko­wa i pre­ko tri sto­ti­ne pe­{a­di­na­ca.
Pre ne­go {to je u zam­ku Sun­pu ot­po­~eo pri­jem, pr­vo su na pro­
stra­nom tre­mu ras­po­re­|e­ni da­ro­vi. Bi­le su tu ~e­ti­ri vr­ste stva­
ri: {e­zde­set ki­na4 ko­re­na gin­sen­ga, tri­de­set ki­na be­log la­ne­nog
plat­na, sto­ti­nu ki­na me­da i sto­ti­nu ki­na p~e­li­weg vo­ska. Ako se
to upo­re­di sa je­da­na­est vr­sta po­klo­na da­ro­va­nih {o­gu­nu u Edu, ovi
da­ro­vi su bi­li da­le­ko ma­we for­mal­ni. Po­{to pre­ma pr­vo­bit­nom
pla­nu ni­je tre­ba­lo da bu­de po­de­le po­klo­na iz­me­|u Eda i Sun­pa, sve
je o~i­gled­no ure­|e­no u skla­du sa ovim iz­ne­nad­nim is­prav­ka­ma.
U kra­qe­vom pi­smu, ko­je se po­ja­vi­lo u Edu, na­la­zi­la se dru­ga­~i­ja
li­sta, sa je­da­na­est vr­sta da­ro­va, i ka­`u da su u ori­gi­nal­ni tekst
iz­me­ne une­te cr­nim ma­sti­lom. To­ga da­na Ieja­su je bio ob­u­~en u ze­
le­nu odo­ru, se­deo je na ja­stu­~i­}i­ma od bro­ka­ta tam­nih i sve­tlih
bo­ja, na­sla­ga­nim na po­di­ju­mu pre­kri­ve­nom dvo­stru­kom ta­ta­mi
pro­stir­kom. Po­slan­stvo pri­stu­pi pod­no`­ju po­di­ju­ma, dva­put se
du­bo­ko po­klo­ni i jed­nom na­klo­ni, a on­da se sva tro­ji­ca po­re­|a­{e
od de­sne ka le­voj stra­ni. Tri naj­vi­{a zva­ni~­ni­ka: Kin Sen ]i,
Bo­ku Sen ]i i Kjo Sen ]i po­re­|a­{e se po pro­stra­nom tre­mu i po­
klo­ni­{e. Ovom pri­li­kom ni­je bi­lo pre­da­je ni­ka­kvih zva­ni~­nih
do­ku­me­na­ta. Ni­su bi­li po­slu­`e­ni ni ~a­jem, ni sa­ke­om. Ka­da se,
po­sle ne­kog vre­me­na, tro­ji­ca iz vi­so­kog po­slan­stva po­no­vo dva­
put du­bo­ko po­klo­ni­{e i jed­nom na­klo­ni­{e, i tro­ji­ca naj­vi­{ih
zva­ni~­ni­ka na ivi­ci tre­ma po­no­vo se du­bo­ko po­klo­ni­{e. Po­{to
su naj­vi­{i zva­ni~­ni­ci za­vr­{i­li s kla­wa­wem, tro­ji­ca iz vi­so­kog
po­slan­stva se uda­qi­{e, a zva­ni~­ni­ci po­|o­{e za wi­ma.
Ka­da je po­gle­dom is­pra­tio od­la­zak {e­sto­ri­ce Ko­re­ja­ca, Ieja­
su od­mah po­gle­da pre­ko ra­me­na le­vo i de­sno, pa upi­ta: „Po­zna­je li
ne­ko onog ~o­ve­ka, tre­}eg po re­du, ko­ji je bio na ivi­ci tre­ma?“
Sa stra­ne je sta­ja­lo vi­{e od de­set va­za­la, po­~ev od Hon­da Ma­
sa­zu­mi­ja. Tu se jo{ za­dr­`ao i Jo­{i­to­{i, ko­ji je do­pra­tio po­slan­
stvo. Na­slu­}u­ju­}i da vla­da­re­ve re­~i ima­ju ne­ko skri­ve­no zna­~e­we,
jed­no vre­me ni­ko ni­je pro­go­vo­rio ni re~. Ne pro­|e du­go, kad Jo­{i­
to­{i opre­zno iz­us­ ti:
„Tre­}i po re­du je ~o­vek po ime­nu Kjo Sen ]i.“
Ieja­su ga o{i­nu le­de­nim po­gle­dom, od­vra­ti po­gled i osmo­tri
sve pri­sut­ne.
„Zar ga se ni­ko ne se­}a? Me­ni je sa­da {e­zde­set {est go­di­na,
ali me o~i i da­qe ret­ko va­ra­ju. Bi­le su mu dva­de­set tri ka­da je,
4 – Kin je me­ra za te­`i­nu. Je­dan kin iz­no­si oko 600 gra­ma. (Prim. prev.)
91
je­da­na­e­ste go­di­ne ere Ten­{o Ê1583Ë, po­be­gao iz Ha­ma­ma­cua, ta­ko
da je ove go­di­ne na­vr­{io ~e­tr­de­set sed­mu. Be­stid­nik je­dan, sad se
iz­da­je za Ko­rej­ca. To je Sa­ha­{i \in­go­ro!“
Pri­sut­ni se zgle­da­{e, ali se ovo­ga pu­ta ni­ko du­`e vre­me ni­je
usu­|i­vao da pro­go­vo­ri. Hon­da kao da je is­pi­ti­vao ka­kvog je vla­dar
ras­po­lo­`e­wa jer je `e­leo da ga ne­{to upi­ta.
Ieja­su pre­ko ra­me­na po­gle­da Hon­du i re­~e: „To je sve, te­bi po­
ve­ra­vam da ih ugo­sti{.“
Raz­log to­me bio je taj {to je Ieja­su tek dva­de­set pe­tog da­na
pr­vog me­se­ca te iste go­di­ne do­neo od­lu­ku da }e `i­ve­ti tu, u zam­ku
Fu­}u, ta­ko da je iz­grad­wa jo{ tra­ja­la i za­to je on na­re­dio da ban­
ket u ~ast ko­rej­skog po­slan­stva pri­pre­me na Hon­di­nom ima­wu.
„Da se ma­lo ras­pi­ta­mo o to­me?“, upi­ta Hon­da, opet is­pi­tu­ju-­
}i ka­kvog je vla­dar ras­po­lo­`e­wa.
„Ne. Si­gur­no }e re­}i da ne zna­ju ni­{ta o to­me. Mo­`da sta­re­
{i­ne stvar­no i ne zna­ju. U sva­kom slu­~a­ju, bi­lo bi do­bro da te qu­de
ot­pre­mi­mo odav­de {to je pre mo­gu­}e. Po­sta­raj se da ne raz­me­wu­ju
pi­sma sa ov­da­{wim qu­di­ma.“
„Raz­u­mem“, re­~e Hon­da i u`ur­ba­no se uda­qi. Pri­pre­me za
ban­ket su ve} bi­le oba­vqe­ne. Po­slan­stvo }e bi­ti ugo­{}e­no ka­da
se svi po­vu­ku na Hon­di­no ima­we i pre­svu­ku u sva­ko­dnev­nu ode-­
}u. Vra­tiv­{i se iz zam­ka, Hon­da je po­slao Jo­{i­to­{i­ja da iz­o­ko­
la is­pi­ta Rjo Ju­ki­cua, ko­jeg je vi­deo ka­ko se od­ma­ra na­kon {to je
upra­vo za­vr­{io s pre­svla­~e­wem. Po­slao ga je da se ras­pi­ta da li
me­|u oni­ma ko­ji su to­ga da­na bi­li na pri­je­mu mo­`da ima ne­ko­ga
ko­ga vla­dar po­zna­je od­ra­ni­je. Od­go­vor pre­ko tu­ma­~a gla­sio je da
ovaj ne zna ni­{ta o to­me. [ta­vi­{e, po we­go­vom li­cu ~i­ni­lo se da
ga je to pi­ta­we iskre­no iz­ne­na­di­lo i uop­{te ni­je iz­gle­dao kao da
ne­{to skri­va. Na ban­ke­tu ni­je bi­lo me­{a­wa. Ka­da su sklo­we­ni
po­slu­`av­ni­ci s hra­nom, tri ~o­ve­ka – Osa­va \i­|u, Na­gai Ukon­no­
{in i \o Ori­be – pri­stu­pi­li su kao gla­sni­ci od vla­da­ra i do­ne­
li da­ro­ve: za tro­ji­cu naj­uz­ vi­{e­ni­jih – tri kom­ple­ta oklo­pa, tri
du­ga~­ka ma­~a i tri sto­ti­ne sre­br­wa­ka; sle­de­}oj tro­ji­ci: Kin Sen
]i­ju i osta­li­ma – tri ma­~a i sto pe­de­set sre­br­wa­ka; dva­de­set {e­sto­
ri­ci vi­so­kih zva­ni~­ni­ka – dve sto­ti­ne sre­br­wa­ka; zva­ni~­ni­ci­ma
od sred­weg ran­ga na­ni­`e – pet sto­ti­na ka­na5 u nov­~i­}i­ma.
Pre­ma Hon­di­nom uput­stvu, ~i­ta­vo po­slan­stvo kre­nu­lo je jo{
tog istog da­na i sti­glo ~ak do Fu­|i­ed
­ e. U Mu­ra­sa­ki­no, u Kjo­tu, sti­
gli su dva­de­set de­ve­tog da­na pe­tog me­se­ca, u Osa­ki su se po­ja­vi­li
osmog da­na {e­stog me­se­ca i tu su se ukr­ca­li na brod je­da­na­e­stog
da­na {e­stog me­se­ca. Po na­re­|e­wu iz Eda, vi­{e od hi­qa­du tri sto­
ti­ne ~e­tr­de­set mu­{ka­ra­ca i `e­na, za­ro­bqe­nih u po­ho­du na Ko­re­ju,
ukr­ca­ni su s wi­ma na brod i po­sla­ti su na­trag.
92
5 – Kan je sta­ra va­lu­ta. (Prim. prev.)
* * *
Za­mak u Ha­ma­ma­cuu bio je za­vr­{en i u we­ga se use­lio Ieja­su,
ko­ji je ta­da no­sio ime Mi­ka­va no Ka­mi, a svog na­sled­ni­ka, No­bu­
ja­sua, po­slao je da `i­vi u zam­ku Oka­za­ki, gde je on do ta­da obi­ta­
vao. Za­to je No­bu­ja­su do­bio ime Oka­za­ki \i­ro­sa­bu­ro. Ka­da je tom
go­spo­da­ru Oka­za­ki­ju bi­lo osam­na­est go­di­na, u we­go­voj slu­`bi je
bio je­dan po­da­nik, dve go­di­ne mla­|i od we­ga, po ime­nu Sa­ha­{i
\in­go­ro. Taj mla­di} je bio ta­ko o{tro­u­man da bi se la­tio za­dat­ka
i pre ne­go {to bi na­red­ba bi­la iz­re­~e­na do kra­ja, a me­|u ko­le­ga­ma
we­go­vih go­di­na ni­je mu bi­lo rav­nog u bo­ri­la~­kim ve­{ti­na­ma. Uz
to, imao je smi­sla za umet­nost i na­ro­~i­to je le­po svi­rao fla­u­tu.
Jed­nom je No­bu­ja­su, na po­vrat­ku iz po­se­te hra­mu, pro­la­zio
obo­dom ima­wa oko zam­ka. Bi­lo je ra­no pro­le­}e, ka­da vo­da po­la­ko
po­sta­je sve to­pli­ja. Na su­prot­noj oba­li jed­nog {i­ro­kog je­zer­ce­ta
sta­ja­la je ~a­pqa. ^a­pqa je li­~i­la na gru­men pa­mu­ka ba­~en na cr­nu
ze­mqu, a po­kraj we se ble­{ta­vo ta­la­sa­la vo­da, sve­tlu­ca­ju­}i sre­
br­nom bo­jom. Je­dan po­da­nik iz­ne­na­da upi­ta da li bi ne­ko mo­gao da
po­go­di ~a­pqu, ali se na kra­ju ve­}i­na slo­`i­la da to ni­je mo­gu­}e.
\in­go­ro je is­pr­va slu­{ao }ut­ke, a kad su se svi osta­li iz­ja­sni­li
da je ne bi mo­gli po­go­di­ti, on pro­mr­mqa kao da go­vo­ri za se­be: „Ne
bih re­kao da je ne­mo­gu­}e po­go­di­ti je.“
^uv­{i to, po­da­nik po ime­nu Ha­}i­ja ga uko­ri re­~i­ma: „Kad ti
je­di­ni ta­ko mi­sli{, {to ne po­ku­{a{ da je po­go­di{?“
„Ba{ bih i mo­gao da po­ku­{am. Ne­go, ho­}e{ li da se kla­di­mo
u ne­{to?“, od­vra­ti \in­go­ro, a Ha­}i­ja mu na to re­~e: „Kla­dim se u
ono {to imam kod se­be, ma {ta to bi­lo.“
„Do­bro, on­da }u po­ku­{a­ti da je po­go­dim“, re­~e \in­go­ro i ode
do No­bu­ja­sua da za­tra­`i odo­bre­we. No­bu­ja­su po­mi­sli ka­ko je to
za­ni­mqi­vo, pa za­tra­`i pu­{ku ko­ju mu je no­sio je­dan pe­{a­di­nac
i pre­da­de je \in­go­ru.
„Stvar je sre­}e da li }u us­pe­ti ili ne. Ne­moj­te se sme­ja­ti ako
pro­ma­{im“, re­~e \in­go­ro, pa bez trun­ke okle­va­wa opa­li. ^a­pqa,
ko­ju su go­spo­dar i po­da­ni­ci bez da­ha po­sma­tra­li, ra­{i­ri kri­la
kao da }e po­le­te­ti, ali be­lo ob­li~­je na­lik gru­me­nu pa­mu­ka ipak
osta­de u istom po­lo­`a­ju na cr­noj ze­mqi. Svi­ma, po­~ev od No­bu­ja­
sua, ne­ho­ti­ce se ote­{e us­kli­ci hva­le. Iz­naj­mi­{e ~a­mac za pi­rin­
~a­no po­qe i osta­vi­{e za so­bom jed­nog pe­{a­din­ca da ode i po­ku­pi
~a­pqu, a svi osta­li se vra­ti­{e u za­mak.
Na­red­nog ju­tra qu­de u zam­ku je za­pre­pa­stio je­dan neo­~e­ki­va­ni
do­ga­|aj. Pa` Ha­}i­ja je na­|en mr­tav iako na ce­lom te­lu ni­je imao
ni­jed­ne ra­ne, a \in­go­ro je ne­stao bez tra­ga. Ka­da su se za­jed­no vra­
ti­li u za­mak na­kon {to je po­go­dio ~a­pqu, ne­ko je ~uo \in­go­roa
ka­ko go­vo­ri Ha­}i­ji: „Ka­sni­je }e­mo raz­go­va­ra­ti o tvom obe­}a­wu.“
Zva­ni~­ni­ci ko­ji su pre­gle­da­li Ha­}i­ji­no te­lo za­pa­zi­li su da su
93
94
ume­sto we­go­vih pre­po­zna­tqi­vih ma­~e­va, du­ga~­kog i krat­kog, sa
zlat­nim nat­pi­si­ma, po­kraj we­ga osta­vqe­ni ma­~e­vi ko­ji su li­~i­li
na \in­go­ro­ov
­ e. Osim ovo­ga, ni­je bi­lo ni­jed­nog dru­gog do­ka­za ko­ji
bi raz­ja­snio ovaj ta­jan­stve­ni do­ga­|aj. Je­di­no, ka­da su o to­me pi­ta­li
po­da­ni­ke, ovi re­ko­{e da su ne­sta­li ma­~e­vi bi­li ge­ne­ra­ci­ja­ma u
we­go­voj po­ro­di­ci i da se Ha­}i­ja uvek bri­`no sta­rao o wi­ma. Dru­gi
re­ko­{e da je \in­go­ro uvek hva­lio te ma­~e­ve.
Du­go ni­ko ni­je znao gde je \in­go­ro, i utom je pro­{la i go­di­
{wi­ca Ha­}i­ji­ne smr­ti. Jed­no­ga da­na \in­go­ro­ov ro­|ak Sa­ha­{i
Gen­da­ju po­ja­vio se s mol­bom u zam­ku u Ha­ma­ma­cuu. Sa­znao je da
se \in­go­ro kri­je u obli­`wem se­lu, pa je do­{ao da za­mo­li da mu
po­{te­de `i­vot. Gen­da­ju je is­pri­~ao sle­de­}u pri­~u: pre ne­go {to
je po­go­dio ~a­pqu, \in­go­ro se op­kla­dio sa Ha­}i­jom. Ha­}i­ja mu je
re­kao da je rad da se op­kla­di u ono {to no­si sa so­bom, {ta god to
bi­lo. Po­{to je \in­go­ro imao sre­}e i po­go­dio ~a­pqu, tra­`io je od
Ha­}i­je du­ga~­ki i krat­ki ma~, ko­je je du­go pri­`eq­ki­vao. Ali ne da
ih jed­no­stav­no do­bi­je. Za­uz­vrat je po­nu­dio svo­je ma­~e­ve. Me­|u­tim,
Ha­}i­ja je od­bio da mu ih dâ jer su du­ga~­ki i krat­ki ma~ sa zlat­nim
nat­pi­si­ma bi­li ge­ne­ra­ci­ja­ma u po­ro­di­ci Ha­}i­ja. \in­go­ro ga ni­je
slu­{ao. „Ka­da se rat­nik za­ku­ne, on }e da­ti i svoj `i­vot ako tre­ba.
Bez ob­zi­ra na to {to su oni du­go u va­{em po­se­du, od sve­ga {to ti
no­si{ uz se­be ja `e­lim sa­mo taj du­ga~­ki i krat­ki ma~. Mo­ra{ mi
ih da­ti.“ „Ne, to ne do­la­zi u ob­zir. Da su oni moj `i­vot, si­gur­no
bih ih se od­re­kao. Ali ne­pro­ce­wi­vo bla­go mo­je po­ro­di­ce ne mo­gu
da­ti ~ak ni u za­me­nu za svoj `i­vot“, re­~e Ha­}i­ja. „Ti si je­dan ku­
kav­ni sa­mu­raj ko­ji ga­zi za­kle­tvu.“ Kad ga je \in­go­ro ta­ko na­gr­dio,
Ha­}i­ja se na­qu­ti i kre­nu da isu­~e svoj ma~. \in­go­ro ga iz­ne­na­da
uda­ri. Ha­}i­ja pre­sta­de da di­{e. I ta­ko je \in­go­ro, ka­ko re­~e we­
gov ro­|ak, jed­no­stav­no ostva­rio ono {to je na­me­ra­vao – na kra­ju
je uzeo Ha­}i­ji­ne ma­~e­ve, u za­me­nu za wih osta­vio svo­je i po­be­gao.
Gen­da­ju je ovo is­pri­~ao Ieja­suu i do­dao da {to god ko re­kao, \in­
go­ro je ve­o­ma mlad, pa bi bi­lo do­bro da vla­sti to uva­`e i po­{te­de
mu `i­vot, a uko­li­ko to ni­je mo­gu­}e, iz­ra­zio je `e­qu da do­pu­ste
\in­go­ru da umre sâm, ume­sto od tu­|e ru­ke.
Ieja­su ga je sa­slu­{ao, ne­ko vre­me je raz­mi­{qao i re­kao: „Kad
~o­vek slu­{a tvo­ju pri­~u, \in­go­ro­o­ve pri­med­be i de­la zvu­~e na­iz­
gled ra­zum­no, ali su za­pra­vo po­gre­{ni. Ali, kao {to ka­`e{, on je
mlad i za­to }u mu po­{te­de­ti `i­vot uko­li­ko on za svog go­spo­da­ra
u~i­ni jed­nu po­seb­nu uslu­gu.“
„Raz­um
­ em“, re­~e Gen­da­ju i ne­ko vre­me je dr­`ao gla­vu po­gnu­tu
do po­da. Ko­na~­no po­di­`e o~i pu­ne su­za, po­gle­da Ieja­sua i upi­ta:
„Ta uslu­ga ko­ju \in­go­ro tre­ba da oba­vi...?“
„Ka­`u da je \in­go­ro bi­star mla­di}, vi­~an i bo­ri­la~­kim ve­
{ti­na­ma. Ako mo­`e, ne­ka ubi­je Ama­ri­ja.“ Ieja­su to iz­ja­vi i usta­de
sa svog me­sta.
* * *
Bi­la je no} pu­nog me­se­ca. U zam­ku Ko­ja­ma u Ha­i­ba­ri u pro­vin­
ci­ji To­to­mi, gde je Ta­ke­da Ka­cu­jo­ri6 iz Ka­i­ja po­sta­vio svog po­da­
ni­ka Ama­ri [i­ro­sa­bu­roa za ~u­va­ra zam­ka, odr­`a­va­la se go­zba uz
u`i­va­we u pu­nom me­se­cu. Ama­ri, kru­pan i go­ja­zan ~o­vek, is­pi­jao
je, jed­nu za dru­gom, ve­li­ke {o­qe sa­kea i tra­`io od mla­dih sa­mu­
ra­ja da pri­ka­`u raz­li­~i­te umet­ni~­ke ve­{ti­ne.
I ta re­ka Mi­ka­va,
sil­na bu­ji­ca,
za­u­sta­vqe­na bi­}e
go­rom Ko­ja­ma.
Ta­ko je stra­{an
~ak i sam wen huk.
Svi pri­sut­ni su grom­ko pe­va­li ovu pe­smu. Utom je no} od­ma­
kla, pa je Ama­ri svi­ma po­`e­leo la­ku no}, a za­dr­`ao je sa­mo jed­nog
mla­di­}a pri­do­{li­cu.
„O, ka­kva su oni bu~­na dru­`i­na. Me­sec je od sa­da naj­lep­{i.
[to mi opet ne za­svi­ra{ fla­u­tu?“, re­~e Ama­ri i spu­sti gla­vu
mom­ku na ko­le­no, kao na ja­stuk.
Mo­mak za­svi­ra fla­u­tu. On se ni­ka­da ni­je odva­jao od svo­je
fla­u­te jer je uvek bi­lo iz­ne­nad­nih `e­qa. No} je po­la­ko od­mi­ca­
la. Fi­tiq do­go­re­le sve­}e s vre­me­nom se iz­du­`io, gor­wi kraj mu
je po­be­leo, a pri dnu je po­cr­ve­neo, dok je vo­sak vi­sio kao le­de­ni­ce
i go­mi­lao se pri dnu. Bi­lo je mra~­no, ali je ble­{ta­vi me­sec nad­
ja­~ao mut­nu sve­tlost sve­}e, te se ~i­ta­va pro­sto­ri­ja ku­pa­la u pla­
vi­~a­stoj sve­tlo­sti ko­ja je do­pi­ra­la sa­mo s jed­ne stra­ne. Od­ne­kud
iz bli­zi­ne do­pi­ra­la je zri­ka zri­ka­va­ca i me­{a­la se sa zvu­kom
fla­u­te. Ama­ri­je­vi kap­ci ote­`a­{e.
Iz­ne­na­da, zvuk fla­u­te pre­sta­de.
„Go­spo­da­ru, da ti ni­je hlad­no?“ Mla­di­}e­va le­va ru­ka od­lo­`i
fla­u­tu i la­ga­no pri­ti­snu le­vu stra­nu gru­di Ama­ri­ja, ko­ji je le­
`ao na­u­znak. Ba{ tu, gde je na we­go­vom ble­do­pla­vom po­sta­vqe­nom
ki­mo­nu bio uti­snut po­ro­di~­ni grb.
Ama­ri­ju se u po­lu­snu u~i­ni­lo da mu mla­di} na­me­{ta ola­
ba­vqe­ni oko­vrat­nik. Isto­ga ~a­sa, ne­{to hlad­no kao led za­ri se
du­bo­ko u we­go­ve gru­di, upra­vo tu gde je ose­tio da ga dlan do­di­ru­
je. Ne­{to to­plo i pot­pu­no ne­po­zna­to pe­lo mu se od gru­di ka gr­lu.
Ama­ri iz­gu­bi svest.
* * *
Na­kon {to je ta­ko la­ko usmr­tio Ama­ri­ja, ~o­ve­ka ko­jem ni­je bi­
lo prem­ca u voj­nim sna­ga­ma Mi­ka­ve, i od­se­kao mu per­~in kao do­kaz
6 – Ta­ke­da Ka­cu­jo­ri (1546-1578), ra­to­vao je pro­tiv Ieja­sua i po­sle vi­{e po­ra­za iz­vr­{io sa­mo­
u­bi­stvo. (Prim. prev.)
95
svog de­la, \in­go­ro se iz­vu­kao iz zam­ka Ko­ja­ma spret­no kao le­te-­
}a ve­ve­ri­ca, a we­gov ro­|ak Gen­da­ju vra­tio se na Ieja­su­o­vo ima­we
u Ha­ma­ma­cuu. Kao {to je i obe­}ao, Ieja­su je po­slao po \in­go­roa,
ali to­kom pri­je­ma ni­je ni­jed­nom re~­ju po­me­nuo Ama­ri­ja. Ha­}i­ji­noj
po­ro­di­ci ni naj­ma­we ni­je bi­lo po vo­qi to {to se \in­go­ro vra­tio
u slu­`bu, ali ni­su mo­gli ni­{ta pro­tiv `e­qe Ve­li­kog go­spo­da­ra.
Me­|u­tim, ni po­sle Ama­ri­je­ve smr­ti za­mak Ko­ja­ma se ni­je pre­
dao. U me­|u­vre­me­nu se de­si­lo vi­{e stva­ri. Pr­vo je umro Ta­ke­da
[in­gen, a se­dam go­di­na po­sle we­ga i Uesu­gi Ken­{in. U svo­joj tri­
de­set {e­stoj go­di­ni Ieja­su je po­sta­vqen za za­po­ved­ni­ka De­sne di­
vi­zi­je car­ske gar­de, i we­go­va po­ro­di­ca je po­sta­ja­la sve mo}­ni­ja, a
ka­da je we­gov na­sled­nik \i­ro Sa­bu­ro No­bu­ja­su na­pu­nio dva­de­set
jed­nu go­di­nu, a we­gov dru­gi sin Ogi­ma­ru (Hi­de­ja­su) pet go­di­na, de­
sio se do­ga­|aj po­znat kao „slu­~aj da­me Cu­ki­ja­ma“: No­bu­ja­su je iz­
vr­{io sa­mo­u­bi­stvo zbog No­bu­na­gi­nog hlad­no­krv­nog sum­wi­~e­wa.7
Te iste go­di­ne ro­|en je Ieja­su­ov tre­}i sin – Osa­ma­ru (Hi­de­ta­da),
ko­ji je ka­sni­je na­sle­dio vlast nad {o­gu­na­tom, a na­red­ne go­di­ne,
ro­dio mu se i ~e­tvr­ti sin – Fu­ku­ma­cu­ma­ru (Ta­da­jo­{i). Pre­sko­~i­mo
ce­lu na­red­nu go­di­nu; po­sle to­ga ko­na~­no je pao za­mak Ko­ja­ma, ko­ji
je Ieja­suu go­di­na­ma bio trn u oku, i to je ve} bio pro­log tra­ge­di­ji
ko­ja je do­ve­la do pro­pa­sti Ta­ke­de Ka­cu­jo­ri­ja.
U vre­me Ta­ke­di­ne pro­pa­sti, de­se­te go­di­ne ere Ten­{o Ê1582Ë,
je­zi­~ak na va­gi sud­bi­ne lo­ze To­ku­ga­va ko­le­bao se kao ni­kad do­tad.
Ake­}i Mi­cu­hi­de se iz­ne­na­da po­bu­nio i ubio No­bu­na­gu. Ha­{i­ba
Hi­de­jo­{i je sklo­pio mir s po­ro­di­com Mo­ri i vra­tio se na­zad ka­ko
bi stu­pio u rat i osve­tio se Mi­cu­hi­deu. Ieja­su, ko­ji je u to vre­me
bio da­le­ko od ku­}e, je­dva je us­peo da po­beg­ne i vra­ti se u Oka­za­ki
po­mo­}u nov­ca ]a­ja [i­ro­|i­ra i ko­pqa­ni­ka Hon­da He­i­ha­}i­ro Ta­
da­ka­cua. Dok je on ta­ko pri­ku­pqao voj­sku sve do Na­ru­mi­ja, od Hi­
de­jo­{i­ja mu je sti­gao gla­snik sa ve­{}u o Mi­cu­hi­de­o­voj smr­ti.
I ba{ dok je Ieja­su ube­|i­vao biv­{e Ta­ke­di­ne po­da­ni­ke da mu
se pri­dru­`e, Ho­|o [in­ku­ro U|i­nao iz Oda­va­re po­di­gao je usta­nak
u Ka­i­ju i or­ga­ni­zo­vao na­pad. Sa tru­pa­ma ras­po­re­|e­nim sve do Ko­
fua Ieja­su se Ho­|o­ov
­ oj voj­sci od pe­de­set hi­qa­da qu­di su­prot­sta­
vio sna­ga­ma od ne­pu­nih osam hi­qa­da. U to vre­me Sa­ha­{i \in­go­ro
je sa jo{ jed­nim mla­dim rat­ni­kom, svo­jim dru­gom Mi­zu­no To­|u­ro
Ka­cu­na­ri­jem, bio ras­po­re­|en u Va­ka­mi­ku, gde je i ra­wen. Kra­jem
go­di­ne, sa­mu­ra­ji­ma su bi­le uve­}a­ne na­kna­de zbog rat­nih za­slu­ga,
pa ni \in­go­ro ni­je bio iz­o­sta­vqen iz tog bro­ja, ali wih dvo­ji­ca,
To­|u­ro i \in­go­ro, ni­su bi­li po­seb­no po­hva­qe­ni.
96
7 –No­bu­ja­su je bio o`ewen }er­kom Ode No­bu­na­ge, To­ku­hi­me. Ka­sni­je je na­vu­kao na se­be No­bu­na­
gin bes jer ga je To­ku­hi­me la­`no op­tu­`i­la da su on i we­go­va maj­ka, da­ma Cu­ki­ja­ma, sa Ta­ke­dom
Ka­cu­jo­ri­jem ko­va­li za­ve­ru pro­tiv kla­na Oda. Zbog to­ga je 1579. go­di­ne Ieja­su po­gu­bio da­mu
Cu­ki­ja­ma i pri­mo­rao No­bu­ja­sua da iz­vr­{i sa­mo­u­bi­stvo, ka­ko bi ga spre­~io da se osve­ti za
maj­~i­nu smrt. (Prim. prev.)
Je­da­na­e­ste go­di­ne ere Ten­{o Ê1583Ë, dok su u zam­ku Ha­ma­ma­cu
bi­le u je­ku pri­re­me za pred­sto­je­}u uda­ju Ieja­su­o­ve dru­ge k}e­ri,
da­me To­ku­hi­me, u po­ro­di­cu Ho­|o iz Oda­va­re tre­ba­lo je po­sla­ti
gla­sni­ka sa ob­ja­vom ven­~a­wa po­ro­di­ci Ha­{i­ba, ko­ja se pre­se­li­
la u Osa­ku. Po­da­nik \in­go­ro slu­{ao je iz su­sed­ne oda­je ka­ko je
I{i­ka­va Jo­{i­}i­ro Ka­zu­ma­sa stu­pio pred Ieja­sua i ka­ko ga je ovaj
od­re­dio za gla­sni­ka ko­ji }e i}i u Osa­ku.
„Po­ve­di sa so­bom ne­kog sr­~a­nog mla­di­}a“, re­~e Ieja­su.
„Ako je ta­ko, mo­`da Sa­ha­{i­ja?“, od­vra­ti I{i­ka­va.
Ieaj­su je du­go }u­tao. I ba{ kad se \in­go­ro po­~eo pi­ta­ti {ta
se to de­{a­va, Ieja­su od­go­vo­ri:
„Ne bih ga ja slao ni­kud iz mog vi­do­kru­ga. Ka­ko sam ne­dav­no
~uo od mo­jih pri­sta­li­ca iz Ko­{ua, Ama­ri ga je vo­leo i od­ga­jio kao
ro­|e­nog si­na. A taj bez­du­{nik ga je ipak ubio na spa­va­wu.“
^uv­{i ove re­~i, \in­go­ro frk­nu i la­ga­no klim­nu gla­vom. On­da
od­mah usta­de sa svog me­sta i uda­qi se; ni­je svra­tio ni na Gen­da­ju­o­vo
ima­we, gde su za­jed­no `i­ve­li, i vi­{e ni­ko ni­je ~uo za we­ga. Iz raz­
go­vo­ra sa uku­}a­ni­ma Gen­da­ju je sa­znao da je \in­go­ro uvek sa so­bom
no­sio po­jas s nov­cem i u we­mu sto­ti­nu rjoa u nov­~i­}i­ma ko­ban.
* * *
Da li je \in­go­ro, ko­ji je je­da­na­e­ste go­di­ne ere Ten­{o Ê1583Ë
po­be­gao iz Ha­ma­ma­cua, za­i­sta bio onaj ~o­vek ko­ji je dva­na­e­ste go­
di­ne ere Ke­i­}o Ê1607Ë do­{ao iz Ko­re­je pod ime­nom Kjo Sen ]i? Ili
se to pak Ieja­suu sa­mo u~i­ni­lo? Ni­ko to ne mo­`e sa si­gur­no­{}u
re­}i. Ka­da su pi­ta­li po­ro­di­cu Sa­ha­{i, svi re­dom su tvr­di­li da
o to­me ne zna­ju ni­{ta. Me­|u­tim, ka­sni­je se sa­zna­lo da po­ro­di­ca
Sa­ha­{i ~u­va iz­u­zet­no ve­li­ku ko­li­~i­nu naj­kva­li­tet­ni­jeg gin­sen­ga,
ko­ji je ga­jen ta­ko da mu ko­ren ima ob­lik lut­ke, zbog ~e­ga su se ne­ki
pod­ro­zri­vo za­pi­ta­li ka­ko su ovi do­{li do to­ga.
* * *
Ova pri­~a je za­sno­va­na na kwi­zi Zo­ku­bu­ge kan­va.8 Pre­ma, re­ci­
mo, ro­do­slo­vu po­ro­di­ce Sa­ha­{i, \in­go­ro se ve} {e­ste go­di­ne ere
Eiro­ku Ê1563Ë pri­dru­`io Ik­ko sek­ti9 i po­gi­nuo je u bi­ci. U kwi­zi
Ka­{i ja­va10 sto­ji da se za biv­{eg po­da­ni­ka po­ro­di­ce To­ku­ga­va, ko­ji
je dva­na­es­ te go­di­ne ere Ke­i­}o Ê1607Ë bio deo ko­rej­skog po­slan­stva,
is­po­sta­vi­lo da je Ka­kei Ma­ta­zo. U kwi­ga­ma po­put Kan­{i­rai he­
8 – Kwi­ga Zo­ku­bu­ge kan­va (Raz­go­vo­ri o sa­mu­raj­skim po­ro­di­ca­ma) ni­je sa­~u­va­na, ali se u vi­{e
isto­rij­skih za­pi­sa mo­gu pro­na­}i pri­~e sli­~ne ovoj. (Prim. prev.)
9 – Ik­ko sek­ta \odo {in­{u bu­di­zma (bu­di­zam ^i­ste zem­qe), bi­la je ukqu­~e­na u vi­{e oru­`a­nih
po­bu­na. Se­di{­te sek­te bi­lo je u Osa­ki. (Prim. prev.)
10 – Ka­{i ja­va (Pri­~e za la­ku no} o pr­voj go­di­ni {e­zde­se­to­go­di{­weg ci­klu­sa), zbir­ka isto­rij­
skih ese­ja i pri­~a iz 1821. go­di­ne. (Prim. prev.)
97
i­ki11 Ha­ja­{i [un­sa­i­ja od naj­vi­{ih zva­ni~­ni­ka ko­ji su bi­li na
audi­jen­ci­ji kod Ieja­sua na­ve­de­na su sa­mo dva: Kin i Bo­ku. Ako
ne­ko zna dru­ga­~i­ju ver­zi­ju do­ga­|a­ja ko­ji se ti­~u Sa­ha­{i \in­go­ra,
mo­lio bih ga da mi po­{a­qe iz­vor­nik i kra­tak pre­gled tih do­ka­za.
Za­pis iz tre­}eg me­se­ca dru­ge go­di­ne ere Ta­i­{o Ê1913Ë.
Da­ni­je­la Va­si}
MO­RI OGAI
Me­i­|i re­sta­ur
­ a­ci­ja car­ske vla­sti (1868), na­kon kra­ha To­ku­ga­
va {o­gu­na­ta, pred­sta­vqa ve­li­ku pre­kret­ni­cu u ja­pan­skoj isto­ri­ji.
Do­la­zi do otva­ra­wa ze­mqe pre­ma Za­pa­du i usva­ja­wa na­u~­nih i teh­
no­lo­{kih do­stig­nu­}a, {to Ja­pa­nu do­no­si ubr­za­nu mo­der­ni­za­ci­ju
i no­vi­ne na du­hov­nom i kul­tur­nom pla­nu.
Kwi­`ev­nost ta­ko­|e tr­pi ve­li­ke pro­me­ne. Me­i­|i pe­ri­o­dom
(1868−1912) za­po­~i­we ja­pan­ska mo­der­na, ko­ju pre­vas­hod­no od­li­ku­je
pro­cvat pre­vod­ne kwi­`ev­no­sti, a u za­~et­ku je i te­or
­ i­ja kwi­`ev­no­sti.
Ja­pan­ski auto­ri usva­ja­ju ide­je kwi­`ev­nih po­kre­ta ko­je je iz­ne­drio
Za­pad, ali sa iz­ve­snim za­ka­{we­wem. Ja­vqa se re­al
­ i­zam; {i­re­we ro­
man­ti­zma ose­}a se pre sve­ga u do­me­nu po­e­zi­je, a na­tu­ra­li­sti~­ki po­kret
iza­zi­va opre~­ne sta­vo­ve Ja­pa­na­ca. Uti­caj evrop­ske li­te­ra­tu­re u Me­
i­|i pe­ri­o­du do­neo je ja­pan­skoj po­e­zi­ji slo­bo­dan stih i no­ve, in­te­lek­
tu­al­ne te­me. I pi­sci i dra­ma­tur­zi bo­re se sa obi­qem no­vih ide­ja, dok
su ro­ma­no­pi­sci me­|u pr­vi­ma pri­hva­ti­li ne­ke od no­vih poj­mo­va.
Pro­me­ne u ja­pan­skoj kwi­`ev­no­sti ostva­ri­va­le su se, pre sve­
ga, za­hva­qu­ju­}i po­ja­vi gru­pe iz­uz­ et­no na­da­re­nih pi­sa­ca. Je­dan od
wih, ko­ji je po­mo­gao da se u Ja­pa­nu usvo­je i pri­la­go­de pra­vi­la i
teh­ni­ke za­pad­no­e­vrop­ske li­te­ra­tu­re, bio je Mo­ri Ogai (1862−1922),
ja­pan­ski pi­sac, pe­snik, dra­ma­turg, pre­vo­di­lac, kwi­`ev­ni kri­ti­
~ar, a isto­vre­me­no voj­ni le­kar i na­u~­nik.
Mo­ri Ogai po­ti­~e iz po­ro­di­ce li~­nih le­ka­ra fe­u­dal­nih go­
spo­da­ra, da­i­mjoa, iz pre­fek­tu­re Iva­mi (da­nas [i­ma­ne). U de­vet­
na­e­stoj go­di­ni di­plo­mi­rao je me­di­ci­nu i ta­ko po­stao naj­mla­|i
di­plo­mac To­kij­skog uni­ver­zi­te­ta i naj­mla­|i le­kar sa li­cen­com u
Ja­pa­nu. U na­di da }e do­bi­ti pri­li­ku da ode na stu­di­je u ino­stran­
stvo, stu­pio je u voj­sku. I za­i­sta, voj­ska ga 1884. go­di­ne {a­qe na
~e­tvo­ro­go­di­{wu spe­ci­ja­li­za­ci­ju u Ne­ma~­ku. U Evro­pi je pri­hva-­
}en kao zva­ni~­ni pred­stav­nik svo­je ze­mqe i u`i­vao je po­{to­va­we
i ugled. Bo­ra­vio je u ve­li­kim uni­ver­zi­tet­skim gra­do­vi­ma, gde je
98
11 – Kan­{i­rai he­ik
­ i (Za­pi­si o do­la­sci­ma ko­rej­skih po­slan­sta­va) pred­stav­qa­ju za­pi­se o di­
plo­mat­skoj raz­me­ni iz­me­|u Ja­pa­na i Ko­re­je. Kwi­gu su sre­di­nom XVII ve­ka sa­sta­vi­li is­tak­
nu­ti kon­fu­ci­jan­ski na­u~
­ nik Ha­ja­{i [un­sai i sin Ha­ja­{i Ra­za­na, ~u­ve­nog kon­fu­ci­jan­
skog sa­vet­ni­ka To­ku­ga­ve Ieja­sua. (Prim. prev.)
do­bio pri­li­ku da se po­drob­no upo­zna sa prin­ci­pi­ma i me­to­da­ma
na­u~­no-is­tra­`i­va~­kog ra­da i da sa­ra­|u­je sa ~u­ve­nim na­u~­ni­ci­ma,
po­put Ro­ber­ta Ko­ha.
Po po­vrat­ku iz Ne­ma~­ke Ogai se vra­tio u slu­`bu voj­nog le­ka­
ra. Po­sle Ru­sko-ja­pan­skog ra­ta (1904−1905) po­sta­vqen je na me­sto
Na­~el­ni­ka sa­ni­tet­ske slu­`be u Mi­ni­star­stvu ra­ta, gde je pro­veo
de­vet go­di­na. Na­kon {to se po­vu­kao iz voj­ske (1917), ime­no­van je
za uprav­ni­ka dve va­`ne kul­tur­ne in­sti­tu­ci­je u Ja­pa­nu: Ar­hi­va i
Car­skog mu­ze­ja u To­ki­ju.
Po­red iz­u­zet­ne ka­ri­je­re voj­nog le­ka­ra, Ogai je imao i broj­na
dru­ga in­te­re­so­va­wa. Ve} na stu­di­ja­ma po­~eo je da se za­ni­ma za kwi­
`ev­nost, pre­vas­hod­no za kla­si~­nu ja­pan­sku i ki­ne­sku po­e­zi­ju i
pro­zu. U `e­qi da sa­zna {to vi­{e o evrop­skoj kul­tu­ri, pro­u­~a­vao
je ne­ma~­ku kwi­`ev­nost, fi­lo­zo­fi­ju i dra­mu. Za­slu­`an je za pre­
vo­de de­la ve­li­kih svet­skih pi­sa­ca sa ne­ma~­kog na ja­pan­ski je­zik.
We­gov pre­vod­ni opus ~i­ni pre­ko pe­de­set pe­sa­ma, sko­ro de­ve­de­set
no­ve­la i pe­de­se­tak dra­ma.
Ogai je po­se­do­vao ne­nad­ma­{an auto­ri­tet u Ja­pa­nu kao pi­sac,
in­te­lek­tu­a­lac i kul­tur­ni kri­ti­~ar, i za krat­ko vre­me je po­stao
je­dan od vo­de­}ih kul­tur­nih ar­bi­ta­ra svo­ga vre­me­na. Bio je uve­ren
da je mo­der­ni­za­ci­ja je­di­ni pra­vi put ko­ji Ja­pan­ci tre­ba da sle­de.
Sma­trao je svo­jim za­dat­kom da na svo­je su­na­rod­ni­ke pre­ne­se onaj
skep­ti~­ni, ra­ci­o­nal­ni na­~in raz­mi­{qa­wa ko­ji je ~i­nio osno­
vu do­stig­nu­}a na Za­pa­du. Na­sto­je­}i da u Ja­pa­nu raz­vi­je istin­ski
duh na­u~­nih is­tra­`i­va­wa uz od­go­va­ra­ju­}e me­to­de, po po­vrat­ku u
Ja­pan pri­on
­ uo je na ak­tiv­no­sti ko­ji­ma }e to po­sti­}i. ^i­nio je to
isto­vre­me­no i u me­di­ci­ni i u kwi­`ev­no­sti, dve­ma obla­sti­ma ko­je
za­jed­no obra­zu­ju ce­li­nu Oga­i­je­vog bi­}a, u tu svr­hu osno­vao je vi­{e
me­di­cin­skih i kwi­`ev­nih ~a­so­pi­sa.
We­gov kwi­`ev­ni opus po­~i­we no­ve­lom „Ma­i­hi­me“ („Igra­
~i­ca“, 1890), za­sno­va­nom na li~­nim is­ku­stvi­ma. No­ve­la ot­kri­va
di­le­mu sa ko­jom se su­o~
­ a­va mla­di Ja­pa­nac ko­ji na stu­di­ja­ma u Ne­
ma~­koj sre­}e mla­du ne­ma~­ku igra­~i­cu. Oni se za­qu­bqu­ju jed­no u
dru­go, ali mla­di} shva­ta da se mo­ra vra­ti­ti u Ja­pan. We­go­va pat­wa
zbog od­lu­ke da osta­vi trud­nu Eli­zu sim­bo­li­zu­je bor­bu sa ko­jom se
su­o­~a­va­lo ta­da­{we ja­pan­sko dru­{tvo. Tre­ba­lo je po­mi­ri­ti ja­pan­
ski tra­di­ci­o­nal­ni ose­}aj du­`no­sti i lo­jal­no­sti sa ose­}a­wi­ma i
od­go­vor­no­{}u pre­ma sop­stve­nom `i­vo­tu, ko­je je na­me­tao za­pad­ni
na­~in raz­mi­{qa­wa. U ovom de­lu se pr­vi put u ja­pan­skoj kwi­`ev­
no­sti pri­ka­zu­je ve­za iz­me­|u Ja­pan­ca i Evro­pqan­ke. No­ve­la pru­`a
du­bok psi­ho­lo­{ki pri­kaz na­ra­to­ro­ve unu­tra­{we bor­be. Va­`na je
kao naj­ra­ni­je de­lo no­ve kwi­`ev­no­sti, a na­pi­sao ju je ~o­vek ko­ji
je za­i­sta `i­veo u Evro­pi, pri­ka­zu­ju­}i de­li} sop­stve­nog emo­ci­o­
nal­nog i du­hov­nog `i­vo­ta.
99
Na­kon kwi­`ev­nog za­ma­ha, u pe­ri­o­du iz­me­|u 1892. i 1902. go­di­
ne, do­la­zi do stag­na­ci­je u Oga­i­je­vom stva­ra­la~­kom ra­du. ^i­ni­lo
se kao da je po­tro­{io svoj mla­da­la~­ki en­tu­zi­ja­zam i bio je pri­
mo­ran da se po­vu­~e i raz­mo­tri svo­ju po­zi­ci­ju. Splet okol­no­sti
do­veo je do to­ga da je 1899. go­di­ne po­slat na ostr­vo Kju­{u, i prem­da
ni­je otvo­re­no re­~e­no, to je de­fi­ni­tiv­no bi­la de­gra­da­ci­ja we­go­vog
po­lo­`a­ja u voj­sci. Ovaj pe­ri­od Ogai je te­{ko pod­neo bu­du­}i da je
od­la­zak u oblast uda­qe­nu od To­ki­ja zna­~io uda­qa­va­we od cen­tra
svih zbi­va­wa, od pro­me­na i ino­va­ci­ja u na­u­ci, kao i na svim kul­
tur­nim po­qi­ma. Na Kju­{uu se Ogai ba­vio pro­u­~a­va­wem bu­di­sti~­ke
mi­sli i za­pad­ne fi­lo­zo­fi­je.
Na­gra­da za Oga­i­je­vo str­pqe­we i is­traj­nost u te­{kim go­di­na­ma
ko­je je pro­veo na Kju­{uu sti­gla je u no­vem­bru 1907. go­di­ne, ka­da je
una­pre­|en u naj­vi­{i rang ko­ji le­kar mo­`e do­bi­ti u ja­pan­skoj voj­
sci. Isto­vre­me­no, ovaj uspeh kao da je Oga­i­ju dao ne­ki no­vi po­let
i na kwi­`ev­nom pla­nu, ta­ko da pe­ri­od iz­me­|u 1909. i 1912. go­di­ne
od­li­ku­je iz­liv we­go­ve kre­at­ iv­no­sti.
U ovom, plod­nom, pe­ri­o­du Ogai se tru­di da `i­vot pri­ka­`e na
re­a­li­sti~­ki na­~in i bez ulep­{a­va­wa. De­la su uglav­nom za­sno­va­
na na pi­{~e­vim li~­nim is­ku­stvi­ma, u wi­ma je pri­met­no tra­ga­we
za sop­stve­nim iden­ti­te­tom i stal­no pre­i­spi­ti­va­we, bu­du­}i da
pi­sac ni­je mo­gao da re­{i pro­blem su­ko­ba iz­me­|u fik­ci­je i re­
al­no­sti u kwi­`ev­nom tek­stu. Naj­va­`ni­je de­lo iz ovog pe­ri­o­da, a
ujed­no i u sve­tu naj­po­zna­ti­je Oga­i­je­vo de­lo, je­ste Gan (Di­vqa gu­ska,
1911−1913).12
De­la iz ovog pe­ri­o­da ba­ve se i pi­ta­wem po­ja­ve anar­hi­zma i re­
pre­siv­ne po­li­ti­ke ko­ju su ja­pan­ske vla­sti spro­vo­di­le u to vre­me.
Bi~ cen­zu­re ose­tio je i sam Ogai, bu­du­}i da je i we­go­vo de­lo Vi­ta
sek­su­a­lis (Ita se­ku­su­a­ri­su, 1909), bi­lo za­bra­we­no. To­kom `i­vo­ta
Ogai se ni­ka­da ni­je jav­no po­bu­nio pro­tiv car­ske bi­ro­kra­ti­je,
ve} je ra­di­je pri­be­ga­vao kom­pro­mi­si­ma. Me­|u­tim, ne­sla­ga­we je
otvo­re­no iz­ra­zio u svo­joj opo­ru­ci, na­pi­sa­noj pred Ru­sko-ja­pan­
ski rat, 1904. go­di­ne, u ko­joj na­gla­{a­va svo­ju `e­qu da od­bi­je sve
da­qe po­~a­sti ko­je bi mu, even­tu­al­no, dvor ili voj­ska po­smrt­no
do­de­li­li i iz­ra­`a­va `e­qu da umre kao „~o­vek iz Iva­mi­ja, Mo­ri
Rin­ta­ro“.
Prem­da je Mo­ri Ogai bio pod uti­ca­jem za­pad­ne li­te­rar­ne tra­
di­ci­je i u tom sve­tlu i sam uti­cao na pra­vac u kom se kre­ta­la sa­
vre­me­na ja­pan­ska kwi­`ev­nost, vr­to­gla­vo ne­kri­ti~­ko pri­hva­ta­we
sve­ga {to je do­la­zi­lo sa Za­pa­da, ko­je je usle­di­lo, u we­mu je iza­
zi­va­lo ot­por. Za­to se okre­nuo tra­ga­wu za iz­vo­ri­ma in­spi­ra­ci­je u
sop­stve­noj ze­mqi. Ta­ko je kraj Me­i­|i pe­ri­o­da obe­le­`i­la Oga­i­je­va
za­ne­se­nost do­ga­|a­ji­ma i li­ko­vi­ma iz pro­{lo­sti.
100
12 – Mo­ri Ogai, Div­qa gu­ska. Prev. s ja­pan­skog Da­ni­je­la Va­si}. Be­o­grad: Ta­ne­si, 2014.
Je­dan do­ga­|aj na­ci­o­nal­nih raz­me­ra uti­cao je na Oga­i­jev `i­vot,
a sa­mim tim i na we­gov kwi­`ev­ni rad. Bi­lo je to ri­tu­al­no sa­mo­u­
bi­stvo (|un­{i13), ko­je su iz­vr­{i­li ge­ne­ral Ma­re­su­ke No­gi i we­go­va
su­pru­ga, na dan sa­hra­ne ca­ra Me­i­|i­ja, 13. sep­tem­bra 1912. go­di­ne.
Ovo o`i­vqa­va­we tra­di­ci­o­nal­nog sim­bo­la lo­jal­no­sti bio je {ok za
~i­tav ja­pan­ski na­rod. Ti­me {to su se ubi­li na naj­te­`i na­~in, wi­ho­
va `r­tva pri­zva­la je ja­pan­sku pro­{lost, ko­ja se ~i­ni­la ta­ko da­le­
kom u sve­tlu pro­me­na pri­sti­glih sa Me­i­|i pe­ri­o­dom. Mi­{qe­wa su
bi­la po­de­qe­na, ali ni­ko ni­je ostao rav­no­du­{an. Upr­kos to­me {to su
se u jav­no­sti ~u­le sa­mo hva­le za ta­ko hra­bar ~in, pri­vat­no je sva­ko
imao sop­stve­ni stav pre­ma ovom do­ga­|a­ju. Su­de­}i po dnev­ni­ci­ma iz
tog pe­ri­o­da, pri­pad­ni­ci mla­|ih ge­ne­ra­ci­ja ovaj ~in su uglav­nom
sma­tra­li be­smi­sle­nim, pa ~ak i sram­nim, jer na pra­gu no­vog do­ba
ni­je bi­lo me­sta za ta­kve ide­a­le. Za sta­ri­je to je bio sim­bol pre­va­
ge ko­ju je tra­di­ci­ja od­ne­la nad mo­der­ni­za­ci­jom. Po­ka­za­lo se da je
bor­ba iz­me­|u sta­rog i no­vog jo{ uvek ak­tu­el­na. Dru­gi ve­li­ki pi­sac
na kog je ovaj do­ga­|aj uti­cao bio je Na­cu­me So­se­ki. On je sa­o­se­}ao sa
ge­ne­ra­lom No­gi­jem, ali je isto­vre­me­no ose­}ao ne­ve­ri­cu, uvi­|a­ju­}i
u ko­joj me­ri je tra­di­ci­ja jo{ pri­sut­na u sr­ci­ma we­go­vih su­na­rod­
ni­ka. Ri­tu­al­no sa­mo­u­bi­stvo ge­ne­ra­la No­gi­ja no­si­lo je sa so­bom niz
pro­tiv­re~­no­sti. Ba­ci­lo je no­vo sve­tlo na du­go­tra­jan i mu­~an pro­ces
tran­zi­ci­je ja­pan­skog dru­{tva, iz ide­al
­ i­zo­va­nog he­ro­i­zma sa­mu­raj­
ske kul­tu­re u no­vi svet, u ko­jem lo­jal­nost vi­{e ni­je bi­la upra­vqe­na
pre­ma fe­u­dal­nom go­spo­da­ru, ne­go po­no­vo pre­ma ca­ru, kao pre Edo
pe­ri­o­da (1603−1868) i do­la­ska rat­ni~­ke kla­se na vlast.
Od­mah po ovom do­ga­|a­ju, Ogai pi­{e „Po­sled­wa vo­qa Oki­cu
Ja­go­e­mo­na“ („Oki­cu Ja­go­e­mon no i{o“). Pri­po­vet­ka pru­`a ja­sne
pa­ra­le­le sa No­gi­je­vim sa­mo­u­bi­stvom. Na |un­{i je No­gi­ja na­veo
sop­stve­ni, po we­go­vom mi­{qe­wu sram­ni ~in, ko­ji se do­go­dio tri­
de­set pet go­di­na ra­ni­je. U Sa­cu­ma ne­mi­ri­ma 1877. go­di­ne, No­gi je
do­zvo­lio se­bi da iz­gu­bi za­sta­vu. U Oga­i­je­voj pri­po­ve­sti, isto­rij­
ski lik Oki­cu Ja­go­e­mon po­~i­nio je isti ~in sa­mo­u­bi­stva go­di­na­ma
na­kon {to je ubio ~o­ve­ka, jer mu, kao i No­gi­ju, ni­je bi­lo do­zvo­qe­no
da to u~i­ni od­mah. Taj isto­rij­ski ~in uve­rio je Oga­i­ja da ko­re­ne
Me­i­|i Ja­pa­na ne tre­ba tra­`i­ti u Evro­pi, ne­go u Edo pe­ri­o­du, i
to u re­al­nim do­ga­|a­ji­ma o ko­ji­ma po­sto­je za­be­le­{ke ili, even­tu­
al­no, u le­gen­da­ma ko­je ima­ju po­tku u stvar­nom `i­vo­tu. No­ve­lom
Oki­cu Ja­go­e­mon no i{o, na taj na­~in, za­po­~i­we opus Oga­i­je­vih
pro­znih de­la sa isto­rij­skom te­ma­ti­kom (re­ki­{i {o­se­cu), ma­da
se on isto­rij­skim i le­to­pi­snim is­tra­`i­va­wi­ma ba­vio ve} du­`e
od de­ce­ni­je.
13 – \un­{i pred­stav­qa ~in do­bro­voqnog `r­tvo­vawa sop­stve­nog `i­vo­ta, obi­~no na dan smr­ti
ili sa­hra­ne svo­ga go­spo­da­ra, na­kon {to je od go­spo­da­ra do­bi­je­na do­zvo­la da se to u~i­ni. @eqom da go­spo­da­ra sle­di i u smr­ti, ~o­vek u we­go­voj slu`­bi is­ka­zu­je naj­du­bqe po{­to­vawe i
lo­jal­nost.
101
U ovim svo­jim de­li­ma Ogai je pro­u­~a­vao na­go­ne sa­mo­de­struk­
ci­je, sa­mo­po­`r­tvo­va­no­sti, kao i mo­ral­ne kon­cep­te du­`no­sti, lo­
jal­no­sti i pa­tri­ot­skih ose­}a­wa. Isto­rij­ske te­me ko­ri­stio je ka­ko
bi pred­sta­vio sa­vre­me­ni `i­vot, a ujed­no i da bi iz­be­gao ste­ge cen­
zu­re. Ne­ke od ovih no­ve­la su me­|u Oga­i­je­vim naj­bo­qim de­li­ma. „Po­
ro­di­ca Abe“ („Abe i}i­zo­ku“, 1913) ta­ko­|e za te­mu ima |un­{i, ali
nam u sa­svim dru­gom sve­tlu ot­kri­va sa­mo­u­bi­stvo sa­mu­ra­ja na­kon
go­spo­da­ro­ve smr­ti. „Krv­na osve­ta na Go­|i­in­ga­ha­ri“ („Go­|i­in­ga­ha­
ra no ka­ta­ki­u­}i“, 1913) raz­ma­tra op­sed­nu­tost osve­tom zbog smr­ti
bli­skog srod­ni­ka; „In­ci­dent u Sa­ka­i­ju“ („Sa­kai |i­ken“, 1914),
be­smi­sle­no ma­sov­no sa­mo­u­bi­stvo iz 1868. go­di­ne, dok je „Po­sled­wa
re­~e­ni­ca“ („Sa­i­go no ik­ku“, 1915) pri­~a na­bi­je­na o{trom iro­ni­
jom, o od­lu~­noj de­voj­~i­ci ko­ja `e­li da `r­tvu­je se­be i svo­je se­stre
i bra­}u ka­ko bi spa­sla oca. Pri­po­vet­ka „Ga­zda San­{o“ („San­{o
da­ju“, 1915)14 go­vo­ri o rop­stvu, a te­me­qi se na po­tre­snoj fa­bu­li,
ve­ko­vi­ma po­zna­toj svim Ja­pan­ci­ma. Jed­na od naj­po­zna­ti­jih je no­
ve­la „Ta­ka­se ~a­mac“ („Ta­ka­se­bu­ne“15), za­sno­va­na na pri­~i od sa­mo
jed­ne stra­ne, iz zbir­ke Sa­sa (Oki­na­gu­sa, 1906). Ogai je za­dr­`ao
okvir fa­bu­le i sve osnov­ne ele­men­te, a do­dao je di­ja­lo­ge i po­dro­
ban psi­ho­lo­{ki opis ju­na­ka, stva­ra­ju­}i na taj na­~in kwi­`ev­no
de­lo iz­u­zet­ne vred­no­sti.
Pri­po­vet­ka „Sa­ha­{i \in­go­ro“ (1913) no­si na­ziv po glav­nom
ju­na­ku, pro­mu­}ur­nom i sna­la­`qi­vom mom­ku, ko­ji ne pre­za od ubi­
stva ka­ko bi ostva­rio svo­je `e­qe. Pri­~a je sme­{te­na u pe­ri­od ko­ji
je Mo­ri Ogai oda­brao za ve­li­ki broj svo­jih de­la sa isto­rij­skom
po­za­di­nom: vre­me kon­so­li­da­ci­je ja­pan­ske dr­`a­ve na­kon bit­ke na
Se­ki­ga­ha­ri 1600. go­di­ne. Ogai ~i­ta­o­cu pri­bli­`a­va naj­ve­}u isto­
rij­sku li~­nost to­ga vre­me­na, pr­vog {o­gu­na, To­ku­ga­vu Ieja­sua, i to
u ne­ti­pi~­nim okol­no­sti­ma, na kra­ju we­go­ve ka­ri­je­re i na­kon {to
se zva­ni~­no po­vu­kao sa ~e­la dr­`a­ve i svo­jih za­du­`e­wa, ali dok
jo{ pred­sta­vqa zna­~aj­nu po­li­ti~­ku fi­gu­ru.
Oko­sni­cu pri­~e ~i­ni va­`an, ali ~e­sto za­ne­ma­ri­van aspekt ra­
nih go­di­na Edo pe­ri­o­da – od­no­si sa stran­ci­ma. Dok su se Ieja­su­o­vi
na­sled­ni­ci opre­de­li­li za po­li­ti­ku pot­pu­ne izo­la­ci­je Ja­pa­na, u
ra­nom XVII ve­ku i da­qe je po­sto­ja­la znat­na di­plo­mat­ska ak­tiv­
nost. Na­i­me, po­ho­di na Ko­re­ju pod vo|­stvom To­jo­to­mi Hi­de­jo­{i­ja
(1537–1598), do­ve­li su do pre­stan­ka di­plo­mat­skih od­no­sa sa Ko­
re­jom, ali je to okon­~a­no upra­vo ko­rej­skom mi­si­jom u Ja­pa­nu, ko­ja
je opi­sa­na u ovoj pri­po­ve­ci. Sti­~e­mo uvid u ta­da­{we po­li­ti~­ke
pri­li­ke, u stav Ko­re­je pre­ma biv­{em i sa­da­{wem {o­gu­nu, i wi­
102
14 – Pre­vod no­ve­le sa ja­pan­skog na srp­ski je­zik: Ga­zda San­{o (San­s{o daju), pre­ve­la Da­ni­je­la
Va­si}, Le­to­pis Ma­ti­ce srp­ske, kwi­ga 490, sve­ska 1−2, jul−av­gust 2012, str. 46−70. Do­stup­
no na saj­tu: http://www.maticasrpska.org.rs/letopis-matice-srpske/
15 – Prevod novele sa japanskog na srpski jezik: Takase ~amac (Takasebune), prevela Danijela
Vasi}, Srpski kwi`evni list, br. 3/108, januar i februar 2013, str. 22−23.
ho­vim uti­ca­ji­ma, a po­treb­no je obra­ti­ti pa­`wu na de­ta­qe ko­ji­ma
Ogai opi­su­je po­klo­ne ko­rej­skog po­slan­stva ja­pan­skom vla­da­ru,
ali i od­nos ja­pan­skog vla­da­ra pre­ma emi­sa­ri­ma.
Za svo­je re­ki­{i {o­se­cu Ogai je bi­rao te­me, sa­svim ak­tu­el­ne i
u we­go­vo vre­me, ko­je su mu omo­gu­}a­va­le da kri­ti­ku­je ne­ga­tiv­ne po­
ja­ve u ja­pan­skom dru­{tvu. Na­gla­{a­vao je ~i­we­ni­cu da je re­al­nost
u pro­{lo­sti, kao i u sa­da­{wo­sti, ~e­sto okrut­na, pa ~ak i be­smi­
sle­na. Za­to ni­je ni ~u­do {to pi­sac za­pa­da u pe­si­mi­zam, raz­o­~a­ran
bes­po­mo}­no­{}u ~o­ve­ka ko­jim, kao ma­ri­o­ne­tom, upra­vqa­ju do­ga­|a­ji
i isto­rij­ski pro­ce­si na ko­je on ne­ma uti­ca­ja, ta­ko da je i we­go­vo
de­la­we po­ne­kad pot­pu­no ap­surd­no.
Na­kon de­la u ko­ji­ma je ra{­~la­wi­vao tra­di­ci­o­nal­ni, sa­mu­
raj­ski na­~in po­na­{a­wa, Ogai po­sled­we go­di­ne svog `i­vo­ta po­sve­}u­je pro­u­~a­va­wu do­ku­me­na­ta, na osno­vu ko­jih na­sta­ju isto­rij­ske
bi­o­gra­fi­je ({i­den) o de­ve­to­ri­ci le­ka­ra tra­di­ci­o­nal­ne ki­ne­ske
me­di­ci­ne iz Edo pe­ri­o­da.
Mo­ri Ogai je dao do­pri­nos i raz­vo­ju ja­pan­ske dra­me. Na­sto­jao
je da ja­pan­skim ~i­ta­o­ci­ma pred­sta­vi naj­bo­qe od sa­vre­me­ne po­zo­
ri­{ne dra­me sa Za­pa­da, i pre ne­go {to one bu­du po­sta­vqe­ne na
sce­nu. Dra­ma ga je za­ni­ma­la i kao mo­gu}­nost za eks­pe­ri­men­ti­sa­we
sa li­te­rar­nom for­mom i iz­ra­`a­va­wem ide­ja. Ogai je za­slu­`an za
stva­ra­we mo­der­nog dram­skog iz­ra­za u Ja­pa­nu i bio je pr­vi ko­ji je
upo­tre­bio sa­vre­me­ni ja­pan­ski je­zik u dra­ma­ma sa isto­rij­skom po­
za­di­nom, npr. [i­zu­ka (1909) ili Re­ka Iku­ta (Iku­ta­ga­va, 1910).
Kao osno­va za ve­}i­nu dra­ma po­slu­`i­li su mu le­gen­da i isto­ri­ja,
pre ne­go do­ga­|a­ji iz sa­da­{wo­sti, ali kao i re­ki­{i {o­se­cu, i we­
go­vi dram­ski tek­sto­vi od­sli­ka­va­ju bri­gu za dru­{tvo u ce­li­ni.
Ju­na­ci su ti­pi~­ni sto­i­ci, ko­ji se sa pr­ko­snom re­zig­na­ci­jom su­
prot­sta­vqa­ju svo­joj sud­bi­ni.
Mo­`e­mo re­}i da ka­ri­je­ra Mo­ri Oga­i­ja pred­sta­vqa sim­bol
pro­tiv­re~­no­sti ko­je je sa so­bom do­neo Me­i­|i pe­ri­od. Za ovaj pe­
ri­od ja­pan­ske isto­ri­je ka­rak­te­ri­sti~­na je bor­ba iz­me­|u sta­rog i
no­vog, iz­me­|u stra­nog i do­ma­}eg. Na pra­gu dva­de­se­tog ve­ka Mo­ri
Ogai je vi­deo svo­ju ze­mqu kroz o~i Evro­pqa­na, a isto­vre­me­no je
bio u sta­wu da evrop­ski na­~in `i­vo­ta pro­ce­ni kroz mo­ral­ne i
kul­tur­ne vred­no­sti svo­ga na­ro­da.
103
Dmitrij Danilov
PESME
Preveo s ruskog Du{ko Paunkovi}
MALO, UBOGO
104
Idu takozvane „godine“ „`ivota“
I postaje nam sve zanimqivije
Sve ono {to je malo, bezna~ajno, ubogo
Nezanimqivo, dosadno
Svakodnevno i poznato
Naseqa, gradi}i
Pra{wavi, obi~ni
Glavna ulica
Kao u nekim ameri~kim gradovima
Mejn strit
Tako je i kod nas
Glavna ulica, nekoliko paralelnih
I mnogo popre~nih, pod pravim uglom
Zgrade su obi~ne, sive
[estospratne, ~etvorospratne
I trospratne
@elezni~ka stanica
I autobuska stanica
Novi stadion, sa plasti~nim sedi{tima i ve{ta~kom travom
Ili stari, sa starim drvenim klupama
I prirodnom travom
Grbavom od busewa, po kojem lopta skaku}e dok se kotrqa
Na takvoj travi te{ko mo`e da poka`e {ta ume
Tim ~iji igra~i
Imaju dobru tehniku
Ali lako mo`e da poka`e {ta ume
Tim ~iji igra~i
Imaju lo{u tehniku
U engleskom seoskom stilu
Dodavawe lopte s krila kroz vazduh
I {ut glavom, i mo`da gol
Pra{wave ulice
Prodavnica radi dvadeset ~etiri sata
Alkohol se prodaje do devet
Ali mo`e i kasnije
U principu, {to da ne
Sve ono malo, bezna~ajno
I ubogo
Dopada nam se sve vi{e i vi{e
Stvari {to le`e na Zemqi
O{te}ene stvari
Mali olupani autobusi
I mali stari automobili
Lade-klasik recimo
Ili, na primer, i`evski Moskvi~i
Nezanimqive, slabe kwige
Na primer, sovjetska kwiga
O tome kako su dva sovjetska novinara
Oti{la „u rajon“
I prona{la tamo takozvane
Zloupotrebe
Zlo je ka`weno, na kraju
Vrlina, reklo bi se, trijumfuje
To je tako dirqivo
Prosto da ti pripadne muka
Mali, slabi
Fudbalski timovi
Iz tre}e lige
Ili oni {to igraju na prvenstvu
Na primer, Moskovske oblasti
Tako su qupki i voqeni
Ti ubogi timovi
FK Torpedo, Quberci
FK Kraskovo (Quberecki rajon)
FK Mladost, Srebrni ribwaci
FK Olimp SKOPA (grad @elezni~ki)
Kakav sumanut naziv
Ko je mogao dati klubu ime
Olimp SKOPA
Zaista suludo
Ali i taj suludi naziv
Kao da ~ini klub
Jo{ simpati~nijim
Ili ~ak u nekom smislu
105
106
Voqenijim
Ako se mo`e tako re}i
Tri sata sedimo na klupi
A ni{ta se ne desi
Turobne dosadne prostorije
Hodnici i kancelarije
Nedavno sam bio
Na jednoj izlo`bi fotografija
Fotografisani su
Pusti enterijeri
U jednom karelskom gradu
Bolnica, ambulanta
Obdani{te, neke kancelarije
I sli~no
Kako je to bilo lepo
Nemogu}e je odvojiti se
Od tih divnih fotografija
Na kojima je zabele`eno ono dosadno i obi~no
A ima jo{ jedan fotografski projekat
^ovek obilazi male gradove
I fotografi{e male fudbalske stadione
Na kojima igraju si}u{ni, bezna~ajni
Fudbalski timovi
Kuv{inovo (Tverska oblast)
Polarni (Murmanska oblast)
Valdaj (Novgorodska oblast)
I tako daqe
Te fotografije se mogu gledati
Po pedeset ili po sto puta
U wima ima tako mnogo svega
Divno je to
[to u na{em svetu
Opsednutom neobi~no{}u
Originalno{}u
Izra`ajno{}u i drugim (nepristojan izraz)
Postoje qudi koji obra}aju pa`wu
Na ono malo, dosadno i obi~no
Zato {to nema ni~eg zanimqivijeg
I lep{eg
Od malog, ubogog
Dosadnog, obi~nog
Samo treba gledati pa`qivije
Treba se zagledati
I na{a svakodnevna, sumanuta stvarnost
Oboji}e se nemogu}im bojama
Ili, mo`emo re}i, neverovatnim bojama
Samo se treba usredsrediti i zagledati
Treba se pa`qivo zagledati
Zagledati i usredsrediti.
BUGARSKA HIMNA
Otkrio sam slu~ajno
Na jutjubu
Bugarsku himnu
Himne jesu poqe mog interesovawa
Ali bugarska himna
Iz nekog razloga
Dotad je izmicala
Mojoj pa`wi
A to je sasvim dobra himna
Sasvim dobra
Vrlo dobra
Mila Rodina
Ta~nije, Rodino
Vokativ
To su stihovi iz bugarske himne
Ti si zemen rai
To jest
Ti si raj na Zemqi
Prili~no smela tvrdwa
To je sumwiva ideja
Raj na Zemqi
Uglavnom
Bugarska je, po mi{qewu autora himne
Cvetana Radoslavova
Raj na Zemqi
Raj na Zemqi
Oh, raj na Zemqi
Tu nastaje problem
[ta da se pi{e velikim slovom
Raj ili Zemqa
Pa, kod nas se i jedno i drugo
Pi{e malim slovom
A ja mislim da treba i jedno i drugo
I, uop{te, Sve
Pisati Velikim Slovom
Ali dobro
107
108
Zanimqivo je ne{to drugo
Zanimqivo je
To da Bugari
Ili makar
Autori wihove himne
Ali i Bugari
Koji dele ideje iz himne
Vole svoju domovinu
Zbog realija
Opisanih u himni
Vole je zbog planina, reka
I smatraju je
Rajem na Zemqi
Raj na Zemqi
To je, u su{tini, jaka tvrdwa
Ni mawe ni vi{e
Nego Raj na Zemqi
Pitam se, mo`e li se
Na{a zemqa
To jest, Rusija
Nazvati Rajem na zemqi
^ujem smeh
^ujem glasan smeh
Ne treba se smejati
Hajde da se zasad ne smejemo
Verovatno se ne mo`e
Ne mo`e se nazvati
Rajem na Zemqi
Planine su kod nas
Uglavnom na takvim mestima
Kakvih boqe da i nema
Imamo, istina
Dobre reke
Volgu, na primer
Severnu Dvinu
Ob, Jenisej
Lenu
Reke su nam sasvim u redu
A i planine imamo
Dobre
Imamo odli~ne planine
To je sve u redu
Ali, uop{te uzev
Ne znam
O ~emu bismo pevali
Naravno, volimo mi
Na{e sive pejza`e
Na{u sivu zemqu
Na{a siva prostranstva
Na{e beskrajne
Sme|e predele
Na{a poqa boje ne zna se ~ega
Na{e pusto{i, divno bezbojne
Na{e bezbojne gradove i naseqa
Na{e sive zgrade
I prostore izme|u zgrada
I na{e ogromne zgrade
[esnaestospratne
I dvadesetdvospratne
I na{e drage prostore
Izme|u wih
I na{a himna
Treba da bude otprilike ovakva
Di~i se, sivilo na{e drago
Di~i se, na{a velika siva zemqo
Di~i se, sivi na{ veliki narode
Za{to da ne, uostalom
Za{to da ne
Upravo gledam kroz prozor
Gledam kroz moj ne ba{ osun~ani prozor
I kroz prozor se vide
Na{a sme|a zemqa
Brdo sme|e zemqe –
Poligon od komunalnog otpada
Gradski autobus {to se kre}e
Ulicom Dmitrijevskog i Kosinskim drumom
Da, tako je nazvan
I tako daqe
Mo`e li se to voleti
Sve to
Da, sve to mo`e i treba da se voli
Sve je to mogu}e i potrebno voleti
Mada nije lako
Ali {ta da se radi
Treba se truditi
Treba sebe nekako naterati
Jer kako u protivnom `iveti ovde
Usred svega ovoga
109
110
Redovi svetala
Na Kosinskom drumu
Gomilawe svetala
Pred semaforom na ulazu
U Ulicu Dmitrijevskog
U daqini se nazire planina od komunalnog otpada
Iza planine – veli~anstven venac zgrada
Mikrorajona Nekrasovka
A pravo ispred mene
Veli~anstvene zgrade
Grada Quberci
Jedini izlaz jeste
Da se sve to zavoli
I ja sve to volim
I zgrade u Nekrasovki
I poligon od komunalnog otpada
I Quberecke ~etvrti
I Ulicu Dmitrijevskog
Na koju gleda moja zgrada
Izlazim napoqe
I volim sve {to me okru`uje
Te ogromne zgrade
I wihova dvori{ta
I na{ fudbalski teren
I na{ bezimeni prolaz
Koji se pru`a do ulice Rudwevka
Uglavnom, volim sve to
Ali mo`e li se sve to nazvati
Rajem na Zemqi
Te{ko je re}i
Te{ko je re}i
Verovatno, ne mo`e
S druge strane
Ako se mogu nazvati Rajem
Neke tamo balkanske planine
Neki tamo Pirin
Pa i kod nas }e se na}i mesta
Koja se mogu nazvati Rajem
Na Zemqi
Na primer, ako putujemo
Vozom od Moskve do Vladivostoka
Kad pro|emo Krasnojarsk i, samim tim
Jenisej
Mo`emo videti Raj
Prelepe niske planine
^udesne, rajske
Kupaste, obrasle {umom
A ako stignemo do Bajkala
Mo`emo jednostavno od odu{evqewa
I ushi}ewa
Razbiti sebi wu{ku
O vagonski sto~i}
Toliko je to lepo
Toliko je to divno
Mo`emo razbiti sebi wu{ku
I da nam ne bude `ao
Tako da se i za na{u zemqu
Takozvanu na{u zemqu
Mo`e re}i da je Raj na Zemqi
Iako je to, naravno, hrabra tvrdwa
I zvu~i sme{no
Da pukne{ od smeha
Ali to je upravo tako
MOSKVA
Sedeli smo Semjon i ja u kafeu
I pretresali filozofska pitawa
U pravom smislu re~i
Zaista filozofska
Bez {ale, {to bi se reklo
I politi~ka, naravno
Koja su neodvojiva
Od filozofskih
Ako im se ispravno pri|e
I u nekom trenutku
Rastali smo se
Zato {to je Semjon
Morao da putuje u drugi grad
Krenuo je u drugi grad
A ja sam pozvao taksi
I krenuo
Vozimo se, vozimo
Kako je lepa Moskva
Uli~ice u okolini Novoslobodske
Crvena crkva
Tipi~na moskovska
111
112
Pa Ba{tenski prsten
Skretawe u Mesarsku
Radwa gde se prodaje
Dobro i jeftino
Italijansko vino
I daqe, sve daqe
Kroz Moskvu
Ba{tenski prsten
Tri Stanice
Da li jo{ negde postoji
Takvo mesto – Tri Stanice
A u Moskvi postoji
Krasnoprudna ulica
Rusakovska ulica
U nekom trenutku
Palo mi je na pamet
Kako ove zgrade
Stra{no li~e
Na Wujork
Preda mnom se di`e neboder
Zaista, ovo mesto
Veoma li~i na Wujork
I, uop{te, sve ovo
Stra{no, jako
Li~i na Wujork
Ne po arhitekturi, naravno
Nego, recimo, po duhu
Ma koliko ~udovi{tan bio
Taj izraz
[ta zna~i – po duhu
Pa zna~i
Da su ti gradovi – pobratimi
Iako oni verovatno
To nikada ne}e biti
Zvani~no
Nikad ne}e biti
Moskva }e pre
Biti grad pobratim
Nekog, woj potpuno stranog
Va{ingtona
Ili mo`da ve} jeste
Mada u Va{ingtonu nikad nisam bio
I ne mogu da sudim
O tome koliko je stran
Ili, uostalom, za{to ne bih mogao
Mogu, mogu
Mogu da sudim o tome koliko je stran
Zato {to je Moskvi srodan
Samo Wujork
Dve „Amerike“ su se pru`ile
Sleva i zdesna od Evrope
Levo Amerika
Desno Rusija
Sleva Wujork
Zdesna – Moskva
Tako se odr`ava
Svetska harmonija
Svetska jednakost
I balans, i ravnote`a
Iako, naravno, Rusija i Amerika
Nemaju ni{ta zajedni~ko
Tako se ~ini na prvi pogled
Ali to nije va`no
Auto izbija
Na [~olkovski drum
Ovde Moskva
Ve} ne li~i naro~ito
Na Wujork
S druge strane
Wujork ni sam na sebe ne li~i
Recimo, u Kvinsu
Ili u udaqenom Bruklinu
A Moskva
Svuda li~i na sebe
Osmospratne zgrade, eh
Jedanaestospratne zgrade, eh
I razne druge zgrade, eh
Vozimo se izme|u zgrada
I evo odvija se susret
U dvori{tu jedne zgrade
Zdravo, zdravo
Pozdrav, otpozdrav
Poqubac i pogled
I sad mo`emo da se odvezemo ku}i
U na{e rodno Ko`uhovo
To je moskovski rajon
113
Iza MKAD-a1
Zgrade se kupaju u zelenilu
Tihe ulice
Bu~ni MKAD
Auto leti kroz Stvarnost
Tr`ni centri, zgrade
I tr`ni centri
I auto skre}e
U na{e rodno Ko`uhovo
I evo ve} smo takore}i kod ku}e
Gospode, u~ini tako
Da bude mogu}e
Pro`iveti ceo `ivot u Moskvi
Mirno, polako
Da ne moramo da odlazimo
Da be`imo odavde
Da mo`emo da `ivimo
Makar u Ko`uhovu
Ili negde druge
Ali u Moskvi, u Rusiji
Ne bilo gde u Rusiji
Ve} upravo u Moskvi
Da oko sebe
^ujemo ruski jezik
Da mo`emo upitati
Na primer
Ho}ete li mi re}i
Gde je Prvi Streqecki sokak
I dobiti odgovor
To je eno tamo, po|ite onuda
I posle toga skrenite desno
I ugledati letimi~an osmeh
^oveka koga ne poznajemo
I ne}emo upoznati
I ne}emo sresti vi{e nikad
I da mo`emo da idemo
Malom tihom ulicom
Nekim soka~i}em
Tverskim bulevarom
I svim ostalim bulevarima
114
1 – MKAD – (Московская кольцевая автомобильная дорога), Moskovski prstenasti autoput. Kru`ni autoput
oko Moskve, koji je do 1980. godine ozna~avao administrativnu granicu grada. (Nap. prev.)
I da sve to ne nestane
Nikad
Ta~nije, pre ili posle
To }e svejedno nestati
Ali neka postoji, neka se sa~uva
Dok traje
Takozvani `ivot
Jednostavno, tako je ispalo
Da ja volim Moskvu
Niko je ne voli
A ja je volim
Toliko da sav drhtim
Jednom sam se u autobusu
Vozio Jaroslavskim drumom
Do Koroqova, kosmonautskog grada
S leve strane
Promicale su turobne sive zgrade
Osmospratnice
I ne{to me je steglo u srcu
Na o~i su mi
Navrle suze
Da, upravo tako
Toliko su mi mile i drage
Bile te sive osmospratnice
U meni postoji neka ~udna uverenost
Da }e mnogo {ta iz poznate stvarnosti
Nestati
A Moskva }e jo{ dugo trajati
Svakako dok smo mi `ivi
A mo`da i du`e
I neka potraje
Nikad du{manin posti}i ne}e
Da u Moskve se savije vrat
Glupo sada zvu~e strofe te pesme
Te moskovske himne
Ali ima u wima i neke istine
Taj grad }e postojati jo{ dugo
Taj grad }e stajati
Sve }e se sru{iti, a on }e postojati
I postoja}e jo{ dugo
Taksi prilazi zgradi
Staje pred ulaz
115
Hvala, hvala, hvala
I ulazna vrata se uz tresak
Zatvaraju za nama.
INDIVIDUALNE
AKTIVNOSTI – VO@WA GRADOM
116
Moskvo, kako bih mogao
Da jo{ dubqe prodrem u tebe
Da se jo{ vi{e
Udubim u tebe
Pa, recimo, ovako
Mogao bih da se dvanaest sati
Vozim po tebi, Moskvo
U tvojim gradskim autobusima
Od prve do posledwe
Stanice
Da se provezem jednim autobusom
Od prve do posledwe
I potom, od te posledwe
Drugim autobusom
Prvim koji nai|e
Bez ikakvog plana
Pa kako bude
Pa kud stignem
Sve u svemu, nek ispadne {ta ispadne
Re{io sam da krenem
Od Crvenog trga
Odakle bih, uostalom
To je srce Moskve
Takore}i, srce Rusije
Tamo je ba{ posledwa stanica
Dvadesetpetice
Kod Moskvoreckog mosta
I eto, idem Varvarkom
Prilazim Crvenom trgu
Jutro boji ne`nom bojom
Ili, ta~nije, svetlo{}u
Zidine drevnog Kremqa
I tako daqe
Kad odjednom u Varvarki nabasam
Na stanicu dvadesetpetice
^ija je posledwa stanica
Na Lubjanskom trgu
I ba{ u tom trenutku
Na stanici se zaustavqa
Dvadesetpetica
Koja ide, ili, ta~nije
Vozi
Do Lubjanskog trga
Do svoje posledwe stanice
I, u skladu s projektom
Treba da u|em u wu
I da se vozim do Lubjanskog trga
Tamo treba da iza|em na~as
Fotografi{em taj autobus
I ponovo u|em u wega
Dakle, da po~nem ono {to sam zamislio
Dvadeset do deset je
Preda mnom je ceo dan
Dvanaest sati tog dana
Treba da posvetim
Vo`wi autobusima
Gradskim autobusima
Po Moskvi
U Moskvi ima veoma mnogo autobusa
Mre`a wihovih linija
Gusto pokriva
Telo Moskve
Okruglo telo Moskve
Smatra se
Da je Moskva – `ena
Pa nego kako
Zar bi moglo
Biti druga~ije
Ne, naravno
Ali boqe je ne udubqivati se
U tu rodnu tematiku
Moskva je ona
To je o~igledno
Moskva je imenica `enskog roda
I o tome se
Ne mora vi{e raspravqati
Uostalom, dovoqno je da se ~ovek
Jednostavno pro{eta po Moskvi
Desetak minuta
Ili dvadesetak
117
Po bilo kom wenom delu
Pa da jednom zauvek shvati
Da je Moskva – naravno, Ona
I da se ne vra}a vi{e
Na to pitawe
Dakle, u Moskvi ima
Veoma mnogo autobusa
I zanimqivo je malo provozati se wima
Ovako
Od prve do posledwe stanice
Nasumice
U}i u onaj
Koji prvi nai|e
Ta~nije, koji se prvi doveze
118
Dakle, Lubjanski trg, po~etak
Dvadesetpetica
Vozi preko deli}a Crvenog trga
Pored Kremqa
Kakvo je to ipak
Divno mesto
Ne shvataju to svi qudi
Na`alost
Ali dobro
Potom sledi Zamoskvore~je
Velika Ordinka
Onda autobus prelazi Ba{tenski prsten
Prolazi pored „Tulske“
I ~udovi{nog jermenskog tr`nog centra
Ispod `elezni~kog mosta
Ispod drugog je
Skretawe udesno –
I tu se nalazi predeo Nagorna
Tiha dosadna ti{ina
Qudi u autobusu raspravqaju
Gde je isplativije kupovati
U Petici ili u ]urkici
Da, i ta radwa postoji u svemiru
Tihe zgrade, tihe radwe
Tiha stanica metroa „Nagorna“
I posledwa
I qudi se razilaze
Po svojim radwama
Petica i ]urkica
I razilaze se po ku}ama
Posle sam se jo{ mnogo vozio
Stodevetnaesticom sam stigao
Sve do Kijevske stanice
Potom sam bio u ~udnom nasequ
Setuwski prolazi
Onda sam odjednom
Stigao do Matvejevske pijace
Devedesetkecom
Jo{ sam se tamo negde motao
^ak sam bio
Na pustoj posledwoj stanici
Koja se zove „MKAD“
Ona je pusta
I tamo nema ni~ega
Hteo sam malo da sedim tamo
Da se nasla|ujem
Odsustvom svega
Ali istog ~asa je stigao autobus
I morao sam da u|em u wega
Takvi su bili uslovi projekta
Ili akcije, boqe re~eno
I dugo sam se jo{ motao po Jugozapadu
Neprestano sam odlazio
Od „Prospekta Vernadskog“
I neprestano sam se vra}ao
Do „Prospekta Vernadskog“
Tako su nailazili autobusi
^ak sam po~eo
Pomalo da mrzim
Tu stanicu metroa
„Prospekt Vernadskog“
Mada je to vrlo dobro mesto
Po`eqno je `iveti tamo
U svakom slu~aju, u dobrim zgradama
Kojih tamo ima mnogo
Nekoliko puta sam se provezao
Pored MGIMO-a
Kakva glupost
Mada nemam ni{ta protiv
MGIMO-a
Ali ipak, kakva glupost
I evo, najzad
Uspeo sam
119
Da se odvezem od metroa „Prospekt Vernadskog“
I da stignem do metroa
„Nove ^erjomu{ke“
Naizgled, ista stvar
Ali odatle sam uspeo da u dva skoka
To jest, pomo}u dva autobusa
Stignem prvo do metroa „Var{avska“
To jest da napustim teritoriju
Jugozapada
Ma kako on bio dobar
U Moskvi
Jugozapad je jedan od najboqih krajeva
Moskve
Zaista, zaista je
Vrlo gotivan
Ali u ovoj prilici
Nekako mi je dosadio
Potom sam se od „Var{avske“
Dovezao do stanice
Birjuqevo-Tovarna
E to je sre}a
E to je uspeh
Bilo je upravo pro{lo
Dvanaest sati
Od po~etka te akcije
I mogao sam ve}
Da krenem ku}i
[to sam i uradio
120
Moskvo, Moskvo
Kako su samo lepa
Tvoja uboga mesta
Matvejevsko (mada to nije lo{ rajon)
Posledwa stanica „MKAD“
^udna ~etvrt
Setuwski prolazi
Okolina
Stanice Birjuqevo-Tovarna
^ovek koji bi mogao
Da zavoli Moskvu
Treba neizostavno
Da poseti ta mesta
I neizostavno }e
Zavoleti Moskvu
Ali to se nikad ne de{ava
^ovek koji bi mogao
Da zavoli Moskvu
Nikad se ne na|e
Na takvim mestima
On tromim pogledom
Razgleda Kremq
Crveni trg
Pokrovsku crkvu
Pu{kinov trg
Ostankino
Pa i `elezni~ke stanice
Aerodrome
(Mada su moskovske `elezni~ke stanice
I aerodromi
Tako|e divni)
I tako daqe
I ne voli Moskvu
I govori: previ{e qudi
Buka
Prevelika gu`va
Zastoji
I agresivna sredina
I tako daqe
I ne voli Moskvu
Pa dobro, {ta da se radi
Mi }emo je voleti
Dugo ~ekam autobus
Na posledwoj stanici
@elezni~ka stanica Birjuqevo-Tovarna
Neki pijani ~ove~uqak
Vi~e u slu{alicu
Pa kako da se dovezem
A kako }e{ ti sti}i ku}i
I wihov dijalog se ponavqa
Mnogo puta
I nailazi autobus 756
Vozim se do Caricina
Projekat je zavr{en
U svakom slu~aju, za danas
Kasnije }u mo}i da ga nastavim
Caricino je vrlo blizu
Metro, `elezni~ka stanica
121
Nekoliko stanica – i evo me u Tekstilcima
Jo{ malo – i kod ku}e sam
Dobro je {to sam obavio
Sve te pomalo dosadne vo`we
Moskovskim autobusima
Uglavnom po Jugozapadu
Moskve
Ako zamislimo
Neki pokazateq
Koji bi prikazivao nivo prodirawa
U duh Moskve
Ili kako bi se to jo{ moglo re}i
I ako po analogiji sa kompjuterskim igricama
Ocenimo taj nivo
Nekim brojem
Na primer, brojem 89
Onda mo`emo re}i
Da je tokom tog eksperimenta
Pokazateq porastao
Na 90 ili ~ak na 91
U svakom slu~aju, to nije lo{e.
WUJORK (himna)
122
@eqa da posetim Wujork
Javila mi se davno
Te{ko mi je da utvrdim
Kada ta~no
Negde u ranoj mladosti
A ne znam
Ni kako se javila
Neki kadrovi iz filmova
Neki odlomci iz kwiga
Ali najva`nija je bila karta Wujorka
Jednom davno video sam
Kartu Wujorka
Ta~nije, Menhetna
Mogao sam da je gledam satima
Kao kartu Moskve, otprilike
Ne, naravno
Karta Moskve je
Daleko lep{a
S wom se ni{ta
Ne mo`e uporediti
Ali slede}a na skali lepote
Jeste karta Wujorka
Dakle, kartu Menhetna
Pa i celog Wujorka
Mogao sam da gledam satima
Bez prekida
Reka s jedne i reka s druge strane
I sve te ulice
Dole u neredu
A onda, gore
Ure|ene
I ta re{etka od ulica
Iz nekog razloga nije delovala
Dosadno, jednoobrazno
Ne, u woj je bilo
(I ima)
Ne~eg privla~nog, zavodqivog
Mogao sam da razgledam
Tu kartu
Satima i satima
[to sam i ~inio
Putovawa u takozvano inostranstvo
Bila su u po~etku zabrawena
Potom finansijski nedostupna
Uglavnom, o wima nisam razmi{qao
Ali ~esto sam razmi{qao o Wujorku
Kako bi, eto, bilo lepo
Da odem ba{ tamo
Nisam tako razmi{qao ni o Londonu
Ni o Parizu
Koji sam, ~ini se, prou~io uzdu` i popreko
U francuskoj {koli
Ne, samo sam o Wujorku
Imao takve
Maglovite snove
^udno, pitam se
Za{to li je to tako
Istina, na sli~an na~in
Privla~io me je
123
I Sankt Peterburg
Ili Piter, kako smo ga tad nazivali
Ali ne treba ga tako nazivati
Boqe je nazivati taj ~udni grad
Sankt Peterburg
Ili jednostavno Peterburg
A tada se zvao
Dobro, ne}emo izgovarati to ime
Mada je i ono lepo na svoj na~in
I eto jednom sam, 1987. godine
Doputovao u Peterburg
To je bio neki drugi svet
Neki potres unutra{wih temeqa
Uostalom, pustimo to
Pa ne pri~amo o Peterburgu
O Peterburgu mogu
Da napi{em ne{to drugi put
Pri~amo o Wujorku
Da, sve u svemu, uvek sam `eleo
Da ga posetim
I uvek sam bio siguran
Da mi se taj grad
Ne}e samo svideti
Nego da }u ga jako zavoleti
Da, imao sam takav
Potpuno iracionalan ose}aj
Jednom sam sedeo u redakciji
Ne{to sam pisao, redigovao
Zazvonio je telefon: dobar dan
Izabrali smo vas
Pozivamo vas
Na putovawe po Americi
Prvo Oksford, Misisipi
A onda tri dana Wujork
124
Ko bi rekao
Neverovatno, ko bi rekao
To je bio jedan ~udan
Neobavezan san
Koji nije pretendovao na ostvarewe
I evo, izgleda
Da se iznenada ostvaruje
Neverovatno, neverovatno
Ko bi rekao
Nakon dugog leta s nekoliko presedawa
Sleteli smo u Wuark
Naime, u Novi Kov~eg
U dr`avi Wu Xerzi
Ukrcali smo se u kombi
I dugo smo putovali na istok
Stajali smo u koloni
Na ulazu u Holand tunel
Ili kako se ve} zove
U neki tunel
I u tunelu smo dugo stajali
Zato {to je pet sati po podne
Ili {est
I qudi se razvoze ku}ama
Najzad smo savladali tunel
I na{li se na samom Menhetnu
Na dowem Menhetnu
Onda smo se jo{ malo vozili
Do hotela u distriktu Trajbeka
Iza{li smo, uzeli prtqag
Osvrnuli se oko sebe
Osvrnuo sam se oko sebe
Kao i uvek
U va`nim `ivotnim trenucima
Emocije su mi bile uzdr`ane
Eto, stajao sam tako i osvrtao se
U Wujorku sam
Na Menhetnu sam
Pa da, pa da
Uglavnom
U takvim slu~ajevima
Nastupi razo~arawe
Ne, nije bilo razo~arawa
Naprotiv, bio sam o~aran
Zapravo, ovde
Treba da prekinem neprekidno opisivawe
Potom smo se odvezli u Bruklin
Na promociju nekog kwi`evnog ~asopisa
Pozvao nas je na{ doma}in
Bu~no, besadr`ajno ve~e
125
(Ni nalik onima kod nas)
Potom no}na vo`wa metroom
Natrag na Menhetn
Morao sam da se nekako saberem
Da duboko udahnem
To su mi bili najboqi trenuci
Ta~nije, sati
Ne ba{ u `ivotu
Ne, imao sam
U `ivotu
I boqe trenutke
O wima ne vredi govoriti
Ali malo je bilo
Tako izrazitih trenutka
Kao to no}no ~ekawe
Voza na stanici
^etvrta avenija
I dolazak voza
I vo`wa na Menhetn s presedawem
I no}na {etwa
Po Menhetnu
Kasnije sam se jo{ mnogo puta vozio
I {etao po Wujorku
I dolazio sam u Wujork
I nekako sam izrazito `ivo zapamtio
[etwu po Gorwem Vest Sajdu
U septembru 2009. godine
Ujutro, kad sam tra`io adapter
Za evropske elektri~ne ure|aje
Kako bi se mogli puniti
I{ao sam od radwe do radwe
I trebalo je da gledam
One u kojima se
Prodaju razne sitnice
A ja sam samo i{ao i i{ao
I jednostavno mi je bilo lepo
126
Obi{ao sam ceo Menhetn
Bio sam i u Bronksu (Ju`nom i Severnom)
I u Bruklinu, i u Kvinsu
Ali to sve, naravno
Nije ba{ to
Ipak je Wujork
Menhetn
Da, nekako sam zavoleo Wujork
Jako sam zavoleo Wujork
Ponekad, pod dejstvom alkohola
Otvorim guglove karte
Otvorim wihove panorame
I lutam, i lutam
Ili odslu{am, onako pijan
Pesmu grupe Pogues
Fairytale of New York
I, izvinite na izrazu
Suze mi navru na o~i
Ali {ta je zanimqivo
Kad se vra}am u Moskvu
Sletim na [eremetjevo
Sednem u na{ voqeni Aeroekspres
Crveni
Vozim se ka Moskvi
Pored na{ih sumornih prigradskih naseqa
Pored na{ih sumornih moskovskih predgra|a
Stignem na Belorusku stanicu
I vozim se taksijem kroz celu Moskvu
I ne ose}am da sam se na{ao
U nekoj vukojebini
Ne, jednostavno sam doleteo
Iz jedne svetske prestonice
U drugu
[tavi{e
Kad iz Evrope doletim u Moskvu
Ose}am neku razliku
(U korist Moskve)
A kad doletim iz Wujorka –
Onda ne, ne ose}am naro~itu razliku
Postoji jedna pojava –
Gradovi pobratimi
^udna pojava
^udna je i sama re~ – pobratimi
Ali dva grada bi
Sasvim lepo mogla da budu
Gradovi pobratimi
Ali ne, Va{ington je zauzeo mesto
127
Nikad nisam bio u wemu
Ali potpuno sam siguran
Da Va{ington nema ni{ta zajedni~ko
Sa Moskvom
A Moskva i Wujork – oni su takore}i
Jedna celina, jedno te isto
Nepredvidqive su
Sudbine zemaqa
Svetska Vlada
(Ako takva postoji)
Mo`e u nekom trenutku odlu~iti
Da Amerika nije vi{e potrebna
Da nije potrebna ta divna zemqa
Suvi{e je divna
Suvi{e je divan
Narod koji je nastawuje
Nije potrebna ta divota
I Amerike vi{e ne}e biti
I qudi koji su je pose}ivali
Se}a}e se
Kako je bila
Divna, mo}na
Lepa, velika
I u`asna, naravno, tako|e
Ali ipak, ipak
Lepa, velika
128
Rusije, po svoj prilici
Isto tako tada ne}e biti
Dakle, ostaje nam da se nadamo
Da }e tada
Ta~nije, nakon toga
I daqe postojati Moskva i Wujork
Dva najbli`a na svetu
Dva najsli~nija
Grada
I da }e namigivati jedan drugom
Da }e razmewivati signale
Haj, Moskva
Zdravstvuj, Wujork
Kako nas ~ujete, prijem, prijem
I bi}e mogu}e sesti u avion
I posle iscrpquju}ih deset sati
Videti na ekranu
Da se zavr{ava duga~ko ostrvo
Long Ajlend
Videti na ekranu
Da smo ve} daleko prodrli
U dubinu Isto~noevropske ravnice
I avion }e napraviti vira` nad okeanom
U daqini }e se pokazati grad Lobwa
I dole }e se pokazati
Mali crveni
Aeroekspres
I avion }e leteti
Tik iznad vode
I u posledwem trenutku
Ispod wegovih krila
Pojavi}e se
Avionska pista
Aerodroma
Xon Kenedi
I avion }e sleteti
I avion }e leteti
Iznad vikend-naseqa
I spusti}e se vrlo nisko
I pod wegovim krilima
Pokaza}e se, kao uvek, iznenada
Avionska pista
Aerodroma [eremetjevo
Bo`e, ~uvaj
Po mogu}nosti sve
Ali ako ne mo`e sve
Sa~uvaj, ako je mogu}e
Ta dva grada
Sli~na jedan drugom
Makar
Na neko vreme.
DMI­TRIJ DA­NI­LOV (Дмитрий Данилов, 1969) – ru­ski pro­za­i­sta,
pe­snik. Autor zbir­ke pri­~a Cr­ni i ze­le­ni (2010), ro­ma­na Ho­ri­zon­
tal­ni po­lo­`aj (2010) i Opis gra­da (2012) i dve kwi­ge pe­sa­ma. Do­bit­
nik pe­sni~­ke na­gra­de „Ant­ho­lo­gia“, ko­ju do­de­qu­je ~a­so­pis „No­vi mir“
za 2015. go­di­nu. Pre­vo­|en na en­gle­ski, ho­land­ski i ita­li­jan­ski.
129
Eni Pru
PA­KLE­NA RU­PA
Pre­veo sa en­gle­skog Alen Be­{i}
Jed­nog no­vem­bar­skog da­na lo­vo­~u­var Upra­ve lo­va i ri­bo­lo­va Kril
Zmund­zin­ski spu­{tao se vo­do­sliv­ni­com niz Pin­~bat po sve gu­{}em
sve­tlu ka­snog po­po­dne­va. Po­sled­wi zra­ci sun­ca za­pqu­ski­va­li su we­go­
vo ri­|o­bra­do li­ce ru­me­ni­lom. Te­ren be­{e strm, usu­ka­ne bo­ro­ve je sme­
ni­la ko­mo­qi­ka na ni­`em de­lu ob­ron­ka, a po­tom ne­ko­li­ko trav­na­tih
li­va­da ko­je su pri­vla­~i­le va­pi­ti­je to­kom wi­ho­ve zim­ske mi­gra­ci­je
ka ju­go­i­sto­ku. Po­vre­me­no, kad je vi­dik bio ne­za­klo­wen, opa­zio bi uda­
qe­ni od­ble­sak svog ka­mi­o­ne­ta i pri­ko­li­ce za ko­we na {qun­ko­vi­tom
pro­{i­re­wu u pod­no`­ju pa­di­ne. Ja­hao je po­la­ko, pe­va­ju­}i o ve­li­kom
Xou Bo­bu, ko­ji be­{e „...po­nos zad­weg po­qa, ju­nak svo­ga da­na“;1 is­pred
we­ga je ko­ra­~ao pre­stup­nik bez lo­va~­ke do­zvo­le ko­ji je za­ko­pa­vao iz­
nu­tri­ce `en­ke lo­sa kad je Kril na­ba­sao na we­ga. Na svoj ba­gi uto­va­rio
je sa­mo zad­we ~e­re­ke. Osta­tak tru­pla osta­vio je da is­tru­ne.
„Ovo je za­{ti­}e­no pod­ru~­je u ko­jem je lov za­bra­wen“, re­kao je
Kril. „Daj­te mi va­{u lo­va~­ku do­zvo­lu.“
Za­ja­pu­re­ni po­sta­ri­ji ~o­vek opi­pa­vao je dla­nom broj­ne xe­po­ve
svo­je lo­va~­ke jak­ne. Jak­na je bi­la no­va, na le­|i­ma mu je jo{ vi­si­la
eti­ke­ta sa ce­nom. Upra­vo je sve­tlu­ca­we eti­ke­te pri­vu­klo Kri­lov po­
gled kroz gra­we. Sad je ~o­vek iz­va­dio nov­~a­nik i pr~­kao po we­mu.
Dok je ~e­kao, Kril Zmund­zin­ski je slu­{ao zvuk ko­ji ni­je
`e­leo da ~u­je.
Na­kon du­ge po­tra­ge, ~o­vek je pru­`io Kri­lu pra­vo­u­ga­o­ni kar­
ton­~i}. Bi­la je to po­set­ni­ca, na ko­joj je, po­red bro­ja te­le­fo­na i
sve­de­ne ski­ce ka­te­dra­le u [ar­tru, pi­sa­lo:
Ve­le­~a­sni Xe­ford X. Pe­ker
Per­si­ju­ski sve­{te­nik
„Gde je ta Per­si­ja?“, upi­tao je Kril, mi­sle­}i na Iran, jer mu
po­ziv­ni broj 323 be­{e ne­po­znat. U~i­ni­lo mu se da ~u­je za­stra­{u­
ju­}i zvuk u da­qi­ni.
130
1 – Te­rry Al­len, „The Gre­at Joe Bob (A Re­gi­o­nal Tra­gedy)“, Lub­bock (on Everything) (Gre­en Sho­es
Pu­blis­hing, BMI, 1978). (Prim. aut.)
„Per­si­ju, u Ka­li­for­ni­ji“, re­kao je ve­le­~a­sni, is­pra­viv­{i
we­gov iz­go­vor grom­kim, na­zal­nim gla­som.
„Ovo je va­{a cr­kva?“, upi­tao je Kril, pro­u­~a­va­ju­}i ski­cu. Da,
do­le u vr­bo­vom {u­mar­ku udno li­va­de ~uo je tu­`no tu­qe­we osi­ro­
te­log mla­dun­~e­ta lo­sa.
„Sli~­na je.“
„Al’ ja­sno je da ovo ne­ma ve­ze sa lo­va~­kom do­zvo­lom.“ Glas mu
po­sta­de le­den. Sve­{te­nik to ni­je znao, ali od pe­de­set i tri lo­vo­
~u­va­ra u Va­jo­min­gu, na­i­{ao je na onog ko­ji je naj­vi­{e mr­zeo ubi­ce
lo­so­vih ko­{u­ta iza ko­jih bi osta­ja­la osi­ro­te­la mla­dun­~ad osu­|e­na
da se sa­ma sna­la­ze u sve­tu gra­bqi­va­ca i o{trog vre­me­na. Jer Kril
Zmund­zin­ski i sam be­{e si­ro­~e ko­je je, na­kon smr­ti ro­di­te­qa, `i­ve­
lo sa svo­jim te­~om i tet­kom na wi­ho­vom ran­~u u In­kamp­men­tu. Ali
usled dan­gu­be, lo­{eg dru­{tva, a na­po­slet­ku i pro­va­la, za­vr­{io je
u Mu­{kom si­ro­ti­{tu Sent Fren­sis. Pu­{e­}i se od be­sa zbog `i­vot­
nih ne­prav­di i pun sa­mo­sa­`a­qe­wa, na­sta­vio je da pra­vi pro­ble­me
kad god bi mu se uka­za­la pri­li­ka. Ve­ro­vat­no bi iz Sent Fren­si­sa
na­pre­do­vao do dr­`av­nog za­tvo­ra u Ro­lin­su da ni­je bi­lo Ori­o­na
Hor­nkre­kla, osta­re­log lo­vo­~u­va­ra Upra­ve lo­va i ri­bo­lo­va.
Lo­vo­~u­var Ori­on Hor­nkrekl imao je de­tiw­stvo ka­kvo bi sva­ki
de­~ak po­`e­leo. On i we­go­va tri sta­ri­ja bra­ta od­ra­sli su u obla­
sti Ba­fa­lo Forks po­red re­ke Snejk, kam­pu­ju­}i i ja­{u­}i {i­rom
kon­ti­nen­ta i lo­ve­}i u di­vqi­ni vi­so­rav­ni Ber­tut i Ba­fa­lo to­
kom tri­de­se­tih i ~e­tr­de­se­tih go­di­na. Po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta
we­go­va pre­`i­ve­la bra­}a pre­u­ze­la su po­ro­di~­ni ran~, a Ori­on
je po­stao pr­vi Hor­nkrekl ko­ji se upi­sao na fa­kul­tet u La­ra­mi­
ju. Di­plo­mi­rao je bi­ol
­ o­gi­ju, a ne­de­qu da­na ka­sni­je za­po­slio se u
Upra­vi lo­va i ri­bo­lo­va i ostao tu sve do pen­zi­je.
Imao je sko­ro {e­zde­set go­di­na ka­da se sreo sa ~e­tr­na­e­sto­go­
di­{wim Kri­lom Zmund­zin­skim. Ori­on se pe­wao uz ste­pe­ni­{te
su­da, a Kril se, u prat­wi dva slu­`be­ni­ka ode­qe­wa za ma­lo­let­
ni~­ku de­lin­kven­ci­ju, te­tu­rao do­le, s ki­se­lim iz­ra­zom li­ca. Dok
su se mi­mo­i­la­zi­li, Kril {ut­nu lo­vo­~u­va­ra u gle­`aw i na­ce­ri se.
We­go­vi pra­ti­o­ci ga ta­ko na­glo tr­znu­{e da ga odi­go­{e sa ze­mqe
i ugu­ra­{e u sta­ri pe­kar­ski ka­mi­on
­ et na kom je pi­sa­lo: MU­[KO
SI­RO­TI­[TE „SENT FREN­SIS“.
„Ko je taj qu­ti­ti kli­nac?“, upi­tao je Ori­on za­me­ni­ka {e­ri­fa
ko­ji je iza­{ao da udah­ne ma­lo sve­`eg va­zdu­ha na vr­hu ste­pe­ni­ca.
„Je­dan iz kla­pe iz Sent Fren­si­sa. Ima ta­mo ne­kol’ko gad­nih
ma­lih sko­to­va.“
Po­la sa­ta ka­sni­je, po­{to je we­gov lo­vo­kra­di­ca „iz­o­stao sa
ro­~i­{ta“, Ori­on je seo u auto i za­pu­tio se da po­tra­`i Mu­{ko si­ro­
ti­{te „Sent Fren­sis“. Be­{e to jed­na tu­rob­na ka­me­na zgra­da usred
131
132
pre­ri­je. Vi­deo je ne­rav­ni romb igra­li­{ta za bej­zbol i sa­vi­je­ni
obru~ ko­{a bez mre­`i­ce po­red spo­red­ne zgra­de iz­nad ~i­jih vra­
ta je sta­jao is­kri­vqe­ni nat­pis VE­[ER­NI­CA. Ni­je bi­lo ko­ralâ,
oborâ, {ta­le, ba­{te, ni pla­ni­na na vi­di­ku.
„Za ime bo­ga, pa {ta ti de­~a­ci ra­de ov­de? Mo­ra da po­di­vqa­ju
od do­sa­de“, po­mi­sli on. Pro­{e­tao je oko zgra­de a da ga ni­ko ni­{ta
ni­je pi­tao, vra­tio se u ka­mi­o­net, i oti­{ao.
Kad je sti­gao u svo­ju kan­ce­la­ri­ju, na­zvao je di­rek­to­ra si­ro­ti­
{ta i du­go raz­go­va­rao s wim. Dve su­bo­te ka­sni­je, Ori­on Hor­nkrekl,
uni­for­mi­san, u cr­ve­noj ko­{u­qi, se­deo je u sto­li­ci na ras­kla­pa­we
u jed­noj hlad­noj pro­sto­ri­ji u dru­{tvu je­da­na­est ner­vo­znih mo­ma­
ka, uz­ra­sta od ~e­tr­na­est do se­dam­na­est go­di­na, me­|u ko­ji­ma be­{e
i Kril Zmund­zin­ski.
„Mom­ci“, re­kao je gla­som ko­jim se obra­}ao svo­je­gla­vim ko­wi­
ma, „znam da ve­}i­na vas mi­sli ka­ko vas `i­vot ba{ i ni­je ma­zio,
ka­ko vam je us­kra­tio ro­di­te­qe i dom. Ali zna­te {ta? To se do­go­di­lo
hi­qa­da­ma i hi­qa­da­ma kli­na­ca i oni su us­pe­li sa­mi da od­ra­stu.
Is­pa­li su po­{te­ni qu­di. Osta­vi­li su ne­kog tra­ga u sve­tu. Ov­de
sam jer `e­lim da vam ka­`em da ni­ste si­ro­~ad kao {to mi­sli­te.
Ro­di­li ste se na jed­nom pre­le­pom, di­vqem me­stu i mi­slim da }e-­
te – ako do­pu­sti­te da Va­jo­min’, va{ rod­ni kraj, i we­gov biq­ni i
`i­vo­tiw­ski svet za­me­ne va­{e bi­o­lo­{ke ro­di­te­qe – do­bro pro­}i.
Po­mo­}i }u vam da se upo­zna­te s va­{om no­vom po­ro­di­com. I}i }e­mo
na krat­ke iz­le­te u pla­ni­ne i sva­ki od vas }e mo­ra­ti da pre­u­zme
deo od­go­vor­no­sti ina­~e sle­de­}eg pu­ta ne­}e ni i}i.“
„Mi­sli{, kao da nam go­mi­la ne­kih je­le­na bu­du kao maj­ka i
otac?“ Kli­nac je imao li­ce na­lik na bun­de­vu s tek iz­ni­klim pa­
per­jem bra­de i br­~i­}a.
„Pa, ta­ko ne­ka­ko. Od je­lenâ mo­`e­te do­sta da na­u­~i­te.“
„A {ta je sa pti­ca­ma? ’O}u da mi orao bu­de }a­le“, re­~e Kro­
sman, po­ne­sen tom ide­jom.
„Te­bi }e pre bi­ti tvor“, re­~e Kril, ali na­jed­nom svi po­~e­{e
da na­bra­ja­ju `i­vo­ti­we ko­je `e­le za ro­|a­ke.
Je­dan `go­qav­ko, ko­ji je iz­gle­dao kao po­lu­in­di­ja­nac, upi­ta:
„’O}e­mo ja­ha­ti ko­we?“
„Aha! Ka­ko se zo­ve{? Ra­mon? Pra­vo u sri­du. Zna{, ne­kad si
mo­gô da pro­tr­qa{ ~a­rob­nu lam­pu i duh bi is­ko­~io iz we­nog kqu­
na i ti bi re­kô: ’Stvo­ri mi par do­brih ko­wa’, ali tih lam­pi sa
du­ho­vi­ma da­nas ba{ i ne­ma. Ima da gre­bem za te ko­we i ve­ro­vat­no
ne­}e bi­ti naj­bo­qi ko­wi na sve­tu, ali sla­`em se s to­bom, ko­wi su
neo­ph
­ od­ni, pa ~ak i ako su ma­zge. I na­ba­vi­}u ih.“
Dao je sva­kom od wih ma­pu Va­jo­min­ga i pri­~ao im o pla­ni­ni
Big­horn, Sun­~a­noj udo­li­ni, vi­so­rav­ni Ba­fa­lo svo­je mla­do­sti,
pla­nin­skom lan­cu Vind Ri­ver, pre­vo­ju To­e­ga­ti, pla­ni­na­ma [ip i
Elk, Me­di­sin Bou. Pri­~ao je o vi­lo­ro­goj an­ti­lo­pi, pu­mi, ve­li­kom
va­pi­ti­ju, ja­zav­ci­ma i pre­rij­skim psi­ma, o or­lo­vi­ma i ja­stre­bo­vi­
ma, poq­skim {e­va­ma. Park Je­lo­us­ to­un, re­kao je, naj­ve­}im de­lom
na­la­zi se u Va­jo­min­gu, i si­gur­no }e i}i ta­mo. Po­klo­nio je sva­kom
i te­ren­ski vo­di~ pod na­slo­vom Si­sa­ri Va­jo­min­ga.
Ka­sno po pod­ne di­rek­tor je po­ku­cao na vra­ta i u{ao, pod­vik­
nuv­{i de­~a­ci­ma: „Haj­de sad, za­hva­li­te se go­spo­di­nu Hor­nkre­
klu i po­zdra­vi­te se s wim. Vre­me je za fi­zi~­ko, mom­ci. Go­spo­din
Svompster vas ~e­ka u ve­`ba­on
­ i­ci. Tu­taw!“
Kril je mu­nuo lak­tom Kro­sma­na u re­bra i pro­{a­pu­tao: „Ne­ma
poj­ma da se obra­}a si­nu kra­qa Lo­sa.“
„Ja­{ta, i si­nu Zlat­nog Or­la.“
„Ti­{i­na ta­mo i po­la­zi!“ Ori­o­nu Hor­nkre­klu di­rek­tor je re­
kao: „Sum­wam da mo­`e­te na­pra­vi­ti ne­{to od ove dru­`i­ne. Svo­
je­gla­vi su.“
„I bun­xi­je, ga­rant“, re­kao je Hor­nkrekl svo­jim bla­gim gla­
som.
Kril Zmund­zin­ski ni­je bio je­di­ni ko­ji je te ve­~e­ri spa­vao s
ma­pom i Si­sa­ri­ma Va­jo­min­ga pod ja­stu­kom, ni­ti je bio je­di­ni mo­
mak iz Sent Fren­si­sa ko­ji je oti­{ao u lo­vo­~u­va­re.
„[ta! Lo­va~­ka do­zvo­la! Za va­{u in­for­ma­ci­ju, kao sve­{te­
nom li­cu, lo­kal­ni lo­vo­~u­va­ri mi uglav­nom sa­mo qu­ba­zno klim­nu
gla­vom“, pra­snuo je ve­le­~a­sni Xe­ford X. Pe­ker svo­jim uw­ka­vim
gla­som.
„To mo­ra da je u Ka­li­for­ni­ji. Go­spo­di­ne, vi ste sa­da u Va­jo­
min’u, i ov­de je dru­ga­~i­je. Sa­mo kre­ni­te niz sta­zu is­pred me­ne. Na­
pi­sa­}u vam ka­znu za kri­vo­lov.“ Kri­lu Zmund­zin­skom be­{e te­{ko
da bu­de u~­tiv pre­ma tom ~o­ve­ku.
De­set mi­nu­ta uvre­dqi­vog ne­go­do­va­wa, pra­}e­nog cmi­zdra­vim
pre­kli­wa­wem da mu se, zbog zdrav­stve­nog sta­wa, do­zvo­li da se svo­
jim ba­gi­jem spu­sti do pod­no`­ja pa­di­ne ni­je ga­nu­lo Kri­la Zmund­
zin­skog.
„Ka­kvog sad zdrav­stve­nog sta­wa? Me­ni iz­gle­da­te zdra­vi kô
dren.“
„[ta! Ti ni­si le­kar, zar ne?“, drek­nuo je ~o­vek. „Imam sla­bo
sr­ce! I no­ga me bo­li! Imam za­pa­qe­we bu­bre­ga!“
Kril Zmund­zin­ski je ~e­kao, i ve­le­~a­sni Pe­ker se na­po­slet­ku
ipak po­kre­nu, osvr­}u­}i se sva­kih pet mi­nu­ta ka­ko bi Kri­lu o~i­
tao je­zgro­vi­tu i otre­si­tu bu­kvi­cu prot­ka­nu mno­{tvom sli­ko­vi­tih
iz­ra­za. Kril je pri­me­tio da ve­le­~a­sni hra­mqe ~as na le­vu ~as na
de­snu no­gu. Ne­ma sum­we da je po­su­sta­jao u po­ku­{a­ju da odr­`i la­`no
{an­ta­we. S vre­me­na na vre­me, Kril bi po­te­rao Tu­pog No­`a, svog
u{ko­pqe­nog mr­ko­va, ma­lo na­pred ka­ko bi gur­nuo ve­le­~a­snog.
133
Dok su od­la­zi­li sa li­va­de, ma­le­ni los je gla­sno i dir­qi­vo
vre­~ao. Zmund­zin­ski pro­mr­mqa: „Na­dam se da }e{ se iz­vu­}i, ma­
li­{a“, sve­stan da mla­dun­~e ne­ma {an­se. Ne­gde na po­la pu­ta do
pod­no`­ja, Kril mu na­jed­nom pod­vik­nu da sta­ne.
„Vra­}aj­te se na­zad“, re­kao je.
„[ta!“ Ipak, ~i­lac kre­nu uz sta­zu pri­li~­no bo­dro, ra­~u­na­ju-­
}i da se vra­}a­ju po we­gov ba­gi. Ali sav se po­ku­wio kad je shva­tio
da lo­vo­~u­var zah­te­va od we­ga da upr­ti je­dan lo­sov ~e­rek i sne­se
ga niz pa­di­nu, a da }e ba­gi i da­qe osta­ti go­re.
„[ta? Ne mo­gu ja to! Pa tu ima osam­de­set ki­la je­be­nog me­sa!“
„Ja }u vam po­mo­}i da upr­ti­te, ve­le­~a­sni Pr­dav­~e“, re­kao je
lo­vo­~u­var qu­ba­zno.
„Pe­ker!“, vri­snuo je be­sni sve­{te­nik. „Pre­zi­vam se Pe­ker!“
„Ne sum­wam“, do­met­nu Kril.
Tre­ba­lo im je do­sta vre­me­na da si­|u do pod­no`­ja sta­ze, po­{to
se lo­vac stal­no na­sla­wao na sta­bla i zah­te­vao da se od­mo­ri.
„U re­du, a sad aj­mo po dru­gi.“
„[ta! Pla­ti­}e{ mi za ovo, gov­na­ru je­dan ras­pad­nu­ti u toj
cr­ve­noj ko­{u­qi. Ja po­zna­jem qu­de. Ima da do­bi­jem tvo­ju gla­vu na
plad­wu. Sre­di­}u da te ot­pu­ste i da ot­pu­ste i tvog {e­fa i po­bri­
nu­}u se da on sa­zna za­{to je do­bio no­gu. Zbog te­be.“
134
Na {qun­ko­vi­tom pro­{i­re­wu Kril mu je do­pu­stio da uba­ci
dru­gi to­var me­sa u pri­ko­li­cu dr­`av­nog ka­mi­o­ne­ta. Pr­qav i okr­
va­vqen, pro­po­ved­nik je sta­jao na bla­go uleg­nu­tom {qun­ko­vi­tom
de­lu po­red uda­qe­ni­jeg kra­ja pro­{i­re­wa. ^im je do­{ao do da­ha,
po­~eo je da na­bra­ja raz­lo­ge za­{to Kril ne bi tre­ba­lo da mu pi­{e
pri­ja­vu. U te raz­lo­ge spa­da­li su mu~­na gri­`a sa­ve­sti zbog ko­je }e
Kril ka­sni­je si­gur­no za­`a­li­ti, tu­`ba ko­ju ve­le­~a­sni na­me­ra­va
da pod­ne­se pro­tiv va­jo­min­{ke Upra­ve lo­va i ri­bo­lo­va, i sve­
{te­ni­ko­vi uti­caj­ni pri­ja­te­qi ko­ji }e za sva vre­me­na za­gor­~a­ti
`i­vot iz­ve­snom ri­|o­ko­som lo­vo­~u­va­ru ~i­ji su pre­ci ne­sum­wi­vo
u ro­du sa Tor­ke­ma­dom, Bi­lom Klin­to­nom i pa­pom. Kril je na­sta­
vio da pi­{e.
„^u­je{ li ti me­ne, je­bo­te? Ti kre­ten­ski lo­vo­~u­va­ru, ima u
pa­klu da sa­go­ri{!“, vi­kao je uz­bu­|e­ni ~o­vek, uda­ra­ju­}i no­ga­ma o
ze­mqu i ska­~u­}i od raz­o­~a­ra­wa i be­sa. Oko­lo we­ga se iz­vi ne­ko­
li­ko pra­mi­~a­ka di­ma.
„[ta?“, re­~e on kad se {qu­nak is­pod we­go­vih no­gu uleg­nu. Za­~u
se zvuk kao da ne­ko ot­ki­da li­sto­ve sa gla­vi­ce ze­le­ne sa­la­te. [qu­
nak se us­ta­la­sa i na­jed­nom se raz­ja­pi ru­pa. Lo­vac upa­de u u`a­re­nu
cr­ve­nu cev ot­pri­li­ke me­tar {i­ro­ku ko­ja je pod­se­}a­la na ogrom­ni
upa­qe­ni go­ri­o­nik apa­ra­ta za za­va­ri­va­we. Pro­po­ved­nik i{­~e­znu
s kri­kom. Sve se od­i­gra­lo za ma­we od pet se­kun­di.
Ulaz u vre­li od­vod od­mah se za­tvo­rio i {qu­nak na pro­{i­re­
wu ~i­nio se ne­tak­nut i ~vrst, osim mal­ko oga­ra­vqe­nog kru­`nog
udu­bqe­wa ko­je je uka­zi­va­lo na me­sto smr­to­no­snog ula­za. U va­zdu­hu
se ose­}ao blag sum­po­ra­sti za­dah, sli­~an mi­ri­su ku­hiw­ske ~e­smo­
va­~e u pri­ko­li­ci Zmund­zin­skog ta­mo u Elk Tu­tu. Kow je za­drh­tao,
ali ni­je se po­ma­kao.
„O bo­`e“, re­~e Kril Tu­pom No­`u. „Da l’ se to do­go­di­lo? Je­smo
li mi stvar­no vi­de­li to?“ Opre­zno je pri­{ao kru­`nom udu­bqe­wu.
Imao je uti­sak da ~u­je uda­qe­no i ti­ho {i­{ta­we. Sa­gnuo se i sta­
vio ru­ku tik iz­nad {qun­ka na kom je ve­le­~a­sni Pe­ker do­ma­lo­~as
sta­jao. Bio je ne­sum­wi­vo vreo. Na­{ao je ka­men od de­set ki­la i is­
pu­stio ga na to me­sto. ^i­ni­lo se da se {qu­nak ma­lo us­ko­me­{ao,
ali u`a­re­na ru­pa ni­je se otvo­ri­la. Na­kon po­la sa­ta zbu­we­nog
is­pi­ti­va­wa i du­bo­kog pro­mi­{qa­wa, di­gao je ru­ke i od­ve­zao se ku­}i po mra­ku. Ni­je znao {ta se do­go­di­lo, ali po­{te­de­lo ga je br­da
pa­pi­ro­lo­gi­je.
Ne­de­qu da­na ka­sni­je Kril Zmund­zin­ski je ule­teo u jet­ku pre­
pir­ku sa dvo­ji­com advo­ka­ta iz Tek­sa­sa i wi­ho­vim pri­ja­te­qem,
po­re­skim agen­tom iz Ka­li­for­ni­je, ko­ji se za­re­kao Kri­lu da }e mu
ubu­du­}e sva­ke go­di­ne pro­~e­{qa­va­ti ra­~u­ne, kao i we­go­voj de­ci,
pa i de­ci we­go­ve de­ce.
„Jo{ je­dan do­bar raz­log da se ne `e­nim“, re­kao je Kril.
Advo­ka­ti su re­kli da }e ga po­sla­ti na te­{ku ro­bi­ju u stro­go
~u­va­ni za­tvor.
„Na­dam se sa­mo da ne­}u bi­ti u }e­li­ji do va­{e“, re­kao je, osmeh­
nuv­{i se.
Ni­je­dan od wih ni­je imao va­jo­min­{ku lo­va~­ku do­zvo­lu, ma­da
su dvo­ji­ca po­ka­za­la tek­sa­ske, tvr­de­}i da po­sto­ji spo­ra­zum o re­
ci­pro­ci­te­tu po ko­jem Tek­sas pri­zna­je do­zvo­le iz­da­te u Va­jo­min­gu,
i obrat­no. Kril se na­sme­jao i re­kao da ne ne ve­ru­je u to. Oni su
ubi­li pet va­pi­ti­ja, od­se­kli im gla­ve i ba­ci­li tru­pla u od­vod­ni
ka­nal, za­gu­{iv­{i ga i iza­zvav­{i po­pla­vu. Na­te­rao ih je da o~i­
ste ka­nal, is­ko­pa­ju ja­mu i za­tr­pa­ju le­{i­ne pre­pu­ne mu­va, a za­tim
da vo­ze is­pred we­ga do pro­{i­re­wa is­pod Pin­~ba­ta. Pa­`qi­vo je
par­ki­rao po­red pu­ta. Pro­{i­re­wu je tre­ba­lo pri­la­zi­ti opre­zno.
Pod­sta­kao ih je da kre­nu ka uda­qe­ni­jem kra­ju.
„Sa­mo sta­ni­te ta­mo“, na­re­dio im je, po­ka­zav­{i na me­sto gde je
{qu­nak bio tam­ni­ji.
Kre­nu­li su ne­mar­no u prav­cu ko­ji im je po­ka­zi­vao. Bla­go kru­
`no uleg­nu­}e bi­lo je go­to­vo ne­vi­dqi­vo, ali pre­po­znao ga je po
ka­me­nu ko­ji je is­pu­stio ta­mo na­kon br­zog od­la­ska ve­le­~a­snog Pe­
ke­ra i po tam­ni­jem {qun­ku oko obo­da otvo­ra. Pret­po­sta­vio je da
su ivi­ce oga­ra­vqe­ne. Iz­va­dio je blok sa pri­ja­va­ma, pi­ta­ju­}i se
135
ka­ko da ih na­ve­de da ska­~u ili lu­pa­ju no­ga­ma. Ni­je ~ak ni znao da
li }e to us­pe­ti. Mo­`da je pro­po­ved­nik Pe­ker bio usa­mqen slu­~aj.
Mo­`da je to de­lo­va­lo sa­mo sa sve­{te­ni­ci­ma ko­ji su bi­li oko­re­li
gre­{ni­ci. Mo­`da su se ta­da po­slo­`i­le ne­ka­kve ko­smi~­ke si­le.
Pre­tva­rao se da raz­mi­{qa, pri­slo­niv­{i olov­ku na usne i na­he­
riv­{i gla­vu.
„Zna­te {ta, go­spo­do, pu­sti­}u vas ovog pu­ta ako pri­sta­ne­te da
u~e­stvu­je­te u jed­noj ma­loj lu­do­ri­ji. Ako }u vas ve} pu­sti­ti, `e­lim,
iz li~­nog za­do­voq­stva, da vas pr­vo vi­dim ka­ko se glu­pi­ra­te. Ho­}u
da po­sko­~i­te – ova­ko“ – i on im po­ka­za – „i on­da }u se ja na­sme­ja­ti,
ali ne­}u vam na­pi­sa­ti pri­ja­vu.“
Tri pri­ja­te­qa se me­|u­sob­no po­gle­da­{e i na­pra­vi­{e gri­ma­se
ko­je su uka­zi­va­le da ima­ju po­sla sa lu­da­kom.
„Haj­de da ugo­di­mo ~o­ve­ku“, re­~e po­re­ski agent, i po­sko­~i ma­
lo, je­dva tri cen­ti­me­tra. Ni­{ta se ni­je do­go­di­lo, ali Kril opa­zi
sla­ba­{an pra­mi­~ak di­ma na pra­vom me­stu.
„Aj­de, |i­pi­te qud­ski“, re­~e on, i sam vi­so­ko po­sko­~i, ka­ko bi
ih ohra­brio.
Je­dan od advo­ka­ta od­ba­ci se uvis sa la­ko­}om ko­ja za­di­vi Kri­
la, ali kad je do­sko­~io, is­pod lo­va~­ke troj­ke otvo­ri se ze­mqa i
oni upa­do­{e u usi­ja­nu bu­{o­ti­nu. Po­re­ski agent je jed­nom no­gom
sta­jao van kru­ga, i na tre­nu­tak se ~i­ni­lo da }e se mo­`da i iz­vu­}i,
ali tu­nel je po­~eo ja­ko da usi­sa­va. Kril je to ose­tio sa uda­qe­no­sti
od {est me­ta­ra, dok je gle­dao ka­ko po­re­ski agent ule­}e unu­tra kao
mu­va u cre­vo usi­si­va­~a.
Da­kle, po­mi­sli on, {tos je u to­me da ih na­te­ram da ska­~u. Bi­
lo je to iz­van­red­no ot­kri­}e, i Kril je, ne ~a­se­}i ~a­sa, po­de­lio
taj­nu pro­{i­re­wa na Pin­~ba­tu sa svo­jim ko­le­ga­ma lo­vo­~u­va­ri­ma.
Pa­kle­na ru­pa, ka­ko ju je na­zvao, po­{te­de­la ih je go­mi­le do­sad­ne
pa­pi­ro­lo­gi­je i po­sta­la ta­ko po­pu­lar­na da se po­ne­kad i po ne­ko­li­
ko ka­mi­o­ne­ta Upra­ve za lov i ri­bo­lov zna­lo par­ki­ra­ti uz drum,
~e­ka­ju­}i svoj red na objek­tu. Lo­vo­~u­va­ri su pre­la­zi­li ki­lo­me­tre
i ki­lo­me­tre sa­mo da bi do­ve­zli kri­vo­lov­ce do te div­ne ru­pe. Je­dan
pre­stup­nik je, na­kon tro­~a­sov­ne vo­`we, za­pre­tio da }e pod­ne­ti
tu­`bu za okrut­nost i ne­hu­ma­no za­dr­`a­va­we, po­{to je unu­tra­
{wost lo­vo­~u­va­re­vog ka­mi­on
­ e­ta za­u­da­ra­la na mo­kre pse, staj­sko
|u­bri­vo, drob i sen­dvi­~e sa sar­di­nom. Ne­ma po­da­ta­ka da je ta­kva
tu­`ba ikad pod­ne­se­na.
Svi su se za­kle­li na }u­ta­we. Kril ni­je re­kao za ru­pu ni svom
naj­bli­`em pri­ja­te­qu, Pla­to­nu Ba­kli­ju.
136
Sle­de­}e se­zo­ne Kril Zmund­zin­ski ba­nuo je u svo­ju omi­qe­nu
ka­fa­nu „Pr­co­qak“ u Elk Tu­tu. Seo je za sto u dnu pro­sto­ri­je, pri­
dru­`iv­{i se Pla­to­nu Ba­kli­ju, ko­ji je qu­{tio „be­ton“ i ~i­tao
no­vin­ske ogla­se za usa­mqe­na sr­ca. Kril uz­dah­nu, raz­me­tqi­vo.
Pla­ton po­di­`e po­gled.
„[’a te mu­~i? Ni­si ufa­tio ni­jed­nu lo­pi­nu da­nas?“
„Ma, ja­{ta sam, go­mi­lu. Ot­pa­de mi ru­ka od pi­sa­wa pri­ja­va.
Daj i me­ni isto“, re­~e Aman­di Grib, po­ka­zav­{i ru­kom na Pla­to­
no­vo pi­}e.
„Zna­~i, ot­pa­de ti ru­ka – pa ni­{ta neo­bi~­no, je l’ ta­ko?“ Pi­
ta­we je zvu­~a­lo la­sciv­no.
„I bi­}e ta­ko do kra­ja se­zo­ne, za­hva­qu­ju­}i pro­kle­tom [um­
skom cir­ku­su.“
„[ta ’o}e{ da ka­`e{?“
„’O}u da ka­`em da mi je pro­kle­ti [um­ski cir­kus sje­bô naj­bo­qu
kom­bi­na­ci­ju u `i­vo­tu.“ I on mu is­pri­~a po­tan­ko o Pa­kle­noj ru­pi,
o lo­vo­~u­va­ri­ma ko­ji su ~e­ka­li u re­du da je is­ko­ri­ste, o ne­ze­maq­
skim kri­ci­ma zlo­tvo­ra ko­ji su upa­da­li u pa­kle­ni ogaw.
„I? Ka­kve ve­ze [u­mar­stvo ima s tim?“ Pla­ton Ba­kli je ra­dio
u [um­skoj slu­`bi, i ko­li­ko god da se `a­lio na svo­je ban­do­gla­ve,
za­tu­ca­ne {e­fo­ve, ni­je vo­leo da ~u­je kad ne­ki lo­vo­~u­var, pa ~ak
ni Kril, opaw­ka­va we­go­vu fir­mu.
„Sad }u ti re­}i. Ufa­tim da­nas jed­nog ga­da, dr­sku ma­lu gwi­du
{to ra­di u pe­ka­ri u Aj­ron Mju­lu, ko­ji je ubio ko­{u­tu. A on­da je
ski­nô ga­}e i le­gô do­le i upu­stio se u sek­su­al­ni od­nos sa mr­tvom
sr­nom. Ma ni se­dam me­ta­ra ni­sam bio uda­qen.“
„Bo­`e go­spo­de!“ Pla­ton se za­grc­nu od vi­ski­ja. „To je“ – pri­se­ti se
on kur­sa iz kri­mi­nal­ne psi­ho­lo­gi­je ko­ji je po­ha­|ao – „to je ne­ka de­vi­
jant­na be­sti­jal­na ne­kro­fi­li­ja! Pa, ka­kvu si mu pri­ja­vu na­pi­sô?“
„Ni­kak’u, je­di­no {to se na­{ô u zo­ni gde je za­bra­wen lov na
je­le­ne. Za­kon o di­vqa­~i i lov­stvu ne ka­`e ni­{ta o de­vi­jant­nom
lov­cu ne­kro­flo­ri­~a­ru ili ka­ko se ve} ka­`e.“
„Pa, gle­daj to sa po­zi­tiv­ne stra­ne. Mo­gô si da za­gla­vi{ sa jo{
vi­{e pa­pi­ro­lo­gi­je. Ba­rem ni­je bio je­len – on­da bi to bi­la ho­mo­sek­
su­al­na de­vi­jant­na be­sti­jal­na ne­kro­fi­li­ja. I, {ta si ura­dio?“
„Pa, re­kô sam mu da na­vu­~e ga­}e i od­ve­zô ga do tog pro­{i­re­wa,
ali sve je iz­gle­da­lo dru­ga­~i­je. Kô da je [um­ska slu­`ba or­ga­ni­zo­
va­la ne­ki kon­gres grej­de­ra i ba­ge­ra ta­mo. Sve je ras­kr­~e­no, na­pra­
vi­li su me­sta za pe­de­set auta, {a­re­ni zna­ko­vi za po­~e­tak sta­ze,
stu­bi­}i, dve no­ve klo­we, kan­te za |u­bre, ma­pe sta­ze, gra­|e­vin­ski
ra­do­vi. Sve sam ob­i­{ô, uda­rô o ze­mqu di­re­kom od ogra­de {to im
je ostô na za­{tit­nom na­si­pu, i ni­{ta. Ni­{ta! Tip je sta­jô ta­mo i
gle­dô me {ta ra­dim. Ga­rant je kon­tô da sam lud. Na kra­ju sam mu
na­pi­sô obi~­nu pri­ja­vu. Ja­vio sam osta­lim lo­vo­~u­va­ri­ma, i svi smo
se oku­pi­li ta­mo to­kom pa­uz­ e za ru­~ak, ska­ka­li na­o­ko­lo, ~e­pr­ka­
li {qu­nak, po­ku­{a­va­li da na­|e­mo to div­no, pre­div­no me­sta­{ce.
Ap­so­lut­no na­da. Ru­pa je is­pa­ri­la.“
137
„Ne­ka­ko mi je te­{ko da po­ve­ru­jem da je uop­{te i bi­la ta­mo.
Ni­si mi ni­{ta re­kô o to­me pro­{le go­di­ne. Zvu­~i kao hi­pe­rak­
tiv­na ima­gi­na­ci­ja. Ili ma­sov­na hip­no­za.“
„Vo­leo bi’ da ni­kad ni­si i{ô na taj kurs iz kri­mi­nal­ne psi­
ho­lo­gi­je. To je bi­la taj­na. Ni­sam ni­ko­me mo­gô da ka­`em.“
„Mi­sli{, a? Kra­jem pro­{le je­se­ni Xam­bo No­tix je do­bio do­pis
o sa­o­bra­}aj­noj gu­`vi na tom pro­{i­re­wu. Pro­blem sa par­ki­ra­wem.
Ve­ro­vat­no je skon­tô da je to do­bro me­sto za vi­{e­na­men­sko pro­{i­
re­we. Ga­rant je po­mi­slio da gu­`vu pra­ve tu­ri­sti i iz­let­ni­ci. Ni­je
mu pa­lo na pa­met da Upra­va za lov i ri­bo­lov ta­mo pe­~e gra­|a­ne kô
ku­ru­ze.“ Do­mah­nuo je Aman­di Grib.
„Aman­da? Ima l’ ono ne­ki kok­tel ko­ji se zo­ve |a­vo­lov ne­{to...
ka­ko ono be­{e?“
„Po­gle­da­}u u kwi­zi.“ Aman­da se tru­di­la da pri­slu­{ne ti­hi
raz­go­vor, ali ni­je us­pe­la ni­{ta da ra­za­be­re osim „be­sti­jal­na ne­
kro­fi­li­ja“, {to je Pla­ton iz­go­vo­rio pri­li~­no gla­sno.
„Jes’, ima je­dan {to se zo­ve |a­vo­lov rep. Pra­vi se od vot­ke,
ru­ma i kaj­si­je­va­~e.“
„E, taj. Daj­de nam dva ko­ma­da. Du­pla. U ~ast mom pri­ja­te­qu,
lo­vo­~u­va­ru Kri­lu, ko­ji je ce­le pro­{le go­di­ne po­vla­~io |a­vo­la
za rep i hteo bi po­no­vo.“
138
ENI PRU (Ed­na An­nie Pro­ulx, 1935, No­ri~, Ko­nek­ti­kat), di­
plo­mi­ra­la je isto­ri­ju na Uni­ver­zi­te­tu Ver­mont, a ma­gi­stri­ra­la i
dok­to­ri­ra­la na Uni­ver­zi­te­tu Xorx Vi­li­jems (da­nas Uni­ver­zi­tet
Kon­kor­di­ja) u Mon­tre­a­lu. Vi­{e od tri­de­set go­di­na `i­ve­la je u Ver­
mon­tu, pu­tu­ju­}i {i­rom Ame­ri­ke, ali i Evro­pe, Austra­li­je, No­vog Ze­
lan­da. Od 1995. `i­vi u Va­jo­min­gu, pro­vo­de­}i deo go­di­ne u se­ver­nom
Wu­fa­un­dlen­du. Pi­sa­wem se po­~e­la ba­vi­ti kao no­vi­nar­ka, sa­ra­|u­ju­}i sa ra­znim ~a­so­pi­si­ma, a we­nim pr­vim li­te­rar­nim de­lom sma­tra se
krat­ka na­u~­no­fan­ta­sti~­na pri­~a „The Cu­stoms Lo­un­ge“, ob­ja­vqe­na u
sep­tem­bar­skom bro­ju ~a­so­pi­sa If 1963. Od kra­ja se­dam­de­se­tih sa­ra­|i­
va­la je u ~a­so­pi­su Gray’s Spor­ting Jo­ur­nal, gde je po­vre­me­no ob­ja­vqi­
va­la i krat­ke pri­~e. We­na pr­va zbir­ka pri­~a He­art Songs and Ot­her
Sto­ri­es iza­{la je 1988. Usle­di­li su ro­ma­ni Post­cards (1992), Ship­ping
News (1993; srp. pre­vod Lu~­ke ve­sti, „Ago­ra“, 2010) i Ac­cor­di­on Cri­
mes (1996), zbir­ka pri­~a Clo­se Ran­ge: Wyoming Sto­ri­es (1999), ro­man
The Old Ace in the Ho­le (2002), te dru­gi deo va­jo­min­{kih pri­~a Bad
Dirt (2004), a 2008. po­ja­vio se i wi­hov tre­}i na­sta­vak Fi­ne Just the
Way It Is (srp. pre­vod Po­ta­man, „Ago­ra“, 2010). Ob­ja­vi­la je i kwi­gu
me­mo­a­ra Bird Clo­ud: A Me­mo­ir (2011), a po­lo­vi­nom ove go­di­ne iz­la­zi
joj i ro­man Bark-Skins. Jed­na je od naj­u­gled­ni­jih sa­vre­me­nih ame­ri~­
kih pro­za­ist­ki­wa i do­bit­ni­ca broj­nih kwi­`ev­nih na­gra­da. Za ro­man
Lu~­ke ve­sti 1994. do­bi­la je Pu­li­ce­ra, ro­man je ka­sni­je ekra­ni­zo­van.
[i­roj pu­bli­ci, i to na svet­skom ni­vou, po­sta­la je po­zna­ta za­hva­qu­
ju­}i ekra­ni­za­ci­ji pri­~e „Pla­ni­na Bro­uk­bek“ iz 2005. u re­`i­ji An­ga
Li­ja. Film je no­mi­no­van za osam Oska­ra (osvo­jio je tri: za naj­bo­qu
re­`i­ju, naj­bo­qi adap­ti­ra­ni sce­na­rio i ori­gi­nal­nu mu­zi­ku), a osvo­jio
je i Zlat­ni glo­bus za naj­bo­qi film dram­skog `an­ra, sce­na­rio, ori­gi­
nal­nu pe­smu i re­`i­ju.
Alen Be­{i}
Semjuel Tejlor Kolrix
KUBLAJ-KAN
Preveo sa engleskog Ivan Velisavqevi}
U Ksanaduu Kublaj-kan,
Di`e u`ivawa ogromne dvore:
Gde reka Alfa te~e kô san
Kroz pe}ina splet bezmeran,
Dole u mra~no more.
Pa deset miqa plodne ledine
opasa{e kule, zidine:
Tu sad sijaju ba{te, a potoci {ume,
Tamjan cveta i miri{e u hladu,
Tu sad su drevna brda i {ume
[to grle sun~anu, zelenu livadu.
Al’, oh! Gle taj dubok ponor romanti~an,
za~aran sjajem bledoga meseca,
i kro{wama kedra! Svet i magi~an,
Divqi predeo! I glas po~uj stravi~an,
`ene za dragim demonom {to jeca!
Iz toga ponora, s huktawem i bukom,
ba{ kao da gruda di{e s te{kom mukom,
mo}an mlaz vode iznenada grunu,
prasak jedan, drugi, udare pa stanu,
a odska~u par~ad kao kocke grada,
il’ kao kad pleva od slame otpada:
sred kamewa {to igra, kao da to ~eka,
izbija odjednom Alfa, sveta reka.
Pet miqa krivuda, kô da nema plan,
Te~e dolinama, poqima, kô san,
Do spleta pe}ina {to je bezmeran,
I s larmom se ulije u mrtvi okean.
I usred ove larme Kublaj ~uje sad
drevne glasove {to prorokuju rat!
139
Mre{ka se na talasima
pola senke toga dvora,
ozvu~enog glasovima
iz pe}ina, sa izvora.
Retko je to ~udo {to ga sunce gleda,
taj dvor u`ivawa, podrumi od leda!
Devojku sam sa cimbalom
u viziji ugledao:
abisinijska je deva,
na cimbalu svira, peva
o planini Abora.
Kad bih mogô da se pojim
simfonijom wenom strasnom,
tu zauvek da postojim,
muzikom bih dugom, glasnom,
sagradio dvorac na zraku {to le`i,
odaje sun~ao! ledio pe}ine!
I sva~ije oko da ka wima te`i,
da svi kad me ~uju, kriknu: Be`i! Be`i!
Jer oko mu kresi, jer talasa kosom!
Za`muri i bajaj, oteraj pri~ine,
Jer taj se hranio samo mednom rosom,
I mleko je pio iz rajske doline.
SEMJUEL TEJLOR KOLRIX (1772–1834) – engleski romanti~ni
pesnik, pripadnik jezerske {kole. ^uvene su wegove poeme „Kublajkan“, „Kristabela“ i „Pesma o starom mornaru“.
140
Sil­vi­ja Mon­ros Sto­ja­ko­vi}
PRI­DE­VI I DRE­SO­VI
So­ci­o­lin­gvi­sti~­ka raz­mi­{qa­wa bez pa­do­bra­na
Kad se na srp­skom ka­`e Ame­ri­ka, ne­iz­o­stav­no se mi­sli na
Sje­di­we­ne Ame­ri~­ke Dr­`a­ve. Ame­ri­ka je ina­~e kon­ti­nent ko­ji
se za­pra­vo de­li na Se­ver­nu Ame­ri­ku, Sred­wu Ame­ri­ku i Ju­`nu
Ame­ri­ku. Isto­rij­ski se sma­tra da je na taj kon­ti­nent pr­vi sti­
gao Kri­sti­for Ko­lum­bo 1492. go­di­ne, ma­da se on tog, u isto­ri­ji
za­be­le­`e­nog, 12. ok­to­bra sa po­sa­dom svo­je tri ka­ra­ve­le, u stva­ri,
is­kr­cao na jed­no ostr­vo. Kon­ti­nent je svo­je ko­na~­no ime do­bio po
po­to­wem mo­re­plov­cu Ame­ri­gu Ve­spu­~i­ju.
Po Ko­lum­bu je ipak na­zva­na jed­na dr­`a­va Ju­`ne Ame­ri­ke –
Ko­lum­bi­ja. Ali sve su one – sve te dr­`a­ve na­kon ste­~e­ne ne­za­vi­
sno­sti a u me­|u­vre­menu do­dat­no to­po­nim­ski raz­lu­~e­ne – sve su one
ina­~e ame­ri~­ke, ve} kad se ta­ko gre­{kom uvre­`i­lo. Po­gre­{io je i
Ko­lum­bo, ne sa­mo {to smo ‘99. xa­ba kre­~i­li uo~i jo{ jed­nog Mi­lo­
srd­nog an­|e­la MA­DE IN USA (V. onaj do­ma­}i gra­fit, a o kre­~e­wu
i zva­ni~­nom ot­kri­}u Ame­ri­ke) ne­go {to se od­va­`ni \e­no­vqa­nin
bio za­pu­tio u In­di­ju, po za­~i­ne bez ko­jih {pan­ska kra­qi­ca ni­je
mo­gla da uva­`e­nim go­sti­ma sa osta­lih evrop­skih dvo­ro­va iz­ne­se
svo­je ku­li­na­ri­je usled ne­ke smet­we na ve­za­ma, jo{ ta­da, na pu­tu
do Is­to­ka. Ono, opet uski pro­la­zi; za­ra­}e­ne stra­ne; Dar­da­ne­li;
ta­da­{we car­stvo pro­te­ra­nih; po­to­wi Ve­li­ki ma­li ~o­vek. Ili,
ve}, kao i uvek, rat. Tek: i pre Sa­ra­je­va, In­di­jan­ci...
A {to re­~e Sve­ti Sa­va, mi – ili sva­ko od nas – na­la­zi­mo se na
Is­to­ku od Za­pa­da. Na Za­pa­du od Sno­va; na sno­vi­ma od bi­va­wa. Svu­gde.
Ma­da mo­`da i ni­je ba{ ta­ko re­kao. Ali za­to je moj sin, u ne­kom od
po­~et­nih raz­re­da osnov­ne {ko­le, sa­svim zdra­vo­ra­zum­no od­go­vo­rio
ka­ko se br­do Ava­la na­la­zi na se­ve­ru-ju­gu Be­og­ ra­da. Na pi­ta­we o vi­
si­ni }er­ka jed­ne mo­je se­stre od stri­ca u Ar­gen­ti­ni od­go­vo­ri­la je:
„Ma­ma je i ma­la i vi­so­ka. Ma­la je kad se­di. Vi­so­ka kad usta­ne.“
Bi­lo ka­ko bi­lo, osa­mo­sta­qe­ne ko­lo­ni­je na ame­ri~­kom kon­ti­
nen­tu do­bi­ja­ju i sop­stve­no ime. Stvar je pra­vi­la do­ma­}eg je­zi­ka
po­to­wih dr­`av­nih, je­zi~­kih & po­mod­nih ili dnev­no-po­li­ti~­kih
gra­ma­ti­ka ka­ko }e se ta ime­na po ne­kom osno­vu va­qa­no tran­skri­
141
bo­va­ti. Vi­dim, sa­da vi­{e ni­je Tu­ni­`a­nin. Ne­go So­ma­lac; vups:
Tu­ni­{a­nin!
I ta­ko: Ko­lum­bo kro­~i na to jed­no ostrv­sko kop­no, i na­sta­de
Ame­ri­ka, a Ame­ri­ka bu­de i Se­ver­na, i Sred­wa, i Ju­`na. Pri ~e­mu
se u tim ve} po­mi­wa­nim SAD – ali i Mek­si­ko, u svom zva­ni~­nom
na­zi­vu – na­vo­de kao Sje­di­we­ne Dr­`a­ve. Uosta­lom, kao i Bra­zil,
znat­no ju­`ni­je: Esta­dos Uni­dos do Bra­sil.
Na­kon ono­li­kih plo­vid­bi i stal­nih ot­kri­}a srp­ski kao da
ni­ka­ko ne mo­`e da se fik­si­ra, iako mi se ve} spo­me­nu­ti sin zo­ve
Vuk, ba{ po onom na­{em sve­op­{tem a }o­pa­vom br­ki, o`e­we­nom
oba­{ka stran­ki­wom...
Srp­ski kao da ni na­kon ono­li­ke ba­{ti­ne ne mo­`e ni pra­vo­
pi­sno da se do­go­vo­ri sa so­bom.
Na ne­kim dru­gim je­zi­ci­ma Ame­ri­ka­nac, u smi­slu Ame­ri­ke na
srp­skom, ka­`e se esta­do­u­ni­den­se ili ve}, za­vi­sno od sa­mog je­zi­ka,
po­seb­no ro­man­skog ko­re­na. Taj Ame­ri­ka­nac, me­|u­tim, za sve dru­ge
ka­`e Osta­tak sve­ta: the rest of the world (TRW). U ostat­ku ame­ri~­
kog sve­ta za ta­kvog Ame­ri­kan­ca ka­`e se Jen­ki, a po­ne­gde – kao u
mom slu­~a­ju – ~ak i Pa­ja Pa­tak.
Po­ne­gde se pak ka­`e Yan­kee Go Ho­me (and ta­ke us with you).
Me­|u­tim, za­jed­ni~­ki kon­ti­nent je od po­~et­ka po­gre­{no na­zvan.
Uosta­lom, do­bri sta­ri Ko­lum­bo, dok je na­i­la­zio na bla­go­rod­ne
sta­ro­se­de­o­ce, i da­qe je mi­slio ka­ko je na­{ao pre­~i­cu do In­di­je.
Od­va­`ni Ad­mi­ral oke­an­skih mo­ra u tom smi­slu ni­je ni­{ta ot­
krio. Za raz­li­ku od, re­ci­mo, ma­we-vi­{e sa­vre­me­ni­ka Da Vin­~i­ja,
ko­ji se ni­kad ni­je da­le­ko od­ma­kao sa re­la­ci­je (u pre­vo­du) Obre­
no­vac – Mla­de­no­vac (V. Me­re­{kov­skog, po­red osta­lih kar­to­gra­fa
iza }o­{ka, iako je to tur­ci­zam, taj }o­{ki}).
Na tom pra­dav­no na­sta­we­nom kon­ti­nen­tu od­jed­nom se stvo­ri­
{e qu­di na ko­wi­ma iz Ara­bi­je i sta­ro­se­de­lac po­sta­de s ko­wi­}em
ono mi ko­je se sa­mo jed­nom u `i­vo­tu po­sta­je za­u­vek. Po­sle to­ga je
sve ti i ja, uvrh gla­ve. Ta­da je, u to vre­me, ~o­vek po­stao iz­da­nak
ko­wa. Sta­ro­se­de­lac je sra­stao sa mu­stan­gom Evro­pqa­na i sa wi­me
se sto­pio do tri­sto­ti­nak na­zi­va za cr­nu bo­ju vran­ca.
Ni­su to bi­li si­no­ni­mi.
Bi­li su to ko­wi ta~­no u du­{u zna­ni i po­{to­va­ni.
142
(Ko­wi su na ame­ri~­ki kon­ti­net sti­gli za­jed­no sa osva­ja­~i­ma
{to su i pi­smo i ve­ru i si­fi­lis se­ja­li na svom pu­tu do po­to­wih
ni­jan­si ne­u­mit­nog.)
Ali ovo je vre­me skra­}e­ni­ca. Vre­me u ko­jem naj­br­`i po­sta­ju
naj­ja­~i. Ne­ka­da se du­go plo­vi­lo po ne­iz­ve­sno­sti do pre­lom­nih a
u sva­kom slu­~a­ju zva­ni~­nih ot­kri­}a...
Mo­je pi­ta­we sve­jed­no gla­si ho­}e li ~i­sto je­zi~­ki va­qa­ti ako
tog dr­`av­nog pi­o­ni­ra No­vog sve­ta – No­vog svet­skog po­ret­ka – ne­
pra­vil­no na­zo­vem vi­{e­stru­kim uzur­pa­to­rom, po­~ev od iz­me­{te­nog
na­zi­va ve­le­lep­nog kon­ti­nen­ta.
Ho­}u li na na­{em je­zi­ku pu­ri­sti~­ki ka­za­ti „Dr­`a­vqa­nac“ za
dr­`a­vqa­ni­na uzur­pi­ra­ne ze­mqe i uzur­pi­ra­nog na­zi­va, a ka to­me
jo{ i po­gre­{nog?
Ili }u mo­`da re­}i daj ma­lo i na­ma, omg, daj nam „Uje­di­wen­
ca“ me­|u na­ma sa­mi­ma...
Bi­lo ka­ko bi­lo, sred svet­skih to­ko­va u tzv. vi­so­koj po­li­ti­ci,
po­ne­ka­da se – pa i je­zi~­ki, do­dat­no – opet osvr­nem i na sport.
Lop­ta je za­is­ ta okru­gla: po­god­na je i za {i­ra raz­mi­{qa­wa...
Vaq­da su ne­ki od nas svo­je­vre­me­no gle­da­li onu epi­zo­du Mon­
ti­ja Paj­to­na ko­ja se, uosta­lom, da­nas iz­no­va vr­ti po­vo­dom tzv. du­
`ni~­ke kri­ze Gr~­ke. Jo{ pre ono­li­ko ve­ko­va Le­te­}i cir­kus je na
te­ren iz­veo fud­ba­le­re Ne­ma~­ke i fud­ba­le­re ve} po­me­nu­te Gr~­ke.
Sa­vr­{e­no sa­vla­da­nim gla­som hi­ste­ri~­nog spi­ke­ra, vaq­da Xon
Kliz na­ja­vqu­je ~la­no­ve ne­ma~­ke re­pre­zen­ta­ci­je: Kant, [o­pen­
ha­u­er, Ni­~e, a sva­ki od wih is­tr­~a­va na te­ren sa od­go­va­ra­ju­}im
pe­ri­ka­ma, ba­ken­bar­di­ma i mu­sta­{i­ma. On­da spi­ker kre­ne da na­
ja­vi i gol­ma­na i na­pa­da­~a i kril­ne igra­~e Gr~­ke: So­krat, Pla­ton,
Plo­tin. Oni na te­ren is­tr­~a­va­ju u dre­so­vi­ma an­ti~­kih ~ar­{a­va
i u pa­ti­ka­ma spon­zo­ra se­ri­je.
Ne­pri­strast­ni su­di­ja Ti-Me­ni-Ja-Te­bi svi­ra po­~e­tak pre­
sud­nog su­sre­ta (jer fud­bal je vi­{e od igre, a sport ne­ma – na­rav­no
– ve­ze sa po­li­ti­kom), kad ono, mi­sli­o­ci i sa jed­ne i sa dru­ge stra­ne
sa­mo kru­`e oko lop­te u me­stu. Ta­ko kru­`e i ~up­ka­ju se za zu­lu­
fe, bra­de ili {ta ve}, dok ono okru­glo te­lo a i da­qe ne­is­pi­ta­no
ne­be­sko jo{ sto­ji na tra­vi. On­da Epi­kur, ko­ji tog da­na ni­je bio
in­di­spo­ni­ran zbog na­knad­nog zna­~e­wa pri­de­va na­o­pa­ko ve­za­nog za
sop­stve­no ime, jed­no­stav­no se pre­pu­stio igri te na­po­kon po­tr­~ao za
tim ta­mo okru­glim te­lom i ko­na~­no za­dao gol pre­ci­ma do­bro­sti­ve
An­ge­le Mer­kel, dok ona u do­ba te se­ri­je ni­je ni po­sto­ja­la.
Fud­bal je, me­|u­tim, od tih an­ti~­kih vre­me­na na­ra­stao bez­ma­lo
do raz­me­ra in­du­stri­je na­or
­ u­`a­wa. Sva­kog da­na u sva­kom po­gle­du.
Sve vi­{e i vi­{e, {to re­~e ne­ki po­{tar {to mo­`da i ne mo­ra da
zvo­ni dva­put. Tek, na­vi­ja­~i fud­bal­skog klu­ba „Re­al Ma­drid“ na
143
{pan­skom se na­zi­va­ju ma­dri­di­sti­ma, a za raz­li­ku od `i­te­qa Ma­
dri­da, ma­dri­le­ño­sa ili, ~ak i pra­vil­ni­je, Ma­dri­le­wa­ni­ma.
„Par­ti­zan“ je ta­ko­|e je­dan klub. Da sa­da ne za­|em u stvar­no
sta­we fud­ba­la kod nas. Tek, par­ti­zan je bio i u~e­snik Dru­gog svet­
skog ra­ta. „Par­ti­za­no­vac“ je ina­~e gro­bar.
Pi­ta­we i da­qe gla­si ka­ko va­qa­no i do­sled­no iz­vo­di­ti pri­de­
ve, kad mi ko­le­gi­ni­ca ka­`e la­ko }e­mo za gro­bo­ve, ni­{ta se ti ne
se­ki­raj ni za pri­de­ve: srp­ski ti, sre­}om, ni­je da­kle fik­si­ran. Ti
sa­mo na­vi­jaj za lo­kal­ni „Na­pre­dak“ iz Kru­{ev­ca, ve} kad si po fa­
kul­ta­tiv­nom iz­le­tu ^a­ra­pan­ka do kra­ja; ja vi­{e­slo­`ne to­po­ni­me
sa {pan­skog u pa­de­`u me­wam sa­mo kod po­sled­we re­~i slo­`e­ni­ce.
Ne­moj se se­stro slat­ka upu­{ta­ti u zna­~e­we iz­vor­nog na­zi­va, ka­
`e mi ta ko­le­gi­ni­ca; ne­moj ni La­zi­nu pe­smu na­vo­di­ti kao San­tu
Ma­ri­ju de­la Uz­dra­vqe, ve} sa­mo i je­di­no kao „San­ta Ma­ria del­la
Sa­lu­te“, sve u no­mi­na­ti­vu. Upra­vo ka­ko si mo­`da to na {pan­ski
bez pa­de­`a jo{ ra­ni­je i iz­ve­la:
„Per­do­na, San­ta Ma­dre, per­do­na:
de­ploré de las si­er­ as el pi­no
con el que a Tì, be­ta­ta Se­ño­ra,
erì­ge­se un tem­plo di­vi­no.
Ig­no­ra, fu­en­te que gra­cia do­na,
al ser pe­ca­dor que no se avi­no.
Ar­re­pen­ti­do, Tus pi­es béso­te.
San­ta Ma­ria del­la Sa­lu­te...“ 1
Ta­ko mi po­ru­~u­je dru­ga­ri­ca, na­{a pre­vo­di­la~­ka zve­zda, a mo­
`da i pra­va Zve­zda­{i­ca (ako uop­{te ma­ri za onu lop­tu okru­glu
pa na }o­{e, tj. fud­bal).
(Dok sam ja, mo­gu­}e je, i be­le­`ni­ca. Ve} kad sve be­le­`im pri
rod­noj rav­no­prav­no­sti, pri ~e­mu ni­sam ni be­le­`nik: ja sam sa­mo
na svo­joj Ka­le­ni­}e­voj pi­ja­ci ku­pi­la dres Lea Me­si­ja, da i we­ga
pro­sle­dim da­qe, po­put ra­do­sti ko­ju de­li{ sa dru­gi­ma: po­put po­
bu­de za pre­vo­|e­wem. I bez dre­sa i bez pri­de­va: ta­~an po­go­dak.)
Ta ve­~i­ta igra sa sa­mim so­bom; to pre­vo­|e­we od se­be do dru­gih...
144
1 – Ла­за Ко­стић; Ин­тер­прес; Бе­о­град 2003.
@an-Klod Le­ben­{tajn
DVA KLE­O­VA AKVA­RE­LA
Pre­ve­la s fran­cu­skog Alek­san­dra Gru­bor
„Pla­sti~­ke umet­no­sti, sli­kar­stvo i va­jar­stvo, upo­re­|e­ne sa
po­e­zi­jom, wom ko­ja se mo­`e slu­`i­ti re~­ju, na­la­ze se u si­tu­a­ci­ji
ko­ja je ana­log­na ÊsnuË: i tu se po­maw­ka­we iz­ra­`aj­no­sti du­gu­je pri­
ro­di ma­te­ri­je ko­ju, u svom na­sto­ja­wu da ne­{to iz­rek­nu, ko­ri­ste te
dve vr­ste umet­no­sti. Ne­ka­da je sli­kar­stvo, za­to {to ni­je bi­lo u
sta­wu da iz­na­|e svo­je sop­stve­ne za­ko­ne iz­ra­`a­va­wa, na­sto­ja­lo da
se iz­le­~i od tog ne­do­stat­ka. Sli­kar je pred usta po­je­di­na­ca ko­je je
pred­sta­vqao po­sta­vqao tran­spa­ren­te na ko­ji­ma je is­pi­si­vao re­~i
ko­je je o~aj­ni~­ki `e­leo da raz­um
­ e­mo.1“
„U za­pad­nom sli­kar­stvu od XV pa do XX ve­ka vla­da­la su, ~i­ni
mi se, dva na­~e­la. Pr­vo po­tvr­|u­je raz­dvo­je­nost li­kov­ne pred­sta­ve
(ko­ja pod­ra­zu­me­va sli~­nost) od je­zi~­ke re­fe­ren­ci­je (ko­ja je is­
kqu­~u­je). Po­ka­zu­je se po­mo­}u sli~­no­sti, go­vo­ri se kroz raz­li­ku.
Dva si­ste­ma ne mo­gu se ni sto­pi­ti ni ukr­sti­ti. U sva­kom slu­~a­ju,
po­tre­ban je od­nos pod­re­|e­no­sti: ili tek­stom upra­vqa sli­ka (kao
na sli­kar­skim de­li­ma na ko­ji­ma su pred­sta­vqe­ni kwi­ga, nat­pis,
pi­smo, ime li­ka) ili sli­kom upra­vqa tekst (kao u kwi­ga­ma gde
cr­te` do­vr­{a­va, kao da ide pre­kim pu­tem, ono {to re­~i tre­ba da
pred­sta­vqa­ju). Isti­na, ta pod­re­|e­nost ma­lo­kad osta­je ne­iz­me­we­
na. De­{a­va se da tekst u kwi­zi po­sta­je na­pro­sto ko­men­tar sli­ke
i li­ne­ar­ni ka­nal, po­sred­stvom re­~i, we­nih si­mul­ta­nih for­mi;
a de­{a­va se i da sli­kom upra­vqa tekst, ~i­ja sva zna­~e­wa ona fi­
gu­ra­tiv­no iz­ra­`a­va. Ali ni­je va­`no na ko­ju je stra­nu usme­re­na
pod­re­|e­nost ni­ti ka­ko ona sa­mu se­be pro­du­`a­va, umno­`a­va i obr-­
}e. Va­`no je da se ver­bal­ni znak i vi­zu­el­na pred­sta­va ni­ka­da ne
po­ja­vqu­ju isto­vre­me­no. Hi­je­rar­hi­ju iz­me­|u wih uvek us­po­sta­vqa
ne­ki re­do­sled, ko­ji ide od for­me do dis­kur­sa ili pak od dis­kur­sa
do for­me. Tom na­~e­lu Kle je uki­nuo sa­mo­vla­snost, na­gla­{a­va­ju­}i
su­sedstvo fi­gu­ra i sin­tak­su zna­ko­va u neo­d­re­|e­nom, re­ver­zi­bil­
1 – Frojd (Le­ben­{tajn ozna­~a­va sa­mo okvir­no o kom se auto­ru ra­di, ne­ma po­da­ta­ka o iz­vo­ru ci­
ta­ta, Prim. prev.)
145
nom, flu­id­nom pro­sto­ru (isto­vre­me­no i list i plat­no, po­vr­{i­na
i za­pre­mi­na, ra­ster u sve­sci i ka­ta­star, isto­ri­ja i kar­ta).“2
PEJ­ZA@ U OKO­LI­NI E-A3 (U BA­VAR­SKOJ)
(To i ni­je akva­rel, to je uqe na pa­pi­ru i kar­to­nu)
Zna­ci – je­le, ze­le­ne po­vr­{i­ne – a na­ro­~i­to na­slov, sve nas
na­vo­di da to „~i­ta­mo“ kao pik­to­gram­ski pri­kaz jed­nog pej­za­`a,
ko­ji }e­mo na­mah po­sma­tra­ti od­oz­ go i spre­da, kao ra­van, ili kao
ne­{to {to se uz­di­`e iz rav­ni. On uokru­`a­va kom­po­zi­ci­ju i do­
ne­kle pro­di­re u ne­ku vr­stu sme­se na ko­ju nam naj­pre uka­zu­je cr­
ve­na bo­ja. Ali Kle je, na we­nom me­stu, upi­sao pr­vo slo­vo te svo­je
ne­po­zna­te re­~i: E.
Sve to je na­sli­ka­no na jed­nom li­stu pa­pi­ra ko­ji je Kle za­tim
– jed­nim re­zom – pre­se­kao ma­ka­za­ma, a on­da ga za­le­pio za kar­ton
osta­vqa­ju­}i iz­me­|u dva de­la sli­ke „zev“ ko­ji je i sam na­sli­kan na
istom kar­to­nu u vi­du ne­ko­li­ko tra­ka.
Po­sto­ji li E. u Ba­var­skoj? Kle ra­di­je ne bi to da nam ka­`e:
pej­za` (zna­ci ko­ji ~i­ne pej­za`) ne­da­le­ko od, jed­no­stav­no, slo­va
„E“: ono nas ne upu­}u­je na na­ziv se­o­ce­ta, i ne zna­~i ni­{ta sem
ono­ga {to ve} je­ste, ozna­~a­va slo­vo „E“. Ov­de }e se ra­di­ti o jed­no­
stav­nom he­te­ro­ge­nom upu­}i­va­wu na ne­{to, upu­}i­va­wu na pej­za` i
na jed­no slo­vo. To kod Klea ni­je ret­kost: Ze­le­no „Iks“ go­re le­vo,
Mi­ni­ja­tu­ra sa jed­nim E, Vi­la R.
Ali za­{to u Ba­var­skoj? [ta tu (u Ba­var­skoj) ra­di slo­vo E, i
za­{to uop­{te E. (sa ta~­kom) u na­slo­vu i na sli­ci, sa ta~­kom ko­ja
nam uka­zu­je da E igra ulo­gu ne sa­mo obi~­nog slo­va ne­go ini­ci­ja­la,
pr­vog slo­va jed­ne re­~i ko­me su osta­la slo­va pod­re­|e­na.
E. (grad ili se­o­ce E.) – mo­`da je­ste ta­ko, ali ni­je si­gur­no –
po­sto­ji iz­mi­{qe­ni Park ne­da­le­ko od L(ucer­na), a na­slov je pri­
do­dat na­knad­no.
„Tre­ba zna­ti da Kle ni­je imao una­pred osmi­{qe­nu ide­ju o
na­slo­vu ka­da je po­~i­wao da ra­di. Ot­pri­li­ke jed­nom me­se~­no, on
bi sta­vio na go­mi­lu sva ostva­re­na de­la ka­ko bi ih „kr­stio“. Tek
ta­da im je da­vao na­slo­ve.“4
„U is­toj onoj me­ri u ko­joj se jed­no de­lo gu­{i, na naj­jed­no­stav­
ni­ji na­~in do­la­zi do aso­ci­ja­ci­ja na ide­je ko­je su na we­ga na­ka­
le­mqe­ne, pri­pre­ma­ju­}i se da igra­ju ulo­gu de­mo­na fi­gu­ra­tiv­ne
in­ter­pre­ta­ci­je.“5
„Smi­sao je... su­pro­tan“6
146
2 - Pre­vod pre­uz­ et iz: Mic­hel Fo­u­ca­ult, Ovo ni­je lu­la, FAC­TUM iz­da­vaš­tvo, pre­vod Du­{an
Ja­ni}, Be­o­grad, 2015.
3 - U ori­gi­na­lu E. (Nap.prev.)
4 - D. H. Kan­vaj­ler
5 - Kle
6 - Ma­lar­me
Mo­`e­mo, da­kle, E sa ta~­kom shva­ta­ti kao ne­{to {to nam na
kra­ju kra­je­va (ali ne na po­~et­ku) uka­zu­je na se­o­ce u Ba­var­skoj, za­
mi­{qe­no ili, ~ak, stvar­no, ono ko­je za­u­zi­ma cen­tral­ni deo kom­
po­zi­ci­je i ~i­ja se „fi­gu­ra“, za­ma­gqe­na zbog zi­da od cr­ve­ne bo­je,
kon­den­zu­je u tom slov­ce­tu.
Pre­va­zi­la­ze­}i gra­ni­ce me­|u mo­gu­}im zna­~e­wi­ma, na­do­me­{ta­
ju­}i, ako pre­u­zme­mo Per­sov je­zik, je­dan sim­bol jed­nom iko­nom,
je­dan lik jed­nim ru­ko­pi­som.
Je­dan sim­bol jed­nom iko­nom? ^ak ni to: je­dan frag­ment sim­
bo­la, pri­vi­|e­we, si­neg­do­hu sim­bo­la. Ini­ci­jal E. ima istu ulo­gu
kao K. u Kaf­ki­nom go­vo­ru: da di­{e kroz ci­tat, da isi­sa ja­sno­}u
iz plo­da,
da je­zgrom stvar­nog za­me­ni is­pra­zno di­sa­we ko­je nam do­no­si
je­zik,
i ko­jim,
sve­}i­ca, udi­{u­}i
za­me­wu­je sve­tlo sen­ka­ma –
U sre­di­{tu pred­sta­ve
da­kle
Na me­stu tog sre­di­{ta
(se­o­ce­ta)
do­la­zi do za­me­ne
ru­ko­pis ume­sto li­ka
gu­bi­tak ci­ta­ta
slo­vo ume­sto ce­le re­~i
I tu
ko­na~­ni uda­rac
uda­ra nas
na­slo­vom
{to je vr­hun­ska iro­ni­ja
la­`na pre­ci­znost
(iz­me­|u na­vod­ni­ka)
( u Ba­var­skoj)
ko­ja ne uspe­va da na­|e me­sto
da za­snu­je na stvar­nom
a ne pre­ci­zi­ra
ni­{ta dru­go
sa­mo da po­sto­ji od­su­stvo
ono­ga o ~e­mu se ra­di
tu ne­gde u sre­di­{tu
u Ba­var­skoj
su­de­}i po jed­nom slo­vu
frag­men­tu zna­ka
ko­ji je za­me­wen
raz­bi­jen u pa­ram­par­~ad –
2
NE­KAD DAV­NO, PO­MO­LI SE IZ SI­VI­LA NO­]I
Na­slov je mno­go du­`i. Is­pi­san je iz­nad „pri­ka­za“ (a i taj ter­
min je pod zna­kom pi­ta­wa). Kle je po­seb­nu pa­`wu po­kla­wao na­slo­
vi­ma, sig­na­tu­ri, vre­me­nu na­stan­ka: svim tim do­da­ci­ma ko­je da­nas,
s pra­vom, mo­`e­mo na­zva­ti ~i­stom ka­znom, zbog sve­ga {to no­se u
svo­jim taj­nim uglo­vi­ma: autor je otac i vr­hov­ni ga­rant, na­slov je
pr­vo­bit­ni smi­sao i ono {to vla­da, hro­no­lo­gi­ja je bur­`o­a­ski ob­
lik isto­ri­je. I za­to ma­ni­ja­kal­na pa­`wa ko­ju je Kle po­sve­}i­vao
pot­pi­sa­noj re­~i, da­va­wu na­slo­va, da­ti­ra­wu mno­go ih je po­u­zda­ni­je
raz­bi­ja­la u pa­ram­par­~ad od bi­lo ka­kve ve­{te osu­de za dog­ma­ti­zam,
147
ko­ja uop­{te ni­je bi­la `e­qe­na. [i­re­we na­slo­va, me­sto i ugla­|e­na
ka­li­gra­fi­ja re­~i (~e­ti­ri slo­va we­go­vog pre­zi­me­na ko­ja se me­|u­
sob­no gur­ka­ju), ka­ba­li­sti~­ki aspekt bro­je­va ko­ji­ma se is­ka­zu­je
da­tum na­stan­ka i broj go­di­ne o ko­joj se ra­di, na So­kra­tov na­~in
mu­dru­ju o da­tu­mu, o pot­pi­su i na­slo­vu, su­fli­ra­ju da }e do­}i do
ne­~eg sub­ver­ziv­nog, ne­~eg iro­ni~­nog (ili oni­ri~­nog) u okvi­ru
tog ~i­na za­sni­va­wa umet­no­sti: jer umet­ni~­ko de­lo bez auto­ra, bez
da­tu­ma na­stan­ka i bez svog na­slo­va je­ste ne­pod­no­{qi­vo za na­{u
kul­tu­ru.
U tom ve­om
­ a du­ga~­kom na­slo­vu, da­kle, onom ko­ji se na­la­zi iz­
nad akva­re­la, za­pra­vo se na­vo­di jed­na Kle­o­va pe­sma:
„Ne­kad dav­no / po­mo­li se iz si­vi­la no­}i / te­`e i dra­go­ce­ni­je
/ i sve u pla­me­nu / to ve­~e pro­`e­to bo­`an­skim i we­mu pre­da­to / i
sad u etru {to drh­ti od pla­vet­ni­la / ono leb­di iz­nad gle­~e­ra / i
gle­da ka mu­drim zve­zda­ma.“
A is­pod tog na­slo­va sle­di akva­rel ko­ji je iden­ti­~an. Iz­u­ze­tak
je to {to na­slov ov­de pret­ho­di pri­ka­zu (on se i da­qe na­sta­vqa, u
su­prot­no­sti sa onim ka­ko ga Kle ko­ri­sti, stal­no is­pred pri­ka­za
i ~i­ta se pre we­ga).
Jer pri­kaz je po­sao ko­ji je na­slov oba­vio, ko­ji na­slov hra­ni
svo­jim ma­te­ri­ja­lom:
Pri­kaz se sa­sto­ji od jed­nog ni­za li­ni­ja, po­de­qe­nih na bo­je­ne
kva­dra­te (na na­~in Ma­gi~­ne koc­ke), u ta su po­qa upi­sa­na slo­va,
ko­ja po­no­vo re­ci­tu­ju pe­smu, da­kle sam na­slov. Pe­sma, na­slov i
pri­kaz su jed­no te isto, kao ne­ka vr­sta le­gen­dar­ne kar­te ko­ja se,
ume­sto da ih svo­di, ma­lo-po­ma­lo na­me­}e na wi­ho­voj te­ri­to­ri­ji.
Iden­ti­tet jed­nog i dru­gog po­ni­{ta­va spo­qa­{wost pri­ka­za i ru­ko­
pi­sa i, ko­rak da­qe, ono ~e­mu je odo­bre­no da stvo­ri tu spo­qa­{wost
u isto­ri­ji op­{te uzev­{i, ko­ju, da bi­smo to po­jed­no­sta­vi­li, mo­`e­mo
na­zva­ti isto­ri­jom ka­pi­ta­li­zma – spo­qa­{wost se, da­kle, po­vi­nu­je
jed­nom od­re­|e­wu ko­je }e joj bi­ti neo­p­hod­no, „jed­noj zbr­ci li­ni­ja
ko­je su pot­pu­no zbu­wu­ju­}e.“7
Li­ni­je re­~i, u ma­woj me­ri ne­go li­ni­je slo­va. Raz­bi­ja­ju­}i re­
~i i smi­sao, slo­va ko­ja su, ov­de, na­sli­ka­na kao tan­ke cr­ne li­ni­je
ima­ju funk­ci­ju ko­ja ni­je gra­fi~­ko-lin­gvi­sti~­ka, ne­go gra­fi~­kohro­ma­ti~­ka. Wi­ho­vi ob­li­ci oivi­~a­va­ju ma­le bo­je­ne zo­ne, ras­po­red
~i­je pro­u­~a­va­we od­u­zi­ma vre­me i ba­ca ana­li­ti­~a­ra u o~aj (u glav­
nim cr­ta­ma: pr­vi sti­ho­vi na­gi­wu si­vi­lu i cr­ni­lu, dru­gi i ~e­vr­ti
po re­du stih `u­tom i cr­ve­nom, dru­ga stro­fa na­gi­we pla­vet­ni­lu
i ze­le­ni­lu: us­pi­wa­we od no­}i ka da­nu, pre­ko ve­~e­ri). Ovaj se rad
za­sni­va na gra­fi~­ko-for­mal­noj ozna­ci slo­va, a ne na ono­me na
{ta lin­gvi­sti~­ki upu­}u­ju, ma­da je to ipak pre­ne­se­no ras­po­re­dom
bo­ja. Taj hro­mat­ski po­sao ko­ji slo­vo oba­vqa ~i­ni ~i­ta­we pe­sme
148
7 – Kle
unu­tar pri­ka­za ve­o­ma te­{kim, po­go­to­vo ako je li­{i­mo na­slo­va
ko­ji je, o~i­to, pot­po­ra pri ~i­ta­wu. A iz­ve­sne li­ni­je, ko­je od­mah
ne opa­`a­mo, je­su be­le, ta~­ni­je bo­je­ne (na­~i­we­ne od kva­dra­ta bo­je,
bez li­ni­ja, bez slo­va). I u go­to­vo svim li­ni­ja­ma ko­je no­se slo­va
iz­ve­stan broj kva­dra­ta je beo, od­no­sno bo­jen raz­li­~i­tim bo­ja­ma.
Te be­le bo­je­ne sek­ci­je po­{tu­ju op­{ti ras­po­red be­li­la u ru­ko­pi­
su: na mar­gi­na­ma, iz­me­|u re­~i. Ali od­su­stvo slo­va se ne opa­`a
sme­sta, za­to {to su bo­je­ni kva­dra­ti ure­|e­ni, a tra­go­vi cr­ne ko­ji
~i­ne slo­va dis­kret­ni. Smi­sao tih re­~i je ta­ko sla­bo uo~­qiv da je
sli­kar po­no­vio slo­va VM u VMSCHA­VERT, mo­`da da bi bo­qe cen­
tri­rao bo­je­nu igru (pr­vo VM, ko­je se uop­{te ne ra­~u­na, ne od­re­|u­je
ni­ka­kvu po­de­lu bo­je­nih po­vr­{i­na: bo­ja pre­la­zi pre­ko oba slo­va
kao da ona ne po­sto­je, je­di­ni iz­uz­ e­tak je kqu~ za {i­fru). Tekst i
ono {to ni­je tekst me­|u­sob­no ko­mu­ni­ci­ra­ju i su­prot­sta­vqa­ju se,
po­to­pqe­ni u je­dan hro­ma­ti­zam ko­ji je mo}­ni­ji od wi­ho­ve sta­re,
pret­hod­ne su­prot­sta­vqe­no­sti.
Ali jed­na se tra­ka, u sre­di­ni, ot­ce­pi­la od ostat­ka sli­ke. Pe­
sma u teh­ni­ci akva­re­la je po­de­qe­na na dva de­la. I to me­|u slo­
vi­ma, jed­nim re­zom ma­ka­za iz­me­|u re­~i VMDGE­BE­VEGT i NVN
ÄTHER­LINGS, od­no­sno iz­me­|u dve stro­fe pe­sme. On­da je ta­kav
po­de­qen list pa­pi­ra na­le­pqen na dru­gi list, na onaj ko­ji no­si
na­slov, da­tum i sig­na­tu­ru. A u sre­di­ni, u „ze­vu“, na­i­la­zi­mo, kao
i na Pej­za­`u u oko­li­ni E-a, erup­ci­ju onog spo­qa, onog spo­qa {to
do­la­zi iz unu­tar­weg onog unu­tar­weg: „iz­van se­be, u se­bi, po­ne­kad
kao sop­stve­no spoq­we i sop­stve­no unu­tar­we; iz­me­|u spoq­weg i
unu­tar­weg, u~i­ni­ti da spoq­we u|e u unu­tar­we i da se skro­vi­to
ili ne­{to dru­go vra­ti na po­vr­{i­nu.8“
Ili: {ta opa­`a­mo u tom unu­tar­wem {to je za­pra­vo u{lo, usa­
|e­no je u unu­tar­we unu­tar­weg: zo­nu ko­ja se ve­o­ma raz­li­ku­je od sve­ga
osta­log. Si­vi­lo. Si­vi­lo bez ika­kve po­de­le na kva­dra­te, po­sre­bre­
no, rav­no­du­{no. I da bu­de­mo pre­ci­zni: na­me­}e nam se uti­sak da je
to si­vi­lo no­}i. Ono isto si­vi­lo o ko­me je re~ u pr­vom sti­hu pe­sme,
u pr­va dva re­da na akva­re­lu. Iz we­ga se po­ma­qa sve osta­lo: pe­sma,
na­slov, sli­ka. Spoq­we ni­je sa­mo unu­tar­we unu­tar­weg, sre­di­{te
umet­ni~­kog de­la. Ono je ta­ko­|e i iz­vor iz ko­ga se po­ma­qa de­lo.
Ta­ko da je {e­ma ko­ja po­sto­ji na Pej­za­`u u oko­li­ni E-a (u Ba­
var­skoj) iz­o­kre­nu­ta. Ta­mo jed­na iko­na uokru­`a­va frag­ment sim­
bo­la, ali i jed­nu kom­bi­na­ci­ju iko­ne-sim­bo­la po­de­qe­nu na frag­
men­te, pre­se­~e­nu na dva de­la, to je je­dan i dru­gi deo unu­tar­weg onog
unu­tar­weg, kar­ton na pa­pi­ru, pod­lo­ga na pod­lo­zi. A ov­de: ne­{to
{to li­~i na sim­bo­le, oko ne­~e­ga {to de­lu­je kao da je­ste iko­na
(sam pri­kaz si­vi­la no­}i). Ta­mo, u sre­di­{tu pri­ka­za, dve ra­ne,
dva stra­na te­la, slo­vo i ono spo­qa­{we, bo­dqa i stre­la uto­nu­la
8 – De­ri­da
149
u tki­vo sli­ke. A ov­de, na pr­vi po­gled, kao da se us­po­sta­vqa red, u
sre­di­{tu pri­ka­za, oko slo­va. Ali sim­bo­li~­ki (gra­fi~­ko-lin­gvi­
sti~­ki) op­seg ni­je ni sim­bol ni op­seg. A iko­ni~­ko unu­tar­we ni­je
ni unu­tar­we, a ni iko­na: sa­mo erup­ci­ja ko­ja do­la­zi spo­qa. I tu ne
po­sto­ji si­vi­lo no­}i, ne­go be­li­na iz­me­|u dve stro­fe (obe­le­`e­na u
na­slo­vu sa dve ko­se tra­ke). Ili pre: sam pri­kaz si­vi­la no­}i je­
ste „pro­stor ko­ji izo­lu­je te stro­fe“9 i erup­ci­ja od spo­qa. Si­vi­lo
spoq­no-unu­tar­weg (si­vi­lo no­}i) od­re­|u­je sli­ku-pe­smu kao ne­{to
{to se po­ma­qa iz sop­stve­ne sre­di­{we pra­zni­ne.
Iz­nad na­slo­va is­pi­sa­nog iz­nad sli­ke, odvo­jen od we­ga jed­nom
li­ni­jom, na­la­zi se dru­gi na­slov, mno­go kra­}i i ve} iz­ble­deo, naj­
ve­ro­vat­ni­je na­pi­san olov­kom: Bahn – put, or­bi­ta, tr­ka. ^i­ja tr­ka,
ili tr­ka u ~e­mu? [ta je to {to se po­ma­qa iz si­vi­la no­}i? O ~e­mu
se ra­di u pe­smi? Bez sum­we o sun­cu. Sve re­~i iz pe­sme vo­de nas
tom za­kqu~­ku. Ali to ni­je ime­no­va­no: re­~e­ni­ca je, kao u ne­kim
ki­ne­skim pe­sma­ma, bez su­bjek­ta i bez gla­sa. Pri­kaz sun­ca nam se
na­me­}e i ga­si. Kao slo­va i li­ko­vi, ru­ko­pis i sli­kar­stvo, spoq­
we i unu­tar­we. Ne­sta­nak sun­ca kao vr­hun­skog ori­jen­ti­ra. Ni­{ta
ne­}e bi­ti na me­stu osim me­sta sa­mog. U su­{ti­ni, sve ne­sta­je, sve
se me­{a, i pro­na­la­zi se­be u tom ne­stan­ku. „Sli­ka­we i pi­sa­we je­su
po svo­joj su­{ti­ni iden­ti~­ni.“10
@AN-KLOD LE­BEN­[TAJN je je­dan od naj­po­zna­ti­jih fran­cu­
skih te­o­re­ti­~a­ra umet­no­sti, ese­ji­sta, pe­snik, po­~a­sni pro­fe­sor na
Sor­bo­ni. Pri­pad­nik je sta­ri­je ge­ne­ra­ci­je isto­ri­~a­ra umet­no­sti, ~e­sto
po­mi­wan kao pr­vi struk­tu­ra­li­sta, ili tvo­rac struk­tu­ra­li­zma. U sam
na­~in go­vo­ra o umet­no­sti uno­si no­vi­ne, ba­lan­si­ra­ju­}i ne­gde na gra­
ni­ci iz­me­|u kwi­`ev­no­sti, fi­lo­zo­fi­je i stru~­nog na­u~­nog dis­kur­sa.
We­go­va pre­da­va­wa iz osam­de­se­tih go­di­na pro­{log ve­ka, ko­ja se po
po­se­}e­no­sti i po­pu­lar­no­sti mo­gu me­ri­ti sa­mo sa na­stu­pi­ma Ibe­ra
Da­mi­{a, uti­ca­la su na for­mi­ra­we ce­le jed­ne ge­ne­ra­ci­je mla­dih pro­
u­~a­va­la­ca svih gra­na hu­ma­ni­sti~­kih na­u­ka. Le­ben­{tajn se ve} ve­o­ma
ra­no u svo­joj ka­ri­je­ri opre­de­lio za ru­{e­we ta­bua, na­pa­dao je mu­ze­je
i usta­no­ve kul­tu­re kao me­sta gde se od­vi­ja va­lo­ri­za­ci­ja i se­lek­ci­ja
umet­ni~­kih de­la, i to sa­svim neo­sno­va­no, pro­iz­voq­no i u skla­du sa
ose­}a­wi­ma ku­sto­sa. I on je sma­trao da nam umet­nost pri­pa­da, ali da
nam je na naj­o­krut­ni­ji na­~in sva­ko­dnev­no od­u­zi­ma­ju. Pi­sao je, u svom
po­zna­tom re­la­tiv­no ra­nom tek­stu Pro­stor umet­no­sti11, ko­ji je, s
vre­me­nom, pre­ra­stao u ne­ku vr­stu an­ti­mu­ze­al­ske Bi­bli­je, da su mu­
ze­ji, na­`a­lost, jo{ uvek na­me­we­ni sred­woj kla­si, a da su svi osta­li
is­kqu­~e­ni iz kon­zu­ma­ci­je onog de­li­}a sve­ta {to je iz­vi­rio iz mu­zej­
skih de­poa, ka­ko bi bio iz­lo­`en. Le­ben­{tajn je po­znat kao ma­e­stro
mo­der­nog ~i­ta­wa umet­ni~­kih de­la, kao {to }e­mo se i uve­ri­ti ~i­ta­ju­}i
tekst o na­slo­vi­ma Kle­o­vih akva­re­la.
Alek­san­dra Gru­bor
150
9 – Ma­lar­me
10 – Kle
11 – Ob­ja­vqe­no u ~a­so­pi­su Isto­ri­ja umet­no­sti, gla­si­lu Dru­{tva isto­ri­~a­ra umet­no­sti Sr­bi­
je, br.1–2, ok­to­bar 2002, Be­o­grad (pre­vod A. G.) (Nap. prev.)
DO PO­SLED­WEG DA­HA
MIR­JA­NA VUK­MI­RO­VI]
(MAR­TIN­CI, SREM, 1936 – BE­OG
­ RAD, 2015)
Po­sled­wi put sam je vi­de­la ne­ko­li­ko da­na pre ne­go {to je
umr­la, na Saj­mu kwi­ga. Hte­la je da joj po­mog­nem da na­|e jed­nog iz­
da­va­~a, ali smo se iz­gu­bi­le u sa­jam­skom me­te­`u.
Ret­ko smo se vi­|a­le. Po­ne­kad smo du­go raz­go­va­ra­le te­le­fo­
nom. Bi­lo je i jed­no vre­me kad smo se dru­`i­le, po­ro­di~­no, da­kle
i vi­|a­le ~e­{}e. Iz tog vre­me­na po­ti­~e i zgo­da zbog ko­je sam je
za­dir­ki­va­la go­di­na­ma: Mir­ja­na, Sre­mi­ca, su­pru­ga ko­ja je re­dov­
no ku­va­la ru­~ak, maj­ka ko­ja se pu­nih ~e­tr­na­est go­di­na po­sve­ti­la
is­kqu­~i­vo po­di­za­wu si­na, pre­da­na po­ro­di­ci to­li­ko da je svo­je
pa­pi­re pre­me­{ta­la po ce­lom sta­nu ka­ko ni­ko­me ne bi sme­ta­la
(na wu sam mi­sli­la kad sam u svo­joj kwi­zi pi­sa­la o rad­noj so­bi:
„Vi­de­la sam pre­div­ne rad­ne pro­sto­re svo­jih ko­le­ga, ali znam i one
ko­ji svo­je kwi­ge, ma­{i­nu i pa­pi­re vu­ku po ce­lom sta­nu, kao ma~­ka
ma­~i­}e, ne bi li ugra­bi­li ne­ko mir­no me­sto za se­be. To su oni ko­ji
ima­ju po­ro­di­cu, i ma­li, u naj­bo­qem slu­~a­ju ne­do­voq­no ve­lik stan.
Znam za ne­ke ko­ji i u ta­kvim uslo­vi­ma ra­de ne­ve­ro­vat­no mno­go, i do­
bro.“) – da­kle, ta i ta­kva Mir­ja­na je, kad sam joj jed­nom bi­la u po­se­ti
s mu­`em i }er­kom, re­{i­la da nas po­~a­sti pa­la­~in­ka­ma. Po­~e­la je
ti­me {to je s vr­ha ku­hiw­skog ele­men­ta ski­nu­la ku­hiw­sku va­gu, da
iz­me­ri po­treb­ne sa­stoj­ke, to jest bra­{no. Ja pa­la­~in­ke pra­vim „od
ra­me­na“ i uvek is­pad­nu do­bre, pa me je to­li­ka we­na pre­ci­znost za­
pre­pa­sti­la. Po­ma­lo se qu­ti­la na me­ne kad god bih je pod­se­ti­la na
to, ali bi­la sam zla i ni­sam pro­pu­{ta­la ni­jed­nu pri­li­ku.
Wen na­~in pra­vqe­wa pa­la­~in­ki go­vo­ri o we­nom pri­stu­pu sva­
kom no­vo­pri­mqe­nom za­dat­ku, i onom ko­ji je pret­hod­no bio ura­|en
mno­go pu­ta, a pre­vod sva­kog no­vog de­la je od ta­kvih: ni­{ta se ne pod­
ra­zu­me­va, ni­{ta se ne ra­di od­ok
­ a, sve­mu se pri­stu­pa kao da je pr­vi
put, sa­ve­sno, pre­ci­zno, otvo­re­nih o~i­ju. Da sve bu­de ta~­no, u gram.
Pa ta­ko (ne u gram ta~­no), re­ci­mo, sto {e­zde­set pu­ta. U elek­
tron­skom ka­ta­lo­gu Na­rod­ne bi­bli­o­te­ke pod we­nim ime­nom su 182
od­red­ni­ce. Ima tu i po­no­vqe­nih iz­da­wa, za­to sam sma­wi­la broj. I
ova­ko je pre­vi­{e za na­bra­ja­we.
151
152
Po­ku­{a­}u da sa­`mem. Na pr­vo me­sto bih sta­vi­la we­ne pre­vo­de
de­la Si­mon de Bo­vo­ar (~i­je je ime upor­no pi­sa­la kao Si­mo­na), go­to­vo
svih we­nih de­la: Uspo­me­ne le­po vas­pi­ta­ne de­voj­ke, Naj­bo­qe go­di­
ne, Dru­gi pol, Mo} stva­ri, Svo­|e­we ra­~u­na, Sta­rost, Ve­o­ma bla­ga
smrt... Odav­no ih ne­ma u pro­da­ji, a i u bi­bli­ot­ e­ka­ma ih je sve ma­we,
a ne­ma vi­{e ni Mir­ja­ne da ube­di ne­kog iz­da­va­~a da po­no­vi iz­da­wa...
U to­me je, ina­~e, bi­la pri­li~­no upor­na, a po­ne­kad i uspe­{na.
Da se vra­tim de­li­ma ko­ja je pre­ve­la. Is­ta­kla bih i Mar­se­la
Pa­wo­la, bio joj je vr­lo drag: Za­mak mo­je maj­ke, Vre­me taj­ni, Sla­
va mo­ga oca. Pa ro­man Lu­ja Per­goa Rat dug­mi­}a, ko­ji je do­`i­veo
ne­ko­li­ko iz­da­wa. Od ma­lo­broj­nih na­gra­da ko­je je do­bi­la, dve su
za pre­vo­de pro­ze Ble­za San­dra­ra: za Ma­le cr­na~­ke pri­~e za de­cu
be­la­ca na­gra­|e­na je 1992. Na­gra­dom „Ser­gi­je Sla­sti­kov“, ko­ja se
ne­kad do­de­qi­va­la za naj­bo­qi pre­vod kwi­`ev­nog de­la za de­cu i
omla­di­nu, a BIGZ-ovom na­gra­dom za pre­vod Isti­ni­tih pri­~a,
1995. Pre­ve­la je i dva ro­ma­na @-M. Gi­sta­va le Kle­zi­oa (Tra­ga­lac
za zla­tom i Pu­sti­wa), je­dan Fran­so­az Sa­gan (Ne­po­mi~­na olu­ja),
kao i vi­{e ro­ma­na ma­we po­zna­tih i kod nas uglav­nom za­ne­ma­re­
nih fran­cu­skih auto­ra.
Ne mo­gu da pre­|em na ne­ku dru­gu oblast a da ne po­me­nem Sar­
tra. Sar­tr ni­je bio ni­ma­lo ne­va­`an u we­nom ra­du: Mir­ja­na je
bi­la stu­dent pr­ve ge­ne­ra­ci­je Ka­te­dre za svet­sku kwi­`ev­nost, a
s te­mom „Pro­blem slo­bo­de u kwi­`ev­nom de­lu @an-Po­la Sar­tra“
ma­gi­stri­ra­la je na Uni­ver­zi­te­tu u Be­og­ ra­du. Pre­ve­la je Sar­tro­vo
Raz­mi­{qa­we o je­vrej­skom pi­ta­wu i we­gov naj­bo­qi ro­man, Mu~­
ni­nu. Si­gur­na sam da je ta~­no zna­la {ta ka­`e kad je tvr­di­la da je
ona, to jest Si­mon de Bo­vo­ar, bo­qi pi­sac od we­ga, Sar­tra.
A ne mo­gu da pre­sko­~im ni Eg­zi­pe­ri­je­vog Ma­log prin­ca. Mno­
go iz­da­wa, pot­pi­sa­nih i pla­gi­ra­nih. Na pla­gi­ja­te svog pre­vo­da
bi­la je po­seb­no ose­tqi­va i stal­no ih je vre­ba­la. Kad nam ne­{to
ta­ko pri­ra­ste za sr­ce kao woj ta kwi­ga i taj wen pre­vod, te­{ko
pri­hva­ta­mo kad se i ne­ko dru­gi la­ti pre­vo­|e­wa te ne pre­vi­{e
slo­`e­ne kwi­ge...
Si­lom pri­li­ka (od­u­vek je bi­la sa­mo­stal­ni umet­nik), u we­nu
pre­vo­di­la~­ku ra­di­o­ni­cu sti­za­la su i de­la iz hu­ma­ni­sti­ke, ni­ma­
lo jed­no­stav­na. Po­mi­wem dva de­la svet­ski zna­~aj­nog {vaj­car­skog
psi­ho­lo­ga i fi­lo­zo­fa @a­na Pi­ja­`ea: Mu­dro­sti i za­blu­de fi­lo­
zo­fi­je i Psi­ho­lo­gi­ja in­te­li­gen­ci­je. I bez­broj ~la­na­ka ra­znih
auto­ra u ra­znim ~a­so­pi­si­ma.
Po mom mi­{qe­wu, Mir­ja­na je naj­ja­~a bi­la u pre­vo­|e­wu po­
e­zi­je, i da je bi­lo sre­}e, sa­mo bi to ra­di­la. I sa­ma pe­snik – i to
ka­kav! ali, ka­ko je jed­nom re­kla, pe­sme je pi­sa­la „sa­mo kad ba{
mo­ra“ – ne­se­bi~­no je da­va­la se­be pe­sni­ci­ma ko­je je pre­vo­di­la: Gi­
jo­mu Apo­li­ne­ru, Bel­gi­jan­ki Li­li­jan Vu­ters, Ma­ri­ni Cve­ta­je­voj,
Ale­nu Bo­skeu, Ivu Bon­foa i, po­no­vo, Ble­zu San­dra­ru. Za pre­vod
we­go­ve po­e­zi­je Iz ce­log sve­ta u sr­ce sve­ta do­bi­la je 1990. Na­
gra­du „Mi­lo{ \u­ri}“. (Uz Na­gra­du za `i­vot­no de­lo Udru­`e­wa
kwi­`ev­nih pre­vo­di­la­ca Sr­bi­je, 2003, spi­sku we­nih na­gra­da se
vi­{e ne­ma {ta do­da­ti.)
Po­sled­wi wen pod­vig, ve­lik ali u jav­no­sti pri­li~­no ne­za­pa­
`en, je­ste An­to­lo­gi­ja fran­cu­ske po­e­zi­je dva­de­se­tog ve­ka, ob­ja­
vqe­na 2011. Mir­ja­na je bi­la ne sa­mo pre­vo­di­lac ne­go i pri­re­|i­va~
ce­le an­to­lo­gi­je. Go­di­na­ma je ra­di­la na woj.
O, da, Mir­ja­na Vuk­mi­ro­vi} kao pe­snik. Ne­za­slu­`e­no skraj­
nu­ta, re­kla bih. Ma­lo je osta­lo iza we, ako se u za­o­stav­{ti­ni ne
pro­na­|e ne­{to no­vo: Obla­ko­der, Ju­`ni zid, U ovom sve­tu ka­kvomta­kvom, So­ne­ti za gu­bit­ni­ka i dru­ge pe­sme i Ku­}a zi­da­na od
kro­va. U po­sled­wih go­di­nu-dve ukqu­~i­la se u Fej­sbuk i na we­mu
svo­jim pri­ja­te­qi­ma po­kla­wa­la od­lom­ke iz svo­jih pred­go­vo­ra (da,
i to je ra­di­la uz de­la ko­ja je pre­vo­di­la, te­meq­no), pro­znih pre­vo­da
i pe­sme, naj­vi­{e iz po­sled­we po­me­nu­te zbir­ke.
I on­da po­mi­sli{ da }e jed­no tvo­je oko ba{ tu osta­ti,
upr­kos br­zi­ni ka­zaq­ki, da­nu {to se ne­u­mit­no kra­ti,
sve­tu ko­jeg hva­ta tre­ma.
I po­`e­li{ da se sve osta­lo {to pre iz­bri­{e,
da sa­mo pla­nin­ski ve­tar, ~ist i hi­tar, jo{ di­{e,
a da te­be vi­{e ne­ma.
(Iz Je­da­na­e­stog so­ne­ta za gu­bit­ni­ka)
Ta­ko u pe­smi. A kad sam iz­da­va­~u kog je tra­`i­la na Saj­mu re­kla
da je umr­la, ras­tu­`io se: „Da, na­{la me je. Ima­li smo pla­no­ve.“
Je­le­na Sta­ki}
153
IS­PU­WE­NA ME­RA
JO­VAN JA­NI­]I­JE­VI],
(1936–2015)
@i­vo­to­pis na­{eg ne­dav­no pre­mi­nu­log ko­le­ge i pri­ja­te­qa Jo­
va­na Ja­ni­}i­je­vi­}a pred­sta­vqa sli­ku jed­nog uspe­{nog i pot­pu­no
ostva­re­nog `i­vo­ta, u ko­jem se, na re­dak na­~in, sklad­no sje­di­wu­ju
li~­ni, pri­vat­ni, i jav­ni, pro­fe­si­o­nal­ni `i­vot.
Za we­ga bi se mo­glo re­}i da se, u je­din­stve­nom kon­cep­tu, na
pot­pun na­~in ba­vio je­zi­kom kao op­{tom te­mom u svim we­go­vim do­
stup­nim vi­do­vi­ma: bio je zna­lac vi­{e je­zi­ka, pri­qe­`an ~i­ta­lac,
pre­vo­di­lac po­e­zi­je, pro­ze i hu­ma­ni­sti­ke sa ru­skog, ne­ma~­kog i
ma­ke­don­skog, bio je autor kwi­ga i stu­di­ja ko­je su raz­vi­ja­le te­o­ri­
ju, isto­ri­ju i kri­ti­ku kwi­`ev­no­sti i pre­vo­di­la­{tva kao i {i­re
okvi­re hu­ma­ni­sti~­kih di­sci­pli­na, bio je lin­gvi­sta, stra­stve­ni
bi­bli­og­ raf, bio je ured­nik i iz­da­va~, ko­mu­ni­ka­tor i jav­ni pre­
ga­lac na po­qu kul­tu­re pi­sa­ne re­~i. Tim pu­tem su ga, osim li~­nih
sklo­no­sti, usme­ri­la i pr­va zna­wa ove vr­ste ste­~e­na na Ka­te­dri
za op­{tu kwi­`ev­nost Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du, i u In­
sti­tu­tu za te­o­ri­ju kwi­`ev­no­sti i umet­no­sti.
154
Re­klo bi se da su ga, kao sa­mo­stal­nog auto­ra, we­gov si­ste­ma­
ti­~an ana­li­ti­~an na­u~­ni duh i we­go­va ne­u­mo­qi­va vred­no­}a vi­{e
usme­ra­va­li ka te­o­rij­skom raz­mi­{qa­wu, iz ~e­ga su pro­is­te­kle
kwi­ge i stu­di­je ko­je se od­no­se, na pri­mer, na po­qe an­tro­po­lo­gi­je
(U zna­ku Mo­lo­ha, an­tro­po­lo­{ki ogled o `r­tvo­va­wu; Kul­tur­na ri­
zni­ca Sr­bi­je; Dra` oko­li­{e­wa. An­tro­po­lo­{ki ogle­di o slo­ven­
skoj an­ti­te­zi, u pri­pre­mi obim­na stu­di­ja o ma­ska­ma, Ja­nu­so­va dva
li­ca), na po­qe dru­{tve­nih na­u­ka (Sr­bi­ja iz­me­|u Is­to­ka i Za­pa­da,
Kwi­ga i ~i­ta­we u Ju­go­sla­vi­ji sa Mi­lo­{em Ne­ma­wi­}em), na po­qe
te­o­ri­je i kri­ti­ke kwi­`ev­no­sti (Me­tod i do­met. Kwi­`ev­nost,
psi­ho­lo­gi­ja, an­tro­po­lo­gi­ja; Ogle­di i ne­do­gle­di. Kwi­`ev­nost,
an­tro­po­lo­gi­ja, kul­tu­ra; Sen­ti­men­ta­li­zam, pred­ro­man­ti­zam
i ro­man­ti­zam), naj­zad, na po­qe te­o­ri­je pre­vo­|e­wa (Kwi­`ev­ni
pre­vod i pre­vod­na kwi­`ev­nost; Ulo­ga pre­vod­ne kwi­`ev­no­sti u
raz­vit­ku na­ci­o­nal­ne kwi­`ev­no­sti; Da li je mo­gu}­na te­o­ri­ja
pre­vo­|e­wa; Pre­vo­|e­we kao eks­pe­ri­men­tal­ni me­tod pro­u­~a­va­wa
kwi­`ev­no­sti; Mi­sao o pre­vo­|e­wu u Ju­go­sla­vi­ji od 1945. do da­
nas; Pre­vo­|e­we ju­go­slo­ven­ske kwi­`ev­no­sti u ino­stran­stvu od
1945. do 1980, Ne­do­um
­ i­ce eks­pe­ri­men­tal­nog pre­vo­|e­wa). Van ovog
okvi­ra osta­le su de­se­ti­ne na­pi­sa, pri­ka­za, kri­ti­ka u li­sto­vi­ma
i ~a­so­pi­si­ma ko­ji se od­no­se na kwi­`ev­ne te­me.
Pre­vo­di­la~­ki pro­fil Jo­va­na Ja­ni­}i­je­vi­}a, za raz­li­ku od
onog autor­skog, ni­je u to­li­koj me­ri okre­nut te­o­rij­skoj mi­sli. Ra­do
je pre­vo­dio po­e­zi­ju (Tjut­~ev, Fet, Ge­te, Qer­mon­tov, Ne­del­kov­ski,
Ah­ma­to­va, Pu­{kin, [i­ler), le­pu kwi­`ev­nost, i to ro­ma­ne i pri­
po­vet­ke (Ten­dr­ja­kov, Za da­nom ko­ji pro­ti­~e ; [nic­ler, No­ve­la
o snu, u ve­li­kom obi­mu pri­po­vet­ke ^e­ho­va), da bi se ipak u ve­}em
za­ma­hu okre­nuo se­bi bli­skim te­or
­ ij­skim te­ma­ma u ve­zi sa kwi­`ev­
no­{}u i pre­vo­di­la­{tvom (Lav Vi­got­ski, Psi­ho­lo­gi­ja umet­no­sti;
isti autor, Mi­{qe­we i go­vor; Vla­di­mir Prop, Mor­fo­lo­gi­ja baj­
ke; Me­le­tin­ski, Po­e­ti­ka mi­ta; isti autor, Se­man­ti­ka mit­skog
si­`ea i si­ste­ma, Frojd, Pe­snik i fan­ta­zi­ra­we, itd.). I ov­de su
van okvi­ra osta­le de­se­ti­ne na­pi­sa, pri­ka­za i kri­ti­ka ve­za­nih za
srod­ne te­me ko­je su ob­ja­vqe­ne po no­vi­na­ma i ~a­so­pi­si­ma ili iz­
re­~e­ne na jav­nim tri­bi­na­ma.
Kao za­kle­ti bi­bli­o­fil i bi­bli­o­graf, po­sle iz­ve­snog vre­
me­na pro­ve­de­nog u Bi­bli­ot­ e­ci gra­da Be­o­gra­da i dva­na­est go­di­na
stru~­nog ra­da u Ju­go­slo­ven­skom bi­bli­o­graf­skom in­sti­tu­tu, Ja­ni-­
}i­je­vi} je vo­leo da smi­{qa naj­bo­qe na­~i­ne o~u­va­wa kwi­ga i wi­
ho­vog si­ste­ma­ti~­nog sre­|i­va­wa i op­ti­mal­nog ko­ri­{}e­wa. Kao i
uvek, tom po­slu je pri­la­zio te­or
­ e­ti~­no, i ta­ko za so­bom osta­vio
tek­sto­ve Cen­tral­na ka­ta­lo­gi­za­ci­ja i je­din­stve­na ka­ta­lo­{ka
ob­ra­da; Bi­bli­o­graf­ska de­lat­nost Ju­go­slo­ven­skog bi­bli­og­ raf­skog
in­sti­tu­ta; Ra­ci­o­nal­na or­ga­ni­za­ci­ja bi­bli­o­te­ka; Bi­bli­o­gra­
fi­ja pre­vod­ne kwi­`ev­no­sti u Ju­go­sla­vi­ji u ~a­so­pi­su Mo­sto­vi
(1970–1978), kao i per­so­nal­ne bi­bli­o­gra­fi­je pre­vo­da na­{ih pi­
sa­ca na stra­ne je­zi­ke (An­dri}), od­no­sno stra­nih pi­sa­ca na srp­ski
(Je­se­win, Bo­dler, Apo­li­ner, Sand­berg, Ara­gon, Blok, Un­ga­re­ti,
Pa­und, Haj­ne, Pre­ver, Eli­ot, Jejts, Rem­bo, Qer­mon­tov, Mon­ta­le,
Igo), {to pred­sta­vqa pra­vi rud­nik dra­go­ce­nih po­da­ta­ka za sve
pro­u­~a­va­o­ce pre­vod­ne kwi­`ev­no­sti kod nas.
Kao in­te­lek­tu­a­lac sa sve­{}u o po­tre­bi i oba­ve­zi po­zi­tiv­nog
jav­nog de­lo­va­wa u kul­tu­ri, Ja­ni­}i­je­vi} je bio ve­li­ki ko­mu­ni­ka­
tor, ko­ji je ko­ri­stio mno­ge po­sto­je­}e for­mal­ne mo­gu}­no­sti (usta­
no­ve, or­ga­ni­za­ci­je, me­di­je) kroz ko­je se ta­kvo po­zi­tiv­no de­lo­va­we
na po­qu jav­ne kul­tu­re mo­glo ostva­ri­ti. Sa­ra­|i­vao je sa no­vi­na­ma,
~a­so­pi­si­ma, ra­dio-sta­ni­ca­ma, TV ka­na­li­ma, tri­bin­skim pro­gra­
155
mi­ma, srod­nim dru­{tvi­ma u Be­o­gra­du, Sr­bi­ji i Ju­go­sla­vi­ji, su­
de­lo­vao u svim pre­vo­di­la~­kim sku­po­vi­ma i ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma u
ze­mqi (od Ble­da pre­ko Za­gre­ba do Te­to­va), ali i{ao i van gra­ni­ca
i sa­ra­|i­vao sa ino­stra­nim ~a­so­pi­si­ma i pre­vo­di­la~­kim or­ga­ni­za­
ci­ja­ma, pre sve­ga FIT-om, od­la­ze­}i na mno­ge re­le­vant­ne stru~­ne
sku­po­ve (Ma­striht, Prag, Be~, Pe­{ta, Mon­tre­al, Mo­skva). Mo­`da
bi se u ovaj ko­mu­ni­ka­ci­o­ni okvir mo­gla sme­sti­ti jo{ jed­na we­go­va
for­ma op­{te­wa, na­i­me, we­go­va ured­ni~­ka i iz­da­va~­ka de­lat­nost
u ku­}a­ma Va­jat, Del­ta press i Idea.
Ali naj­ve­}i deo svog kul­tur­nog ak­ti­vi­zma Ja­ni­}i­je­vi} je
ostva­rio kroz te­la i de­lat­no­sti svog ma­ti~­nog Udru­`e­wa kwi­
`ev­nih pre­vo­di­la­ca Sr­bi­je. U vi­{e man­da­ta bio je ~lan ra­znih
fo­ru­ma, od­bo­ra, ko­mi­si­ja i `i­ri­ja u okvi­ru Udru­`e­wa, a we­gov
pred­sed­nik bio je u raz­do­bqu 1974–1978. Le­po je re­}i da je u man­
da­tu 1976–1978. bio i pred­sed­nik Sa­ve­za dru­{ta­va i udru­`e­wa
kwi­`ev­nih pre­vo­di­la­ca Ju­go­sla­vi­je.
Naj­zna­~aj­ni­ji trag u isto­ri­ji UKPS Ja­ni­}i­je­vi} je osta­vio
kao sa­rad­nik i ured­nik ~a­so­pi­sa Mo­sto­vi, i kao or­ga­ni­za­tor i
u~e­snik Be­o­grad­skih pre­vo­di­la~­kih su­sre­ta.
156
Ko­mu­ni­ka­tor, bi­bli­o­graf i iz­da­va~ od ner­va, Ja­ni­}i­je­vi} je
de­ce­ni­je svog rad­nog ve­ka ve­zao za sud­bi­nu ~a­so­pi­sa Mo­sto­vi. Od
osni­va­wa ~a­so­pi­sa i we­go­vog pr­vog bro­ja, 1970, na­la­zio se u we­
go­vom Ure­|i­va~­kom od­bo­ru. Te­me­qi ure­|i­va~­ke po­li­ti­ke, ko­je je
Od­bor ocr­tao u svom Pro­gla­su – stra­na kwi­`ev­nost u pre­vo­du; pri­
ka­zi i kri­ti­ke; te­or
­ ij­ska raz­mi­{qa­wa o kwi­`ev­no­sti i pre­vo­di­
la­{tvu – go­di­na­ma su po­tom osta­li osnov­ni ure­|i­va~­ki obra­zac.
U istom bro­ju Ja­ni­}i­je­vi} je ob­ja­vio pre­pe­ve po­e­zi­je Tjut­~e­va i
za­po­~eo se­ri­ju bi­bli­o­graf­skih blo­ko­va o pre­vod­noj kwi­`ev­no­sti
u Ju­go­sla­vi­ji (ukup­no }e ih bi­ti 35, od 1970. do 1978).
Glav­ni ured­nik Mo­sto­va po­stao je 1984, i to ostao do 1991.
Dr­`e­}i se tra­di­ci­je, u svom ured­ni~­kom Pro­gla­su u bro­ju 57/58
iz 1984, on ka­`e:
Do­sa­da­{wih 56 bro­je­va ~a­so­pi­sa... zna­~a­jan su do­pri­nos i na­
{oj pre­vod­noj kwi­`ev­no­sti, i te­o­rij­skoj, isto­rij­skoj i kri­ti~­koj
mi­sli o pre­vo­|e­wu u Ju­go­sla­vi­ji, pa i afir­ma­ci­ji kwi­`ev­no­pre­
vo­di­la~­kog ra­da u ce­li­ni... Otu­da }e za­da­tak no­vog Ure­|i­va~­kog
od­bo­ra bi­ti isto­vre­me­no lak i te­`ak. Lak sto­ga {to }e svoj rad
za­sni­va­ti na ve} iz­gra­|e­nim ~vr­stim te­me­qi­ma; te­`ak jer }e mo­ra­
ti da se dr­`i vi­so­kih me­ri­la pret­hod­nih re­dak­ci­ja i da odr­`a­va
~a­so­pis na bar onom ni­vou ko­ji su pre­|a­{wi pre­ga­o­ci do­ma­{i­li.
To­kom svog ured­ni~­kog man­da­ta, ko­ji je tra­jao do kra­ja 1991,
Ja­ni­}i­je­vi} se ne sa­mo dr­`ao pro­gla­{e­ne ured­ni~­ke po­li­ti­ke ve}
je u sva­kom bro­ju na­sto­jao da je do­pu­ni i da­qe po­boq­{a, uvo­de­}i
no­vi­ne kao {to su {i­re­we pro­sto­ra za te­o­rij­sku mi­sao, pra­}e­we
mla­de pre­vod­ne kwi­`ev­no­sti, uvo­|e­we ru­bri­ka ^a­so­pis u go­sti­ma,
Raz­go­vor u re­dak­ci­ji, Iz pre­vo­di­la~­ke ra­di­o­ni­ce, te­mat­ski blo­
ko­vi i bro­je­vi. U sva­kom od bro­je­va glav­ni ured­nik i sam je imao
pri­log, a, u okvi­ru bi­bli­og­ raf­skog na­po­ra, u bro­ju 60 ob­ja­vio je
(u sa­rad­wi sa Du­{an­kom i Da­ni­com Ja­ni­}i­je­vi}) Bi­bli­o­gra­fi­ju
Mo­sto­va 1970–1984.
Kao ne­u­mor­ni kul­tur­ni po­sle­nik i ko­mu­ni­ka­tor, Ja­ni­}i­je­vi}
je, za svo­ga pred­sed­ni~­kog man­da­ta u UKPS, po­kre­nuo ide­ju o ve­li­kom
me­|u­na­rod­nom oku­pqa­wu pre­vo­di­la­ca u Be­og­ ra­du, i de­cem­bra 1975.
or­ga­ni­zo­vao Pr­ve be­o­grad­ske pre­vo­di­la~­ke su­sre­te (BEPS), ~i­je su
oda­bra­ne, do­voq­no uop­{te­ne te­me ma­we-vi­{e po­sta­vi­le ma­tri­cu
te­mat­skog opre­de­qi­va­wa ve­}i­ne po­to­wih sku­po­va: Pre­vod­na i na­
ci­o­nal­na kwi­`ev­nost i pro­ble­mi wi­ho­vog pro­u­~a­va­wa, Dru­{tve­ni
i stru~­ni pro­ble­mi pre­vo­di­la­{tva i Te­o­ri­ja i kri­ti­ka pre­vo­|e­wa.
Ve­li­ki uspeh sku­pa na­veo je or­ga­ni­za­to­re na od­lu­ku da Be­o­grad­ski
su­sre­ti po­sta­nu stal­na, sva­ko­go­di­{wa ma­ni­fe­sta­ci­ja.
U ve­}i­ni go­di­na ko­je su usle­di­le Ja­ni­}i­je­vi} je ostao u pred­
u­zi­mqi­voj ulo­zi or­ga­ni­za­to­ra BEPS-a, vo­di­te­qa, auto­ra za­pa­
`e­nih iz­la­ga­wa i po­dr­`a­va­o­ca stru~­no vi­so­kog ni­voa raz­go­vo­ra,
isto­vre­me­no i do­brog do­ma­}i­na ko­ji sr­da~­nom at­mos­fe­rom mno­
go­broj­nim go­sti­ma ~i­ni bo­ra­vak ugod­nim. Ve­ro­vat­no za­hva­qu­ju­}i
do­bro po­sta­vqe­nom po­~et­ku, BEPS je us­peo da tra­di­ci­ju ugled­nog
na­u~­nog sku­pa, sa do­bro oda­bra­nim te­ma­ma, smi­{qe­nom or­ga­ni­
za­ci­jom i pro­gra­mom te zna­~aj­nim u~e­sni­ci­ma o~u­va sve do da­na­
{weg da­na.
I, gle div­nog is­po­qe­wa isto­rij­ske prav­de: po­sled­we, ju­bi­
lar­ne, 40. Be­o­grad­ske me­|u­na­rod­ne su­sre­te pre­vo­di­la­ca ma­ja 2015.
otvo­rio je ko – onaj ko­ji ih je i za­po­~eo ~e­ti­ri de­ce­ni­je ra­ni­je. U
svom za­ve­{taj­nom uvod­nom obra­}a­wu, ko­je su­mi­ra vi­{e­de­ce­nij­sko
is­ku­stvo i isto­vre­me­no gle­da u bu­du}­nost, Ja­ni­}i­je­vi} ka­`e:
Otva­ra­ju­}i 5. de­cem­bra 1975. Pr­ve be­o­grad­ske pre­vo­di­la~­ke su­
sre­te, po­`e­leo sam im dug i plo­dan vek. ^e­tr­de­set go­di­na tra­ja­wa
Su­sre­ta, bez sum­we, sve­do­~i o du­gom ve­ku: do­sad, ali, ve­ru­jem, i od­sad.
O plod­no­sti sve­do­~e: broj i sa­stav u~e­sni­ka, bo­gat­stvo te­ma, ra­zno­
vr­snost for­mi ra­da (re­fe­ra­ti sa di­sku­si­jom, okru­gli sto­lo­vi, kwi­
`ev­ne ve­~e­ri, tri­bi­ne, go­sto­va­wa, obi­la­zak kul­tur­no­i­sto­rij­skih
spo­me­ni­ka), kao i ne­po­sred­ni i traj­ni od­je­ci u ze­mqi i sve­tu. To­kom
~e­tr­de­set go­di­na Su­sre­ti su po­tvr­di­li po­sto­ja­nost i pri­la­go­dqi­
vost, te ste­kli vi­sok me­|u­na­rod­ni ugled... Osta­vi­li su ne­iz­bri­siv
trag u do­ma­}oj i svet­skoj tran­sla­to­lo­gi­ji, ali i u mno­gim su­sed­nim
obla­sti­ma, od is­tra­`i­va­wa kwi­`ev­nih i kul­tur­nih ve­za do pri­me­
157
we­ne lin­gvi­sti­ke i so­ci­o­lo­gi­je kul­tu­re. Da­le­ko­se­`no za­mi­{qe­ni
i ~vr­sto ute­me­qe­ni, Be­o­grad­ski pre­vo­di­la~­ki su­sre­ti sva­ka­ko }e
i ubu­du­}e sa­~u­va­ti vi­tal­nost, na­sta­vi­ti do­bru tra­di­ci­ju i raz­vi­ti
no­ve uspe­{ne me­to­de, odr­`a­va­ti se i tra­ja­ti bez lo­mo­va i re­zo­va,
iz­di­`u­}i se iz­nad po­je­di­na~­nog i slu­`e­}i, kao i do­sad, op­{tem.
Bi­bli­o­graf, ured­nik i iz­da­va~, Ja­ni­}i­je­vi} ni­je mo­gao odo­le­
ti a da i dra­go­ce­noj gra­|i stva­ra­noj to­kom sva­ko­go­di­{weg su­sre­ta­
wa pre­vo­di­la­ca ne da stal­nu, {tam­pa­nu for­mu. Za­to je usta­no­vio
bi­bli­ot­ e­ku Pre­vod­na kwi­`ev­nost, u ko­joj je suk­ce­siv­no, go­di­nu za
go­di­nom, po naj­stro­`im pra­vi­li­ma iz­da­va~­kog po­sla, ob­ja­vqi­vao
gra­|u sa Be­o­grad­skih su­sre­ta (pr­vi tom, sa pr­vog BEPS-a 1975, iz­
i­{ao je ve} 1976). Taj ri­tam se odr­`a­vao sve dok se Ja­ni­}i­je­vi} o
we­mu sta­rao. Po­sle 1981. zbor­ni­ci su po­~e­li ka­sni­ti, iz­la­zi­ti
udvo­je­no, dok ni­su sa­svim za­sta­li. Ta­ko se do­go­di­lo da je zbor­nik sa
ra­do­vi­ma de­set za­o­sta­lih Be­o­grad­skih su­sre­ta (1987–1996) u jed­nom
to­mu ob­ja­vqen tek 2001, i to ta­ko {to se Ja­ni­}i­je­vi} po­du­hva­tio
ured­ni~­kog po­sla. Za­hva­qu­ju­}i is­toj ured­ni~­koj ru­ci, 2002. po­ja­
vio se zbor­nik ra­do­va sa ~e­ti­ri po­to­wa sku­pa (1997–2001). Po­{to
su se, po­tom, po­ja­vi­la jo{ dva zbor­ni­ka (ured­nik Bo­{ko ^o­lak
An­ti}), `a­lo­sna je ~i­we­ni­ca da se otad, {to }e re­}i po­sled­wih
de­set go­di­na, gra­|a sa Be­o­grad­skih su­sre­ta pre­vo­di­la­ca ne mo­`e
vi­{e na­}i u {tam­pa­noj for­mi (sa­mo na ka­se­ta­ma i CD).
Osta­vqa­ju­}i sa­da Ja­ni­}i­je­vi­}a i okre­}u­}i se Jo­va­nu, Jo­ci,
mo­gu re­}i da je on bio moj li~­ni vi­{e­de­ce­nij­ski pri­ja­teq i ko­
le­ga, moj ta­ko­re­}i ce­lo­`i­vot­ni sve­dok. Za­jed­no smo stu­di­ra­li
Op­{tu kwi­`ev­nost, se­de­li smo u is­toj so­bi u Cen­tru (ka­sni­je
In­sti­tu­tu) za te­o­ri­ju kwi­`ev­no­sti i umet­no­sti. Kad sam tra­`i­
la po­sao, on mi ga je na­{ao u Bi­bli­o­graf­skom in­sti­tu­tu, a ja sam
bi­la do­voq­no ne­za­hval­na da ga ne pri­hva­tim (oti­{la sam u je­dan
sin­di­kal­ni list). Na mo­joj svad­bi sa Acom Spa­si­}em Jo­van je,
uz gi­ta­ru, naj­gla­sni­je pe­vao „Be­le ru­`e, ne­`ne ru­`e”, {to mu je
bi­la omi­qe­na pe­sma. On­da smo gle­da­li ka­ko nam se ra­|a­ju de­ca i
sla­vi­li ro­|en­da­ne. On­da smo pre­vo­di­li, i ve­za­li se za Udru­`e­we
pre­vo­di­la­ca. Tu smo de­ce­ni­ja­ma, po­uz­ da­no i pri­ja­teq­ski, sa­ra­|i­
va­li na mno­gim stru~­nim i sta­le­{kim po­slo­vi­ma; pod­jed­na­ko smo
ozbiq­no shva­ta­li stva­ri. A pod­jed­na­ko smo vo­le­li i da u~e­tvo­ro,
Qu­ba i Jo­van, Aca i ja, ko­li­ma kre­ne­mo na pre­vo­di­la~­ke sku­po­ve
di­qem na­{e li­je­pe, na Bled, ^r­ni Vrh, u Te­to­vo, na Po­po­vu [ap­ku.
Bio mi je po­uz­ dan pri­ja­teq, na kog sam uvek mo­gla da se oslo­nim.
Od­la­zi moj svet. Oko me­ne du­va pro­ma­ja.
158
Mi­ro­sla­va Smi­qa­ni} Spa­si}
BRAN­KO VU­^I­]E­VI]
(1934–2016)
Prem­da se ve­}i deo da­na­{weg pro­iz­vo­|e­wa kul­tu­re slu­`i
na­vod­nim stra­te­gi­ja­ma upam­}i­va­wa i do­vo­|e­wa ra­zno­li­kih te­ma
i obla­sti u ve­zu, mo­`da je po­go­dan ogled upra­vo bi­lans stva­ra­la~­
kog `i­vo­ta kroz ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja. On i po­sta­je do­kaz za kul­tur­
ni do­pri­nos. To va­`i za mno­ge ma­e­stral­ne pre­vo­di­o­ce, li~­no­sti
ugra­|e­ne, neo­set­no i ne­na­me­tqi­vo, u pro­me­ne i tra­ja­wa u sop­stve­noj
sre­di­ni. Ve­zan za rod­ni Be­og­ rad, Bran­ko Vu­~i­}e­vi} (1934–2016)
ka­rak­ter­na je li~­nost ob­je­di­wu­ju­}ih tra­go­va svo­jih ot­kri­va­wa.
Isto ta­ko, i stra­sno pro­na­|e­nih afi­ni­te­ta i vla­sti­tih pri­stu­
pa, va­`nih ka­ko za we­go­vo se­no­vi­to, u isti mah is­traj­no de­lo­va­we
ener­get­ske sti­hi­je po­i­ma­wa slo­bo­de {to su­de­lu­je u we­go­voj za­o­
stav­{ti­ni u sre­di­ni, u re­gi­o­nu i, op­{te uzev, ju­`no­slo­ven­skoj
kul­tu­ri. U na­pi­si­ma po­me­na i se­}a­wa o od­la­sku ja­nu­a­ra 2016.
na­bra­ja­ju se film­ski sce­na­ri­ji, ese­ji­sti~­ka je­din­stve­nost or­
ga­ni­za­ci­je tek­sta, ili do­pri­nos stva­ra­la~­kom ure­|i­va­wu avan­
gard­nih ~a­so­pi­sa i kwi­ga – al­ter­na­tiv­ni ~a­so­pis „Rok“ i kwi­ga
frag­me­na­ta tek­sta pro­gla­sa i li­kov­nih pri­lo­ga Mi­xed Me­dia Bo­re
]o­si­}a kra­jem {e­zde­se­tih i na sa­mom po­~et­ku se­dam­de­se­tih go­
di­na, isto ta­ko i sa­svim iz­ne­na­da, vi­{e od dve de­ce­ni­je ka­sni­je,
ured­ni­{tvo re­dak­ci­je i ne­ko­li­ko bro­je­va ma­ga­zi­na New Mo­ment
(do le­ta 1996). Ove de­lat­no­sti za­ok
­ ru­`u­je svo­je­vr­stan li~­ni di­
zajn raz­mi­{qa­wa oko po­kret­nih sli­ka, gde su iz mla­do­sti osta­le
bra­vu­ro­zne, stra­stve­ne i je­zgro­vi­te film­ske kri­ti­ke, ta oso­be­na
Vu­~i­}e­vi­}e­va pi­sa­wa o fil­mu i `i­vqe­wu, i ka­sni­ja ko­a­u­tor­stva
za anar­hi~­na ostva­re­wa @il­ni­ka, Ma­ka­ve­je­va, ^en­gi­}a i vla­sti­ti
sce­na­ri­ji za fil­mo­ve Kar­pa Go­di­ne. Ne sa­mo od dr­`a­ve pod­vu­~e­nog
„cr­nog ta­la­sa“, iza ini­ci­ja­la B. V., ko­jim je osta­vqao mar­gi­na­li­je
pro­dor­nih za­pa­`a­wa, tra­je ak­tiv­no stva­ra­la~­ko pre­vo­di­la­{tvo
iz je­zgra we­go­vog iz­u­~a­va­wa an­gli­sti­ke na Fi­lo­lo­{kom fa­kul­te­
tu u Be­o­gra­du, {to pre­ra­sta u ak­tiv­ni punkt ko­jim se raz­ot­kri­va
so­nor­ni pra­vac raz­mi­{qa­wa i u`i­va­wa u tek­stu, u pre­no­{e­wu
i te­ma­ma. B. V. je ~e­ti­ri de­ce­ni­je ka­sni­je ste­kao i Na­gra­du Udru­
159
160
`e­wa kwi­`ev­nih pre­vo­di­la­ca Sr­bi­je za `i­vot­no de­lo svo­jih
mar­kant­nih pre­vo­da sa en­gle­skog. Na­sle­|e pre­vo­di­la~­kog ra­da
i ob­ja­vqi­va­wa sve do ula­ska u XXI vek isto­vre­me­no je i bi­lans
sa­rad­we sa svim re­le­vant­nim iz­da­va­~i­ma, kao {to su iz­da­va~­ko
pred­u­ze­}e Ju­go­sla­vi­ja, Pro­sve­ta, Srp­ska kwi­`ev­na za­dru­ga, Vuk
Ka­ra­xi}, In­sti­tut za film, Na­rod­na kwi­ga, Rad i do­sled­no i
u ve­li­kom bro­ju iz­da­wa pre­vo­da da­nas uga­sli be­o­grad­ski No­lit.
Uko­li­ko je me­tod „mon­ta­`e atrak­ci­ja“ Ser­ge­ja Aj­zen­{taj­na i sim­
bo­li~­no osve­tqe­we gra­ma­ti~­ki sna­`ne ar­ti­ku­la­ci­je, ta­da se i
pre­vo­di­la~­ke upa­di­ce ko­je }e usle­di­ti i po­kat­kad dis­kret­no, ali
ni­ka­da ma­we sna­`no u~i­ni­ti da se su­de­lo­va­we pre­vo­di­o­ca ja­vqa
u do­me­ni­ma ko­ji nas po­u­zda­no pre­no­se u svet pro­znih, na­u~­nih,
umet­ni~­kih i isto­ri­og­ raf­skih po­nu­da. U to­me, da­nas eko­no­mi~­
nom i pro­sve­ti­teq­ski pri­gu­{e­nom, okru­`e­wu tr­`i­{nog ha­o­sa, u
is­kri­vqe­nom tri­jum­fu lo­kal­nog i rav­no­du­{nog ma­ni­pu­li­sa­wa,
oda­bir pre­vo­da na srp­sko­hr­vat­ski je­zik kao ostav­{ti­na obra­
zu­je ne­za­mi­sli­vu po­vest, {to se uka­zu­je ne bez pri­mi­sli li~­nih
pre­vo­di­la~­kih opre­de­qe­wa. Ta­ko se od Mon­ta­`e atrak­ci­ja i
pre­vo­|e­wa Aj­zen­{taj­no­vih ese­ja o fil­mu, o ve­za­ma i mo­gu}­no­sti­
ma me­di­ja po­kret­ne sli­ke i okol­nog `i­vo­ta u No­li­to­vom iz­da­wu
iz 1964, kre­}u ne­pre­ki­nu­te ni­ti. Sle­di ve­li­ki broj stu­dij­skih
ogle­da za iz­da­wa In­sti­tu­ta za film i an­ga­`ma­ni za iz­da­va~­ke
ku­}e iz {e­zde­se­tih i se­dam­de­se­tih, pa sve do ra­nih de­ve­de­se­tih
go­di­na i ras­tu­re­ne SFRJ: opa­ke Neo­bi~­ne pri­~e Em­bro­u­za Bir­sa,
D. T. Su­zu­ki i Erih From i kwi­ga pre­vrat­na za li­be­ral­ni ta­las
ne­ko­li­ko ge­ne­ra­ci­ja Zen Bu­di­zam i psi­ho­a­na­li­za, Ge­za Ro­hajm i
Na­sta­nak i funk­ci­ja kul­tu­re, Mal­kolm La­ur
­ i i Is­pod vul­ka­na,
Kert Vo­ne­gat i Kla­ni­ca pet, Sil­vi­ja Plat i Sta­kle­no zvo­no, a
isto ta­ko i stu­di­je kao {to su Ru­ski umet­ni~­ki eks­pe­ri­ment
Ka­mi­le Grej, ili Zna­~e­we baj­ki Bru­na Be­tel­haj­ma.
Uz „iz­go­vor“, kao is­po­ved­ni ko­men­tar sa­mo­kri­ti­ke na mo­}i
za­na­ta je­zi~­kog pre­no­sa na kra­ju ka­pi­tal­nog ro­ma­na Vla­di­mi­ra
Na­bo­ko­va Lo­li­ta iz 1984, ni­`e se i ska­la po­red­be­nih za­pa­`a­wa
u dru­gim pre­vo­di­ma. U svim slu­~a­je­vi­ma bez ostat­ka, ~i­tqiv je
pre­vo­di­la~­ki pe­~at ovla­da­va­wa ob­la­{}u, bi­lo da se ra­di o dis­
kret­nim pri­me­ri­ma u na­po­me­na­ma stu­di­je Iko­na i se­ki­ra – kul­
tur­na isto­ri­ja Ru­si­je Xej­msa Bi­ling­to­na ili u de­o­ni­ca­ma Na­u­ke
o `i­vo­tu no­be­lov­ca imu­no­lo­gi­je Pi­te­ra Me­da­va­ra. Pre­vo­de­}i
an­glo­sak­son­sku kwi­`ev­nost od Ar­tu­ra Ko­na­na Doj­la, pre­ko Ar­tu­
ra Klar­ka do Xojs Ke­rol Outs, B. V. je is­ka­zao im­po­zant­ni pre­sek
i vla­sti­tih ~i­ta­la~­kih za­ni­ma­wa. Na do­pri­nos ne­go­va­wu je­zi­ka
tek­sta, op­sta­je i se­}a­we na ru­kom is­pi­sa­ni lajt­mo­tiv u sa­ti­ri~­nom
i stra­{nom Vo­ne­ga­to­vom ro­ma­nu Kla­ni­ca pet, tom ope­lu zdra­vog
ra­zu­ma i svih vi­do­va ra­zor­no­sti XX ve­ka po­bu­|e­nog pi­{~e­vim
za­ro­bqe­ni~­kim pri­su­stvom u stra­hot­nom bom­bar­do­va­wu Dre­zde­na
1945. Za glav­nog ju­na­ka, ne­mo}­nog da kon­tro­li­{e i svo­ju pro­{lost
ali i ot­kri­ve­nu bu­du}­nost ko­je mu se pri­po­ved­no me­{a­ju, uka­zu­je
se ob­ja­va ate­is­ ti~­kog ustroj­stva u obra­}a­wu „Sve­vi­{wem“, po­de­
snom da pre­ra­ste u mo­to de­lo­va­wa, sa­da i u iz­me­na­ma kul­tu­re i
dru­{tva kao i sa­zna­wa u na­{oj sre­di­ni, a ko­ji u pre­vo­du iz 1973,
Bran­ka Vu­~i­}e­vi­}a gla­si: „... po­daj mi smi­re­nost da pri­hva­tim
stva­ri ko­je ne mo­gu da iz­me­nim, hra­brost da iz­me­nim stva­ri ko­je
mo­gu, i mu­drost, da uvek umem da ih raz­li­ku­jem.“
Ni­ko­la [u­i­ca
161
MI­LAN ^O­LI]
(1934–2016)
162
Mi­lan ^o­li} je bio is­tak­nu­ti pre­vo­di­lac s ru­skog i ~e­{kog
je­zi­ka. Ro­|en je 1934. go­di­ne u Pra­gu. ^lan Udru­`e­wa kwi­`ev­nih
pre­vo­di­la­ca Sr­bi­je po­stao je 1964. Za so­bom je osta­vio 174 pre­vo­da
be­le­tri­sti­ke i po­zo­ri­{nih de­la. Naj­po­zna­ti­ji je kao pre­vo­di­lac
de­la Mi­ha­i­la Bul­ga­ko­va (Maj­stor i Mar­ga­ri­ta, Be­la gar­da) i
Bo­hu­mi­la Hra­ba­la (Slu­`io sam en­gle­skog kra­qa), ma­da se u we­go­
vom pre­vo­di­la~­kom opu­su na­la­zi ve­li­ki broj zna­~aj­nih de­la. Iz
ru­ske kwi­`ev­no­sti pre­veo je, po­red osta­log, Av­gust ~e­tr­na­e­ste
A. Sol­`e­wi­ci­na, Sve te­~e V. Gro­sma­na, Te­{ko je bi­ti bog bra-­
}e Stru­gac­ki, Raz­ja­pqe­ne vi­si­ne A. Zi­no­vje­va, Vu~­ji ~o­por V. Bi­
ko­va, pre­pi­sku Ril­kea, Pa­ster­na­ka i Cve­ta­je­ve, Ju­ve­nil­no mo­re
A. Pla­to­no­va, ^u­var sta­ri­na J. Dom­brov­skog, Le­gen­du o Ve­li­kom
in­kvi­zi­to­ru V. Ro­za­no­va, Sa­mo­spo­zna­ju N. Ber­|a­je­va, No­vo po­
sta­vqe­we A. Be­ka, Pre­pad na pri­ka­ze V. Ten­dr­ja­ko­va, Iver V.
Za­ru­bi­na, a iz ~e­{ke kwi­`ev­no­sti Sve le­po­te sve­ta J. Saj­fer­ta,
Smrt pre­le­pih srn­da­|a O. Pa­ve­la, Iz `i­vo­ta ~e­{kog dru­{tva
J. [kvo­rec­kog, Da­{ew­ka ili `i­vot jed­nog {te­ne­ta K. ^a­pe­ka.
Pri­re­dio je i pre­veo An­to­lo­gi­ju ~e­{kih pri­~a (2010). Pi­sao je
i pred­go­vo­re i po­go­vo­re i ob­ja­vio in­ter­vjue s po­zna­tim pi­sci­
ma (Bo­hu­mil Hra­bal, Jo­zef [kvo­rec­ki, Ta­de­u{ Ru­`e­vi~, Jo­sif
Brod­ski, Alek­san­dar Zi­no­vjev, Svja­to­slav Rih­ter, Alek­san­dar
Ku­{ner, Ivan Ver­ni{, Ju­li­jan Se­mjo­nov, Mi­ha­il Ve­ler). Bio je
po­~a­sni ~lan ~e­{kog PEN klu­ba. Se­dam­de­se­tih i osam­de­se­tih go­
di­na XX ve­ka bio je naj­ak­tiv­ni­ji me­|u oni­ma ko­ji su upo­zna­va­li
ju­go­slo­ven­sku pu­bli­ku s no­vim de­li­ma u ru­skoj kwi­`ev­no­sti. U
to vre­me je ~e­sto bo­ra­vio u So­vjet­skom Sa­ve­zu, i osta­vio je trag
u ru­skoj kul­tur­noj sre­di­ni. Ka­sni­je i u ~e­{koj, ka­da se po­~et­
kom de­ve­de­se­tih go­di­na zbog ras­pa­da Ju­go­sla­vi­je pre­se­lio u Prag.
Do­bit­nik je Na­gra­de Sa­ve­za kwi­`ev­nih pre­vo­di­la­ca Ru­ske Fe­
de­ra­ci­je 2001. za je­dan od ob­ja­vqe­nih (od ukup­no 18 raz­li­~i­tih,
do­te­ra­nih i pre­ra­|e­nih) pre­vo­da ro­ma­na „Maj­stor i Mar­ga­ri­ta“
Mi­ha­i­la Bul­ga­ko­va, kao i za an­ga­`o­va­we i u~e­stvo­va­we u ob­ja­
vqi­va­wu pr­vih na sve­tu Oda­bra­nih de­la Mi­ha­i­la Bul­ga­ko­va, u 8
to­mo­va (Udru­`e­ni iz­da­va­~i „Srp­ska kwi­`ev­na za­dru­ga“, Be­o­grad
i IRO „Na­rod­na kwi­ga“, Be­og­ rad, 1985). U we­go­vom pre­vo­du je dva
pu­ta, pr­vi put 1964. („Na­rod­na kwi­ga“) i dru­gi put 1990. go­di­ne,
ob­ja­vqen kult­ni ro­man Bo­hu­mi­la Hra­ba­la „Slu­`io sam en­gle­sko­ga
kra­qa“, za ko­ji je na­pi­sao i pred­go­vor sa na­slo­vom „Slu­`io sam
kra­qa ~e­{ke li­te­ra­tu­re“ o svom dru­`e­wu sa Hra­ba­lom, s ko­jim je
bio ve­o­ma bli­zak. Do­bit­nik je po­seb­ne Na­gra­de ^e­{ke Re­pu­bli­ke
i gra­da Br­na „Fran­ti­{ek Alek­san­der Zah“, u fe­bru­a­ru 2013. go­
di­ne, za pro­pa­gi­ra­we i pre­vo­|e­we de­la ~e­{kih auto­ra u Sr­bi­ji,
pri­re­|i­va­we, pre­vod i pi­sa­we pred­go­vo­ra za „An­to­lo­gi­ju ~e­{ke
pri­po­vet­ke“ (Grad­ska bi­bli­o­te­ka „Kar­lo Bje­lic­ki“, Som­bor 2010)
i za ja­~a­we ~e­{ko-srp­skih od­no­sa.
Po tu­`bi Do­bri­ce ]o­si­}a osu­|en je na tri me­se­ca za­tvo­ra
zbog kle­ve­te 2003. go­di­ne. Na­i­me, su­di­ja Op­{tin­skog su­da u No­vom
Sa­du Dar­ko Ta­di} osu­dio ga je zbog tek­sta ob­ja­vqe­nog u kul­tur­nom
do­dat­ku li­sta „Da­nas“ 6–7. ok­to­bra 2001. go­di­ne. U spor­nom tek­stu
^o­li} je ob­ja­vio da je na sla­vi­sti~­kom sku­pu u Sankt Pe­ter­bur­gu
po­sta­vio pi­ta­we „mo­`e li se sma­tra­ti za in­te­lek­tu­al­ca ~o­vek ko­ji
je svo­jim po­stup­ci­ma i de­lat­no­{}u iza­zvao smrt ne­ko­li­ko de­se­ti­
na hi­qa­da svo­jih ne­vi­nih su­gra­|a­na“, a za­tim „pod­vu­kao da mi­sli
na srp­skog, a ne­ka­da ju­go­slo­ven­skog pi­sca i ko­mu­ni­stu Do­bri­cu
]o­si­}a, ko­ji je, po­stav­{i srp­ski na­ci­o­na­li­sta, kao pred­sed­nik
Ju­go­sla­vi­je i ju­go­slo­ven­skih oru­`a­nih sna­ga pot­pi­sao na­re­|e­we
o gra­na­ti­ra­wu Vu­ko­va­ra“.
Pre­mi­nuo je 5. ja­nu­a­ra u Ge­ron­to­lo­{kom cen­tru u Som­bo­ru,
gde je `i­veo po­sled­wih de­set go­di­na.
Zo­ri­slav Pa­un­ko­vi}
163
AKTIVNOSTI UKPS
OKTOBAR 2015. – APRIL 2016.
No­vem­bar – U pro­sto­ri­ja­ma Udru­`e­wa kwi­`ev­nih pre­vo­di­
la­ca Sr­bi­je 23. no­vem­bra sve­~a­no je uru­~e­na Na­gra­da „Alek­san­dar
Spa­si}“ za naj­bo­qi pre­vod iz obla­sti hu­ma­ni­sti­ke u pe­ri­o­du od
2013. do 2015. go­di­ne. @i­ri za do­de­lu na­gra­de u sa­sta­vu Mi­o­drag
Mar­ko­vi}, Oli­ve­ra Dur­ba­ba, Mi­re­la Ra­do­sa­vqe­vi}, Du­brav­ka
\u­ri} i Qi­qa­na Ni­ko­li}, uz pred­stav­ni­ka Fon­da (Mi­ro­sla­va
Smi­qa­ni} Spa­si}) od­lu­~io je da po­hva­li Ta­ma­ru Val­~i} Bu­li},
za pre­vod sa fran­cu­skog za­ni­mqi­ve so­ci­o­lo­{ke stu­di­je Ro­be­ra
Mi­{am­ble­da Isto­ri­ja na­si­qa. Od kra­ja sred­weg ve­ka do da­nas,
Aka­dem­ska kwi­ga, No­vi Sad, 2015, Oqu Pe­tro­ni}, za pre­vod sa
fran­cu­skog de­la Li­sje­na Fe­vra Qu­bav sve­ta, qu­bav pro­fa­na.
Oko Hep­ta­me­ro­na, Me­di­ter­ran Pu­blis­hing, No­vi Sad, 2015, ko­je,
kroz por­tret Mar­ga­re­te Na­var­ske, vla­dar­ke i spi­sa­te­qi­ce, is­pi­
su­je isto­ri­ju sen­zi­bi­li­te­ta Fran­cu­ske u {e­sna­e­stom ve­ku, Alek­
san­dru Ko­sti}, za pre­vod sa ne­ma~­kog Ko­mu­ni­ko­lo­gi­je, iz pe­ra
jed­nog od naj­u­ti­caj­ni­jih mi­sli­la­ca te­o­ri­je me­di­ja i fi­lo­zo­fi­je
ko­mu­ni­ka­ci­je Vi­le­ma Flu­sne­ra, u iz­da­wu Fa­kul­te­ta za me­di­je i
ko­mu­ni­ka­ci­je iz Be­og­ ra­da, 2015, Mir­ja­nu Rad­mi­lo­vi}, za pre­vod
sa en­gle­skog de­la Xor­xa Or­ve­la Put za Vi­gan, so­ci­o­lo­{ke sli­
ke `i­vo­ta rad­ni­ka u ru­dar­skim obla­sti­ma En­gle­ske tri­de­se­tih
go­di­na pro­{log ve­ka, u iz­da­wu LOM-a iz Be­o­gra­da, 2015, a da se
na­gra­da za naj­bo­qi pre­vod hu­ma­ni­sti­ke u raz­do­bqu 2013–2015.
rav­no­prav­no do­de­li Sre­te­nu Sto­ja­no­vi­}u, za pre­vod sa fran­cu­
skog de­la Alek­san­dra Ko­i­rea Stu­di­je o Ga­li­le­ju, Iz­da­va~­ka kwi­
`ar­ni­ca Zo­ra­na Sto­ja­no­vi­}a, No­vi Sad, 2014, i Ra­do­{u Ko­so­vi­}u, za pre­vod sa nor­ve­{kog de­la La­{a Fr. H. Sven­se­na Fi­lo­zo­fi­ja
slo­bo­de, Ge­op
­ o­e­ti­ka, Be­og­ rad, 2013.
164
De­cem­bar – Kao i sva­ke go­di­ne, na sve­~a­noj ce­re­mo­ni­ji u pro­
sto­ri­ja­ma Udru­`e­wa 7. de­cem­bra do­de­qe­na je na­gra­da Udru­`e­wa
kwi­`ev­nih pre­vo­di­la­ca Sr­bi­je za naj­bo­qa pre­vo­di­la~­ka ostva­
re­wa na srp­skom je­zi­ku iz obla­sti po­e­zi­je, pro­ze i ese­ji­sti­ke.
@i­ri u sa­sta­vu De­jan Ili} (pred­sed­nik), Mir­ja­na Gr­bi}, Qu­bi­
ca Ro­si}, Ne­da Ni­ko­li} Bo­bi} i @i­vo­jin Ka­ra-Pe­{i} do­neo je
sle­de­}e od­lu­ke:
1. Da se na­gra­da za naj­bo­qi pre­vod iz obla­sti po­e­zi­je u 2015.
go­di­ni do­de­li Ale­nu Be­{i­}u za pre­vod kwi­ge To­ni­ja Ho­glan­da
Ne­moj re­}i ni­ko­me, iz­da­va~ Po­ve­qa, Kra­qe­vo 2015.
2. Da se na­gra­da za naj­bo­qi pre­vod pro­znog de­la u 2015. go­di­ni
do­de­li Ra­do­{u Ko­so­vi­}u za pre­vod de­la Me­re­te Lin­strem Da­ni u
po­ve­sti ti­{i­ne, iz­da­va~ Ge­op
­ o­e­ti­ka, Be­o­grad, 2015.
3. Da se na­gra­da za naj­bo­qi pre­vod na srp­ski je­zik iz obla­sti
ese­ji­sti­ke u 2015. go­di­ni do­de­li Mir­ja­ni Mi­o­~i­no­vi} za pre­vod
de­la @an-Pje­ra Sa­ra­za­ka Po­e­ti­ka mo­der­ne dra­me, iz­da­va~ Clio,
Be­o­grad, 2015.
Ja­nu­ar - U pro­sto­ri­ja­ma Udru­`e­wa kwi­`ev­nih pre­vo­di­la­ca
Sr­bi­je 26. ja­nu­ar
­ a ove go­di­ne oku­pi­li smo se u znak se­}a­wa na na­
{eg ce­we­nog ko­le­gu Jo­va­na Ja­ni­}i­je­vi­}a. Svo­ja se­}a­wa o dru­`e­wu
i ra­du sa Jo­va­nom Ja­ni­}i­je­vi­}em po­de­li­li su Mi­o­drag Si­bi­no­vi},
Ra­di­vo­je Kon­stan­ti­no­vi}, Mi­lo{ Ne­ma­wi}, Zo­ran Jo­va­no­vi} i
Mi­ro­sla­va Smi­qa­ni} Spa­si}.
Fe­bru­ar - Skup­{ti­na Re­pu­bli­ke Sr­bi­je je 12. fe­bru­ar
­ a usvo­
ji­la Iz­me­ne i do­pu­ne Za­ko­na o kul­tu­ri, ko­ji­ma se na­u~­ni i stru~­
ni pre­vo­di­o­ci pro­gla­{a­va­ju umet­ni­ci­ma. Na­ci­on
­ al­ni sa­vet za
kul­tu­ru iz­dao je tim po­vo­dom sa­op­{te­we:
SA­OP­[TE­WE NA­CI­O­NAL­NOG SA­VE­TA ZA KUL­TU­RU
Usvo­je­ni tekst Za­ko­na o iz­me­na­ma i do­pu­na­ma Za­ko­na o kul­tu­
ri sa­dr­`i ve­li­ki broj lo­{ih re­{e­wa, ko­ja su mo­gla bi­ti iz­beg­nu­ta
da su Mi­ni­star­stvo kul­tu­re i in­for­mi­sa­wa i po­sla­ni­ci vla­da­ju­}e ko­a­li­ci­je po­ka­za­li vi­{e slu­ha za su­ge­sti­je stru~­ne jav­no­sti
i da su pri­hva­ti­li ma­kar ne­ke od amand­ma­na ko­je su pred­lo­`i­le
po­sla­ni~­ke gru­pe.
Na­ci­o­nal­ni sa­vet za kul­tu­ru je, u skla­du sa svo­jom za­kon­skom
ulo­gom, u vi­{e na­vra­ta nu­dio Mi­ni­star­stvu po­mo} u pi­sa­wu po­
je­di­nih od­red­bi Za­ko­na i re­dov­no je, pu­tem me­di­ja i pre­ko saj­ta,
oba­ve­{ta­vao jav­nost o svo­jim ak­tiv­no­sti­ma na tom pla­nu.
Ovom pri­li­kom Na­ci­o­nal­ni sa­vet uka­zu­je na jed­nu po­seb­no
opa­snu od­red­bu no­vog Za­ko­na, ko­ja svo­jom pot­pu­nom neo­prav­da­no­{}u i pro­iz­voq­no­{}u pod­ri­va te­me­qe na ko­ji­ma po­~i­va kul­tu­ra
i obe­smi­{qa­va we­ne osnov­ne poj­mo­ve.
U ~la­nu 58 (~lan 30. Za­ko­na o iz­me­na­ma i do­pu­na­ma Za­ko­na o
kul­tu­ri), u ko­jem se od­re­|u­je po­jam „umet­nik”, no­vi Za­kon, iz ne­
po­zna­tih raz­lo­ga, pro­gla­{a­va umet­ni­ci­ma pre­vo­di­o­ce stru~­nih
165
tek­sto­va. Po­{to se po­me­nu­ti pre­vo­di­o­ci, kao {to wi­hov na­ziv
go­vo­ri, ba­ve pre­vo­|e­wem na­u~­nih i stru~­nih tek­sto­va a ne umet­
ni~­kih de­la, oni ni­ka­ko ne mo­gu bi­ti umet­ni­ci. Iako ih ad­mi­
ni­stra­tiv­nim pu­tem pro­gla­{a­va umet­ni­ci­ma, ma­lo je ve­ro­vat­no
da }e Mi­ni­star­stvo kul­tu­re i in­for­mi­sa­wa iko­ga ube­di­ti da su
tek­sto­vi ko­je oni pre­vo­de, to jest uput­stva za teh­ni~­ke ure­|a­je,
ugo­vo­ri iz­me­|u kom­pa­ni­ja, iz­vo­di iz ma­ti~­nih kwi­ga, pa i na­u~­ni
ra­do­vi - umet­ni~­ka de­la.
Na­ci­o­nal­ni sa­vet ne `e­li da ula­zi u raz­lo­ge zbog ko­jih je
usvo­je­na od­red­ba ko­jom se za­kon­ski osve­{ta­va jed­na be­smi­sli­ca,
ali skre­}e pa­`wu i {i­re i stru~­ne jav­no­sti i po­li­ti~­kih struk­
tu­ra na pro­iz­voq­nost u za­ko­no­dav­stvu ko­ju je Mi­ni­star­stvo kul­tu­
re i in­for­mi­sa­wa po­ka­za­lo ti­me {to je pred­lo­`i­lo Vla­di Za­kon
u ko­jem se mo­gu na­}i od­red­be po­put ove. Na­`a­lost, ta pro­iz­voq­nost
ni­je ogra­ni­~e­na na zbr­ku u poj­mo­vi­ma, ona ima da­le­ko­se­`ne po­
sle­di­ce. Pre­vo­di­o­ci na­u~­nih i stru~­nih tek­sto­va se ba­ve va­`nim
po­slom, i uka­zi­va­wem na za­kon­sku ano­ma­li­ju Na­ci­o­nal­ni sa­vet
ne `e­li da is­ka­`e ne­po­{to­va­we ni pre­ma wi­ho­voj de­lat­no­sti ni­
ti pre­ma wi­ho­voj stru~­no­sti. Ali oni, ma ko­li­ko bi­li stru~­ni i
pro­fe­si­o­nal­ni, ni­su umet­ni­ci, kao {to ni­su umet­ni­ci ni dru­gi
stru~­wa­ci u kul­tu­ri, ko­ji oba­vqa­ju po­slo­ve iz ~la­na 55b. no­vog
Za­ko­na (~lan 27. Za­ko­na o iz­me­na­ma i do­pu­na­ma Za­ko­na o kul­tu­ri).
Po­me­nu­ta od­red­ba im, me­|u­tim, (i to sa­mo wi­ma, ali ne i dru­gim
stru~­wa­ci­ma u kul­tu­ri) omo­gu­}a­va da pre­ten­du­ju na me­re ko­ji­ma
dr­`a­va, sve­sna da vi­so­ka umet­nost ne mo­`e bi­ti pre­pu­{te­na tr­`i­
{tu, pod­sti­~e kre­a­tiv­nost i ba­vqe­we kul­tu­rom. Dru­gim re­~i­ma,
Mi­ni­star­stvo je iz­dvo­ji­lo jed­nu ka­te­go­ri­ju stru~­wa­ka u kul­tu­ri
i do­de­li­lo joj pra­va ko­ja joj ne pri­pa­da­ju. Za­{to su pre­vo­di­o­ci
na­u~­nih i stru~­nih tek­sto­va pro­gla­{e­ni umet­ni­ci­ma, a prav­ni­ci,
bi­zni­sme­ni i na­u~­ni­ci, ko­ji pi­{u te tek­sto­ve, ni­su pro­gla­{e­ni
umet­ni­ci­ma - pi­ta­we je na ko­je Na­ci­o­nal­ni sa­vet za kul­tu­ru ni­je
do­bio su­vi­sao od­go­vor od Mi­ni­star­stva kul­tu­re i in­for­mi­sa­wa,
a ni­je ga do­bi­la ni jav­nost: po­ku­{a­ji na­rod­nih po­sla­ni­ka da od
pred­stav­ni­ka Mi­ni­star­stva sa­zna­ju ka­ko je ta­kav ap­surd mo­gao
bi­ti do­pu­{ten u tek­stu jed­nog za­ko­na ni­su ima­li efek­ta, a ni­su
ni mo­gli ima­ti, po­{to ne po­sto­ji ar­gu­ment ko­jim bi se oprav­da­la
ad­mi­ni­stra­tiv­na ka­no­ni­za­ci­ja o~i­gled­ne ne­i­sti­ne.
166
*
Sa­op­{te­we Na­ci­on
­ al­nog sa­ve­ta je pri­vu­klo pa­`wu me­di­ja i
jav­no­sti, a pred­stav­ni­ci Na­ci­on
­ al­nog sa­ve­ta i UKPS-a su u emi­
si­ja­ma na ra­di­ju i te­le­vi­zi­ji i u no­vi­nar­skim tek­sto­vi­ma ar­gu­
men­to­va­no obra­zla­ga­li po­tre­bu da se ne­u­te­me­qe­na od­red­ba sta­vi
van sna­ge. Mi­ni­star­stvo kul­tu­re i in­for­mi­sa­wa se ni­je ogla­si­lo
ovim po­vo­dom i ni­je od­go­vo­ri­lo na zah­te­ve pred­stav­ni­ka stru~­ne
jav­no­sti. Spor­na od­red­ba do daq­eg osta­je u Za­ko­nu.
April – U pro­sto­ri­ja­ma Udru­`e­wa kwi­`ev­nih pre­vo­di­la­ca
Sr­bi­je 4. apri­la, na Dan stu­de­na­ta i ro­|en­dan fi­lo­lo­ga, pre­vo­di­
o­ca i pro­fe­so­ra Qu­bi­{e Ra­ji­}a, sve­~a­no je po dru­gi put do­de­qe­na
Na­gra­da „Qu­bi­{a Ra­ji}“. Na­gra­da je osno­va­na 2012. go­di­ne, i do­
de­qu­je se sva­ke dve go­di­ne mla­dom pre­vo­di­o­cu za pr­vi ob­ja­vqe­ni
pre­vod po­e­zi­je ili pro­ze sa bi­lo kog je­zi­ka. @i­ri u sa­sta­vu Mi­
lo{ Kon­stan­ti­no­vi}, Ra­do{ Ko­so­vi}, pred­sed­nik `i­ri­ja Ve­sna
Sta­men­ko­vi} i pred­stav­nik fon­da Ja­sna Ra­ji} od­lu­~io je da ove
go­di­ne na­gra­du do­de­li Sa­{i \or­|e­vi­}u za pre­vod sa no­vo­gr~­kog
kwi­ge ki­par­ske pe­sni­ki­we Efro­si­ni Man­da-La­za­ru No­je u gra­du,
u iz­da­wu Tre­}eg tr­ga, Be­og­ rad 2015.
Ve­sna Sta­men­ko­vi}
167
Kar­lo Gol­do­ni
PJA­CE­TA
(Il Cam­pi­el­lo)
Pre­ve­la sa ita­li­jan­skog Mi­la­na Pi­le­ti}
AUTO­RO­VA RE^ ^I­TA­O­CU
168
Ovo je jed­na od ko­me­di­ja ka­kve obi~­no pri­pre­mam za po­sled­we
da­ne Kar­ne­va­la, bu­du­}i da su u to do­ba naj­pri­klad­ni­je da za­ba­ve
na­rod {to hr­li u po­zo­ri­{te. We­na rad­wa je sa­svim jed­no­stav­na,
za­plet ni­je za­mr­{en, a zgo­de su be­za­zle­ne, no upr­kos sve­mu to­me ima­
la je sil­nog uspe­ha, i to ne sa­mo na ve­ne­ci­jan­skim po­zor­ni­ca­ma: na
mo­je iz­ne­na­|e­we, u Mi­la­nu su je ta­ko le­po pri­mi­li da je na bez­ma­lo
jed­no­du­{ni zah­tev pu­bli­ke tri pu­ta iz­ve­de­na. Mo­je ~u­|e­we bi­lo je
ve­li­ko, za­to {to je ona na­pi­sa­na pro­bra­nim re­~i­ma ni­`eg ran­ga i
naj­u­ob
­ i­~a­je­ni­jim iz­ra­zi­ma pro­stog na­ro­da, a ti­~e se na­vi­ka tog sve­
ta, te ni­sam ve­ro­vao da }e je iz­van na­{e La­gu­ne uop­{te raz­u­me­ti, a
ka­mo­li jo{ i da }e u woj to­li­ko u`i­va­wa na­}i. Ali mno­go je zbi­qe
u tim obi­~a­ji­ma, te se oni, prem­da za­o­de­nu­ti re­~i­ma svoj­stve­nim
ovom na­ro­du ve­ne­ci­jan­skom, ipak svu­gde pre­po­zna­ju.
Sti­ho­vi u ovoj ko­me­di­ji raz­li­ku­ju se od svih osta­lih {to se
da­du pro­~i­ta­ti u mo­jim spi­si­ma i {to su da­nas u mo­di. Ni­su to
do­bro po­zna­ti mar­te­li­jan­ski sti­ho­vi, ve} slo­bod­ni, od se­dam i
je­da­na­est sto­pa, ri­mo­va­ni i ne­ri­mo­va­ni, ka­ko sam gde na­{ao za
shod­no, kao u dra­ma­ma ko­je se na­zi­va­ju mu­zi~­kim. Re­klo bi se da
ta­kav ma­nir ko­me­di­ja­ma ne pri­li­~i, ali je go­vor ve­ne­ci­jan­ski
sam po se­bi to­li­ko mi­lo­zvu­~an da se u sva­ki me­tar mo­`e sta­vi­ti,
a ovaj ov­de mi je oso­bi­to za ru­kom po­{ao.
Na­slov „Pja­ce­ta“ bi­}e ne­po­znat ne­kim stran­ci­ma ko­ji po na­
{em gra­du ni­su ho­di­li. Kod nas je „pja­ca“ sa­mo naj­ve­}i trg, Sve­to­
ga Mar­ka, dok se sva­ki dru­gi zo­ve „kam­po“, u de­mi­nu­ti­vu „kam­pje­lo“
ili­ti „pja­ce­ta“, trg ma­li i ve­}i­nom okru­`en si­ro­tiw­skim ku-­
}a­ma pu­nim pro­ste ~e­qa­di. Na pja­ce­ta­ma se le­ti uobi­~a­ji­la
jed­na igra ko­ju zo­vu lo­to de­la ven­tu­ri­na, li­~i na tom­bo­lu i u woj
se na sre­}u iz­vla­~e `e­to­ni, pa do­bi­je broj {to naj­vi­{e ili naj­
ma­we vre­di, ve} pre­ma to­me ka­ko se igra­~i pret­hod­no do­go­vo­re.
Zgo­di­tak je po­naj­vi­{e ne­ka dran­gu­li­ja od ma­jo­li­ke; ta­kva za­ba­va
na pro­zo­re ili na uli­cu pri­vla­~i sko­ro ~i­ta­vo su­sed­stvo. Re­~e­
na igra od­vi­ja se na po­~et­ku Ko­me­di­je, ko­ja se po­tom na­sta­vqa
onom ha­la­bu­kom ka­kve do­sta ima me­|u tim qu­di­ma i po tim me­
sti­ma, i za­vr­{a­va se u onom ve­se­qu {to je isto to­li­ko ~e­sto
u tim pri­li­ka­ma, a le­po pri­sta­je da­ni­ma za ko­je je ko­me­di­ja pred
va­ma sa­~i­we­na.
LICA:
GA­SPA­RI­NA – iz­ve­{ta­~e­na de­voj­ka, ko­ja iz­go­va­ra Z ume­sto S
GO­SPA KA­TE – sta­ri­ca
LU­^E­TA – go­spa Ka­ti­na }er­ka
GO­SPA PA­SKVA – sta­ri­ca
WE­ZE – go­spa Pa­skvi­na }er­ka
OR­SO­LA – pro­da­va­~i­ca u{ti­pa­ka
ZOR­ZE­TO – Or­so­lin sin
AN­ZO­LE­TO – tor­bar
VI­TEZ
FA­BRI­CIO – Ga­spa­ri­nin stric
SAN­SU­GA – po­slu­`i­teq u kr~­mi
Sl­epi sv­ir­a~i
Oml­ad­ina k­oja igra
ne g­ov­ore
N­os­a~i
S­im­one, L­u~­etin brat od te­tke
Sc­ena – k­oja se ne m­ewa – pre­dst­avqa pj­ac­etu s n­ek­ol­iko k­u}a,
n­a­ime, s je­dne str­ane n­al­aze se G­asp­ar­in­ina k­u}a, s ba­lk­onom, i
L­u~­et­ina, s t­er­asom pod kr­ovom. Pr­eko p­uta je O­rs­ol­ina k­u}a, s
t­er­asom, i W­ez­ina, sa om­awom t­er­asom pod kr­ovom. I­zm­e|u wih, u
dnu sc­ene, v­idi se kr­~ma s d­uga­~kim v­ew­akom.
P­RVI ^IN
P­rvi pr­izor - Zo­rz­eto, na z­emqi p­ored w­ega ko­rpa, a u woj
t­aw­iri i ~­in­ije. U r­uci d­r`i vr­e}­icu za to­mb­olu; z­atim se,
je­dna po je­dna, p­oj­avq­uju sve `­ene, na m­est­ima k­oja }e k­asn­ije
b­iti ozn­a~­ena.
ZO­RZ­ETO Ko je za l­oto, c­ure?
Tu je za to­mb­olu ko{.
St­igô sam s­aba­jle jo{.
Jest da je z­ima, a l­oto ve} d­o|e,
al' za ka­rn­eval sve m­o`e da pr­o|e.
N­emo­jte da vas m­olim.
169
170
K­oja }e p­rva, c­ure?
Ko v­oli nek i­zv­oli.
L­U^­ETA (s t­er­ase pod kr­ovom sv­oje k­u}e)
Evo ja, Zo­rz­eto, uzm­ite moj gro{. (b­aca mu gro{)
ZO­RZ­ETO Br­avo, {j­ora L­u~­eta.
P­rvi ste, ka`'te {ta vam je po v­oqi.
L­U^­ETA Na­jv­e}i da je na­jb­oqi.
A sad, daj B­o`e sr­e}e!
ZO­RZ­ETO D­a}e, z­as­igu­rno! P­rva ve} kr­e}e.
[est gr­o{­eva jo{ f­ali.
W­EZE Zo­rzi! (sa svog ba­lk­ona)
ZO­RZ­ETO I­zvol'te, {j­ora W­eze.
W­EZE Uzm­ite moj gro{.
ZO­RZ­ETO D­ole b­ac­ite, de!
W­EZE Da d­ob­ije {t­ogod! (b­aca gro{)
ZO­RZ­ETO Ve} igr­aju dve!
Pet gr­o{­eva jo{ f­ali.
O­RS­OLA Oj ma­ng­upe! Ti li si? (sa svog ba­lk­ona)
ZO­RZ­ETO A­jd­ete i vi, ma­jko!
O­RS­OLA Nek ti b­ude. D­r`i gro{! (b­aca gro{)
ZO­RZ­ETO Ve} ih je tri.
^­et­iri gr­o{a f­ali.
L­U^­ETA [j­ora O­rs­ola, i vi?
O­RS­OLA J­a{ta. K­oji d­ob­ija?
L­U^­ETA V­e}i od svi'
G­ASP­AR­INA Ehej, Zo­rz­eto, zl­u{aj.
ZO­RZ­ETO O­dma sam kod vas, {j­ora G­asp­ar­ina!
G­ASP­AR­INA 'V­ata­jte! (b­aca gro{)
ZO­RZ­ETO Bo­gme, ova ba{ n­av­ali!
^et'ri ve}. A­jte, jo{ tri gr­o{a f­ali.
P­ASKVA Ej, Zo­rz­eto, 'v­amo! (st­oji na vr­at­ima sv­oje k­u}e)
R­isk­iram i ja, me­tni gr­o{i} t­amo.
ZO­RZ­ETO Evo me, g­ospa P­askva.
W­EZE Zar }­ete i vi, ma­jko?
P­ASKVA [to ne bi'? Svi su se na igru d­ali.
L­U^­ETA ^­in­ite {to vam dr­ago.
ZO­RZ­ETO Jo{ dva f­ali.
K­ATE Di je taj m­ali s l­otom? (st­oji na vr­at­ima sv­oje k­u}e)
ZO­RZ­ETO (Oho, g­ospa K­ate!) (za s­ebe)
L­U^­ETA Ma­jko, b­ac­ate svoj?
K­ATE B­acam. D­r`­ite moj gro{!
[ta n­osi?
ZO­RZ­ETO Na­jv­e}i broj.
G­ASP­AR­INA Jel’ m­o`e da se v­odi?
ZO­RZ­ETO G­ospo­jce, v­o|a se zna.
G­ASP­AR­INA Ztva­rno? Ma ne bi d­ala
i ja moj ulog, da zam pre to zn­ala.
L­U^­ETA Al' bi to str­a{no b­ilo!
G­ASP­AR­INA (Ta m­uztra! Zvud bi da `­ari i p­ali.) (za s­ebe)
L­U^­ETA Id­emo! (Zo­rz­etu)
ZO­RZ­ETO Ne, gro{ f­ali.
B­rzo, j­edan me­tn­ite.
W­EZE Evo ja }u.
L­U^­ETA Evo ja }u.
G­ASP­AR­INA Zt­av­ite. (b­aca jo{ j­edan gro{)
L­U^­ETA F­ino, n­ema {ta!
W­EZE I mi
im­amo gr­o{­eve, bre!
O­RS­OLA Po­~ni j­ed­ared!
ZO­RZ­ETO Na­jv­e}i n­osi sve.
L­U^­ETA Da v­u~em, Zo­rz­eto, daj!
G­ASP­AR­INA Vr­e}­icu m­eni, i kraj!
L­U^­ETA O­dma' se p­ozna d­ama!
P­rva sam b­ila. Igru v­odim s­ama.
G­ASP­AR­INA A ja, {j­ora, z­ama d­adoh dva gr­o{a.
P­ASKVA Ml­a|e je m­oje l­u~e.
Da­jte vr­e}­icu, woj v­aqa da v­u~e.
ZO­RZ­ETO N­ag­od­ite se vas dve.
O­RS­OLA Daj, b­aci sv­ojoj m­ami.
ZO­RZ­ETO Na­jv­e}i n­os­i}e sve (b­aca vr­e}­icu O­rs­oli)
G­ASP­AR­INA Ovo je pr­ava dr­zkost!
O­RS­OLA [to? Zar sam p­om­e}­ara?
G­ASP­AR­INA Jo{ g­ore. U{ti­p~­ara.
O­RS­OLA Paz'te! Ako i' pr­avim,
to je moj z­anat ~­asni.
G­ASP­AR­INA Na ul­ici vi i va{ t­igaw m­azni.
ZO­RZ­ETO A­jte, v­uc­ite, b­rzo! (O­rs­oli)
O­RS­OLA Vi, vi, {j­ora, b­oqe gl­eda­jte s­ebe.
G­ASP­AR­INA Ko zam ja, z­eztro, zna ze.
L­U^­ETA K­ako da ne; s­amo se
od re­nte `­ivi kod vas.
W­EZE D­obro wu u kr­aju zna sv­ako od nas.
G­ASP­AR­INA Vi bi to kao zm­ele,
go­zpo­jce, m­eni u kraj?
L­U^­ETA Pa {ta }­emo?
ZO­RZ­ETO Da v­u~­emo n­e}­emo?
G­ASP­AR­INA Moj {jor t­ata
ztr­anac je bio, ali o­tmen j­ako.
171
172
I kao pl­emi} r­o|en je sv­ak­ako.
A m­oja {j­ora m­ama
u k­u}i zt­ar­in­ara;
W­eze kod ob­u}­ara,
a vi zte kod p­iq­ara.
K­ATE P­iqar je bio, ali s d­obrom r­obom.
G­ASP­AR­INA K­uv­ano ke­zt­ewe v­ukô za z­obom.
P­ASKVA Moj mu` ob­u}ar b­e{e,
al', Bog mu dao pl­atu,
bio je u svom z­an­atu
jo{ i te k­ako sl­avan.
R­upu da z­ap­u{i, n­iko w­emu r­avan!
ZO­RZ­ETO 'O}­emo da kr­e}­emo?
Da v­u~­emo, n­e}­emo?
O­RS­OLA D­er­ane, d­osta v­i{e!
'V­ataj! (b­aca mu vr­e}­icu s i­zv­u~­enim `­et­onom)
ZO­RZ­ETO Tu {­eset p­i{e.
O­RS­OLA V­aqa li?
ZO­RZ­ETO Ako dr­ugde b­ude m­awe.
G­ASP­AR­INA Zl­abo je, d­u{o.
O­RS­OLA [to s­ij­amo zn­awe!
ZO­RZ­ETO Vi, {j­ora Aw­ez­ina. (b­aca joj vr­e}­icu)
G­ASP­AR­INA (Zn­ala zam ja
da }e wo­jzi da pr­eda.
Kad mu je c­ura.) (za s­ebe)
W­EZE Ju, evo je Zv­ezda! (b­aca d­ole vr­e}­icu i `­eton)
ZO­RZ­ETO Br­avo! Sad g­ospa P­askva. (d­aje joj da i­zv­u~e `­eton)
G­ASP­AR­INA (N­anu li mu n­an­inu;
gad j­edan, pr­avac u r­uku t­a{t­inu!) (za s­ebe)
P­ASKVA V­idi der {ta i­zv­ukoh?
[ta mu ta sl­ika d­o|e?
ZO­RZ­ETO Smrt.
P­ASKVA N­a­op­ako! S­amo nek me se pr­o|e.
K­ATE Ba{ ste na zlo i­zv­ukli.
ZO­RZ­ETO A sad, g­ospo,
i­zvol'te. (obr­a}a se g­ospa K­ati)
K­ATE Odi 'v­amo! (i­zvl­a~i) Ko je taj {to se kr­ivi?
N­emam cv­ik­ere. Ko je?
ZO­RZ­ETO N­e~­ast­ivi.
W­EZE Od zla d­ob­iste g­ore!
K­ATE Ako. Jel’ ja d­ob­ijam?
ZO­RZ­ETO R­ekô bi – ima b­oqe.
L­U^­ETA B­ac­ite mi. (Zo­rz­etu)
ZO­RZ­ETO D­r`­ite. (b­aca vr­e}­icu L­u~­eti)
G­ASP­AR­INA Ima da b­udem za­dwa!
ZO­RZ­ETO D­ob­ija zv­ezda.
G­ASP­AR­INA M­imo m­ene pr­o|e.
P­ASKVA Aha, a sr­e}a m­ojoj }­eri d­o|e.
L­U^­ETA Gle, M­esec je kod m­ene!
K­ATE Alal v­era, sad }e m­ojoj da kr­ene!
ZO­RZ­ETO B­rzo. D­ob­ija M­esec.
G­ASP­AR­INA Z­ada zam va­qda na r­edu.
ZO­RZ­ETO Ve} l­etim.
W­EZE O n­e~­iju gl­avu ob­i}e se sve.
ZO­RZ­ETO Eh, ~­uva­jte se vi we. (b­aca vr­e}­icu G­asp­ar­ini)
G­ASP­AR­INA V­id­ite, {ta i­zv­ukoh?
ZO­RZ­ETO Tri'es't.
L­U^­ETA D­ob­ila sam ja!
G­ASP­AR­INA Al' jo{ je­dnom,
{j­ora, zmem ja da v­u~em.
L­U^­ETA Al' ima da vas t­u~em;
t­e{ko }e n­e{to M­esec da mi zbr­i{e.
G­ASP­AR­INA [ta i­zv­ukoh?
ZO­RZ­ETO Su­nce, ni m­awe ni v­i{e.
L­U^­ETA E pa, c­rkla d­abo­gda!
V­azda ona d­ob­ija!
ZO­RZ­ETO Jel’ po v­oqi t­aw­iri}?
G­ASP­AR­INA Ne, ~­in­ija!
ZO­RZ­ETO Evo.
G­ASP­AR­INA ^­eka­jte m­alo!
Ba{ da vaz op­eq­e{im.
Zad }u za na­jm­awi broj da ze r­e{im.
L­U^­ETA Ne igra mi se. (Kad me ko­cka n­e}e.) (za s­ebe)
G­ASP­AR­INA Izi­zti­nzki, go­zpo­jce?
L­U^­ETA Izi­zti­nzki. (ul­azi u k­u}u)
W­EZE N­e}u ni ja, b­oqe da n­ema sp­ora!
G­ASP­AR­INA Zad id­ete, {j­ora W­eze?
W­EZE Zad, {j­ora. (ul­azi u k­u}u)
O­RS­OLA D­o|i i ti s­ine; d­o|i g­ore, daj!
Igri je z­a­ista kraj.
I n­e{to mra­~no p­osta.
G­ASP­AR­INA Igri je z­ai­zta kraj?
O­RS­OLA Z­ai­zta; d­osta. (ul­azi u k­u}u)
G­ASP­AR­INA R­ug­aju mi ze, pro­zt­ak­u{e; al' }u
~o­rbu da im z­ap­r`im!
ZO­RZ­ETO A ~­in­ija?
G­ASP­AR­INA Zl­obo­dno je z­ad­r`i.
[ta }e mi, zv­aka m­oja
173
le­p{a je no ta tv­oja.
Daj {j­or­ama, z­ap­ala im u g­u{e,
Ja zam za wih zu­nce, i nek se p­u{e! (o­dl­azi)
ZO­RZ­ETO Amo, de­~ko, p­om­ozi
ko­rpu da p­on­esem; za j­utro ovo
g­otov je l­oto, ~­ovo.
Na ti j­edan gro{. Ovih {est ja b­iram,
u g­ur­ab­ije da ih i­nv­est­iram. (o­dl­azi)
Dr­ugi pr­izor - G­ospa P­askva i g­ospa K­ate
174
P­ASKVA [ta v­el­ite, pr­ijo? Da j­utros on­ako
G­asp­ar­ini sr­e}a pr­ite­kne ol­ako!
K­ATE Ve} sam un­apred zn­ala.
Ako i{ta, ima sr­e}e ona m­ala.
P­ASKVA S­e}am se w­ene ma­jke.
V­eru­jte, sv­aki je ~as
svr­a}­ala ja­dna do nas,
po m­alo s­oli, uqa da joj d­amo;
i umre, a }er joj r­as­ipa s­amo.
K­ATE A onaj f­ure{t, ka`'te,
jel’ joj on stva­rno ~­ika?
P­ASKVA On? Ma k­akvi,
~­ula sam st­oput da n­ije n­ik­akvi.
K­ATE Ko je to, po v­ama? O­tkud taj n­i~e?
P­ASKVA Ne znam, sve p­uste pr­i~e.
Nek joj bi­dne ~­ika, man'te se tr­a~a.
K­ATE Ma, b­oqe n­iko da se tu ne p­a~a.
Ne v­aqa s­amo {to mi je u k­u}i
c­ura, wu gl­eda, sl­u{a.
P­ASKVA V­a{oj i n­e}e mn­ogo da n­a­udi,
ta n­ije d­evo­j~­ica;
al' m­oja s­ir­ot­ica
jo{ je m­ale­cka, tek {­esna­jstu uze.
K­ATE A {ta m­isl­ite, m­oja
k­ol­iko ima l­eta?
P­ASKVA Pa ne znam, tja...
dva'est je­dno, dva'est dva.
K­ATE E tu ste, d­u{o, om­an­uli j­ako.
Ni osamn'est, d­ak­ako.
I m­ene kad ~­ovek v­idi
r­ekô bi da sam st­ara,
a j­o{te sam u sn­azi.
No `­ivot kad ne m­azi,
v­ene{ od si­lnih b­el­aja i br­iga.
P­ASKVA Kol'ko bi m­eni d­ali,
da vas ko p­ita, d­u{o?
K­ATE Hm, ba{ kad bi me k­u{ô,
[es'et il' ma­lko v­i{e?
P­ASKVA Iju, sla­tka,
eto {ta b­iva kad ste v­ida kra­tka!
K­ATE K­ol­iko vam je, d­u{o?
P­ASKVA ^­etr'es' tri.
K­ATE U, d­obri ste! A m­eni,
k­ol­iko je o­ndak?
P­ASKVA [es'et i k­usur.
K­ATE Od vas sam, v­eru­jte, m­awe za ra­stur!
P­ASKVA Ta n­em­ate ni z­ube!
K­ATE D­u{o dr­aga,
od ~­ir­eva oni od­o{e d­ovr­aga.
Da ih v­id­este kad sam b­ila ml­ada!
P­ASKVA [ta?
K­ATE Gl­uvi ste?
P­ASKVA Ma­lko je­dno z­aglu'ne.
K­ATE St­ar­iji ste, m­ogu da se z­ak­unem.
P­ASKVA Pr­ep­atih ja {t­o{ta u sv­ome v­eku.
Eh, Bog da pr­osti onom mom ~­ov­eku.
K­ATE Zbog m­u`­eva ti d­o|e
da z­av­api{ do n­eba.
Kod k­u}e za wih kô da n­ema l­eba.
P­ASKVA T­ako je, v­ala, s­estro.
Od tih i m­oja b­e{e pr­op­al­ica,
a d­obro mi je ml­ela v­od­en­ica.
K­ATE Ne f­alim se, al' sam b­ila n­a­o~­ita!
Imao je ~­ovek za {ta da u'v­ati;
ode l­ep­ota kad se zub z­akl­ati.
Tu jo{ dva imam, a o­vde jo{ j­edan. (hv­ata P­askvu
za prst i t­rpa ga u usta)
Eto ih, dva k­or­ena,
eto ga, v­el­iki zub,
i tv­r|e od k­osti d­esni su mi tu.
P­ASKVA @v­a}­ete d­obro?
K­ATE Kad imam {ta.
P­ASKVA I ja.
K­ATE Ne m­o`e uvek d­obro da se j­ede.
P­ASKVA [ta?
K­ATE O, ja­dne li `­ene,
Mn­ogo je gl­uva.
175
P­ASKVA D­o|­ite kod m­ene.
K­ATE N­e}u, idem ja g­ore,
m­oram zbog one c­ure
{to mi br­iga z­ad­aje.
P­ASKVA 'O}e l' da se ud­aje?
K­ATE K­amo sr­e}e!
P­ASKVA A to­rbar?
K­ATE M­o`da 'o}e, m­o`da n­e}e.
A 'o}e l' v­a{a za n­ekog da p­o|e?
P­ASKVA Uh, t­i{e, sla­tka m­oja.
Da je st­ar­iji m­alo
Onaj O­rs­olin!
K­ATE Ta p­or­a{}e, n­eka!
P­ASKVA A ona d­otle da ~­eka.
Dok m­eni, al' da ost­ane me| n­ama,
`­uri se da mu je dam,
da se i ja p­osle za n­ekog udam.
K­ATE I ja }u, s­igu­rno, ~im c­ura ode,
ako se ne udam, s­ec­ite me o­vde.
P­ASKVA Da p­o`­ur­imo, a­jte.
Da se ud­amo, K­ate.
K­ATE J­a{ta, d­u{o.
P­ASKVA Osta­jte zdr­avo, K­ate.
K­ATE S­estro, zdr­avo.
N­isam ba{ l­u~e pr­avo,
n­emam sve {to im­adoh
k­ada sam b­ila ml­ada:
bar ~­etv­or­ica ~­ek­aju me s­ada. (o­dl­azi)
P­ASKVA Ono, ja sl­abo ~­ujem,
ali me zdr­avqe, f­ala B­ogu, sl­u`i;
na str­anu ovo uvo,
m­ogu jo{ sve da pr­u`im. (o­dl­azi)
Tr­e}i pr­izor - G­asp­ar­ina na ba­lk­onu, z­atim V­itez
176
G­ASP­AR­INA D­anaz je l­epo vr­eme, zu­nce z­ija,
pa me zp­op­ade zi­lna
`­eqa da ze pr­ov­edem;
a {jor ~­ika n­e}e da me i­zv­ede.
Pr­okl­ete da zu kw­ige!
z­amo u~i te u~i!
B­arem da mi ze k­akva
d­obra pr­il­ika za ud­aju zl­u~i!
Onaj {jor, {to je zt­igô
pre dan-dva, tek {to ze u kr­~mi zme­zti,
a ve} ze j­avqa, zv­aki put kad pr­o|e;
al' ja ga ne znam izi­zti­nzki. Oh, eno,
opet je 'v­amo kr­enô.
V­ITEZ ({­eta se, d­r`­e}i se p­om­alo i­zv­e{t­a~­eno, i p­ozdr­avqa G­asp­ar­inu pr­ibl­i`­av­aj­u}i se w­enoj k­u}i)
G­ASP­AR­INA (pr­avi r­ev­erans)
V­ITEZ (pr­od­u`i jo{ m­alo, pa je opet p­ozdr­avi)
G­ASP­AR­INA (opet pr­avi r­ev­erans)
V­ITEZ (n­a~­ini par k­or­aka, pa joj uz osmeh t­ob­o`e q­ubi
r­uku)
G­ASP­AR­INA (qu­pko mu u­zvr­a}a na isti n­a~in)
V­ITEZ (p­ol­azi pr­ema kr­~mi, z­atim se vr­a}a i kao da h­o}e da se obr­ati G­asp­ar­ini; p­otom se pr­ed­om­isli,
p­okl­oni i up­uti u kr­~mu. Na vr­at­ima z­ast­aje,
{­aqe joj p­oq­ubac, i ul­azi)
G­ASP­AR­INA Oh, ba{ zam mu po gu­ztu.
V­idim ja, zav ze t­opi.
Jo{ i n­am­ere ~­azne,
i te {to ze zm­ij­uqe
m­o}i }e z­amo z­avi­dno da b­uqe!
^­etv­rti pr­izor - Sa­ns­uga iz kr­~me, i pr­e|­a{wa.
SA­NS­UGA [ta ~­ovek da r­adi? Tim f­ur­e{t­ima
ne m­o`e{ o­db­iti, ne.
P­opr­i~­a}u s c­urom, u~­in­i}u sve.
[ta }u, u ovoj kr­~mi dok p­osl­ujem,
pr­ist­ati m­oram kad on k­oma­nd­uje.
Sl­uga p­ok­oran!
G­ASP­AR­INA M­olim, {ta zte 't­eli?
SA­NS­UGA Zn­ate li {j­ora {to nam se d­os­eli?
G­ASP­AR­INA Jok ja. Ko je taj?
SA­NS­UGA V­itez j­edan.
G­ASP­AR­INA Ztva­rno?
SA­NS­UGA Taj v­itez vas, g­ospo, mn­ogo p­o{t­uje,
na p­rvi p­ogled za v­ama l­ud­uje.
G­ASP­AR­INA A jel’ zna ko zam?
SA­NS­UGA Ko ste r­ekoh mu ja.
G­ASP­AR­INA Pa d­obro, k­ada me zna,
zn­a}e i da ze za mnom
ne ra­zg­ov­ara t­ako.
SA­NS­UGA N­ema tu n­i~eg l­o{eg. S­amo v­eli...
kad bi vi sa wim g­ov­or­iti 't­eli.
177
G­ASP­AR­INA P­ozdrav mu n­ije do­zta?
SA­NS­UGA Br­iga m­u~i mog g­osta,
P­ozdr­avom sv­ojim da vam ne d­od­ija.
G­ASP­AR­INA O­nda nek z­azna da ga ne o­db­ijam.
SA­NS­UGA D­o|e li na t­er­asu,
da vam se obr­ati m­o`e?
G­ASP­AR­INA Ama, zme.
SA­NS­UGA Sv­i|a li vam se taj {jor?
G­ASP­AR­INA Zad... i da i ne.
SA­NS­UGA L­epe mu v­esti n­osim.
G­ASP­AR­INA Ej, zna li da ze za ud­aju zpr­emam?
SA­NS­UGA N­ara­vski, zna.
G­ASP­AR­INA Da n­emam
n­ov­aca, al' da zam iz d­obre k­u}e?
SA­NS­UGA Sve sam mu r­ekô pr­avo.
Sto­jte tu ma­lko.
G­ASP­AR­INA Osta­jte mi zdr­avo. (Sa­ns­uga ul­azi u kr­~mu)
G­ASP­AR­INA E, kad c­uru mog r­oda
n­ezg­oda t­akva zn­a|e:
bez m­ir­aza k­ako m­u`a da n­a|em!
^­ika, kô i sve g­oqe,
il' mu ze n­e}e, tek zta­lno p­on­avqa:
r­ado bi vaz, n­e}­ako, opr­emio.
Ko }e ga zn­ati jel’ p­are zpr­emio.
I to se z­ove {jor? Joj,
jel' on to m­ene z­ove; ma di ba{ zad,
al' m­oram da ze zkl­onim,
n­e}e da o­vde zt­ojim.
K­ako on m­izli da ze ja ud­ajem?
Ne da mi taj da `­ivim,
jo{ }u uz w­ega da ze upl­ezw­ivim. (o­dl­azi)
P­eti pr­izor - (L­u~­eta na t­er­asi pod kr­ovom, z­atim
V­itez u l­o|i)
178
L­U^­ETA Ni i­zd­al­eka se jo{
ne v­idi A­nz­ol­eto.
Tri s­ata dr­e`dim zbog m­aga­rca, eto!
^­itav sat j­edan ima
{to ga ~­ujem gde ide,
gde i­zv­ik­uje, igle, vr­pce, tr­iwe.
Mo­mci, ti mo­mci, ba{ su pr­ave sv­iwe;
s­amo k­o{t­aju zdr­avqa.
V­ITEZ (u l­o|i, gl­eda G­asp­ar­in­inu k­u}u)
L­U^­ETA P­azi sad onog? Jel' mi se to j­avqa?
V­ITEZ Ona je; m­o`da n­ije.
L­U^­ETA Kao da m­ene gl­eda.
V­ITEZ ( sk­ida {­e{ir i d­r`i ga u v­azd­uhu, p­o{to n­ije s­ig­
uran da li je ono G­asp­ar­ina)
L­U^­ETA Sl­u`b­en­ica. (p­ozdr­avqa ga)
V­ITEZ ( o­tp­ozdr­avqa t­ako {to i­zv­ede p­ozdrav do kr­aja,
a o­nda je p­osm­atra kroz du­rbin)
L­U^­ETA [ta }e mu sad ono ~­udo?
V­ITEZ Ipak, n­ije to ona;
ali ni ova n­ije m­awe zgo­dna. (opet gl­eda kroz du­
rbin)
L­U^­ETA Kroz s­ok­o}­alo ako p­iqi d­aqe,
d­upe }e m­oje p­ozdrav da mu {­aqe.
V­ITEZ (p­ozdr­avqa je)
L­U^­ETA Ma ko na j­edan'est kec:
I eci p­eci pec ti si m­ali zec.
V­ITEZ [ta v­eli ne ra­zb­iram. (p­ozdr­avqa je)
L­U^­ETA Opet ovaj!
Moj n­aklon!
V­ITEZ P­o{t­ov­awe.
[­esti pr­izor - A­nz­ol­eto s k­ut­ij­ama p­unim r­obe,
i pr­e|­a{wi.
A­NZ­OL­ETO Fla­ndri­jske igle, ga­jt­ani, vr­pce. (v­i~e kao {to
to ~­ine to­rb­ari)
L­U^­ETA A­nz­ol­eto! (d­oz­iva ga)
A­NZ­OL­ETO V­idim ja! (pr­et­e}i)
V­ITEZ G­ospo, {ta je po v­oqi?
K­upu­jte, ja pl­a}am.
L­U^­ETA G­osp­aru, f­ala,
za tog mi n­ije st­alo.
Sad }u, kod vr­ata s­a~­eka­jte m­alo. (ul­azi)
V­ITEZ Ml­ad­i}u!
A­NZ­OL­ETO G­azda!
V­ITEZ Ja }u sve da pl­atim,
{to god h­o}e, ne m­ari.
A­NZ­OL­ETO (Ah, ku­~ka je­dna, m­ene da pr­ev­ari!) (za s­ebe)
Se­dmi pr­izor - W­eze na t­er­asi pod kr­ovom, i pr­e|­a{wi
W­EZE Ehej, to­rb­aru, 'v­amo!
V­ITEZ Gle l­epo­jke i t­amo!
W­EZE L­epe vr­pce im­ate?
179
V­ITEZ Ja pl­a}am za wu, da­jte sve {to `­eli.
W­EZE Stva­rno?
V­ITEZ Da, ovu g­ospu
usl­u`­ite, pl­at­i}u.
W­EZE D­o|­ite g­ore, to­rb­aru!
A­NZ­OL­ETO D­o}i }u. (ul­azi u Aw­ez­inu k­u}u)
V­ITEZ Sve l­epe kô san! Kô a­n|­eli s n­eba!
D­evo­jko, sl­u`­ite se.
W­EZE Uz­e}u {ta mi tr­eba. (ul­azi)
Osmi pr­izor - L­u~­eta na vr­at­ima, V­itez u l­o|i
L­U^­ETA M­esto da ~­eka, on pr­avo kod W­eze?
V­ITEZ Tu je, d­evo q­ub­ezna,
pr­i~­eka­jte.
L­U^­ETA [j­ore, b­i}u kod vr­ata.
(Pr­i~­a}u s tim f­ur­e{tom,
b­ita­ngi iz in­ata.) (za s­ebe)
V­ITEZ A k­ako se z­ov­ete?
L­U^­ETA L­u~­eta, na usl­uzi.
(To da mi pr­ir­edi? Ah, ugu­rs­uzi!) (za s­ebe)
V­ITEZ L­u~­eta!
L­U^­ETA [ta 'o}­ete?
V­ITEZ Ud­ati ste, m­ila?
L­U^­ETA Ne.
V­ITEZ D­evo­jka ste?
L­U^­ETA D­ab­ome!
A {ta bi' dr­ugo b­ila?
V­ITEZ Hteo bih da s­i|em.
L­U^­ETA Pa ko vas d­r`i? (V­itez d­ol­azi)
Na t­ihoj v­atri onaj da se p­r`i!(gl­eda t­amo k­uda je
ot­i{ao A­nz­ol­eto)
[ta mu bi da woj ode?
D­ev­eti pr­izor - G­ospa K­ate i L­u~­eta
180
K­ATE Oj L­u~­eta!
L­U^­ETA Nek do s­utra z­ove, ost­ajem o­vde.
Dok mi d­u{i ne la­kne.
ni b­at­in­ama n­e}e da me ma­kne.
K­ATE [to si se tu uk­ip­ila? (i­zl­azi iz k­u}e)
L­U^­ETA On­ako.
K­ATE A {to si se n­at­u{t­ila?
[ta ti je, zl­ato?
L­U^­ETA Ona sv­iwa to­rba­rska...
Pr­o|e... p­ozvah ga l­epo...
N­ije me ni s­a~­ekô.(pl­a~­u}i)
K­ATE I ti sad cm­izdri{?
L­U^­ETA Kad mi t­ako kr­ene.
K­ATE Ma v­rn­u}e se o­dma'.
D­es­eti pr­izor - V­itez, i pr­e|­a{we
V­ITEZ Evo m­ene.
K­ATE Ko ovog p­ozva? (L­u~­eti)
L­U^­ETA Man'te. (g­ospa K­ati)
V­ITEZ Ko je st­ar­ica ova?
L­U^­ETA M­oja ma­jka.
K­ATE Nek cv­ik­ere me­tne, kad ga oko v­ara.
G­osp­aru, n­isam ba{ t­ol­iko st­ara.
V­ITEZ Pa­rdon, k­akve li gr­e{ke!
Ah, v­a{a k}e­rka l­ep­ote je re­tke.
K­ATE Znam; ima c­ura ~­ime da se d­i~i.
I gle'te s­amo k­ako na me l­i~i.
V­ITEZ Pr­i~­eka­jte to­rb­ara;
i ne u­st­e`­ite se, evo p­ara (p­ok­az­uje k­esu)
J­ed­an­ae­ sti pr­izor - W­eze na t­er­asi pod kr­ovom,
i pr­e|­a{wi
W­EZE Zn­ate, g­osp­aru, uzeh
r­obe za ~et'ri l­ire.
V­ITEZ I tr­id­eset
m­eni je b­ag­at­ela.
W­EZE Al' pl­at­ila sam sve {to sam uz­ela.
V­en­ec­ija­nske c­ure
~­asne m­isli im­aju
i r­obu od f­ure{tâ ne pr­im­aju. (o­dl­azi)
Dv­an­a­esti pr­izor - A­nz­ol­eto, i pr­e|­a{wi
V­ITEZ N­ije za m­ene, s­uv­i{e je go­rda.
Ha­jde, b­ira­jte. (L­u~­eti)
L­U^­ETA N­i{ta n­e}u od vas.
B­e`i bre, u zao ~as
v­ideh te, u{tvo, n­esr­e}o, p­o{­asti! (A­nz­ol­etu)
A­NZ­OL­ETO Jel’ ti to m­ene p­o~­asti?
Jel’ m­ene, {to imam da b­esnim r­a{ta?
L­U^­ETA Ti! B­oqe }­uti, da ne re­knem sv­a{ta.
D­ob­i}e{ sv­oje za to.
181
A­NZ­OL­ETO Ko dâ, b­i}e mu d­ato.
K­ATE Mir, u|­ite sa n­ama. (A­nz­ol­etu)
A­NZ­OL­ETO Rad v­i{e n­isam da z­al­azim k v­ama. (o­dl­azi)
V­ITEZ De, q­ub­ezni vam ode.
Uzm­ite ovaj p­rsten:
pr­ava d­iv­ota m­ala.
L­U^­ETA S opr­o{t­ewem odoh, za p­rsten f­ala. (ode, ne uze­v{i
p­rsten)
K­ATE Sl­u{a­jte, {jor str­anac!
V­ITEZ [ta b­iste, m­olim?
K­ATE Da­jte vi to m­eni.
V­ITEZ T­ako vas v­olim.
D­ab­ome, u m­oje ime joj da­jte:
d­obra st­ar­ice, zb­ogom mi osta­jte. (o­dl­azi)
K­ATE Woj ja ne d­ajem n­i{ta!
Da je ra­zq­utim n­e}u.
P­osl­u`­i}e mi, kad si n­a|em sr­e}u. (o­dl­azi)
DR­UGI ^IN
P­rvi pr­izor - G­ospa P­askva pred k­u}om, s m­etlom,
z­atim O­rs­ola.
182
P­ASKVA Da p­o~­istim pj­ac­etu;
kô da smo sred b­uw­i{ta.
Od sv­akog su d­er­i{ta
g­ore te k­al­a{t­ure;
od r­ak­ova q­u{t­ure,
od k­est­ewa q­uske: ~im se p­oj­ede,
kroz pr­ozor fr­qnu, sram da ih i­zj­ede!
I jo{ da ~­istim s­ama?
Ama, nek sv­aka za k­u}u si m­ari,
{to da za dr­uge x­abe m­etlu kv­arim? (~­isti pred
sv­ojim vr­at­ima)
O­RS­OLA Sl­u{a­jte, g­ospa P­askva, g­ospa P­askva!
S­ir­ota, i~ ne ~­uje!
G­ospa P­askva!
P­ASKVA Ko mi to d­ov­ik­uje?
O­RS­OLA Da vas z­am­olim n­e{to: p­o~­ist­ite,
kad ve} d­r`­ite m­etlu,
pred n­a{om k­u}om ma­lko.
P­ASKVA Gl­eda­jte {ta ~­inim, pa i vi t­ako. (~­isti pred sv­ojom k­u}om)
O­RS­OLA Ne bi vam, g­ospo, kr­una s gl­ave sp­ala.
P­ASKVA (Sad ga pr­et­era, v­ala!) (za s­ebe)
O­RS­OLA Usl­uga m­ala, 'l­eba vam ne i{te.
P­ASKVA ([­ipak }u da joj bi­dnem p­om­e}­ara.
[ta m­isli ko je ona, u{ti­p~­ara!) (za s­ebe)
O­RS­OLA Mr­dn­uti m­alo m­etlom
t­ako vam t­e{ko p­ada?
P­ASKVA A? (Ne ~­ujem {ta li to m­eqe s­ada.) (za s­ebe)
O­RS­OLA V­elim, s­estro, n­ep­ozn­ato vam n­ije,
na ovom sv­etu r­uka r­uku m­ije.
P­ASKVA Ko da m­ije?
O­RS­OLA Ja­dn­ica, ba{ je gl­uva.
P­ASKVA Ja gl­uva? Ta jo{ j­utros
~­ula sam n­askroz j­asno.
Sad sam kqo­kn­ula, n­ema t­ome d­ugo,
z­asm­etô mi je, b­i}e, ovaj j­ugo.
O­RS­OLA ^­uj­ete, P­askva, je li?
P­ASKVA [ta ste 't­eli? (pr­il­azi)
O­RS­OLA N­isam vam v­i{e dr­aga?
P­ASKVA Ama j­este; do vr­aga,
p­o~­ist­ila bi' ja pred pr­agom v­a{im,
i red je, kad smo n­a{i;
al' n­e}u da mi k­a`u one ~a­vke
da ~­istim sv­ima um­esto sl­u`a­vke.
O­RS­OLA Ono, j­este; n­ego, r­ec­ite, pr­ijo,
gde vam je }e­rka?
P­ASKVA Na pos'o se d­ala,
s­edi te r­adi, ni gl­ave ne d­i`e,
n­ik­ada n­ije B­ogu d­ane kr­ala.
O­RS­OLA M­eni se stva­rno d­op­ada ta m­ala.
P­ASKVA I jest v­aq­ana. (p­o~­iwe da ~­isti pred O­rs­ol­inom
k­u}om)
O­RS­OLA Man'te se te m­uke.
P­ASKVA N­ikad n­ik­akve br­uke...
Zn­ate i s­ami...
O­RS­OLA C­ura d­obra, vre­dna.
P­ASKVA A uz to n­ije ba{ ni n­e­ugle­dna.
O­RS­OLA Ma l­u~e pr­avo!
P­ASKVA Jel’ te da je, pr­ijo? (~­isti jo{ ene­rgi­~n­ije)
O­RS­OLA D­osta je, ve} sve s­ija!
P­ASKVA V­eru­jte, ta iz k­u}e ne i­zb­ija.
O­RS­OLA Kad je ud­aj­ete?
P­ASKVA O, da je sr­e}e!
[ta }­ete, pr­ijo, kad nas p­ara n­e}e.
183
O­RS­OLA I bez m­ir­aza n­eko bi je uzô.
P­ASKVA A?
O­RS­OLA N­iste me ~­uli? Sv­rn­ite m­alo.
P­ASKVA S­estro, {ta ste r­ekli?
O­RS­OLA C­uru ste l­epu st­ekli,
i d­obra je; pa, ko zna?
P­ASKVA K­amo sr­e}e!
O­RS­OLA Zn­ate {ta,
d­o|­ite g­ore, n­e{to da vam v­elim.
P­ASKVA (M­o`da o s­inu da mi pr­i~a `­eli?) (za s­ebe)
Eto me o~as. W­eze! (d­oz­iva)
Dr­ugi pr­izor - W­eze, i pr­e|­a{we
184
W­EZE J­este li zv­ali, ma­jko?
P­ASKVA Da, }­ero, idem ma­lko
do {j­ora O­rs­ole, zna{.
B­rzo b­i}u kod k­u}e.
W­EZE 'Bar dan, {j­ora O­rs­ola.
O­RS­OLA Zdr­ava mi b­ila!
P­ASKVA ([to r­ek­oste, l­u~e.) (O­rs­oli)
(I ja sam b­ila kao up­is­ana,
pa va­qda n­e{to od l­ep­ote osta.
N­eka t­or­o~u da sam st­ara l­uda,
B­i}u kao r­u`a, sam' da se udam. (za s­ebe; z­atim ul­azi kod O­rs­ole)
O­RS­OLA J­este l' d­obro, W­eze?
W­EZE Da.
O­RS­OLA [ta to pr­av­ite, d­ete?
W­EZE Cv­e}e, ono {to u k­osu se m­ete.
O­RS­OLA A, od s­om­ota, je li?
W­EZE Da, i pe­rj­ano, ako n­eko `­eli.
O­RS­OLA Da­jte da v­idim.
W­EZE Evo.
O­RS­OLA Ba{ ste s­ila.
K­ome p­osle to d­aje{?
Na Ma­rc­ar­iji pr­od­aje{?
W­EZE Ne, {j­ora.
N­ar­u~­eno je cv­e}e,
a Ma­rc­ar­ija v­id­eti me n­e}e.
Pre sam t­amo n­os­ila:
b­oqe da sam pr­os­ila.
Za j­edan cvet su mi, i to t­e{ka s­rca,
j­edva l­iru d­av­ali,
a za v­i{e od dve pr­epr­od­av­ali.
S­ada r­adim s­ama, pa em u{t­edim,
em se ne m­u~im, a trud v­i{e vr­edi.
O­RS­OLA K­ap­ice im­ate?
W­EZE Da, {j­ora.
O­RS­OLA Stva­rno?
I da ~­e{q­ate s­igu­rno um­ete.
W­EZE C­ura sam, di }u...
O­RS­OLA [to se ne ud­ate?
W­EZE Ju, vi to kô s t­av­ana!
O­RS­OLA ^u­jte, m­oja sl­a|­ana,
za s­rce ste mi pr­ir­asli, pa 'o}u
da se l­epo ud­ate.
D­obra pr­il­ika ne r­aste na gr­ani.
Imam n­e{to da k­a`em v­a{oj m­ami. (o­dl­azi)
Tr­e}i pr­izor - W­eze, z­atim L­u~­eta na t­er­asi pod kr­ovom
W­EZE Ud­ala bi me r­ado
m­oja s­ir­ota m­ama.
Bo­gme, ni ja s­ama s ra­sk­ida n­isam,
al' za d­obru pa­rt­iju,
a ~­ovek sr­e}e sv­ak­akvu br­at­iju!
L­U^­ETA Q­ub­ezna {j­ora W­eze! (ir­oni­~no)
W­EZE Uz­eli ste me na zub?
L­U^­ETA T­ako vi, zn­a~i, pr­ij­ate­qstvo na dud.
W­EZE Z­a{to ste q­uti?
L­U^­ETA Pr­av­ite se l­udi.
Zn­ate da A­nz­ol­eto v­oli m­ene,
a o­dv­u~­ete ga kad 'v­amo kr­ene?
W­EZE K­up­ila sam n­e{to.
L­U^­ETA Za m­alo r­obe
n­iste ga m­or­ali u k­u}u zv­ati.
W­EZE Pa kad se st­idim da s­i|em do vr­ati.
L­U^­ETA Ma n­emo­jte! Vi o­tkad se r­od­iste,
iz k­u}e ne kr­o~­iste?
W­EZE J­esam, al' s ma­jkom, z­aje­dno smo b­ile.
L­U^­ETA N­ema tu c­ile-m­ile,
Mog se mo­mka man'te!
W­EZE Ko vam ga d­ira?
L­U^­ETA D­ob­i}e sv­oje ko me i`i­vc­ira!
W­EZE Ta {ta vam je, L­u~­eta,
uvek smo d­obre b­ile.
L­U^­ETA [ta }u, s­rce mi m­eko.
185
W­EZE Kô da vas ja ne v­olim?
Uzm­ite cv­e}e n­eko.
L­U^­ETA Di­vno!
W­EZE Po{'q­ite n­ekog.
L­U^­ETA Ali k­oga?
D­on­e}u, ako ne n­a|em n­ik­oga.
Ej, ~­eka­jte, Zo­rz­eto! (d­oz­iva)
^­etv­rti pr­izor - Zo­rz­eto na ul­ici, i pr­e|­a{we.
ZO­RZ­ETO [ta vam tr­eba?
L­U^­ETA Je­dna si­tn­ica, eto.
ZO­RZ­ETO R­ec­ite.
L­U^­ETA Tr­eba s­amo
od W­eze cvet da d­on­es­ete 'v­amo.
ZO­RZ­ETO Ve} l­etim; ha­jde, b­ac­ite mi ga, de! (obr­a}a se W­ezi)
W­EZE T­aman p­osla!
ZO­RZ­ETO 'O}u l' g­ore?
W­EZE Iju, ne!
St­av­i}u ga u ko­rpu (sp­u{ta cvet u ko­rpi)
pa ga da­jte L­u~­eti.
ZO­RZ­ETO U, {to je lep!
I n­apr­avi ga je­dna p­oput cv­eta.
W­EZE A vi ste je­dna ble­nta.
L­U^­ETA [to ga sml­avi?
ZO­RZ­ETO N­e}­ete me v­i{e?
W­EZE De­~ko ste pr­avi!
ZO­RZ­ETO N­ekad vam n­ije b­ilo i­spod ~­asti
m­alo {­uge il' `mu­rke.
W­EZE B­ilo n­ekad; igre za d­evo­j~u­rke.
L­U^­ETA A sad kad si p­or­asla,
ej, W­eze, gl­edaj me, ~ik,
na dr­ugu si igru s wim b­ac­ila pik?
W­EZE Da­jte ve} je­dnom taj cvet! (Zo­rz­etu, b­esno)
ZO­RZ­ETO Evo, {j­ora.
[ta vam u~­inih? N­esr­e}a me pr­ati!
[ta vam je?
W­EZE Taj m­ira n­e}e mi d­ati! (o­dl­azi)
P­eti pr­izor - L­u~­eta i Zo­rz­eto
186
L­U^­ETA Zo­rzi, Zo­rzi, i­zd­al­eka se v­idi,
v­oli te ona.
ZO­RZ­ETO V­ol­ela me n­ekad,
a sad v­i{e n­e}e.
L­U^­ETA Sad }e jo{ v­i{e.
D­evo­j~­ica je b­ila,
i n­ije m­isl­ila na one stv­ari,
a s­ada za wih i te k­ako m­ari.
ZO­RZ­ETO Pa m­arim i ja, pr­avo da vi k­a`em,
j­este mi do we st­alo,
kô n­ikad. Ali, {j­ora dr­aga, n­iko
vr­e|­ati me n­e}e, na to n­isam sv­ikô.
L­U^­ETA Daj mi taj cvet, Zo­rz­eto, d­o|i g­ore.
ZO­RZ­ETO R­ado; i jo{ kad bi mi
k­akav s­avet d­ali.
L­U^­ETA Pa n­isi v­i{e m­ali; kol'ko ti je?
ZO­RZ­ETO [­esnajst, il' s­eda­mnajst.
L­U^­ETA Moj brat od te­tke
o`­eni se s pe­tnajst.
ZO­RZ­ETO St­aj­ete i vi
na m­oju m­uku, m­ore!
L­U^­ETA Sm­iri se, {­a{a­vko, i d­o|i g­ore.
ZO­RZ­ETO St­i`em (h­o}e da u|e)
[­esti pr­izor - A­nz­ol­eto i pr­e|­a{wi.
A­NZ­OL­ETO Di }e{, bre, {­ako j­ada? (o­dgu­rne Zo­rz­eta)
L­U^­ETA Uh, kad z­ine!
ZO­RZ­ETO [ta sam vam ja kriv?
A­NZ­OL­ETO T­utaw,
il' 'o}e{ {­ama­r~­ine?
ZO­RZ­ETO Ama z­a{to?
L­U^­ETA P­od­ivqao je, q­udi!
A­NZ­OL­ETO Sl­u{aj ti, ova vr­ata
v­i{e da te ne v­ide.
ZO­RZ­ETO C
vet sam n­osio. D­r`­ite ga, pr­ide. (b­aca cvet na
z­emqu)
A­NZ­OL­ETO Taj cvet je za L­u~­etu?
Kad d­o~­epam tu zm­iju!
ZO­RZ­ETO O, ma­jko, m­ene b­iju!
Se­dmi pr­izor - O­rs­ola na t­er­asi, i pr­e|­a{wi.
O­RS­OLA S­ine moj, {ta ti r­ade?
P­u{taj mi d­ete, g­ade!
Jer, t­ako mi sv­ega, ako ja s­i|em,
ti­nt­aru n­e}u da vam m­im­o­i|em!
L­U^­ETA N­a­op­ako!
187
A­NZ­OL­ETO To pr­ase od d­et­eta,
n­ema {ta s wim da ra­spr­eda L­u~­eta.
ZO­RZ­ETO Ba{ mi je do pr­i~e!
O­RS­OLA Pa da, zbog one
v­azda se n­e{to gl­o`e.
L­U^­ETA D­okle bre, q­udi, ov­ako ne m­o`e!
O­RS­OLA Ne m­o`e v­i{e ~­ovek da i­zd­r`i
na pj­ac­eti s tom so­rtom.
L­U^­ETA Oho, {ta to r­ek­oste?
O­RS­OLA Gle m­il­ost­ive! [ta m­isl­ite, ko ste?
L­U^­ETA U{ti­p~­aro!
A­NZ­OL­ETO T­i{­ina! (L­u~­eti)
O­RS­OLA Ku­rvo!
A­NZ­OL­ETO Su­nce vam `a­rko,
Iz ovih }u st­opa... (O­rs­oli)
ZO­RZ­ETO [ta }­ete? (i­sp­rsi se pred A­nz­ol­etom)
A­NZ­OL­ETO S­evaj, {jor up­i{a­nko! (pr­et­e}i)
O­RS­OLA Ama, p­u{ta­jte de­~ka, a vi g­ospo,
pr­o|­ite se mog s­ina!
L­U^­ETA Ni da ga pi­pnem n­e}u, ni sl­u~a­jno.
E, ba{ je mo­m~e va­jno!
Po v­ama u gr­adu n­ema n­iko b­oqi?
Eno mu W­eze, nek se i­zd­ov­oqi.
Osmi pr­izor - W­eze na t­er­asi pod kr­ovom, i pr­e|­a{wi
W­EZE Vi to n­e{to o m­eni?
L­U^­ETA K­amo, g­ospo?
Iz­a|­oste ~im je st­igô A­nz­ol­eto?
W­EZE Au, {to smo f­ini!
O­RS­OLA K­u}i, Zo­rz­eto.
ZO­RZ­ETO Ne, ma­jko, ne m­rdam.
O­RS­OLA T­ako ti m­eni?
ZO­RZ­ETO Ovaj put b­i}e k­ako mi se sv­idi.
O­RS­OLA Sm­esta g­ore!
L­U^­ETA Si­n~­ina, ba{ se v­idi!
O­RS­OLA V­idi ti m­ale k­uje!
D­ev­eti pr­izor - G­ospa K­ate na ul­ici, i pr­e|­a{wi.
188
K­ATE Ej, k­oja to m­oju L­u~­etu ps­uje?
O­RS­OLA Znam z­a{to je ps­ujem, i d­ob­i}e jo{!
K­ATE Sve c­ure s pj­ac­ete vi u isti ko{?
M­oja zna r­eda, n­ije
od onih k­oje vr­aga...
W­EZE A k­akve su te dr­uge, {j­ora dr­aga?
K­ATE ]­uti, b­oqe da }­uti{.
W­EZE M­ut­ava n­isam, va­qda.
D­es­eti pr­izor - G­ospa P­askva iz O­rs­ol­ine k­u}e,
i pr­e|­a{wi; z­atim V­itez.
P­ASKVA [ta to ~­ujem o m­ojoj }­eri s­ada?
K­ATE ]­ut­ite, ve} se ~­ulo.
W­EZE D­o|­ite g­ore, ma­jko.
P­ASKVA Pa {ta je sad?
V­ITEZ ^uh p­ov­ike, uzrok da s­aznam sam rad. (W­ezi)
A­NZ­OL­ETO [to se m­e{­ate, {jor?
V­ITEZ Ako bih smeo,
ja, eto, mir bih hteo.
A­NZ­OL­ETO G­osp­aru moj, k­a`­ite,
da m­o`da ovu c­uru ne tr­a`­ite? (p­ok­az­uje na L­u~­etu)
V­ITEZ N­ip­o{to.
L­U^­ETA ^­uste li, {jor A­nz­ol­eto?
V­ITEZ M­eni je sv­ako `e­nsko b­i}e sv­eto.
U v­es­equ u`­ivam,
od dr­u{tva se ne skr­ivam;
i dok mi je ovo m­esto b­or­av­i{te,
hteo bih da sv­a|e ne b­ude p­opr­i{te.
G­ospe, m­ogu li ~­uti
o­tkud taj `­agor, {to ste se s­rd­ili?
O­RS­OLA Oni su, {jor, m­oga s­ina g­rd­ili.
V­ITEZ Ko ga je uvr­edio?
ZO­RZ­ETO Onaj t­amo.
N­i{ta ne skr­ivih, on n­av­ali s­amo!
V­ITEZ M­ogu li s­azn­ati ra­zlog?
A­NZ­OL­ETO [to n­e}u
da gl­eda onu c­uru,
u k­u}u da joj z­al­azi, sa sve cv­e}em.
L­U^­ETA W­eze, jel’ onaj cvet bio p­oklon tvoj?
W­EZE Ist­ina je, {j­ore moj.
V­ITEZ Eto, nek se oko­n~a
sv­a|a, ~­est­iti q­udi.
B­ilo pa pr­o{lo, r­adost nek se b­udi.
L­U^­ETA D­ol­azi{, A­nz­ol­eto?
A­NZ­OL­ETO Uvek ja pr­o|em t­ako.
189
190
K­ATE [jor l­udo, sa mnom vi }­ete sv­ak­ako. (uz­ima A­nz­ol­eta za r­uku i uv­odi ga u k­u}u)
V­ITEZ Sja­jna st­ar­ica; o­dv­u~e ga s­ama.
W­EZE Pa z­ato {to je m­ama
w­eg­ove v­er­en­ice.
I n­ije lo{ on, {j­ore.
V­ITEZ T­ako je, t­ako ~­asne c­ure zb­ore.
L­U^­ETA A ti, d­obro da p­azi{, r­uke s­ebi!
W­EZE Ne, n­i{ta ja s wim ne bi',
n­e}u ga v­i{e zv­ati.
L­U^­ETA Evo, dr­agi, o­dma' }u da se vr­atim.
V­ITEZ D­oba je ka­rn­ev­ala;
i ne tr­eba da sm­eta
b­ude li h­al­ab­uke m­e|u n­ama;
str­anac sam, pr­ep­or­u~­ujem se v­ama.
O­RS­OLA Zo­rzi, 'o}e{ li g­ore?
ZO­RZI Evo, ma­jko.
O­RS­OLA Da p­opr­i~­amo n­e{to, d­o|i, d­u{o.
ZO­RZ­ETO [j­ora Aw­eze; g­ospo. (o­dl­azi)
O­RS­OLA On p­osl­u{ô! (ul­azi)
W­EZE D­o|­ite, ma­jko! Ma­jko! (gl­asn­ije)
P­ASKVA Zv­ala si?
W­EZE Id­ete li?
P­ASKVA Da ~­uje{ n­e{to; st­i`em.
W­EZE D­obro: jo{ tr­eba cv­e}e da n­an­i`em. (h­o}e da se p­ov­u~e)
V­ITEZ P­o{t­ov­awe. (W­ezi)
W­EZE G­osp­aru.
V­ITEZ Zb­ogom, d­evo.
W­EZE D­ub­oko vam se sv­inem. (ul­azi)
V­ITEZ R­ec­ite mi, to „sv­iwem“,
{ta li to zn­a~i? (g­ospa P­askvi, k­oja se up­ut­ila
k­u}i i ne ~­uje)
P­ASKVA G­osp­aru.
V­ITEZ R­ec­ite mi, {ta kod vas zn­a~i „sv­iwem“?
P­ASKVA To sv­akom p­ozdrav je lep.
Ka­tkad to ~­inim i ja.
V­ITEZ Ono je v­a{a k}e­rka?
P­ASKVA J­este, {j­ore.
V­ITEZ Ml­ad­ica di­~na.
P­ASKVA A k­akva bi b­ila?
Kad je na m­ene.
V­ITEZ Da li pl­e{e, m­ila?
P­ASKVA [ta r­ek­oste?
V­ITEZ Ja p­itam
da li v­oli da igra.
P­ASKVA I te k­ako!
Kad se s­amo z­av­rti,
pr­ol­e}e kao str­ela,
i svi je gl­ed­aju: l­epa, b­ela...
V­ITEZ Igr­ati hteo bih s wom.
P­ASKVA O, dr­agi {j­ore, o tom
n­ema sp­ora; a ni ja n­isam l­o{a.
V­ITEZ Z­ai
­ gr­a}­ete sa mnom?
P­ASKVA Kad ste l­epi!
I dr­ugi n­e}e da mi se pr­il­epi. (ul­azi u k­u}u)
J­ed­an­a­esti pr­izor - V­itez; z­atim G­asp­ar­ina.
V­ITEZ Obl­ig­atan sam zb­iqa
onom ko me sm­esti sred ovog m­iqa.
Ni ca­rski dv­ori ne bi b­ili b­oqi:
d­oi
­ sta ovaj puk mi je po v­oqi.
G­ASP­AR­INA A zad nek re­kne {jor ~­ika {ta h­o}e.
Od kw­iga z­i{ô z uma,
ja bi' zve` v­azduh da zr­knem, a k­uma
m­oja zt­an­uje bl­izu.
Bar ma­l~­ice da zvr­atim.
V­ITEZ (O, ml­ad­ica
k­oju ugl­edah p­rvu.) (za s­ebe)
G­ASP­AR­INA (Oh, eno ga oni {jor!) (za s­ebe)
V­ITEZ (L­ep­ot­ica.) (za s­ebe)
Sl­uga p­ok­oran, g­ospo.
G­ASP­AR­INA Zl­u`b­en­ica.
V­ITEZ (U­sp­ija, da pr­et­rnem!) (za s­ebe)
G­ASP­AR­INA (K­u}i }u da ze v­rnem.) (pr­il­azi k­u}i)
V­ITEZ Okru­tn­ica!
Avaj, zar pr­ema m­eni?
G­ASP­AR­INA Zl­u`b­en­ica.
V­ITEZ V­itez z­ap­ovest ~­eka.
St­igoh ja i­zd­al­eka,
no, g­ospo, m­oje n­am­ere su ~­asne.
G­ASP­AR­INA (Oh, zla­tki ztra­nci, i r­e~i im kr­azne.) (za s­ebe)
V­ITEZ ^­eznem da, kad bih smeo,
v­ama na usl­uzi b­udem, v­eru­jte,
kao od­ana v­a{a uzd­an­ica.
Da­jte mi bar j­edan mig.
191
192
G­ASP­AR­INA Zl­u`b­en­ica.
V­ITEZ Ah, c­er­em­on­ije; smem li da p­itam
j­este li m­oma?
G­ASP­AR­INA Ne znam, izi­zti­nski.
V­ITEZ Ne zn­ate? O­tkud to vam n­ije zn­ano?
G­ASP­AR­INA Ne znam to „m­oma“ {ta vam d­o|e z­amo.
V­ITEZ To jest, d­ev­oj­ana.
G­ASP­AR­INA Zb­uw­ena sam zva.
M­izl­ite, c­ura?
V­ITEZ To.
G­ASP­AR­INA Z opr­o{t­ewem, da.
V­ITEZ Pr­ed­obri ste! R­od­it­eqe im­ate?
G­ASP­AR­INA Vi ze ne zn­al­az­ite
ba{ u g­ov­oru n­a{em?
V­ITEZ D­on­ekle.
G­ASP­AR­INA Pr­ob­a}u da vam p­a{e.
V­ITEZ Im­ate r­od­it­eqe?
G­ASP­AR­INA Moj otac zu n­am­rtvo,
n­am­rtvo m­oja r­od­ite­qka i­zto.
R­az­abra­zte?
V­ITEZ M­udr­ica
vi ste, zb­or­ite j­asno.
G­ASP­AR­INA Zl­u`b­en­ica.
V­ITEZ K­oga im­ate?
G­ASP­AR­INA [j­ore, od zta­rk­eqa
dr­ug­oga r­od­it­eqa.
V­ITEZ Dr­ugog oca?
G­ASP­AR­INA Ne, {jor, t­aman p­ozla! Je­dn­oga ~­iku?
V­ITEZ ^­iku?
G­ASP­AR­INA Ztr­ica; znam {ta m­izli­zte, n­eka,
on z­ap­ov­eda i zt­oji z m­en­eka.
V­ITEZ Sad shv­atam: vi ste sja­jni!
No, stric vas n­ije v­erio do s­ada?
G­ASP­AR­INA Ml­ada sam, imam k­ada.
V­ITEZ D­o­ista ste
jo{ pr­ava d­evo­j~­ica,
ali v­e­oma qu­pka.
G­ASP­AR­INA Zl­u`b­en­ica.
V­ITEZ Ta qu­pkost v­a{a sv­ako s­rce zg­odi.
G­ASP­AR­INA P­rvi put zte o­vde?
V­ITEZ Da, V­en­ec­ijom p­rvi put ja h­odim.
G­ASP­AR­INA Im­amo u woj do­zta f­inog gu­zta.
V­ITEZ D­osta je v­id­eti vas.
G­ASP­AR­INA Kad ze gl­eda,
ztva­rno ze d­r`im r­eda.
Ra­z­ume­zte?
V­ITEZ Ra­z­umem, i te k­ako.
G­ASP­AR­INA Z­amo kad 'o}u, zb­orim i to­zka­nzki,
i~ ze ne p­ozna moj v­en­ec­ija­nski.
V­ITEZ M­il­inu pr­avu tv­ori v­a{e g­rlo.
L­epo zb­or­ite.
G­ASP­AR­INA Z­afa­lna zam v­rlo.
V­ITEZ I lik va{, m­an­iri!
G­ASP­AR­INA V­ide­zte l' vi m­ene
k­ako idem?
V­ITEZ Pr­em­alo.
B­ud­ite t­ako d­obri,
Pr­o{­eta­jte, ne bih li v­ideo sve.
G­ASP­AR­INA [jor ztr­anac, gl­ed­ate me?
N­ek­ada ze je i{lo
'v­ako, 'v­ako, te 'v­ako.
A d­ana­zke ze ide
v­ako, 'v­ako, te 'v­ako.
V­ITEZ Vi­~ni zte ~r­ezv­i~a­jno.
G­ASP­AR­INA Odoh kod g­ospa k­ume.
V­ITEZ Sl­uga b­i}u p­oko­rni,
ako me m­ilost v­a{a ud­ost­oji.
G­ASP­AR­INA F­ala vi, al' ze ne pri­zt­oji.
V­a{e go­zpo­dztvo p­o|e li z m­en­eka
m­ogô bi ~­ika ztric da naz d­o~­eka.
V­ITEZ N­ema ga, n­e}e s­azn­ati o t­ome.
G­ASP­AR­INA Ne zm­eju c­ure m­ome
n­ik­uda da ze `­ure,
i kad ih ne v­ide, m­ome zu i c­ure.
V­ITEZ N­emam ~ast da vas pr­atim?
G­ASP­AR­INA Kad vam je ne zmem d­ati.
V­ITEZ Vr­at­i}­ete se b­rzo?
G­ASP­AR­INA Da p­or­u~am }u d­o}i.
Zhv­at­ate li?
V­ITEZ Da, ra­z­umem.
Za obed.
G­ASP­AR­INA Je­zte, za obed }u m­o}i.
V­ITEZ Ne l­i{­ava­jte me qu­pk­osti v­a{e.
G­ASP­AR­INA Go­zpar je g­azda od qu­pko­zti n­a{e.
V­ITEZ P­o|­ite, ja }u o v­ama da sn­ujem.
G­ASP­AR­INA Kl­awam ze. (p­okl­oni se)
V­ITEZ Ma­dm­oa
­ zel. n­akl­oni se)
G­ASP­AR­INA Zb­ogom, m­uzje. (sv­ako o­dl­azi na sv­oju str­anu)
193
TR­E]I ^IN
P­rvi pr­izor - G­ospa K­ate i A­nz­ol­eto i­zl­aze iz k­u}e.
194
K­ATE A­jte vi sa mnom, si­nko.
V­aqa da p­opr­i~­amo,
da nas ne ~­uje L­u~­eta.
A­NZ­OL­ETO I­zvol’te.
K­ATE C­ura vas v­oli, stan’te bl­i`e m­eni;
i vi ste z­aq­ubq­eni.
D­obro, sva­dba }e za g­od­inu d­ana,
da se `­ur­ite n­e}u da vas t­eram,
al’ da je ~­uvam ja v­i{e ne sm­eram.
A­NZ­OL­ETO [ta to n­apr­i~­aste?
K­ATE Svr­a}a­jte r­e|e,
k­ada za sva­dbu jo{ n­em­ate v­oqe,
si­nko, t­ako je b­oqe.
A­NZ­OL­ETO [j­ora dr­aga,
ja bi’ se s­utra `­enio, d­ovr­aga!
^­eka­jte; ve} se m­orim
ra­dw­icu da otv­orim,
jo{ m­alo da sku­ckam, ama ~im uspem
ima da d­o|em i }er da vam uzmem.
K­ATE Ono, n­ema se kud iz sv­oje k­o`e,
al’ bez p­os­eta m­o`e.
A­NZ­OL­ETO Od v­a{ih r­e~i p­od­i{li me `ma­rci.
Bo­gme, ne bi’ ja ‘teo
da mi se {t­ogod kr­ije.
K­ATE Ne, z­ac­elo.
I mom se m­u`u ‘t­elo
ja ga se n­a~­ekah, ne p­itaj, s­ine,
dok m­oja g­ospa ma­jka,
jo{ pa­mtim, on se va­jka,
a ona: {jor Bo­ldo, iz k­u}e, il’ u k­u}u!
A­NZ­OL­ETO N­emo­jte, kad vi se k­unem:
n­av­al­i}u da se n­ek­ako sn­a|em.
K­ATE Al’ d­otle n­emo­jte tu da vas n­a|em.
A­NZ­OL­ETO Ma z­a{to, dr­aga {j­ora?
K­ATE L­epo r­ekô:
n­e}u na vas da p­azim.
A­NZ­OL­ETO Ama, zar vam je t­ako t­e{ko s n­ama,
tri-~et’ri s­ata na dan?
K­ATE P­rvo, da je t­e{ko, t­e{ko je, aha!
A dr­ugo, ima jo{ n­e{to
o ~­emu n­e}u da t­rtqam.
A­NZ­OL­ETO Ako, ako, v­idim ko se tu p­rtqa.
K­ATE Ko, m­ol­i}u l­epo?
A­NZ­OL­ETO V­ama je st­alo
dr­ugom da je d­ate.
K­ATE Ju, s­rce m­alo,
da vas ne m­u~im v­i{e: n­isam, s­ine,
ja ud­ov­ica st­ara,
p­on­ekad me z­asv­rbi...
Eto, da }­utim n­e}u:
ne m­ogu ml­adom p­aru d­r`at sv­e}u.
A­NZ­OL­ETO Sp­op­ada smej me l­udi.
K­ATE Ta {ta li vam je sm­e{no?
R­ug­ate mi se; a {ta je tu gr­e{no?
Sram da vas b­ude, e kad bi’ sve zn­ali!
[ta }u, m­omak ste, n­iste v­i{e m­ali.
A­NZ­OL­ETO Uda­jte se.
K­ATE ‘O}u ja, jo{ od k­ada,
~im c­uru ud­omim.
A­NZ­OL­ETO Ra­z­umem s­ada.
Vi joj tr­a`­ite m­u`a b­r`e-b­oqe,
zbog sv­oje si­lne za ud­ajom v­oqe.
K­ATE Ov­ako il’ on­ako,
si­lno }e da mi sm­eta
ako mi c­ura ost­ane L­u~­eta.
A­NZ­OL­ETO Ne bi’ ‘teo da r­obu
t­eglim n­ao
­ k­olo, ako se `­enim.
K­ATE Oho, t­ako vi m­eni?
Q­ub­om­ora vas gr­ize?
D­ajem vam l­epo va­sp­it­ano d­ete,
i usred vo­jske ost­avit je sm­ete.
A­NZ­OL­ETO Ono m­alo m­ir­aza
{to ste mi d­ati r­ekli?
K­ATE Ob­e}ah {ta smo st­ekli.
D­a}u n­ar­ukv­ice, o­nda wen ko­rset,
o~­uvan kr­evet i sve pr­ekr­iv­a~e,
~et’ri p­el­ene, kad d­ete z­apl­a~e.
A­NZ­OL­ETO N­em­ate v­i{e od ~et’ri p­el­ene?
K­ATE V­aqa da n­eka ost­ane za m­ene.
A­NZ­OL­ETO E, j­este op­asna `e­nska, n­ema {ta!
K­ATE N­ego, {jor, t­akva sam sva!
D­a}u tri su­kw­ice, dve k­o{­uq­ice,
h­aq­inu i {al sve od sv­ile f­ine,
ml­ada n­ema da br­ine;
i, k­ako r­ek­osmo, b­i}e vam d­ata
na r­uke s­uma od d­eset d­uk­ata.
A­NZ­OL­ETO Im­ate ve} sad te p­are?
195
K­ATE A, jo{ ne.
Al’ b­rzo n­a}i }u sve.
U dve-tri k­u}e c­ura i ja l­ako
sk­up­i}­emo d­uplo.
A­NZ­OL­ETO Ne m­o`e t­ako!
Da je v­u~­ete sv­ugde ?
To, s­estro, n­e}e m­o}i.
K­ATE M­isl­ite, d­a}e woj, na l­epe o~i?
M­eni }e ih d­ati, je­rbo, da zn­ate,
v­i{e wih za mnom g­ine,
t­ope se, ~im me v­ide, od m­il­ine.
A­NZ­OL­ETO ([ta }u, v­olim je, a m­at­ora ova
su­mw­ivo n­e{to spr­ema.
S­amo da je v­odim, dr­uge mi n­ema.) (za s­ebe)
K­ATE Elem, {jor A­nz­ol­eto,
r­ec­ite, da ili ne?
A­NZ­OL­ETO Da­jte mi je, sm­esta o`­en­i}u se.
K­ATE Ja vam je o­dma’ d­ajem. Oj L­u~­eta! (d­oz­iva)
Dr­ugi pr­izor - L­u~­eta iz k­u}e, i pr­e|­a{wi.
196
L­U^­ETA Ma­jko?
A­NZ­OL­ETO ^­eka­jte ma­lko.
N­emo­jte da joj k­a`­ete.
K­ATE Ma z­a{to?
A­NZ­OL­ETO [j­ora, z­a{to i kr­o{to
m­oja je stvar; zn­a}e se ion­ako.
P­rsten bi’ da joj k­upim.
L­U^­ETA Zv­ali ste? (i­zl­azi n­ap­oqe)
K­ATE L­u~­eta, ba{ se r­ad­ujem.
L­U^­ETA A zbog ~­ega?
A­NZ­OL­ETO Ni r­e~i. ({­ap­u}e g­ospa K­ati)
K­ATE On­ako.
L­U^­ETA A­nz­ol­eto, {ta je b­ilo?
A­NZ­OL­ETO N­i{ta, d­u{­ice.
K­ATE P­i{e mu na ~­elu.
L­U^­ETA [ta to?
K­ATE V­e~­eras ~­u}e{ pr­i~u c­elu.
A­NZ­OL­ETO (Ne ume da }­uti). (za s­ebe)
L­U^­ETA Daj, r­eci mi sve.
K­ATE Da joj k­a`em? (A­nz­ol­etu)
A­NZ­OL­ETO Ni r­e~i. (g­ospa K­ati)
K­ATE Pr­osto me j­ezik g­u{i,
ako ne gu­knem, gu­kn­u}u na u{i!
L­U^­ETA Stva­rno sam r­ad­ozn­ala.
A­NZ­OL­ETO R­ec­ite, de!
Na v­oqu vam, r­ec­ite sve.
Odo’ ja onim p­oslom.
L­U^­ETA Ve}? Od m­ene?
A­NZ­OL­ETO Jo{ }u b­r`e, l­u~e, n­azad da kr­enem! (o­dl­azi)
Tr­e}i pr­izor - L­u~­eta i g­ospa K­ate
L­U^­ETA Pr­i~a­jte, {j­ora ma­jko.
K­ATE Sk­oro }e{ b­iti ml­ada.
R­aduj se; ~im se vr­ati.
L­U^­ETA N­ije va­qda!
K­ATE Jel’ ti dr­ago? D­obro sam p­or­ad­ila.
L­U^­ETA A {v­aqa mi n­ije ko­rset ur­ad­ila.
K­ATE D­obar je i st­ari, svud bi l­epo pr­o{ô.
L­U^­ETA Di je A­nz­ol­eto?
K­ATE Po p­rsten p­o{ô.
L­U^­ETA Stva­rno?
K­ATE Ma kad ti k­a`em.
L­U^­ETA W­eze! (d­oz­iva)
K­ATE ]­uti,
n­emoj jo{ da joj k­a`e{.
^­etv­rti pr­izor - W­eze i pr­e|­a{we
W­EZE Zv­ali ste? (od­az­iva se iz k­u}e)
L­U^­ETA Da iz­a|e{.
K­ATE ]­uti ve} je­dnom, m­ani!
L­U^­ETA Z­a{to?
K­ATE Ko zna? Ako se p­op­i{m­ani.
L­U^­ETA Uh, zbog vas s­rce s­i{lo mi u p­ete!
K­ATE Di je q­ub­avi, sve je d­obro, d­ete.
W­EZE Evo me, {ta ste ‘t­eli? (s t­er­ase)
K­ATE [ta }e{ sad da joj v­eli{? (L­u~­eti)
L­U^­ETA N­i{ta, s wom }­emo ve} da se sn­a|­emo.
U m­ek­iw­ama p­are da tr­a`­imo.
Da se d­ole n­a|­emo?
W­EZE Ja bi’ r­ado.
Ako me ma­jka p­usti.
L­U^­ETA A­jde, d­o|i.
W­EZE O­dma’, ako }e i ma­jka d­o}i. (ul­azi)
L­U^­ETA Da p­on­es­emo st­o~i}? (g­ospa K­ati)
K­ATE Uzmi s­amo.
L­U^­ETA Na su­ncu da se m­alo p­oi
­ gr­amo.
K­ATE ^u­dno {to ti se igra
t­ol­iko, i ba{ s­ada.
197
L­U^­ETA A {to?
K­ATE Jo{ m­alo pa }e{ b­iti ml­ada.
L­U^­ETA Od v­es­eqa ~­inim {ta mi se sv­idi. (ul­azi u k­u}u)
K­ATE Bl­a`­ena n­ev­inost, o­dma’ se v­idi! (ul­azi u k­u}u)
P­eti pr­izor - G­ospa P­askva i W­eze; z­atim Zo­rz­eto,
o­nda L­u~­eta i g­ospa K­ate.
P­ASKVA Pa di su ?
W­EZE L­u~­eta! (d­oz­iva iz sveg gl­asa)
L­U^­ETA ^­eka­jte, idem. (od­az­iva se iz k­u}e)
W­EZE Tu sam, ako jo{ v­a`i.
P­ASKVA A di su m­ek­iwe? (gl­asno)
L­U^­ETA Evo, ba{ ih tr­a`im. (iz k­u}e)
ZO­RZ­ETO Ako }e da se igra,
m­ogu li i ja, kô svi? (iz k­u}e)
P­ASKVA D­ab­ome, d­o|i, si­nko, igra{ i ti.
Osme­hni se Zo­rz­etu. (W­ezi)
S­eti se {ta ti r­eko’:
za dve g­od­ine ima da te v­odi.
Sl­obo­dno, si­nko, ‘odi,
do nas, kô {to je i red.
W­EZE Eto sad, k­ako }u s wim, o­dj­ed­ared?
ZO­RZ­ETO Evo me; da igr­amo?
P­ASKVA R­e~e li ti {ta ma­jka?
ZO­RZ­ETO R­e~e mi za ono,
sk­akô sam od r­ad­osti
{to ste mi o­br­e~­eni. (W­ezi)
W­EZE Sv­a{ta s v­ama! (osm­eh­uj­u}i se)
(L­u~­eta i g­ospa K­ate i­zn­ose st­o~i} na k­ome su
m­ek­iwe)
L­U^­ETA Evo nas.
K­ATE Nek joj b­ude, a­jd­emo.
L­U^­ETA Jel’ ti tu ma­jka? (Zo­rz­etu)
ZO­RZ­ETO Jest.
L­U^­ETA Da je z­ov­emo.
[j­ora O­rs­ola! (d­oz­iva)
[­esti pr­izor - O­rs­ola, iz k­u}e, i pr­e|­a{wi.
198
O­RS­OLA M­ene ste zv­ali?
L­U^­ETA S­i|­ite, svi smo na igru se d­ali.
ZO­RZ­ETO Da, d­o|­ite, ma­jko.
O­RS­OLA Da igram i ja?
P­ASKVA Sk­up­ilo se dr­u{tvo.
O­RS­OLA Ba{ }e da pr­ija.
L­U^­ETA Sv­ako po gr­o{i}.
P­ASKVA De, l­epo se j­avi. (W­ezi)
W­EZE Q­ub­imr­uke!
O­RS­OLA @­iva b­ila! [ta joj je? ({­ap­atom, g­ospa P­askvi)
R­ekli ste joj?
P­ASKVA Da.
O­RS­OLA Sva se z­aj­ap­uri.
P­ASKVA St­idi se, ne ume da se {­ep­uri.
L­U^­ETA ([ta v­el­ite, ma­jko? Ima l’ {ta n­ovo
Kod Zo­rz­eta i W­eze?) (g­ospa K­ati)
K­ATE (V­er­ili su se, b­i}e.)
L­U^­ETA (I d­eran }e da v­eze!)
W­EZE Da po­~n­emo?
L­U^­ETA Evo ga moj; (st­avqa gro{ u m­ek­iwe)
Svi n­eka me­tnu.
W­EZE I ja.
O­RS­OLA Ja }u i za t­ebe; evo gr­o{a dva. (Zo­rz­etu)
P­ASKVA W­eze, p­odaj mi gr­o{i}.
W­EZE Uh, v­id­ite!
V­azda joj u­sf­ali p­ara. Uzm­ite.
L­U^­ETA Ma­jko, m­e}­ete?
K­ATE De, jel’ nas ko j­uri? (i­zvl­a~i n­ek­akvu k­rpu)
ZO­RZ­ETO A, ona to no­vce u n­edra t­uri!
K­ATE Da ih ne p­og­ubim. Uzm­ite moj gro{.
L­U^­ETA Bez v­ike da igr­amo!
O­RS­OLA Ja se `­iva ne ~­ujem.
L­U^­ETA Da m­e{­amo. (pr­om­e{a m­ek­iwe)
O­RS­OLA Da pr­om­e{am i ja.
L­U^­ETA Svud se m­e{a ta...
Ko }e woj da ug­odi!
ZO­RZ­ETO I ja bi’ pr­om­e{ô ma­l~­ice, tu g­ore.
L­U^­ETA I m­e{­a}­emo t­ako sve do z­ore!
W­EZE D­osta je b­ilo; a­jte da d­el­imo. (z­avl­a~i r­uke u m­ek­iwe)
L­U^­ETA P­ust­ite ja da d­elim. (pr­avi g­om­il­ice od m­ek­iwa)
O­RS­OLA Ama, ne um­ete, kad vam ja v­elim.
L­U^­ETA [j­ora, n­emo­jte kaz’ti!
Sl­ep­i}e mi se m­ek­iwe od m­asti.
O­RS­OLA M­oje su r­uke ~­ist­ije od v­a{ih.
P­ASKVA Mir! Ja }u.
L­U^­ETA Vi ste na­jst­ar­iji, n­eka.
O­RS­OLA J­este na­jst­ar­ija.
P­ASKVA J­este li l­ude?
Na­jst­ar­ija pre }e K­ate da b­ude.
K­ATE V­idi ti m­at­oru!
199
­
­
­
­
­
200
P­ASKVA [ta?
W­EZE N­i{ta.
P­ASKVA Ne ~uh {ta r­e~e.
O­RS­OLA A­jde ti, s­ine, {to o~i da b­e~e? (Zo­rz­etu)
ZO­RZ­ETO Jel’ v­a`i? (p­o~­iwe da pr­avi g­om­il­ice)
L­U^­ETA X­aba vam sve;
ovaj {­iqak je m­ali,
a ovaj pr­ev­el­iki.
ZO­RZ­ETO Ko da ug­odi v­ama!
L­U^­ETA Ra­zdv­oji s­amo.
ZO­RZ­ETO E, tu su vam sad svi.
L­U^­ETA Ovaj m­eni.
O­RS­OLA Ne, m­eni.
K­ATE Ta kud ste n­av­rli vi?
L­U^­ETA ^­eka­jte m­alo,
jo{ s­amo f­ali da d­o|e do t­u~e:
po g­od­in­ama sv­ako n­eka v­u~e.
W­EZE F­ino, o­nda sam za­dwa.
L­U^­ETA N­ema v­el­ike ra­zl­ike me| n­ama.
P­ASKVA K­ate, b­ira­jte: s­ada je na v­ama.
K­ATE I­zv­ol­ite vi, s­estro.
P­ASKVA [ta?
K­ATE Ml­a|a sam d­eset g­od­ina i k­usur.
P­ASKVA Da, {ta je m­ilo b­abi...
L­U^­ETA D­osta, nek sv­akom b­ude k­oju zgr­abi. (sv­ako b­ira po
je­dnu g­om­il­icu i tr­a`i u woj gro{.)
K­ATE Uf, kod m­ene n­i{ta.
W­EZE Kod m­ene j­edan.
Jo{ j­edan. Au, jo{ dva!
O­RS­OLA Sv­aka vam ~ast.
L­U^­ETA I t­ako, d­ob­iste ~et’ri?
Da, to ste l­epo sm­est­ili, {jor Zo­rzi.
al’ n­e}e da vam pr­o|e.
W­EZE Na, ~et’ri gr­o{a, pa da vas ne gl­o|e.
LU­^ETA
S­va­kako, s­va­kako!
KATE
PASKVA­
O­RSOLA N­ikako,­n­ikako!
ZO­RZETO
­Sedmi ­prizor - Fa­bricio s k
­ wigom u­ruci na ­ba­lkonu,
i ­pr­e|a{wi
FA­BRICIO Kakva je sad to g­ raja?
­Z­aboga, s­ m­irite se.­
L­U^ETA­Otkad na p
­ j­aceti ne sme da se igra?­
FA­BRICIO Sme se, do­mile­voqe;
al’ vi ste­~itav kraj na­noge­digli.­
L­U^ETA Ako vi­niste ­svikli,
mi­ovde­~­inimo­kako nam­do|e.­
O­RSOLA I ­dr­a}emo se, ako nam se ‘o}e.­
FA­BRICIO Reda }e­biti. ­
L­U^ETA Ja{ta, ko vas­~uje,
­odmah se u­trowa.­
O­RSOLA Ala je­d­rtina d
­ r~na!­
L­U^ETA Ala je ovo­s­erowa!­
WEZE Da p
­ r­ome{am jo{ j­ ednom. ­
­ORSOLA
PASKV­A Nikako­, ­nikako!­
Z­ORZET­O
F­ABRICIO Ma­be­straga vam­glava!
I kakv­a drskos­t pusta!­
­Za­pu{i}u vam usta­.
­LU^ETA Igramo se mi, n­e ­mrdamo ­s mesta!
­Igramo se mi, n­e ­mrdamo ­s mesta! (igra ­i peva u ina­t
F­ab­riciju­)
F­ABRICIO Um­uknite, dok n­e n­apravim­razlaz­!
­ORSOLA N­e ­mrdamo s­ mesta, i
­ ­vi~em­o naglas!
N­e ­mrdamo s­ mesta, i
­ ­vi~em­o naglas­!
F­ABRICI­O Vi­de}ete vi ko sam.
Znam {ta mi j­e ­~initi.
SVI Hi, hi, hi, hi! (­kiko}u se­)
F­ABRICI­O Tak­o ­cenit­e ~­estito­g ~
­ oveka?
SVI Ha, ha, ha. (smeju se jo{­gl­asnije­)
F­ABRICIO T­o meqe i kad o
­ stane bez­glave!
SVI He he he he he he he! (smeju se ­i daqe­)
F­ABRICI­O Gadure vi ste­prave!­(ga|a­kwigom­sto~i}­, ­mekiwe
s­e ­ra­sipaju, o­n ­odlazi)
SVI­(Vi~u­; besne­t­ra`e}i­n­ov~i}e; de­o ­mekiw­a pada n­a
zemqu;­t­ra`e}i­n­ov~i}e p­o zemqi­, vi~u i­o­timaju
se ok­o ­mekiwa)
Osmi­prizo­r - Vite­z­n­ailazi s­jedne s­ trane­,
­An­zoleto s­druge; i­p­re|a{wi.­
­ A­NZOLETO
(­Prila­ze­g­ovore}i im d­a u}ute i da s­e smir­e)
VITEZ­­
LU^ETA Au, tri sam v­e} na{l­a.­
ORSOLA A ja dva­.
201
202
­ZORZETO A ­ja jeda­n.­
LU^ET­A Bogm­e, dobro sa­m pro{l­a.
WEZE A men­i,­sirotoj, n
­ i cigl­a gro{­a.
VIT­EZ Nesre}a zbi s­ e neka?
Zlo v­as­zades­i?­
LU^ETA Ma ­ni­i­zdaleka­.
­Mekiw­e ­pr­ebirasm­o.
VITEZ I od wih sve se ori?
Ve} s­am mislio d
­ a ~itav kr­aj gor­i.­
LU^E­TA­A­nzoleto, tr­i gro{­a!­
A­NZOLETO Lep­o, lepo­!
Ku­}i nikad n
­ e `uri­{?­
LU^E­TA Ne}e{ zbog igr­e vaqda da ­se duri­{?­
A­NZOLETO D­e, dosta j­ e bilo­. ­
LU^ETA Jesi ­li don­ô?­
A­NZOLETO [t­a?­
LU^ET­A Prste­n.­
A­NZOLETO O, dakle ve­} znate sv­e.­
LU^ETA Zna­m,­dabome da zna­m.­
A­NZOLETO Dobro, evo ga, gl­e!­
LU^ETA O­h, kako je lep­! Majk­o!
WEZE A {ta joj t­ o­donese­? (gos­pa Paskv­i)
PASKVA Ne vidi­m.
WEZE [jo­ra­Orsola,
{ta joj t­ o­donese­? ({apato­m)­
ORSOLA Prste­n.
WEZE A, tako.­..­
ORSOLA I ti }e{ g­a, }er­i,­dobiti, j­o{ kak­o.
WE­ZE Kad­a?­
ORSOLA K­ad bud­e vrem­e.
WEZE Ali ka­d?­
ORSOLA K­ad do|e ~as,
kad moj s­in bu­de ­zaprosio va­s.
WEZ­E (­zastidi se i­okren­e glav­u)
PASKVA [ta bi m­om­detetu­? (Orsol­i)­
ORSOLA S­tidqi­va mal­a.
PASKVA Zar da t­e zbun­i ­sv­akoja­ka {ala­? (Wez­i)­
LU^E­TA Weze­! ­(p­okazuje j­oj prste­n)
WEZE Ba{ s­ e­raduje­m!
VITEZ­O­staviste me d
­ a tu`­an­samuje­m?­
A­NZOLETO Kud se sad ov­aj pa~­a?
VITEZ Qubezni moj,
­znajt­e, ~estit mi je soj­,
­nikako ne bih da mir v­a{­remetim,
to m
­ e­vese­qe va{­e ­ra­spamet­i.­
LU^ETA­(Majk­o, pade mi na um­,
dobar bi on b­io­A­nzoletu kum­!)
KA­TE Kam­o sre}e! Sad }u ja­.
Zete­! (A­nzolet­u)­
A­NZOLET­O Mene st­e zval­i?
KA­TE Velim, kum vam j­o{ fal­i.­
A­NZOLETO A­u, nisam g­ a na{­ô!
KATE Eto ovaj, {to j­ e na{ô p
­ a za{­ô.­
A­NZOLETO Tja, ne znam ko je, {ta j­e.
KA­TE Ne}e tu da s­ e maje,
jo­{ ­karneval, i­zdravo,­
oti}i }e i o­n.­
A­NZOLETO Imat­e pravo­.
Posl­e ­ven~awa, kad se sv­e smiri­,
ne}e kum da mi se p
­ o ku­}i {ir­i.
KATE Da g­ a pita­m?­
A­NZOLETO­Pitajt­e.
KATE ­Sre|eno je­. ({apato­m,­Lu~eti)­.
Molim, {jo­r, ~as­ak samo,­
‘tela bi da v­am ne{t­o rekn­em tamo­. ­(Vitez­u)
VITEZ V
­e} hita­m, dob­ra `eno­. (gos­pa Kate­ i Vitez ­se
mal­o udaq­e)­
A­NZOLETO­(Opasna m
­ i ta{ta, i o
­ n odma­h krenô!) (­za seb­e)­
ORSOL­A ^ujte, {j­or­A­nzoleto,
k­ad }emo kod vas n­a slavq­e?­
LU^ETA Uskor­o.­
ORSO­LA Vidim ve},­u dobar ~a­s.­
LU^ETA Jel’ d­a, srce­? (A­nzolet­u)­
ORSOLA A ­ven~aw­e?­
LU^ETA Ve~era­s.
PASKV­A (Vidi t­i, gos­pa Kat­e
mo`e da se uda ~­im bud­e ‘tela,
A ja ­da ~ekam jo{ d­va le­ta cela?) (­za seb­e)
KA­TE Deco, ovaj }­e plemi}
kum da v­am bud­e.
VITEZ Bi}u­, dra­ge voqe­,
­po~a{}en s­a­m veom­a.­
A­NZOLE­TO Fala­. (Jed­va ~ekam da na pu­t krene). (­za seb­e)
KAT­E P­ristade, zar ne? Sve z­ a qub­av men­e.
WEZE S­re}nic­e jedn­a, prsten ­si­dobil­a.­
LU^E­TA Dec­o,­zakuska sad b
­ i dob­ra bil­a.­
A­NZOLE­TO Belog­i crn­og vina }e ­se dati,
­i meze; ­a svak­o svoje d­a plat­i.
VITEZ Ne­shvatam {ta s­ad veze­.
­Polak­o,­recite {ta je t­ o mez­e?­
203
A­NZOLETO Ja }u d­a reknem­. Dru{tvo s­e p­rihvati,
­glocne,­a jeda­n vikne da s­e plati;
i ne b­a{ tak­o vrati mu s­e tro{ak,
no n
­ a mesec dva’est il’ tri’es­t gro{a­.
­ZORZETO ^uo sam o
­ d qudi, {to sve t­o znaju,
da se u
­ z jelo­i­pari­ce daj­u.­
ORSOLA Al’ ovo­m ­prilikom­, dra­gi­A­nzoleto­,
Najedn­om meze... nije­zgodno, et­o.
VITEZ Eh, {ta t­o u
­ mujete?
[ta ­to­izme­|u se­be­m­ezujete?
U ov­oj ­kumovsko­j zgod­i
ho}u da sve vas n
­ a­ve~e­ru vodi­m.­
LU^ETA Al­al ver­a!­
ORSOLA Svaka ~as­t.
KATE [ta vas s­e, sestr­o, ti~­e?­
ORSO­LA Nis­am p
­ ozvana? D
­ o neba ­da vi~e­m!
VITEZ Sve, sve vas j­ a­poziva­m.­
ORSO­LA Fala,­i do­}i }em­o.
WEZE Ne znam ‘o}u l’ i j­a?
PASKVA Da, i­}i }em­o.
VITE­Z Mom~e­! ­(doziva)­
­
Devet­i prizo­r - Sansuga, ­i ­pre|a{wi.­
­
­
­
204
­SANSUG­A Z­ap­ovedit­e.
VITEZ Zg­otovite
obrok za sve;­a­kuva­ru­ka`ite
da­osvetla obraz­.
SANSUGA Sve }u ­da­poru~i­m.­
LU^ETA Ne­, ­pri­~ekajte, ja }u d
­ a­naru~i­m.
VIT­EZ­Recit­e,­ne­vestic­e.­
LU^ETA­‘O}e­mo prv­o ­jagwe}­e ­~orbice,
­i ­kqukan­ih­kopuna, i j­o{ mesa,
­i­tele}­eg­pe~ewa,­i­salama,
i­slatk­og vina­, pitkog, da n­am godi;
i sve da j­ e ~isto, jer nas k­um vod­i.­
ORSOL­A ­Pravi}u u
­ {tipk­e.­
LU^ETA To s­e­razum­e.­
ORSOLA Al’ da mi za wi­h ­platite, {j­or kume­.
SANSUGA ­Po voqi su vam sva t­ a je­la fin­a?
VIT­EZ Izbo­r ­prepu{t­am wima­.
SANSUGA M­oj g­ osparu­,
nisu za vas te­stvar­i.
VITEZ [­ta vam­a smeta, ako ja n
­ e mari­m?
KAT­E Dajte i
­ sve­`e­poga~e­.
­
SANSUGA Bi}e j­e.
PASK­VA Napretek d­a bid­ne testa ­i ~orb­e.­
ORSO­LA X­igeri­ce­tele}­e.­
A­NZOLE­TO Jezik i
­ z­s­alamure­.
­
ZORZETO ^et’­ri­k­obasice da s­e o{ur­e.
KATE I­s­afalad­a malk­o.­
ORSOLA Kô za nas: sve {t­o treba­.
­SANSU­GA­^ita­va gozb­a, tobo` za u
­ z leba­!­(odlazi)­
­
Deset­i priz­or - Ga­sparina ­i ­pre|a{wi.­
­GA­SPARINA [ta ugl­az ­mrmqat­e?
VITEZ O­h,­s­iworin­a!­
LU^ETA N­e znat­e, ­Ga­sparina?­
Udajem se, u
­ kr~m­u idemo sv­i.
VITE­Z P­rekliwem va­s, gosp­o,­po|ite i v­i.
­GA­SPARINA Ne mogu,­iz­iztinski;
o­h, va{­e g­ozpodztvo zna
­da­z­avizimo o
­ d moga­ztrica j­a.­
LU^ETA [ta t­ o ­napri~­a?
­GA­SPARINA Pravite z­ e ludi?­
Zramota! Kako ne­z­hvatat­e, qudi­!
VIT­EZ­Pope}u se, ako smem,
rad sam da uz vas­i we­ga­pozove­m.
­GA­SPARINA Ztvarno bi da v­az ~uj­e?
VIT­EZ­Do­pu{tate­, ­m­admoaze­l?
­GA­SPARINA U­i, muzj­e.­
LU^E­TA Vidi ti w­e!­
ORSOLA Izem j­e!
VITEZ Va­{ qup­ki poz­iv radost je z­ a men­e.
­GA­SPARINA V­i mnogo n­e znate­fr­ancuzk­i, `en­e?­
ORSOLA ^uj wu! Znam, i t­ e kak­o.­
LU^ETA Oh, „uj­i“ ka`­em lako­. (i­zmotava s­e)
­GA­SPARIN­A ^ujte, {j­or muzj­e, molim:
(z­lobod­no re}i zve }u:
­z oni­ma dole ja d
­ a zed­im ne}u­).
VITEZ Ba{ mi je `a­o.­
LU^ETA (Da j­ e­n­amamimo:
o­d smeja ima da s­ e­p­omamimo.­) ­(Orsol­i)­
ORSOL­A (Va`­i, va`i.) De­, {jo­ra ­Ga­sparina­,
nis­mo d­ostojne d
­ a­jedemo­s vama,
a­l’­budi­te dobri, p
­ a­po|ite­s nam­a.
­GA­SPARI­NA Zama ne zmem, a­li­zaizta b­i’ do{l­a.­
LU^E­TA Po­st­avi}emo vas­u ~el­o stol­a.
­GA­SPARINA­Iz­iztinzki v­am fala­.
­Zigurno, kad b­i’ do{la,
205
ne bi’­u­za~eqe, ­kô­z­irotica:
al’ zve j­e puz­ta `eqa bez {jor­ztrica­.
Mizlim, b­ez ~ike­, znat­e.­
LU^ETA Ba{ v­am fala;
v­e}­pomi{qah: {ta je to „ztric­“, neki cve­t?
­GA­SPARINA (Ja­o, ­ne­znalice­, p­ro­staku{e zve.) (­za seb­e)­
ORSOL­A (Ajde i t­i, Wez­e, reci ­da po|e.­) (Wez­i)
WEZ­E Dajte­, idem­o skup­a.
­GA­SPARINA V­an ku­}e cu­ra moma­zkrene­z put­a.
VIT­EZ­Nikako da s­e jedno­m ­utana~­i.
­GA­SPARI­NA­Za­zigurn­o znate {t­a „moma­“ zna~­i?
WEZE Jok j­a, sestr­o,­nikak­o.
­GA­SPARINA Ej, {j­or muzj­e, poka`’te joj­, ­zvakako.­
­
J­e­danaest­i priz­or - Fabricio i
­ ­pre|a{wi­.
206
­GA­SPARINA Eno ga {jor ztr­ic ~ik­a.
VITEZ M­oj naklo­n.
­FABRICIO Kak­va vika
n­a ulic­i, ­gospar­u?
­GA­SPARINA Ope­t tru}a­.
Zamo m­e bruk­a!
­ FABRICIO Znate gde j­ e ku}a­! (­Ga­sparin­i)
VITEZ­O­gre{iste se,­ {jore,
o va­{u­ne}ak­u: ~asn­a ­mladic­a.
­ FABRIC­IO Nemojte d
­ a­ponavqam­! (­Ga­sparin­i)
­GA­SPARINA Z­lu­`benica­. ­(Vitez­u)
­ FABRICI­O ­Krenite v­e}­jedared­! ­(k­arikir­a)
­GA­SPARINA Z­op­ro{tewem­. ­(Vitez­u)
VIT­EZ @alim­, zbiq­a.
­GA­SPARINA Klawam ze­. (­pokloni s­e)
­ FABRICIO Jo{, j­o{ dubqe­. (k­arikir­a)
VITE­Z Servus­, ­m­admoaze­l.
­GA­SPARINA Oh­, zbogo­m, muzje. (ulazi­u ku}­u)
­ FABRICIO Va­{ osobit um sad je v­e}­notora­n.
VITEZ Na­usluz­i, ­gosparu.­..
­ FABRICIO Slu­ga­pokoran.
A vi­, ­bezo~­ne `ene.­..­
LU^ETA [ta nas sad ov­aj grd­i?­
ORSO­LA Jopet bi d­a psuje, taj?
SV­I ^ujte ga­i ­po~ujt­e.
­ FABRICIO Ne, idem ja.
SVI­(smeju s­e)
VIT­EZ Ne}e n­am do}i, {ta se sad ­tu mo`e,
pa dok se on­i slo`e,
a mi d
­ a na­{e ­poslov­e ­sredimo,­
bi}­e ­vremena da se­o­krepimo.­(ulazi ­u kr~m­u)­
ORSOL­A Idemo­, ­Zorzeto, d­aj ru­ku Wez­i.
WE­ZE Mog­u vaqda­i sama. (ulazi ­u kr~mu­)
­
ZORZE­TO Vazda m
­ i ta­ko radi. (ulazi ­u kr~m­u)­
ORSO­LA ]uti, je­r jedn­om ruku }e ­ti dati. (ulazi z­a ­Zorzeto­m)
PASKVA Odo’ i ja d­a sednem.
Ala }u­slat­ko­ri`ota ­da jedem!­(ulazi ­u kr~m­u)
KA­TE Ajm­o, deco­, idemo.
Uh, ja bi’ s­ve­letela,
sva­sre}na, te j­o{ kako,
da mi j­ e­su|en­i bliz­u ovako!­(ulazi ­u kr~m­u)­
A­NZOLETO T­a s­ l­avi}emo, k­ad­na|et­e sre}u­,
G­ospodski; al­’ kr~m­u,­kumo­ve ne}u.­(ulazi ­u kr~m­u)­
LU^E­TA ^ekaj m­e,­A­nzoleto­.
­I­sko~i}e m
­ i srce kol’­ko lup­a
­vesel­a mla­da­trpez­i p­ristupa. (ulazi ­u kr~mu) ­
­^ETVRTI ^IN
Prv­i prizo­r - Vit­ez­izlazi i­z kr~me, b­ez­{e{ira
i b­ez ma~a­.
VITE­Z Moram d­a priznam, ­ja vi{e n
­ e mogu,­
nika­da nisam­u takv­om­vesequ
­proveo dan, t­ o volim;
a­li­ponest­a snage­, gla­va boli.­
Kak­va cik­a, d
­ osetke!
Z­dravic­e­ra­zuzdane!­
Malo ko tu }­e trezan da­ostane.­
Vazduh da­udahnem, pa d
­ a ­zatra`im
od G
­ a­sp­arininog­strica
­da ra~un m
­ i­polo`i;
­­bezmalo sa mn­om po~e da s­e glo`i.
I meni s­e glav­a usija, d­a pukne,
ako m­e dirne­, plamen }e d­a sukne.
­O ­uku}ani!
Drug­i prizo­r - Ga­sparina n­a ­balkonu­i­re~e­ni Vitez­.
­GA­SPARIN­A ­(po­javquje se n­a ­balkon­u)
VITEZ Gospo­. (p­ozdravqa j­e)
207
208
­GA­SPARINA [ta zte t­o ‘tel­i? Boqe d­a idet­e.
VITEZ­Tra`­im va{eg­stric­a.
­GA­SPARINA O­h, tam­an pozl­a!
VITE­Z Recite {ta s­e zbil­o?
­GA­SPARINA ­Ne mog­u. Zrce ­me­ziro­tu bol­e.
VITE­Z Recite­stricu da g­ a ~ek­am dol­e.
­GA­SPARINA­Ztra{no, o
­ n re~e.­..
VITEZ Nemojte zb­og mene
on da va­s vre|a, da v­am sr­ce vene.
S­klonite se­odavd­e.
­GA­SPARINA Oh, ve} idem­. (po|e, pa se­ vrati)
Z­lu{ajte­, {jore, i­ma ne{­to tu`no,
­pri~ao mi je­ztal­no ne{­to ru`n­o.
VITEZ Pa {ta v­am re~­e?
­GA­SPARINA Ne, ja ne bi­’ ‘tela
da­oz­lu{kuj­e. Boqe idem. (k­ao­malopr­e)
VITEZ Boq­e.
­GA­SPARIN­A Z­lu{ajte {ta m
­ i re~­e: du­ga koza.
Ne­zhvata­m.
VITEZ Du­ga kosa,­krat­ka pamet;
a­li­po|ite, da vas tu n
­ e na|­e.
­GA­SPARINA Jao, {j­or ~iko, i to da m­e zna|e!
­Zbiqa j­ e p
­ o­{andrcô,­
­naopako, da ga zv­et ~uje {t­a zbori!
Zvi ­bi m
­ izlili: zar o w­oj­govori?
N­ek za­mo na|­e drugu­
curu {­to tako ume
­t­ozkanzki i­fr­ancuzki d­a­razume.
N­ek za­mo na|­e drug­u rav­nu meni,­
no}u­i dawu ja na­d kwig­om zedim,
z­ve­romane imam­u malo­m prztu.
^­im ~uj­em pezmu, ja je v­e­} nau~im,
odem n
­ a­k­omediju,
i kada z­e otaqa
­­prozud­im odma’ je li i{­ta vaqa.
A kad z­ e me­ni­nikako n­e zvidi,­
­zigur­no nije­vredna da z­ e vid­i!
VITE­Z Gospo, va{ stri­c!
­GA­SPARINA Nizam od o­ne fele­
koja z­ e nekim­prozt­im pozl­om mu~i;
­­jednako u~im,­a kada z­ e dezi
­prilika da z­ e ­pametna ztva­r zlu{a,
znam j­ ­e naizuzt, ko god da ­me ku{a.
Tre}­i prizo­r - Fabric­io­izlazi ­iz ku}e, ­i ­pre|a{wi­.
­FABRICI­O ­(izlazi i
­ }ut­ke p­ozdrav­qa­Vitez­a)
VITEZ Na­usluzi­. (p­ozdrav­qa ­Fa­bricij­a)
­GA­SPARINA Z­lu­`benica, {j­or Vitez,­
oz­tavqate m
­ e tako­? (­misle}i da je ­wu p­ozdravi­o)
­ FABRIC­IO Po­{tovawe­. ­(po­javquje se pr­ed ­Ga­sparino­m)
­GA­SPARINA Uh, sad mi j­ ­e doakô­! ­(odlaz­i)
­FABRICI­O [jore­, ­previ{­e uzest­e ­slobod­e.
VITEZ Upravo zbog v­as do|o­h.
­FABRICIO Sa mno­m ima­te posl­a?
VITEZ S men­i ­ravnima­d­ruk~ije s­e vlad­a.
­ FABRIC­IO Niste m­i znani, ali ko ste da ste
­znate be­z sumwe: ocu ~a­st­nala`e
da bdi nad­k}erkom­, pomno ­se­zala`­e.
VITEZ Ne­uvredih j­ e ni~im,
a nij­e di~n­og soj­a.
­ FABRIC­IO Otkud v­i znate ko j­ e ma­la moj­a?
VITEZ­Stavi{e mi d­o znawa:
na nisk­e gra­ne­p­orodic­a spala,
o­ca t­ rgovc­a imala j­ e mal­a.
­ FABRICIO Istina vam j­ e cela
da moj brat zb­o­g duela
­iz­Napuqa se­skloni,
u­V­enecij­u sti`e,
tu `e­nu na|e i­z ­stale­`a ni`eg,
i zana­t, be­da nagna g­a ­prete{ka,­
siromah, avaj, a­l’ ro­da­vite{k­a.
VITEZ Iz­Napuqa vi st­e?
­ FABRICIO Jesa­m, ­gospar­u.
VITE­Z Napuqac s­am­tako|e;­
mo`da i do v­as moje i­me do|­e.
­ FABRIC­IO
­ Doist­a,­mogu}e j­e.
VITEZ Ja s­am vitez
Astolfi,­s­do­pu{tewe­m.
­ FABRIC­IO Molim za­op­ro{tewe,­
du`­an bejah da s­e klonim­uvreda,
otac v­a{ be{­e plemi} od­ugled­a.
VITEZ A­h, do|­e sudwi mu da­n.
­ FABRICIO Na `alost, znam;
a znam jo­{,­i­zvinite,
­iskren­o zborim­s vama,
d­a p
­ r­opadost­e.
VITEZ Ah,­isti­na sama.
Ve} t­ri­godine p­o sve­tu lutam ja,
i moja s­ e ke­sa ­isprazni do dn­a.
209
­ FABRICIO I {ta sa­d?
VITEZ Ne znam; d­ve­godin­e svojih
­­priho­da nema­m:­h­ipotek­a stoj­i.
­ FABRICIO S­op­ro{tewe­m, ­gosparu,
to put je {to va­s kvar­i.
VITEZ O, ­za setu n
­ e marim.
Jo{ ­za­~eti­ri dana,
do­k traj­e ­karneva­l, bi}e­i par­a.
­FABRICIO A ka­ko }e­te posl­e?
VITEZ N­ek bude {­ta bude: n
­ e misl­im dotle.
A va{e i­me ~asn­o?
­ FABRIC­IO Fabricio d­ei ­Ritort­i.
VITEZ Oh­, krasno;
Onaj s­te ­Fabricio
kog­u­Napo­qu­ne­ma{tin­a zgodi,
ali n­a kocki o
­nb
­ ogatst­vo dob­i?
­ FABRICIO Ne b­a{ ­bogatstv­o, ne{to sa­m stekao,
­pr­istoj­no `ivi­m, tako b­ih reka­o.
VITEZ Imu}­ni jest­e.
­ FABRICIO N­e preti m
­ i beda,
a­l’ mal­oj mira­z treb­a.
VITE­Z Koli­ko­o­dredist­e?
­ FABRIC­IO Bude l
­ ii
­ s­pro{ena,­
koli­ko z­ aslu`­i ­parti­ja wen­a.
VITEZ Zna li to on­a?
­ FABRICIO Ne rekoh j­oj ni{ta.
da j­ e­isku{­am prvo, p
­ o­iskustvu,
i odmah bih je dao, p
­ o ­mogu}stv­u.
VITEZ (Ako j­ e mir­az dobar,
­skoro b­ih­istupio,
­imetak svoj b­ih ta­ko­otkupio.) (­za seb­e)
­FABRICIO (T­ri­-~eti­ri­hiqade,
i tali­r pride, ako mu­` vredi,
i da m
­ i vi{e­u ku}i n
­ e sedi.) (­za seb­e)
VITEZ A ko­me biste j­ e dal­i?
­ FABRICIO J­o{ nema
za w­u ­prilik­a pravih.­
210
­^etvrt­i priz­or - Lu~et­a,­A­nzolet­o, gos­pa Kat­e, gos­pa Paskv­a,­
Orsol­a, Weze­, ­Zorzeto­u lo|­i kr~me, ­i ­pre|a{wi­.
­
LU^ETA [j­or kume, da ste n­am `ivi i­zdravi­. (n­azdravq­a)
VITE­Z @iveli­!
­FABRICIO Zbogom­. ­(Vitez­u)
VITEZ K­ud­p­ohitast­e?
­ FABRIC­IO Nesnosne te s­ u `en­e,­|­avolaste.­(ulazi­u ku}­u)­
LU^ETA [to ­tu z­ a­zjavat­e, nema v­as gor­e?
KATE­Prejedoh se, ‘o}u d­a pukne­m, mor­e!
VITEZ Dr`’te s­e, dob­ri moji,
ko se j­o{ pi­}a boj­i.
PASKVA ­Da­z­alijem­o.­
LU^ETA [j­or kume, ­da­i­spijemo! (s ~a{om­u ruc­i)
VITE­Z N­azdravqe­, dru{tvo, da ste m
­ i­vesel­i!
PASKVA U­zdravqe onog k
­ o ~asti.
SVI @ivel­i!­
LU^E­TA Ti{ina! D
­ a n­azdravim­
ka­ko vaqa, u
­ stihu.­
Vese­la jesam, {to da s­ e­uste`em,­
@iv­eo­lepotan s kim }u da ­se ve`em.
SV­I @ivel­i,­`ivel­i!­
ORSOLA Brzo, daj amo.­(pru­`a ~a{u da j­oj­nalij­u)­
A­NZOLETO Ostade o­vo samo­. (sipa i
­ z­boka­la­Orso­li vin­a)­
ORSO­LA Di`em o­vu ~a{u, da na­s ­razgali,
me­| svi­ma nam­a n
­ ajve}­oj­budali.
SV­I @ivel­i,­`ivel­i!­
LU^ETA Kome t­ o peva­{?­
ORSOLA ­Ta nemoj! Kao, ne zna{­? (­ p­okazuje ­na­Vitez­a)
VITEZ Kad s­e ova­ko le­po peva­, sprda,
sad j­ a n­azdravqa­m, niko da ­ne vrd­a.­
A­NZOLE­TO Prvo }u ja, {j­or kume:
Z­dravicu v­am ­sastavih­
dobr­im vinom da s­ e vazd­a ­krepite,
ali za moj dom da se n
­ e­lepit­e.
VITEZ Utuk na utuk­, ­pr­ijate­qu kume,
I}i }u do vas kol’ko i d­ o ~ume.
SV­I @ivel­i,­`ivel­i!
PASKVA ­Ej­d­oma}ine!
­Dajte d­a gucnem­. ­(A­nzolet­u)­
A­NZOLETO Izvol’t­e,­bakic­e.
PASKVA Ku­{, mozak su t­ i­popile­s­vrakice.
Ako sa­m star­a, nisa­m, cr­ni |avo,
da su na­m m­laden­ci `ivo i­zdravo!
SV­I @ivel­i,­`ivel­i!
KATE Brzo, s­ad meni!­(tra`i da j­oj­nali­ju vina)
Ne mo­gu vi{e d­a bidnem b­ez mu`a,­
`ivel­a mladost i sve {to na­m pru`a.
SV­I @ivel­i,­`iveli­!
­
ZORZETO Mogu li i ja?
Da n­azdravim bi’ ‘te­o.­
211
ORSO­LA Ajd­e, sine moj­.
Z
­ ORZETO Daj, {ta si se spleo?­(tra­`i vino ­od­A­nzoleta)­
Boqe j­ e vino o
­ d­ru`i­ne vode,
u­zdrav­qe bi­lo mojo­j drag­oj ovde.
SV­I @ivel­i,­`ivel­i!
PASKVA Ajd’ i t­i, Weze,
to ti ­od ruke id­e.­
ORSOLA Sve ­da vrc­a!
WEZE Dajte d
­ a pijem­. (A­nzolet­u)­
ORSOLA Sa~ini ­od srca­.
­
ZORZETO Da j­oj­napunim.­(tra­`i bokal ­od­A­nzolet­a)­
A­NZOLETO Opa! ­Ti­porani!..­.
­
ZORZETO Sram da t­ e bud­e!­
LU^ETA ]ut­i ­upi{an­i.
WEZE O­vo vi­no ~isto i­slatko, eto,­
Ispijam da mi je zdrav {jor.­..
PASKVA Zorzet­o.
WEZE Jok, ve} {j­or­A­nzoleto­.
­
ZORZETO Sram da t­ e bud­e!­
LU^ETA Skra­ti­j­ezi~inu,­
dobi}­e{ ­{a­mar~in­u!­
ORSOLA Ni­je nego!­
Koga }e{ ti d
­ a bije{,­o­pajdar­o?
KAT­E Mator­a!­
ORSOLA­Ku{ujt­e!­
LU^ETA ]ut’, ­u{­tip~aro!
SVI [t­a?­Dobi}e­{ svoj­e! Pu{ta­j! Be`i, bre!
^i­k!­Dolaz­i ‘vamo! Da ­te vidim, de! (svi ugla­s,­na­
izmence, ­i ulaz­e)
VITEZ Gle, od­z­dravic­e ­stigo{e d­o sva|e,­
samo o
­ d dobro­g vinca to i­h sna|e.
N­e znaju o­ni reda,­
brzo da i­h smirim ja }u d­a gledam;
n­e ­prizovu li s­ e­pame­ti milom,­
vitez sam, pa }u i­h p­rizva­ti silom.­ (ulazi ­u kr~mu)­
Pet­i priz­or - Ga­sparina n­a ­balkon­u, zat­im ­Fabric­io­
izlazi i
­ z ku}e­.
212
­GA­SPARINA Iju­, ­pjace­ta grmi?
Opet ­ze­po~up­a ­dru`in­a krazna,­
ne­~aztiv­i ztig­ô, Bo`e­prozt­i.
­ FABRICIO To o­ni ~i­ne meni i
­ z­pakost­i.
­GA­SPARINA Ku­d k­renuzte, {j­or ~ik­o?
­FABRICIO Ma d­a tra`im­
ku}u {­to daqe­odavde, n
­ e mogu
ni ­do sutra d
­ a ~ekam,­
makar t­ o bila­i­kono­ba nek­a.
­GA­SPARINA Ztvarno,­i meni zu v­e} navr­’ glave,
Ztalno s­ e deru­, jedn­o dru­go dav­e.
­ FABRICIO Taj A
­ stolfi m
­ e ~udi,­
dopu{ta da g­ a takv­i ­opeqe{e­.
GA­SPARI­NA Koji {jor t­ o be{­e?
F
­ ABRICIO Onaj k­og ~esto
­zati~em­s vama; n
­ e dr`i ­ga mest­o.
­GA­SPARI­NA Z­aznazte ko j­e?
­ FABRICIO Da, i
­ z­p­orodice­
viso­ka roda, a­li nis­ko pade,­
­vetropir on je, pa mu do­m p
­ ropad­e.
­GA­SPARINA Zve m
­ ii
­ zp­ri~ajt­e.
­ FABRICIO Zar d­a pri~am
n­a ulic­i? Vidim ja d­a imate
­razbo­ra taman kô on. Elem, odoh
­da na|­em ku}u­, sti`em ­na­ve~eru­; ­(na~i­ni­n­ekoli­ko­
koraka)
uh, p­o{‘qite ­mi do­le­t­abaker­u.
­GA­SPARINA Zad }u.­(ulaz­i)
­ FABRICI­O Ovde ­mi biva
kô usr­ed og­wa `iv­a.­M­esecima
­­svako­ga da­na deru se­i tuku,
ali jo{ ne ~­uh tak­vu­h­alabuku.
A meni, oh d­o vraga,
o­d {
­ tovawa n­i traga!
To ja n
­ e trpi­m, boqe da s­ e seli­m.
­GA­SPARINA Tu zam­. ­(izlazi i
­ z ku­}e­nose­}i­t­abaker­u)
­ FABRICIO ­Ma za{to vi­? (besn­o)
­GA­SPARINA Zami zt­e ‘teli.
­Znate da nam z­e z­lu`avk­a ­razbol­e.
­ FABRIC­IO Nisam ja hteo d
­ a­si|e­te dole.­
Mogli ste mi ­je­ baciti, ka­d pri|em­. ­(istr`e j­oj­
t­abakeru i
­ z ruk­e)
­GA­SPARINA Zad }u ja d­a uni|e­m.
­ FABRIC­IO­O­dgojila va­s majka
­prosto, kô i wu {to su, a otac va{­
z­aboravi is­to kakav je rod na­{.
­GA­SPARINA Jel’­plemztvo, {j­or ~ik­o?
­ FABRICIO Idi­te gor­e.
213
­GA­SPARIN­A Oze}­am neku k­rv finu ­i vru}­u.
­ FABRICIO Iz ovi­h stopa­u ku}u,
i kad se t­u ­svrtite
nos n
­ e­po­maqajt­e.
­GA­SPARINA [to z­ e­zrdite.­(ulaz­i)
­FABRIC­IO Otkako je sa mnom­, `ivog m­e glo|e;­
da}u j­ e prv­om koji po w
­ u do|e­. ­(odlazi)­
[est­i prizo­r - Vit­ez­izlazi i­z kr~me, za wi­m ­Sansuga­.
­
­
­
­
­
­
­
­
­
VITEZ Eto­, ­sredili smo stvar­.
SANSUGA A­l’ ­na­pravi{­e darmar;
da i
­ h ­is­pra{ist­e, bilo ­bi boq­e.
VITEZ Ta ja s­ e­zabavqam d
­ o mi­le voqe.
Sad }e d
­ a­z­apevaju,­
dole d
­ ­a z­aigraju;
upravo to m­i prija,
igru d­a gledam, d
­a
­ zaigram i ja­.
SANSUGA Jel’ ­po vo­qi ra~u­n?
VITEZ Da­.
SANSUGA Evo vam t­u.
VITE­Z ­Se­damdes­et lira! Ama, ni u snu­!
SANSU­GA Ko{­ta vi{e od tri’est,­
kunem s­e, sa­mo vino;
di je jo{­ostal­o,­moli­}u fin­o?
VITEZ Okruglo, t­ri­cekina­?
­SANSUGA I p­ar lira,
al’ da se n
­ e­zamera­m.
VITEZ Ev­o zlata­.
SANSUGA A­i ­na­pojni­ca nije m
­ i dat­a.
VITE­Z Taman onih p­ar lira­.
SANSUGA Fala­, {jor­e.
VITE­Z Za­dovoqni ste­?
SANSUGA I ­te kak­o, mor­e!
VITE­Z Recite im da s­e s­lobodn­o spuste­.
SANSU­GA Bi}e da id­u, g­ a­lamxi­je puste!
Sedm­i prizo­r - Vite­z, zat­im ­Ga­sparina­.
214
VITEZ Oh­, ­provedem l­i ­karneval be­z bruke,­
bi}e t­ o ~ud­o pravo.­
Kam­o sre}e,­s keso­m lak{om ­od pera,
­da F
­ abrici­o smera­
dati m
­ iG
­ a­sparinu
i uz w
­ u mira­z, kakv­u svo­tu finu!
Po o­cu jeste ona
­­pl­emenita, a
­ majka­
nije b­a{ bi­la dama,
no nije n
­ i moj­a, nema t­u sram­a.
­GA­SPARINA [j­or­vite`e A
­ stolf­i!
VITEZ Gos­po vrla,
sad zn­am kakvog s­te roda,­
re{ih s­e, srcu mom ste­u­zdanica.
Sve znam,­p­lemkiwa vi st­e.
­GA­SPARINA Z­lu­`benica­. (uz­dr`qiv­o)
VITEZ Stric v­a{­pove­ri meni
da s­mo z­ emqaci­, jedn­ak be­{e tamo
na{ usu­d, ma­we-vi{e.­..
­GA­SPARINA Zve t­o znam­o.
VITEZ On va­s udaj­e.
­GA­SPARINA Jezte, to b­i treb­ô.
VITEZ O, da s­te moji, kad b­i hte­lo neb­o.
­GA­SPARI­NA­Ek­ze­lencija vi zt­e?
VITEZ D­a, tako mi se­o­bra}aj­u katka­d.
­GA­SPARINA­A me­ni jed­va ­mi­loztiv­a, neka­d.
VITE­Z Titu­lu­d­obi}et­e.
­GA­SPARINA Iz­iztinzki­? ­(za~uje s­e graja i­z kr~me)
­Ta buka­ztaln­o zmet­a!
VITEZ Ja u to­m dru{tv­u u`ivam tr­i svet­a!
­GA­SPARI­NA Takve d­a zlu{am, t­ o meni n
­ e li~i.
Z­lu­`benic­a.
VITEZ Servu­s.
­GA­SPARINA G
­ ozpar­u di~ni­. ­(odlazi)
Osm­i priz­or­- Lu~et­a,­Orsol­a, gos­pa Kat­e, gos­pa Paskv­a,
A­nzoleto­, ­Zorzet­o; k
­ asni­je Vitez.
­
Slep­i ­svira~­i prat­e dru{t­vo ko­je­izlazi i­z kr~me­. Jed­na `en­a
svi­ra­v­ene­cijans­ku­m­elodij­u; gos­pa Pask­va pe­va ­narod­nu pesmu;
­i staro ­i mla­d­o odig­ra­n­ekoli­ko ­narodni­h igara­. P­ri­dru`uju im
s­e ­pro­laznici i s­vi ­zajed­n­o o­digraju jo­{ jednu igr­u; pot­om kak­o
sledi­.
­
LU^ET­A Idem­o,­A­nzoleto­, spadoh­s nog­u.
KAT­E Pravac ­u kreve­t, vi{e ­ne mogu­. (odlazi, ­i ulazi­ u
ku}­u)­
A­NZOLETO ­Ta nij­e vaqda, ve} s­ e­i­zdovoq­i?­
LU^ETA Kad igr­a mlad­a, nije vam ­po voqi­? ­(odlazi, ­i ulazi­
u ku}­u)­
215
A­NZOLETO Eh, sad ­za me­ne po|e­,­
n­aigra}e se, da ­je voq­a pro|e­. ­(odlazi, ­i ulazi­s­Lu~eto­m)
PASK­VA Deco, na o~i n
­ e vidi­m.
WEZE Pa po|­i.
PASK­VA Vrti mi s­e, mila, d­aj ruk­u, do|­i.
WEZE De­, ide­mo­polako.­(hva­ta gos­pa Pask­vu isp­od ruke­)
­
ZORZETO­A meni, n
­ i pomoz’ bog­? (Wez­i)
WEZE O
­h, ­{a{avko!­(­Zorzet­u, zati­m ulazi­s gos­pa Paskvo­m)­
ORSOLA Ako, ak­o; takav je re­d, sine moj­.
Za­grejala s­e, ni{ta se ne boj.­(ulazi­u ku}u)­
­
ZORZETO Znam da me o­na voli;
ja i n
­ e velim d
­ a mene t­o brine­,
te{ko mi da j­ e ~ekam d­ve­godine.­(ulazi­u ku}­u)
VITE­Z Servus; kad s­ u g­ ospoda
­u­slu`iti s­ e dala
n­e u­do­stoji{e n­i jednim­„hvala“. (ulazi ­u kr~mu).
PETI ^IN
Prv­i priz­or - Fabricio­s ­~e­tvoric­om­nosa~­a,
Ga­sparina n­a b
­ alkonu­.
216
­FABRIC­IO Jeste­, ovuda, za mnom.­
Po­hitajt­e, ho}­u smesta ­da bud­e.
­GA­SPARINA [j­or ~ik­o, za{­to­z­ale}e­te qud­e?
­ FABRIC­IO Doveo s­am­nosa~e.
­Prona{ao s­am ku}u.
Od no}­as ov­de­videti ­me ne}­e.
­GA­SPARINA A k­ud n
­ ajedn­om roba da z­ e me}­e?
­ FABRICIO Ku­d znate. Za mnom­. (­ n­osa~im­a)
­GA­SPARINA ^iko, da z­ e zelim,
a ne znam da l
­ i no­vu ku­}u `eli­m.
­FABRICIO M­a,­`­ele}et­e.
­GA­SPARINA A je l
­ i­vizok­a?
­ FABRIC­IO Sasvi­m pr­istoj­na ku}­a.
­GA­SPARI­NA Mo`e li uz wu d­a p­ristan­e bark­a?
­ FABRIC­IO Za{t­o,­zabog­a?
­GA­SPARINA Bar n­a jed­no vezlo,
ako zmo, {j­or ~iko, ono {­to jezm­o.
­ FABRIC­IO Jesa­m, det­e drag­o,­podosta sit vas!
­Idemo!­(n­osa~ima)
Drug­i prizo­r - Vitez, ­i ­pre|a{wi­.
VITEZ­­Gospar­u, sa­mo jedan ~a­s!
­FABRICIO (Uf, j­o{ jeda­n ­gwavator!) (­za sebe­) ­I­zvolit­e?
VITE­Z Vama na­ usluzi­. (tob­o` p­ozdrav­qa ­Fa­bricija,­ a
­zapra­vo G
­ a­sparinu­.)
­ FABRICIO Bog nek v­as ~uv­a.
­GA­SPARIN­A Z­lu­`benic­a.
­ FABRICIO A, ot­ud vet­ar duva.­(­pr­ime}u­je ­Ga­sparinu)
­U|ite u t­ u ku}u­. ­(n­osa~ima; on­i ulaze)
A v­i, gospo­, smest­a, nije l
­ i drsko,­
­pakujte­stvar­i, nije li v­am mrsk­o.
­GA­SPARINA Na­uzluzi­. (p­ozdrav­qa­Vitez­a)
­FABRICIO Mo­ja gosp­o.
VITE­Z Duboko s­e klawa­m.
­ FABRICIO Z
­ar­ is­po~etka­? ­(Vitez­u; zatim ih­ ugle­da ka­ko
­ge­st­ik­uliraju )­
Krasno! E­, bla­go meni­!
Gospo, s­ ­balkona s­op­ro{tewe­m kren­i!
­GA­SPARINA (Da mi je da ze udam!­) (ho}e da u|­e)
­FABRICIO (Lep­o, dosta!) (­za seb­e)
­GA­SPARINA ( I ako ­me bud­u zva­li sam­o „gospa“.) (­za seb­e; zati­m
ulazi)
Tre}­i prizo­r - Vitez­i ­Fabrici­o
­ FABRIC­IO Molim, n­a sunce s onim {to st­e hteli­. (Vitez­u)
VITE­Z [jore, i
­ skre­no velim:
b­ez­ne}a­ke va­{e nema m
­ i­`ivot­a.
­FABRICI­O Dirnu v­as G
­ a­sparina, il­i svot­a?
VITEZ­U sr­cu vr­la G
­ a­sparin­a vlad­a.
­ FABRICI­O (Gotovo bih mu je dao v­e} sada.) (­za seb­e)
VITE­Z Zna­te­porek­lo moj­e.
­ FABRICIO Zna­m,­dabome­;
~asno vam i­me dali,
ali st­e ­mal~ic­e ­prenis­ko pal­i.
VITE­Z Jesam, n­o umoran sam
od t­ akvo­ga­`ivota,
hteo bih d­a ­pripazim
te da se­u Napu­q vratim, i­skrasim­.
­ FABRIC­IO Ka­mo lep­e sre}­e!
VITEZ Vite{­ke re~i­
uludo se n­e zbor­e.
­ FABRICIO N­e sporim, al­i {jore­,
kako s­te­na­mislili
d­a p
­ o­dmirite taj dug {to na­s brin­e?
217
VIT­EZ­Koli­ki bi­}e mir­az G
­ a­sparin­e?
­ FABRICIO Eto, znao sam, tu smo­;
miraz v
­ i biste, da g­a p­ro­}erdat­e,
VITE­Z Imawim­a jam~im, ako g­ a dat­e.
­ FABRICIO P­od­h­ipoteko­m stoj­e?
VIT­EZ O­tkupite ih, tad j­ e va­{e moje.
Sve }u vam­u­stupiti,
na des­et­godina, pa i n
­ a du`e,
­i­z­avisi}u od vas;­
dajte mi­o~ins­ku pomo}­i savet­,
­`ive}u kao {to dao s­am zave­t.
­ FABRIC­IO Moram d­a ­razmisli­m.
VITEZ Nemoj­te vi{e,
ja sam n
­ a­`­eravic­i.
­ FABRICIO Vi biste n­a ulic­i
posao d­a s­ vr{it­e?
VITEZ P­a u|im­o.
­ FABRIC­IO Bo­qe sutr­a.
VITEZ Ne­~ase}i n
­ i ~asa,­
predao bih­u ruk­e
va{­e ­sudbin­u svoju, bez p
­ o muk­e.
­ FABRICI­O ­Ra­zgo­varajm­o.
VITEZ Et­o ­ra­zgovor­a.
­ FABRICIO (Tja, ne znam.) (­za seb­e)
VITEZ S­visnu}­u.
­FABRICIO De, kad s­ e mor­a.
VITEZ (Pr­ed sobom ­ne vidim p­ut boqi­, pre~i.)­ (ulazi­ u
ku}­u)
­FABRICIO (Ja mu j­ e dajem, ako je o
­ d re~i.)­(ulazi­u ku}u)­
­
218
­ etvrt­i priz­or­- Lu~eta n
^
­ a­terasi po­d krovo­m,
zat­im Weze n­a svojo­j, on­da­Orsola n­a ­balkonu)­.
LU^ET­A Uvuko{e ga­, bogme­! (­videv­{i ka­ko Vite­z ulazi k­od
­Ga­sparine­)
Wez­e, Weze­! (doziva iz sve­g glas­a)
WEZE [ta j­e?­
LU^ETA ­Da ~uje{ i ti!
Onaj na­{ ­prijateq, moj kum.­..
WEZE Ta {ta b­i?
LU^ET Ode kod one­. ­(p­okazuje n
­ a ­Ga­sp­arini­nu ku}­u)
WEZE Ij­u!­
LU^ETA Kad ­ti ka`em,
kod we je­, o~iju mi­.
­Orsola­! ­(doziv­a)­
ORSOLA Ko ­me zov­e?­
LU^ETA ^ujt­e, fure{t
k­od G
­ a­spari­ne sedi.
U ku}u g­a uvukl­a.­
ORSOLA Ona g­a sred­i!­
LU^ETA E, jest­e p­re­predena
t­a `ensk­a.­
ORSOLA A je li ­tu ~ik­a, mor­e?­
LU^E­TA Nego! On ga je­i pov­eo gor­e.­
ORSO­LA Dete­, zivni s­i majku,
­da ma­lo ­po­pri~amo­. (Wez­i)
WEZE Ne, n­e,­s­irotic­a; neka j­ e tam­o.­
LU^ETA [ta joj j­e?
WEZE Ps­t!­
LU^ETA A­, slabo j­e ­spaval­a?
WEZE Zlo joj o
­ d vina, pa j­ e p
­ o­vra}al­a.­
ORSO­LA Rekoh joj j­a;­matora­
pije kao smu­k.­
LU^ETA I ona s­ e moja­
n­akitila, k­ô majka.
^et’ri ­mi pu­ta pade, pa s­e vajka.­..
WEZE A di j­e?­
LU^ETA U
­ ­krevetu.­
Hr~e l
­ i hr~e­. ­
ORSOLA [ta ­bi­A­nzolet­u?­
LU^ETA K­od­ogwi{ta s­e svali,
ne bi sa­d mrdnô ni top d­a opal­i.­
ORSOLA Kad }e­svadb­a?­
LU^ETA ^ekam da moj br­at do|e,
da m
­ e­povede kad­u crk­vu po|e­m.­
ORSOLA A ku­m?­
LU^ETA On sad­a svo­ja posl­a gleda;
al’ ~im g­a z­ ivnemo­, sta}e ku­d treb­a.­
ORSOLA Pa neka je s­a sre}om,­
det­e.­
LU^ETA Sre}no­i vam­a.­
ORSOLA Jo{ d­ve­godine; jel’ d­a, Wez­e?
WEZE Kak­o?­
LU^ETA [­to­p­ocrve­ne tako?
Z­a mno­go fino­g momka }e t­ e dat­i.­
ORSOLA Ej, da ­ti ­ispri~am, k­od mene­svrati­. (Lu~et­i)
WEZE Ma {ta vam sad t­o treba,
da se svu­d p­re­pri~ava­. ­(Orsol­i)­
ORSOLA Uf,­stra{no!
Zar d­a ­krijemo? Ide{ l­i,­Lu~et­a?­
219
LU^E­TA Dobro, do­k ­~mavaju.­(ulaz­i)­
ORSOLA Samo t­ i do|i­.
Pet­i priz­or - Orsol­a, Wez­e, zat­im­Lu~eta­.
WEZE [jo­ra­Orsola, di st­e?­
ORSOLA Z­a „ma­ma­Orsol­a“ nema{ t­ri ~ist­e?
WEZE Ij­u!­
ORSOLA Slu{aj, br­e, mala,
­ne mogu ja d
­ a trpim
­pr­en­emagaw­e tvoj­e!
WEZE Ko m
­ e grdi, s wim n
­ e­govor­im vi{­e.­
ORSO­LA Dete.­..­
LU^ETA­Sti`em­, sti`em­. ­(izlazi i­z svo­je ku}e­i tr~­i pre­
ma­O­rsolinoj­) ­
ORSO­LA Gore t­ e ~ekam.­(ulaz­i)­
LU^E­TA­Sede}e{ ti jo{ d­ve­godin­e, mala.
Da si n
­ a mo­me mestu,
­priznaj, {ta bi s­ve dala­? (Wez­i; zati­m ulazi k­od­
Orsole)­
[est­i prizo­r - Wez­e, zat­im­nosa~­i, on­da­A­nzoleto­.
220
WEZE [to ­me kiwi­! ‘Tela bi ja­i sada
­­Zorzeta, da j­e sre}e;
al’ to o
­ d me­ne ni­ko ~u­ti ne}e.
(­Iz ­Ga­sp­arini­ne ku­}e­ izla­ze­ nosa~i­ i­ odno­se ­poku}stv­o)
WEZ­E Nosi li se t­ o roba?­
Dabome, kod w­i’­po~e­l­a seoba.
A­ko ­ispraz­ne ku}u,­
na{a }e d­a bidne. O­j majko­, majko­; ­(doziva)­
tesna je o­va­ku}ica z­ a mene.
Jo{ kad se udam...k­ad do|e t­o vreme.
N­e lip{­i,­magare, d
­ o­zelen­e trav­e,­
A­NZOLETO Ej­, {jo­ra Wez­e,­m­o`ebit­i znate
kud s­ e de­nu­Lu~et­a?
WEZE Tu j­e preko,
ko­d {jo­ra­Orsol­e.­
A­NZOLETO A dobro zna:­
ne}u d
­ a tamo­svra}­a, rekoh joj ja.
To }e da m­i plati; a on­a stara­
dr`i joj­stranu­, pra­vi ~apr­az-divan.­
Dobi­}e {
­ a­mar~inu! Ba{ s­am kivan!
No­materi }
­ u prvo
­da ka`em {ta imam. Ehej, ustan’te,­
gos­pa Kate­. (lupa iz sv­e snage)
Sedm­i prizo­r - Gos­pa Kate i
­ ­pre|a{wi­.
KATE Prestan’t­e!­
A­NZOLE­TO Si|it­e, mor­am ne{to da va­m rekne­m.
WEZE Oca mu, da je­zvekne
a jo{ m
­ u nije n
­ i ­posta­la `ena?­
Kada je uzme, {ta li joj tek­sprem­a?
KAT­E Zet­e, ne{to st­e ‘tel­i?­
A­NZOLETO K vragu, kud ste s­ e deli?
­­Spavate k­ô klada,­a va­{a }era.­..
KATE Ju, di j­e?­
A­NZOLETO Oti{la d
­ a te­ra ker­a.
KATE Ta {ta je opet s t­om mojo­m ­skitaro­m?­
A­NZOLETO Eno je s u
­ {­tip~aro­m.
KATE De­, smiri s­e, man­i, neka ­je tam­o.­
A­NZOLETO Iz ovi­h stop­a ‘vam­o!
KATE ­A,­pikavac t­ e mu~i?
Ta oraj da mu ne uzme{ i
­ z ruk­e!
WEZ­E Tako vi o
­ de~ku­, grdne l­i bruke!­
KAT­E ^ega se ­vi­bojite?
Da se to on wo­j svide?­
Vidite, eno je, ide.
Osm­i priz­or - Lu~eta i
­ ­pre|a{wi­
LU^ETA N­e ­spavate?­
Duri{ se­, zla­to moje?
Qut si­? (A­nzolet­u)­
A­NZOLETO O­pajdar­o,­dobi}e­{ svoje!­(­o{amari j­e)­
LU^ETA A­li za{to?­(­pla~u}­i)
KATE Vidi ­ti­s­eqa~ine!
On moj­oj mal­oj de­li ­{a­mar~ine?­
Val­a, nisi j­e vredan,
I­dobiti j­ e ne}e­{.­
A­NZOLETO Mnogo m­e brig­a!
KAT­E Do|i t­i, ra­no moja,
­za te­be ne­ma zime,
­za boqeg }u t­ e dati. (­pla~u}­i)­
A­NZOLETO I prsten da m­i vrati{­. (Lu~et­i)­
LU^ETA Ne dam ga ja.­(­pla~u}­i)
KATE Da v­am prste­n vrati? Evo ti ga, na­! ­(p­oku{ava ­da­
Lu~et­i ski­ne prste­n)­
LU^E­TA Pustite me­, majko.­(­pla~u}­i)
KATE O­, }urk­o jedna!­
Odma’ da si g­ a dal­a!­
221
LU^ETA Ne d­am prsten,
pa da m­e ­ubijet­e.
KAT­E Takav j­e pre­ma tebi,
a ti b­ez we­ga ne}e­{?­
LU^ETA B­ez wega­, majko, ne bi­’.
KATE E, da zna­{, ­za­slu`uje{
i da t­ i do|­e glav­e!­
A­NZOLET­O Slu{a­j, dig­oh ruk­u jerbo ­te volim­. (jec­a)­
LU^ETA Kao da ja ne zna­m!
KATE Nitko­ve jeda­n!­
LU^ETA ­Ja sa­mo wega ‘o}­u!
KAT­E Nesre}­o jedn­a!­
A­NZOLETO A­ma dokl­e, za{to,
o­, drag­a {jo­ra ta{to,
­S­milujte s­e.
WEZE (Weg­a uzela ne bi’,
­pla{ila bi’ se­, bogme). (­za seb­e)
KATE Zar to d­a ­prired­i{­dete­tu mom­e?­
A­NZOLET­O Idemo. Da t­ e molim?­(Lu~et­i)­
LU^ETA A ­nitkova d
­ a voli­m?­
A­NZOLE­TO Ajdemo, ve} j­ e dos­ta bil­o bruke.
Za sve j­e kriva t­a gwida­, ­Zorzet­o.
WEZE Opa, {ta ­to ~ujem, {j­or­A­nzolet­o?­
A­NZOLETO To {to s­te ~ul­i.­
LU^ETA Dosta­, gla­vo lud­a!
KAT­E Jezik z­ a zub­e, mor­e!­
A­NZOLE­TO Jebem va­m sunc­e svim­a!
KATE Ku­{!­
LU^ET­A Do|i sa mno­m, gor­e.
KAT­E Ajdete­s nama­, idemo s­ad ku}­i.­
LU^ETA E­j,­A­nzoleto, ‘o}e{ me j­o{ tu}­i?­
A­NZOLETO Ako m­e ­izazove­{.­
LU^E­TA Nisam v­am ni{t­a kriva, {j­or ­nitkove.­ (ulazi­ u
ku}­u)
KAT­E Kuku! I
­ z ~is­ta mira
­krenuo da j­ e bije.­(ulazi­u ku}u)
­
Devet­i priz­or - Wez­e, zat­im­Orsola ­i ­Zorzet­o
­
222
WEZ­E Kuku woj, s­ tvarno! ^ist ­u gla­vi nije.
­[jo­ra­Orsola­! ­(doziv­a)­
ORSOLA [ta je? (­s ­balkona­)
ZORZETO­(stoji n­a ­vratim­a)
WEZ­E ^uste li vi t­ o ~ud­o?­
­
­
­
ORSOLA Jok ja. [ta ­se­desil­o?
WEZE Tek d­a znate.­
Kada je o­no­malo~­as­Lu~eta
s­koknula do v­as gore,­
A­nzoletu na o~i
mr­ak pade, na w­u sko~i
­i opali j­oj }u{k­u.­
ORSOLA ­O, nitk­ov jedan! [ta o
­ n misli, ko sam?
I ~ega li s­ e boji?
Da je­u moj­oj ku}i
o­pa-cupa­?
WEZE Eh­, vaqda.
I ­Zorzeta j­e gwid­om naz­vô tada­.
ZORZETO To re~­e?­
ORSOLA I ute~e­.
ZORZET­O Sva{ta }u da m
­ u saspem;
na meni da s­e prazn­i?
WEZE Ne, ­ne ­ludujte i vi,
kô ona­j­be­zobrazn­i.­
ORSO­LA Do|­i unutr­a, sine­.
ZORZETO Da. (Ima da m­u vratim).­(ulaz­i)­
ORSOLA A i v­as jezi­k svrbi,
ne­na|oste {t­a pre~e?
­‘Teli s­te ~udo­i poko­r, ­zaprav­o?
WEZE Tek da v­am ka`em, d­a znate.­..­
ORSOLA Glupavo.­(ulaz­i)
WEZE Krivo m­i­, iz­istinski...­
Jeste l’ m­e zvali? Evo ide­m, mati.
[ta d
­ a­radimo ona }e ve­} znati.­(ulazi)­
­
Deset­i prizo­r - Zorzet­o, zat­im gos­pa Kat­e, on­da­Orsola.­
­
­
ZORZE­TO K
ome ti­ „gwida­“? Nesre}­o, ­nitkove! (stoji­ s­ k­am­
enicama)
N­a balkon ­ti {aqem ono {to t­i spada­. (ga­|a­Lu~eti­n
prozo­r)
KATE Ako ­ti do|­em sada! (­ s­terase n­a krovu­)
­ZORZETO D
r`­’, ­mat­or{tino, d­a okusi­{ pravu­! (ga|a ­je­ k­amenico­m)
KAT­E Po­magajte­, frqnuo mi u
­ glavu!­(ulaz­i)­
ORSOLA [­ta radi{? [ta j­ e bilo­?
ZORZETO Ni{ta­, majk­o.­
ORSOL­A Ovam­o, ku­}i vuci se, moj­brajko!­
223
­
­J­e­danaest­i priz­or - A­nzole­to­izlazi s­kratk­im ma~e­m,
zat­im­Lu~et­a, on­da Weze i
­ ­Zorzeto­.
A­NZOLETO Di si sad, {j­or­serow­o?­
ORSOLA Zorz­i, sine!­(vri{ti s­ ­balkona­)
­
ZORZETO­(­utr~ava­u ku}­u)­
A­NZOLE­TO­Izlazi­, sko­te lud­i!­
LU^ETA Ja­o,­A­nzoleto, mir! (­s ­balkon­a)
WEZE Tu~­a, qudi! (s­teras­e)­
A­NZOLE­TO Kakv­a majk­a, takav si­n.­
ORSOLA Dr`­’, ­nesre}o­! (ga|a g­a ­saksijo­m)­
LU^ET­A
P­omagaj­te!
W­EZ­E
­ ANZOLETO Ako­si mu{k­o, ‘vam­o! (p­ovla~e}i s­e)­
ZORZETO­Ne bojim s­e.­(izlazi­s motk­om­)
LU^ETA Stoj s ­to­m mo~u­gom tamo­!
­
­Dvanaes­ti priz­or - Sansuga i
­ z kr~­m­e,­naoru`­an,
za­tim Vit­ez, za­ti­m Orsola­i­pre|a{wi­.
­
SANSUGA Ko­to div­qa­?
LU^ETA P­omagajte­! (ula­zi)
WEZE P­omagaj­te!
VITEZ Ko o­pet d­i`e bu­ku?
W­EZ­E Do|ite, {­jor fure{t,­d­a ~uje­te bruk­u.­(sila­zi)
VITE­Z (ula­zi­)
­ ANZOLETO Br­e, ubi}u g­a!­(nasr}e ­na­Zorzet­a)­
ZORZETO Mar{, il’ ti­se gin­e!­
SANSUG­A Stoj­te­, |avo­qa sor­to­!
ORSOLA Si­ne, sin­e! (izlazi­iz ku}­e ­s tigawem)­
­
­Trinaes­ti pri­zo­r - Lu~e­ta, za­tim Vitez­i­pre|a{w­i.­
224
LU^­ETA Odma’ da­si po{­ô. (v­u~­e ­Anzole­ta­)
ORSOLA Ku}i­se vuc­i. (vu­~e­Zorzeta)
I ­da­j mo~­ugu meni­. (otima ­mu mot­ku­)
LU^ETA Ako­me voli­{, kren­i. (v­u~­e ­Anzoleta)
Im­a{ pravo­. (pogle­da­Zorzeta,­i ulaz­i s­ Lu~eto­m)­.
ORSO­LA Idite, s ti­m oru`jem­. ­(Sansug­i)­
SANS­UGA Jop­et­! Nema­te stida­. (ulazi­u kr~­mu­)
ORSO­LA Ula­zi,­nesre}o­! ­(Zorzet­u)­
ZORZETO On men­i „gwida“? (ulaz­i u ku­}u­)
ORSOLA Ne bi ­ga prepô­n­i |avo­lov }a}a,
s­in kras­ne majke, b­ez glav­e i ga}a­. (ulazi)
^­etrnaes­ti pri­zor - Go­spa Paskva p­red ku}­om,
za­tim go­spa Ka­te
PAS­KVA Vala, da sam p
­ re ~ul­a,­
videla bi sv­og sveca,
pa da­se vi{e­na wega n
­ e breca­!
Onakv­om de~k­u „gwid­o“?
KATE Ma­ngup~in­a!
Kamen­u prozo­r, gla­vu, ni­{ta maw­e;
meni d
­ a pra­vi sra­we?
PASKVA Tu li s­te, lu­do stara?
[ta? ­Toj­bitang­i stranu ­jo­{ dr`ite­?
Idite, da se vi n
­ e­opr`i­te.
PAS­KV­A Divota! Sram v
­ as bilo!
^ik da m
­ e­mrdnete t­ om va­{om sil­om!
KATE Dr`’te­se va­{eg dike
kad v­as {~epam­za ki­ke!
PASKVA Ja vas d
­ a {~e­pam ne}u­.
­O­}elaviste,­pa nemam t­ u sre­}u.
KATE A v­i ­ogluves­te!
PASKVA Bezu­bo!
K­ATE Ma­tor{ti­no!
PASKV­A Rugo­bo!
KATE Kad ­te tresn­em!
PASKVA ^i­k, pri|­i!­(potuku s­ e)
KATE J­oj­, Lu~et­a!­(dozi­va)
PASKV­A ]e­ri, si|­i!­(doziva)­
­ etnaes­ti pri­zo­r - Lu~e­ta, We­ze­, Orsola,
P
sve ­na uli­ci; za­ti­m ­Anzoleto­i­Zorzet­o.­
LU^E­TA Maj­ko­, zabo­ga!
WEZE Stan’­te­!
ORSOLA Dosta sad j­ e­!
­ANZOL­ETO Pu{tajte­mi ta{tu.­(s ma~e­m)­
ZORZETO Ko je to, {ta je? (s motk­om­)
LU­^ETA
WEZE Pomaga­jt­e!
ORSOLA­
­
[esnae­sti pr­izor - Vite­z ­i pre|a{­wi.
VITEZ Uh, pri~a­se otegla.
Zar ­ovom n­ema kraja?­M­a, ti{ina!
Il­i da tu~em sve, kol’ko vas i
­ m­a!
225
­
226
LU^­ETA ‘Teli s­u da b­iju ma­jku.
PASKVA Jok, ­on­a
­zapo~el­a je t­u~­u.
ORSOLA Da­razdvajam­sam do­{la.
V­IT­EZ ]utite­kad ka`­em! Sva|a­je pro{l­a.
Divn­o! Svadba­se slavi,
­i po ta­kv­oj radosti
op­et tol­ika graja­. ­O, `alos­ti­!
Bacite t­ o oru`­je­. (Anzol­et­u)
LU^ETA Daj t­i to m­eni, mor­e! (uzima ma­~ o
­ d­Anzolet­a)
(­Na}i ne}­e.­) (odno­si oru`­je u k­u}u, zatim­se vra­}a).
VIT­EZ­Bacite {tap­. (Zorz­et­u)
ORSOLA ­Da, {jor­e. (uzima {­ta­p Zorz­etu)
VITEZ Ovo­je br­uka grd­na­!
Ve~­ito graja,­~im n­e{t­o zasmet­a?
­Bestrag­a i
­ pjac­et­a!
LU^ETA Ja se­ne der­wa­m.
ORSOLA @iva s­e ne ~u­jem.
KATE Moj­a se cur­a ne ~uj­e u kr­aju.
PA­SK­VA Mutava je, s­ vi zna­ju­.
LU^­ETA­Slu{ajte v­i...
WEZE Ne,­slu{ajte ­vi, {jor­e.­..
LU^­ETA Gukni­, da ~u­jem?
VITEZ Smirite­se, mol­im.
P­o{­to put­ujem sutra,
ak­o se b­ud­u r­azved­rila ~­el­a
ve~era}e sa m­no­m dru­`ina c­ela.
KATE Ja ­se, bogme­, ne du­rim.
PA­SKVA Cure,­{ta r­e~­e?
ORSOLA ­Nisi ~ula? Ako.­
On rekô nam­je ‘vako:
ak­o ­se­izmiri­mo,
vodi na­s ­na ve~­eru.
PASKVA Pr­ijo, nego!­
U dru­{t­vu zalogaj uvek m­i je l­egô.
V­IT­EZ Vaq­an­e star­ic­e!
ORSOLA Lu~­eta, re­ci,
srdi{ li s­e na m­en­e?
LU^­ET­A Dru`imo se kô p
­ r­e?
ORSOLA Ev­o te qu­bi­m.
LU­^E­TA Poqubac i
­ za te­be.
Weze, a {t­a ti ve­li{?
WEZE Evo }u­tim.
PA­SKVA G­ospa K­ate.
KA­TE G­ospa Pas­kva.
P­ASKVA
KATE­ Poqu­ba­c. (poqub­e se)
VITEZ A {ta­je s v­ama, mo­mc­i?­
Izqubi­li se nis­te­? (Zorz­et­u ­i Anzo­le­tu)
ORSOLA D­e, Zorz­et­o;
poq­ub­ac­, Anzo­le­to­?
ANZOLE­TO Ma koji }e nam to­s­ad?
L­U^ETA Me­ni za qubav, d­aj­! (Anzo­le­tu­)
ANZOLETO N­ek ti b­ud­e. (po­qu­bi Zorz­et­a)
ZORZETO A­jd­’. (p­oq­ub­i Anzo­leta)
VITEZ E, sad k
­ a­d sklopismo m
­ ir,
B­i}­e i ve~ere.
Hteo bih d­a v
­ am objavi­m jo{ ne{to.
I ­ja se `­en­im. Ve~eras­je svadb­a,
a s­utra zb­ogom s­vi­ma.
L­U^­ETA Recite, k­o je m­lada?
VIT­EZ Gasparin­a.
­
­Sedamna­esti pr­izo­r - Gasparin­a ­na balkon­u,­i pre|a­{wi­.
­
GASP­ARINA Mogli zte i­m jo{ r­e}­i,
Vit­e`­e, gozparu m­oj,
g­oz­pa­Gazp­arinu vodim u dom z­ v­oj.
LU­^ETA Svaka vam ~
­ a­st.
ORSOLA Ba{ ­fino.
WEZ­E Ju, lepo {­to se v
­ o­le!
LU^ETA D­a ­vas poq­ub­im, do|it­e nam ­dole.
V­ITEZ H­aj­de, do­|ite, gospo,
va{ str­ic ne mo`e da­vam ­brani ­vi{­e.­
GASPARINA Zad }u,­{jor m­u`u, zti`e­m. (ulazi­)
­
Osamna­esti p­riz­or - Fabricio­pred ku}o­m,­
i pre|­a{wi; z­ a­tim Sim­one­.
FABRICIO Dao sam va­m ­je, dodu{­e, za `enu,­
no ugo­vo­r sklopismo,
­te od m
­ e­ne, re{ismo­,
­v­i zav­isite ­punih d
­ eset let­a.
A nije m
­ i po voq­i
d­a rasipate­z­bog v­esele }ud­i;
i ne}u d
­ a se g­ oste t­ akvi ­qudi.
VITEZ Ve} sv­e ­je ­zgotovqe­no­,
pla­}en­o, ­postavq­eno­.
227
Pustite ­me da `ivim,
jo{ o­vo, i­vi{e ne}u­da skr­ivi­m.
FABRICI­O Ako n­e}ete vi{e, ne­k vam bude.
A­li ja ne}u za sto sa­tim sve­t­om,­
neuqu­dnim, drs­kim, psuj­e ~im ­zi­ne.
LU^­ETA Oprost­ite, {j­ore; srxb­a nek mi­ne­.
Raspu{ten­i smo neka­d,­
gre{imo, Bo­g nas ~uje,
al’ ­i mi znamo d
­ a se go­spar {tuje.
Oh, eno ga­{jor Si­mò­n! (d­ol­azi Simone)­
S­opro{tewem­, moj bata­.
­Do crkvenih­sad v­ra­ta
mo`emo, ako {jor kum j­o{ je v­oqan.
­
VITEZ Vi­{e­n­o zadov­oq­an.
LU^ET­A [ta v­el­i{­, Anzo­le­to­?
ANZ­OLETO Ka­ko je v
­ ama d­rago.
KATE E pa­a­jmo po­la­ko­.
ANZOLETO O­vo je­moja `
­ e­na.
LU^ETA A moj mu`­ovaj o
­ vde.
­
KATE Skoro }u i ja­pred oltar da o­de­m. (Lu­~eti)
PASKV­A Uh, men­i sve voda ide na u
­ sta!
WEZE Eh, ­sudbo moja. A
­ ­ja?
ORSO­LA Da ~eka­{ jo{ leta­dva.
PASKV­A Jo{ let­a d
­ va ven­emo?
WEZE Iju, ­ma­ti!
ORSOLA ­Dok tr­epne{­t­ebe nevesto­m }e zva­ti.
228
Posl­edwi p­riz­or­- Gaspari­na­i pre|a­{wi­.
­
GASPARIN­A Ne zvi­|a ze meni zv­a ova g­u`va.
­
VI­TEZ Veselo, Bog ne­k vas ~­uva,
dob­a j­ e­karnevala,
red je i mi d­a s­ e­p­rovesel­im­o,
izjutra ve}­se o­da­vde se­li­mo.
LU^ET­A D­i,­Gaspa­rin­a?­
GASPARINA Ka­d ne z­ nate zama,
za zve vaz j­a z­am­milo­ztiva da­ma.
Ide­mo ­za zuprugom
i za {­jor zt­ricom ~i­kom,
tam­o gde ne­}u­da uz­tupam n­ik­om.
LU^ETA B­a{­ze vez­el­im!
ORSOLA I ­ja,­izizti­nzki!
­
VI­TEZ Ve­se­lo, po|imo s­ a­d,
po|i­mo u kr~mu svi,­
nek­bude n
­ o}as {­ale, sl­avqa mnogo,
jer k
­ ad os­va­ne­, Venec­ijo, zb­ogo­m.­
GASPARI­NA­O­, Ven­ecija m­ila­,
zi­gu­rno `ali}u {­to­je oztavqam,
a zad mi ze ‘o}e d
­ a j­e pozdravq­am­. ­
Venecijo, z­vu te volim,
zva z­ i­m­i miqeni­ca­,
gozp­ari­, ­zlu`beni­ca.
Zb­ogom, m
­ i­la pjaceta­,
ne velim d
­ a zi ru`n­a ili lepa.­
Ne zvi|a mi ze ako t­ e ko k­udi,
lepo je {­to je z­ rcu d­rago, qudi­!
K­AR­LO GOLD­ONI (C­ar­lo Gold­on­i), ve­li­ki ­italij­an­sk­i­komedio­
graf, ro|en­ j­e ­u Veneciji ­17­07. godin­e.­ P­o zanim­awu prav­nik, j­edno
­vreme bavio­ s­e ­advokaturom, a­li­ je we­gova ­prava ­qubav­ ­bila teat­ar
i sledio ju j­e do ­kr­aja `i­vota, ko­ji­ je do~e­ka­o u Parizu, g­de je pisao
i­ bio u~­it­eq ­italijan­sko­g kraqe­vs­ko­j poro­dici. Dobio ­je skr­om­
nu penziju, a­li­ j­e ­r­evo­luciona­rna­ skup{­ti­na ukinula ­sve dvo­rs­ke
penzije, te je 1793. um­ro, u ­be­di. Napisao je oko­ d­ve sto­ti­ne­ razli~i­
tih dra­mskih d­el­a­ i Memoar­e, ­a ­proslavile s­u ­ga m­nogob­ro­jn­e kome­
di­je­ (pom­enimo­ ovde sam­o one koje­ se i dana­s s us­pe­hom izvo­de na n­a{­im scenama, kao {­to ­su Riba­rske sva­|e­ i­ Kr~m­ari­ca­ M­irandoli­
na). U­vod­i zna­~aj­ne ref­or­me: napu­{ta ob­ra­za­c komedij­e del arte – ­gde
g­lum­ci­ i­mprovizuj­u, a u­me­sto l­ik­ova­ pojavqu­ju se maske­ s­a utvr|­en­im­osobinama­– i ­vra­}a ­dostojanst­vo autor­skom tekstu, {t­o ne zna­~i­
d­a kom­edije pi­{e­ na onda­{wem kw­i{­kom je­zik­u. Naprot­iv, u `eqi
d­a one­ ­bu­du r­ealisti~n­e,­ d­a dij­al­ozi de­luj­u prirodn­o ­i sponta­no, a
­po{to n­ek­i ­ujedn­a~e­ni gov­or­ni ­italijanski j­o{ ­ne pos­to­ji, sa~ini­o ­je
oso­beni­elas­ti­~n­i pozo­ri{ni jez­ik s mno{t­vom sti­ls­kih­registara­.
U jedno­m od s­vojih ­remek-de­la­, „Pjaceti“­ (­Il­ Campiello, 1­756­),
postav­qa ­na­ pozo­rnicu jed­an ­od­ k­arak­terist­i~­ni­h v­enecija­nskih
­ma­lih trg­ova, odakle nam­ s­e obra­}a­ju­ razli­~i­ti slo­je­vi, pu~­an­i,
gra|­an­i, ple­mi­}i­. Dom­in­ir­a v­enecij­an­ski dijalek­t, u­z toskans­ki­ i
pri­mes­e l­ombardijsko­g ­i francu­skog. Ri­me­ i sti­ho­vi­,­ jed­anaester­
ci ­i sedm­erci, daju­sv­oj doprin­os­,­fu­nkcionaln­e su, rita­m je kr­ata­k,­
ispreki­da­n. Go­ldoni t­ako stvara `i­v i sp­ontan govor,­k­ao „­topograf­
sk­u,­psiholo{­ku i­dru{­tv­enu realn­os­t“ (Folen­a)­. „Pja­ceta“ pr{­ti od
­boja, qu­bav­ i ved­ri­na smewuju ­se­ s­a ­za|evic­ama ­i ­nostalgi­jom, svug­
d­e ­je po­ezija m­al­ih s­vakodnev­nih stvari.­ Os­im narodskih,­ bez dla­
ke­ na jeziku, a ­opet ~­ed­ni­h dijaloga, tu ­je i sme{­no­, ­afektirano, a
­ipak ­qu­pk­o ­izra`­av­aw­e­ ambic­ioz­ne­ Gasparine; ­ka­o ­u salonim­a, na
­vi{em n­ivou, ­go­vor Vi­teza, koji­ je ujedno ­lik­ i sr­da~­ni posmat­ra~­;
­p­retencio­zn­i, uko­~e­ni, pone­gde­ i­ zast­areli j­ezik krut­og i {­krt­og­
Fabricija. Sv­i s­u prirodni­ i u s­vo­jim­ i­zv­e{t­a~enost­im­a, precizno
­i ­sa­ simpatij­o­m ­i ­razume­vaw­em naslik­an je mali sve­t. U sitnom­ se
ogled­a i krup­no,­u loka­lno­m u­niverza­ln­o.
M­il­ana Pileti}
229
ALEK­SA PE­TRO­VI] (Be­o­grad, 1988) Stu­di­rao je na Ka­te­dri za
kla­si~­ne na­u­ke Be­o­grad­skog uni­ver­zi­te­ta, dok je di­plo­mu fi­lo­lo­ga
gr~­kog je­zi­ka ste­kao 2014. g. na Ka­te­dri za neo­he­len­ske stu­di­je Be­o­
grad­skog uni­ver­zi­te­ta, gde tre­nut­no po­ha­|a ma­ster stu­di­je. Obla­sti
in­te­re­so­va­wa su mu te­o­ri­ja pre­vo­|e­wa, isto­ri­ja ci­vi­li­za­ci­je, isto­
ri­ja kwi­`ev­no­sti. Ob­ja­vqu­je pre­vo­de u kwi­`ev­noj pe­ri­od
­ i­ci.
ALEK­SAN­DRA GRU­BOR (1959), pre­vo­di­lac, isto­ri­~ar umet­
no­sti i pro­zni pi­sac. Pre­vo­di sa en­gle­skog, fran­cu­skog, ru­skog i
ita­li­jan­skog je­zi­ka tek­sto­ve iz svih obla­sti hu­ma­ni­sti~­kih na­uk
­ a,
pro­zu i de~­je kwi­ge. Kao te­o­re­ti­~ar umet­no­sti uglav­nom se ba­vi za­
~e­ci­ma ap­strak­ci­je. Ob­ja­vi­la je ~e­ti­ri kwi­ge lir­ske pro­ze.
230
ALEN BE­[I] (1975, Bi­ha}, Bo­sna i Her­ce­go­vi­na), di­plo­mi­rao
je na Od­se­ku za srp­sku kwi­`ev­nost i je­zik Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta
u No­vom Sa­du.
Ob­ja­vio je ~e­ti­ri kwi­ge po­e­zi­je: U fi­li­gra­nu rez („Kwi­`ev­
na omla­di­na Sr­bi­je“, Be­o­grad, 1999), Na­~in di­ma (NB „Ste­fan Pr­
vo­ven­~a­ni“, Kra­qe­vo, 2004), Go­lo sr­ce (NB „Ste­fan Pr­vo­ven­~a­ni“,
Kra­qe­vo, 2012) i Hro­ni­ka sit­ni­ca: iza­bra­ne pje­sme (JU „Rat­ko­vi-­
}e­ve ve­~e­ri po­e­zi­je“, Bi­je­lo Po­qe), kao i dve kwi­ge iza­bra­nih kwi­
`ev­nih kri­ti­ka i ese­ja: La­vi­rin­ti ~i­ta­wa („Ago­ra“, Zre­wa­nin,
2006) i Ne­po­no­vqi­vi obra­zac („Slu­`be­ni gla­snik“, Be­og­ rad, 2012).
Pre­veo je sa en­gle­skog je­zi­ka kwi­ge Xin Ris, Xa­mej­ke Kin­kejd,
Eni Pru, Xo­na Fa­ul­sa, Xo­na Ral­sto­na So­la, Bru­sa ^e­tvi­na, De­re­
ka Vol­ko­ta... Za pre­vod ro­ma­na Le­po­ti­ca Xojs Ke­rol Outs („Ago­ra“,
2010) do­bio je Na­gra­du Dru­{tva kwi­`ev­ni­ka Voj­vo­di­ne za pre­vod
go­di­ne (2011), a za Go­lo sr­ce na­gra­de „Bran­ko Miq­ko­vi}“ i „Ri­
sto Rat­ko­vi}“ (2013). Pe­sme su mu pre­vo­|e­ne na ne­ma~­ki, en­gle­ski,
fran­cu­ski, ru­ski i ma­ke­don­ski je­zik. ^lan je Srp­skog kwi­`ev­nog
dru­{tva i Udru­`e­wa kwi­`ev­nih pre­vo­di­la­ca Sr­bi­je.
Od 2007. go­di­ne ra­di kao ured­nik ~a­so­pi­sa za kwi­`ev­nost i te­o­
ri­ju „Po­qa“, a od 2012. i kao ured­nik iz­da­va~­ke de­lat­no­sti Kul­tur­
nog cen­tra No­vog Sa­da. @i­vi u No­vom Sa­du.
ANA STJE­QA ro­|e­na je 1982. go­di­ne u Be­o­gra­du. Di­plo­mi­ra­la
je 2005. go­di­ne na Fi­lo­lo­{kom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du na Ka­te­dri za
ori­jen­ta­li­sti­ku, Gru­pa za tur­ski je­zik i kwi­`ev­nost. Ma­gi­stri­ra­
la je 2009. go­di­ne na Fi­lo­lo­{kom fa­kul­te­tu u Be­og­ ra­du, smer Na­uk
­a
o kwi­`ev­no­sti, od­bra­niv­{i te­zu pod na­slo­vom Qud­sko i bo­`an­sko
u de­lu Me­vla­ne Xe­la­le­di­na Ru­mi­ja i Ju­nu­sa Emrea. Dok­to­ri­ra­la je
2012. go­di­ne na Fi­lo­lo­{kom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du od­bra­niv­{i te­zu
pod na­slo­vom Ele­men­ti tra­di­ci­o­nal­nog i mo­der­nog u de­lu Je­le­ne
Di­mi­tri­je­vi}.
Ba­vi se pi­sa­wem po­e­zi­je i ha­i­ku po­e­zi­je, kao i pre­vo­|e­wem po­
e­zi­je i pro­ze sa en­gle­skog, {pan­skog, por­tu­gal­skog i tur­skog je­zi­
ka. Ba­vi se pi­sa­wem krat­ke pro­ze i pu­to­pi­snih ese­ja. Pe­sme su joj
pre­vo­|e­ne na hr­vat­ski, slo­ve­na~­ki, ma­ke­don­ski i per­sij­ski je­zik.
Sa­ra­|u­je sa do­ma­}im i stra­nim {tam­pa­nim i elek­tron­skim ~a­so­
pi­si­ma. Pe­sme su joj ob­ja­vqi­va­ne u do­ma­}im i stra­nim zbor­ni­ci­ma.
Do­bit­nik je ne­ko­li­ko na­gra­da iz obla­sti po­e­zi­je i ese­ji­sti­ke. ^lan
je Udru­`e­wa kwi­`ev­ni­ka Sr­bi­je i Udru­`e­wa kwi­`ev­nih pre­vo­di­
la­ca Sr­bi­je.
Pe­sme, pri­~e, ese­je i kwi­`ev­ne pre­vo­de ob­ja­vi­la je u ~a­so­pi­si­
ma: Ko­ra­ci, Gra­di­na, Bag­da­la, Po­qa, Lu­~a, Trag, Avan­grad, Be­og­ rad­
ski kwi­`ev­ni ~a­so­pis, Ilu­stro­va­na po­li­ti­ka, No­vo­sti, Kul­tu­
ra Umet­nost Na­uk
­ a (su­bot­wi do­da­tak Po­li­ti­ke) LU­DUS, Nur,
Na­sle­|e, Svi­tak, Zlat­na gre­da, Bra­ni­~e­vo, Mons Aure­us, Po­ve­qa,
Mo­sto­vi, Ha­i­ku no­vi­ne...
DA­NI­JE­LA VA­SI], do­cent na Fi­lo­lo­{kom fa­kul­te­tu Uni­
ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du. Pre­da­je ja­pan­ski je­zik i ja­pan­sku kwi­`ev­
nost. Ba­vi se kom­pa­ra­tiv­nim pro­u­~a­va­wem ja­pan­ske drev­ne i usme­ne
kwi­`ev­no­sti. Pi­{e na­u~­ne i stru~­ne ra­do­ve i pre­vo­di sa sa­vre­me­
nog i kla­si~­nog ja­pan­skog je­zi­ka. Autor je stu­di­je Sun­ce i ma~ – ja­
pan­ski mi­to­vi u de­lu Ko­|i­ki (Rad, 2008), o naj­sta­ri­jem sa­~u­va­nom
de­lu ja­pan­ske kwi­`ev­no­sti, Ko­|i­ki (Rad, 2008). Mo­no­gra­fi­ja Me­
se­~e­va prin­ce­za – usme­no i pi­sa­no u ja­pan­skoj drev­noj kwi­`ev­no­
sti (Ta­ne­si, 2013) go­vo­ri o Pri­~i o se­ka­~u bam­bu­sa (Ta­ne­si, 2010)
− za­~et­ni­ku `an­ra mo­no­ga­ta­ri, ko­ji u Ja­pa­nu po­sto­ji od IX ve­ka do
da­nas. Mo­no­gra­fi­ja je do­bi­la Na­gra­du Ve­se­li­na Lu­~i­}a za naj­bo­qe
na­u~­no od­no­sno stru~­no ostva­re­we na­stav­ni­ka i sa­rad­ni­ka Uni­ver­
zi­te­ta u Be­o­gra­du za 2014. go­di­nu. Da­ni­je­la Va­si} je se­kre­tar Dru­
{tva ja­pa­no­lo­ga Sr­bi­je.
DU­[KO PA­UN­KO­VI] pre­vo­di s ru­skog pro­zu i po­e­zi­ju. Do­
bit­nik je Na­gra­de gra­da Be­og­ ra­da (2005), Na­gra­de „Mi­lo{ \u­ri}“
(2002. i 2008), Na­gra­de „Jo­van Mak­si­mo­vi}“ (1997), Na­gra­de „Zlat­ko
Kra­sni“ (2012) i Na­gra­de „Ju­gra“ (Ru­si­ja, 2013). Naj­va­`ni­ji pre­vo­di:
Sa­bra­na de­la Gaj­ta Ga­zda­no­va, Sa­bra­na de­la Kon­stan­ti­na Va­gi­no­va,
Kon­stan­tin Le­on­tjev, Ro­ma­ni, Odi­sej Po­li­hro­ni­ja­des, Iz `i­vo­ta
hri­{}a­na u Tur­skoj, Vla­di­slav Ho­da­se­vi~, Pu­tem zr­na, Te­{ka li­
ra, Igor Ir­te­wev, Iza­bra­ne pe­sme, Ni­ko­laj Olej­ni­kov, Pe­sme.
231
ZO­RI­SLAV PA­UN­KO­VI] – ru­si­sta, kwi­`ev­ni pre­vo­di­lac s
ru­skog. Glav­ni ured­nik spe­ci­ja­li­zo­va­nog ~a­so­pi­sa za ru­sku kwi­
`ev­nost i kul­tu­ru „Ru­ski al­ma­nah“ (Kwi­`ev­no dru­{tvo Pi­smo,
Ze­mun). S Du­{kom Pa­un­ko­vi­}em pri­re­dio je i pre­veo sa­bra­na de­la
Gaj­ta Ga­zda­no­va, Kon­stan­ti­na Va­gi­no­va i Kon­stan­ti­na Le­on­tje­va.
Do­bit­nik je Na­gra­de „Mi­lo{ \u­ri}“ za Di­ja­log sa ekra­nom Ju­ri­ja
Lot­ma­na i Ju­ri­ja Ci­vja­na i Na­gra­de „Jo­van Mak­si­mo­vi}“ za Za­pi­se
Li­di­je Gin­zburg. Pi­{e i o do­ma­}oj kwi­`ev­no­sti i kul­tu­ri.
IVAN VE­LI­SA­VQE­VI] (1982) di­plo­mi­rao je na Ka­te­dri za
op­{tu kwi­`ev­nost i te­o­ri­ju kwi­`ev­no­sti te ap­sol­vi­rao dra­ma­tur­
gi­ju u Be­o­gra­du, ma­ster stu­di­je za­vr­{io je na Od­sje­ku za kom­pa­ra­tiv­
nu kwi­`ev­nost Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u Za­gre­bu. Pre­veo je pe­sme
Vor­dsvor­ta, Kol­ri­xa i No­va­li­sa, ese­je Nor­ma­na Spin­ra­da o na­u~­noj
fan­ta­sti­ci, te niz tek­sto­va na te­mu isto­ri­je in­va­li­di­te­ta.
IGOR MA­RO­JE­VI] ro­|en je 1968. u Vr­ba­su. Di­plo­mi­rao je srp­
ski je­zik i kwi­`ev­nost na Fi­lo­lo­{kom fa­kul­te­tu u Be­og­ ra­du. Pro­
zni je i dram­ski pi­sac, ese­ji­sta i pre­vo­di­lac sa {pan­skog i ka­ta­
lon­skog je­zi­ka.
Pr­vi je pre­vo­di­lac kult­nog ~i­le­an­skog auto­ra Ro­ber­ta Bo­la­wa
na ne­ki od ju­`no­slo­ven­skih je­zi­ka (pre­vo­di­o­~ev iz­bor Bo­la­wo­vih
pri­~a Is­pra­ve za ples, Sve­to­vi 2002, ro­ma­ni Uda­qe­na zve­zda, Sve­
to­vi 2004, ^i­le no­}u, La­gu­na 2008. i 2666, La­gu­na 2011). U we­go­ve
zna­~aj­ni­je pre­vo­de sa {pan­skog je­zi­ka spa­da­ju i ro­ma­ni Za­tvo­re­no
po­qe Mak­sa Auba, La­gu­na 2010. i Sle­pi sun­co­kre­ti Al­ber­ta Men­
de­sa, Sve­to­vi 2005. i zbir­ka pri­~a Sa­mo­ub
­ i­stva za pri­mer En­ri­kea
Vi­la Ma­ta­sa, Ale­xan­dria Press 2004. a u pre­vo­de sa ka­ta­lon­skog Si­vi
dnev­nik \o­se­pa Pla, Ale­xan­dria Press 2005, kwi­ga pri­~a Svet naj­
bo­qi od svih Ki­ma Mon­zoa, La­gu­na 2008. i ro­man Uli­ca ka­me­li­ja
Mer­se Ru­du­re­de, La­gu­na 2009.
Ob­ja­vio je no­ve­lu Ob­ma­na Bo­ga (1997), ro­ma­ne Dva­de­set i ~e­ti­
ri zi­da (1998), @e­ga (2004, Na­gra­da „Ste­van Pe­{i}“ i Na­gra­da Fon­
da „Bo­ri­slav Pe­ki}“), [nit (2007), Par­ter (2009) i Maj­~i­na ru­
ka (2011), zbir­ke pri­~a Tra­ga­~i (2001) i Me­di­te­ra­ni (2006) i kwi­gu
ese­ja Kroz gla­vu (2012, Na­gra­da „De­si­mir To­{i}“). Iz­vo­|e­ne su we­
go­ve dra­me No­ma­di (2004), ko­ju je na­pi­sao na {pan­skom, i Bar sam
svoj ~o­vek (2009), Tvr­|a­va Evro­pa (2008) – autor­ski pre­vod ko­ma­da
No­ma­di na srp­ski – i Ra­do­van 2013. (2013), pred­sta­va po mo­ti­vi­ma
we­go­ve isto­i­me­ne dra­me. Po we­go­vom pr­vom ro­ma­nu Dva­de­set ~e­ti­
ri zi­da (2003) igra­na je isto­i­me­na pred­sta­va. We­go­va de­la, od­lom­ci
iz ro­ma­na, pri­~e i ese­ji pre­ve­de­ni su na 15 je­zi­ka. ^lan je Srp­skog i
Ka­ta­lon­skog PEN cen­tra. @i­vi u Ze­mu­nu.
232
JE­LE­NA STA­KI] (Be­o­grad, 1940), di­plo­mi­ra­la psi­ho­lo­gi­ju,
ba­vi­la se is­tra­`i­va­wi­ma no­vi­nar­stva i jav­nog mwe­wa, kao i mar­
ke­tin­gom. Od 1974. pre­vo­di­lac u sta­tu­su sa­mo­stal­nog umet­ni­ka, sad
ve} odav­no u pen­zi­ji. Pre­vo­di s fran­cu­skog i en­gle­skog le­pu kwi­
`ev­nost i ese­ji­sti­ku. Do­bit­nik vi­{e na­gra­da, i Na­gra­de za `i­vot­no
de­lo UKPS, kao kru­nom svih. Za so­bom ima pre­ko sto tri­de­set pre­ve­
de­nih kwi­ga, a ra­di i da­qe, uglav­nom sa za­do­voq­stvom. Auto­ri ko­jih
se u ovom tre­nut­ku naj­ra­di­je se­}a su I. B. Sin­ger, V. Tre­vor, M. Fu­ko,
M. Go­slar, S. Ode­gi, S. Hert­mans...
JO­VAN KU­ZMI­NAC (1944–1999), pre­vo­di­lac arap­ske kwi­`ev­
no­sti. Pre­veo je Dra­gu­qe mu­dro­sti Ibn Ara­bi­ja („Pro­sve­ta“ 1999) i
zbir­ku Sa­vre­me­na arap­ska pri­~a („Clio“ 2000).
MI­LA­NA PI­LE­TI] (1955), do­cent za ita­li­jan­ski je­zik, od
2002. u in­va­lid­skoj pen­zi­ji, ra­di­la je na Fi­lo­lo­{kom fa­kul­te­tu
u Be­o­gra­du, a tri go­di­ne pro­ve­la je u Ri­mu, na Uni­ver­zi­te­tu „La Sa­
pi­en­za“, kao lek­tor za srp­sko­hr­vat­ski je­zik. Ma­gi­stri­ra­la je (Lo­do­
vi­ko Ari­o­sto u srp­skoj kwi­`ev­no­sti) i dok­to­ri­ra­la (Vre­men­ska
dis­tan­ca kao je­zi~­ko-stil­ski ~i­ni­lac u pre­vo­|e­wu ita­li­jan­skih
kwi­`ev­nih tek­sto­va; ova di­ser­ta­ci­ja je ka­sni­je ob­ja­vqe­na kao mo­
no­gra­fi­ja). Autor je pe­sni~­ke zbir­ke Ve­dri­na ve­tra. Pre­vo­|e­wem
se ba­vi od 1978. go­di­ne, uglav­nom be­le­tri­sti­ke (Um­ber­to Sa­ba, Eu|e­
nio Mon­ta­le, Kar­lo Emi­lio Ga­da, Se­ba­sti­ja­no Va­sa­li, Um­ber­to Eko,
Eros Se­kvi, Ko­ra­do Ka­la­bro, Dan­te Ma­fi­ja i dr.) ali i ese­ji­sti­ke,
fi­lo­zo­fi­je, isto­ri­je i te­or
­ i­je kwi­`ev­no­sti i isto­ri­je umet­no­sti
(Um­ber­to Eko, Fran­~e­sko Ga­bri­je­li, Fi­li­ber­to Me­na, \i­lo Dor­
fles, Pjer Al­do Ro­va­ti, \u­ze­pe Tu­~i, \er­ma­no ^e­lant i dr.). Do­
bit­ni­ca je po­hva­le Udru­`e­wa kwi­`ev­nih pre­vo­di­la­ca (za pre­vod
Sa­zna­wa bo­la K. E. Ga­de, 1988) i Na­gra­de „Mi­lo{ \u­ri}“ (za pre­pev
Mi­ke­lan­|e­lo­vih sti­ho­va, 2008).
MI­RO­SLA­VA SMI­QA­NI] SPA­SI], pre­vo­di­lac iz Be­o­gra­da.
Uz ne­ke pro­zne na­slo­ve, pr­ven­stve­no za­in­te­re­so­va­na za hu­ma­ni­sti­
ku (Isto­ri­ja je­vrej­skog na­ro­da, @e­na i mo} kroz isto­ri­ju, Po­slov­
na eti­ka, Ka­ko pre­u­re­di­ti sa­vre­me­ni svet, Za­tva­ra­we ame­ri~­kog
uma, Po­rok sa­vr­{e­no­sti, Srp­ski sa­nov­nik). Du­go­go­di­{wi or­ga­ni­
za­tor me­|u­na­rod­ne de­lat­no­sti UKPS i ured­nik Pre­vo­di­la~­kog sa­
lo­na.
NI­KO­LA [U­I­CA (1960), pro­fe­sor isto­ri­je umet­no­sti na Fa­
kul­te­tu li­kov­ne umet­no­sti u Be­og­ ra­du. Pre­vo­di sa en­gle­skog je­zi­ka,
ob­ja­vqi­vao u kwi­`ev­noj pe­ri­o­di­ci.
NO­VI­CA AN­TI] (1961. Be­og­ rad), pre­vo­di sa ru­skog i bu­gar­
skog je­zi­ka, za kwi­gu an­to­lo­gi­je sa­vre­me­ne ru­ske dra­me „Gvo­zde­ni
vek“ na­gra­|en je Na­gra­dom „Mi­lo{ \u­ri}“, a za iz­bor iz no­ve ru­
ske dra­ma­tur­gi­je „Vre­me ki­se­o­ni­ka“ Na­gra­dom „Jo­van Mak­si­mo­vi}“.
We­go­vi pre­vo­di dra­ma Qud­mi­le Pe­tru­{ev­ske, Qud­mi­le Ra­zu­mov­
ske, Ni­ko­la­ja Ko­qa­de, Alek­san­dra Ga­li­na, Ole­ga Bo­ga­je­va, Va­si­li­ja
Si­ga­re­va, bra­}e Pre­swa­kov, Kse­ni­je Dra­gun­ske, Ser­ge­ja Ko­kov­ki­na,
Jev­ge­ni­ja Gri­sko­ve­ca, Ol­ge Mu­hi­ne, Mi­ha­i­la Dur­wen­ko­va, Alek­se­ja
233
[i­pen­ka, Iva­na Vi­ri­pa­je­va i dru­gih sa­vre­me­nih ru­skih dram­skih
pi­sa­ca iz­vo­di­li su se i iz­vo­de se u sko­ro svim do­ma­}im pro­fe­si­o­
nal­nim po­zo­ri­{ti­ma.
PRE­DRAG CRN­KO­VI], pi­sac i pre­vo­di­lac. Od pr­vog pre­vo­da u
~a­so­pi­su „Pi­smo“ apri­la 2000. go­di­ne pa do da­nas pre­veo je 33 kwi­
ge, od ~e­ga 25 s dan­skog, 4 sa {ved­skog, 3 s nor­ve­{kog i jed­nu sa en­
gle­skog. „Ot­krio” je Nor­ve­`a­ne Tu­ra Ul­ve­na i Pe­ra Pe­te­{u­na, [ve­
|an­ku Sa­ru Strid­sberj, kao i Dan­ce Hen­ri­ka Stan­ge­ru­pa, Mor­te­na
Ram­slan­da i Kri­sti­nu He­sel­hold. Od 2008. do 2014. prak­ti~­no je bio
za­du­`en za skan­di­nav­ske go­ste na No­vo­sad­skom kwi­`ev­nom fe­sti­
va­lu (ukqu­~u­ju­}i i pre­vod wi­ho­vih tek­sto­va). Pre­vo­di (a i we­go­va
pro­za i po­e­zi­ja) ob­ja­vqi­va­ni su u ~a­so­pi­si­ma „Po­ve­qa“, „Po­qa“ (oba
su po­sled­wih go­di­na ob­ja­vi­la mi­ni an­to­lo­gi­je sa­vre­me­ne dan­ske i
nor­ve­{ke pri­po­vet­ke i pro­ze), „Zlat­na gre­da“... Kwi­`ev­ni od­bor
Dan­skog fon­da za umet­nost do­de­lio mu je 2013. go­di­ne Po­~a­snu na­
gra­du za do­pri­nos pred­sta­vqa­wu sa­vre­me­ne dan­ske kwi­`ev­no­sti
na srp­skom je­zi­ku. Crn­ko­vi} je u sa­rad­wi s dan­skim pri­ja­te­qi­ma
pi­sci­ma pre­veo sop­stve­nu po­e­zi­ju i od­lom­ke iz pro­ze, ko­ji su ob­ja­
vqe­ni u ~a­so­pi­su Kri­tik, kwi­`ev­nom do­dat­ku li­sta In­for­ma­ti­
on, te u ~a­so­pi­su za po­e­zi­ju Over­ste Ki­rur­gi­ske.
RA­DO[ KO­SO­VI] ro­|en je 1984. go­di­ne u Be­o­gra­du. Za­vr­{io
je kla­si~­ni smer Fi­lo­lo­{ke gim­na­zi­je u Be­og­ ra­du, di­plo­mi­rao
na Gru­pi za skan­di­na­vi­sti­ku Fi­lo­lo­{kog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­
ta u Be­o­gra­du i ste­kao zva­we ma­ste­ra skan­di­nav­ske kwi­`ev­no­sti u
Nor­ve­{koj, na Uni­ver­zi­te­tu u Ag­de­ru. @i­vi u Be­o­gra­du i ra­di kao
pre­vo­di­lac i na­stav­nik je­zi­ka. S nor­ve­{kog je pre­veo pro­zna de­la
Er­len­da Lua, Kar­la Uvea Kna­us­go­ra, Me­re­te Lin­strem, Jua Nes­bea
i Ma­ri­je Par, po­e­zi­ju Tu­ne Hed­ne­be, dra­me Hen­ri­ka Ib­ze­na i Ju­na
Fo­sea, kao i fi­lo­zof­ske ese­je Espe­na Ha­me­ra i La­{a Sven­se­na. S
dan­skog je pre­veo ro­ma­ne Ka­ren Blik­sen i Her­ma­na Ban­ga Fo­sa. Go­
di­ne 2015. do­bio je Na­gra­du „Mi­lo{ \u­ri}“ za pre­vod ro­ma­na Da­ni
u po­ve­sti ti­{i­ne Me­re­te Lin­strem, i Na­gra­du „Alek­san­dar Spa­
si}“ za pre­vod Fi­lo­zo­fi­je slo­bo­de La­{a Sven­se­na. Ob­ja­vio je ro­man
Kar­ne­val i zbir­ku pri­po­ve­da­ka Ere­mi­ti.
SER­GEJ MA­CU­RA (ro|. 1976), ra­di kao vi­{i lek­tor na Fi­lo­lo­
{kom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du; pre­vo­dio je po­e­zi­ju en­gle­skih ro­man­
ti­~a­ra, ^ar­lsa Si­mi­}a i Vi­sta­na Hjua Od­na, pro­zu Kar­lo­sa Ka­sta­
ne­de, Xo­na Ap­daj­ka, To­ma­sa Pin­~o­na, kao i te­o­ri­ju Hen­ri­ja Xej­msa
i Nor­tro­pa Fra­ja.
234
SIL­VI­JA MON­ROS STO­JA­KO­VI] ro­|e­na je u Bu­e­nos Aj­re­su u
zna­ku Bi­ka. Sma­tra da su qu­di pre­vod jed­ni dru­gih i u`i­va u pre­
vo­|e­wu. Di­plo­mi­ra­la je na dva od­se­ka Fi­lo­lo­{kog fa­kul­te­ta Be­o­
grad­skog uni­ver­zi­te­ta, a za po­sle­di­plom­ske stu­di­je ob­ra­di­la je te­mu
ve­za­nu za uti­caj pro­ze Hu­li­ja Kor­ta­sa­ra na No­vu fran­cu­sku kri­ti­
ku. Pre­vo­di sa {pan­skog i na {pan­ski, ali i sa dru­gih ro­man­skih
je­zi­ka na srp­ski, pre sve­ga sa ka­ta­lon­skog. Pre­ve­la je pre­ko sto dva­
de­set bi­bli­o­graf­skih je­di­ni­ca a tre­nut­no bit­ku bi­je sa ar­gen­tin­
skim auto­rom Ma­se­do­ni­om Fer­nan­de­som, ko­ji je, kao pre­te­~a Hu­li­ja
Kor­ta­sa­ra ali i ni­za avan­gard­nih po­kre­ta i iz­van Ar­gen­ti­ne, lo­
mio lo­gi~­ke i je­zi~­ke si­ste­me….
235
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
82
MOSTOVI : ~asopis za prevodnu kwi`evnost
/ glavni urednik Du{ko Paunkovi}. - God. 1,
br. 1 (1970). - Beograd (Francuska 7) :
Udru`ewe kwi`evnih prevodilaca Srbije ,
1970- (Beograd : Zuhra). - 24 cm
Tromese~no
ISSN 0350-6525 = Mostovi (Beograd)
COBISS . SR-ID 621583