Преузмите

Izdava~:
Francuska 7
11000 Beograd
Telefon: 2631 200
Telefon i faks: 2627 493
email: mostovi011¿gmail.com
sajt: www.ukpsalts.org
Glavni urednik:
Du{ko Paunkovi}
Redakcija:
Milo{ Konstantinovi}
Marko ^udi}
Zorislav Paunkovi}
Sekretar redakcije: Mirna Uzelac
Likovna i grafi~ka oprema:
Darko Novakovi}
Lektura i korektura:
Sne`ana \ukanovi}
[tampa:
Zuhra, Beograd
Tira`:
350
Objavqivawe ovog broja pomoglo je
Ministarstvo kulture i informisawa Republike Srbije
BEOGRAD í GODINA XLIII í BROJ 165-166 í LETO/JESEN 2015
Xojs Kerol Outs: MRAK / Pre­vela sa engleskog Miroslava Smiqani} Spasi}... 5 í
Fernando Arabal: PIKNIK / Prevela sa {pans­kog Bojana Kova~evi} Petrovi}... 18 í Bojana Kova~evi} Petrovi}: PIKNIK I
RANO POZORI[TE FERNANDA ARABALA... 30 í
Savremena iranska poezija / Prevela s persijskog Jelena Mandi}
​... 39 í
Rolf Enger: POSLAO ME JE TVOJ OTAC / Prevela s norve{kog
Marija Popin ]ori}... 45 í
Tune [jernli: SVI SU POKAZIVALI NA MENE / Prevela s norve{kog Marija Popin ]ori}... 50 í
Gaston Leru: ZLATNA SEKIRA / Pre­vela s francuskog Jelena
Vitezovi} ... 57 í
Stiven Spender: PESME / Preveo sa engles­kog Nikola @ivanovi}... 67 í
Etgar Keret: PET PRI^A / Pre­vela sa engleskog Mila Gavrilo­
vi}... 78 í
Ginter Gras: LEVORUKI / Pre­veo s nema~kog Aleksandar @ivkovi}... 91 í
Xon ^iver: ^EDNA KLARISA / Pre­vela sa engleskog Milica Maravi} ... 97 í
Sajmon Armitix: PESME / Preveo sa engles­kog Goran Mari}...
106 í
Horhe Ibargvengoitija: RAZGOVORI S BLUMZBERIJEM / Preveo sa {panskog Igor Marojevi} ... 117 í
Marin Preda: KOW / Preveo s rumunskog \ura Mio~inovi}... 128 í
Nagib Mahfuz: ODJECI JEDNE AUTOBIOGRAFIJE / Preveo sa
arapskog Miroslav B. Mitrovi}... 134 í
Ana Pivkovska: PESME / Prevela s poqskog Sne`ana \ukanovi}
... 139 í
Sintija Ozik: [AL / Preveo sa engles­kog Alen Be{i}... 145 í
Georg Forster: BORAVAK U LUCI O-AJTEPIJEHA NA MALENOM POLUOSTRVU O-TAHITI / Prevela s nema~kog Aleksandra Bajazetov... 150 í Aleksandra Bajazetov: GEORG FORSTER,
PUTNIK IZME\U SVETOVA... 157 í
Janis Makrijanis: SE]AWA / Preveo s gr~kog Dejan Acovi}... 161
í Dejan Acovi}: O SE]AWIMA GENERALA MAKRIJANISA... 175 í
Fredrik Xejmson: MODERNOST U JEDNINI / Prevela sa engleskog Ivana Maksi}... 178 í
Majkl Hofman: [PICASTI BISKVIT / Prevela sa engleskog
Arijana Bo`ovi} ... 189 í Milica Marki}: PRONA\ENO U PREVODU – FESTIVAL PREVODILA^KE UMETNOSTI U GDAWSKU
... 201 í
Horst-Jirgen Gerik: DOSTOJEVSKI I NEMA^KA / Preveo s nema~kog Filip Grbi}... 205 í
AKTIVNOSTI UKPS MAJ – SEPTEMBAR 2015. / V. Stamenkovi}... 216 í
Aleksandar @ivkovi}... 218 í Aleksandra Bajazetov... 218 í Alen
Be{i}... 218 í Arijana Bo`ovi}... 219 í Bojana Kova~evi} Petrovi}... 219 í Dejan Acovi}... 219 í \ura Mio~inovi}... 219 í Goran
Mari}... 220 í Igor Marojevi}... 220 í Ivana Maksi}... 220 í Jelena Mandi}... 221 í Jelena Vitezovi}... 221 í Marija Popin ]ori}... 221 í Mila Gavrilovi}... 221 í Milica Maravi}... 222 í
Milica Marki}... 222 í Miroslav B. Mitrovi}... 222 í Miroslava
Smiqani} Spasi}... 222 í Nikola @ivanovi}... 222 í Sne`ana \ukanovi}... 222 í Filip Grbi}... 223 í
Xojs Ke­rol Outs
MRAK
Pre­ve­la sa en­gle­skog Mi­ro­sla­va Smi­qa­ni} Spa­si}
Po­ne­kad u no­}i­ma ko­je su ov­de na se­lu u`a­sno mra~­ne kad ne­
ma me­se­~i­ne stru­ja ne­sta­ne.
To me je i pro­bu­di­lo, mi­slim. Spa­va­la sam, i od­jed­nom se pre­
nu­la iz sna. Pri­gu­{en dum­ba­rav zvuk sli­~an zvu­ku ras­pa­da­wa.
Pqu­sak kao iz ka­bla ko­ji do­bu­je po kro­vu nad mo­jom gla­vom, po
ni­skoj ta­va­ni­ci i rav­nom kro­vu od na­tru­le {in­dre na ma­lom ra­
sto­ja­wu od mog ~e­la. Ko­ji is­ko­sa uda­ra o pro­zor­ska ok­na ta­ko da
se us­pra­vqam u kre­ve­tu pre­stra­{e­na sa u{i­ma pu­nim {i­i­i­{i­i­
i­{i­ii! ki­{e ko­ja tra­`i put da u|e.
We­mu ne ka­`em ni re~, uop­{te ga i ne bu­dim.
Ne­ka sta­ra lu­da drem­ka, ne­ka svi spa­va­ju. Hr­~u­}i i frk­}u­}i
i kr­kqa­ju­}i. U tim go­di­na­ma, {ta i da o~e­ku­je­te?
Ja ni­sam stra­{qi­va `e­na, pra­vo re­~e­no ja sam `e­na sna­`na
i prak­ti~­na sa is­ku­stvom ko­je do­no­se go­di­ne. U vo­|e­wu do­ma­}in­
stva u na­{oj pret­hod­noj ku­}i, i u ovoj ov­de – ot­kad smo u mi­ro­vi­
ni. (We­go­voj mi­ro­vi­ni: ot­kud je ona mo­ja?) Ta­ko da se ja ne bo­jim
ne­po­go­de sem u prak­ti~­nom smi­slu, u do­ma­}in­stvu mo­ra­te da ko­
ri­sti­te zdrav ra­zum, bar je­dan ~lan do­ma­}in­stva mo­ra. Slu­{a­ju-­
}i ka­ko ki­{u­ri­na li­je niz pro­zo­re kao {to bu­ji­com li­je i niz
zi­do­ve ku­}e ob­ru­{a­va­ju­}i se s vi­si­ne za­to {to od­vo­di na stre­hi
ni­su o~i­{}e­ni pa se pre­li­va­ju, i vo­da te­~e niz ku­}u sve do sta­rog
ka­me­nog te­me­qa i ula­zi u po­drum, bla­gi bo­`e. To­ga sam se bo­ja­la.
To­ga, a ne sa­me olu­je. Jer, na­rav­no, on ni­je na­{ao vre­me­na da o~i­
sti sliv­ni­ke, ma ko­li­ko da sam ga pod­se­}a­la.
Ve} za ko­ji dan, sad je ko­na~­no sti­gao april u ovaj hlad­ni ve­
tro­vi­ti kraj, sa­ma }u iz am­ba­ra iz­vu­}i alu­mi­ni­jum­ske le­stve, i
oslo­bo­di­ti krov­ne od­vo­de tru­log li­}a i dru­gog na­no­sa da ga po­sti­
dim. Tog star­ke­qu. Pre­ne­bre­gla sam da to do­sad ura­dim – a evo, sad
je pre­ka­sno. Sad ima­mo {i­i­i­{i­i­i­{i­i­i{! ki­{e ko­ja ho­}e da u|e.
E u tom ~a­su kre­nu­la sam da upa­lim sve­tiq­ku na no}­nom sto­~i-­
}u ali stru­je ni­je bi­lo. So­ba ta­ko pot­pu­no mra~­na da ni­sam mo­gla
vi­de­ti ro­|e­nu {a­ku pred o~i­ma. Pr­sti­ma opi­pa­va­ju­}i sve­tiq­ku,
5
6
sko­ro sam je obo­ri­la jer sam za­ka­~i­la se­ni­lo, mr­mqa­la sam ne­{to
se­bi u bra­du ali sve uza­lud jer stru­je ni­je bi­lo pa ni­je. (^u­je li on
mo­ju mu­ku? – hr­~u­}i i {mrc­ka­ju­}i uz rit­mi~­no ko­tr­qa­we slu­zi
u gr­lu? Ni slu­~aj­no!) Ne­ko­li­ko pu­ta to­kom zi­me stru­ja je ne­sta­ja­
la, jed­nom je ni­je bi­lo osam­na­est sa­ti, a kad sam te­le­fo­ni­ra­la da
se po­`a­lim, slu­`be­ni­ca je us­pi­je­nim gla­si­}em re­kla, „kom­pa­ni­ja
~i­ni sve {to mo­`e, go­spo­|o, stru­ju }e ukop­~a­ti ~im to bu­de mo­
gu}­no.“ I sva­ki put kad sam zva­la, de­voj­ka je iz­ve­{ta­~e­nim gla­si-­
}em iz­go­va­ra­la, „kom­pa­ni­ja ~i­ni sve {to mo­`e, go­spo­|o, stru­ju }e
ukop­~a­ti ~im to bu­de mo­gu}­no.“ Dok naj­zad ni­sam po­vi­ka­la u te­
le­fon, „La­`qi­vi­ce! Svi ste vi la­`qiv­ci! Mi va­ma pla­}a­mo za
stru­ju i `e­li­mo bo­qu uslu­gu!“ Za­vla­da­la je ti­{i­na, po­ve­ro­va­la
sam da sam naj­zad ste­kla po­{to­va­we ma­le bez­o­bra­zni­ce, ali ta­da
us­pi­je­ni gla­si} iz­go­vo­ri, le­po sam mo­gla da vi­dim ka­ko se na­ru­
me­we­ne usne pu­}e od pod­sme­{qi­ve u~­ti­vo­sti pre­ma sta­ri­jem, „Go­
spo­|o, ka­za­la sam vam – kom­pa­ni­ja ~i­ni sve {to mo­`e.“
Od be­sa sam tre­snu­la slu­{a­li­cu. Ta­ko ja­ko da je zvek­nu­la o
pod. Ta­nu­{ne na­pu­kli­ne u jef­ti­noj pla­sti­ci.
On­da sam pro­ba­la da vi­dim ko­li­ko je sa­ti. Zu­re­}i u mrak gde
bi tre­ba­lo da sto­ji sat. Ali ~ak su i fos­fo­re­scent­ne ze­le­ne broj­
ke ne­sta­le, to­li­ka je bi­la po­mr­~i­na. Ce­ni­la sam (pre­ma pri­ti­sku
na be­{i­ku: ova me ne­u­god­nost sva­ke no­}i re­dov­no bu­di) da je ne­gde
iz­me­|u tri i po­la ~e­ti­ri. Glu­vo do­ba no­}i ja­sno da elek­tri~­na
kom­pa­ni­ja ne­}e su­vi­{e hi­ta­ti da iz­ve­de eki­pu za po­prav­ke, ko­
ri­ste­}i no} kao iz­go­vor.
Sad sam ve} te­{ko di­sa­la od ozlo­je­|e­no­sti i za­bri­nu­to­sti, i
mo­ra­la da idem u ku­pa­ti­lo, u ovom smo­la­stom mra­ku! – spu­sti­la
sam no­ge (ma­lo ote­~e­ne, na­ro­~i­to u zglo­bo­vi­ma) sa kre­ve­ta i ne­si­
gur­no se oslo­ni­la na bo­sa sto­pa­la. Gde li su mi pa­pu­~e – pi­pa­la
sam, ni­sam mo­gla da ih na­|em.
Uz­dah­nu­la sam i mo­`da ne­{to pro­mr­mqa­la se­bi u bra­du,
pri­zna­jem da imam taj obi­~aj, ne­ka­da sam se obra­}a­la ma~­ki a po­
to­wih go­di­na ka­na­rin­cu, on je bi­vao gluv ka­da mu to od­go­va­ra,
za­brun­da­la sam na­glas, „Bo­`e, smi­luj se!“, ma­da ste po mom to­nu
mo­gli pro­ce­ni­ti da mi bog vi­{e ni­je ni­ka­kav pri­ja­teq. I to ve}
mno­go go­di­na, mo­`e­te bi­ti si­gur­ni. Ali on ni­je ni­{ta ~uo, i da­
qe je drem­kao, bez ika­kve sum­we le­`e­}i na le­|i­ma obe­{e­ne vi­li­
ce s mla­zom pqu­va~­ke ko­ja se sli­va niz obraz, si­gur­na sam.
Ni­sam te­{ka `e­na, jo{ ma­we go­ja­zna. Po­sta­la sam mal­ko te­
me­qi­ta, {to mi op­te­re­}u­je no­ge i le­|a. Po­ne­kad gu­bim dah, kao od
ne­str­pqe­wa.
Na mo­me me­stu, ka­`em k}e­ri­ma ka­da me zo­vu a ret­ko, bi­le bi­
ste iste. Ne­moj­te me­ni da pri­~a­te!
Po­tom sam po­la­ko, s na­po­rom na­pi­pa­va­la put do ku­pa­ti­la,
be­{i­ka me je pri­ti­ska­la, sko­ro da po­pu­sti. Ina­~e sam i `mu­re­}i
ov­de mo­gla sa­vr­{e­no da se sna­|em, jer sam sli­ku pro­sto­ri­je, sli­
ku ce­le ku­}e, ima­la ta~­no uti­snu­tu u pam­}e­we, ali u ~e­mu sad u
ovim okol­no­sti­ma gre­{im? Uda­ra­la sam no­`ne pr­ste na­le­}u­}i
na pi­sa­}i sto, ni­sam na­la­zi­la vra­ta ko­ja kao da ni­su bi­la ta­mo
gde sam zna­la da mo­ra­ju bi­ti ve} ko­ju sto­pu u stra­nu. Dah­}u­}i, mr­
mqa­ju­}i ne­{to za se­be, jer u mo­jim go­di­na­ma po­~i­we­te da o~e­ku­je­
te ma­lo vi­{e uvi­|av­no­sti od pred­me­ta ako ve} ne od qu­di, ali on
na­rav­no ni­{ta ni­je ~uo, iz­gu­bqen u svom se­bi~­nom snu.
Sre­}om, ku­pa­ti­lo je u hod­ni­ku od­mah po­red spa­va­}e so­be. Ta­
ko da ni­sam mo­ra­la da­le­ko da idem.
Unu­tra, za­bo­ra­vqa­ju­}i da ne­ma stru­je, ma­{i­la sam se za zid­
ni pre­ki­da~, {ta ti je mo} na­vi­ke.
Uz ne­{to tru­da po­{lo mi je za ru­kom da upo­tre­bim to­a­let,
ipak. Za­pa­`a­ju­}i da je ku­pa­ti­lo, po­mi­slih, ne­ka­ko jo{ mra~­ni­je
od spa­va­}e so­be i hod­ni­ka; ma­da je na zi­du iza to­a­let­ne {koq­
ke po­sto­jao pro­zor ko­ji gle­da na is­ko­{en krov i ne­ki sta­ri za­
pu­{te­ni pa­{wak. (Ku­pa­ju­}i se po me­se­~i­ni mno­go pu­ta ovih po­
sled­wih dva­na­est go­di­na ot­kad smo se do­se­li­li ova­mo, sta­ja­la
sam na tom pro­zo­ru i gle­da­la u da­qi­nu. Da vi­dim {ta? O~e­ku­ju­}i
{ta?) Ali sa­da je i pro­zor ne­stao u ta­mi. Pot­pu­nom cr­ni­lu. Uop­
{te ne bi­ste ni po­ve­ro­va­li da tu po­sto­ji ne­ki pro­zor da ni­je bi­lo
uda­ra­wa ki­{e, bu­ke i vla­ge.
Po­vu­kla sam ru­~i­cu za vo­du jed­nom, dva­put, tri­put pre ne­go
{to se me­ha­ni­zam po­kre­nuo. Pro­kli­wu­}i sve te ce­vi kao i mno­go
pu­ta u pro­{lo­sti, jer se u ovoj sta­roj ku­}i stal­no ne­{to kva­ri­lo,
a ko bi on­da zvao maj­sto­ra? – i ko pi­sao ~ek da se pla­ti ra­~un? A
k}e­ri su go­vo­ri­le, „Za­{to se­ki­ra{ Ta­tu, za­{to ne pu­sti{ Ta­ti­
cu na mi­ru, zna{ da ima sla­be `iv­ce, jad­ni Ta­ta“, ve­le one, ili
su bar ne­kad go­vo­ri­le. Kao da su lu­di­ce zna­le…
Pa bi­la je to mo­ja gre­{ka vaq­da. Po­{to sam pri­sta­la ta­ko
sprem­no, u stva­ri ta­ko rev­no­sno, da pro­da­mo sta­ru ku­}u i do­se­li­mo
se ova­mo. Osta­vi­li smo svoj dom u uni­ver­zi­tet­skoj va­ro­{i, gde smo
`i­ve­li ~e­tr­de­set tri go­di­ne, da bi­smo se pre­se­li­li ova­mo. Na ovo
se­o­sko ima­we u ovu ze­le­nu mo­no­to­ni­ju ko­ja je u we­mu bu­di­la iz­ve­sne
uspo­me­ne (kad je bio de­~ak, po­ro­di­ca ga je ova­mo do­vo­di­la le­ti u po­
se­tu ne­kim ro­|a­ci­ma – naj­sre}­ni­je uspo­me­ne u we­go­vom `i­vo­tu go­vo­
rio je) ali ih ni­je bu­di­la i u me­ni. Tad sam osta­vi­la svo­je tri pri­ja­
te­qi­ce bez po­zdra­va za­to {to su me ni­po­da­{ta­va­le, uzi­ma­le zdra­vo
za go­to­vo, a to ni­sam hte­la da tr­pim ta­ko da je od­la­zak bez po­zdra­va
bio mo­ja osve­ta i ja sam je iz­ve­la. A sad je pre­ka­sno da se ka­jem.
Na­pi­pa­la sam put na­trag u po­ste­qu po u`a­snoj po­mr­~i­ni i
slu­{a­la zvuk ki­{e, ja­~e ne­go pre, to {qis! po pro­zor­skim ok­ni­ma
i do­bo­va­we ka­pi po kro­vu. On ni­je vi­{e ta­ko gla­sno hr­kao, ili je
ve­tar bio do­voq­no gla­san da ga nad­ja­~a; ni­kad ga ni­je uz­ne­mi­ra­va­
7
lo mo­je usta­ja­we, mo­gla sam da do­bi­jem in­farkt ili gu­{e­we ili da
pad­nem niz ste­pe­ni­ce po mr­klom mra­ku a da li bi on to pri­me­tio?
– ne za­sme­ja­vaj­te me. Dok sam le­ga­la, fe­de­ri su za­{kri­pa­li. Ne, on
se ni­je po­me­rio.
Po­ku­{a­la sam da ne mi­slim na ki­{u, ni na po­drum. Na pre­
pla­vqe­ne sliv­ni­ke. Po­ku­{a­va­la sam da se smi­rim za­mi­{qa­ju-­
}i ka­ko se ta­la­si cr­ne vo­de kre­}u ka me­ni, plit­ki ta­la­si, na ko­je
mo­gu da leg­nem i on­da plu­tam, kao {to sam na­u­~i­la da plu­tam u
ba­ze­nu, na le­|i­ma, ba{ ~ud­no ka­ko sam mo­gla da plu­tam ta­ko la­
god­no da ne ose­}am ni naj­ma­wi strah, dok su se dru­ge mla­|e `e­ne
mu­~i­le, oni­ma mr­{a­vi­ma bi­lo je naj­go­re. A ta­ko je la­ko. Sa­mo se
pre­pu­sti{. I plu­ta{.
Ali gla­va ni­je hte­la da mi se smi­ri. Kao da ple­tem – ~e­li~­ne
igle i da­qe se­va­ju i kuc­ka­ju.
Svih ovih go­di­na on se za­kqu­~a­vao u svo­ju rad­nu so­bu da ga
ni­ko ne uz­ne­mi­ra­va dok je kuc­kao i pre­ku­ca­vao svo­je be­le­{ke za
pre­da­va­wa, uvek iste be­le­{ke, ra­de­}i na stru~­nim ~lan­ci­ma, na
svo­joj je­di­noj kwi­zi – o po­re­klu ne­ke drev­ne gr~­ke tra­ge­di­je ko­ju
ni­je pro­~i­tao ni­ko ko ni­je mo­rao. Pa po­no­si­li smo se wi­me ve­ru­
jem, ja, we­go­va `e­na, i k}e­ri mi­slim, po­sto­ji pri­rod­na po­tre­ba za
tim u sva­ko­me od nas pa sto­ga mo­ra­mo ne­~im da se po­no­si­mo pret­po­
sta­vqam! I, na­rav­no, we­go­va pri­ma­wa pro­fe­so­ra kla­si~­nih na­u­
ka le­po su nas iz­dr­`a­va­la, pri­zna­jem. Si­ro­ti sme­te­wak pu}­kao je
tu svo­ju lu­lu i ne zna­ju­}i {ta ra­di, du­dlao je. Ni­ko od wih ne zna.
A kad mu je za­bra­we­no da pu­{i, pu}­kao je ne­u­pa­qe­nu lu­lu kao be­ba
gu­me­nu cuc­lu, e to je ve} bi­lo jad­no. Odr­`a­li su mu opro­{taj­nu
sve­~a­nost u zbor­ni­ci Kla­si~­ne ka­te­dre; sa­mo slat­ko cr­no vi­no i
koc­ki­ce si­ra na ~a~­ka­li­ca­ma, ne­ko­li­ko zdra­vi­ca, {ef pun hva­
le, a on di­`e ~a­{u da od­zdra­vi, su­ze mu se ca­kle u o~i­ma dok mla­
|i pro­fe­so­ri raz­me­wu­ju iz­ve­{ta­~e­ne osme­he, a ~ak i oni sta­ri­ji,
sle­de­}i za ot­pis, gu­ta­ju ze­vo­ve kao da gu­ta­ju ja­me pre­ve­li­ke da im
pro­|u kroz gr­lo. E taj je pri­zor tre­ba­lo vi­de­ti!
Sa­me po­hval­ne zdra­vi­ce za Pro­fe­so­ra Eme­ri­tu­sa, on di­`e
~a­{u sa vi­nom ta­ko sve­~a­no. Uop­{te ne shva­ta­ju­}i. Uop­{te ne
na­ga­|a­ju­}i, jad­na ja­lo­va bu­da­la, {ta }u ja pr­vo po­mi­sli­ti u ve­zi
sa ce­lim pri­zo­rom.
Pa ipak, on­da, u sop­stve­noj sla­bo­sti, `e­le­}i da se osve­tim
svo­jim je­di­nim pri­ja­te­qi­ca­ma, do­pu­sti­la sam mu da me na­go­vo­ri
da se ova­mo pre­se­li­mo.
We­go­vo umi­ro­vqe­we: a mo­je?
8
Po­ku­{a­la sam da za­spim, ali je ki­{a i da­qe pqu­{ta­la, gr­mqa­
vi­na se po­~e­la pri­bli­`a­va­ti kao ne­{to ogrom­no {to se va­qa pre­ko
po­qa i ci­qa ba{ na ovu ku­}u; od stra­ha mi o~i {i­rom zi­nu­{e dok
se ta stvar, ne­ka xi­nov­ska okru­gla tvo­re­vi­na, pre­va­qa­la pre­ko na­
{e ku­}e i ot­ko­tr­qa­la da­qe niz po­qa ne­sta­ju­}i. Ali ni­ka­kve mu­we!
Ni pre, ni po­sle. No} je bi­la mra~­na kao ni­ka­da ra­ni­je.
Sad sam po­ku­{a­la da ga pro­bu­dim. Uhva­ti­la ga za ra­me, pro­
tre­sla.
Pro­bu­di se! Haj­de, po­mo­zi! Ne­{to u`a­sno se do­go­di­lo!
Glas mi se po­peo vi­so­ko kao kod uz­bu­|e­ne oper­ske di­ve, ali to
na we­ga uop­{te ni­je de­lo­va­lo. U ovom mra­ku, gu­stom kao ka­tran,
ni­sam mo­gla da ga vi­dim ~ak ni kao raz­li­ve­nu mr­qu, kao ti­wa­we.
Pa ipak sam bi­la si­gur­na da ni­ko dru­gi ne­go on, moj su­prug
pe­de­set jed­nu go­di­nu, mo­ra le­`a­ti tu kraj me­ne mli­tav i te­`ak
kao vre­}a gno­ji­va, dok se du­{ek pod wim ugi­ba. Opi­pa­vam mu ko­
sma­te obra­ze, pro­re­|e­nu ko­su i pod wom ko­{~a­tu lo­ba­wu. Do­di­
ru­jem o~i, {i­rom otvo­re­ne kao i mo­je.
Maj­ro­ne! [ta je s to­bom! [ta ti se do­go­di­lo!
A on i da­qe le­`i ne­po­mi~­no. Iz po­ste­qi­ne se sad po­~eo di­za­
ti vla­`an ne­zdrav vow ko­ji mi o{tro {ti­pa no­zdr­ve.
Shva­ti­la sam da ve} ne­ko­li­ko mi­nu­ta ne ~u­jem we­go­vo di­sa­
we. Ono hr­ka­we-frk­ta­we, ono ~e­gr­ta­we u gr­lu.
U me­ni se va­qao bes u gru­dva­ma kao {lajm. Sa­mo je du­dlao tu
svo­ju lu­lu i ne zna­ju­}i {ta du­dla, pa zar ga dok­tor ni­je upo­zo­ra­
vao! – i ja, i we­go­ve pri­vr­`e­ne k}e­ri, zar ga ni­smo opo­mi­wa­le!
Ali, ne: Pro­fe­so­ro­ve mi­sli blu­de­le su po drev­nom sve­tu, ili su
~e­pr­ka­le po zve­zda­ma (sve­mir je bio jed­no od we­go­vih „za­ni­ma­wa“).
– Pro­bu­di se! Pro­bu­di se! Pro­bu­di se! Ka­ko se usu­|u­je{ da
me osta­vi{, u ova­kvom ~a­su! – uda­ram ga po ra­me­nu sna­`no, pe­
sni­com.
Da li je on to za­je­~ao, ili mi se sa­mo pri­~i­ni­lo – u sva­kom
slu­~a­ju za­glu­{io ga je iz­ne­nad­ni na­let gr­mqa­vi­ne, po­nov­ni, ko­ji
se pre­va­qao pre­ko po­qa i pre­ko ku­}e ta­ko da sam kao de­te za­cvi­
le­la mo­le­}i za mi­lost. Ni ovaj put ni­je bi­lo ni­ka­kve mu­we, ni
naj­ma­weg ble­ska!
[to ni­je bi­lo pri­rod­no, zna­la sam. Jer gro­mu mo­ra pret­ho­
di­ti mu­wa, grom na­sta­je od mu­we ko­ja ce­pa ne­bo na ko­ma­de, tu sam
~i­we­ni­cu zna­la.
Sem ako zvuk uop­{te ni­je do­la­zio od gro­ma ve} od ne­~e­ga dru­gog?
Od­jed­nom me je ob­u­ze­la pa­ni­ka i ste­za­la me ne­~im {to je, iz­
gle­da, do­la­zi­lo iz mra­ka, od­gur­nu­la sam ga od se­be kao ne­{to bes­
ko­ri­sno, da li je on uop­{te znao ko sam, ili je svih ovih go­di­na
tek sa­mo ba­cao po­gled na me­ne? – a jed­na mi­sao mi je pro­la­zi­la
kroz gla­vu, Sad vi­{e ni­ko ni­ko­me ne mo­`e da po­mog­ne, ovo je ta­
ma sa­mo­ga po­~et­ka sve­ta, i kra­ja.
Tad je mo­glo bi­ti oko ~e­ti­ri sa­ta iz­ju­tra, po mom po­to­wem
ra­~u­nu. U tom ~a­su, u svo­joj us­pa­ni­~e­no­sti, u pr­voj spo­zna­ji da
9
10
je on mr­tav, i da ja va­qa da se po­sta­ram za po­mo}, ni­sam bi­la u
sta­wu u pot­pu­no­sti shva­ti­ti va­`nost ta­kvog za­kqu~­ka. Sve­sna
sa­mo ~i­we­ni­ce da sam sa­ma, oh i ta­ko pre­stra­{e­na! da mi sr­ce od
stra­ha uda­ra kao u di­vqe zver­ke! Da me je on na­pu­stio na sa­mom
po­~et­ku ove op­sa­de, ovog u`a­sa ko­ji se de­{a­va u spo­qa­{wem sve­
tu van mo­je spo­zna­je.
Iz­i­{la sam iz na­{e bra~­ne po­ste­qe o~aj­ni~­ki `e­le­}i da
oda­tle po­beg­nem, kao iz gro­ba.
Ta­va­ni­ca pro­ki­{wa­va? – po­ste­qi­na je vla­`na, na po­kri­va­
~u je ne­{to le­pqi­vo. Taj ogav­ni bo­le­sno-sla­du­wav vow u va­zdu­hu
upr­kos sve­`em mi­ri­su ki­{e! Za to je on kriv! On je kriv! Ne­
spret­no tra­`e­}i u mra­ku te­le­fon, obo­ri­la sam lam­pu i vri­snu­
la, oh krik­nu­la, i po­~e­la da je­cam kao mla­da ne­ve­sta za­to {to
sam ga iz­gu­bi­la, we­ga ~i­je li­ce ve} du­go ni­sam istin­ski vi­de­la,
ma­da ne to­li­ko du­go ko­li­ko on ni­je vi­deo mo­je.
Jed­nom me je mo­ja sta­ri­ja k}i uhva­ti­la, u ku­hi­wi na­{e sta­
re ku­}e na Uni­ver­zi­tet­skom vi­su, i re­kla, za­pa­we­na „Za­{to maj­
ko, za­{to pla­~e{?“ – a ja sam sa­kri­la li­ce od we­nih mla­dih o~i­
ju mr­mqa­ju­}i qu­ti­to i po­sti­|e­no, „Za­to {to tvoj otac i ja ni­smo
vi­{e mu` i `e­na, ne vo­li­mo se ve} dva­de­set go­di­na“, a mo­ja k}i je
udah­nu­la sna­`no kao da je od ove sre­do­ve~­ne `e­ne, sa usa­na ro­|e­
ne maj­ke, ~u­la ne­ku ska­red­nost, i ka­za­la, „Oh, maj­ko! – to ne ve­ru­
jem!“ – i okre­nu­la se od me­ne sa ga­|e­wem jer je mi­sli­la, kao {to svi
oni mi­sle, de­ca ko­ja ni­~u iz na­{ih te­la i od­la­ze {to mo­gu br­`e i
`u­stri­je, „Ne `e­lim da ta­ko ne­{to ~u­jem od te­be.“
A sad je on mr­tav, i ja mo­ram na­}i po­mo}; je­di­no sam, ba­u­qa­ju­}i ~e­tvo­ro­no­{ke za pa­lim te­le­fo­nom, shva­ti­la da je on mo­ra bi­
ti mr­tav iz istog raz­lo­ga iz kog je ne­sta­la stru­ja; a ako ne­ma stru­
je, to je zbog to­ga {to je on mr­tav – zna­~i van sva­ke qud­ske mo­}i.
A `e­lim li da mi ne­po­zna­te oso­be ula­ze u so­bu, ~ak i ako bi bi­
li u sta­wu da pro­na­|u ovu ku­}u, ovu so­bu, po kao ka­tran cr­noj no­}i?
Pr­sti su mi gre­ba­li po gru­bom tka­wu pod­ne pro­stir­ke ali
ni­sam mo­gla da na­pi­pam pla­sti~­ni te­le­fon, ni­ti da ~u­jem we­gov
sig­nal {to je zna­~i­lo, shva­ti­la sam, da su i te­le­fon­ske li­ni­je u
pre­ki­du; sva­ka ko­mu­ni­ka­ci­ja sa spo­qa­{wim sve­tom bi­la je pre­
se­~e­na. Pre­ki­nu­ta.
Taj od­vrat­ni bo­le­{qi­vi vow. We­gov. To je on. Od­jed­nom je po­
sta­lo ne­pod­no­{qi­vo, za­tvo­re­na ov­de sa wim. Ob­u­ze­la me je neo­
do­qi­va `e­qa da po­beg­nem.
Pu­zi­la sam na lak­to­vi­ma i ko­le­ni­ma u prav­cu vra­ta, {ap­}u-­
}i se­bi da! da! sa­mo ta­ko! mo­`e{ ti to! Na pi­sa­}em sto­lu bi­la je
ke­ro­zin­ska lam­pa, i {i­bi­ce, upra­vo za ova­kve neo­~e­ki­va­ne pri­
li­ke, ali kao da sam zna­la da ne­}u bi­ti u sta­wu da ih na­|em, jo{
ma­we da svo­jim drh­ta­vim pr­sti­ma upa­lim fi­tiq.
I ta­ko sam, sve na lak­to­vi­ma i ko­le­ni­ma bri­{u­}i pod no}­
nom ko­{u­qom i ba­zde­}i na grob us­pe­la da umak­nem.
Po­la­ko, bol­no, dah­}u­}i od na­po­ra, spu­{ta­la sam se niz str­me
ste­pe­ni­ce u mrak.
Ko­li­ko ste­pe­ni­ka! – ni­kad ih pre ni­sam pre­bro­ja­va­la, a sa­da,
spu­{ta­ju­}i se wi­ma, iz­gu­bi­la sam ra­~un ne­gde oko dva­de­se­tog.
Dr­`a­la sam se ste­pe­ni­{ne ogra­de (ne sa­svim si­gur­ne) le­vom
ru­kom dok sam de­snom pi­pa­ju­}i pra­ti­la zid. O~i su mi sad bi­le
su­ve {i­ro­ko otvo­re­ne, upi­qe­ne, ali u du­bi­ni ni­su vi­de­le ni­{ta
osim ta­me, tu­pe i bez­da­ne kao raz­li­ve­na mr­qa cr­ne bo­je. Shva­ti­
la sam da u toj ta­mi ima ne­~eg ta­jan­stve­nog jer ni­ka­da sli~­nu u
`i­vo­tu ni­sam vi­de­la.
Mo­ram da vi­dim, mo­ram da na­|em sve­tlost da vi­dim.
O~aj­ni~­ki sam `e­le­la da si­|em niz ste­pe­ni­ce, da uzmem ba­
te­rij­sku lam­pu iz ku­hiw­skog or­ma­ra; da upa­lim sve­}e. U `ur­bi
sam ne­gde bi­la osta­vi­la ogr­ta~, pa­pu­~e. Ne bih mo­gla da ka­`em
ko­ja je go­di­na, ni­ti gde se na­la­zim, ko­ja je ovo ku­}a od svih ku­}a u
ko­ji­ma sam `i­ve­la. I tu sto­ji ne­ka `e­na mo­jih go­di­na, ne­u­red­ne
siv­ka­ste ko­se ko­ja joj pa­da iz­me­|u le|­nih lo­pa­ti­ca, te­{kih opu­
{te­nih gru­di, ku­ko­va, bu­ti­na, mli­ta­vog tr­bu­ha isto ta­ko, ko­ja
dah­}e kao pas, i zno­ji se, pre­zno­ja­va se ~ak i na ovim ste­pe­ni­ca­ma ko­ji­ma stru­ji va­zduh, bo­so­no­ga i ne­zgrap­na; ka­ko bi mo­je ne­ka­
da­{we pri­ja­te­qi­ce zu­ri­le pu­ne sa­`a­qe­wa, ka­ko bi se mo­je k}e­ri ru­ga­le! Dok ste mla­di, ni­ka­da i ne po­mi­{qa­te da }e­te, jed­nog
da­na, ta `e­na bi­ti vi.
I da­qe je pqu­{ta­lo i gr­me­lo, ali i da­qe ni­je se­va­lo. Sem {to
me je vu­kla si­la te­`e, ni­sam ima­la ose­}aj da si­la­zim sve dok od­
jed­nom, spu­{ta­ju­}i sto­pa­lo na sle­de­}i ste­pe­nik, ni­sam ot­kri­la da
ne po­sto­ji sle­de­}i ste­pe­nik, da sam sti­gla do dna ste­pe­ni­ca.
Sva sam drh­ta­la, zgr­~e­na kao da se spre­mam da od­bi­jem na­pad.
Ali u ta­mi ni­je bi­lo ni­ko­ga.
Ov­de se bo­le­sni vow iz gor­we oda­je ma­lo ra­suo. I da­qe sam mo­
gla da ga na­wu­{im – uvu­kao mi se u fla­nel­sku no}­nu ko­{u­qu, u ko­
su – ali ne ta­ko ja­ko. Nad­ja­~a­vao ga je o{tar mi­ris ki­{e i ze­mqe,
mi­ris ko­ji po­ve­zu­jem s pro­le­}em. S pro­le}­nim ki­{a­ma, i ota­pa­
wem sne­ga po­sle du­ge zi­me. Kao da sva­ke go­di­ne ju­`i­na sti­`e sve
ka­sni­je, i uto­li­ko se ra­do­sni­je do­~e­ku­je. Za ve­tro­vi­tih da­na, kad
sun­ce si­ja, ta­kvi mi­ri­si mo­gu da vas na­ve­du da se ose­ti­te `i­vi.
Uhva­ti­la sam se za kraj ogra­de u dnu ste­pe­ni­ca po­ku­{a­va­ju­}i da od­re­dim svoj po­lo­`aj. S mo­je de­sne stra­ne bi­la je go­stin­ska
so­ba, sa le­ve ku­hi­wa. E ku­hi­wu sam tra­`i­la.
Kao da la­ga­no ula­zim u cr­nu vo­du po­~e­la sam da na­pi­pa­vam
put do ku­hi­we i iz­ne­na­da se su­da­ri­la sa sto­li­com (ko je sa­mo
11
12
osta­vio sto­li­cu na ta­kvom me­stu?), uda­ri­la sam sle­po­o~­ni­com o
o{tru ivi­cu ne­~e­ga (po­li­ce? – tu?), i ko­na~­no u{la u ku­hi­wu, a
zna­la sam da je to ku­hi­wa po mi­ri­su ku­va­wa i ma­sno­}e i hlad­nom
li­no­le­u­mu pod sto­pa­li­ma.
I tu sam po­se­gla za pre­ki­da­~em na zi­du – to­li­ko je ve­li­ka
mo} na­vi­ke.
Ne­ma stru­je, na­rav­no. Ta­ma je osta­la ne­po­mi~­na i bez­da­na.
Tu mi je pro­{lo kroz gla­vu da jo{ jed­nom po­ku­{am da te­le­
fo­ni­ram, jer za­i­sta mi je tre­ba­la po­mo}, {ta­vi­{e u`a­sno tre­
ba­la zar ne? – ma­da ni­sam mo­gla ta~­no da se se­tim za­{to. Ali se
te­le­fon, na zi­du po­red su­do­pe­re, na­la­zio na dru­gom kra­ju ce­le
du­`i­ne ku­hi­we, me­|u­pro­sto­ra cr­nog i za­stra­{u­ju­}eg kao du­bo­
ka vo­da, i moj se sto­mak od stra­ha ste­gao. A {ta ako ni­sam sa­ma?
[ta ako ne­{to sa­mo ~e­ka da na­pra­vim po­gre­{an po­kret? Pot­
pu­no neo­~e­ki­va­no ob­re­la sam se po­red hlad­wa­ka, otvo­ri­la vra­
ta, hlad­no­}a hla­pi, van se­be od gla­di od­jed­nom sam na­sle­po ali
ne­po­gre­{i­vo po­se­gla za ko­ma­dom osta­vqe­nog ko­la­~a sa ci­me­tom
ko­ji sam ju­~e uju­tro umo­ta­la u ce­lo­fan, li­tar­skim pa­ko­va­wem
mle­ka, bez te­{ko­}a vi­de­}i stva­ri svo­jim mi­sle­nim okom bu­du­}i
da u mra­ku ni­sam mo­gla vi­de­ti stvar­no. Be­stid­na i uz­drh­ta­la od
`i­vo­tiw­ske ha­la­pqi­vo­sti, sta­ja­la sam tu, vra­ta otvo­re­nih ras­
tro­{no, pro­`dra­la ko­la~ do po­sled­we mr­ve i is­pi­la mle­ko ta­ko
`ud­no da se us­put pro­si­pa­lo po no}­noj ko­{u­qi. Ka­da sam uto­li­
la glad, ose­ti­la sam ga­|e­we pre­ma svom po­na­{a­wu, i lu­do­sti, i
hi­tro za­tvo­ri­la vra­ta ka­ko bih sa­~u­va­la dra­go­ce­nu hlad­no­}u.
Po­{to stru­je ni­je bi­lo ni­ti se zna­lo ka­da }e do­}i, ose­tqi­voj
hra­ni u hlad­wa­ku i za­mr­zi­va­~u pre­ti­la je opa­snost da se ukva­ri.
Na­rav­no, za­mr­zi­va~ }e iz­ve­sne na­mi­ri­ce (na pri­mer me­so) ~u­va­
ti jos sa­ti­ma pre ne­go {to po~­ne ota­pa­we, ali ka­da pro­ces jed­nom
kre­ne ne­}e mo­}i da se obr­ne jer hra­na ne­}e bi­ti za je­lo.
U`a­snu­la sam se pri po­mi­sli na to da }u osta­ti bez hra­ne ako
se ne­vre­me na­sta­vi, ako pu­te­vi osta­nu ne­pro­hod­ni a ja ne bu­dem mo­
gla da da­ni­ma na­pu­stim ku­}u. Te­le­fon tu ni­je bio ni od ka­kve ko­
ri­sti jer, ~ak i ako bi se moj po­ziv pro­bio do ne­kog, bio bi do­~e­kan
s pod­sme­hom i pre­zi­rom. To bi me iza­zva­lo da sa­go­vor­ni­ka za­spem
gla­snim psov­ka­ma, a on­da bi mo­je ime iz­i­{lo na vi­de­lo.
Mo­ra­la sam da na­|em ne­ka­kvu sve­tiq­ku, sa­da ve} pa­ni~­no
`u­de­}i za sve­tlo­{}u kao za hra­nom, opre­zno sam na­pi­pa­la put
do kre­den­ca gde smo dr­`a­li ba­te­rij­sku lam­pu, pre­tu­ra­ju­}i po po­
su­da­ma, bo­ca­ma i li­men­ka­ma ali gde je ba­te­ri­ja? – da li ju je on
pre­me­stio? – u `ur­bi sam obo­ri­la na pod ne­{to {to se raz­bi­lo,
mo­`da {o­qu, zvek­nu­lo je i ras­pr­slo se kraj mo­jih no­gu eto do­dat­
ne opa­sno­sti da na kr­ho­ti­ne sta­nem svo­jim si­ro­tim bo­sim sto­pa­
li­ma, Bo­`e, imaj mi­lo­sti! Pot­pu­no ra­stro­je­na, gla­sno cvi­le­}i
Za­{to? za­{to? po­mo­zi mi! i tra­ga­ju­}i za ne­sta­lom sve­tiq­kom,
pi­ta­la sam se da li sam ne­ho­ti­ce u pro­{lo­sti po­~i­ni­la ka­kav
u`a­san greh za ko­ji sad mo­ram bi­ti ka­`we­na, ne­ko ne­po­~in­stvo
ili ne­ku svi­re­post ko­ja mo­`da ni­je bi­la ho­ti­mi~­na ve} po­~i­
we­na u od­su­stvu vo­qe ili sve­sne na­me­re kao {to u svom ne­pro­
sve­tqe­nom `i­vo­tu oba­vqa­mo to­li­ko stva­ri sa­mo na­po­la raz­mi­
{qa­ju­}i, na­po­la sa­gle­da­va­ju­}i po­sle­di­ce svog po­na­{a­wa. A ako
je ta­ko, pre­kli­wem Te da mi opro­sti{!
(Pa ipak ni­sam mo­gla da po­ve­ru­jem da sam stvar­no po­~i­ni­la
ne­ki ta­kav greh, jer se ni­sam se­}a­la ni­~e­ga. Kao da mi je ne­sta­nak
stru­je iz­bri­sao i ce­lo­kup­no se­}a­we. Kao da, u ap­so­lut­noj ta­mi, ni­je
ni bi­lo po­tre­be za ma ka­kvim vre­me­nom osim ap­so­lut­nog Sa­da.)
A on­da sam u o~a­ja­wu, pre­tra­`u­ju­}i pr­sti­ma dru­gi deo ku­
hiw­skog or­ma­ra, u ko­jem ona ni­ka­da ni slu­~aj­no ni­je sta­ja­la,
pro­na­{la ba­te­rij­sku lam­pu! – sme­sta je zgra­bi­la i pal­cem pri­
ti­nu­sla pre­ki­da~, ali, ma­da je klik­nu­la, ona se ni­je upa­li­la.
Ka­ko je to mo­gu}­no? Ba­te­ri­ja se is­pra­zni­la? Ali ne­dav­no sam
je ko­ri­sti­la, do­le u po­dru­mu – u mra~­nom udu­bqe­wu gde dr­`im
kon­zer­vi­sa­no vo­}e.
A ipak: ni­{ta ni­je si­nu­lo.
Gla­sno je­ca­ju­}i od mu­ke i o~a­ja za­ko­ra­~i­la sam ne­pro­mi­
{qe­no i sto­pa­lom sta­la na kr­ho­ti­nu sta­kla. Sre­}om, na sto­pa­lo
ni­sam sta­la svom te­`i­nom, ali je ipak po­se­ko­ti­na za­bri­de­la, za­
ce­lo je kr­va­ri­la.
Pa­`qi­vo ko­li­ko sam to mo­gla, po­ku­{a­va­ju­}i da ob­u­zdam je­
ca­we (ja sam ka­ko re­koh zdra­vo­ra­zum­na `e­na, spo­sob­na do­ma­}i­ca
ovog i pret­hod­nih do­ma­}in­sta­va to­kom vi­{e od po­la ve­ka), na­
{la sam put do uda­qe­nog de­la ku­hi­we, na­pi­pa­la rad­ni sto po­red
su­do­pe­re, fi­o­ku is­pod, sa ras­pa­ko­va­nim sve­}a­ma i {i­bi­ca­ma ko­
je smo ~u­va­li za ova­kve neo­~e­ki­va­ne slu­~a­je­ve, pre­kli­wu­}i Te
{a­pa­tom za mi­lost (ja, ko­ja sam pre to­li­ko go­di­na sa pre­zi­rom
od­ba­ci­la ve­ru u Te­be!), i po­~e­la da kre­{em {i­bi­ce dr­`e­}i ih
drh­ta­vim pr­sti­ma na­spram ne­vi­dqi­vog fi­ti­qa sve­}e, ko­li­ko je
to mu~­ni­ji! ko­li­ko zah­tev­ni­ji po­sao po mra­ku ne­go pro­sto upa­li­
ti sve­}u kad je vi­di­te! ko­na~­no sam po­sle mno­go­broj­nih ne­spret­
nih po­ku­{a­ja us­pe­la, ku­nem se, jer je jed­na od {i­bi­ca pla­nu­la,
ose­ti­la sam mi­ris fos­fo­ra – ali ni­sam vi­de­la pla­men.
Tad mi je po­sta­lo ja­sno i ne­po­bit­no ono {to sam do­tad sa­
mo po­do­zre­va­la – da u ovoj ta­mi, ovoj no­}i, po­sto­ji ne­{to ta­jan­
stve­no, ne­do­ku­~i­vo: ne­{to {to ovu ta­mu raz­li­ku­je od svih dru­gih
ta­ma i no} od svih dru­gih no­}i. Jer ni­je bi­lo u pi­ta­wu pu­ko od­
su­stvo sve­tlo­sti (ko­ja nam, na­rav­no, do­la­zi od Sun­ca) ve} pri­su­
stvo ta­me kao ta­kve, gu­ste i ne­pro­vid­ne po­put ob­li­ka pra­ve
ma­te­ri­je.
13
Ta­ko sam raz­um
­ e­la da ne bi mo­glo bi­ti ni­ka­kvog vi­dqi­vog
dej­stva ni da je {i­bi­ca „upa­qe­na“ – ni da fi­tiq sve­}e „go­ri“.
Ono {to bi pod nor­mal­nim okol­no­sti­ma bi­lo sve­tlost sme­sta je
usi­sa­va­no, po­ni­{ta­va­no, kao da ne po­sto­ji. Jer za­i­sta i ni­je ima­
lo ob­lik po­sto­ja­wa.
Da sa­mo ne­ka­ko iz­dr­`im, do zo­re!
A u zo­ru, si­gur­no }e sve bi­ti u re­du? (Ne­po­go­da kao da se smi­
ri­va­la. Ali ~ak i ako ki­{a na­sta­vi da pa­da, i ne­bo osta­ne za­kri­
ve­no obla­ci­ma, bi­}e sve­tlo­sti – jer ko­ja bi zla si­la mo­gla odo­le­
ti sna­zi na­{eg Sun­ca?)
Ni­sam ve­ro­va­la u Bo­ga, ali sam ve­ro­va­la u Sun­ce. Ma­da ni­
ka­da ni­sam pre­te­ra­no pa­`qi­vo slu­{a­la ka­da bi on, ~i­ta­ju­}i mi
iz ne­ko­ga od svo­jih na­u~­nih ~a­so­pi­sa, ble­be­tao o mi­li­on-bi­li­
on-tri­li­on­skoj sta­ro­sti Sun­ca, ili o ve­li­~i­ni sve­mi­ra, ili o
to­me mo­`e li se vre­me sa­bi­ti u ob­lik do­voq­no ma­li da sta­ne u
moj na­pr­stak! – kao da sam ja, uz­di­{u­}i pod te­re­tom svo­jih do­ma­}i~­kih oba­ve­za, ima­la za to str­pqe­wa.
Od­jed­nom sam po­sta­la vr­lo is­cr­pqe­na, po­sle ta­ko ja­lo­ve po­
tra­ge za sve­tlo­{}u, li­{e­na vi­{e sva­kog do­sto­jan­stva, pa sam
`ur­no kre­nu­la da po­tra­`im put na­zad u pre­dvor­je po­mi­{qa­ju-­
}i u svo­joj po­me­te­no­sti ka­ko }u se us­pe­ti ste­pe­ni­ca­ma i vra­ti­ti
u po­ste­qu ne se­}a­ju­}i se u toj zbr­ka­no­sti {ta mi je za­pra­vo pre­
o­te­lo kre­vet, pa ta­ko i san, ko­li­ko sam se to­ga gnu­{a­la, ko­li­ko
je to ne­{to hte­lo da mi na­{ko­di, i ta­ko sam jo{ jed­nom sta­la
na ko­mad sta­kla ovog pu­ta za­se­ca­ju­}i sto­pa­lo du­bqe. Bu­da­lo! bu­
da­lo! bu­da­lo! vi­ka­la sam ose­}a­ju­}i kli­za­vu krv na li­no­le­u­mu;
ali, po­{to je ni­sam vi­de­la, od­jed­nom kao da za wu ni­sam mno­go
ni ma­ri­la.
Pi­pa­la sam, spo­ti­ca­la se, te­tu­ra­la dok ni­sam na­{la put u
pred­so­bqe, pa u go­stin­sku so­bu, je­ca­ju­}i na­glas od je­da, i ako su
me iko ili i{ta o~e­ki­va­li u toj po­mr­~i­ni s mi­ri­som ple­sni i
pra­{i­ne (ni­sam li ko­li­ko pro­{le ne­de­qe tu oda­ju o~i­sti­la, usi­
sa­la i ula­{ti­la?), ni­je me bi­lo bri­ga ni za mr­vu – ni­je. No­ge su
mi sad bi­le umor­ne kao vo­da po­da mnom, ba­u­qa­la sam pre­ma so­fi,
le­poj sta­roj ko­`noj so­fi ko­ju je, ko­li­ko se se­}am, on ku­pio, glat­
koj na do­dir i me­sti­mi~­no fi­no is­pu­ca­loj od sta­ro­sti, i hlad­noj.
Ali sad ve} ni­sam ma­ri­la ni {ta je ni ka­kva je, sa­mo sam le­gla.
Je­di­no sam `e­le­la da za­tvo­rim o~i i za­spim.
14
I je­sam li spa­va­la, stvar­no? – da li je to bio san u {ta sam
skli­znu­la, ili ne­ka jo{ ve­}a, sa­svim bez­da­na po­mr­~i­na ko­ja –
dok is­ti­ha ja­di­ku­jem i cvi­lim ne­spo­sob­na da na so­fi na­|em po­
lo­`aj ko­ji mi ne­}e gwe­~i­ti vrat, ras­te­za­ti ki~­mu? – sa­da mo­me
mo­zgu oda­{a­qe ne­ke ne­uo
­ ­bli­~e­ne stra­ho­ve?
Ni­sam sa­wa­la. Ni­sam ni­{ta „vi­de­la“. Sve dok se ko­na~­no ni­
sam pro­bu­di­la kad je sun­ce iz­i­{lo, i „vi­de­la“ se­be ka­ko se bu­dim
~i­la i na­sme­{e­na no­vom da­nu, dok ble­da ali ne­var­qi­va sun­~e­va
sve­tlost sve ja­~e bi­je kroz ~ip­ka­ne za­ve­se na pro­zo­ri­ma go­stin­
ske so­be – Naj­zad! naj­zad!
Osim {to je, do­voq­no svi­re­po, to bio san – i ka­da sam se­la,
trep­}u­}i o{a­mu­}e­no, opet sam to bi­la ja ko­ja zu­rim u mrak, kao
i do­tad; u ne­pro­me­we­nu, u`a­snu po­mr­~i­nu. Pro­la­zi­li su mi­nu­ti,
pro­sto ni­sam mo­gla da ra­za­be­rem {ta se de­si­lo, gde sam, jer ni­
sam bi­la u svo­joj po­ste­qi, ni­ti i u jed­noj po­zna­toj po­ste­qi; do­zi­
va­la sam, vi­ka­la, to­li­ko je te­{ka bi­la mo­ja zbr­ka­nost, Maj­ro­ne!
Maj­ro­ne! Gde si! [ta nam se do­go­di­lo?
A on­da, kao da me je pre­lio cr­ni plim­ni ta­las i po­~i­stio sa
so­bom, se­ti­la sam se. Raz­u­me­la sam.
Ako bi­ste hte­li da me sle­di­te do mog skro­vi­{ta pret­po­sta­
vqa­ju­}i da sam, kao `e­na u go­di­na­ma, sa­ma, to­li­ko ra­wi­va – pre­
va­ri­li bi­ste se. Ta­ma ko­ja is­pu­wa­va ovo me­sto to­li­ko je pot­pu­na
da ni­ko od vas ni­ka­da ne­}e u wu pro­dre­ti.
A i uku­ca­la sam kli­no­ve du­ge tri pal­ca, da utvr­dim vra­ta
iz­nu­tra.
Ne­ma ni­ka­kve opa­sno­sti da }u osta­ti bez za­li­ha. Na­go­mi­la­la
sam sve {to sam mo­gla od sve­`ih i kon­zer­vi­sa­nih na­mir­ni­ca iz
ku­hi­we; imam ov­de, u po­dru­mu, de­se­ti­ne sta­klen­ki slat­ka i tur­
{i­je – kru­{ke, vi­{we, raj­~i­ce, ra­ven, ~ak kra­stav­~i­}e; a tu je
i san­duk s ja­bu­ka­ma i vre­}a aj­da­ho krom­pi­ra. Ne­ka je hra­na uku­
sni­ja pre­sna ne­go ku­va­na.
(Vo­}e i po­vr­}e sam ne­kad osta­vqa­la iz po­tre­be da se ne­~im
za­po­slim, ov­de, na se­lu, gde ni­sam ni­kog po­zna­va­la i gde ni­kog
ni­sam ni `e­le­la da znam. ^ak i dok je on i{ao oko­lo ru­ko­vao se i
sme­{kao u na­di, jad­na bu­da­la, da }e ga pri­hva­ti­ti kao svo­ga. I ko
je sad od nas do­ka­zao svo­je?)
Vi­{e se ne bo­jim mra­ka. Jer ov­de, na ovo­me me­stu, to je moj
mrak.
Ka­da sam ta~­no shva­ti­la {ta se do­go­di­lo, i da mo­ram, bez
ika­kvog od­la­ga­wa, da se sa­kri­jem, ne mo­gu da se se­tim – mo­`da
pre jed­nog me­se­ca, a mo­`da pre sa­mo ne­ko­li­ko sa­ti. U ve~­noj no-­
}i Vre­me ne­ma zna­~a­ja.
Ma­da se se­}am onih du­gih me­se­ci to­kom pret­hod­ne zi­me kad su
ne­bo za­kla­wa­li obla­ci a sun­ce, pro­bi­ja­ju­}i se kroz wih, iz­gle­
da­lo kao iz­li­za­ni ko­si­tre­ni lo­nac; mno­gih ve­~e­ri ka­da su sve­
tiq­ke u ku­}i {ki­qi­le i tre­pe­ri­le. Kom­pa­ni­ja je na mo­je `al­be
osta­ja­la glu­va i ne­ma – na­rav­no.
A on­da je na­i{
­ la ne­po­go­da – ovaj sa­da­{wi udar.
15
16
Kad sam se pro­bu­di­la u zo­ru po­sle ne­po­go­de, za­pra­vo sam se
pro­bu­di­la u no­}i ma­da sam ~u­la iz­ve­sne sla­be ali ne­po­gre­{i­ve
zvu­ke – klik­ta­je pti­ca u bli­zi­ni ku­}e – i raz­u­me­la da je­ste zo­ra;
ali bez sun­ca.
Ki­{a je bi­la pre­sta­la. I gr­mqa­vi­na.
Na­pi­pa­la sam put do pro­zo­ra u ono­me {to je bi­la go­stin­ska
so­ba i pri­ti­sla oba dla­na na pro­zor­sko sta­klo ose­}a­ju­}i, da, to­
plo­tu sun­ca, to je­ste bi­lo sun­ce, ma­da ne­vi­dqi­vo. Kao {to su,
pret­hod­no, po­sto­ja­li i plam­saj upa­qe­ne {i­bi­ce i fi­tiq sve­}e
ko­ja go­ri. Ali u sve­tu se bi­la od­i­gra­la pro­me­na, i sve­tlost vi­
{e ni­je mo­gla da po­sto­ji.
U tom ~a­su ni­sam ima­la vre­me­na da se­bi ob­ja­snim {ta se do­go­
di­lo, ka­kva pri­rod­na ka­ta­stro­fa, zna­la sam je­di­no da mo­ram de­la­
ti sme­sta! Ku­}e­vla­sni­ci kao ja mo­ra­ju da se za­{ti­te od pqa~­ke, pa­
qe­vi­ne, na­sil­ni­{tva i pu­sto­{e­wa sva­ke vr­ste – jer svet }e se sa­da
po­de­li­ti na one ko­ji ima­ju za­klon i za­li­he i one ko­ji ih ne­ma­ju.
One sa si­gur­nim sklo­ni­{tem i one bez we­ga.
Ta­ko sam se ja utvr­di­la ov­de. U po­dru­mu, u mra­ku. Gde mi o~i
i ne tre­ba­ju.
Ceo ovaj pro­stor une­la sam u pam­}e­we po­mo­}u do­di­ra. Ni­{ta
me ne bi mo­glo na­ma­mi­ti da ga na­pu­stim. Za­to me ne ku­{aj­te qu­
ba­zno­{}u, ne pre­ti­te mi, ni no­gom mi se ne pri­mi­~i­te. Ne znam
ni­{ta o ono­me pre pro­pa­sti, ni­ti me za­ni­ma. Ako iko od vas us­
tvr­di da mi je rod, ~ak da mi je k}i, le­po vam ka­`em: ja ni­sam
`e­na ko­ju ste ne­ka­da po­zna­va­li, ni­sam uop­{te ni­ka­kva `e­na.
U svo­jim br­bqa­ri­ja­ma on se ne­kad i{­~u­|a­vao nad iz­ve­snim
opa­sno­sti­ma ko­je Ze­mqi pre­te iz sve­mi­ra, ne­kim upo­zo­re­wem, ili
je to bi­lo pred­ska­za­we, da }e jed­nog da­na ne­ka­kvo zlo­}ud­no ne­be­sko
te­lo (ko­me­ta? aste­ro­id?) uda­ri­ti o Ze­mqu si­li­nom rav­nom bez­bro­ju
nu­kle­ar­nih eks­plo­zi­ja, iz­ba­ci­ti je iz we­ne pri­rod­ne or­bi­te po­di­
`u­}i oblak smr­vqe­nog ste­wa i pra­{i­ne ko­ji }e pot­pu­no za­klo­ni­ti
sun­~e­vu sve­tlost, i ta­ko ote­ra­ti gre­{ni qud­ski rod u ve~­nu no}.
Pa, ako je to vo­qa Tvo­ja, ne­ka bu­de vo­qa Tvo­ja. To je­ste kraj sta­rog
sve­ta, ali ni­je kraj onih me­|u na­ma ko­ji su se pri­pre­mi­li.
^ak i sa­da u da­qi­ni ~u­jem zvuk si­re­ne. Si­gur­na sam da je taj
ga­dan, je­dak mi­ris za­pra­vo smrad di­ma.
Ali to me ne za­ni­ma, ja sam na­{la svoj mir.
Kao {to re­koh, imam za­li­ha ko­je }e po­tra­ja­ti jo{ mno­go me­
se­ci – do kra­ja `i­vo­ta. Imam hra­nu, imam vo­du; ne ba{ vo­du iz
bu­na­ra ili sa iz­vo­ra, ali vo­du do­voq­no sve­`u za me­ne, gu­stu, s
mi­ri­som ze­mqe ali obi­la­tu ov­de u po­drum­skoj ta­mi gde u ne­kim
de­lo­vi­ma se­`e i do du­bi­ne od ~e­ti­ri ili pet pa­la­ca; kad po­no­vo
na­i|
­ u ki­{e, vo­da }e se slo­bod­no sli­va­ti niz ka­me­ne zi­do­ve sa ko­
jih }u mo­}i slat­ko da je lap­}em je­zi­kom.
XOJS KEROL OUTS (Joyce Ca­rol Oates, 1938), ve­o­ma plod­na sa­
vre­me­na se­ver­no­a­me­ri~­ka spi­sa­te­qi­ca (ro­ma­ni, krat­ke pri­~e, dra­me,
pe­sni~­ke zbir­ke, kwi­`ev­na kri­ti­ka), pro­fe­sor­ka na Uni­ver­zi­te­tu
Prin­ston, na­la­zi se u naj­u­`em kru­gu kan­di­da­ta za No­be­lo­vu na­gra­du.
Po­{to je, ka­ko sa­ma ka­`e, pr­vi kwi­`ev­ni pod­sti­caj na­{la u
kwi­ga­ma o Ali­si L. Ke­ro­la, svo­je da­qe kwi­`ev­no obra­zo­va­we za­
sno­va­la je na ame­ri~­kim i evrop­skim kla­si­ci­ma (Po, Fok­ner, To­ro,
He­min­gvej, Do­sto­jev­ski, Kaf­ka, Man, Ni­~e), ko­ji su obe­le­`i­li we­no
shva­ta­we sve­ta i stva­ra­la~­ki po­stu­pak. ^e­sto na­dah­nu­ta do­ga­|a­ji­ma
i li~­no­sti­ma iz re­al­nog `i­vo­ta, spa­ja­ju­}i „ve­li­ke za­mi­sli i sit­ne
po­je­di­no­sti“, li~­no is­ku­stvo i {i­ru sli­ku sve­ta, ona se, stil­ski mi­
nu­ci­o­zno, ba­vi pi­ta­wi­ma kla­snog i ra­snog ne­ra­zu­me­va­wa, se­o­skim
si­ro­ma­{tvom, `e­qom za mo­}i i po­li­ti­kom, de­vo­ja~­kim mu~­nim od­
ra­sta­wem, fa­na­ti­zmom, za­ko­nom i ci­vi­li­za­ci­jom, na­si­qem u sva­kom
ob­li­ku, nat­pri­rod­nim i gro­tesk­nim, sli­ka­ju­}i ta­ko raz­ne stra­ne i
obla­sti ame­ri~­kog `i­vo­ta. Po­sled­wih go­di­na, u pro­zi ko­ja je sve vi­
{e su­bjek­tiv­na, sve ~e­{}e se okre­}e ka­te­go­ri­ja­ma gro­tesk­nog, ap­surd­
nog, got­skog, za­~u­|e­na i za­di­vqe­na ne­po­zna­tim, mra~­nim uglo­vi­ma
qud­ske sve­sti i li~­no­sti, pri­me­}u­ju­}i ka­ko „...ose­}a­mo da je gro­tesk­
no isto­vre­me­no i ’re­al­no’ i ’ne­re­al­no’, kao {to su i du­{ev­na sta­wa
sa­svim re­al­na... ma­da ne­sa­mer­qi­va“. U po­go­vo­ru zbir­ci HA­UN­TED.
Ta­les of the Gro­te­sque (1994), oda­kle je uze­ta ova pri­~a, X. K. Outs ka­
`e: „Iz­gle­da da je na­klo­nost pre­ma umet­no­sti ko­ja nam obe­}a­va da }e
nas pre­stra­vi­ti, pro­tre­sti, po­ne­kad ogor­~i­ti, pod­jed­na­ko du­bo­ko uti­snu­ta u qud­sku psi­hu ko­li­ko i pro­tiv­ni na­gon ka pro­sve­tqe­nom, ra­
ci­on
­ al­nom, na­u~­no skep­ti~­nom, isti­ni i ’stvar­nom’“.
Kod nas su pre­ve­de­ne we­ne kwi­ge Daj mi svo­je sr­ce, Zve­ri, Si­lo­
va­we, Ame­ri~­ki ape­ti­ti, Le­po­ti­ca, Cr­na vo­da, i Zom­bi.
Mi­ro­sla­va Smi­qa­ni} Spa­si}
17
Fernando Arabal
PIKNIK
Prevela sa {panskog Bojana Kova~evi} Petrovi}
Lica:
SAPO, vojnik
SEPO, vojnik
GOSPODIN TEPAN, Sapov otac
GOSPO\A TEPAN, Sapova majka
DVA VOJNA BOLNI^ARA
Zaglu{uju}i zvuci bitke. ^uju se pucwi, bombe, mitraqeska paqba. Sapo je sam na sceni, {}u}uren izme|u xakova.
Upla{en je. Bitka jewava. Ti{ina. Sapo iz platnene korpe vadi klupko vunice i igle za pletewe. Po~iwe da {trika ve} dopola ispleten xemper. Zazvoni vojni telefon
koji se nalazi pored Sapa.
SAPO: Halo… Halo… Na usluzi, kapetane… Tako je, ja sam
stra`ar sa kote 47… Ni{ta novo, kapetane… Oprostite, kapetane,
kada ponovo po~iwe bitka?... A bombe, kada da bacim bombe? Ali,
~ekajte, gde da ih bacim, napred ili nazad?... Ne budite takvi prema
meni. Ne pitam to da bih vas gwavio… Kapetane, ovde sam sasvim
sâm. Mo`ete li da mi po{aqete neko dru{tvo? Makar kozu…
(Kapetan ga grdi.) Na usluzi… Na usluzi, kapetane. (Sapo spusti
slu{alicu. Gun|a.)
Ti{ina. Na pozornicu ulazi bra~ni par Tepan sa korpom,
kao da su do{li na celodnevni izlet. Upu}uju se ka svom
sinu Sapu, koji, okrenut le|ima i skriven me|u xakovima,
ne vidi {ta se de{ava.
18
GOSPODIN TEPAN: (ceremonijalno) Sine, ustani i poqubi
majku u ~elo. (Sapo, sa olak{awem i iznena|en, ustaje i qubi
majku u ~elo s velikim po{tovawem. @eli ne{to da ka`e. Otac
ga prekida.) A sada, poqubi mene. (Qubi ga u ~elo.)
SAPO: Ali mamice i tatice, kako ste smeli da do|ete ovamo
kad je tako opasno? Odmah idite odavde.
GOSPODIN TEPAN: Jel’ ti to ho}e{ ocu da dr`i{ ~as o
ratu i opasnosti? Za mene je ovo ma~ji ka{aq. Koliko sam samo
puta isko~io iz metroa u pokretu!
GOSPO\A TEPAN: Mislili smo da ti je mo`da dosadno,
pa smo do{li da te vidimo. Mora da se dosa|uje{ od toliko
ratovawa.
SAPO: Pa, zavisi.
GOSPODIN TEPAN: Znam ja vrlo dobro kako to ide. Kad je
ne{to novo, u po~etku je zanimqivo. Kad ubija{, baca{ bombe
i nosi{ {lem, tako elegantan, to ti u po~etku prija, ali na
kraju ti dosadi. U moje vreme je bilo druga~ije. Ratovi su bili
raznovrsniji, imali su boju. A osim toga, imali smo kowe, mnogo
kowa. Ba{ smo u`ivali: kad kapetan ka`e: „u napad“, ve} smo
svi bili spremni, na kowima i u crvenim uniformama. To je
ba{ bilo lepo. Pa onda u galop s ma~em u ruci i ve} smo bili
pred neprijateqem, koji je tako|e bio na nivou zadatka, na svojim
kowima – ni{ta nije moglo bez kowa, bilo ih je mnogo, i to
bucmastih – u lakovanim ~izmama i zelenim uniformama.
GOSPO\A TEPAN: Ne, neprijateqske uniforme nisu bile
zelene, ve} plave. Dobro se se}am, bile su plave.
GOSPODIN TEPAN: Ka`em ti da su bile zelene.
GOSPO\A TEPAN: Ne, tvrdim da su bile plave. Koliko puta
smo, kao devoj~ice, izvirivale na terasu da vidimo bitku, a ja
govorila malom kom{iji: „Kladim se u ~okoladicu da }e pobediti
plavi“. A plavi su nam bili neprijateqi.
GOSPODIN TEPAN: Dobro, neka ti bude.
GOSPO\A TEPAN: Uvek sam bila veliki qubiteq bitaka.
Kao mala, stalno sam govorila da }u kad porastem biti kowi~ki
pukovnik. Mama mi nije dala, zna{ ve} koliko je staromodna.
G. TEPAN: Majka ti je uvek bila blesava.
SAPO: Izvinite, ali morate da odete. Zabrawen je dolazak u
rat svakome ko nije vojnik.
G. TEPAN: Ba{ me briga. Mi nismo do{li na front da ratujemo.
Samo ho}emo da napravimo piknik s tobom, po{to je nedeqa.
G\A TEPAN: Da zna{, donela sam finu hranu. Napravila
sam tortiqu s krompirom kakvu obo`ava{, pripremila sendvi~e
sa {unkom, crno vino, salatu i kola~e.
SAPO: Dobro, kako ho}ete, ali ako do|e kapetan, re}i }u da
ja nemam veze s tim. Razbesne}e se. Stra{no ne voli posete u ratu.
Stalno nam ponavqa: „U ratu ima discipline i bombi, nema poseta“.
G\A TEPAN: Ne brini, ja }u u par re~i sve da objasnim tom
kapetanu.
19
20
SAPO: A ako ponovo po~ne bitka?
G. TEPAN: Misli{ da }u se upla{iti? Ne}e mi biti prvi
put. Kad bi barem bilo kao pre, kad se u bitku i{lo na debelim
kowima. Vremena su se promenila, razume{? (Pauza.) Do{li smo
motorom. Niko nam ni{ta nije rekao.
SAPO: Mislili su da ste sudije.
G. TEPAN: Jedino nam je bilo te{ko da se probijemo izme|u
toliko tenkova i xipova.
G\A TEPAN: I jo{ je na kraju, se}a{ se, onaj top zaustavio
saobra}aj.
G. TEPAN: U ratu ~ovek sve mo`e da o~ekuje, to je dobro
poznata stvar.
G\A TEPAN: Dobro, hajde da jedemo.
G. TEPAN: Da, hajde, umirem od gladi. Meni miris pra{ine
uvek otvori apetit.
G\A TEPAN: Mo`emo evo ovde da jedemo, se{}emo na }ebe.
SAPO: Kako }u s pu{kom?
G\A TEPAN: Ne}e{ s pu{kom. Nevaspitano je sesti za sto
s pu{kom. (Pauza.) Ala si prqav, dete moje… Kako si se tako isprqao? Da vidim ruke.
SAPO: (pokazuje joj ruke posti|eno) Morao sam da se vu~em
po tlu na vojnim ve`bama.
G\A TEPAN: A kakve su ti u{i?
SAPO: Jutros sam ih oprao.
G\A TEPAN: Dobro, mogu da pro|u. A zubi? (Pokazuje zube.)
Odli~no. Ko }e sada da dobije poqubac zato {to je oprao zubi}e?
(Svom mu`u.) Poqubi sina jer je oprao zube. (G. Tepan qubi sina.) Ne
dolazi u obzir da prestane{ da se pere{ samo zato {to si u ratu.
SAPO: Da, mama. (Prione na jelo.)
G. TEPAN: Pa, sine, jesi li mnogo wih ubio?
SAPO: Kada?
G. TEPAN: Ovih dana.
SAPO: Gde?
G. TEPAN: Pa ovde, u ratu.
SAPO: Nisam mnogo. Malo sam ih ubio. Skoro nikoga.
G. TEPAN: Jesi li vi{e ubijao neprijateqske kowe ili
vojnike?
SAPO: Ne, kowe nisam. Nema kowa.
G. TEPAN: A vojnike?
SAPO: Mo`da.
G. TEPAN: Mo`da? Zna~i, nisi siguran?
SAPO: Pa da, ne gledam kad pucam. (Pauza.) U svakom slu~aju,
retko kad pucam. A svaki put kad opalim, pomolim se Bogu za onog
koga sam ubio.
G. TEPAN: Mora{ da bude{ hrabriji. Kao tvoj otac.
G\A TEPAN: Idem da pustim plo~u na gramofonu.
Pu{ta plo~u. Sve troje sede na tlu i slu{aju.
G. TEPAN: E, to se zove muzika.
Muzika se nastavqa. Ulazi neprijateqski vojnik: Sepo.
Obu~en je isto kao Sapo, samo mu je uniforma druge boje.
Sepo je u zelenom, a Sapo u crnom. Sepo, u zanosu, slu{a muziku
iza le|a porodice Tepan. Plo~a se zavr{i. Kada ustane,
Sapo ugleda Sepa. Obojica prestra{eno podignu ruke u
vazduh. Gospodin i gospo|a Tepan ih posmatraju za~u|eno.
[ta se de{ava?
Sapo reaguje. Okleva. Naposletku, veoma odlu~no, uperi
pu{ku u Sepa.
SAPO: Ruke gore!
Sepo podi`e ruke jo{ vi{e i jo{ upla{enije. Sapo ne
zna {ta da radi. Iznenada odlazi do SEPA i blago ga
udara u rame dok mu govori:
^ik pobegni! Imam te, pti~ice!
G. TEPAN: Dobro, i {ta sad?
SAPO: Pa vidi{, mo`da }e me nagraditi pa }u postati
narednik.
G. TEPAN: Ve`i ga, nemoj da ti pobegne.
SAPO: A {to da ga ve`em?
G. TEPAN: Pa zar jo{ nisi nau~io da zatvorenike treba
odmah vezati?
SAPO: Kako da ga ve`em?
G. TEPAN: Ve`i mu ruke.
G\A TEPAN: Da. To je najva`nije. Treba mu vezati ruke.
Videla sam da uvek tako rade.
SAPO: Dobro. (Zatvoreniku.) Budite qubazni i spojte ruke,
da vas ve`em.
SEPO: Nemojte jako da me povredite.
SAPO: Ne}u.
SEPO: Joj, kako me boli…
G. TEPAN: Sine, ne budi tikvan. Nemoj da maltretira{
zatvorenika.
G\A TEPAN: Zar sam te tako u~ila? Koliko puta sam ti
rekla da prema svima treba biti dobar?
SAPO: Nisam hteo. (Sepu.) A ovako, da li vas sad boli?
21
SEPO: Ne. Sad ne.
G. TEPAN: Recite istinu. Slobodno nam se poverite. Nemojte
se stideti {to stojimo pred vama. Ako vam smeta, recite nam i
popusti}emo vam konopac.
SEPO: Ovako je dobro.
G. TEPAN: Sine, ve`i mu i noge da ne pobegne.
SAPO: I noge? Za{to sad…
G. TEPAN: Ali zar te nisu u~ili pravila?
SAPO: Jesu.
G. TEPAN: Dakle, sve ovo pi{e u pravilima.
SAPO: (dobronamerno) Molim vas, budite qubazni da sednete
na pod da mogu da vam ve`em noge.
SEPO: Ali nemojte da me povredite kao prvi put.
G. TEPAN: Sad ima svi da ti zavide.
SAPO: Ne}e mi zavideti. Da li vas boli?
SEPO: Ne. Sada je savr{eno.
SAPO: (padne mu na pamet jedna ideja) Tata, hajde da me slika{
sa zatvorenikom na podu, a ja da mu stavim nogu na stomak. Ho}e{?
G. TEPAN: O, da! Odli~no }e ispasti!
SEPO: Ne. To ne.
G\A TEPAN: Ali za{to, {ta vas ko{ta jedna slika, a mi
bismo mogli da je stavimo u trpezariju pored diplome za spasavawe brodolomnika koju je moj mu` dobio pre trinaest godina…
SEPO: Ne}ete me ubediti.
SAPO: Ali za{to ne}ete?
SEPO: Zato {to imam devojku, i ako ona bude videla tu
fotografiju, misli}e da ne znam da ratujem.
SAPO: Ne. Re}i }ete da to niste vi; da je to ispod moje noge
panter.
G\A TEPAN: Hajde, ka`ite da pristajete.
SEPO: Dobro. Ali samo da bih vam u~inio uslugu.
SAPO: Lepo lezite.
Sepo se opru`i na podu. Sapo stavi nogu na wegov stomak
i sa divqim izrazom na licu uperi pu{ku.
22
G\A TEPAN: Isprsi se.
SAPO: Ovako?
G\A TEPAN: Da. Tako. Nemoj da di{e{.
G. TEPAN: Da ti vidim juna~ko lice.
SAPO: Kakvo je juna~ko lice?
G. TEPAN: Jednostavno: seti se kakvo lice ima mesar kada
nam pri~a o svojim qubavnim osvajawima.
SAPO: Ovako?
G. TEPAN: Da, tako.
G\A TEPAN: Samo se lepo isprsi, i nemoj da di{e{.
SEPO: Ma, ho}ete li ve} jednom zavr{iti?
G\A TEPAN: Malo strpqewa molim. Jedan, dva i… tri.
SAPO: Mora da sam dobro ispao.
G\A TEPAN: Da, izgledao si ba{ ratoborno.
G. TEPAN: Da, ba{ si dobro izgledao.
G\A TEPAN: Sad sam i ja po`elela jednu fotku s tobom.
G. TEPAN: Da, i na{a bi ba{ bila dobra.
SAPO: Dobro, ako ho}ete, ja }u vas slikati.
G\A TEPAN: A da mi pozajmi{ {lem da izgledam kô pravi
vojnik?
SEPO: Ne `elim vi{e da se slikam. Jedna mi je vi{e nego
dovoqno.
SAPO: Ne budite takvi. Pa za{to bi vam to smetalo?
SEPO: Ne bi, ali ne pristajem da me opet fotografi{ete. I
ta~ka.
G. TEPAN: (svojoj `eni) Nemojte da insistirate. Zatvorenici
su obi~no veoma osetqivi. Ako tako nastavimo, uvredi}e se i
upropasti}e nam zabavu.
SAPO: Dobro, i {ta }emo sad sa zatvorenikom?
G\A TEPAN: Mo`emo da ga pozovemo na ru~ak. Ho}e{?
G. TEPAN: [to se mene ti~e, nemam ni{ta protiv.
SAPO: (Sepu) Molim? Ho}ete li da ru~ate s nama?
SEPO: Pa…
G. TEPAN: Doneli smo dobro crno.
SEPO: Ako je tako, dobro.
G. TEPAN: Pona{ajte se kao kod svoje ku}e. Ako vam ne{to
treba, samo ka`ite.
SEPO: Dobro.
G. TEPAN: I? Jeste li mnogo wih ubili?
SEPO: Kada?
G. TEPAN: Pa ovih dana.
SEPO: Gde?
G. TEPAN: Pa ovde, u ratu.
SEPO: Nisam mnogo. Malo sam ih ubio. Skoro nikoga.
G. TEPAN: Koga ste vi{e ubijali, neprijateqske kowe ili
vojnike?
SEPO: Ne, kowe nisam. Nema kowa.
G. TEPAN: A vojnike?
SEPO: Mo`da.
G. TEPAN: Mo`da? Zna~i, niste sigurni?
SEPO: Da, ne gledam kad pucam. (Pauza.) U svakom slu~aju, ne
pucam ~esto. A svaki put kad opalim, pomolim se Bogorodici za
onog u koga sam pucao.
23
G. TEPAN: Bogorodici? Mislio sam da }ete re}i Bogu.
SEPO: Ne, uvek Bogorodici1. (Pauza.) Ta molitva je kra}a.
G. TEPAN: Glavu gore, ~ove~e. Treba biti hrabriji.
G\A TEPAN: (Sepu) Ako `elite, odveza}emo vas.
SEPO: Ne, pustite, nije va`no.
G. TEPAN: Nemojte tu sad da nam se stidite. Ako `elite da
vas odve`emo, slobodno nam recite.
G\A TEPAN: Treba da vam bude ugodno.
SEPO: Dobro, kad je ve} tako, odve`ite me. Ali to ka`em
samo da bih vama udovoqio.
G. TEPAN: Sine, skini mu povez. (Sapo mu skida povez s nogu.)
G\A TEPAN: I, jel’ vam sad boqe?
SEPO: Da, u svakom slu~aju. Izvinite ako vas mnogo gwavim.
G. TEPAN: Uop{te nas ne gwavite. Samo se vi ose}ajte kao
kod svoje ku}e. A ako `elite da vam odve`emo i ruke, dovoqno je
da mi ka`ete.
SEPO: Ne. Ruke ne. Bilo bi previ{e da i to tra`im.
G. TEPAN: Ma ne bi, ~ove~e, ne bi. Ka`em vam da nas uop{te
ne gwavite.
SEPO: Dobro… onda mi odve`ite i ruke. Ali samo dok jedem,
dobro? Ne `elim da posle ka`ete kako ste mi ponudili prst, a ja
ho}u celu ruku.
G. TEPAN: Mom~e, skini mu povez s ruku.
G\A TEPAN: Ba{ dobro, po{to je gospodin zatvorenik tako
simpati~an, lepo }e nam biti na izletu.
SEPO: Ne morate mi govoriti „gospodin zatvorenik“, dovoqno je samo „zatvorenik“.
G\A TEPAN: Ne}e vam smetati?
SEPO: Ne, nipo{to.
G. TEPAN: Zaista moram priznati da ste skromni.
Buka od aviona.
SAPO: Avioni. Sigurno }e nas bombardovati.
Sapo i Sepo se br`e-boqe skrivaju izme|u xakova sa
zemqom.
Malo-pomalo sve zaglu{i buka aviona. Odmah po~nu da
padaju bombe. Eksplodiraju blizu, ali nijedna ne pada na
scenu. Veliki prasak, Sapo i Sepo su {}u}ureni me|u
xakovima. G. Tepan mirno razgovara sa svojom `enom. Ona
mu odgovara tako|e mirnim tonom. Wihov dijalog se ne
~uje od bombi. G|a Tepan odlazi do korpe i vadi ki{obran.
Otvara ga. Tepanovi su zajedno ispod ki{obrana kao
24
1 – Jedan vojnik izmoli O~ena{, a drugi Zdravo, Marijo (Prim. prev.)
da pada ki{a. Stoje. Izgledaju kao da se polako klate,
naizmeni~no osloweni na jednu pa na drugu nogu, dok
razgovaraju o svojim temama. Bombardovawe se nastavqa.
Avioni se udaqavaju. Ti{ina. G. Tepan pru`a ruku van
ki{obrana da bi se uverio da vi{e ni{ta ne pada s neba.
G. TEPAN: (svojoj `eni) Mo`e{ sada da zatvori{ ki{obran.
G|a Tepan ga poslu{a. Oboje odlaze do sina i nekoliko
puta ga ne`no lupnu ki{obranom po zadwici.
Mo`ete da iza|ete. Bombardovawe je zavr{eno.
Sapo i Sepo izlaze iz skrovi{ta.
SAPO: Ni{ta vam se nije desilo?
G. TEPAN: A {ta bi ti da se desi tvom ocu? (Ponosno.) Meni
bombice…
S leve strane ulaze dvojica vojnika Crvenog krsta.
Dr`e nosila.
PRVI BOLNI^AR: Ima li mrtvih?
SAPO: Ne. Ovde nema.
PRVI BOLNI^AR: Jeste li sigurni da ste dobro pogledali?
SAPO: Siguran.
PRVI BOLNI^AR: I uop{te nema le{eva?
SAPO: Ka`em vam da nema.
PRVI BOLNI^AR: Nema ni povre|enih?
SAPO: Ne.
DRUGI BOLNI^AR: Nadrqali smo! (Sapu, ubedqivim tonom.) Pogledajte dobro svuda naokolo, mo`da }ete na}i neki le{.
PRVI BOLNI^AR: Nemoj da insistira{. Ve} su ti rekli da
nema nikoga.
DRUGI BOLNI^AR: Do|avola!
SAPO: Mnogo mi je `ao. Verujte da nije namerno.
PRVI BOLNI^AR: Hajde, ~ove~e, nemoj da gwavi{ gospodina.
G. TEPAN: (predusretqivo) Bi}e nam drago da vam pomognemo. Stojimo vam na usluzi.
DRUGI BOLNI^AR: Dobro, ako ovako nastavimo, vide}e{
{ta }e nam re}i kapetan.
G. TEPAN: Ali, u ~emu je problem?
PRVI BOLNI^AR: Jednostavno, ostalima su ve} ruke otpale
od preno{ewa le{eva i rawenih, a mi jo{ ni{ta nismo prona{li. A nije da nismo tra`ili…
25
G. TEPAN: To je stvarno problem. (Sapu.) Jesi li siguran da
ovde nema mrtvih?
SAPO: Pa naravno da sam siguran, tata.
G. TEPAN: Jesi li pogledao ispod xakova?
SAPO: Da, tata.
G. TEPAN: (veoma ozlovoqen) Ja mislim da ti ne `eli{ da
pomogne{ ovoj gospodi. Vidi kako su fini. Zar te nije sramota?
PRVI BOLNI^AR: Nemojte tako, ~ove~e. Ostavite momka na
miru. Nadajmo se da }emo imati vi{e sre}e i da su u drugom rovu
svi izginuli.
G. TEPAN: Ne mogu vam opisati koliko bih to voleo.
G\A TEPAN: I meni bi bilo drago. Ne mo`ete zamisliti
koliko cenim kada qudi vole svoj posao.
G. TEPAN: (srdito, svima) Dakle, {ta }emo? Ho}emo li da
pomognemo ovoj gospodi ili ne}emo?
SAPO: Kad bi od mene zavisilo, to bi ve} bila gotova stvar.
SEPO: Tako|e.
G: TEPAN: Ali, da vidimo, zar nijedan od vas dvojice nije
~ak ni povre|en?
SAPO: (posti|eno) Ne, ja nisam.
G. TEPAN: (Sepu) A vi?
SEPO: (posti|eno) Ni ja. Nikada nisam imao sre}u da…
G\A TEPAN: (zadovoqno) Sad sam se setila! Jutros sam posekla prst kada sam sekla luk! Jel’ se to ra~una?
G. TEPAN: Savr{eno! (Odu{evqeno.) Neka te odmah odnesu.
PRVI BOLNI^AR: Ne. Gospo|e ne dolaze u obzir.
G. TEPAN: Pa, {ta je, tu je.
PRVI BOLNI^AR: Nema veze.
DRUGI BOLNI^AR: Mo`da }emo sve nadoknaditi u drugom
rovu.
Krenu napoqe.
G. TEPAN: Ne brinite, ako na|emo nekog mrtvaca, sa~uva}emo vam ga. Budite spokojni, ne}emo ga dati nikom drugom.
DRUGI BOLNI^AR: Mnogo vam hvala, gospodine.
G. TEPAN: Ni{ta, prijatequ. Taman posla…
Vojni bolni~ari ih pozdravqaju i sve ~etvoroim otpozdravqaju. Bolni~ari izlaze.
26
G\A TEPAN: Zato volim da izlazim nedeqom na front.
Uvek sretnemo simpati~ne qude. (Pauza.) A vi, za{to ste me|u
neprijateqima?
SEPO: Ne znam {ta bih vam odgovorio. Nisam vam ja ba{
mnogo obrazovan.
G\A TEPAN: Jeste li neprijateq od ro|ewa, ili ste to
kasnije postali?
SEPO: Ne znam. Ka`em vam da ne znam.
G. TEPAN: Pa dobro, onda nam recite kako ste dospeli u rat?
SEPO: Bio sam jednog dana kod ku}e, popravqao maj~inu
peglu, kada je do{ao neki gospodin i rekao mi: „Jeste li vi Sepo?“
„Jesam.“ „Rekli su mi da treba da po|e{ u rat.“ A ja sam ga onda
pitao: „Ali kakav rat?“ A on mi je odgovorio: „Ba{ si glup, zar ne
~ita{ novine?“ Ja sam mu rekao da ~itam, ali ne ~itam o ratu…
SAPO: Isto, isto to se i meni desilo.
G. TEPAN: Da, isto su tako i po tebe do{li.
G\A TEPAN: Ne, nije bilo isto, ti tog dana nisi popravqao
peglu ve} kola.
G. TEPAN: Mislim na onaj drugi deo. (Sepu.) Nastavite. [ta
je posle bilo?
SEPO: Rekao sam mu da imam devojku, i da }e woj biti veoma
dosadno ako ne bude i{la sa mnom u bioskop nedeqom. Odgovorio
mi je da to za devojku nije va`no.
SAPO: Isto, sve isto se i meni dogodilo.
SEPO: Onda je si{ao moj otac i rekao da ja ne mogu u rat jer
nemam kowa.
SAPO: Isto to je rekao i moj otac.
SEPO: Ali gospodin je rekao da mi ne treba kow, i ja sam ga
pitao da li mogu da povedem devojku, a on mi je rekao da ne mogu.
Onda sam ga pitao da li mogu da povedem tetku da mi ~etvrtkom
pravi puding, jer to mnogo volim da jedem.
G\A TEPAN: (shvata da je ne{to zaboravila) Joj, puding!
SEPO: I opet mi je rekao da ne mogu.
SAPO: Isto i meni.
SEPO: I od tada sam skoro uvek sam u ovom rovu.
G\A TEPAN: Ja mislim da biste ti i gospodin zatvorenik,
po{to ste tako blizu i po{to vam je tako dosadno, mogli svako
popodne da se na|ete i da se igrate zajedno.
SAPO: Joj, mama, ne. On je neprijateq.
G. TEPAN: U redu je, ~ove~e, ne pla{i se.
SAPO: Kad bi samo znao {ta nam je general pri~ao o neprijateqima.
G\A TEPAN: [ta je rekao general?
SAPO: Pa, rekao nam je da su neprijateqi veoma lo{i, veoma,
veoma lo{i. Ka`e da kad uhvate zarobqenika stave mu komadi}e
stakla u cipele da se povredi kad hoda.
G\A TEPAN: Kakva strahota! Ba{ su nevaqali!
G. TEPAN: (Sepu, qutito) A zar vas nije sramota da pripadate
takvoj vojsci kriminalaca?
27
28
SEPO: Ja nisam ni{ta uradio. Ja se nisam nikome zamerio.
G\A TEPAN: Nije trebalo da ga odve`emo; mo`da }e nam
staviti komadi}e stakla u cipele ako ne budemo pazili.
SEPO: Ne budite takvi prema meni.
G. TEPAN: A kakvi da budemo? To me quti. Znam {ta da uradim:
oti}i }u kod kapetana i tra`i}u da mi dozvoli da i ja idem u rat.
SAPO: Ne}e ti dozvoliti. Previ{e si star.
G. TEPAN: Onda }u kupiti kowa i ma~, i do}i }u da se borim
za svoj ra~un.
G\A TEPAN: Odli~no. Da sam mu{ko, i ja bih to uradila.
SEPO: Gospo|o, ne budite takvi prema meni. Osim toga, re}i
}u vam da je i nama na{ general isto to rekao o vama.
G\A TEPAN: Kako se usudio tako da la`e?
SAPO: Ali, ba{ sve isto?
SEPO: Ba{ isto.
G. TEPAN: Da vam to nije govorio isti ~ovek?
G\A TEPAN: Ali ako je isti, barem je mogao da promeni red
re~i. Nije ba{ lepo da vam svi govore iste stvari.
G. TEPAN: (Sepu, mewaju}i ton) Mo`e jo{ jedna ~a{a?
G\A TEPAN: Nadam se da vam se dopao na{ ru~ak…
G. TEPAN: Barem je bio boqi od onog pro{le nedeqe.
SEPO: [ta se desilo?
G. TEPAN: Pa iza{li smo na front, postavili ru~ak na }ebe i ~im smo se okrenuli, do{la je jedna krava i pojela nam svu
hranu. ^ak i salvete.
SEPO: Kakva krava! Sram je bilo!
G. TEPAN: Da, ali onda smo mi, da se osvetimo, pojeli kravu.
(Smeju se.)
SAPO: (Sepu) Pa, barem vi{e niste bili gladni…
G. TEPAN: @iveli! (Piju.)
G\A TEPAN: (Sepu) A kako vam je u rovu? Kako se zabavqate?
SEPO: Ja se zabavqam tako {to pravim krpeno cve}e. Mnogo
mi je dosadno.
G\A TEPAN: A {ta radite s tim cve}em?
SEPO: Ranije sam ga slao devojci. Ali jednog dana mi je rekla
da je ve} napunila staklenik i podrum krpenim cve}em i, ako
nemam ni{ta protiv, da joj {aqem ne{to drugo, jer ne zna {ta }e
s tolikim cve}em.
G\A TEPAN: I {ta ste vi uradili?
SEPO: Poku{ao sam da nau~im ne{to drugo, ali nisam mogao. I
tako sam nastavio da pravim krpeno cve}e da mi br`e pro|e vreme.
G\A TEPAN: I bacate ga?
SEPO: Ne. Sada sam mu na{ao dobru namenu: dam po jedan cvet
za svakog druga koji pogine. I znam da, koliko god da napravim,
ne}e biti previ{e.
G. TEPAN: Pa, na{li ste dobro re{ewe.
SEPO: (stidqivo) Da.
SAPO: A ja se zabavqam tako {to pletem xempere.
G\A TEPAN: Nego, ka`ite vi meni da li se svi vojnici dosa|uju tako kao vi?
SAPO: Zavisi od toga {ta rade da se razonode.
SAPO: Kod mene je ista pri~a.
G. TEPAN: Onda bismo mogli da uradimo jednu stvar: da zaustavimo rat.
SEPO: Kako?
G. TEPAN: Vrlo jednostavno. Ti ka`i svim vojnicima na{e
vojske da neprijateqski vojnici vi{e ne `ele da ratuju, a vi
recite isto to svojim prijateqima. I svako od vas }e se vratiti
svojoj ku}i.
SAPO: Strava!
G\A TEPAN: I onda }ete lepo mo}i da popravite peglu.
SAPO: Kako nam ranije nije pala na pamet tako dobra ideja,
da zavr{imo sa ovom gwava`om od rata?
G\A TEPAN: Takve ideje mogu pasti na pamet samo tvom ocu.
Ne zaboravi da on ima fakultet i da je filatelista.
SEPO: Slu{ajte, ali ako tako zaustavimo rat, {ta }e biti s
generalima i narednicima?
G\A TEPAN: Da}emo im vite{ku opremu da budu mirni.
SEPO: Odli~na ideja.
G. TEPAN: Vidi{ kako je lako? Sve je sre|eno.
SEPO: Uspeh je zagarantovan.
SAPO: Moji prijateqi }e biti prezadovoqni.
G\A TEPAN: [ta mislite da to proslavimo tako {to }emo
zaplesati stari dobri pasodoble?
SEPO: Odli~na ideja.
SAPO: Da, pusti plo~u, mama.
G|a Tepan pu{ta plo~u. I{ekivawe. Ni{ta se ne ~uje.
G\A TEPAN: (Odlazi do gramofona.) A, zabunila sam se. Umesto plo~e sam pustila kapu.
Pu{ta plo~u. ^uje se pasodoble. Ple{u, veseli, Sapo sa
Sepom, G|a Tepan sa svojim mu`em. Zvoni vojni telefon.
Niko od wih ~etvoro ga ne ~uje. Nastavqaju zdu{no da
ple{u. Telefon ponovo zvoni. Ples se nastavqa. Po~iwe
nova bitka, tutwe bombe, ~uju se pucwi i mitraqeska
29
paqba. Oni ni na {ta ne obra}aju pa`wu, nastavqaju
razdragano da ple{u. Mitraqeski rafal ih sve pokosi.
Padaju na pod, mrtvi. O~igledno je jedan metak okrznuo
gramofon: muzika se ponavqa i ponavqa, uvek na istom
mestu. Neko vreme se ~uje izgrebana plo~a, koja }e nastaviti da svira do kraja komada. Sa leve strane ulaze
dvojica bolni~ara. Dr`e prazna nosila. Smesta pada
ZAVESA
Bo­ja­na Ko­va­~e­vi} Pe­tro­vi}
PIK­NIK I RA­NO PO­ZO­RI­[TE
FER­NAN­DA ARA­BA­LA
Fer­nan­do Ara­bal (Ar­ra­bal) je­dan je od naj­i­zvo­|e­ni­jih {pan­
skih dram­skih pi­sa­ca u isto­ri­ji {pan­skog po­zo­ri­{ta, do­bit­nik
zna­~aj­nih na­gra­da za kwi­`ev­no stva­ra­la­{tvo, ro­ma­no­pi­sac, ese­
ji­sta, sce­na­ri­sta, sli­kar, {a­hi­sta, uti­ca­jan i kon­tro­ver­zan umet­
nik ko­ji je ve} vi­{e od {est de­ce­ni­ja pri­su­tan na svet­skim te­a­
tar­skim sce­na­ma, ukqu­~u­ju­}i i na­{e. Neo­~e­ki­van uspeh po­sti­gao
je ve} na po­~et­ku ka­ri­je­re, ko­ma­dom Pik­nik (Pic-Nic) za­po­~e­tim
1952. u [pa­ni­ji, ko­ju je ubr­zo na­pu­stio, a do­vr­{e­nim 1961. go­di­ne
u Fran­cu­skoj, u ko­joj se na­sta­nio, ta­ko­re­}i za­uv
­ ek. „En su ori­gi­nal
cre­a­ción dra­má­ti­ca con­fluyen el hu­mor de Mi­hu­ra, el po­sti­zmo, el
sur­re­a­li­smo, el te­at­ ro del ab­sur­do y el te­a­tro de la cru­el­dad“2 (Cho­zas,
2007:447). Osno­ve Ara­ba­lo­vog dram­skog stva­ra­la­{tva ute­me­qe­ne
su ve} u pe­ri­o­du we­go­vog ra­nog po­zo­ri­{ta, pe­de­se­tih go­di­na XX
ve­ka. Ko­mad Pik­nik pr­vi put je iz­ve­den u Sr­bi­ji 1968. go­di­ne pod
na­zi­vom Pik­nik na fron­tu u Na­rod­nom po­zo­ri­{tu u Pi­ro­tu, a
ukup­no je na ov­da­{we te­a­tar­ske sce­ne po­sta­vqen se­dam pu­ta3.
BIOGRAFSKE BELE[KE
Fer­nan­do Ara­bal ro­|en je 1932. go­di­ne u me­stu Me­li­qa na ju­gu
[pa­ni­je. We­gov otac, ofi­cir {pan­ske voj­ske, uhap­{en je ju­la 1936.
na po­~et­ku [pan­skog gra­|an­skog ra­ta jer ni­je `e­leo da u~e­stvu­je u
dr­`av­nom uda­ru. Osu­|en je na smrt­nu ka­znu, ko­ja je ka­sni­je pre­i­na­
~e­na u 30 go­di­na za­tvo­ra, ali je ubr­zo men­tal­no obo­leo pa su ga pre­
ba­ci­li u bol­ni­cu u Bur­gos, oda­kle je 1942. go­di­ne po­be­gao i po­ro­di­ca
ga vi­{e ni­ka­da ni­je vi­de­la. Na­kon ne­ko­li­ko go­di­na pro­ve­de­nih u
30
2 – „U we­go­vom ori­gi­nal­nom dram­skom stva­ra­la{­tvu ob­je­diwe­ni su Mi­ju­rin hu­mor, po­sti­zam,
nad­re­a­li­zam, te­a­tar ap­sur­da i te­a­tar su­ro­vo­sti.”
3 – Ovaj ko­mad iz­ve­den je i ne­ko­li­ko pu­ta van po­zo­ri{­nih in­sti­tu­ci­ja, ali to ni­je bio pred­met
na­{eg istra­`i­vawa.
gra­di­}u Si­ju­dad Ro­dri­go, Ara­ba­lo­va maj­ka do­bi­la je po­sao u Bur­go­
su, pre­sto­ni­ci na­ci­o­na­li­sti~­ke [pa­ni­je i zva­ni~­nom pre­bi­va­li­
{tu ge­ne­ra­la Fran­ka. Po­ro­di­ca se 1940. pre­se­li­la u Ma­drid, gde
Fer­nan­do po­be­|u­je na kon­kur­su za nat­pro­se~­no ta­len­to­va­nu de­cu i
do­bi­ja sti­pen­di­ju za {ko­lo­va­we, ali ga je vi­{e za­ni­mao pi­kar­ski
`i­vot na uli­ca­ma Ma­dri­da. ^a­so­ve pri­prem­nog kur­sa za upis u Voj­
nu {ko­lu za­me­nio je od­la­sci­ma u bi­os­ kop, a na­kon za­vr­{e­ne [ko­le
za iz­ra­du i pro­iz­vod­wu pa­pi­ra u Ba­ski­ji pre­se­lio se 1951. u Va­len­
si­ju, gde je do­bio po­sao u Fa­bri­ci pa­pi­ra. Ve­ru­je se da je ta­mo na­pi­
sao pr­vu ver­zi­ju dra­me Pik­nik, iako se taj ra­ni ru­ko­pis znat­no raz­
li­ku­je od ob­ja­vqe­ne ver­zi­je. Ka­da je, 1955. go­di­ne, bio na pe­toj go­di­ni
stu­di­ja pra­va, do­bio je tro­me­se~­nu sti­pen­di­ju za Pa­riz, ali je bio
pri­nu­|en da pro­du­`i bo­ra­vak jer je obo­leo od tu­ber­ku­lo­ze. We­gov
fi­zi­o­lo­{ki eg­zil s vre­me­nom }e po­sta­ti we­go­va mo­ral­na od­lu­ka.
To­kom pr­vih pa­ri­skih go­di­na na­pi­sao je, po­red osta­log, Tri­cikl (El
tri­cic­lo), La­vi­rint (El la­be­rin­to) i naj­zna­~aj­ni­je de­lo svog ra­nog po­
zo­ri­{ta – Gro­bqe auto­mo­bi­la (El ce­men­te­rio de autom­óvi­les).
Go­di­ne 1958. pr­vi i je­di­ni put za `i­vo­ta Fran­si­ska Fran­ka (Fran­
ci­sco Fran­co) Ara­bal je pri­su­stvo­vao pre­mi­je­ri svog ko­ma­da u Ma­dri­
du, ka­da je po­zo­ri­{na tru­pa Di­do po­sta­vi­la na sce­nu te­a­tra Bel­las Ar­
tes de­lo Qu­di na tri­ci­klu (Los hom­bres del tri­cic­lo). Na­red­ne go­di­ne je
pr­vi put u Fran­cu­skoj iz­ve­den je­dan we­gov ko­mad – Pik­nik – od­no­sno
pre­ma fran­cu­skom pre­vo­du Pik­nik na fron­tu (Pi­que-Ni­que en Cam­
pag­ne). Go­di­ne 1962. sa Ho­do­rov­skim (Jo­do­row­ski), Ster­nber­gom i jo{
ne­ko­li­ci­nom pri­ja­te­qa Ara­bal osni­va Pa­ni~­ni po­kret (Mo­vi­mi­en­to
Pá­ni­co) sa alu­zi­jom na bo­ga Pa­na i po­~i­we da ob­ja­vqu­je „pa­ni~­ne tek­
sto­ve“ i „pa­ni~­ne pri­~e“ u fran­cu­skim i {pan­skim ~a­so­pi­si­ma. To
je ujed­no bio pe­ri­od we­go­vog naj­i­ten­ziv­ni­jeg stva­ra­la­{tva, pra­}e­nog
vi­{e­tom­nim zbir­ka­ma we­go­vih dram­skih tek­sto­va, ka­da su mu de­la
iz­vo­|e­na {i­rom sve­ta i ka­da je in­ten­ziv­no pu­to­vao, go­vo­rio na kon­
fe­ren­ci­ja­ma, u~e­stvo­vao u pro­te­sti­ma pro­tiv Fran­ko­vog re­`i­ma,
pi­sao ro­ma­ne i sni­mao fil­mo­ve. Na­kon Fran­ko­ve smr­ti, 1976. go­di­
ne mi­ni­star spoq­nih po­slo­va [pa­ni­je Ho­se Ma­ri­ja de Are­il­sa (José
Mar­´ a de Are­il­za) ob­ja­vio je da je Ara­bal je­dan od {e­sto­ro [pa­na­ca ko­
ji­ma je za­bra­wen po­vra­tak u do­mo­vi­nu. Ovaj ukaz je po­ni­{ten na­red­ne
go­di­ne i ta­da su Ara­ba­lo­va de­la, po­sle dve de­ce­ni­je, po­no­vo po­~e­la da
se iz­vo­de na sce­na­ma {pan­skih po­zo­ri­{ta. Ovaj eks­cen­tri~­ni umet­
nik do sa­da je na­pi­sao oko 200 po­zo­ri­{nih ko­ma­da, tri­na­est ro­ma­na,
osam­de­set kwi­ga po­e­zi­je i vi­{e de­la u ko­ji­ma se ba­vio ese­ji­sti­kom
i {a­hov­skim pro­ble­mi­ma. Do­bit­nik je broj­nih na­gra­da – za pro­zu,
po­e­zi­ju, dra­mu i esej – od ko­jih iz­dva­ja­mo Na­gra­du Fran­cu­ske aka­
de­mi­je za po­zo­ri­{no stva­ra­la­{tvo (1993), Na­ci­o­nal­nu na­gra­du za
kwi­`ev­nost (2000), Na­ci­on
­ al­nu na­gra­du za po­zo­ri­{te (2001) i Na­
ci­o­nal­nu na­gra­du za dram­sku kwi­`ev­nost (2003).
31
U jed­nom od broj­nih in­ter­vjua ko­je je ura­di­la sa Fer­nan­dom
Ara­ba­lom, fran­cu­ska hi­spa­nist­ki­wa i wu­jor­{ka pro­fe­sor­ka
Ma­ri-Liz Ga­zar­jan-Go­tje (Ma­rie-Li­se Ga­za­ri­an-Ga­u­ti­er) u te­ma­
tu po­sve­}e­nom pe­de­se­to­go­di­{wi­ci Ara­ba­lo­vog do­la­ska u Pa­riz,
na­pi­sa­la je: „Su ob­ra es una te­a­tra­li­za­ción de la vi­da y su vi­da se
asme­ja a una ob­ra de te­at­ ro“4 (Ga­za­ri­an-Ga­u­ti­er, 2006:20).
5
RANO POZORI[TE I POSTIZAM
Ara­bal je po­~eo da se ba­vi po­zo­ri­{tem ka­da je re­`im Fran­
si­ska Fran­ka, us­po­sta­vqen na­kon [pan­skog gra­|an­skog ra­ta,
uve­li­ko za­hva­tio sve dru­{tve­ne kla­se, gru­pe i sek­to­re. U pe­ri­o­
du zna­~aj­nih pro­me­na u fran­ki­sti~­kom po­li­ti~­kom si­ste­mu, iz­
me­|u 1952. i 1959. go­di­ne, ka­da su auto­ri ko­ji mu se ni­su pri­klo­
ni­li pr­vo mar­gi­na­li­zo­va­ni, a po­tom i „pro­kle­ti“, Ara­bal je na­
pi­sao ve­}i broj de­la, me­|u ko­ji­ma su i pr­ve ver­zi­je dra­ma Pik­nik
i Tri­cikl, kao i na­crt ko­ma­da Gro­bqe auto­mo­bi­la.
„As´, pu­es, la so­ci­ogéne­sis de los auto­res mar­gi­na­dos – y muy
espe­ci­al­men­te de Ar­ra­bal – se ex­pli­car­´ a co­mo la ma­te­ri­a­li­
za­ción de una con­ci­en­cia de rup­tu­ra con el si­ste­ma apa­re­
ci­da en un sec­tor de la pe­qu­e­ña bur­gu­e­s´a espa­ño­la co­mo
re­sul­ta­do del fi­nal de la gu­er­ra ci­vil.“6 (Be­ren­gu­er 1977:36)
Taj ras­kid sa si­ste­mom ne­iz­be­`no je do­veo do eg­zi­la, u po­
~et­ku for­mal­nog a ka­sni­je i po­li­ti~­kog, {to je u [pa­ni­ji po­no­
vo pro­bu­di­lo in­te­re­so­va­we za avan­gard­ne po­kre­te (na­ro­~i­to za
este­ti­ku nad­re­a­li­zma i Kaf­ki­no de­lo). Da bi iz­ra­zio struk­tu­
ru (sop­stve­nog) eg­zi­la, Ara­bal je pro­na­{ao sa­vr­{e­nu (estet­sku)
for­mu: ce­re­mo­ni­ju. Da­kle, u svo­jim ra­nim po­zo­ri­{nim ko­ma­di­
ma Ara­bal je po­mo­}u je­zi­ka i ge­sto­va stvo­rio ~i­tav ce­re­mo­ni­jal
~i­ji ob­re­di }e da­ti smi­sao lu­ta­wi­ma we­go­vih li­ko­va, ko­ji te­`e
o~aj­ni~­koj i ne­mo­gu­}oj ko­mu­ni­ka­ci­ji sa nad­mo}­nom i sve­mo}­nom
stvar­no­{}u – si­ste­mom (pre­ma Be­ren­gu­er 1977: 38). U toj ne­mo­gu}­
no­sti ko­mu­ni­ka­ci­je i po­i­ma­wa spo­qa­{we stvar­no­sti, tra­ge­di­ja
je ne­iz­be­`na. Da­kle, Ara­ba­lo­vo ra­no po­zo­ri­{te pre­do­~a­va auto­
ro­vu vi­zi­ju sve­ta sit­ne bur­`o­a­zi­je – sek­to­ra po­be­|e­nog u [pan­
skom gra­|an­skom ra­tu – i osli­ka­va wen ras­kid sa si­ste­mom.
Pr­vi stva­ra­la~­ki pe­ri­od Fer­nan­da Ara­ba­la (1952–1957)
isto­ri­~ar {pan­ske kwi­`ev­no­sti San­tos Sans Vi­qa­nu­e­va (Santos
32
4 – „We­go­vo de­lo je te­a­tra­li­za­ci­ja `i­vo­ta, a we­gov `i­vot je na­lik po­zo­ri{­nom ko­ma­du.“
5 – Po­je­di­ni ana­li­ti­~a­ri Ara­ba­lo­vog de­la, na ~e­lu sa A. Be­ren­ge­rom, pr­vu fa­zu Ara­ba­lo­vog
dram­skog stva­ra­la{­tva na­zi­va­ju „pr­vo po­zo­ri{­te“ (pri­mer te­a­tro). Za vi­{e in­for­ma­ci­ja po­
gle­da­ti A. Be­ren­gu­er: L’exil et la cérémo­nie – Le pre­mi­er théatre d’Ar­ra­bal. Par´s 10/18, 1977.
6 – „Da­kle, so­ci­o­ge­ne­za mar­gi­na­li­zo­va­nih auto­ra – a na­ro­~i­to Ara­ba­la – mo­gla bi da se pro­tu­
ma­~i kao ma­te­ri­ja­li­za­ci­ja sve­sti ras­ki­da sa si­ste­mom ko­ja se po­ja­vi­la u sek­to­ru {pan­ske
sit­ne bur­`o­a­zi­je kao re­zul­tat za­vr­{et­ka gra­|an­skog ra­ta.“
Sanz Vil­la­nu­e­va) na­zi­va „po­zo­ri­{tem eg­zi­la i ce­re­mo­ni­je“ (te­a­tro
de exi­lio y ce­re­mo­nia). Po we­mu, taj pe­ri­od ob­u­hva­ta pr­vih osam
Ara­ba­lo­vih dra­ma: Pic-nic, El tri­cic­lo, Fan­do y Lis, Ce­re­mo­nia por
un ne­gro ase­si­na­do, El la­be­rin­to, Los dos ver­du­gos, Ora­ción i El ce­
men­te­rio de autom­óvi­les.
„Este pri­mer te­at­ ro pre­sen­ta uni­ver­sos cir­cu­la­res espa­ci­al­
men­te cer­ra­dos en los que, ro­de­ad
­ os de obje­tos de­gra­da­dos,
se mu­e­ven – en un ti­em­po pre­sen­te, y por en­de sin per­spec­
ti­va – per­so­na­jes de len­gu­aj­ e in­fan­til u re­ac­ci­o­nes to­tal­
men­te aje­nas a las que cor­re­spon­den al su­pu­e­sto mun­do ´re­
al´del si­ste­ma so­ci­al en que so­bre­vi­ven.“7 (Sanz Vil­la­nu­e­va,
1994:284)
Ovaj pe­ri­od stva­ra­la­{tva Fer­nan­da Ara­ba­la ta­ko­|e se ve­
zu­je za po­sti­zam, mar­gi­nal­ni po­kret ~i­ji na­ziv je sa­`e­tak re­
~i „post­na­dre­a­li­zam“ od­no­sno „-izam ko­ji je do­{ao na­kon svih
-iza­ma“ – svih pret­hod­nih avan­gard­nih po­kre­ta – za­hva­qu­ju­}i
ko­jem je pi­sac (do­sta ka­sno) po­ka­zao in­te­re­so­va­we za nad­re­a­li­
zam. Po­kret je ozva­ni­~en ja­nu­ar
­ a 1945. go­di­ne ka­da su Edu­ar­do
]i­}a­ro (Chic­har­ro), Kar­los Ed­mun­do de Ori (Car­los de Ory) i
Sil­va­no Ser­ne­si ob­ja­vi­li Po­sti­sti~­ki ma­ni­fest u pr­vom i
je­di­nom bro­ju ~a­so­pi­sa Po­sti­zam (Po­sti­smo), ko­ji je od­mah po­
tom za­bra­wen. Ara­bal ni­ka­da ni­je pri­pa­dao ovom po­kre­tu, ali
este­ti­ka we­go­vog de­la na­dah­nu­ta je od­no­som po­sti­sta pre­ma pod­
sve­sti, ma­{ti, spo­qa­{wem sve­tu i ose­}a­ju za le­po­tu. Stro­go kon­
tro­li­sa­ne, teh­ni~­ki pre­ci­zne nor­me li­{e­ne svih pred­ra­su­da
pri na­go­nu ma­{te, svoj­stve­ne pri­pad­ni­cima po­sti­zma, te oso­ben
je­zik, hu­mor i „in­fan­til­ni“ li­ko­vi glav­na su od­li­ka ara­ba­lov­
ske este­ti­ke s kra­ja pe­de­se­tih i po­~et­ka {e­zde­se­tih go­di­na.
PIKNIK
Dra­mu Pik­nik (Pic-Nic) Fer­nan­do Ara­bal pi­sao je i do­te­ri­
vao ~i­ta­vu de­ce­ni­ju. Pr­va ver­zi­ja ove jed­no­~in­ke na­sta­la je ka­
da je Ara­bal imao dva­de­set go­di­na, 1952. Pr­vo­bit­ni na­ziv ko­ma­da
bio je Voj­ni­ci (Los sol­da­dos), a pod ko­na~­nim na­zi­vom ob­ja­vqen je
1961. u dru­gom to­mu auto­ro­vih dra­ma. Pr­vo kri­ti~­ko iz­da­we po­
ja­vi­lo se 1977. u [pa­ni­ji, a ured­nik i autor op­se­`nog pred­go­vo­ra
bio je An­hel Be­ren­ger (Ángel Be­ren­gu­er, 1943), pro­fe­sor {pan­ske
kwi­`ev­no­sti na Sor­bo­ni, u Wu­jor­ku, Bo­sto­nu i Al­ka­li de Ena­res,
ko­ji je dok­to­ri­rao na dram­skom opu­su Fer­nan­da Ara­ba­la. U pr­voj
7 – „Ara­ba­lo­vo pr­vo po­zo­ri{­te pred­stav­qa pro­stor­no ome­|en cir­ku­lar­ni uni­ver­zum u ko­jem se,
okru­`e­ni de­gra­di­ra­nim pred­me­ti­ma, kre­}u – u sa­da{­wem vre­me­nu i bez per­spek­ti­ve – li­ko­
vi ko­ji go­vo­re in­fan­til­nim je­zi­kom i ~i­je re­ak­ci­je su pot­pu­no stra­ne oni­ma ko­je bi od­go­va­
ra­le to­bo­`wem ’stvar­nom’ sve­tu dru{­tve­nog si­ste­ma u ko­jem pre­`iv­qa­va­ju.“
33
ver­zi­ji ko­ma­da, ko­ja je po stil­skim ka­rak­te­ri­sti­ka­ma bli­`a „ge­
ne­ra­ci­ji re­a­li­sta“, po­ja­vqu­ju se sa­mo ~e­ti­ri li­ka: go­spo­din i go­
spo­|a Te­pan (~i­je pre­zi­me alu­di­ra na pre­zi­me Ara­ba­lo­ve maj­ke:
Te­ran) i dva voj­ni­ka, ~i­ja ime­na su dru­ga­~i­ja. Za pr­vo, fran­cu­sko
iz­da­we pod na­zi­vom Pi­que-Ni­que en cam­pag­ne, autor me­wa ime­na
voj­ni­ka u Sa­po (Za­po) i Se­po (Ze­po), skra­}u­je sce­ne i do­da­je li­ko­
ve i si­tu­a­ci­je. De­lo je ob­ja­vqe­no u ~a­so­pi­su Les Let­tres No­u­vel­les
1958, a pra­i­zved­bu je ima­lo na fran­cu­skom je­zi­ku, 25. apri­la 1959,
u re­`i­ji @an-Ma­ri­ja Se­roa (Je­an-Ma­rie Ser­rau). ^i­ta­vu de­ce­ni­ju
ka­sni­je, Ara­bal je za fran­cu­sko iz­da­we svo­jih dra­ma8 uneo no­ve
iz­me­ne. Prem­da je sva svo­ja de­la, iz­u­zev ne­ko­li­ko zbir­ki pe­sa­ma,
na­pi­sao na {pan­skom je­zi­ku, 1954. go­di­ne je upo­znao svo­ju bu­du-­
}u su­pru­gu, Lus Mo­ro (Lu­ce Mo­re­au), ko­ja je ve­}i­nu we­go­vih dra­ma
pre­ve­la na fran­cu­ski je­zik, a pr­va je bi­la upra­vo Pik­nik.
Ra­de­}i na ver­zi­ja­ma ovog ko­ma­da, Ara­bal je za­pra­vo te­`io
da za­ne­ma­ri teh­ni­ku „ge­ne­ra­ci­je re­a­li­sta“ svoj­stve­nu {pan­skom
po­zo­ri­{tu na­kon Gra­|an­skog ra­ta. Ta­ko­|e je na­sto­jao da po­jed­
no­sta­vi si­tu­a­ci­je i di­ja­lo­ge, a da ko­mad ne iz­gu­bi na bo­gat­stvu i
lo­gi­ci, i da iz­beg­ne sva­ku sli~­nost sa stvar­nim li­ko­vi­ma, do­ga­
|a­ji­ma, to­po­ni­mi­ma i je­zi~­kim alu­zi­ja­ma. Te­ma ne­u­kla­pa­wa iz­
op­{te­nih li­ko­va u od­re­|e­nu sre­di­nu sve­pri­sut­na je u Ara­ba­lo­
vom „pr­vom po­zo­ri­{tu“:
„En Pic-Nic, Ar­ra­bal esta­ble­ce ya la re­la­ción de sus per­so­na­jes
con la ’otra so­ci­e­dad’, con el ’si­ste­ma’. Se tra­ta, pu­es, a par­tir
de esta ob­ra, de evi­den­ci­ar el si­ste­ma de re­la­ci­o­nes pro­ble­má­
ti­cas exi­sten­te en­tre el in­di­vi­duo y su en­tor­no so­ci­al. En la ob­
ra el autor ini­cia lar­go ca­mi­no que le con­du­cir­´ a a la de­nun­cia
de una so­ci­e­dad de­ca­pi­ta­da.“9 (Be­ren­gu­er, 1977:62/63)
Am­bi­jent u ko­ji autor sme­{ta rad­wu je boj­no po­qe, u je­ku ra­ta.
Sa­po je sam na fron­tu i upla­{en, a slo­bod­no vre­me is­pu­wa­va ta­ko
{to – {tri­ka. Na­re­|e­wa ko­ja do­bi­ja te­le­fo­nom do we­ga ta­ko­re-­
}i ne do­pi­ru, on je­di­no `e­li ne­~i­je dru­{tvo, pa ma­kar to bi­la i
ko­za. Za raz­li­ku od ti­pi~­nog te­at­ ra ap­sur­da, Ara­bal od sa­mog po­
~et­ka po­sta­vqa svo­ja pra­vi­la igre. U tre­nut­ku ka­da se na Sa­po­vom
„rad­nom me­stu“ iz­ne­na­da po­ja­vqu­ju we­go­vi ro­di­te­qi s na­me­rom da
pro­ve­du ne­deq­no po­pod­ne sa si­nom, Ara­bal po­vla­~i li­ni­ju iz­me­|u
ve­ro­vat­nog i mo­gu­}eg. Usko­ro do­la­zi i ne­pri­ja­teq­ski voj­nik, Se­
po, za ko­jeg se is­po­sta­vqa da je po­put Sa­po­vog od­ra­za u ogle­da­lu i
da ih raz­li­ku­je je­di­no bo­ja uni­for­me. S ob­zi­rom na te okol­no­sti,
34
8 – Thèa­tre 2, Chri­sti­an Bo­ur­go­is, Pa­ris 1968.
9 – „Ve} u dra­mi Pik­nik Ara­bal us­po­stav­qa od­nos svo­jih li­ko­va sa ’dru­gim dru{­tvom’, sa ’si­
ste­mom’. Za­pra­vo, po­~ev­{i od ovog de­la, autor pre­do­~a­va si­stem pro­ble­ma­ti­~nih od­no­sa iz­
me­|u po­je­din­ca i we­go­vog dru{­tve­nog okru­`en­ja. U ovom ko­ma­du pi­sac za­po­~in­je dug put ko­ji
}e ga vo­di­ti ka pro­zi­van­ju obez­glav­qe­nog dru{­tva.“
za­ro­bqe­nik Se­po na kra­ju pri­ja­teq­ski obe­du­je s po­ro­di­com Te­pan.
Dva li­ka ko­ja je Ara­bal do­dao u ka­sni­joj ver­zi­ji ko­ma­da je­su voj­
ni bol­ni­~a­ri ko­ji upor­no tra­ga­ju za mr­tvi­ma i po­vre­|e­ni­ma ka­
ko bi ih od­ne­li na no­si­li­ma i ti­me is­pu­ni­li svo­ju du­`nost. Wih
dvo­ji­ca su je­di­ni ko­ji }e ostva­ri­ti za­mi­sao i osta­ti ne­po­vre­|e­ni
u ovom ko­ma­du. Go­spo­din i go­spo­|a Te­pan po­ma­`u Sa­pu i Se­pu da
uvi­de ap­sur­nost rat­nog su­ko­ba i pred­la­`u im da „pre­ki­nu rat“.
Za­do­voq­ni zbog ta­kve od­lu­ke, s ve­li­kim olak­{a­wem wih ~e­tvo­ro
za­ple­{u, i za­bo­ra­vqa­ju na stvar­nost oko se­be, na ~i­we­ni­cu da wi­
ho­vom od­lu­kom rat ni­je za­vr­{en. Tre­nu­tak pre mi­tra­qe­ske paq­be
za­zvo­ni te­le­fon, ali ga oni ne ~u­ju. Svi gi­nu, u va­zdu­hu osta­je je­
di­no mu­zi­ka, a na sce­nu do­la­ze dvo­ji­ca bol­ni­~a­ra da ko­na~­no oba­
ve svoj za­da­tak. Ara­ba­lo­vu po­seb­nu vi­zi­ju stvar­no­sti ~i­ne rat (ni­
je­dan od glav­nih li­ko­va ni­je sve­stan svo­je funk­ci­je u ra­tu, za ko­ji
im ni­je pru­`e­na mo­gu}­nost ne/pri­stan­ka), po­ro­di­ca (de­gra­da­ci­ja
po­ro­di~­nih od­no­sa i kri­za u po­ro­di­ci kao in­sti­tu­ci­ji), po­je­di­
nac (si­stem gu­{i sva­ku mo­gu}­nost po­je­din­ca da uti­~e na sop­stve­nu
sud­bi­nu) i smrt (kao je­di­ni is­hod za ta bi­}a s mar­gi­ne).
Na­kon de­taq­ne ana­li­ze li­ko­va, A. Be­ren­ger do­la­zi do za­kqu~­
ka da je pro­ta­go­ni­sta dra­me go­spo­din Te­pan, a ime­na voj­ni­ka – Sa­po
i Se­po – do­vo­di u ve­zu sa {pan­skim re­~i­ma ce­po10 i ce­ro11. S dru­ge
stra­ne, Ir­mgard Z. An­der­son u tek­stu From Twe­e­dle­dum and Twe­
e­dle­dee to Za­po and Ze­po12 is­ti­~e da se Sa­po i Se­po raz­li­ku­ju sa­
mo po ne­znat­nom de­ta­qu u ime­nu, ba{ kao i neo­bi~­ni bli­zan­ci13 iz
kwi­ge Ali­sa u ze­mqi ~u­da, te da je Pik­nik ara­ba­lov­ska adap­ta­ci­ja
po­gla­vqa o wi­ma u kwi­zi Lu­i­sa Ke­ro­la (Le­wis Car­roll). Za­ni­mqiv
je po­da­tak da je 1970. go­di­ne u [pa­ni­ji po­~e­la da iz­la­zi se­ri­ja sli­
kov­ni­ca ame­ri~­kog pi­sca Ar­nol­da Lo­be­la pod na­zi­vom Sa­po14 y Se­
po, ~i­ji ori­gi­na­lan na­slov je Frog and To­ad. Glav­ni lik je vi­so­ka
dru­`e­qu­bi­va `a­ba ze­le­ne bo­je, dok je we­gov naj­bo­qi drug oni­`a
zde­pa­sta `a­bi­ca sme­|e bo­je, {to di­rekt­no aso­ci­ra na „pro­tiv­ni­ke“
sa boj­nog po­qa. Mo­`e­mo pret­po­sta­vi­ti da su li­ko­vi iz Pik­ni­ka, s
ob­zi­rom na ~i­we­ni­cu da je taj ko­mad ob­ja­vqen ra­ni­je, po­slu­`i­li
kao na­dah­nu­}e za {pan­ski pre­vod omi­qe­nih de~­jih li­ko­va.
Cen­tral­ni lik u dra­mi, go­spo­din Te­pan, po­ve­zan je sa svim
li­ko­vi­ma, a na­ro­~i­to har­mo­ni­~an od­nos ima sa svo­jim si­nom.
Sa­po je pro­ble­ma­ti­~an lik, s ob­zi­rom na od­nos pre­ma osta­lim
li­ko­vi­ma i sa stvar­no­{}u, i pred­sta­vqa je­zgro auto­ro­vog po­i­
10 – U iz­go­vo­ru: se­po – kla­da, paw.
11 – U iz­go­vo­ru: se­ro – nu­la, ni{­tav­no.
12 – Ro­man­ce No­tes 15 (2), pp. 217–220. Fer­nan­do Ar­ra­bal’s in­deb­ted­ness to TLG. Uni­ver­sity of
North Ca­ro­li­na, Cha­pel Hill, 1973.
13 – Wi­ho­va ime­na se u srp­skim pre­vo­di­ma po­jav­qu­ju kao Di­la­di i Di­la­da od­no­sno Ni­je [i­ja
i Ne­go Vrat.
14 – Na {pan­skom: kra­sta­~a.
35
gra­va­wa sa ve­ro­vat­nim i mo­gu­}im, po­mo­}u ko­jeg Ara­bal stva­ra
po­seb­nu at­mos­fe­ru na sce­ni. Tre­}i lik po zna­~a­ju u ovom ko­ma­du
je ne­pri­ja­teq Se­po, usa­mqen i o~a­jan po­put svog „bra­ta bli­zan­
ca“. Lik maj­ke od­li­ku­ju ne­`nost i stro­go­}a, kao i „ve­li­ka qu­
bav pre­ma bit­ka­ma“ ko­ju ne­gu­je od de­tiw­stva, dok u bol­ni­~a­ri­ma
pre­po­zna­je­mo efi­ka­snu pri­pad­nost si­ste­mu, je­di­nu pra­vu ve­zu sa
ra­tom. Mo­`e­mo re­}i da ovim ko­ma­dom Ara­bal na­sto­ji da iz­ra­zi
od­nos iz­me­|u gru­pe sa­~i­we­ne od ne­ko­li­ko po­je­di­na­ca i si­ste­ma
~i­je funk­ci­on
­ i­sa­we ne raz­u­me­ju, a zbog ko­jeg su se na­{li u spe­
ci­fi~­noj – rat­noj – si­tu­a­ci­ji. Tog „re­cep­ta“ }e se dr­`a­ti i u bu­
du­}im ko­ma­di­ma, a po­la ve­ka ka­sni­je }e iz­ja­vi­ti:
„Pa­ra m´ el te­a­tro si­gue si­en­do una ce­re­mo­nia: es un ban­
qu­e­te sa­cr´­le­go y sa­gra­do, eró­ti­co y m´sti­co, que abar­car´a
to­das las fa­ce­tas de la vi­da, in­cluyen­do la mu­er­te, en el que
el hu­mor y la po­e­s´a, la fa­sci­na­ción y el pá­ni­co ser­´ an uno“15
(Ar­ra­bal, 2000:23)
PIKNIK (NA FRONTU) NA
POZORI[NIM SCENAMA U SRBIJI
Naj­u­spe­{niji i naj­iz­vo­|e­ni­ji Ara­ba­lov ko­mad Pik­nik pra­
i­zved­bu na srp­skom je­zi­ku imao je 4. apri­la 1968. u Na­rod­nom po­
zo­ri­{tu u Pi­ro­tu. Re­`i­ju je pot­pi­sao Ma­ri­slav Ra­di­sa­vqe­vi},
sce­no­ga­fi­ju Bo­ris ^er­{kov, autor ko­sti­ma bi­la je Bi­qa­na Kr­
sti}, iz­bor mu­zi­ke na­~i­nio je Ra­di­sav Di­mi­tri­je­vi}, a ulo­ge su
tu­ma­~i­li Mla­den Ne­deq­ko­vi} (Za­po, voj­nik), Sto­jan­ka Gro­zda­
no­vi} (G|a Te­pan), Ra­di­sav Di­mi­tri­je­vi} (G. Te­pan) i Sto­jan­ka
Mi­ti} (Zepo16, ne­pri­ja­teq­ski voj­nik).
Osam me­se­ci ka­sni­je, 10. de­cem­bra 1968. ista autor­ska eki­
pa – uz na­po­me­nu da je Ra­di­sav Di­mi­tri­je­vi} sa­da pot­pi­san kao
autor ma­ski i iga­ra – pred­sta­vu je pre­mi­jer­no iz­ve­la u Na­rod­nom
po­zo­ri­{tu u Ni­{u. Za­pa je po­no­vo igrao Mla­den Ne­deq­ko­vi},
Ra­di­slav Di­mi­tri­je­vi} bio je Ze­po, Ev­ge­ni­ja Vug­de­li} tu­ma­~i­la
je ulo­gu go­spo­|e Te­pan, a Do­bro­sav Vu~­ko­vi} go­spo­di­na Te­pa­na.
Za­ni­mqi­vo je da u ovim iz­ved­ba­ma ne­ma voj­nih bol­ni­~a­ra, {to
nas na­vo­di na po­mi­sao da je ko­ri­{}e­na ne­ka od pr­vih ver­zi­ja
Ara­ba­lo­vog tek­sta. Pred­sta­ve su iz­ve­de­ne pod na­zi­vom Pik­nik
na fron­tu, pre­ma fran­cu­skoj ver­zi­ji ko­ma­da.
Ov­de va­qa na­po­me­nu­ti da je 1973. go­di­ne sni­mqen 40-mi­nut­
ni te­le­vi­zij­ski film Pik­nik na fron­tu u re­`i­ji Vla­di­mi­ra
36
15 – „Po­zo­ri{­te je za me­ne i daqe ce­re­mo­ni­ja, sve­to­grd­ni i sve­ti, ero­ti­~ni i mi­sti­~ni ban­ket
ko­ji ob­uh
­ va­ta sve aspek­te `i­vo­ta, ukqu­~u­ju­}i i smrt, u ko­jem hu­mor i po­e­zi­ja, op­~iwe­nost
i pa­ni­ka, po­sta­ju jed­no.“
16 – Po­da­tak je pre­u­zet iz kwi­ge Po­zo­ri{­ni `i­vot u Sr­bi­ji 1944–1986 dr Pe­tra Vol­ka.
Mom­~i­lo­vi­}a, u ko­joj je Ivi­ca Vi­do­vi} tu­ma­~io ulo­gu Za­pa, Ni­
ko­la Ko­le An­ge­lov­ski bio je Ze­po, Ra­de Mar­ko­vi} i Re­na­ta Ul­
man­ski bi­li su go­spo­din i go­spo­|a Te­pan, a kao bol­ni­~a­ri po­ja­
vi­li su se Vla­sta Ve­li­sa­vqe­vi} i Mi­wa Voj­vo­di}.
Na­red­no po­zo­ri­{no pre­mi­jer­no iz­vo­|e­we, ovo­ga pu­ta na ma­
|ar­skom je­zi­ku i pod na­zi­vom Tá­bo­ri pik­nik, za­be­le­`e­no je 23. ma­
ja 1982. u No­vo­sad­skom po­zo­ri­{tu. Tekst je na ma­|ar­ski pre­veo
La­zar Ba­jo­mi En­dre, re­di­teq pred­sta­ve bio je Ra­do­slav Do­ri},
sce­no­gra­fi­ju je osmi­slio Du­{an Ri­sti}, a ko­sti­me Bran­ka Pe­
tro­vi}. U pred­sta­vi su igra­li Lás­zlo Földi (Za­po), Árpád Fa­ragó
(Te­pan ur), Mátyás Pásthy (Ze­po), Ibi Rom­hányi (Te­pan­ne), Lás­zlo
Tör­te­li (El­so sza­ni­tec) i Nán­dor Szi­lágyi (Má­so­dik sza­nitécz).
Ma­ri­slav Ra­di­sa­vqe­vi} po­no­vio je re­`i­ju ovog Ara­ba­lo­vog
ko­ma­da 1992. go­di­ne u Grad­skom po­zo­ri­{tu u Sve­to­za­re­vu, a go­
di­nu da­na ka­sni­je Pik­nik na fron­tu iz­ve­den je u Na­rod­nom po­
zo­ri­{tu „To­{a Jo­va­no­vi}“ u Zre­wa­ni­nu. Re­`i­ju, sce­no­gra­fi­ju i
di­zajn ko­sti­ma pot­pi­sao je Ivi­ca Kle­menc, a ulo­ge su tu­ma­~i­li
Jo­van To­ra~­ki (Za­po), Mir­ko Pan­te­li} (Ze­po), Se­li­mir To­{i} (G.
Te­pan), Ne­da Ar­ne­ri} k. g. (G|a Te­pan), Mi­lo­je Iva­no­vi} i Dra­gan
\or­|e­vi} (bol­ni­~a­ri). Pre­mi­je­ra je bi­la 12. no­vem­bra 1993.
Iste se­zo­ne Pik­nik na fron­tu po­sta­vqen je na sce­nu Na­rod­
nog po­zo­ri­{ta u Le­skov­cu, u re­`i­ji Dra­ga­na Mi­}a­lo­vi­}a. U ovoj
po­stav­ci, ~i­ja je pre­mi­je­ra odr­`a­na 9. mar­ta 1994, ak­te­ri su bi­li
Pre­drag Ga­zi­ba­ra Smiq­ko­vi} (Za­po), \or­|e To­mi} (Ze­po), Mir­ja­na
Qu­bi} (G|a Te­pan) i Bo­go­qub Mi­ti}/ Dra­gan Mi­}a­lo­vi} (G. Te­pan)
An­dra{ Ur­ban re­`i­rao je za sa­da po­sled­wu ver­zi­ju Pik­ni­ka
na fron­tu u su­bo­ti~­kom po­zo­ri­{tu „Ko­sto­la­wi De­`e“ u se­zo­ni
2001/2002, na ma­|ar­skom je­zi­ku. Za­po je bio Zol­tan Mol­nar, Ze­po
Fe­renc Kat­ko, Go­spo­din Te­pan Ar­pad ^er­nik, ulo­ga Go­spo­|e Te­
pan po­ve­re­na je Fe­ren­cu Pe­te­ru, a u re­di­te­qe­voj adap­ta­ci­ji ume­
sto voj­nih bol­ni­~a­ra po­ja­vqu­ju se bol­ni­~ar­ke, Su­za­na Vu­ko­vi} i
Imel­da Ve­re{. Sce­no­gra­fi­ju je osi­mi­slio Ati­la Uri, a ko­sti­me
Alek­san­dra Pe­{i}.
Fer­nan­do Ara­bal po­stao je mno­go ra­ni­je po­znat i iz­vo­|en u Sr­
bi­ji ne­go u svo­joj do­mo­vi­ni. Tek na­kon Fran­ko­ve smr­ti, [pa­ni­ja je
po­~e­la da ot­kri­va sve {to je bi­lo za­bra­we­no: Va­qe In­kla­na (Val­leIn­clán), Gar­si­ja Lor­ku (Gar­c´a Lor­ca), Breh­ta (Brecht), Ol­bi­ja (Al­
bee), Pe­te­ra Vaj­sa (We­iss), Bu­e­ra Va­qe­ha (Val­le­jo), Al­fon­sa Sa­strea,
Fer­nan­da Ara­ba­la. Fran­cu­ska je ta­da ve} uve­li­ko bi­la Ara­ba­lo­
vo ko­na~­no od­re­di­{te, ze­mqa u ko­joj je mo­gao slo­bod­no da `i­vi i
stva­ra. Ipak, we­go­vo de­lo ni­ka­da ni­je iz­gu­bi­lo {pan­skog du­en­dea,
do­brog du­ha we­go­ve kre­at­ iv­no­sti. „Na­tu­ral y bes­ti­al, me­lancóli­co y
cor­po­ral, el te­at­ ro de Ar­ra­bal es auténti­ca­men­te espa­ñol (...)”17 (Ca­na­
17 – „Pri­rod­no i div­qe, set­no i te­le­sno, Ara­ba­lo­vo po­zo­ri{­te je auten­ti­~no {pan­sko.“
37
vag­gio, 1995:332), a sve­dok we­go­ve ori­gi­nal­no­sti je ve} po­la ve­ka i
ov­da­{wa po­zo­ri­{na pu­bli­ka, pred ko­jom su, osim Pik­ni­ka, iz­ve­
de­ni i ko­ma­di Fan­do i Lis, Na re­du je [pa­ni­ja, Gro­bqe auto­mo­bi­
la, Qu­bav­no pi­smo, ^e­kaj me na ne­bu qu­ba­vi mo­ja i Da­li-Pi­ka­so.
BIBLIOGRAFIJA
Ara­bal, Fer­nan­do. Pic-Nic, El Tri­cic­lo, El La­be­rin­to (edi­ción de
Ángel Be­ren­gu­er). Ma­drid: Cá­te­dra, 1977 (2000).
Be­ren­gu­er, Ángel. „In­tro­duc­ción“ en Pic-Nic, El Tri­cic­lo, El La­
be­rin­to (edi­ción de Ángel Be­ren­gu­er). Ma­drid: Cá­te­dra, 1977 (2000).
Ara­bal, Fer­nan­do. El ce­men­te­rio de autom­óvi­les / El Ar­qu­i­tec­to
y el Em­pe­ra­dor de Asi­ria (edi­ción de Di­a­na Taylor). Ma­drid: Cá­te­
dra (Le­tras Hi­spá­ni­cas), 2000.
An­to­lo­g´ a del te­a­tro espa­ñol (edi­ción Mer­ce­des Cho­zas). Ma­
drid: Espa­sa Cal­pe (Austral Te­at­ ro), 2007.
Sanz Vil­la­nu­e­va, San­tos. Hi­sto­ria de la li­te­ra­tu­ra espa­ño­la 6/2
(li­te­ra­tu­ra ac­tu­al). Bar­ce­lo­na: Ari­el, 1994.
Ca­na­vag­gio, Je­an. Hi­sto­ria de la li­te­ra­tu­ra espa­ño­la, to­mo VI, El
si­glo XX (Edi­ción espa­ño­la a car­go de Ro­sa Na­var­ro Du­rán). Bar­ce­
lo­na: Ari­el, 1995.
Fer­nan­do Ar­ra­bal – 50 años de exi­lio de­fi­ni­ti­vo in La Ra­to­ne­ra –
re­vi­sta astu­ri­an
­ a de te­a­tro No. 16. Gijón, 2006.
Ga­za­ri­an-Ga­u­ti­er, Ma­rie-Li­se. „Fer­nan­do Ar­ra­bal: ¿ge­nio o
san­to?“ in La Ra­to­ne­ra – re­vi­sta astu­ri­a­na de te­a­tro No. 16. Gijón,
2006. pp. 16–21.
De To­ro, Al­fon­so y Wil­fri­ed Flo­eck (eds.). Te­a­tro espa­ñol con­
tem­po­rá­neo – auto­res y ten­den­ci­as. Kas­sel: Edi­ti­on Re­ic­hen­ber­ger,
1995.
Be­ren­gu­er, An­gel. „El pri­mer te­a­tro de Fer­nan­do Ar­ra­bal“ in
Hi­sto­ria y cr´ ­ti­ca de la li­te­ra­tu­ra espa­ño­la (co­ord. por Fran­ci­sco Ri­
co) Vol 8, To­mo 1, (Épo­ca con­tem­po­rá­nea, 1939–1975 / co­ord. por
Do­min­go Yndu­rá­in), pp. 632–638.
Gar­c´a Ru­iz, Vic­tor y Gre­go­rio Tor­res Ne­bre­ra (di­rec­to­res). Hi­
sto­ria y an­to­lo­g´ a del te­a­tro espa­ñol de pos­gu­er­ra (1940–1975), Vol.
IV: 1956–1960. Ma­drid: Fun­da­men­tos, 2004.
Volk, Pe­tar. Po­zo­ri­{ni `i­vot u Sr­bi­ji 1944–1986. Be­o­
grad: In­sti­tut za po­zo­ri­{te, film, ra­dio i te­le­vi­zi­ju Fa­kul­te­
ta dram­skih umet­no­sti, 1990.
Go­di­{wak po­zo­ri­{ta Sr­bi­je 1981/1982, No­vi Sad: Ste­ri­ji­
no po­zor­je, 1983.
Go­di­{wak po­zo­ri­{ta Sr­bi­je 1992/1993 i 1993/1994, No­vi
Sad: Ste­ri­ji­no po­zor­je, 1995.
38
SAVREMENA IRANSKA POEZIJA
Prevela s persijskog i napisala bele{ke o piscima
Jelena Mandi}
[eida Mohammadi
MOJE RUKE PONOVO DRHTE – MONOLOG
Kada
nebo
navu~e svoj zastor preko svoda, i
kada dosadna ki{a pada, i
kada mojoj ru`i~astoj lutki
nedostaje sunce...
Pomisao na tebe me gu{i.
Kada
{oqa ~aja na stolu
poput vrane zuri u mene
moje grlo po~ne da ispu{ta krike
~asovnik crnog kquna
sve do jutra
~asovnik crnog kquna
sve do jutra
~asovnik...
Telefon poludi zbog ti{ine,
i ja se rastu`im zbog tebe.
Mirisi napuste ku}u.
Sre}a nestane.
Dok se prqav ve{
i daqe okre}e i okre}e...
Maj~ine srebrne ka{ike lagano se pomeraju i zveckaju
u kuhiwi. Neispeglane ko{uqe
preba~ene su preko kaktusa. Obuvam tvoje prqave ~arape i
ple{em
39
u tvojim crnim prugastim pantalonama. Ku}a se okre}e oko
ve{ ma{ine,
oko moje glave. Prqavo posu|e poigrava na kuhiwskom podu.
Vi~em na saksije cve}a i duvam sve}ice. Sre}an mi ro|endan!
Udaram po pisa}oj ma{ini i obliva me hladan znoj tvojih
ruku.
Mewam kanale da bih umirila svoje nate~ene o~i.
Mrzim ru`i~asti lak koji sam na{la na klaviru.
^asovnik crnog kquna
sve do jutra
^asovnik crnog kquna
sve do jutra
~asovnik...
Sada
`ute padine platana
i auto-put 118...
ne pribli`avaj mi se.
Jagode,
poput tvojih izliva qubavi,
teraju me na povra}awe,
Ovog meseca,
tog meseca,
po~ela sam da te mrzim.
Mrzim te.
[EIDA MOHAMMADI – jedna od najzna~ajnijih savremenih iranskih pesnikiwa, ro|ena je u Teheranu. Diplomirala je persijski jezik i kwi`evnost, objavila je tri zbirke poezije, a wena tre}a kwiga, Prikazi vo|ewa qubavi, objavqena je 2007. Wene pesme su prevedene
na mnoge jezike, ukqu~uju}i engleski, francuski, turski, kurdski i
{vedski.
Persis Karim
U SLAVU VELIKIH NOSEVA
Ja sam jedina od ~etiri sestre
koja nije oti{la pod no`.
Oduprla sam se prekliwawima moje tetke i sestara
da postanem „lep{a“, „vi{e nalik sebi.“
Odlu~ila sam da zadr`im svoju gospodstvenu surlu
i da ne smawujem wenu veli~inu.
40
Prija mi, pretpostavqam, poreklo mog oca,
svih onih qudi koji `ive u su{nim, toplim predelima
Mediterana, na visokim pustiwskim visoravnima,
i koji se rashla|uju pomo}u nazo-termo-regulacije.
Moj biv{i de~ko, Jevrejin, imao je obi~aj da ka`e: „kako gojimi
uop{te uspevaju da di{u kroz onakve naprave?“
Na dan mog ven~awa moj mu`, tako|e Jevrejin
i poprili~no obdaren u tom predelu lica,
na kraju svog bra~nog zaveta rekao je „nisam siguran u qubav,
ali zato sam siguran: ako budemo imali dete, on ili ona
}e imati ba{ veliki nos.“ Kada mu nosom golicam
lice, on se svaki put izmakne, {trecne se
na wegovu hladno}u. Suprotno ustaqenom verovawu, nos
nema samo estetsku vrednost – on meri i spoqa{wu
temperaturu.
I jo{ jedna stvar koju sam shvatila u vezi sa nosom –
~ulo mirisa je jedno neprocenqivo ~ulo, mo`da dar.
Zamislite samo na~ine na koje bi se ono moglo izo{triti:
jasmin, pita sa jabukama, {afran, limun, ru`a
mogli bi imati ja~i miris, u zavisnosti od polo`aja
i ugla tog mesnatog uzvi{ewa. Priznajem da nemam
nau~ne dokaze o tome, ali zaista se pitam
{ta se dogodi kada osoba promeni
stvari koje su jo{ od ro|ewa bile deo we.
Cela industrija proizi{la je iz nastojawa `ena u Iranu
da opona{aju plavokose filmske zvezde sa malim nosevima
zaboravqaju}i na sopstvenu o~aravaju}u lepotu
koja se razvijala hiqadama godina da bi je potom
nipoda{tavao
neko ko je nametnuo da su najlep{e `ene
one koje su obrijane, po~upanih obrva, utegnute,
ise~ene, izbodene i pod{i{ane. Za mene je nos kao veliko
umetni~ko delo
koje ~eka da bude otkriveno. Poput onih kraqeva i wihovih
ogromnih noseva
oslikanih na zidovima hramova, papirusu, pe}inama,
raznobojnim
majanskim piktogramima kao {to je Popol Vuh. Nos je bio
simbol
plemstva i vite{tva. Svaki kraq koji je imao mali nos
smatran je slaba{nim i nemo}nim.
Ovih dana dobijam mno{tvo mejlova u kojima se nudi uve}awe
penisa. Ali to je ne{to skriveno, vidqivo samo
41
u spava}oj sobi za vreme predigre. Nos je jasan pokazateq
ne~ije obdarenosti – mapa qudskog lica.
Prou~avam noseve qudi kako bih otkrila wihovo poreklo –
kada se zagledam, shvatim koliko se ono zapravo razlikuje.
PERSIS KARIM – ro|ena je u San Francisku. Wen otac je bio poreklom Iranac, a wena majka je bila Francuskiwa. Karim je odrasla
u Kaliforniji. Nakon diplomirawa, zainteresovala se za svoje
iransko nasle|e, po~ela je da u~i persijski jezik, a kasnije se prikqu~ila grupi iranskih aktivista (doseqenika) koji su otvoreno
kritikovali dru{tveno-politi~ka zbivawa u Iranu za vreme Islamske revolucije i Prvog zalivskog rata. Karim je urednica dva zbornika savremene iranske poezije i proze, Let Me Tell You Where I’ve
Been: New Writing by Women of the Iranian Diaspora (2006) i A World
Between: Poems, Short Stories and Essays by Iranian-Americans (1999).
Tako|e, osniva~ je Udru`ewa iransko-ameri~kih pisaca, predaje
engleski jezik i komparativnu kwi`evnost na Univerzitetu u San
Hoseu, Kalifornija.
Granaz Mousavi
MASKIRNE UNIFORME
Viku pra{wave dece
smewuju zvuci flauta.
Za decu u uskim ulicama pi{toq
~ine dva spojena prsta,
a umreti
zna~i za`muriti i vaqati se u blatu.
Sutra
}e improvizovani pi{toqi biti ostavqeni i zaboravqeni
na palubama brodova od papira,
i maskirne uniforme, nekada prevelike za decu
{irom sveta,
bi}e im taman.
GRANAZ MOUSAVI – ro|ena je u Teheranu. Objavila je ~etiri zbirke
pesama, trenutno je na doktorskim studijama filmske re`ije. Jedan
od wenih najpoznatijih filmova je Moj Teheran na prodaju (2009), u
kome istra`uje andergraund umetni~ku scenu Teherana. @ivi i radi
u Sidneju, u Australiji.
Reza Baraheni
[AH I HOSEINZADE
42
[ah je dao sva ovla{}ewa
Hoseinzadeu
jednom je pokupio nas {estoricu
vezanih o~iju
ubacili su nas u kamion sat pre
svitawa odveli su nas iz grada zatim
vratili u grad izgledalo je
kao da sawamo da putujemo iz jednog mesta u drugo zatim
su nas izbacili iz kamiona i vezali za {est gvozdenih
stubova
zatim smo ~uli dobro poznat glas i naredbu:
mirno!
priprema!
ni{ani!
pali!
sva {estorica smo se upi{ali u ga}e!
skinuli su nam povez
Hoseinzade i Azudi stajali su u }o{ku
i umirali od smeha!
mislim na Doktora Hoseinzadea i Doktora Azudija!
REZA BARAHENI je ro|en u Tabrizu. Predavao je engleski jezik
i kwi`evnost na Univerzitetu u Teheranu. Bio je deo pokreta za
za{titu qudskih prava i ravnopravnost `ena u Iranu, zbog ~ega
je dobio otkaz. Nakon toga, dr`ao je ~asove kreativnog pisawa i
kwi`evne teorije, najpre u ku}i svojih prijateqa, a potom u podrumu
svoje ku}e. Zbog svog azerskog porekla ~esto je bio zatvaran i mu~en za
vreme autoritarne vlade {aha Reze Pahlavija, ali i nakon Islamske
revolucije i uspostavqawa jo{ okrutnijeg teokratskog re`ima
ajatolaha Homeinija. Bio je primoran da napusti Iran (1996) i
preseli se u Ameriku, gde je sara|ivao sa Arturom Milerom, Alenom
Ginzbergom, Kurtom Vonegatom, Filipom Rotom i mnogim drugim
pesnicima i piscima. Objavio je preko pedeset kwiga poezije, proze i
kwi`evne kritike. Trenutno `ivi i radi u Kanadi.
[ams Langerudi
PESMA 25 / BELE[KE ZA DRVENOG SLAVUJA
Sloboda govora je ugu{ena
~ak ni da{ak vetra
ne mo`e
da sa mrtvih
i wihovih crnih trepavica
pobedonosno
oduva mrave i travu.
Sloboda govora je ugu{ena
mu~enici
ne progovaraju.
43
Sloboda govora je ugu{ena
stojite u redu za hleb
i nemate pravo
glasa.
PESMA 36 / BA[TOVAN PAKLA
Zakasnio si, Mojsije!
Vreme ~uda je pro{lo
Daj svoj {tap ^arliju ^aplinu
Pa da se malo nasmejemo
MOHAMMAD [AMS LANGERUDI je ro|en u Langerudu. Wegova porodica se prezivala Gilani da bi kasnije wegov otac promenio prezime u
[ams. Objavio je nekoliko zbirki poezije, dva romana i ~etvorotomnu
antologiju savremene persijske poezije, Analiti~ka istorija savremene persijske poezije (1998). Trenutno `ivi i radi u Teheranu.
Jelena Mandi}
44
Rolf En­ger
PO­SLAO ME JE TVOJ OTAC
Pre­ve­la s nor­ve­{kog Ma­ri­ja Popin ]o­ri}
Po­~e­lo je sen­kom iza kqu­~a­on
­ i­ce. Za­tim je pre­ra­slo u ose­}aj
da je ne­ko sve vre­me u mo­joj so­bi. Ka­sni­je sam po­~eo da ose­}am ne­
~i­ji dah za vra­tom dok sam se­deo za pi­sa­}im sto­lom. Po­ste­pe­no je
on jed­no­stav­no iz­ra­stao, ni iz ~e­ga, zgu­{wa­vao se kao oblak ga­sa,
po­sta­jao sve ja­sni­ji i ja­sni­ji u kon­tu­ra­ma, uka­zi­vao se...
Stal­no ga za­pit­ku­jem:
– Ko si ti? Za­{to ne pre­sta­ne{ da ova­ko ide{ za mnom, za­
{to se ne vra­ti{ ta­mo oda­kle si do­{ao?
Ali on ne od­go­va­ra ka­da ga to pi­tam.
Ni­kad mu ne ~u­jem ko­ra­ke na ste­pe­ni­ca­ma ka­da do­la­zi, ni­
ti ika­da ~u­jem da se vra­ta za wim za­tva­ra­ju kad od­la­zi. Ona su,
ipak, do­bro za­tvo­re­na i mo­`da za­kqu­~a­na kad usta­nem da pro­ve­
rim. Mo­`e li pro­la­zi­ti kroz zi­do­ve?
S po­~et­ka se dr­`ao u po­za­di­ni, sta­jao bi ta­ko u jed­nom uglu
so­be i po­sma­trao me, bez ijed­ne re­~i. Po­vre­me­no bi se ~uo we­gov
uz­dah, to je bi­lo sve. On­da je po­ste­pe­no po­sta­jao sve od­va­`ni­ji i
upor­ni­ji. Na­kon sa­mo ne­de­qu da­na is­tu­pio je iz svog ugla i po­~eo
da se me­{a u mo­je stva­ri.
– Skrom­nost je vr­li­na – re­kao je.
Nag­nuo bi mi se nad ra­me i sko­ro ~e­pr­kao po mom ma­sti­lu dok
pi­{em. Ka­da bih seo za pi­sa­}u ma­{i­nu, od­mah bi se i on tu na­{ao
i spu­stio prst na tip­ku za ko­rek­tu­ru.
Kad se vra­tim iz ku­po­vi­ne u gra­du, po pra­vi­lu sto­ji po­red
vra­ta i ~e­ka. Za­pra­vo, ne mo­gu se se­ti­ti ni­jed­nog iz­u­zet­ka od ovog
pra­vi­la.
Ku­pio bih mo­`da ma­lo hra­ne, ne­ko­li­ko kwi­ga i par LP-plo­
~a. Po­~i­we da pre­tu­ra po mo­jim ke­sa­ma i in­si­sti­ra na to­me da
pre­bro­jim no­vac ko­ji mi je pre­o­stao u nov­~a­ni­ku.
– Ti si bu­da­la ko­ja no­vac tro­{i na ne­po­treb­ne stva­ri – re­
kao bi.
Za­tim bi me du­go po­sma­trao, go­to­vo o~in­ski, i re­zig­ni­ra­no
vr­teo gla­vom.
45
Ne­ret­ko imam `e­qu da se pro­vo­zam u svom no­vom auto­mo­bi­lu.
To je ne­{to {to ra­dim zbog to­ga {to se za vo­la­nom do­bro ose­}am.
Vaq­da je to ose­}aj da ne­~im vla­dam... I ta­da mi je gla­va bi­stra i
mo­gu da raz­mi­slim o stva­ri­ma. To je iz­u­ze­tan auto!
Ali iz­gle­da da ni u ko­li­ma vi­{e ne­mam mi­ra. Vo­zim tek ne­
kih par sto­ti­na me­ta­ra, kad se on po­ja­vi na zad­wem se­di­{tu i
po~­ne da se ce­ri i la­ko me tap­{e po ra­me­nu. Pr­vo }u­ti, dok ja mo­
zgam ka­ko on uop­{te ula­zi u moj za­kqu­~a­ni auto­mo­bil bez kqu­
~e­va. Ali ne pro­|e mno­go pre ne­go {to po~­ne da se ba­vi mo­jom vo­
`wom.
– Ni­si vi­deo onog pe­{a­ka? Za dla­ku! – ka­`e, ili bo­qe re­~e­
no: ur­la mi u uvo.
– Opet si u{ao u po­gre­{nu tra­ku... Je­si li slep, ili {ta? Ov­
de je za­bra­we­no po­lu­kru­`no! E sad mo­ra{ da se sa­be­re{, vo­zi{
kao ne­ka ba­ba!
Ta­ko on na­sta­vqa. U bes­kraj. Po­sta­jem uz­ne­mi­ren i qut.
Zna da sam ma­lo ne­si­gu­ran ka­da tre­ba da pre­tek­nem ka­mi­o­ne
s pri­ko­li­ca­ma. Kad se na dru­mu za­gla­vim iza ne­ke ta­kve sto­no­ge,
na­va­li na me­ne kao ko­bac:
– Ne mo­`e{ ta­ko da osta­ne{ i gwa­vi{. Zar ne vi­di{ da iza
te­be ima mno­go onih ko­ji ho­}e da pre­ti­~u? Uspo­ra­va{ sa­o­bra­}aj,
to ti ra­di{!
We­go­va pre­su­da je ne­mi­lo­srd­na: ja sam bez­na­de­`an vo­za~.
Ose­}am da vi­{e ba{ ni­~im ne upra­vqam...
I ta­ko on gwa­vi i gwa­vi, sve dok pri­ti­sak ne po­sta­ne pre­ve­
lik, i ja ri­zi­ku­jem, go­to­vo za­tva­ram o~i i opro­ba­vam sre­}u. Za­
tim pri­ti­skam pe­da­lu ga­sa sna­`no i skre­}em ule­vo, dok sve vre­
me mi­slim ka­ko ovog pu­ta... ovog pu­ta ne­}e do­bro pro­}i. Se­kun­de
su du­ge i tre­pe­re. Vu­~em se kao pu` po­red bes­kraj­ne pri­ko­li­ce.
Mo­tor za­vi­ja. I ja se na je­dvi­te ja­de uba­cu­jem u od­go­va­ra­ju­}u tra­
ku tik is­pred auto­mo­bi­la ko­ji mi do­la­zi u su­sret. Uz­di­{em sa
olak­{a­wem, ali to ne zna­~i da mi ru­ke ma­lo ne drh­te, dok ih ner­
vo­zno pre­me­{tam na vo­la­nu. Ne­pri­jat­na si­tu­a­ci­ja. U od­no­su na
we­ga po­ni­`a­va­ju­}a. Opet je po­be­dio, na­veo me je upra­vo ta­mo gde
je hteo. Ka­da vi­di ka­ko me ob­uz­ i­ma `ar­ko ru­me­ni­lo sti­da, kao da
se do­bro za­ba­vqa.
– He, he – do­pi­re od we­ga.
Je­di­no ta­ko ume da se sme­je.
– Ba{ si vo­zio – uz­vi­ku­je – he, he.
46
On je na­past. Op­te­re­}e­we je ima­ti ga stal­no za pe­ta­ma.
Na­rav­no da mo­gu o{tro da raz­go­va­ram sa wim, a to sam i ra­
dio. ^ak vi­{e pu­ta. Mo­lio sam ga da ode, da iz mog `i­vo­ta ide
do­|a­vo­la. Ali kad ja to ka­`em, pra­vi se kao da ne ~u­je, po­gle­
da me snis­ho­dqi­vo sa iz­ra­zom li­ca ko­ji pi­ta „ne­{to si re­kao“.
Ne­ma svr­he. Hla­dan je kao led. Ne­po­ko­le­bqiv. To je ono {to me
is­cr­pqu­je, {to me obes­hra­bru­je i ~i­ni ma­lo­du­{nim; ta we­go­va
rav­no­du­{nost pre­ma sve­mu {to ja mi­slim, to we­go­vo po­maw­ka­we
spo­sob­no­sti u`i­vqa­va­wa, ta we­go­va tvr­do­kor­na tak­ti­ka ko­ja se
za­sni­va na to­me da me pot­pu­no ig­no­ri­{e.
– Ali, bar mi re­ci oda­kle si do­{ao – ka­`em ja.
Za­~u­do, od­go­va­ra mi na ovo pi­ta­we. Da li to ne­{to zna­~i, to
{to je iza­brao da od­go­vo­ri upra­vo na ovo pi­ta­we?
– Ova­mo me je po­slao tvoj otac – od­go­va­ra on.
– Moj otac... sta­ri me­sar? Ne shva­tam... Moj otac je odav­no
umro.
Ali on sa­da }u­ti i pqe­ska po jed­noj mu­vi ko­ja mu je na po­
dlak­ti­ci. Za­tim se uda­qa­va i na gra­mo­fo­nu pu­{ta plo­~u za ko­ju
zna da je ne vo­lim.
U po­sled­we vre­me je po­~eo da me uz­ne­mi­ra­va i to­kom no}­nog
od­mo­ra. De­{a­va se da se usred no­}i pro­bu­dim od hlad­no­}e i usta­
no­vim da mi je jor­gan smo­tan u klup­ko oko sto­pa­la. Mo­ra da on to
ra­di. Ve­ro­vat­no se u{u­wa u so­bu to­kom no­}i, pa­`qi­vo ski­ne pre­
kri­va~ sa me­ne, is­kqu­~i pa­nel­ni ra­di­ja­tor i osta­vi me da ta­ko
le­`im, dok ne po~­nem da se smr­za­vam i ne pro­bu­dim se.
U dru­gim pri­li­ka­ma, a to je jo{ go­re, ule­}e u mo­ju so­bu, usred
no­}i, pra­ve­}i u`a­snu bu­ku. Na­glo me po­dig­ne iz kre­ve­ta i kre­ne
da igra sa mnom po dnev­noj so­bi sve dok se sa­svim ne raz­bu­dim. A
on­da mi je ne­mo­gu­}e da po­no­vo za­spim.
Jed­ne no­}i me je is­cr­peo igrom, i ja ta­ko se­dim za­di­han u na­
slo­wa­~i, a on ka­`e:
– Ti vo­zo­vi o ko­ji­ma pi­{e{... Ti pi­{e{ o smr­ti, je­si li to
znao? Zar ni­si ~i­tao {ta ka­`e tu­ma­~e­we sno­va u psi­ho­a­na­li­
zi?... Da pu­to­va­wa vo­zom sim­bo­li­zu­ju smrt...
– Ali to uop­{te ni­je ono {to ja ho­}u. Ja ne mi­slim ta­ko.
Glas mi zvu­~i o~aj­ni~­ki. We­ga to ora­spo­lo­`u­je. On se sme­je.
– He, he... he, he.
Je­dan mlad par ko­ra­~a par­kom ru­ku pod­ru­ku.
Ona je pla­vo­ko­sa, hod joj je lak i gi­bak. On ni­je mno­go vi­{i
od we, ali le­|a su mu us­prav­na, a ko­ra­ci mir­ni. Wih dvo­je ko­ra­
~a­ju u rit­mu.
S vre­me­na na vre­me on na­gi­we gla­vu ka woj. Usta mu se u osme­
hu po­me­ra­ju, a ona mu kli­ma gla­vom i sme­je se. On je uhva­ti ~vr­{}e za ru­ku i od­vo­di me­|u sta­bla. Ko­ra­ci su im jo{ uvek u rit­mu.
Jed­na be­lo okre­~e­na klu­pa se vi­di, a iza we gu­sta le­ja cve­}a.
47
Mla­di par se sme­{ta na klu­pi, i wih dvo­je se zbi­ja­ju jed­no uz
dru­go. We­na gla­va je na we­go­vom ra­me­nu. U we­go­vim ru­ka­ma we­ne.
Je­ste, o se­bi go­vo­rim u tre­}em li­cu. Zbog ~e­ga to ra­dim? Mi­
slim da mo­ra bi­ti za­to {to `e­lim da to ma­lo od se­be od­gur­nem, da
ne­ka­ko po­sma­tram sa od­sto­ja­wa.
Jer ono {to se tog da­na de­si­lo u par­ku je­ste da je on do­{ao
kla­te­}i se u ho­du. Gwa­va­tor... Ma­da, de­si­lo, a za­pra­vo je to bi­lo
pla­ni­ra­no. Seo je na slo­bod­no me­sto po­red we na klu­pi. Za­tim se
nag­nuo ka woj, sna­`no je pri­vu­kao k se­bi i po­~eo da joj {a­pu­}e na
uvo. Ta­ko su se­de­li ne­ko vre­me. Ja sam se­deo i cup­kao u me­stu. Po­
vre­me­no bi po­di­za­li po­gled ka me­ni. Tu sam ja bio vi­{ak. [a­pu­
tao joj je na uvo i osme­hi­vao se ma­lo pre­zri­vo. Ona je slu­{a­la i
sme­{i­la se bla­go zbu­we­na, s vre­me­na na vre­me bi za­gri­zla do­wu
usnu. Ni­je se mo­glo la­ko zna­ti da li je to ra­di­la u ne­do­u­mi­ci, ili
je to bi­lo za­to {to je hte­la da pri­gu­{i smeh.
Ne znam {ta je on re­kao. Znam sa­mo da su mo­ja mi­lo­va­wa sa­da
u`ur­ba­na, kao da me wen do­dir pe­~e...
– Skrom­nost je vr­li­na – on obi~­no ka­`e.
Da usta­nem i uda­rim ga?
Da!
Ula­zim mu u vi­do­krug i po­di­`em pe­sni­cu ka­ko bih ga uda­rio.
Ali on sto­ji ta­mo, jed­na­ko mi­ran. Ne od­stu­pa ni ko­rak, u za­{ti­tu
ne po­di­`e ~ak ni prst. Ne po­la­zi mi za ru­kom da ga uda­rim. Sla­
bost mi ob­u­zi­ma te­lo. On ume da me po­go­di ta­mo gde sam slab.
– Tre­ba­lo je da uda­ri{ – ka­`e – to bi ti pri­ja­lo.
– Ko si ti?
Vi­~em.
On sa­da go­vo­ri. Sa­da, ka­da sam se umi­rio i za­tvo­rio u se­be.
On ob­ja­{wa­va.
– Zar ne vi­di{... zar ni­sam isti kao ti – ka­`e on – po na­~i­nu
na ko­ji go­vo­rim, po ho­du kao gu­ska, sa is­tak­nu­tom zad­wi­com, nos,
o~i... Mo­ra­li bi­smo bi­ti u ro­du, ne mi­sli{ li?
Ne od­go­va­ram, ba­cam se na kre­vet i ja­stu­kom pre­kri­vam gla­vu.
– Ali ni­sam ti brat, ni­sam ti ro­|ak, ni da­qi ro­|ak...
Gu­ram pr­ste u u{i. Ne mo­gu vi­{e da iz­dr­`im.
On je nad­mo­}an.
48
ROLF EN­GER (Rolf En­ger), ro­|en je 1960. u obal­skom gra­di­}u
Mos, i `i­vi u Ber­ge­nu. Pi­sac je i no­vi­nar. U vre­me ob­ja­vqi­va­wa de­
bi­tant­ske pri­~e Po­slao me je tvoj otac (1984) stu­di­rao je kwi­`ev­
nost na Uni­ver­zi­te­tu u Ber­ge­nu.
Za­jed­no sa jo{ jed­nim pi­scem 1988. go­di­ne ob­ja­vqu­je pre­pev
fran­cu­ske po­ez­ i­je. Pr­vu zbir­ku no­ve­la ob­ja­vqu­je 1989, a za­tim sle­
di vi­{e zbir­ki, kao i ro­ma­na. Do­bit­nik je Na­gra­de „Hil­mar Orud“
(1989), ko­ju do­de­qu­je Ne­de­qa li­te­ra­tu­re u Sarp­sbor­gu, a 2000. go­di­ne
je, za­jed­no sa jo{ jed­nim sce­na­ri­stom, no­mi­no­van za Na­gra­du „Aman­
da“ za kra­tak film „Pla­va Ja­va“.
Pri­~u Po­slao me je tvoj otac ob­ja­vi­la je iz­da­va~­ka ku­}a Asche­
ho­ug u okvi­ru zbir­ke de­bi­tant­skih li­te­rar­nih tek­sto­va, a Mo­sto­vi
je ob­ja­vqu­ju uz sa­gla­snost auto­ra.
Marija Popin ]ori}
49
Tu­ne [jern­li
SVI SU PO­KA­ZI­VA­LI NA ME­NE
Pre­ve­la s nor­ve­{kog Ma­ri­ja Popin ]o­ri}
Zvec­ka­we fla­{a o sta­klo. Ve­se­li, gla­sni qu­di zbi­je­ni na
dva­de­set pet kva­drat­nih me­ta­ra gar­so­we­re u Uli­ci Par­kve­jen.
Gust dim. Ne­ko je otvo­rio pro­zor, za tre­nu­tak je so­bom pro­stru­
ja­la hlad­na zi­ma Osla – pre ne­go {to je onaj ko­me je pro­ma­ja uda­
ri­la di­rekt­no u vrat, zah­te­vao da se pro­zor za­tvo­ri. Ose­tio sam
ka­ko mi znoj kli­zi niz le­|a dok sam se­deo na pre­sto­lu je­di­ne sto­
li­ce sa dr­ve­nim na­slo­nom, na par me­ta­ra iz­nad onih ko­ji su do­
bi­li me­sto na so­fi.
Osme­hi­vao sam se kao op­~i­wen. Po­ku­{a­vao sam da me­wam iz­
ra­ze li­ca: za­in­te­re­so­va­no se sme­{io, pri­ja­teq­ski, zna­la~­ki, bi­
vao iro­ni~­no na­sme­jan, sr­da~­no na­sme­jan, sve po po­tre­bi... I ta­ko
dva sa­ta. Usta su mi se uko­~i­la u ho­ri­zon­tal­nu, bol­nu li­ni­ju. Do­
|a­vo­la, gde je Hil­de? Zbog ~e­ga me je uop­{te mo­li­la da do­|em?
50
– Po­~i­we mi pre­hla­da – ku­kao sam joj pre­ko te­le­fo­na, ali je
ona re­kla da je to ~i­sta glu­post i da su u ovo vre­me svi pre­hla­
|e­ni, a da }e bi­ti pre­ma­lo mu­{ka­ra­ca ako se ja ne po­ja­vim, i da
tre­ba da do­|em u po­la osam. Ni­sam mo­gao da na­|em vi­{e oprav­da­
wa. Po­slu­{an kao pred kri­zmu, po­ja­vio sam se sa za­ka­{we­wem ne
du­`im od jed­nog sa­ta.
– Sti­gao si, Mar­ti­ne – re­kla je Hil­de i od­lu~­no me gur­nu­la u
krug ne­po­zna­tih li­ca. Na­sle­po sam kli­mao gla­vom u svim prav­ci­
ma. I – Svi po­zdra­vi­te Mar­ti­na – ko­man­do­va­la je ona pre ne­go {to
me je sme­sti­la u ne­sre}­nu sto­li­cu i ne­sta­la ka­ko bi se po­bri­nu­la
za pi­cu ili sa­la­tu ili {pa­ge­te, ili {ta god da je to bi­lo.
– On­da, ~i­me se ba­vi{ – upi­ta­la je le­pa, tam­no­ko­sa de­voj­ka
ko­ja je se­de­la na so­fi.
– Stu­di­ra{, ili...
Ta­kva pi­ta­wa su ne­{to naj­go­re {to znam. Mo­gao sam da ka­
`em, da, isto­ri­ju, a mo­gao sam da ka­`em nor­ve­{ki, i so­ci­o­lo­gi­ju
i ne­ma~­ki, ali za­{to bih joj pri­~ao da sam se vr­teo ta­mo-amo, od
jed­nog pred­me­ta do dru­gog, i da sam uzeo kre­dit u ~e­tvr­tom se­me­
stru bez ijed­nog za­vr­{e­nog is­pi­ta. I za­{to bih joj is­pri­~ao da
sam upra­vo iz­gu­bio ho­no­rar­ni po­sao no}­nog ~u­va­ra u jed­nom ho­
te­lu zbog to­ga {to sam po­pio ne­ko­li­ko pi­va i za­spao na re­cep­ci­
ji, a ne­ko je is­ko­ri­stio pri­li­ku da za­bo­de nos u ka­su.
– Isto­ri­ju – re­kao sam, i to je bi­lo to.
Po­sle to­ga sam usta otva­rao sa­mo da bih pio cr­no vi­no. Po­~eo
sam da ose­}am ka­ko mo­je }u­ta­we sve­tli kao neo­n­ska re­kla­ma sa
po­sto­qa na obla­ko­de­ru. Ali {ta je on­da tre­ba­lo da ka­`em?
S mo­je le­ve stra­ne bio je je­dan neo­bri­ja­ni fi­lo­zof ko­ji se
spre­mao da ube­re apla­uz za svo­ja pro­mi­{qa­wa o @i­vo­tu i Smr­ti
i @i­vo­tu po­sle Smr­ti i Ma­loj Va­si­on
­ i i Ve­li­koj Va­si­o­ni i – Bog,
na­dam se, zna – o ~e­mu sve. Do­du­{e, ja ba{ ni­sam ne­ki stru~­wak
za me­ta­fi­zi­ku, pa sam ga pu­stio da na­sta­vi. Frag­men­ti di­sku­si­je
bru­ja­li su mi u de­snom uhu. ^o­vek po­red me­ne je se­deo de­li­mi~­no
le­|i­ma okre­nut ka me­ni, pa sam mo­rao da se nag­nem da­le­ko, u stra­
{no ne­pri­ja­tan po­lo­`aj, ka­ko bih ra­za­brao o ~e­mu se pri­~a. Ar­gu­
men­ti su le­te­li kroz va­zduh kao ping­pong lop­ti­ce, bap, fi­ju, bop,
je­dan-je­dan, dva-je­dan, dva-dva. Br­zo sam po­no­vo uvu­kao gla­vu.
Kad bih sa­mo mo­gao da se se­tim ne­~eg {to bih re­kao. Ne­~eg
pa­met­nog. Ali ni­sam znao {ta bi to tre­ba­lo da bu­de.
U sva­kom slu­~a­ju, naj­bo­qe je bi­lo dr­`a­ti je­zik za zu­bi­ma.
Ni­kad se ne zna {ta mo­`e iza­}i iz usta ako ~o­vek ri­zi­ku­je da ih
otvo­ri. Ta­ko je to sa mnom, od­jed­nom mi se slo­va zbr­ka­ju i na­sta­nu
~ud­ne re­~i o ko­ji­ma ni­kad ni­sam raz­mi­{qao.
Kao pre ne­ki dan, ka­da sam sam sta­jao u re­du u kan­ti­ni, i ka­da
je na me­ne do­{ao red, a ja jo{ ni­sam od­lu­~io {ta da uzmem, dok su
se iza me­ne raz­dra­`e­no gur­ka­li, a ja o~aj­ni~­ki tra­`io ze­mi~­
ke sa na­ma­zom, a on­da sam go­spo­|u iza pul­ta upi­tao gla­sno i ja­
sno da li ima­ju MA­LO JE­BA­NE ZE­MI^­KE1, a ona je po­cr­ve­ne­la,
dok su se dru­gi sme­ja­li, a me­ni ni­{ta ni­je bi­lo ja­sno, a on­da sam
shva­tio i mo­men­tal­no po­~eo da se zno­jim, ta­ko da su mi se sta­kla
na­o­~a­ra za­ma­gli­la, pa sam mo­rao na­sle­po da se od­{u­wam iz re­
da, ni­{ta ne ku­piv­{i. Ma­lo je­ba­ne ze­mi~­ke. Go­spo­de Bo­`e. Ce­la
kan­ti­na je, na­rav­no, shva­ti­la da je pro­{lo vi­{e od se­dam me­se­ci
od po­sled­weg pu­ta... ni­je mo­gu­}e.
Da­kle, naj­bo­qe je bi­lo dr­`a­ti je­zik za zu­bi­ma. Po­red to­ga, sad
mi je su­sed di­sku­tant sa­svim okre­nuo le­|a. Gu­tao sam pri­li~­nu
ko­li­~i­nu cr­nog vi­na, pre­ba­ci­vao jed­nu no­gu pre­ko dru­ge, i obr­nu­
to. Iz­no­va sam pu­nio ~a­{u. Kad bih sa­mo mo­gao da kon­tro­li­{em
li­ce. Dis­kret­no sam po­ku­{a­vao da sku­pim usta, on­da zi­nuo, za­tim
pu­}io usne, gim­na­sti­ci­rao pro­kle­tim mi­{i­}i­ma li­ca, ali mi je
1 – Do iz­me­ne zna­~ewa je do{­lo usled per­mu­ta­ci­je u slo­go­vi­ma. (Prim. prev.)
51
za ru­kom po­{lo sa­mo ne­ko­li­ko tr­za­ja pre ne­go {to je ne­ki ma­li
|a­vo is­pod oba uha for­mi­rao uglo­ve usa­na u taj isti tu­pa­vi kez.
Dve de­voj­ke su od­jed­nom do­bi­le na­pa­de sme­ha. Cr­ni po­nor u
sto­ma­ku. Da li su se me­ni sme­ja­le? De­voj­ke su gr­ca­le od sme­ha ko­
ji je za­ra­zno pre­la­zio na dru­ge, ~e­mu su se sme­ja­li, vaq­da ne me­
ni? Ne­tre­mi­ce sam gle­dao na dru­gu stra­nu. Ako se me­ni sme­ju, ne
`e­lim to da znam. Pre­tva­raj se kao da se ni­{ta ne do­ga­|a, to je
bio mo­to mog oca i do­bar sa­vet ka­da su me za­dir­ki­va­li u de­~a~­
kim da­ni­ma. Ako te gur­ka­ju, pra­vi se da to ni­je ni­{ta, ako ti se
pri­ka­~i wih dva­de­se­to­ro i skan­di­ra tvo­je ime, ako te sa­te­ra­ju u
}o­{ak i PO­KA­ZU­JU na te­be, ako te ve­`u za stub, ako ti otvo­re
{lic i iz­va­de ti ga, i do­zo­vu de­voj­ke da do­|u i vi­de, pra­vi se kao
da se ni­{ta ne do­ga­|a. Gle­daj na dru­gu stra­nu i za­kop­~aj pan­ta­lo­
ne, de~­ko, on­da }e mi­sli­ti da si ti ne­ko.
Kraj­we sam se na­pre­zao ka­ko bih se pre­tva­rao da se ni­{ta
ne do­ga­|a, dok sam isto­vre­me­no po­ku­{a­vao da shva­tim {ta je ta­
ko za­bav­no. Bi­lo je ne­{to sa... zar ni­je... a, po­bo­gu, da, tu pri­~u
sam ra­ni­je ~uo. Vic ko­ji uop­{te ni­je imao ni­ka­kve ve­ze sa mnom.
Olak­{a­we je bi­lo ogrom­no. Usta su mi bi­la iz­vi­je­na kao u lu­da­ka,
po­gle­daj­te, i ja se sme­jem, ali osta­li su se ve} isme­ja­li i za­po­~e­li
no­ve raz­go­vo­re.
Ja sam i da­qe se­deo i bez smi­sla mo­tao po ru­ka­ma ku­ti­ju
{i­bi­ca. U me­ni je ne­{to lu­pa­lo i tre­ska­lo. Vi­di{. Ne­ma{ ~e­ga
da se pla­{i{. @i­veo, sta­ri pri­ja­te­qu, i opu­sti se, za ime bo­ga.
Zbog ~e­ga ne mo­gu jed­no­stav­no da se opu­stim? Za­pra­vo sam to pi­tao
jed­nog psi­ho­lo­ga. Ne uspe­vam da se opu­stim, go­spo­di­ne Spe­ci­ja­
li­sto, da li vi mi­sli­te da to mo­`e bi­ti ne­{to ozbiq­no? Ume­sto
da od­go­vo­ri on je po­~eo me­ni da po­sta­vqa pi­ta­wa. ON je ME­NI
po­sta­vqao pi­ta­wa, zar ni­je on stru~­wak, on je taj ko­ji tre­ba da
od­go­va­ra, a ne ja, do­|a­vo­la.
– ^e­ga se pla­{i{?
O~i ure­za­ne u li­ce. Da li je mo­gao da gle­da u ono du­bo­ko u me­
ni, da li imam sram­ne taj­ne o ko­ji­ma ni­{ta ne znam, da li su se
ti­me we­go­ve o~i na­sla­|i­va­le? Sve je to bi­lo kraj­we ne­pri­jat­no,
na so­fi od ve­{ta~­ke ko­`e zno­ji­la mi se zad­wi­ca.
– [ta mi­sli{ da je naj­go­re {to se mo­`e do­go­di­ti?
Naj­go­re? Naj­go­re je bi­lo to {to }e, kad usta­nem, vi­de­ti fle­ku
od zno­ja na mo­jim pan­ta­lo­na­ma. Ni­sam to mo­gao da ka­`em, pa sam
}u­tao do kra­ja ter­mi­na. Psi­ho­log je uz­dah­nuo i za­ka­zao no­vi ter­
min. Ni­sam se po­ja­vio.
52
Tri sa­ta. Gde je Hil­de? Zar ona ni­je do­ma­}i­ca, da li je uop­
{te bi­la ov­de ve­~e­ras? Ko­ja je svr­ha bi­la po­zva­ti me ova­mo? U
~e­mu je smi­sao mog bo­rav­ka ov­de?
Pa, mo­`e{ da ide{, po­mi­slio sam. Za­{to ne idem? Ka­da }u
po­}i?
Ali ta­kav po­stu­pak mo­ra se is­pla­ni­ra­ti. Bi­}u pri­nu­|en da
pro­na­|em oprav­da­we; bo­le­sna maj­ka ili su­tra­{we te­{ke, ali,
ah, ta­ko ne­iz­o­stav­ne oba­ve­ze, ili iz­mi­{qe­na de­voj­ka ko­ja ~e­zne,
a ja bih, na­rav­no, naj­ra­di­je ostao na `ur­ci, ali ta­ko je to kad su
tu dru­gi pre­ma ko­ji­ma mo­ra{ ima­ti ob­zi­ra, i do­vi­|e­wa, hva­la
za dru­`e­we. Pre­stra­vqen, shva­tio sam da }u mo­ra­ti da odr­`im
~i­tav go­vor ka­ko bih se iz­vu­kao. Pa on­da }e bi­ti lak­{e ako ne­
ka­ko odem u to­al
­ et, i po­sle ne­sta­nem ne­pri­me­}e­no, ali u sva­kom
slu­~a­ju mo­ram usta­ti, a mo­glo bi bi­ti upa­dqi­vo ta­ko na­glo se po­
di­}i po­sle tri uza­stop­na sa­ta.
Ostao sam da se­dim. Se­deo sam u svo­joj usa­mqe­ni~­koj za­tvo­re­
ni~­koj ku­li, na svom pi­je­de­sta­lu od dr­ve­ne sto­li­ce i zu­rio, sa­da tu­
ga­qi­vo se osme­hu­ju­}i, u qu­de oko se­be, ili bo­qe re­~e­no is­pod se­be.
Vr­te­lo mi se u gla­vi ali sam se gr­~e­vi­to dr­`ao ~a­{e sa cr­
nim vi­nom. \a­vol­ska `ur­ka. Idi­ot sam {to ne idem svo­jim pu­tem.
Si­pao sam u se­be jed­nu ~a­{u za dru­gom. Bar mo­gu da se na­pi­jem.
Di­sku­tant sa mo­je de­sne stra­ne i fi­lo­zof sa le­ve ot­po­~e­li
su raz­go­vor is­pod mo­je bra­de. U~­ti­vo sam se pri­bio uz na­slon sto­
li­ce i po­sma­trao jed­no fi­lo­zo­fo­vo uvo. Za­~u­|en, vi­deo sam da
je neo­bi~­no ve­li­ko, da li ga je ko­ri­stio za hva­ta­we sig­na­la iz
Ono­stra­nog, da li je mo­`da u ovom tre­nut­ku pri­mao taj­ne po­ru­ke?
Zu­rio sam fa­sci­ni­ran. Fi­lo­zof mi je pro­suo {pa­ge­te sa so­som
od pa­ra­daj­za na ko­le­no. \a­vo ne­ka no­si sve pra­sce fi­lo­zo­fe sa
ve­li­kim u{i­ma, od­jed­nom sam do­bio lu­da~­ki po­riv da mu u{ne
ka­na­le za­pu­{im {pa­ge­ti­ma, mo­gao bih mu ih od­se­}i i ser­vi­ra­ti
le­po ukra­{e­ne na po­slu­`av­ni­ku, to bih mo­gao. Pu­we­no Bo­lo­wez
Uvo Fi­lo­zo­fa. To bi ga mo­ra­lo za­us­ ta­vi­ti jed­nom za­u­vek. Fi­lo­
zof se pre­me­stio do le­pe bri­ne­te na so­fi. Zar se uka­za­lo slo­bod­
no me­sto po­red we, za­{to ja to ni­sam vi­deo? Tre­ba­lo je da ja ta­mo
se­dim. On­da bih mo­gao da uzmem de­voj­ku pod­ru­ku, sa svi­ma se le­po
po­zdra­vim i odem ku­}i i je­bem ce­lu no}. Da sam imao vo­qu. Ali
ni­sam je, da­kle, imao.
Zu­rio sam u ~a­{u. Pra­zna. Gde je ne­sta­lo vi­no, da li je i we­ga
uzeo fi­lo­zof? Pa ni­sam po­pio obe fla­{e. Mo­ra da je ne­ko sa­
krio fla­{u. Kad bi sa­mo so­ba mo­gla da bu­de mir­na, pa da mo­gu da
po­tra­`im is­pod sto­la. Po­gle­dao sam do­le, i pod mi je mu­we­vi­tom
br­zi­nom kre­nuo u su­sret.
U sle­de­}em tre­nut­ku le­`im sa sto­li­com na se­bi. Da li je
sto­li­ca se­la na ME­NE, ho­}e li na­pla­ti­ti za sve de­be­le i te­{ke,
{pi­ca­ste i okru­gle, {i­ro­ke i uske zad­wi­ce ko­je su je mu­~i­le go­
di­na­ma, da li }u JA to pla­ti­ti? Ko­tr­qa­mo se, ja do­le, sto­li­ca go­
re, sto­li­ca do­le, ja go­re. Sva­ki put kad po­ve­ru­jem da sam se oslo­
53
bo­dio, za­ka­~i mi se jed­na no­ga sto­li­ce za ru­kav od jak­ne ili za
no­ga­vi­cu, ili krag­nu. Gu­bim na­o­~a­re. Sto­li­ca {kri­pi. Ba­tr­gam
se. Jed­na no­ga sto­li­ce se ola­ba­vqu­je. Sto­li­ca po­pu­{ta. Tri­jumf;
ha, do­li­jao sam ti, |a­vol­ska sto­li­ce.
Ti­{i­na mi pa­ra u{i. Da li me svi gle­da­ju, da li vre­me sto­ji,
a Ko­smos pre­sta­je da di­{e? Da li je Ono Naj­go­re sa­da?
Pa­dao sam, tra­`io sam ne­{to za {ta bih se pri­dr­`ao, pro­
na­{ao sam ~ar­{av i u kri­lo mi je pa­la pe­pe­qa­ra. Pre­pla­vio me
je gro­mo­gla­san ta­las sme­ha. Ot­plu­tao sam u jed­nom me­hu­ru, do­le
do vr­to­gla­vog cr­nog po­no­ra.
Hil­din glas: „Alo, Mar­ti­ne, {ta to RA­DI[?“, vi­ka­la je
Hil­de. Oda­kle se ona od­jed­nom po­ja­vi­la?
– Ne bri­ni, bi­la je sta­ra ta sto­li­ca – do­vik­nu­la je, sku­pi­la
opu­{ke i pro­na­{la mo­je na­o­~a­re. ]u­{nu­la ih je na me­sto.
– On sko­ro da ne vi­di ni­{ta bez na­o~
­ a­ra – do­ba­ci­la je i ne­
sta­la. On. Taj. To. To ta­mo.
Bio sam pa­tu­qak. Se­deo sam na po­du. ^e­kao sam da po­no­vo po­
sta­nem ne­vi­dqiv. Ako bu­dem se­deo sa­svim mir­no, mi­slio sam, ako
bu­dem sa­svim mir­no se­deo, usko­ro }e pro­}i. Za­bo­ra­vi­}e me ako
se­dim sa­svim mir­no.
Iza ~e­la po­~e­lo je da mi od­zva­wa zvo­no, pri­dru­`i­lo mu se
vi­{e zvo­na; ding-dong bu­da­lo, deng-dang ti­kva­ne, pe­va­la su i rit­
mi~­no uda­ra­la u unu­tra­{wo­sti mo­je gla­ve. Ako se zvuk pro­bi­je
kroz mo­je u{i, svi }e mo­}i da ga ~u­ju. Pre­stra­vqe­no sam po­gle­dao
oko se­be. Ni­{ta ni­je na to uka­zi­va­lo. Jo{ uvek. S naj­ve­}om usred­
sre­|e­no­{}u sam se pri­di­gao, le­|a pra­vih kao le­wir, gla­ve ukru-­
}e­ne na ra­me­ni­ma. Je­dan ne­kon­tro­li­san po­kret, i pro­u­zro­ko­va­}u
iz­daj­ni~­ko od­zva­wa­we. Po­la­ko, kao ka­to­li~­ki sve­{te­nik, i{u­
wao sam se iz so­be. Ni­ko me ni­je do­zi­vao da se vra­tim.
54
Na­po­qu je bi­lo hlad­no i bqu­zga­vo. Sta­jao sam i du­bo­ko udi­
sao, zvo­na su utih­nu­la. Po­~eo sam da ho­dam. Is­pa­lo je jed­no sta­
klo iz na­o­~a­ra, sta­vio sam ga u xep od ka­pu­ta. Da bih ja­sno vi­deo,
mo­rao sam da za­`mu­rim na jed­no oko. Ubr­zo sam od­u­stao. Po­sma­
trao sam svet po­lo­vi­nom na­o~
­ a­ra. Sve je po­sta­lo is­kri­vqe­no i
ne­ja­sno. Bez kon­tu­ra. Ko­na~­no sam ose­}ao da sam se ob­reo u od­go­
va­ra­ju­}em kra­jo­li­ku, mo­`da bi tre­ba­lo da na­sta­vim da `i­vim sa
jed­nim sta­klom na­o­~a­ra.
Jed­no dr­vo mi se pri­bli­`i­lo, za­u­sta­vio sam se i du­go mo­krio
na we­ga.
Ko­ra­ci u la­pa­vi­ci, jed­na pri­li­ka s ru­ka­ma u ve­li­kim ru­
ka­vi­ca­ma sa po jed­nim pr­stom pro­{la je po­red me­ne. Po­no­vo sam
za­~ki­qio na oko bez sta­kla. De­voj­ka sa sme­|om ko­som. Ona le­pa.
– Zdra­vo – re­kao sam trg­nuv­{i se. Uz­vra­ti­la mi je za­~u­|e­nim
po­gle­dom.
– Ja sam onaj ko­ji je pao. Sa sto­li­ce – ob­ja­snio sam.
– Aha – klim­nu­la je gla­vom. Na­sta­vi­li smo da ho­da­mo Dvor­
skim par­kom. Ne­{to si­lo­vi­to je ra­slo u me­ni.
– Pi­tam se – re­kao sam – zbog ~e­ga se ni­ste od­mah sme­ja­li. Kad
sam pao. Sa sto­li­ce.
– [ta? – upi­ta­la je ona.
– Za­{to se ni­ste sme­ja­li, ni­ste se sme­ja­li dok ni­sam sru­{io
pe­pe­qa­ru, a mo­gli ste pre to­ga da se sme­je­te – usta su mi ju­ri­la,
ni­su se mo­gla za­u­sta­vi­ti.
– Pa se pi­tam – na­sta­vi­la su ona – da li je bi­lo kao u cr­ta­nom
fil­mu. Kad Pa­ju Pat­ka u gla­vu po­go­di hr­pa ve­li­kih sne­`nih
gru­dvi, bang, bang, bang (de­mon­stri­rao sam), a on­da ga sa­svim na
kra­ju po­go­di naj­ma­wa gru­dva od svih, pling, i upra­vo ta­da po­sta­
ne naj­za­bav­ni­je. I ta­ko se pi­tam da li je bi­lo isto sa mnom.
– [ta to? – upi­ta ona.
– Kao sa Pa­jom Pat­kom – po­no­vio sam, ne­tre­mi­ce je po­sma­tra­
ju­}i jed­nim okom.
– Ne raz­u­mem na {ta mi­sli{ – re­kla je ona ner­vo­zno i na­sta­
vi­la da ho­da. Ja sam se spo­ti­cao za wom.
– Le­pa je bi­la `ur­ka – re­kao sam. – [te­ta je oti­}i ve} sa­da,
ali usko­ro imam is­pit. Imam is­pit su­tra.
– Ka­ko da ne – re­kla je ona.
Sa­svim sam eks­plo­di­rao. [ta ona mi­sli, do­{la je ov­de da mi
ka­`e „ka­ko da ne“. Pa ni­ko ne­ma is­pit su­bo­tom u ja­nu­a­ru. Osim
to­ga, ona ne­ma ni­ka­kvo pra­vo da zah­te­va ra­zum­na ob­ja­{we­wa, zar
je uop­{te po­treb­no da­va­ti bi­lo ka­kvo ob­ja­{we­we za jed­nu o~i­
gled­nu ~i­we­ni­cu, oti­{ao sam kad sam oti­{ao, zar ne, to vaq­da
ni­je zlo­~in, bi­lo je ve} do­voq­no ka­sno, i za­{to je ona oti­{la ako
je bi­lo ta­ko ra­no.
De­voj­ka je gri­zla ru­ka­vi­cu. Iz­gle­da­la je upla­{e­no.
– O’la­di – re­kla je i ubr­za­la hod.
Od­jed­nom sam se ose­tio sa­svim iz­ne­mo­glim. Ko­ra­~a­li smo
}u­te­}i. ^uo se sa­mo bat na­{ih br­zih ko­ra­ka, ~e­ti­ri sto­pa­la u
ujed­na­~e­nom rit­mu. Pre­stao sam da raz­mi­{qam. Do­bro je. Od­ma­
rao sam gla­vu u ti­{i­ni.
Pro­la­zi­lo mi je kroz gla­vu: Sad sam raz­go­li­}en. Sad sam
bli­zu.
Mo­gla bi da me do­dir­ne, ako `e­li.
– Slu­{aj – re­kao sam i okre­nuo se pre­ma woj.
– Do­|a­vo­la, {ta ti umi­{qa{ – vik­nu­la je ona i na­glo od­sko­
~i­la. Bi­li smo na kra­ju Uli­ce Kar­la Jo­ha­na, ona je otr­~a­la pre­
ma @e­le­zni~­kom tr­gu i pod­zem­noj `e­le­zni­ci.
55
Ostao sam da sto­jim i gle­dam za wom.
Da li sam du­go ta­ko sta­jao? Je­dan pri­li~­no kru­pan tip me je
zgra­bio za ru­kav i za­tra­`io mi ci­ga­ru. Re­kao sam mu da ide do­|a­
vo­la, dao mu pre­os­ ta­le ci­ga­re­te i jo{ jed­nom ga po­slao do­|a­vo­la.
TU­NE [JERN­LI (To­ne Kjærn­li), ro­|e­na je 1954. u Oslu, i `i­vi
u op­{ti­ni Ne­so­den, ne­da­le­ko od Osla, gde ra­di u osnov­noj {ko­li. Po
obra­zo­va­wu je na­stav­nik dra­me i te­a­tra, i vi­{e go­di­na je ra­di­la sa
ama­ter­skim po­zo­ri­{ti­ma. U vre­me ob­ja­vqi­va­wa de­bi­tant­ske pri­~e
Svi su po­ka­zi­va­li na me­ne (1984) bi­la je stu­dent na In­sti­tu­tu za dra­
mu, film i po­zo­ri­{te u Trond­hej­mu.
Kao pi­sac za de­cu i omla­di­nu de­bi­tu­je ro­ma­nom Kysse, sa He­i­
di 1991. go­di­ne i do da­nas je ob­ja­vi­la vi­{e pri­~a i ro­ma­na. Go­di­ne
2007. no­mi­no­va­na je za na­gra­du nor­ve­{kog Mi­ni­star­stva za kul­tu­ru,
a 2009. za na­gra­du ko­ju omla­di­na do­de­qu­je za naj­bo­qu kwi­gu za mla­de.
Pri­~u Svi su po­ka­zi­va­li na me­ne ob­ja­vi­la je iz­da­va~­ka ku­}a
Asche­ho­ug u okvi­ru zbir­ke de­bi­tant­skih li­te­rar­nih tek­sto­va, a Mo­
sto­vi je ob­ja­vqu­ju uz sa­gla­snost auto­ra.
Ma­ri­ja Po­pin ]o­ri}
56
Ga­ston Le­ru
ZLAT­NA SE­KI­RA
Pre­ve­la s fran­cu­skog Je­le­na Vi­te­zo­vi}
Ima to­me ve} do­sta go­di­na, bio sam u ma­lom od­ma­ra­li­{tu Ger­
zau, na oba­la­ma Lu­cern­skog je­ze­ra, sve­ga ne­ko­li­ko ki­lo­me­ta­ra uda­
qe­nom od Lu­cer­na. U na­me­ri da za­vr­{im ne­ki po­sao, bio sam od­
lu­~io da je­sen pro­ve­dem ta­mo, u spo­ko­ju tog {ar­mant­nog se­la ~i­ji
se sta­ri za­{i­qe­ni kro­vo­vi ogle­da­ju u ro­man­ti~­nim ta­la­si­ma po
ko­ji­ma je kli­zi­la bar­ka Vi­qe­ma Te­la. U to vre­me, po­sle se­zo­ne, tu­
ri­sti su ve} bi­li oti­{li, i svi oni u`a­sni Ta­ta­re­ni, ko­ji su do­
{li iz Ne­ma~­ke sa svo­jim {ta­po­vi­ma za pla­ni­na­re­we, oboj­ci­ma i
okru­glim {e­{i­ri­ma, oba­ve­zno ukra­{e­nim ma­lim pe­rom, vra­ti­li
su se svo­jim kri­gla­ma pi­va, ki­se­lom ku­pu­su i „krup­nim bri­ga­ma“,
osta­vqa­ju­}i nam na­po­kon slo­bod­nu ze­mqu iz­me­|u pla­ni­na Pi­la­
tu­sa, Mi­te­na i Ri­gi­ja.
Za tr­pe­za­rij­skim sto­lom bi se na­{lo naj­vi­{e pe­to­ro-{e­sto­ro
go­sti­ju, ko­ji su se le­po sla­ga­li, a ka­da bi pa­lo ve­~e, pre­pri­~a­va­li
bi gde su se {e­ta­li tog da­na ili bi po­ma­lo svi­ra­li. Jed­na sta­ra da­
ma, uvek umo­ta­na u cr­ni veo, ko­ja se, u ma­lom ho­te­lu {to je bru­jao
pre­pun go­sti­ju, ni­ka­da ni­ko­me ni re~­ju ni­je obra­ti­la, i ko­ja nam
je uvek de­lo­va­la kao oli­~e­we tu­ge, po­ka­za­la se kao pr­vo­kla­sna pi­
ja­nist­ki­wa, i ni­je se da­la mo­li­ti, svi­ra­la nam je [o­pe­na, a iz­nad
sve­ga jed­nu [u­ma­no­vu uspa­van­ku, u ko­ju je uno­si­la ta­ko bo­`an­stve­
nu emo­ci­ju da nam je na­go­ni­la su­ze na o~i. Svi smo joj bi­li to­li­ko
za­hval­ni na tim le­pim sa­ti­ma ko­je nam je pru­`i­la da smo se, ka­da
je do­{lo vre­me po­la­ska, pred sa­mu zi­mu, udru­`i­li ka­ko bi­smo joj
ku­pi­li ne­{to za uspo­me­nu na vre­me pro­ve­de­no u Ger­za­uu.
Jed­nog od nas, ko­ji je po da­nu od­la­zio u Lu­cern, od­re­di­li smo
da ku­pi po­klon. On se uve­~e vra­tio sa zlat­nim bro­{em u vi­du ma­le
se­ki­re.
Me­|u­tim, ni te ve­~e­ri, ni­ti one sle­de­}e, ni­smo vi­de­li sta­ru
da­mu. Osta­li go­sti su oti­{li, pa su osta­vi­li zlat­nu se­ki­ri­cu kod
me­ne.
Pr­tqag sta­re da­me je i da­qe bio u ho­te­lu i ja sam sva­kog tre­
nut­ka o~e­ki­vao da vi­dim ka­ko se vra­ti­la, a umi­rio me je i vla­
57
58
snik ho­te­la, ko­ji mi je re­kao da je put­ni­ca ima­la obi­~aj da po­vre­
me­no ta­ko ne­sta­ne te da ne­ma ni­ka­kvog raz­lo­ga za bri­gu.
I za­is­ ta, dan uo~i mog od­la­ska, dok sam obi­la­zio je­ze­ro po po­
sled­wi put i za­stao na ne­ko­li­ko ko­ra­ka od ka­pe­li­ce Vi­qe­ma Te­la,
vi­deo sam ka­ko se na pra­gu sve­ti­li­{ta po­ja­vqu­je sta­ra da­ma.
Ni­ka­da kao ta­da ni­sam bio to­li­ko po­go­|en ne­iz­mer­nom tu­gom
na we­nom li­cu, iz­bra­zda­nom krup­nim su­za­ma, i ni­ka­da ra­ni­je ni­
sam ta­ko ja­sno pri­me­}i­vao jo{ uvek vi­dqi­ve tra­go­ve we­ne ne­ka­
da­{we le­po­te. Ugle­da­la me je, spu­sti­la veo, i kre­nu­la ka oba­li.
Me­|u­tim, ni­sam okle­vao da joj se pri­dru­`im i, po­zdra­viv­{i je,
pre­neo sam joj `a­qe­we osta­lih put­ni­ka. Na­po­kon, ka­ko sam po­neo
wen po­klon sa so­bom, dao sam joj ku­ti­ji­cu sa zlat­nom se­ki­rom.
Otvo­ri­la ju je sa ne­`nim i od­sut­nim osme­hom, ali kad je opa­
zi­la pred­met u woj, neo­b­u­zda­no je za­drh­ta­la, ustuk­nu­la po­da­qe
od me­ne, kao da sam je ne­~im upla­{io, i, na mo­je za­pre­pa­{}e­we,
ba­ci­la se­ki­ru u je­ze­ro!
Jo{ sam bio zgra­nut tim ne­shva­tqi­vim po­stup­kom ka­da me je,
je­ca­ju­}i, za­mo­li­la za opro­{taj. Ta­mo, u toj osa­mi, bi­la je jed­na
klu­pa. Se­li smo na wu. I, na­kon {to se ma­lo po­`a­li­la na kle­
tu sud­bi­nu, {to ni­sam raz­u­meo, evo ka­kvu mi je neo­bi~­nu pri­~u
is­pri­~a­la, mra~­nu pri­~u ko­ju mi je po­ve­ri­la i ko­ju ni­ka­da ne­}u
za­bo­ra­vi­ti! Jer uisti­nu ne znam da je iko imao u`a­sni­ju sud­bi­nu
od sta­re da­me sa cr­nim ve­lom, ko­ja nam je ta­ko ose­}aj­no svi­ra­la
[u­ma­no­vu uspa­van­ku.
– Sve }u vam is­pri­~a­ti – re­kla mi je – jer }u na­pu­sti­ti za­u­vek
ovu ze­mqu, ko­ju sam `e­le­la jo{ jed­nom da vi­dim po po­sled­wi put.
I on­da }e­te shva­ti­ti za­{to sam ba­ci­la u je­ze­ro onu zlat­nu se­ki­
ri­cu. Ro­|e­na sam u @e­ne­vi, go­spo­di­ne, u ugled­noj po­ro­di­ci. Bi­li
smo bo­ga­ti, ali ne­smo­tre­ni po­te­zi na ber­zi uni­{ti­li su mog oca,
i on je umro zbog to­ga. Sa osam­na­est go­di­na bi­la sam ve­o­ma le­pa,
ali bez mi­ra­za. Mo­ja maj­ka je o~a­ja­va­la, za­bri­nu­ta da ni­ka­da ne-­
}u us­pe­ti da se udam. Me­|u­tim, `e­le­la je da se po­bri­ne za me­ne
pre ne­go {to se pri­dru­`i mom ocu.
Ima­la sam dva­de­set ~e­ti­ri go­di­ne ka­da se po­ja­vi­la pri­li­
ka, ko­ju su svi sma­tra­li neo­~e­ki­va­nom. Je­dan mla­di} iz obla­sti
Braj­zgau, ko­ji je sva­ko le­to pro­vo­dio u [vaj­car­skoj, i ko­ga smo
upo­zna­le u jed­nom ka­zi­nu u Evi­ja­nu, za­qu­bio se u me­ne i ja u we­
ga. Her­bert Gut­man je bio je­dan ve­lik, ne­`an de­~ak, jed­no­sta­van
i do­bar. De­lo­va­lo je da ima i do­bro sr­ce i ve­dar duh. @i­veo je
uglav­nom la­god­no, ma­da ni­je bio bo­gat. We­gov otac se ba­vio tr­
go­vi­nom i da­vao mu je ma­lu apa­na­`u ka­ko bi pro­pu­to­vao svet pre
ne­go {to ga na­sle­di. Tre­ba­lo je da ode­mo svi za­jed­no da po­se­ti­mo
sta­rog Gut­ma­na na we­go­vom ima­wu u Tot­na­uu, u sr­cu [var­cval­da,
ka­da je lo­{e zdra­vqe mo­je maj­ke znat­no ubr­za­lo do­ga­|a­je.
Ne­ma­ju­}i vi­{e sna­ge da pu­tu­je, maj­ka se `ur­no vra­ti­la u @e­ e­vu, gde se kod vla­sti iz Tot­na­ua ras­pi­ta­la o mla­dom Her­ber­tu i
n
we­go­voj po­ro­di­ci, i sa­zna­la sve naj­lep­{e o wi­ma. We­gov otac je ot­
po­~eo kao skrom­ni dr­vo­se­~a, po­tom je na­pu­stio ze­mqu i vra­tio se
na­kon {to je ste­kao ma­lo bo­gat­stvo ba­ve­}i se „drv­nim po­slo­vi­ma“.
To je, u sva­kom slu­~a­ju, bi­lo sve {to se o we­mu zna­lo u Tot­na­uu.
Vi­{e od to­ga ni­je bi­lo po­treb­no mo­joj maj­ci, te je po­`u­ri­la
sa svim for­mal­no­sti­ma ko­je su pret­ho­di­le mo­joj uda­ji, osam da­na
pre svo­je smr­ti. Umr­la je u mi­ru i, ka­ko je go­vo­ri­la, „spo­koj­na u
po­gle­du mo­je sud­bi­ne“.
Mu` me je oba­suo bri­gom i we­go­va po­sto­ja­na do­bro­ta mi je po­
mo­gla da pre­va­zi­|em bol od ta­ko su­ro­vog is­ku­{e­wa. Pre ne­go {to
smo se za­pu­ti­li do we­go­vog oca, pro­ve­li smo ne­de­qu da­na ov­de, u
Ger­za­uu. Po­tom smo, na mo­je ve­li­ko iz­ne­na­|e­we, kre­nu­li na du­go
pu­to­va­we, a da we­go­vog oca uop­{te ni­smo vi­de­li. Mo­ja tu­ga bi se
po­la­ko raz­ve­ja­la da ni­sam, ma­lo-po­ma­lo, ka­ko su da­ni pro­ti­ca­
li, pri­me­ti­la, go­to­vo sa stra­hom, da moj mu` po­sta­je sve mra~­ni­
ji i mra~­ni­ji.
To me je za­pa­wi­lo vi­{e ne­go {to se opi­sa­ti mo­`e za­to {to mi
je Her­bert u Evi­ja­nu de­lo­vao kao ~o­vek ve­o­ma pri­jat­ne i otvo­re­ne
na­ra­vi. Zar da ot­kri­jem da je sva ta­da­{wa ve­se­lost bi­la la­`na
i da je skri­va­la du­bo­ku tu­gu? Avaj! uz­di­sa­ji ko­je ni­je ob­u­zda­vao
ka­da je ve­ro­vao da je sam i we­gov po­vre­me­no ne­mi­ran, is­pre­ki­dan
san ni­su mi osta­vqa­li na­de, te sam od­lu­~i­la da ga pro­pi­tam o to­
me. Na pr­ve re­~i ko­je sam se usu­di­la da mu upu­tim na tu te­mu od­
go­vo­rio mi je pra­snuv­{i u smeh, na­zvav­{i me ble­sa­vom gla­vi­com
i stra­stve­no me za­gr­liv­{i, a sve to me je sa­mo do­dat­no ube­di­lo da
je re~ o ne­koj ve­om
­ a bol­noj taj­ni.
Ni­sam mo­gla sa­kri­ti od se­be ~i­we­ni­cu da je u Her­ber­to­vom
po­na­{a­wu bi­lo ne­~eg po­pri­li~­no na­lik na ka­ja­we. Pa ipak, za­
kle­la bih se da on ni­je bio spo­so­ban da u~i­ni ne­{to – ne­}u re-­
}i ni­sko ili po­dlo – ne­go ~ak ni ne­po­{te­no. U me­|u­vre­me­nu, kob
ko­ja me je pro­go­ni­la za­da­la nam je no­vi uda­rac u li­ku mog sve­kra,
o ~i­joj smr­ti su nas oba­ve­sti­li dok smo bi­li u [kot­skoj. Vest
o we­go­voj smr­ti neo­pi­si­vo je po­go­di­la mog mu­`a. Pro­veo je ce­lu
no} ne pro­zbo­riv­{i ni re­~i, bez pla­ka­wa, kao da i ne ~u­je ne­
`ne re­~i ute­he ko­ji­ma sam sa­da ja po­ku­{a­va­la da vra­tim hra­
brost we­mu. De­lo­vao je slo­mqe­no. Na­po­slet­ku, u pr­voj sve­tlo­sti
zo­re, ustao je iz fo­te­qe u ko­ju je bio klo­nuo, okre­nuo se ka me­ni,
u`a­snog li­ca, opu­sto­{e­nog nad­qud­skim bo­lom, i re­kao mi sr­ce­
pa­ra­ju­}im to­nom:
– Kre­ni­mo, Eli­za­bet, tre­ba se vra­ti­ti. Tre­ba se vra­ti­ti!
Te po­sled­we re­~i ko­je je iz­go­vo­rio, po­naj­vi­{e zbog to­na ko­
jim ih je iz­go­vo­rio, ima­le su ne­ko zna­~e­we ko­je ni­sam raz­u­me­va­
59
60
la! Bi­lo je ta­ko pri­rod­no da se vra­ti u ze­mqu svog oca u ova­kvom
tre­nut­ku a ja ni­sam uspe­va­la da poj­mim za­{to je de­lo­va­lo kao da
se bo­ri pro­tiv te nu­`de da se vra­ti. Od to­ga da­na Her­bert se pot­
pu­no pro­me­nio, po­stao je ne­sno­sno }u­tqiv i vi­{e no jed­nom sam
ga za­te­kla ka­ko o~aj­ni~­ki pla­~e.
Bol pro­uz­ ro­ko­van gu­bit­kom vo­qe­nog oca ni­je mo­gao ob­ja­sni­
ti svu gro­zo­tu pri­li­ka u ko­ji­ma smo se na­{li, jer ne­ma ni­~eg
u`a­sni­jeg na sve­tu od taj­ne, du­bo­ke taj­ne ko­ja se uvla­~i iz­me­|u
dva bi­}a ko­ja se obo­`a­va­ju ka­ko bi ih iz­ne­na­da uda­qi­la jed­no od
dru­gog u naj­ne­`ni­jim tre­nu­ci­ma, na­vo­de­}i ih da se po­gle­da­ju, iz­
gu­bqe­ni u ne­ra­zu­me­va­wu.
Sti­gli smo u Tot­nau, ta­man na vre­me da se po­mo­li­mo na pot­
pu­no sve­`em gro­bu. Taj ma­li grad na ob­ron­ci­ma [var­cval­da, ko­ji
se uz­di­`e ne­da­le­ko od He­len­ta­la, bio je tu­ro­ban i u we­mu ni­je bi­
lo dru­{tva za me­ne. Ku­}a sta­rog Gut­ma­na, u ko­ju smo se sme­sti­li,
na­la­zi­la se na obo­du {u­me.
Bi­la je to jed­na tmur­na, osa­mqe­na brv­na­ra, a je­di­ni gost nam je
bio sta­ri lo­kal­ni saj­xi­ja, za kog se pri­~a­lo da je bo­gat, i ko­ji je bio
pri­ja­teq sta­rog Gut­ma­na, te je po­vre­me­no svra­}ao, u vre­me ru~­ka
ili ve­~e­re, u na­di da }e­mo ga po­zva­ti da nam se pri­dru­`i. Uop­{te
mi se ni­je do­pa­dao taj pro­iz­vo­|a~ ku­ka­vi­ca, ze­le­na{, ko­ji je­ste bio
bo­gat, ali je bio jo{ vi­{e po­hle­pan i ne­spo­so­ban i za naj­ma­wu do­
bro­tu. Ni Her­bert ni­je ni­ma­lo vo­leo Fran­ca Ba­skle­ra, ali je, po­
{tu­ju­}i uspo­me­nu na svo­ga oca, na­sta­vqao da ga pri­ma.
Ba­skler, ko­ji sâm ni­je imao de­ce, ne­bro­je­no pu­ta je obe­}ao sta­
rom Gut­ma­nu da }e sve osta­vi­ti u na­sled­stvo we­go­vom si­nu. Jed­nog
da­na, Her­bert mi je pri­~ao o to­me sa ta­ko iskre­nim ga­|e­wem da sam
i tu ima­la pri­li­ke da oce­nim ka­ko je we­go­vo sr­ce ple­me­ni­to:
– Zar bi ti bi­lo dra­go – re­kao mi je – da na­sle­di{ tog sta­rog
xi­mri­ju, ko­ji je bo­gat­stvo ste­kao ta­ko {to je uni­{tio sve si­ro­te
~a­sov­ni­~a­re He­len­ta­la?
– Na­rav­no da ne! – od­go­vo­ri­la sam mu. – Tvoj otac nam je osta­
vio ne­{to imo­vi­ne i ono {to ti po­{te­no za­ra­di{ bi­}e nam do­
voq­no za `i­vot, ~ak i ako nam ne­bo po­da­ri de­te.
Tek {to sam iz­go­vo­ri­la tu re­~e­ni­cu, moj Her­bert je po­ble­deo
kao smrt. Za­gr­li­la sam ga, jer sam po­mi­sli­la da }e mu po­zli­ti,
ali krv mu se vra­ti u li­ce i on sna­`no uz­vik­nu:
– Da, da, sa­mo je to bit­no, ima­ti mir­nu sa­vest!
I po­be­`e kao da je po­lu­deo.
Po­ne­kad je bi­vao od­su­tan dan-dva, zbog tr­go­vi­ne ko­ja se sa­
sto­ja­la, re­kao mi je, od ku­po­vi­ne dr­va na ve­li­ko pre se­~e, ko­je je
da­qe pro­da­vao pred­u­zi­ma­~i­ma. Ni­je ra­dio sam, ne­go je osta­vqao
dru­gi­ma za­da­tak da od dr­ve­ta na­pra­ve `e­le­zni~­ke pra­go­ve, ako je
ma­te­ri­jal bio lo­{i­ji, ili pak {i­po­ve i jar­bo­le za bro­do­ve, ako
je bio kva­li­tet­ni­ji. Sa­mo, tre­ba­lo je raz­u­me­ti se u dr­vo. A on je
to zna­we ste­kao od oca. Ni­ka­da me ni­je vo­dio sa so­bom na ta svo­ja
pu­to­va­wa. Osta­vqao me je sa­mu u ku­}i sa jed­nom sta­rom slu­`av­
kom, ko­ja me je ne­pri­ja­teq­ski do­~e­ka­la i od ko­je sam se skri­va­la
ka­ko bih pla­ka­la, jer ni­sam bi­la sre}­na. Her­bert je, u to sam bi­
la si­gur­na, ne­{to skri­vao od me­ne, ne­{to o ~e­mu je ne­pre­sta­no
raz­mi­{qao, te ni ja ni­sam mo­gla pre­sta­ti da raz­mi­{qam o to­me
– iako ni­sam zna­la o ~e­mu se ra­di.
A po­tom, bo­ja­la sam se one ve­li­ke {u­me! Bo­ja­la sam se i slu­
`av­ke! Bo­ja­la sam se i sta­rog Ba­skle­ra! ^ak i one sta­re brv­na­re!
Bi­la je ogrom­na, sa mno­go ste­pe­ni­{ta na sve stra­ne, ko­ja su vo­di­la
u hod­ni­ke u ko­je se ni­sam usu­|i­va­la da za­la­zim. Po­seb­no se iz­dva­
ja­la jed­na so­bi­ca, na kra­ju jed­nog od tih hod­ni­ka, u ko­ju sam dva-tri
pu­ta vi­de­la svog mu­`a ka­ko ula­zi, ali ~i­ji prag ja ni­ka­da ni­sam
pre­{la. Ni­ka­da ni­sam pro­{la is­pred uvek za­tvo­re­nih vra­ta te
so­bi­ce a da ni­sam za­drh­ta­la. Iza tih vra­ta Her­bert se po­vla­~io,
go­vo­rio mi je, ka­ko bi svo­dio ra­~u­ne i sre­|i­vao kwi­ge, ali iza tih
vra­ta sam ga ta­ko­|e ~u­la ka­ko je­ca, pot­pu­no sam, sa svo­jom taj­nom.
Jed­ne no­}i, dok sam se uza­lud tru­di­la da za­spim – moj mu` je
bio oti­{ao na jed­no od tih svo­jih pu­to­va­wa – pa­`wu su mi pri­vu­
kli ti­hi zvu­ci is­pod mog pro­zo­ra, ko­ji sam osta­vi­la od­{kri­nut,
zbog ve­li­ke vru­}i­ne. Opre­zno sam usta­la. Ne­bo je bi­lo pot­pu­no
cr­no i ve­li­ki obla­ci su sa­kri­va­li zve­zde. Je­dva sam us­pe­la da
na­zrem krup­ne, pre­te­}e obri­se naj­bli­`eg dr­ve­}a ko­je je okru­`i­
va­lo na{ dom. Mo­gla sam ja­sno vi­de­ti svog mu­`a i slu­`av­ku tek
ka­da su pro­{li is­pod mog pro­zo­ra, ve­o­ma opre­zno, idu­}i po trav­
wa­ku ka­ko ne bih ~u­la bat wi­ho­vih ko­ra­ka. Za­jed­no su no­si­li,
dr­`e­}i sva­ko po jed­nu ru~­ku, ne­ku vr­stu du­ga~­kog kov­~e­ga, pri­
li~­no uza­nog, ko­ji ni­ka­da ra­ni­je ni­sam vi­de­la. U{li su u ku­}u i
ni­sam ih ni ~u­la ni vi­de­la du­`e od de­set mi­nu­ta.
Mo­ja te­sko­ba je pre­va­zi­la­zi­la sve {to se za­mi­sli­ti mo­`e.
Za­{to su se kri­li od me­ne? Ka­ko to da ni­sam ~u­la da je sti­gao ma­
li ka­bri­ol
­ et u ko­jem se vo­zio Her­bert? U tom tre­nut­ku, u~i­ni­lo
mi se da u da­qi­ni ~u­jem wi­{ta­we. Po­ja­vi­la se slu­`av­ka, pre­{la
pre­ko trav­wa­ka, iz­gu­bi­la se u no­}i, i od­mah po­tom vra­ti­la s na­
{om ko­bi­lom, is­preg­nu­tom, ko­ju je te­ra­la po me­ka­noj ze­mqi. Ko­
li­ko pre­do­stro­`no­sti da me ne pro­bu­de!
Bi­lo mi je sve ~ud­ni­je i ~ud­ni­je {to Her­bert ne ula­zi u na­{u
so­bu, kao {to je ~i­nio uvek ka­da bi se vra­tio po no­}i. Sto­ga sam
na br­zi­nu obu­kla ku}­nu ha­qi­nu i po­~e­la da tu­ma­ram po sen­ka­ma
hod­ni­ka. No­ge su me sa­me od­ve­le ka onoj so­bi­ci ko­ja me je to­li­ko
pla­{i­la. Ni­sam jo{ ni u{la u ma­li hod­nik ko­ji je vo­dio do we
ka­da sam za­~u­la svog mu­`a ka­ko za­po­ve­da, pri­gu­{e­nim i gru­bim
gla­som, slu­`av­ki ko­ja se upra­vo vra­}a­la:
61
62
– Vo­de! Do­ne­si mi vo­de! To­ple vo­de, raz­u­me{ li! Ovo ne­}e da
se ski­ne!
Za­sta­la sam i za­dr­`a­la dah. Jo{ go­re, ni­sam vi­{e mo­gla da
di­{em. Gu­{i­la sam se, pred­o­se­}a­la sam da }e nas za­de­si­ti ne­ka
u`a­sna ne­sre­}a. Iz­ne­na­da, po­no­vo me je tr­gao glas mog mu­`a, ko­ji
je go­vo­rio:
– Ah! Na­po­kon! Go­to­vo!... Ski­nu­lo se!...
Slu­`av­ka i on su jo{ ma­lo raz­go­va­ra­li ti­him gla­som a on­da
sam za­~u­la Her­ber­to­ve ko­ra­ke. To mi je po­vra­ti­lo sna­gu i otr­
~a­la sam da se za­tvo­rim u svo­ju so­bu. Usko­ro je po­ku­cao, ja sam se
pra­vi­la da sam spa­va­la te da se upra­vo bu­dim; naj­zad, otvo­rih mu.
Ima­la sam sve­}u u ru­ci, ali mi je is­pa­la ka­da sam mu vi­de­la li­
ce, ko­je je bi­lo stra­{no.
– [ta ti je? – upi­tao me je mir­no. – Jo{ uvek sa­wa{? Idi le­zi
on­da.
Hte­la sam da po­no­vo upa­lim sve­tlo, ali on me je spre­~io, pa
sam se ba­ci­la u kre­vet. Pro­ve­la sam gro­zo­mor­nu no}.
Her­bert se vr­teo i pre­vr­tao po­red me­ne, uz­di­sao i oka ni­je
sklo­pio. Ni­je mi re­kao ni re­~i. U zo­ru je ustao, po­qu­bio mi ~e­lo
le­de­nim usna­ma i oti­{ao. Ka­da sam si­{la, slu­`av­ka mi je pre­
ne­la da mi je po­ru­~io ka­ko mo­ra da bu­de od­su­tan jo{ dva da­na.
U osam uju­tru, sa­zna­la sam od rad­ni­ka ko­ji su i{li za Noj­
{tat da je sta­ri Ba­skler pro­na­|en ubi­jen u jed­noj ko­li­bi­ci ko­ju
je po­se­do­vao u He­len­ta­lu, gde je po­vre­me­no pro­vo­dio no} ka­da bi
zbog svo­jih ze­le­na­{kih po­slo­va bio pri­mo­ran da se du­go za­dr­`i
kod se­qa­ka. Ba­skle­ra su uda­ri­li se­ki­rom u gla­vu ta­ko sna­`no da
su je ras­ce­pi­li na­dvo­je, „pra­vi po­sao dr­vo­se­~e“.
Vra­ti­la sam se ku­}i pri­dr­`a­va­ju­}i se za zi­do­ve. I po­no­vo sam
se upu­ti­la ka onoj kob­noj so­bi­ci. Ne mo­gu re­}i {ta mi je ta~­no pro­
la­zi­lo kroz gla­vu, ali ose­}a­la sam po­tre­bu da vi­dim {ta je iza tih
vra­ta, na­kon si­no}­nih re­~i i iz­ra­za ko­ji sam vi­de­la na Her­ber­to­
vom li­cu. Ta­da me je opa­zi­la slu­`av­ka i zlob­no mi do­vik­nu­la:
– Da­qe od tih vra­ta, do­bro zna­te da vam je go­spo­din Her­bert
za­bra­nio da ih di­ra­te. A i ba{ }e vam bi­ti od ko­ri­sti, haj­te, ka­da
bu­de­te sa­zna­li {ta je iza wih!...
I ~u­la sam je ka­ko se uda­qa­va uz de­mon­ski smeh.
Pa­la sam u kre­vet sa gro­zni­com. Bi­la sam bo­le­sna pet­na­est
da­na i Her­bert me je ne­go­vao s maj­~in­skom pre­da­no­{}u. Po­ve­ro­
va­la sam ka­ko je sve to bio ru­`an san i u tim tre­nu­ci­ma mi je bi­
lo do­voq­no da po­gle­dam we­go­vo do­bro li­ce i uve­rim se da ni­sam
bi­la pri­seb­na ka­da sam mo­gla po­ve­ro­va­ti da sam vi­de­la i ~u­la
sve te neo­bi~­no­sti. Uosta­lom, ubi­ca sta­rog Ba­skle­ra je bio uhap­
{en. Bio je to je­dan dr­vo­se­~a iz Ber­ge­na, ko­me je sta­ri li­hvar
pre­vi­{e „pu­{tao krv“, pa se on osve­tio pu­stiv­{i krv we­mu.
Taj dr­vo­se­~a, po ime­nu Ma­tis Mi­ler, na­sta­vqao je da tvr­di
da je ne­vin, ali, iako ni­su na­{li ni ka­pi kr­vi na we­mu ni­ti na
we­go­voj ode­}i, i ma­da je we­go­va se­ki­ra bi­la sko­ro kao no­va, pro­
na­{li su, iz­gle­da­lo je, do­voq­no do­ka­za za we­go­vu kri­vi­cu da ne
iz­beg­ne ka­znu.
Na­{a si­tu­ac
­ i­ja se ni­je ni­ma­lo iz­me­ni­la, ka­ko smo mo­gli
o~e­ki­va­ti, po­sle smr­ti sta­rog Ba­skle­ra: i Her­bert je uza­lud i{­
~e­ki­vao te­sta­ment ko­ji ni­je po­sto­jao.
Na mo­je ve­li­ko ~u­|e­we, mog mu­`a je to ve­o­ma po­go­di­lo, i jed­
nog da­na, ka­da sam ga pro­pi­ti­va­la o to­me, od­go­vo­rio mi je, ve­o­ma
iz­ner­vi­ra­no:
– U re­du, da! Mno­go sam ra­~u­nao na taj te­sta­ment, ako ba{ ho-­
}e{ da zna{, mno­go!
I dok mi je to go­vo­rio, iz­ne­na­da je iz­gle­dao to­li­ko zlo da mi
se pred o~i­ma po­no­vo po­ja­vio we­gov u`a­sni iz­raz li­ca od one ta­
jan­stve­ne no­}i i od ta­da me vi­{e ni­je na­pu­{tao. Bio je kao ne­ka
ma­ska, uvek sprem­na da mi se na­vu­~e pre­ko Her­ber­to­vog li­ca, ~ak
i on­da ka­da je bi­lo pri­rod­no ne­`no i tu­`no. Ka­da je ot­po­~e­lo su­
|e­we Ma­ti­su Mi­le­ru u Fraj­bur­gu, oko­mi­la sam se na no­vi­ne. Jed­na
re­~e­ni­ca ko­ju je advo­kat iz­go­vo­rio pro­go­ni­la me je da­no­no}­no:
– Sve dok ne pro­na­|e­te se­ki­ru ko­jom je za­dat uda­rac i ode-­
}u, si­gur­no umr­qa­nu kr­vqu, ko­ju je ubi­ca no­sio ka­da je na­pao Ba­
skle­ra, ne­}e­te mo­}i da osu­di­te Ma­ti­sa Mi­le­ra.
Pa ipak, Ma­tis Mi­ler je bio osu­|en na smrt i mo­ram re­}i da
je ta vest neo­bi~­no uz­ne­mi­ri­la mog mu­`a. Sa­wao je Ma­ti­sa Mi­le­
ra sva­ke no­}i. Pla­{io me je, a i mo­je pri­mi­sli su me u`a­sa­va­le.
Ah! Bi­lo mi je po­treb­no da znam! @e­le­la sam da znam! Za­{to
li je re­kao:
– Ovo ne­}e da se ski­ne!
Ka­kvim se to po­slom ba­vio, te no­}i, u onoj ta­jan­stve­noj so­bi­ci?
Jed­ne no­}i, kri­om
­ i­ce sam usta­la i ukra­la mu kqu­~e­ve!... i
kre­nu­la sam kroz hod­ni­ke… Oti­{la sam u ku­hi­wu po sve­tiq­ku…
Sti­gla sam, cvo­ko­}u­}i zu­bi­ma, do za­bra­we­nih vra­ta… Otvo­ri­la
sam ih… sme­sta sam ugle­da­la kov­~eg… du­gu­qa­sti kov­~eg ko­ji me je
to­li­ko za­in­tri­gi­rao… Bio je za­kqu­~an, ali ni­je mi bi­lo te­{ko
da pro­na­|em we­gov kqu­~i} u sve­`wu… i po­di­gla sam po­klo­pac…
klek­nu­la sam ka­ko bih bo­qe vi­de­la… i od ono­ga {to sam ugle­da­
la oteo mi se u`a­snu­ti krik… Tu je bi­la ode­}a umr­qa­na kr­vqu i
se­ki­ra jo{ uvek umr­qa­na r|om na­kon udar­ca!...
***
Kako sam uspela da pre`ivim tih nekoliko sedmica koje su
prethodile pogubqewu onog nesre}nika, pored ovog ~oveka, nakon
onoga {to sam videla?
63
64
Bojala sam se da me ne ubije!...
Kako ga moje pona{awe, moj strah nisu nagnali da posumwa?
Izgleda da je wegov um, u tom trenutku, bio sav zaokupqen jednom
grozotom, barem isto toliko u`asnom kao {to je bila moja.
Pomisao na Matisa Milera nije ga napu{tala! Kako bi joj se
otrgao, nesumwivo, sada je odlazio i zatvarao se u onu sobicu i
povremeno bih ~ula grdne udarce koji su se razlegali po daskama
i zidovima, kao da se sekirom borio protiv seni i prikaza koji
su ga napadali.
Potom se zbilo ne{to ~udno, {to mi je u prvi mah delovalo
sasvim neobja{wivo: ~etrdeset osam sati pre no {to je Miler
trebalo da bude pogubqen, Herbert je iznenada postao miran,
mrtva~ki miran, miran kao statua. Dva dana pre tog datuma,
uve~e, rekao mi je:
– Elizabet, sutra rano ujutru odlazim, imam da obavim va`an
posao u okolini Frajburga! Bi}u odsutan mo`da dva dana, ne brini se.
U Frajburgu je trebalo da bude pogubqewe i iznenada sam
zakqu~ila kako je taj Herbertov spokoj poticao od ~iwenice da
je doneo veliku odluku.
I{ao je da se preda.
Ta pomisao me je toliko uspokojila da sam, prvi put nakon
ve} dugog niza no}i, spavala ~vrstim snom. Dan je bio prili~no
odmakao kada sam se probudila. Do tada je moj mu` ve} bio
oti{ao.
Na brzinu sam se obukla i, ne rekav{i ni{ta slu`avki,
odjurila u Totnau. Tamo sam unajmila kola da me odvezu u Frajburg,
gde sam stigla u smiraj dana. Odjurila sam do Palate pravde i prva
osoba koju sam primetila bio je moj mu`, koji je upravo ulazio u
zgradu. Ostala sam tamo, prikovana u mestu, i kada nisam videla
Herberta da izlazi, bila sam ube|ena da se prijavio i da su ga
priveli na licu mesta, da bude na raspolagawu sudiji.
Zatvor je u to vreme bio odmah pored Palate pravde. Kru`ila
sam oko wega u o~ajawu. Celu no} sam lutala ulicama, vra}aju}i se neprekidno do te turobne gra|evine, i ve} su po~iwali da
probijaju prvi zraci zore kada sam primetila dva ~oveka u crnim
redengotima kako se pewu stepeni{tem palate.
Pojurila sam ka wima i rekla im da bih `elela {to pre
da vidim javnog tu`ioca, jer imam ne{to veoma bitno da mu saop{tim u vezi sa Basklerovim ubistvom.
Jedan od te gospode bio je upravo javni tu`ilac. Zamolio
me je da po|em za wim i uveo me u svoju kancelariju. Tamo sam
se predstavila i pitala ga da li je prethodnog dana moj mu`
do{ao kod wega. On mi je odgovorio da ga je, zaista, video. I kako
je nakon toga u}utao, bacila sam se na kolena prekliwu}i ga da
mi se smiluje i ka`e mi da li je Herbert priznao svoj zlo~in.
Delovao je zapaweno, podigao me je i ispitao.
Malo-pomalo, ispri~ala sam mu svoj `ivot, onako kako sam
ga i vama ispri~ala, i naposletku mu prenela kakav sam u`as
otkrila u onoj sobici u ku}i u Totnauu. Zavr{ila sam zaklev{i
mu se da nikada ne bih dopustila da nevin ~ovek bude pogubqen
i, da se moj mu` nije sam predao, ja ne bih oklevala da o svemu
obavestim vlasti. Naposletku sam ga zamolila, kao posebnu
milost, da mi dopusti da vidim svog mu`a.
– I vide}ete ga, gospo|o – rekao mi je – molim vas, po|ite za
mnom.
Poveo me je sa sobom, vi{e mrtvu nego `ivu, proveo me kroz
hodnike i uz neke stepenike. Poseo me je pred malim prozorom s
re{etkama koji se nadnosio nad jednom velikom salom, i ostavio
me tamo, zamoliv{i me da budem strpqiva. I drugi qudi su uskoro
do{li do tog malog prozora i po~eli da gledaju u veliku salu, ne
govore}i ni re~i.
Postupila sam kao i oni. Bila sam kao prikovana za
re{etke i imala sam sna`an ose}aj da }u prisustvovati ne~emu
~udovi{nom. Sala se lagano ispuwavala brojnim qudima, sve
vreme u grobnoj ti{ini. Dan je, malo-pomalo, bacao sve jasnije
svetlo na prizor.
U sredini sale se jasno video krupan komad drveta, i neko iza
mene izgovori: – Xelatski paw.
Dakle, pogubi}e Milera! Hladan znoj je po~eo da mi se sliva
niz slepoo~nice, i ne znam kako to da se nisam istog trenutka
onesvestila. Jedna vrata se otvori{e i pojavi se povorka, na
~ijem je ~elu i{ao osu|enik, koji je sav drhtao ispod ko{uqe sa
dubokim izrezom, ogoqenog vrata. Ruke su mu bile vezane iza le|a
i pridr`avala su ga dva stra`ara. Jedan sve{tenik mu je ne{to
promrmqao u uho. Tada je nesre}nik progovorio i drthavim re~ima
priznao svoj zlo~in, tra`e}i opro{taj od Boga i od qudi; jedan
sudija je prihvatio to priznawe i pro~itao presudu; potom su dva
stra`ara bacila osu|enika na kolena i polo`ila mu glavu na paw.
Matis Miler ve} vi{e nije davao znake `ivota kada sam videla
kako se odvaja od zida, gde je do tada stajao u senci, jedan ~ovek golih
ruku, sa sekirom na ramenu.
^ovek je dodirnuo glavu osu|enika, udaqio stra`are
pokretom ruke, podigao sekiru i jednim silovitim potezom je
spustio. Glava se otkotrqala. On je podi`e, zgrabiv{i je za kosu,
i ispravi se.
Kako sam mogla prisustvovati takvom u`asu do kraja? A
ipak, nisam mogla da odvojim o~i od tog krvavog prizora, kao da
65
sam imala jo{ ne{to da vidim... i zaista i jesam videla... videla
sam kada se ~ovek uspravio i podigao glavu, dr`e}i u ruci svoj
ogavni trofej... Kriknula sam, slomqeno:
– Herberte!
I onesvestila sam se.
Gospodine, sada znate sve: bila sam se udala za xelata. Sekira
koju sam otkrila u onoj sobici bila je xelatska sekira, krvava
ode}a – odelo xelata! Umalo sam poludela kod jedne stare ro|ake
kod koje sam se ve} slede}eg dana sklonila, i ne znam kako to da
sam jo{ na ovom svetu. [to se mog mu`a ti~e, koji nije mogao da
me preboli, jer me je voleo vi{e no i{ta na svetu, na{li su ga,
dva meseca kasnije, obe{enog u na{oj sobi. Primila sam wegove
posledwe re~i:
„Oprosti mi, Elizabet“, pisao mi je. „Oprobao sam se u svim
zanatima. Odsvuda bi me oterali kada bi saznali ~ime se bavi
moj otac. Morao sam jo{ u mladim godinama da se pomirim sa tim
nasle|em. Razume{ li sada za{to se posao xelata prenosi sa oca
na sina? Ro|en sam kao ~estit ~ovek. Jedini zlo~in koji sam ikada
u `ivotu po~inio bio je taj {to sam ti sve zatajio. Ali voleo sam
te, Elizabet, zbogom!“
Dama u crnom je ve} bila daleko a ja sam i daqe tupo zurio u
mesto u jezeru kuda je bacila malenu zlatnu sekiru.
GASTON LUJ ALFRED LERU (6. maj 1868–15. april 1927) bio
je francuski novinar, dopisnik i pisac detektivskih romana i
pripovedaka.
Ro|en i odrastao u Normandiji, zavr{io je pravo u Parizu, ali
se kratko bavio tim poslom. Pisao je izve{taje sa suda za Maten, i
tako skupio materijal za mnoga svoja potowa dela, i bio je dopisnik
iz raznih krajeva Evrope. Poseban ugled stekao je nizom ~lanaka koje
je napisao o doga|ajima tokom Prve ruske revolucije 1905. godine.
Svoj prvi roman napisao je dok je bio dopisnik iz [panije
i Maroka i objavio ga je u nastavcima u Matenu, pod naslovom
Dvostruki `ivot Teofrasta Longea. Po povratku u Francusku
pi{e Misteriju `ute sobe, pravo remek-delo krimi-literature,
koje je ujedno nadahnulo nadrealiste i donelo mu veliku popularnost.
Bio je veoma plodan i uspe{an pisac, i me|u wegove najboqe romane
spadaju Parfem dame u crnom, Okrvavqena lutka, Ukleta foteqa,
i, u svetu naj~uveniji – Fantom iz Opere.
Godine 1918. je, sa nekolicinom prijateqa, osnovao filmsku
kompaniju Sosijete de sineroman, i bio je producent i scenarista
prve ~etiri produkcije ove kompanije, koje je ujedno objavio u Matenu
kao feqtone.
Jelena Vitezovi}
66
Stiven Spender
PESME
Preveo sa engleskog Nikola @ivanovi}
[TOPERICA I VOJNI^KA MAPA
[toperica i vojni~ka mapa.
U pet je ~ovek pao na zemqu
Sat je odleteo sa wegovog zgloba
Kao mesec odbijen od zemqe
[to obele`ava manevarsko vreme
Na plimama promene pod wim.
Sve pod stablima masline.
[toperica i vojni~ka mapa.
Stajao je verno na svom mestu
Od svojih `ivih saboraca odvojen
Pregradom metaka
Koja je raskriqivala daqine
Wegove posledwe samo}e.
Sve pod stablima masline.
[toperica i vojni~ka mapa.
Kosti su name{tene u pet
Pod bezvremeno{}u meseca;
Ali onaj koji nastavqa da `ivi
Nosi u svom srcu zauvek
Prostor razdovojen mecima.
Sve pod stablima masline.
ULTIMA RATIO REGNUM
Pu{ke speluju krajwu razumnost novca
Slovima olova na prole}noj padini.
Ali de~ak koji le`i mrtav pod stablima masline
Bio je previ{e mlad i previ{e glup
67
Da bi ga primetilo wihovo va`no oko.
Poqupcu je bio boqa meta.
Dok je `iveo, visoke fabri~ke sirene nikada ga nisu prizvale.
Niti su se staklena vrata restorana ikada obrnula da ga
propuste.
Ime mu se nikada nije pojavilo u novinama.
Svet je odr`ao svoj tradicionalni zid
Oko mrtvih sa wihovim zlatom potonulim duboko kao u bunar.
Dok je wegov `ivot, nedodirqiv kao glasina o berzi, plovio
napoqu.
O tako lako je zbacio kapu
Jednoga dana kada je lahor bacao latice sa drve}a.
Zid bez cve}a nabujao pu{kama,
Bes mitraqeza brzo je kosio trave;
Zastave i li{}e padali su iz ruku i sa grana;
Kapa od tvida trunula je u koprivama.
Razmotrite wegov `ivot koji je bio bezvredan
U pogledu zaposlewa, hotelskih kwiga gostiju, novinskih
~lanaka.
Razmotrite. Jedan metak od deset hiqada ubija ~oveka.
Pitajte se. Da li je toliki tro{ak opravdan
Za smrt nekoga tako mladog i tako glupog
[to le`i pod stablima masline, O svete, O smrti?
DETIWSTVO
Drago mi je {to sam te susreo na rubu
Tvog varvarskog detiwstva
U kakvoj ~istoti zadovoqstva
Plesao si sam kao seqak
Samo radi zadovoqstva lupkawa nogama!
Kako su, sme{tene u svoje pe{~ane ~a{ice,
Tvoje ~iste, istinite, prozirne o~i
Sijale sa crnog smrznutog pejza`a
Tih sivo obu~enih {kolaraca!
68
Kako je tvoja stidqiva ruka ponudila
Potpunu velikodu{nost,
Nepatvorenog, neopomenutog, neustra{ivog poverewa
U svetu ostarelom u gvozdenoj mr`wi!
Drago mi je da mogu da zabele`im
Prvog i kona~nog tebe,
Tvoju neotu|ivu du{u. Mada }e
Ona izbledeti kao {to osmeh bledi
Ili svetlost koja pada sa lica
I smewuju je neke mrgodnije preokupacije.
Ovo se de{ava svuda i uvek:
Radosti nedostaje razloga za radost,
Voqewu biti voqen,
A istini bespredmetne istrajne usamqenosti.
Kad postanu stariji,
Nek postanu {to su bili
Nekada u detiwstvu,
U svetu varqivih kompromisa.
Detiwstvo, svoj sopstveni cvet,
Izbija iz trave bez razloga
Osim neba tog godi{weg doba.
Ali odraslim `eqama treba ciqeva
I wihov ukus kvari jezik
I prirodna potreba se rasipa
U zadovoqstvu koje zadovoqava
Krivotvorenu potrebu.
Ipak sve molitve su na strani kocke
Koja daje snagu prirodnosti,
Tako da se ne molim ni za {ta novo,
Molim se samo, posle takvog znawa,
Da }e{ imati snage da bude{ ti.
A ja }u zapamtiti
Tebe koji }e{, budu}i mla|i,
Verovatno zaboraviti.
SVITAWE
U zoru je le`ala tako da joj je profil iz tog ugla,
Kada spava, izgledao kao isklesano lice an|ela.
Kosa joj je bila harfa, ruka lahora ju je pratila
I svirala, uz bele oblake jastuka.
I onda se u rumenilu probudila, i wene o~i koje su se otvorile
Plivale su u plavetnilu kroz weno ru`i~asto meso koje je
svawivalo.
69
Sa rose wenih usana, kap jedne re~i
Delovala je kao prvi od izvora: promrmqav{i
„Dragi“ u mojim u{ima pesma prve ptice.
„Moj san postaje moj san“, re~e, „postaje istina.
Probudila sam se tebi iz svoga sna o tebi.“
Oh, moj sopstveni probu|eni san usudio se da prisvoji
Odva`nost wenog sna. Na{i snovi
To~ili su se jedan drugom u naru~je, kao potoci.
POSMATRA]E SOKOLA
Posmatra}e sokola ravnodu{nim okom
Ili `ale}i ga;
Niti }e se na orlove {to su ga pla{ili toliko, sada
Mr{titi wegovo ~elo;
Oru`je koje qudi koriste, kamen, pra}ku i luk sa jakom tetivom
On ne}e znati.
Aristokrata, izvanrednih instikata,
Blisko povezan sa smr}u,
Kora~ao je ogromnim oblakom, zamalo dobio
Rat na suncu;
Do sada kad, kao Ikaru nasred namr{tenog okeana,
Ruke, krila nisu prona|eni.
NEPRESTANO MISLIM
Neprestano mislim na one {to su bili zaista veliki.
Koji su, jo{ u utrobi, pamtili istoriju du{e
Kroz hodnike svetla gde su ~asovi sunca
Beskrajni i raspevani. ^ija je divna ambicija
Bila da wihove usne, jo{ dodirnute vatrom,
Govore o Duhu od glave do pete obu~enom u pesmu.
I koji su sa Prole}nih grana nagomilali
@eqe {to padaju preko wihovih tela kao behar.
70
[to je dragoceno, nikada se ne}e zaboraviti
Su{tinska slast krvi istekla iz bezvremenih izvora
Koja je probila put kroz stene u svetovima pre na{e zemqe.
Nikada da porekne svoje zadovoqstvo u jednostavnoj svetlosti
jutra
Niti svoj ozbiqni ve~erwi zahtev za qubav.
Nikada da ne dozvoli da bukom i maglom saobra}aj
Postepeno ugu{i cvetawe duha.
Blizu snega, blizu sunca, na najvi{im poqima
Vidi kako su ova imena slavqena u talasawu trave
I parobrodima belog oblaka
I {apatima vetra u nebu koje oslu{kuje.
Imena onih koji su se u svom `ivotu borili za `ivot
Koji su u srcima nosili centar vatre.
Ro|eni od sunca kratko su putovali ka suncu,
I ostavili u `ivopisnom vazduhu potpise svoje ~asti.
TRE]EGA DANA
Prvog letweg dana le`ao sam u dolini
Iznad stena nebo je zape~atilo moje o~i listom
Trava mi je lizala ko`u. Cve}e mi je vezivalo nozdrve
Mirisnim pamu~nim nitima. Tlo je pozivalo
Moje ruke i noge da porastu nani`e i dobiju korewe.
P~ele i skakavci su bubwali unaokolo
Pr{tawa `e|i dizala su se iz suvog kamewa
A mravi su preuredili moje neprekidne misli
Po druga~ijim obrascima od uobi~ajnih.
Onda se plavi vetar spustio iz vazduha
A sunce se poravnalo sa zemqom dok nisam postao drvo
Blistavo braon koje po~iwe da se izvija.
Drugog letweg dana popeo sam se kroz veliki
[ator {ume korewem prikucan za planinski obronak.
Moj put je bio prese~en velikim brojem drve}a.
Ovde tama le`i ispod listova u ratu
Protiv svetlosti, koja povremeno probija
Rascepqena kopqa kroz nekoliko pukotina
I baca bele {titove koji zve~e na tlo.
Ti{ina je bila za{ivena najtawim iglicama borova
A pesma ptica ugu{ena iza `ivice
Moja stopala su postala te{ka kao pawevi
Ispio sam sav vazduh {ume.
Moj mozak je postao }ilibar pun mrtvih muva.
Tre}ega letweg dana isko~io sam iz {ume
U ~udo bele sne`ne plime.
Sâm sa divqim {aputavim to~kom sunca,
71
Koji meqe semewe tajne svetlosti na smrznutim poqima,
Svaki teret je spao sa mene, {uma sa mojih le|a,
Dolina je i{~eznula u zbuwuju}im vizijama
Vi|enim kroz drowke oblaka koji lebde.
Iznad sne`nog poqa jedna stena nasuprot nebu
Izvajana od ~iste ti{ine gola melodija
Kao violina kada melodija napusti instrument
I ~isti zvuk leti kroz kapije uva
I celo nebo poplavi lokva jednoga uma.
BANDERE DALEKOVODA
Tajna ovih brda bio je kamen, i od kamena
Kolibe {to se tu nalaze
I ru{evne staze
Koje su naletale na iznenadna skrivena sela
Sada su preko ovih malih brda, napravili sjajni
Betonski put, crne dalekovode,
Bandere, te stubove
Gole kao nage divovke bez tajni.
Dolina koju uve~e prekriva brokat
I stabla kestena
Obi~nog porekla, zelena
Ismejani su kao sasu{eno korito potoka.
Ali daleko iznad a daleko koliko pogled otkriva
Kao bi~evi besa
Sa opasno{}u muwinog bleska
Juri budu}nosti brza perspektiva.
Ovo spre~ava na{u smaragdnu zemqu da svoju stazu prati
S proro{tvom tako bogatim
Sawa gradove
Gde }e ~esto oblaci nagiwati svoje labu|e bele vratove.
OBLICI SMRTI
72
Oblici smrti progawaju `ivot,
Neuroza pomra~uje svaki u posebnoj senci:
Neuzvra}ena qubav koja ne re{ava
Ne~iju potrebu da postane telo drugoga
U crnu nevidqivost je odevena:
Pohlepa za imawem
Gomila solitere preko rebara koja di{u:
Iluzija brzine diktatora
Se~a sopstvene stabqike:
Iz daqine, posmatramo najboqe od nas –
^ija je najve}a `udwa bila da umru za svet.
Ambicija je moja smrt. Taj ravni tanki plamen
Koji hranim, koji zasa|uje moju senku. Ovo spre~ava qubav
I nudi qubav toga {to si voqen ili voli{.
[aqivo samozaboravno pijanstvo
Mrzi, zahteva da se izgrade
Robovske piramide. Ko mo`e da spre~i
Industriju wegove smrti, koja dok on spava
Ru{i wegove kule? I u opu{tenosti skriva
Snove o revoluciji, ro|ewu smrti?
Tako|e laste jesewim instinktom
Te{e nas svojom iscrpqeno{}u bez napora
U velikom nenavo|enom letu ka wihovom potpunom jugu.
Tamo na mojim imaginarnim piramidama se stane
Ali zarad zadovoqstva, ~itave wihove prinude.
Ne u~i me da volim, ve} mi umiri o~i;
Ne spasavaj me od smrti, spasi me od govora.
PESMA
Posle rvawa, kada su se na{e usne
Poqubile da izle~e rane,
I kada su obe strane zadobile pobedu, potpisan je mir
I na moje goru}e telo ti navu~e
Zahvalnim rukama sjajne nabore
Platna {to se prote`e od glave do pete,
Nevidqive crte lica sam nosio,
Pritiskaju}i ga uz svoju ruku
Da tu dodirnem i omiri{em tvoje telo.
QUDSKO STAWE
Ovo je jedna od
Qudskih ma{ina
Tako uobi~ajna u ovim sivim ravnicama –
73
Ipak ugra|en u meso
Ovaj jedan par mojih o~iju
Sadr`i svemir koji vidi;
Wegova odra`ena mnogostrukost
Upakovana je u {upqe telo
Gde odra`avam mno{tvo, u mom jednom.
Uli~ni saobra}aj
Urla mi kroz glavu, a u genitalijama
Wihov nero|eni London.
I ako Ja bude uni{teno,
Slika razbijena,
Moj opa`eni, iznajmqeni svet }e odleteti
U eksploziji kad padne posledwa presuda stroga
Do kraja neba,
Do boje u du`ici oka.
Otvaraju}i se, moje o~i ka`u „Neka bude svetlost“
Sklapaju}i se, zatvaraju me u kov~eg.
Da izvedem brujawe svog dana,
Kao svet, uklawam druge
Zvezde sa svog neba.
Sve osim jedne zvezde, mog sunca,
Mog `enstvenog saputnika,
Koja kru`i oko mene, ~ije svetle o~i
Obasjavaju moj profil
Dok drugi profil le`i u no}i.
Moje telo se nazire kraj mene blizu kao svet
Kraj sveta. Trepavice su
Trske koje oivi~avaju jezero
Koje spre~avaju ulazak meseca.
Daqine, pr{qenovi, kosa, ko`a, mora.
Sve je ono {to jeste, ni{ta nije mapa.
Ono {to je u unutra{wosti moje utrobe i mozga,
Izvori i vulkani,
Ukqu~uje mogu}nost razvitka
U nepredvidqivu budu}nost,
Punu izuma, otkri}a, promena, gubitaka.
74
Niko ne mo`e da prati moju pro{lost
Na dijagramu linija koje presecaju jedna drugu,
Nijedno penkalo ne puni patent
Kao mene krvavi potok moje majke.
Moja istorija je moje poreklo
Ispisano venama po mom telu:
To je detiwstvo koga se ne se}am vi{e
Izgovoreno re~ima koje pogre{no izgovaram:
U kaligrafiji kostiju
Pre`ivqavam istu skrivenu misao
Koje se moji roditeqi ne se}aju vi{e.
Lica drugih su poput zvezda
Pot~iwena zakonima simetrije.
Zurim u wih kao u staklo,
I vidim spoqa{wa lica stakla,
Moju sopstvenu masku od stakla koja zuri,
Pra}enu linijama odraza.
O~i, trepavice, usne, nozdrve, obrve.
Daleke budu}nosti kre}u se na kablovima
Pri~vr{}ene na wihovim nepokretnim likovima.
O zakonodav~e, sedobradi o~e,
O legendarni junaci, {to plovite snovima
Tre`e}i zemqu kad na svetu ima
Samo mora i zora, o kapitenu golih kolena u mojoj prvoj {koli,
O pobednici istorije, qutiti ili ne`ni predstavnici
Tela kao instrumenta koji se~e mustre na vremenu, o qubavi
Koja okru`uje{ moj `ivot qubi~astim nebom,
Nemogu}e mi je da u|em
U nedosti`ni spokoj
Wega koji je uvek u pravu a suparnik mi je,
Onih koji se pewu uz bre`uqak korakom gipkim i spretnim
Onih koji u ideolo{koj borbi ne behu pobe|eni
We ~ije je lako voqewe u~inilo da procveta
Zabrawena i izobli~ena mo} sveta.
Nemogu} je da se zamisli, nemogu} da se po`eli
Ulaz u wihovo simboli~ko bi}e –
Smrt mene i mog gledi{ta, i bi}e
Da sam postao kamen;
Ovde sam ba~en na kolena u pokornosti
U moje pravo, sopstveno, i jedino bi}e
Kao u tvr|avu moje posledwe slabosti.
75
OPRO[TAJ OD MOG STUDENTA
Za na{ opro{taj, si{li smo do {etali{ta
Oko jezera. Stajao si tamo, gledaju}i gore ka
Belim ~apqama koje su se gnezdile u visokim granama.
A ja, izdvojen, stajao sam bez re~i, tra`e}i
Slike kojima }u zapamiti ovaj trenutak.
Prvo, pomislio sam, to mora biti onaj bor
Koji se, rase~ene kore, pewe uspravno
Unakrst linijama talasa iza wega.
Drugo, tvoje lice, bronzani medaqon,
Gr~ki ili rimski, naspram jezera.
Mo`da je Belini
Iskopao iz antike takvu sliku
Dvadesetogodi{weg Tritona kako se podi`e iz {koqke
Naspram pozadine talasa na vetru.
Ili Sera, vekovima kasnije, u profilu
De~aka na odmoru, naspram Sene.
A onda si se okrenuo ka meni i rekao
Sa pogledom, tre}a stvar koja treba da se zapamti:
„Ve} si oti{ao, misli su ti daleko odavde
Tri hiqade miqa daleko,
Tamo gde }e{ biti sutra. A ja
Ovde, se}aju}i se dana{weg dana.“
Onda je deset godina pro{lo dok, danas, pi{em ove redove.
FUSNOTA NA MARKSOVOM POGLAVQU; „RADNI DAN“
„^uh da ~etiri puta ~etiri je osam
„I da kraq je ~ovek {to ima sva zlata:“
„Na{ kraq je kraqica a wen sin princeza
„A London se zove wihova palata.“
„^uh da ~ovek zvani Bog, koji je pseto,
„Stvori svet sa nama,“ „^uo sam da re{en
„Pustio je potop, svi se podavi{e
„Sem jednog ~oveka, koji ptica be{e.“
76
„Svi su qudi mo`da mrtvi, mi smo ptice
„Vrag koji je dobar kavez mesto neba
„Dade nam, rudaru kavez – jamu, nama
„Oxak da se pewe svako, kako treba.“
– O cvrku}u}i glasovi
Dece {to puze na kolenima
Kroz bele{ke Plavih kwiga, Istorijskih kwiga,
Na dowim marginama najispuwenijih stranica,
Vi ste ptice doba bez pesama
Mlada kao najmla|i bogovi, nagra|ena
Detiwstvom koje zauvek ostaje.
Zakr`qali duhovi u magli
Izatkani po celoj zemqi
U sme|e tapiserije,
Vi~ete me|u to~kovima i beskrajnim danima
Va{im obna`enim i svetim majkama
Sa kai{evima oko strukova
Za kamionima za vu~u du` puta.
U smiraj dana ponad ovih gradova
^esto vas vidim kako se naslawate na oblake
Trenutno razgrnuti kao zavesa,
Otkrivate mirno oko koje ~eka
Iznad tragi~nog oka koje ne zna ni{ta.
STIVEN SPENDER (1909–1995), engleski pesnik, romansijer i
esejista. Pripada „pesnicima tridesetih“ zajedno sa Vistanom Hjuom
Odnom, Luisom Meknisom i Sesilom Dej Luisom.
Ro|en je u Kensingtonu, a {kolovao se u Londonu i Oksfordu. U
Oksfordu je upoznao Odna i Meknisa i zajedno sa Meknisom 1929. izdavao
Oxford Poetry. Posle studija boravio je nekoliko godina u Nema~koj
i putovao po Evropi. Bio je u [paniji za vreme [panskog gra|anskog
rata.
Za politi~ki razvitak samog Spendera a i cele grupe zanimqivi
su wegovi napisi-studije Napredniji od liberalizma (1937); @ivot
i pesnik (1942). Najzna~ajnije zbirke pesama su mu: Pesme (1933); Be~
(1934); Mirni centar (1939); Pesme posve}enosti (1974); Ivica bi}a
(1949) i Sabrane pesme (1955). Prevodio je Rilkea.
Spenderove najva`nije teme su dru{tvena nepravda i klasna
borba.
Nikola @ivanovi}
77
Et­gar Ke­ret
PET PRI­^A
Pre­ve­la sa en­gle­skog Mi­la Ga­vri­lo­vi}
ZDRAV PO^ETAK
78
Ot­ka­ko ga je ko­na~­no na­pu­sti­la, sva­ke no}i je spa­vao na ne­
kom dru­gom me­stu: na ka­u­~u, u fo­te­qi u dnev­noj so­bi, na kr­pa­ri
na te­ra­si, kao ne­ki {u­ga­vi bes­ku}nik. Uju­tru je oba­ve­zno i{ao
ne­kud na do­ru­~ak. ^ak i za­tvo­re­ni­ci ima­ju pra­vo da jed­nom dnev­
no {e­ta­ju po dvo­ri­{tu, zar ne? U ka­feu su mu uvek da­va­li sto za
dvo­je i sme­{ta­li ga na­spram pra­zne sto­li­ce. Uvek. ^ak i ka­da bi
ga ko­no­bar iz­ri­~i­to upi­tao da li je sâm. Dru­gi qu­di su obi~­no
se­de­li u pa­ro­vi­ma ili utro­je, sme­ja­li se, je­li jed­ni dru­gi­ma iz
ta­wi­ra, ili se oti­ma­li oko ra­~u­na, dok je Mi­ron se­deo sam sam­
cat i jeo svoj Zdrav po­~e­tak – ce­|e­nu po­mo­ran­xu, mu­sli sa me­dom,
du­pli espre­so bez ko­fe­i­na sa to­plim ob­ra­nim mle­kom sa stra­ne.
Na­rav­no da bi bi­lo bo­qe kad bi ne­ko se­deo na­spram we­ga, ne­ko s
kim bi se sme­jao i s kim bi se oti­mao oko ra­~u­na; vo­leo bi i on da
tut­ne pa­re ko­no­ba­ri­ci i ka­`e, „Ne uzi­maj­te od we­ga! Ma­to­ri, sta­
ni. Ba­ta­li! Ja ~a­stim“. No ni­je imao s kim to da ra­di, a sto pu­ta mu
je bi­lo lak­{e da do­ru~­ku­je sâm u ka­feu ne­go da osta­ne kod ku­}e.
Mno­go vre­me­na je pro­vo­dio ta­ko {to je po­sma­trao qu­de za
dru­gim sto­lo­vi­ma. Pri­slu­{ki­vao je raz­go­vo­re, ~i­tao sport­ski
do­da­tak ili, s ne­kom od­sut­nom za­bri­nu­to­{}u, pro­ve­ra­vao sko­
ko­ve i pa­do­ve izra­el­skih ak­ci­ja na Vol­stri­tu. Po­ne­kad bi ne­ko
pri­{ao i za­tra­`io deo no­vi­na ko­ji je pro­~i­tao, a on bi klim­nuo
gla­vom i po­ku­{ao da se osmeh­ne. Jed­nom je ~ak ne­koj sek­si mla­doj
ma­mi s be­bom u ko­li­ci­ma po­ka­zao na­slov o si­lo­va­wu u pred­gra­|u
i re­kao: „U ka­kvom je­zi­vom sve­tu tre­ba da od­ga­ja­mo de­cu.“ Mi­slio
je da bi ta­kva iz­ja­va mo­gla da pod­stak­ne raz­go­vor, ne­{to kao, eto,
de­le istu sud­bi­nu, ali sek­si ma­ma ga je sa­mo o{i­nu­la po­gle­dom i
bez re­~i uze­la do­da­tak Zdrav `i­vot.
On­da je jed­nog ~e­tvrt­ka ne­ki de­beo, zno­jav tip u{ao u ka­fe i
osmeh­nuo mu se. Mi­ron je bio za­te­~en. Po­sled­wa oso­ba ko­ja mu se
osmeh­nu­la bi­la je Ma­jan, pet me­se­ci pre ne­go {to ga je na­pu­sti­la, a
osmeh joj je bio kraj­we sar­ka­sti­~an, dok je osmeh ovog de­be­log bio ne­
`an, go­to­vo sa­o­se­}a­jan. De­be­li mu ru­kom ja­sno sta­vi do zna­wa da bi
`e­leo da sed­ne, a Mi­ron bez okle­va­wa klim­nu gla­vom. De­be­li se­de.
„Ru­be­ne“, re­~e, „Iz­vi­ni {to ka­snim. Znam da smo se do­go­vo­
ri­li u de­set, ali imao sam fr­ku sa }er­ki­com.“
Mi­ro­nu pro­|e kroz gla­vu ka­ko bi mo­`da tre­ba­lo da ka­`e de­
be­lom da on ni­je Ru­ben, ali ume­sto to­ga uhva­ti se­be gde gle­da na
sat i go­vo­ri: „[ta je de­set mi­nu­ta? Ja­ka stvar.“
Za­tim su obo­ji­ca }u­ta­li ne­ko­li­ko tre­nu­ta­ka, pa Mi­ron upi­
ta da li je ma­la do­bro. De­be­li re­~e da je­ste, ne­go je kre­nu­la u no­vi
vr­ti}, i sva­ki put kad je od­ve­de pra­vi sce­nu i ne pu­{ta ga da ode.
„Ma, pu­sti sad to“, na­pra­sno pre­ki­de pri­~u o }er­ki. „Ima{
do­voq­no svo­jih mu­ka, sa­mo ti jo{ ja fa­lim. Haj­de da pre­|e­mo na
po­sao.“
Mi­ron du­bo­ko udah­nu.
„Vi­di“, re­~e de­be­li. „Pet­sto je mno­go. Daj mi za ~e­ti­ri­sto. U
stva­ri, daj za ~e­ti­ri­sto de­set i uzi­mam {eststo ko­ma­da.“ „^e­ti­
ri­sto osam­de­set“, re­~e Mi­ron. „^e­ti­ri­sto osam­de­set. I to sa­mo
ako uzme{ hi­qa­du.“
„Ra­zu­mi me“, re­~e de­be­li. „Tr­`i­{te je pu­klo, re­ce­si­ja i ta
sra­wa. Si­no} je u ve­sti­ma bi­lo ka­ko qu­di je­du iz kon­tej­ne­ra. Ako
na­sta­vi{ da me sti­ska{, mo­ra­}u da dig­nem ce­ne. Ne­}u vi­{e bi­ti
kon­ku­ren­tan.“
„Ne se­ki­raj se“, re­~e mu Mi­ron. „Na tri ~o­ve­ka ko­ji je­du iz
kon­tej­ne­ra do­la­zi je­dan ko­ji vo­zi mer­ce­des.“
Iz ne­kog raz­lo­ga ova re­~e­ni­ca za­sme­ja de­be­log. „Re­kli su mi
da si za­je­ban“, pro­mr­mqa uz osmeh.
„Ja sam isti kao ti“, us­pro­ti­vi se Mi­ron. „Sa­mo se tru­dim da
op­sta­nem.“
De­be­li obri­sa svoj zno­ja­vi dlan o ko­{u­qu, a on­da ga pru­`i.
„^e­ti­ri­sto {e­zde­set“, re­~e. „^e­ti­ri­sto {e­zde­set, i uzi­mam hi­qa­du.“
Ka­da je vi­deo da Mi­ron ne re­ag­ u­je, do­da­de: „^e­ti­ri­sto {e­zde­
set, hi­qa­du ko­ma­da i do­|em ti uslu­gu. A ti, Ru­be­ne, od­li~­no zna{
da u na­{em po­slu uslu­ga vre­di vi­{e od pa­ra.“
Ova po­sled­wa re­~e­ni­ca je Mi­ro­nu bi­la do­voq­na da mu pru­
`i ru­ku. Pr­vi put u `i­vo­tu mu ne­ko du­gu­je uslu­gu. Ne­ko ko mi­sli
da je on Ru­ben, ali to ni­je va­`no. Dok su se po­sle je­la oti­ma­li
oko ra­~u­na, ne­ki pri­ja­tan ose­}aj pro­stru­ja Mi­ro­nu kroz sto­mak.
Pred­u­hi­trio je de­be­log za de­li} se­kun­de i tut­nuo nov­~a­ni­cu ko­
no­ba­ri­ci u ru­ku.
Od tog da­na sve se od­vi­ja­lo go­to­vo ru­tin­ski. Mi­ron bi seo,
na­ru­~io ne­{to i mer­kao sva­ko­ga ko ula­zi u ka­fe, a ako bi ta oso­
ba po­~e­la upit­no da tra­`i sto, Mi­ron bi br­zo mah­nuo i po­zvao je
da mu se pri­dru­`i.
79
80
„Ne bih vo­leo da za­vr­{i­mo na su­du“, re­~e mu }ela­vi tip sa
de­be­lim obr­va­ma.
„Ne bih ni ja“, pri­zna Mi­ron. „Uvek je bo­qe da sre­di­mo stvar
kô qu­di.“ „Sa­mo da zna{ da ne ra­dim no}ne sme­ne“, od­lu~­no }e iz­blaj­
ha­na si­li­kon­ska pla­vu­{a.
„[ta ti umi­{qa{? Da }e sve osta­le da ra­de no}ne sme­ne, sa­
mo ti ne­}e{?“, od­bru­si Mi­ron.
„Ga­bi me je za­mo­lio da vam ka­`em da mu je `ao“, re­~e tip sa
tru­lim zu­bi­ma i za­da­hom iz usta.
„Ako mu je za­i­sta `ao“, uz­vra­ti Mi­ron, „ne­ka do­|e i li~­no
mi to ka­`e. Bez po­sred­ni­ka!“
„U mej­lu si zvu­~ao vi­{i“, pre­ne­ma­ga­la se mr­{a­va ri­|o­ko­sa
de­voj­ka.
„A ti si u mej­lu zvu­~a­la ma­we iz­bir­qi­va“, od­bru­si joj
Mi­ron.
I ne­ka­ko bi uvek is­pa­lo do­bro na kra­ju. Do­go­vo­rio se sa ]e-­
la­vim, Si­li­kon­ska Usna je pri­sta­la da za­mo­li se­stru da joj pri­
~u­va de­te ka­ko bi mo­gla da od­ra­di jed­nu no}nu sme­nu ne­deq­no,
Za­dah je obe}ao da }e ga Ga­bi po­zva­ti te­le­fo­nom, a Cr­ve­no­ko­sa
i Mi­ron su se slo­`i­li da ba{ i ni­su jed­no za dru­go. Ne­ka­da bi
oni pla­ti­li, ne­ka­da on. Sa­mo kad je bio sa cr­ve­no­ko­som sva­ko je
pla­tio svoj ra­~un. Sve je bi­lo pot­pu­no fa­sci­nant­no, i ako bi se
do­go­di­lo da to­kom ce­log pre­po­dne­va ni­ko ne sed­ne za we­gov sto,
Mi­ron bi bio raz­o­~a­ran. Sre}om, to se ni­je de­{a­va­lo ~e­sto.
Pro­{lo je go­to­vo me­sec da­na od zno­ja­vog de­be­log ti­pa, kad u|e
je­dan ro­{a­vi. Upr­kos ro­{a­vom li­cu i ~i­we­ni­ci da je iz­gle­dao
naj­ma­we de­set go­di­na sta­ri­ji od Mi­ro­na, bio je to zgo­dan i iz­ra­
zi­to ha­ri­zma­ti­~an tip. ^im je seo za Mi­ro­nov sto, re­kao je: „Bio
sam si­gu­ran da se ne­}e{ po­ja­vi­ti.“
„Zar se ni­smo do­go­vo­ri­li da se na­|e­mo?“, upi­ta Mi­ron.
„Je­smo“, re­~e ro­{a­vi uz tu­ga­qiv osmeh, „ali po­{to sam ono­li­
ko ur­lao na te­be pre­ko te­le­fo­na, mi­slio sam da si se utro­wao.“
„Ipak, evo me“, re­~e Mi­ron, ma­lo pro­vo­ka­tiv­no.
„@ao mi je {to sam vi­kao na te­be“, iz­vi­wa­vao se tip. „Bio
sam be­san. Ali sto­jim iza sve­ga {to sam re­kao – ka­pi­ra{? Sa­da
bih te qu­ba­zno za­mo­lio da pre­sta­ne{ da se vi­|a{ sa wom.“
„Ali ja je vo­lim“, re­~e Mi­ron pri­gu­{e­nim gla­som.
„Po­ne­kad mo­ra{ da se od­rek­ne{ ne­~eg {to vo­li{“, re­~e ro­
{a­vi. „Po­slu­{aj ma­lo sta­ri­jeg od se­be. Po­ne­kad mo­ra{ da od­u­
sta­ne{.“
„@ao mi je“, re­~e Mi­ron, „ali ne mo­gu.“
„Mo­`e{“, od­go­vo­ri tip. „Mo­`e{ i od­u­sta­}e{. Ne­ma dru­gog
na­~i­na. Obo­ji­ca je vo­li­mo, ali ja sam joj ipak mu` i ne­}u do­zvo­
li­ti da mi ras­tu­ri{ po­ro­di­cu. Ja­sno?“
Mi­ron od­mah­nu gla­vom i re­~e: „Ne­ma{ poj­ma na {ta je moj
`i­vot li­~io pro­te­klih go­di­nu da­na. Pa­kao. ^ak ne ni pa­kao, ne­
go jed­na obi~­na go­mi­le­ti­na ni­~e­ga. A ka­da to­li­ko du­go `i­vi{ i
ne­ma{ ni­{ta a on­da se od­jed­nom po­ja­vi ne­{to, ne mo­`e{ tek ta­ko
da mu ka­`e{ zbo­gom. Raz­u­me{ me, zar ne? Znam da me raz­u­me{.“
Mu` je gri­zao do­wu usnu. „Ako se jo{ jed­nom bu­de{ vi­deo sa
wom“, re­~e, „ubi­}u te. Ne za­je­ba­vam se. Ubi}u te.“
„Pa ubij me“, Mi­ron sleg­nu ra­me­ni­ma. „Ne pla­{im se. Iona­
ko }emo svi umre­ti na kra­ju.“
Mu` se nag­nu pre­ko sto­la i ras­pa­li Mi­ro­na po gu­bi­ci. Pr­vi
put u `i­vo­tu ga je ne­ko ta­ko sna­`no uda­rio; Mi­ron ose­ti ka­ko mu
se vreo ta­las bo­la raz­li­va po li­cu i {i­ri u svim prav­ci­ma. Tre­
nu­tak ka­sni­je na­{ao se na po­du, a mu` je sta­jao nad wim.
„Od­ve­{}u je odav­de“, vi­kao je mu` i {u­ti­rao Mi­ro­na u sto­
mak i re­bra. „Od­ve­{}u je ne­gde da­le­ko, u dru­gu ze­mqu, ne}e{ zna­
ti gde je. Ne­}e{ je vi­{e ni­kad vi­de­ti, jel’ ti ja­sno, gov­no jed­no
smr­dqi­vo?“
Dva ko­no­ba­ra su sko­~i­la na mu­`a i ne­ka­ko us­pe­la da ga odvo­
je od Mi­ro­na. Je­dan je do­vik­nuo {an­ke­ru da zo­ve po­li­ci­ju. Li­ca
pri­qu­bqe­nog uz le­de­ne plo­~i­ce, Mi­ron je gle­dao mu­`a ka­ko iz­
la­zi iz ka­fea. Dru­gi ko­no­bar je ~u~­nuo i upi­tao ga da li je do­bro.
Mi­ron po­ku­{a da od­go­vo­ri. „Ho­}e­te li da po­zo­vem hit­nu?“ – upi­ta ko­no­bar. Mi­ron pro­
{a­pu­ta da ne­}e.
„Da li ste si­gur­ni?“ – in­si­sti­rao je ko­no­bar. „Usna vam kr­
va­ri.“
Mi­ron po­la­ko klim­nu gla­vom i za­tvo­ri o~i. Iz sve sna­ge se
tru­dio da za­mi­sli se­be sa tom `e­nom. Onom ko­ju vi­{e ni­ka­da ne-­
}e vi­de­ti. Tru­dio se, i za tre­nu­tak je go­to­vo us­peo. Te­lo mu je drh­
ta­lo od bo­la. Ose}ao se `i­vim.
KREATIVNO PISAWE
Pr­va pri­~a ko­ju je Ma­ja na­pi­sa­la go­vo­ri­la je o sve­tu u kom se
qu­di ne raz­mno­`a­va­ju ve} pod­va­ja­ju. U tom sve­tu sva­ko mo­`e da
se, u bi­lo kom tre­nut­ku, pre­tvo­ri u dve oso­be upo­la mla­|e od se­be.
Ne­ki qu­di od­lu­~e da to oba­ve dok su mla­di: na pri­mer, osam­na­e­
sto­go­di­{wak mo­`e da se pre­tvo­ri u dva de­ve­to­go­di­{wa­ka. Ne­ki
pak sa­~e­ka­ju da se pr­vo pro­fe­si­o­nal­no i fi­nan­sij­ski ostva­re, pa
to oba­ve tek u sred­wim go­di­na­ma. Ma­ji­na ju­na­ki­wa je bi­la ne­pod­
vo­ji­va. Na­pu­ni­la je osam­de­set go­di­na i, upr­kos stal­nom pri­ti­sku
ko­ji je tr­pe­la od svog okru­`e­wa, od­lu­~u­je da ipak osta­ne ne­pod­
vo­je­na. Na kra­ju pri­~e umi­re.
81
82
Pri­~a je bi­la do­bra, ako iz­u­zme­mo kraj. Taj deo je pri­li~­no
de­pre­si­van, mi­slio je Avi­jad. De­pre­si­van i pred­vi­div. Me­|u­tim,
u {ko­li kre­a­tiv­nog pi­sa­wa, ko­ju je po­ha­|a­la, Ma­ja je do­bi­la sil­
ne po­hva­le upra­vo za kraj. Pre­da­va~ – na­vod­no ne­ki po­zna­ti pi­
sac, iako Avi­jad ni­je ni­ka­da ~uo za we­ga – re­kao joj je da u tom ba­
nal­nom kra­ju ima ne­~eg {to po­ga­|a pra­vo u du­{u, ili ka­ko se ve}
pro­srao. Avi­jad je pri­me­tio ko­li­ko Ma­ji zna­~i taj kom­pli­ment.
Bi­la je ve­o­ma uz­bu­|e­na dok mu je go­vo­ri­la o to­me. Ci­ti­ra­la je pi­
{~e­ve re­~i kao da ci­ti­ra sti­ho­ve iz Bi­bli­je. Iako joj je is­pr­va
pred­la­gao da pro­me­ni kraj, Avi­jad ipak ustuk­nu i re­~e da je sve
stvar uku­sa i da se on i ne raz­um
­ e ba{ naj­bo­qe u te stva­ri.
Ide­ja da se upi­{e u {ko­lu kre­a­tiv­nog pi­sa­wa po­te­kla je od
we­ne maj­ke. Ova je re­kla da }er­ka we­ne pri­ja­te­qi­ce po­ha­|a ta­kvu
{ko­lu i da je odu­{e­vqe­na. I Avi­jad je sma­trao da bi Ma­ji pri­
ja­lo da ma­lo iza­|e iz ku­}e i na­|e ne­ku za­ni­ma­ci­ju. On je mo­gao da
za­o­ku­pqa mi­sli po­slom, ali ona na­kon spon­ta­nog po­ba­~a­ja ni­je
ni­jed­nom iza­{la iz ku­}e. Kad god bi se vra­tio s po­sla za­te­kao bi
je ka­ko se­di na ka­u~
­ u u dnev­noj so­bi. Ni­je ni ~i­ta­la, ni gle­da­la
TV, ni­je ~ak ni pla­ka­la. U po­~et­ku se ne}­ka­la u ve­zi sa {ko­lom,
ali Avi­jad je znao ka­ko da je na­go­vo­ri. „Idi na je­dan ~as, pro­baj“,
re­kao je, „kao de­te u let­wi kamp“. Ka­sni­je je shva­tio da je bi­lo
pri­li~­no bez­os­ e­}aj­no s we­go­ve stra­ne da po­mi­we de­te kao pri­mer
na­kon ono­ga {to im se do­go­di­lo dva me­se­ca ra­ni­je. Me­|u­tim, Ma­ja
se osmeh­nu­la i re­kla ka­ko je let­wi kamp ba{ ono {to joj tre­ba.
Dru­ga pri­~a ko­ju je na­pi­sa­la go­vo­ri­la je o sve­tu u kom mo­`e{
da vi­di{ sa­mo one qu­de ko­je vo­li{. Glav­ni pro­ta­go­ni­sta je o`e­
we­ni mu­{ka­rac ko­ji vo­li svo­ju `e­nu. Jed­nog da­na ona se su­da­ri­la
sa wim u pred­so­bqu, pa mu je ~a­{a is­pa­la iz ru­ke i raz­bi­la se o
pod. Ne­ko­li­ko da­na pre to­ga se­la je na we­ga dok je dre­mao u fo­te­
qi. Oba pu­ta se va­di­la: ne­{to se za­mi­sli­la; ni­je gle­da­la gde se­da.
Me­|u­tim, mu` je po­sum­wao da ga ona vi­{e ne vo­li. Da bi pro­ve­rio
svo­ju te­o­ri­ju, od­lu­~io je da ura­di ne­{to eks­trem­no: obri­jao je sa­
mo le­vi brk. Vra­tio se ku­}i sa jed­nim br­kom i bu­ke­tom nar­ci­sa.
@e­na mu se za­hva­li­la za cve­}e i osmeh­nu­la. Mo­gao je da ose­ti ka­
ko je za­dr­`a­la dah dok je po­ku­{a­va­la da ga po­qu­bi. Ma­ja je pri­~u
na­slo­vi­la „Je­dan brk“, a Avi­ja­du je is­pri­~a­la ka­ko su ne­ki qu­di
u {ko­li pla­ka­li dok ju je ~i­ta­la na­glas. Avi­jad je sa­mo re­kao
„Vau“ i po­qu­bio je u ~e­lo. Te no­}i su se za­ka­~i­li oko ne­ke glu­po­
sti. Za­bo­ra­vi­la je da mu pre­ne­se po­ru­ku, ili ta­ko ne­{to, i on se
iz­drao na wu. Bio je kriv, i na kra­ju se iz­vi­nio. „Imao sam je­ziv
dan na po­slu“, re­kao je i po­ma­zio je po bu­ti­ni u `e­qi da se is­ku­pi
za svoj is­pad. „Da li mi opra­{ta{?“ Opro­sti­la mu je.
In­struk­tor kre­at­ iv­nog pi­sa­wa je ob­ja­vio je­dan ro­man i zbir­
ku krat­kih pri­~a. Ni­su to bi­li best­se­le­ri, ali obe kwi­ge su do­
bi­le ne­ko­li­ko do­brih kri­ti­ka. Ta­ko mu je ba­rem re­kla pro­da­va­
~i­ca u kwi­`a­ri po­red we­go­ve fir­me. Ro­man je bio de­beo, {eststo
dva­de­set ~e­ti­ri stra­ne. Avi­jad je ku­pio zbir­ku pri­~a. Dr­`ao ju
je na svom kan­ce­la­rij­skom sto­lu i tru­dio se da po­ma­lo ~i­ta za
vre­me pa­u­ze. Rad­wa sva­ke pri­~e od­vi­ja­la se u dru­goj ze­mqi. To mu
je bio ne­ki fa­zon. Na po­le­|i­ni je pi­sa­lo da je autor go­di­na­ma ra­
dio kao tu­ri­sti~­ki vo­di~ na Ku­bi i u Afri­ci i da su pu­to­va­wa
u ve­li­koj me­ri uti­ca­la na we­go­vo pi­sa­we. Tu je sta­ja­la i we­go­va
ma­la cr­no-be­la fot­ka. Sme­{kao se sa­mo­za­do­voq­no, iz­gle­dao je
kao ne­ko ko je sre­}an jer je to {to je­ste. Pi­sac je re­kao Ma­ji, a
ona je to is­pri­~a­la Avi­ja­du, da }e od­mah po za­vr­{et­ku {ko­le po­
sla­ti we­ne pri­~e svom ured­ni­ku. I da iz­da­va­~i u po­sled­we vre­me
o~aj­ni~­ki tra­`e no­ve ta­len­to­va­ne pi­sce, ali da, upr­kos to­me, ne
tre­ba bog­zna ~e­mu da se na­da.
We­na tre­}a pri­~a je ima­la du­ho­vit po­~e­tak. Go­vo­ri­la je o
`e­ni ko­ja je ro­di­la ma~­ku. Glav­ni ju­nak je bio mu` ko­ji je sum­
wao da ma~­ka ni­je we­go­va. De­be­li, ri­|i ma­~or, ko­ji je spa­vao na
po­klop­cu kon­tej­ne­ra ba{ is­pod pro­zo­ra wi­ho­ve spa­va­}e so­be,
gle­dao je mu­`a nad­me­no sva­ki put ka­da bi ovaj si­{ao da ba­ci sme-­
}e. Na kra­ju je do­{lo do `e­sto­kog okr­{a­ja iz­me­|u mu­`a i ma­~o­ra.
Mu` ga je ga­|ao ka­me­nom, a ma­~or mu je uz­vra­tio uje­di­ma i ogre­
bo­ti­na­ma. Po­vre­|e­ni mu` i `e­na sa ma­~e­tom na si­si po­|o­{e za­
jed­no u dom zdra­vqa da mu` pri­mi vak­ci­nu pro­tiv be­sni­la. Mu`
se ose­}ao po­ni­`e­no, ra­ne su ga ja­ko bo­le­le i je­dva se kon­tro­li­sao
da ne za­pla­~e u ~e­ka­on
­ i­ci. Ose­tiv­{i we­gov bol, ma­~e se iz­mi­go­
qi­lo iz maj­~i­nog na­ru~­ja, pre­{lo kod we­ga i po­~e­lo da ga li­`e
ne­`no po li­cu, uz jed­no ma­zno „mi­jau“. „Je­si li ~uo?“, upi­ta ga su­
pru­ga raz­ne­`e­no. „Re­kao je ’ta­ta’. U tom tre­nut­ku mu` ni­je us­peo
da za­dr­`i su­ze. Dok je to ~i­tao, i Avi­jad se je­dva uz­dr­`ao da ne
pu­sti su­zu. Ma­ja mu re­~e da je pri­~u po­~e­la da pi­{e jo{ pre ne­go
{to je sa­zna­la da je po­no­vo trud­na. „Zar to ni­je ~ud­no?“, upi­ta,
„da mo­zak jo{ ni­je znao, a pod­svest je­ste?“
Sle­de­}eg utor­ka, kad je tre­ba­lo da je po­ku­pi po­sle {ko­le,
Avi­jad je do­{ao po­la sa­ta ra­ni­je, par­ki­rao auto i oti­{ao da je
po­tra­`i. Ma­ja se iz­ne­na­di­la kad ga je ugle­da­la u u~i­o­ni­ci, a on
je in­si­sti­rao da ga upo­zna sa pi­scem. Pi­sac je ba­zdio na po­ma­du.
Mli­ta­vo se ru­ko­vao sa Avi­ja­dom i re­kao mu da je si­gur­no po­se­ban
~im ga je Ma­ja iza­bra­la za mu­`a.
Tri ne­de­qe ka­sni­je i Avi­jad se upi­sao na po­~et­ni kurs kre­a­
tiv­nog pi­sa­wa. Ni­je ni­{ta po­mi­wao Ma­ji, i da bi se do­dat­no osi­
gu­rao, re­kao je se­kre­ta­ri­ci da joj, ako ga bu­de zva­la, ka­`e da je na
va­`nom sa­stan­ku i da ga ne sme pre­ki­da­ti. Gru­pa se uglav­nom sa­
sto­ja­la od sta­ri­jih `e­na, ko­je su ga gle­da­le po­pre­ko. In­struk­tor­
ka je bi­la su­vo­wa­va i no­si­la je ma­ra­mu, a `e­ne u gru­pi su {u­{ka­
83
le o to­me ka­ko `i­vi na oku­pi­ra­noj te­ri­to­ri­ji i ima rak. Za­da­la
im je ve­`bu iz auto­mat­skog pi­sa­wa. „Pi­{i­te sve {to vam pad­ne
na pa­met“, re­~e. „Ne raz­mi­{qaj­te, sa­mo pi­{i­te“. Avi­jad je po­
ku­{ao da ne raz­mi­{qa. Bi­lo je ve­o­ma te­{ko. Ba­ku­te oko we­ga su
pi­sa­le br­zo i ner­vo­zno, kao |a­ci ko­ji `u­re da za­vr­{e pi­sme­ni
pre ne­go {to im na­stav­nik ka­`e da za­tvo­re ve­`ban­ke. Na­kon ne­
ko­li­ko mi­nu­ta i sam je po­~eo da pi­{e.
Na­pi­sao je pri­~u o ri­bi ko­ja je bez­bri­`no pli­va­la u mo­ru sve
dok je zla ve­{ti­ca ni­je pre­tvo­ri­la u ~o­ve­ka. Ri­ba ni­je mo­gla da
se po­mi­ri s tim u {ta se pre­tvo­ri­la i od­lu­~i­la je da pro­ga­wa ve­
{ti­cu sve dok je ova po­no­vo ne pre­tvo­ri u ri­bu. Po­{to je bio iz­u­
zet­no br­za i pred­u­zi­mqi­va ri­ba, glav­ni ju­nak je us­peo da se to­kom
jur­wa­ve za ve­{ti­com i o`e­ni, pa ~ak i da osnu­je fir­mu ko­ja se ba­
vi­la uvo­zom pla­sti­ke sa Da­le­kog Is­to­ka. Za­hva­qu­ju­}i ogrom­nom
zna­wu ko­je je ste­kao dok je bio ri­ba i pli­vao pre­ko se­dam mo­ra,
fir­mu je br­zo raz­vio i na­{ao no­ve in­ve­sti­to­re. U me­|u­vre­me­nu
je zla ve­{ti­ca, umor­na od zla ko­je je ~i­ni­la to­kom mno­gih go­di­
na, od­lu­~i­la da po­tra­`i sve qu­de i stvo­re­wa {to ih je za­~a­ra­la,
da im se iz­vi­ni i vra­ti ih u pre­|a­{we sta­we. Ta­ko je oti­{la i na
sa­sta­nak sa ri­bom ko­ju je pre­tvo­ri­la u ~o­ve­ka. Ri­bi­na se­kre­ta­ri­
ca za­mo­li ve­{ti­cu da sa­~e­ka dok di­rek­tor ne za­vr­{i sa­sta­nak na
skaj­pu sa part­ne­ri­ma iz Taj­va­na. U ovoj fa­zi svog `i­vo­ta ri­ba se
je­dva se­}a­la da je za­pra­vo ri­ba, a we­na kom­pa­ni­ja je kon­tro­li­sa­la
po­la sve­ta. Ve­{ti­ca je ~e­ka­la ne­ko­li­ko sa­ti i, kad je shva­ti­la da
se sa­sta­nak ne­}e za­vr­{i­ti u do­gled­no vre­me, uz­ja­ha­la je svo­ju me­
tlu i od­le­te­la. Ri­ba je po­slo­va­la sve bo­qe i bo­qe, sve dok jed­nog
da­na, ve} pri­li~­no osta­re­la, ni­je po­gle­da­la kroz pro­zor jed­ne od
de­se­ti­na po­slov­nih zgra­da na oba­li ko­je je mu­dro ku­pi­la dok su
ce­ne ne­kret­ni­na bi­le znat­no ni­`e i ugle­da­la mo­re. Od­jed­nom se
pri­se­ti­la da je ri­ba. Do­du­{e, ri­ba-taj­kun ko­ja je kon­tro­li­sa­la
ve­li­ki broj }er­ki-kom­pa­ni­ja na svet­skim ber­za­ma, ali ipak ri­ba.
Ri­ba ko­ja go­di­na­ma ni­je oku­si­la mor­sku so.
Kad je in­struk­tor­ka pri­me­ti­la da je Avi­jad spu­stio olov­ku
na sto, po­gle­da­la ga je upit­no. „Ne­mam kraj“, pro­{a­pu­ta Avi­jad
prav­da­ju­}i se, ali ti­ho, da ne bi uz­ne­mi­rio sta­ri­je go­spo­|e, ko­je
su jo{ pi­sa­le.
MYSTIQUE
84
^o­vek ko­ji je znao {ta na­me­ra­vam da ka­`em se­deo je po­red
me­ne u avi­o­nu i glu­pa­vo se sme­{kao. Naj­vi­{e me je iri­ti­ra­lo to
{to ni­je bio ni pro­nic­qiv ni in­tu­i­ti­van a ipak je uspe­vao da,
se­kund pre me­ne, iz­go­vo­ri sve ono {to sam upra­vo na­me­ra­vao da
ka­`em. „Da li ima­te Gu­er­la­in-ov Mysti­que?“, upi­tao je stju­ar­de­su
se­kund pre ne­go {to sam ja za­us­ tio, a ona mu upu­ti bli­sta­vo beo
osmeh i re­~e da je osta­la jo{ jed­na bo­~i­ca, po­sled­wa. „Mo­ja `e­na
je lu­da za tim par­fe­mom. Kao da je za­vi­sna od we­ga. Ako se slu­~aj­
no vra­tim iz ino­stran­stva bez Mysti­que-a iz fri-{o­pa, ka­`e ka­
ko je vi­{e ne vo­lim. Ako se usu­dim da do­|em ku­}i bez ma­kar jed­ne
bo­~i­ce, na­dr­qao sam.“
To je bi­la re­~e­ni­ca ko­ju sam pla­ni­rao da iz­go­vo­rim, ali
~o­vek ko­ji je znao {ta na­me­ra­vam da ka­`em ukrao ju je i ne trep­
nuv­{i. ^im su to~­ko­vi avi­on
­ a do­ta­kli pi­stu, ukqu­~io je mo­bil­
ni, se­kund pre me­ne, i po­zvao `e­nu. „Sle­teo sam“, ja­vio joj je. „Iz­
vi­ni. Znam da je tre­ba­lo da se vra­tim ju­~e. Let je bio ot­ka­zan.
Ne ve­ru­je{ mi? Pro­ve­ri ako ho­}e{. Pi­taj Eri­ka. Znam da mi ne
ve­ru­je{. Sa­da }u ti po­sla­ti we­gov broj.“ I ja imam agen­ta Eri­ka
ko­ji bi bio spre­man da sla­`e za me­ne.
Avi­on se par­ki­rao na iz­laz, a on je i da­qe bio na te­le­fo­nu
i da­vao iste od­go­vo­re ko­je bih i ja da­vao. Mr­tav hla­dan, kao pa­
pa­gaj. Kao pa­pa­gaj u sve­tu u kom vre­me te­~e una­zad – po­na­vqa ono
{to tek tre­ba da bu­de iz­go­vo­re­no ume­sto ono­ga {to je ve} iz­go­vo­
re­no. Od­go­vo­ri su mu bi­li sjaj­ni, s ob­zi­rom na si­tu­a­ci­ju u ko­joj
se na­la­zio. A si­tu­a­ci­ja mu ni­je bi­la ni­ma­lo sjaj­na. A bo­ga­mi, ni­je
ni mo­ja. Mo­ja `e­na se ne ja­vqa na te­le­fon, ali dok sam slu­{ao tog
~o­ve­ka ko­ji je znao {ta na­me­ra­vam da ka­`em, iz­gu­bio sam vo­qu da
joj se ja­vim. Dok sam ga slu­{ao, shva­tio sam da sam ta­ko du­bo­ko
za­gli­bio da ~ak i kad bih us­peo da se iz­vu­~em, to vi­{e ne bi bi­lo
to. Ona mi ni­kad ne bi opro­sti­la, ni­ti bi mi ikad vi­{e ve­ro­va­
la. U to sam si­gu­ran. Sva­ko mo­je na­red­no pu­to­va­we bi se pre­tvo­
ri­lo u pa­kao, a pe­ri­od iz­me­|u dva pu­to­va­wa da ne po­mi­wem. A on
je pri­~ao i pri­~ao, iz­go­va­rao sve one re­~e­ni­ce ko­je sam smi­slio
a ni­sam sti­gao da iz­go­vo­rim. Iz we­ga je sa­mo te­klo, kao iz sla­
vi­ne. Ubr­za­vao je tem­po, me­wao in­to­na­ci­ju, kao ne­pli­va~ ko­ji se
ko­pr­ca ne bi li se ne­ka­ko odr­`ao na po­vr­{i­ni. Qu­di su po­~e­li
da iz­la­ze. On usta­de sa se­di­{ta, ne pre­ki­da­ju­}i raz­go­vor, po­ku­
pi slo­bod­nom ru­kom svoj lap­top i upu­ti se ka iz­la­zu. Mir­no sam
po­sma­trao ka­ko za­bo­ra­vqa ke­si­cu ko­ju je uba­cio u ka­se­tu iz­nad
na­{ih se­di­{ta. Po­sma­trao sam i ni­sam re­kao ni re~. Se­deo sam.
Avi­on se po­ste­pe­no pra­znio. Na kra­ju smo osta­li sa­mo ja i jed­
na de­be­la or­to­dok­sna sa ~o­po­rom de­ce. Ustao sam i mr­tav hla­dan
otvo­rio ka­se­tu, iz­va­dio ke­si­cu iz fri-{o­pa, kao da je mo­ja. Unu­
tra su se na­la­zi­li ra­~un i bo­~i­ca Gu­er­la­in-ovog Mysti­que-a. Mo­
ja `e­na je lu­da za tim par­fe­mom. Kao da je za­vi­sna od we­ga. Ako
se slu­~aj­no vra­tim iz ino­stran­stva bez Mysti­que-a iz fri-{o­pa,
ka­`e ka­ko je vi­{e ne vo­lim. Ako se usu­dim da do­|em ku­}i bez ma­
kar jed­ne bo­~i­ce, na­dr­qao sam.
85
RASKOP^AVAWE
86
Sve je po­~e­lo od po­qup­ca. Go­to­vo uvek po­~i­we od po­qup­ca.
Ela i Ci­ki su le­`a­li go­li u kre­ve­tu, spo­je­ni sa­mo je­zi­ci­ma, kad
ona od­jed­nom ose­ti ubod. „Da li sam te po­vre­dio?“, upi­ta Ci­ki i,
kad je ona od­mah­nu­la gla­vom, br­zo do­da­de: „Kr­va­ri{.“ Za­i­sta je
kr­va­ri­la, iz usta. „Joj, iz­vi­ni“, re­~e on i po­~e da jur­ca po ku­hi­
wi kao mah­nit – iz­va­dio je led iz za­mr­zi­va­~a i olu­pao ga o rad­
nu plo­~u. „Dr­`i“, re­~e i drh­ta­vom ru­kom joj pru­`i ma­lo le­da,
„sta­vi ovo na usnu. Za­us­ ta­vi­}e kr­va­re­we.“ Ci­ki je uvek bio do­bar
u tim stva­ri­ma. U voj­sci je bio bol­ni­~ar. A bio je i ovla­{}e­ni
tu­ri­sti~­ki vo­di~. „Iz­vi­ni, mo­lim te“, na­sta­vio je, vid­no pre­
ble­deo, „ve­ro­vat­no sam te ugri­zao. Mi­slim, u pla­me­nu stra­sti“.
„Ne_a ueze“, sme­{ka­la mu se dr­`e­}i led na do­woj usni. „Ni­je ni­
{ta _ilo.“ [to je, na­rav­no, bi­la la`. Ipak je ne­{to _ilo. Ne de­
{a­va se sva­kog da­na da te ne­ko s kim `i­vi{ ras­kr­va­ri, a on­da
sla­`e da te je ujeo, iako si ti ja­sno ose­ti­la ubod.
Ni­su se qu­bi­li ne­ko­li­ko da­na na­kon to­ga, zbog we­ne ra­ne.
Usne su ve­o­ma ose­tqiv deo te­la. Ka­sni­je, kad je ra­na za­ra­sla, qu­
bi­li su se vr­lo opre­zno. Ose­}a­la je da on ne­{to kri­je. I za­i­sta,
jed­ne no­}i je is­ko­ri­sti­la to {to je spa­vao otvo­re­nih usta, la­ga­
no je gur­nu­la prst is­pod we­go­vog je­zi­ka i na­pi­pa­la raj­sfer­{lus.
Ma­lec­ki raj­sfer­{lus. Ali kad ga je po­vu­kla, wen Ci­ki se otvo­
rio kao ostri­ga, a unu­tra je le­`ao Jir­gen. Jir­gen je, za raz­li­ku
od Ci­ki­ja, imao ja­re­}u bra­di­cu, pe­dant­no ob­li­ko­va­ne zu­lu­fe i
neo­bre­zan pe­nis. Ela ga je gle­da­la ka­ko spa­va, a on­da je ti­ho i po­
la­ko spa­ko­va­la Ci­ki-omo­ta~ i sa­kri­la ga u ku­hiw­ski or­ma­ri}
iza kan­te, ta­mo gde su dr­`a­li re­zer­vne ke­se za sme­}e.
@i­vot sa Jir­ge­nom ni­je bio pe­sma. Seks je bio fe­no­me­na­lan,
ali Jir­gen je mno­go pio, a kad bi se na­pio, obi~­no je pra­vio sce­ne
i do­spe­vao u raz­ne ne­pri­jat­ne si­tu­a­ci­je. Po­vrh to­ga, ne­pre­sta­
no joj je na­bi­jao ose­}aj kri­vi­ce {to je zbog we na­pu­stio Evro­pu
i do­se­lio se ova­mo. Kad god bi se u ze­mqi de­{a­va­lo ne­{to lo­{e,
ne­bit­no da li u stvar­nom `i­vo­tu ili na te­le­vi­zi­ji, uvek bi joj go­
vo­rio „Eto ka­kva je tvo­ja ze­mqa“, a po­{to ni­je ba{ naj­bo­qe znao
he­brej­ski, to „tvo­ja“ je zvu­~a­lo ba{ op­tu­`i­va~­ki. We­ni ro­di­te­
qi ga ni­su vo­le­li. Maj­ka, ko­ja je mno­go vo­le­la Ci­ki­ja, uvek je za
Jir­ge­na go­vo­ri­la goj. Otac ga je re­dov­no pi­tao za po­sao, na {ta bi
se Jir­gen po­dru­gqi­vo na­sme­jao i od­go­vo­rio: „Gosn [vi­ro, po­sao je
kao br­ko­vi – odav­no ni­je u mo­di.“, {to ni­ko­me ni­je bi­lo sme­{no,
a po­naj­ma­we Eli­nom ocu, ko­ji je jo{ uvek no­sio br­ko­ve.
Jir­gen ju je, na kra­ju, ipak osta­vio. Vra­tio se u Di­sel­dorf da se
ba­vi mu­zi­kom i da `i­vi od so­ci­jal­ne po­mo­}i. U ovoj ze­mqi ni­kad ne
bi us­peo kao pe­va~, jer je imao lo{ iz­go­vor. Qu­di su ov­de pu­ni pred­
ra­su­da. Ne vo­le Nem­ce. Ela mu ni­{ta ni­je re­kla, ali je u du­bi­ni
du­{e ose­}a­la da sa tom svo­jom uvr­nu­tom mu­zi­kom i ki~ tek­sto­vi­ma
ne­}e da­le­ko do­gu­ra­ti. I woj je po­sve­tio jed­nu pe­smu. No­si­la je na­ziv
„Bo­gi­wa“ i opi­si­va­la ka­ko se wih dvo­je sek­sa­ju na lu­ko­bra­nu, a kad
ona svr­{i, to je „kao kad se ta­las raz­bi­je o ste­nu“ – ovo je ci­tat.
A on­da je jed­ne ve­~e­ri, {est me­se­ci po­{to je Jir­gen oti­{ao,
tra­`i­la ke­su za sme­}e i pro­na­{la Ci­ki-omo­ta~. Mo­`da sam po­
gre­{i­la {to sam otvo­ri­la taj raj­sfer­{lus, po­mi­sli­la je. Mo­gu-­
}e. Kod tih stva­ri ni­kad ni­si na­~i­sto. Iste ve­~e­ri, dok je pra­la
zu­be, se­ti­la se onog po­qup­ca i ubo­da. Is­pra­la je usta ve­li­kom ko­
li­~i­nom vo­de i po­gle­da­la u ogle­da­lo. Ostao joj je o`i­qak, a kad je
po­gle­da­la iz­bli­za, pri­me­ti­la je is­pod je­zi­ka ma­li raj­sfer­{lus.
Bo­ja­`qi­vo ga je pip­nu­la. Po­ku­{a­la je da za­mi­sli ka­ko iz­gle­da
iz­nu­tra, pa se po­na­da­la, ali i upla­{i­la – da slu­~aj­no ne­ma pe­ge
po ru­ka­ma, ili su­vu ko­`u. Mo­`da ima te­to­va­`u, po­mi­sli­la je.
Ne­ku ru­`u, na pri­mer. Od­uv
­ ek je `e­le­la da te­to­vi­ra ru­`u, ali se
ni­je usu­|i­va­la. Pla­{i­la se da bi je stra­{no bo­le­lo.
LIST
Ot­ka­ko sam se vra­tio u Izra­el, sve mi iz­gle­da ne­ka­ko dru­ga­
~i­je. Su­mor­no, tu­`no, is­pra­zno. ^ak i ru~­ko­vi sa Ari­jem, ko­ji su
me obi~­no ra­do­va­li, po­sta­li su mi stra­ho­vi­to za­mor­ni. On }e se
usko­ro o`e­ni­ti tom svo­jom Ne­si­jom; da­nas }e mi sa­op­{ti­ti ve­li­
ku vest, a ja }u se, na­rav­no, sil­no iz­ne­na­di­ti, kao da mi zri­ka­vi
Ofer ni­je odao tu taj­nu pre ne­ko­li­ko da­na. Re­}i }e mi ka­ko vo­
li Ne­si­ju i gle­da­}e me pra­vo u o~i. „Ovaj put“, re­}i }e to svo­jim
uver­qi­vim ba­ri­to­nom, „ovaj put je pra­va stvar.“
Do­go­vo­ri­li smo se da se na­|e­mo u ri­bqem re­sto­ra­nu na pla­
`i. Pri­vre­da je u re­ce­si­ji, pa su ce­ne dnev­nih me­ni­ja sme­ju­ri­ja;
sro­za­li su ih mak­si­mal­no ka­ko bi pri­vu­kli qu­de. Ari ka­`e da je
re­ce­si­ja do­bra za nas, jer smo – iako to jo{ uvek ne shva­ta­mo – bo­
ga­ti. Re­ce­si­ja je, ob­ja­{wa­va Ari, lo­{a za si­ro­ma­{ne. Ma ka­kvi
lo­{a – ona je za wih smrt. Ali za bo­ga­te? Za wih je ona kao bo­nus
mi­qe za re­dov­ne put­ni­ke. Sve ono {to ina­~e ra­di{ mo­`e{ da
dig­ne{ na vi­{i ni­vo, i to bes­plat­no. O~as po­sla za­me­ni{ cr­
ve­nu na­lep­ni­cu Xo­ni­ja Vo­ke­ra cr­nom, a ume­sto ~e­ti­ri da­na sa
po­lu­pan­si­o­nom do­bi­je{ ce­lu ne­de­qu – ugo­sti­te­qi i agen­ci­je }e
u~i­ni­ti sve ne bi li na­ma­mi­li qu­de, ne bi li ih ne­ka­ko pri­vu­
kli. „Ne pod­no­sim ovu ze­mqu“, ka­`em mu dok ~e­ka­mo je­lov­nik.
„Oti­{ao bih odav­de za­uv
­ ek da ni­je tog po­sla.“ „[ta lu­pa{“, ka­`e
Ari dok di­`e no­gu u san­da­li na sto­li­cu po­red se­be. „Gde jo{ na
sve­tu po­sto­ji ova­kva pla­`a?“
87
88
„U Fran­cu­skoj“, ka­`em, „u Taj­lan­du, Bra­zi­lu, Austra­li­ji, na
Ka­ri­bi­ma…“
„Do­bro, do­bro, idi on­da“, pre­ki­de me pre­zri­vo. „Ru­~aj, po­pij
espre­so i pu­tuj!“
„Re­kao sam da bih oti­{ao“, na­gla­{a­vam, „da ne­mam ov­de bi­
znis…“
„Bi­znis!“ – Ari pra­snu u smeh. – „Bi­znis“ – re­~e i mah­nu ko­
no­ba­ri­ci da do­ne­se je­lov­nik.
Ko­no­ba­ri­ca pri­la­zi i de­kla­mu­je nam dnev­ni me­ni, a Ari je
gle­da ne­za­in­te­re­so­va­no, po­gle­dom mu­{kar­ca za­qu­bqe­nog u dru­gu
`e­nu. „A za glav­no je­lo“, ka­`e ko­no­ba­ri­ca i osme­hu­je se pri­rod­
no, neo­do­qi­vo, „ima­mo kar­pa­~o od tu­ne sa ma­sla­cem i bi­be­rom,
list na pod­lo­zi od to­fu si­ra u te­ri­ja­ki so­su i ri­bu ko­ja go­vo­ri,
sa so­qu i li­mu­nom.“ „Ja }u list“, od­lu~­no }e Ari. „[ta je to ri­
ba ko­ja go­vo­ri“, pi­tam. „To vam je sirova ri­ba, slu­`i­mo je bla­go
uso­qe­nu, bez za­~i­na… „I {ta, ona go­vo­ri?“ – pre­ki­dam je. „To­plo
pre­po­ru­~u­jem list“, na­sta­vqa ko­no­ba­ri­ca, po­tvrd­no klim­nuv­{i
gla­vom. „Ni­sam pro­ba­la ovu {to go­vo­ri.“
Tek {to smo do­bi­li pred­je­lo, Ari mi sa­op­{ti da }e se o`e­
ni­ti Ne­si­jom, ili NAS­DAQ, ka­ko vo­li da je zo­ve. Smi­slio joj je
taj na­di­mak dok je elek­tron­ska ber­za NAS­DAQ jo{ bi­la u uspo­nu
i ni­je se po­tru­dio da ga u me­|u­vre­me­nu pro­me­ni. „^e­sti­tam“, ka­
`em. „Ba{ mi je dra­go.“ „A tek me­ni“, re­~e Ari, uro­niv­{i jo{ du­
bqe u sto­li­cu. „Stvar­no mi je dra­go. Ni­{ta nam ne fa­li u `i­vo­
tu, zar ne? Ja imam NAS­DAQ, ti… tre­nut­no sâm, bo­ca ovog do­brog
be­log vi­na, kli­ma-ure­|aj, mo­re.“
Ri­ba je sti­gla pet­na­e­stak mi­nu­ta ka­sni­je. Ako bi se mo­glo ve­
ro­va­ti Ari­ju, list je bio iz­vr­stan. A ri­ba ko­ja go­vo­ri je }u­ta­
la. „Ok, ne go­vo­ri, pa {ta?“, brec­nu se Ari. „Daj, ne­moj mo­lim te
da pra­vi{ sce­nu, stvar­no ne­mam `i­va­ca za to.“ Kad je vi­deo da
ma­{em ko­no­ba­ri­ci, pred­lo­`i mi: „Pro­baj je­dan za­lo­gaj – ako ne
va­qa, ti vra­ti. Ali ba­rem pr­vo pro­baj.“ Ko­no­ba­ri­ca pri­la­zi sa
istim onim neo­do­qi­vim osme­hom. „Ova ri­ba“, ka­`em joj. „Da?“,
upi­ta i iz­vi svoj iona­ko dug vrat. „Ne go­vo­ri.“ Ko­no­ba­ri­ca se za­
ki­ko­ta i sta­de br­zo da ob­ja­{wa­va. „Je­lo se zo­ve Ri­ba ko­ja go­vo­ri
da bi bi­lo ja­sno o ko­joj vr­sti ri­be je re~, a ova ko­ju slu­`i­mo za­i­
sta mo­`e da go­vo­ri, ali to {to mo­`e ne zna­~i da }e pro­go­vo­ri­ti
kad god to ne­ko po­`e­li.“ „Ne raz­u­mem“, za­u­stih. „Ne­ma tu {ta da
se raz­u­me“, od­bru­si mi. „Ovo je re­sto­ran, a ne ka­ra­o­ke klub. Ako
vam se ne svi­|a, ra­do }u vam do­ne­ti dru­go je­lo. Zna­te {ta? U sva­
kom slu­~a­ju }u vam do­ne­ti ne­{to dru­go…“ „Ali ja ne `e­lim ni­{ta
dru­go“, na­sta­vio sam tvr­do­gla­vo, „`e­lim da ova ri­ba pro­go­vo­ri.“
„Sve je u re­du“, ume­{a se Ari, „ne mo­ra­te da do­no­si­te ni­{ta dru­
go, sve je od­li~­no, za­i­sta.“ Ko­no­ba­ri­ca i tre­}i put ble­snu istim
onim osme­hom i ode. Ta­da Ari re­~e: „^o­ve­~e, ja se `e­nim. Ka­pi­
ra{? @e­nim se `e­nom svog `i­vo­ta. Ovaj put…“ i tu za­sta­de na
tre­nu­tak, „ovaj put je pra­va stvar. Ovo je sla­vqe, raz­u­me{, za­{to
le­po ne je­de{ sa mnom, je­bo­te, bez dra­me oko ri­be i bez na­gva­`da­
wa o ovoj dr­`a­vi. Zar ne mo­`e{ da se ra­du­je{, da bu­de{ sre­}an
zbog svog or­ta­ka?“ „Sre­}an sam zbog te­be“, ka­`em, „naj­i­skre­ni­je.“
„Pa on­da je­di tu glu­pu ri­bu“, mo­lio je. „Ne­}u“, re­kao sam i od­mah
se is­pra­vio. „Ne jo{.“ „Sa­da je­di, sa­da“, na­va­qi­vao je, „dok se ni­je
ohla­di­la, ili je vra­ti. Sa­mo ne­moj to da mi ra­di{. Ne `e­lim ovu
ri­bu na sto­lu, i te­be ko­ji }u­ti{…“ „Ona ne mo­`e da se ohla­di“,
ob­ja­{wa­vao sam mu, „si­ro­va je. A ja ne mo­ram da }u­tim. Mo­`e­mo
da raz­go­va­ra­mo…“ „Okej“, re­~e Ari, „za­bo­ra­vi“, i be­sno usta­de od
sto­la. „Iona­ko sam iz­gu­bio ape­tit“. Ma­{io se za nov­~a­nik, ali
za­u­sta­vio sam ga. „Ja ~a­stim“, re­kao sam ne di­`u­}i se, „za tvo­je
ven­~a­we.“ „Ma je­bi se“, pro­sik­ta Ari, ali ipak vra­ti nov­~a­nik
u xep. „Za­{to se ja uop­{te tru­dim da ti go­vo­rim o qu­ba­vi? Ti
si obi­~an der­pe. U stva­ri ne, ni­si ~ak ni pe­der – ti si asek­su­
a­lan…“ „Ari…“, po­ku­{ao sam da ga pre­ki­nem. „Znam“, re­~e Ari
dr­`e­}i prst u va­zdu­hu, „znam da }u za­`a­li­ti zbog ovog {to sam
re­kao. Ali to {to }u za­`a­li­ti ne zna­~i da to ni­je isti­na.“ „Ma­
zel tov“, re­koh, po­ku­{a­va­ju­}i da mu ude­lim je­dan od onih ko­no­
ba­ri­~i­nih pri­rod­nih osme­ha, na {ta mi on sa­mo od­mah­nu ru­kom
na­po­la u sti­lu „ba{ me bri­ga“, a na­po­la „zbo­gom“, i ode.
„Da li je sve u re­du“, ge­sti­ku­li­ra­la je ko­no­ba­ri­ca iz da­qi­
ne. Klim­nuo sam gla­vom. „Da do­ne­sem ra­~un?“, na­sta­vi­la je svo­ju
pan­to­mi­mu. Opet klim­nuh gla­vom. Po­sma­trao sam mo­re kroz pro­
zor – bi­lo je tmur­no ali ve­o­ma mo}­no. Po­gle­dao sam ri­bu u ta­wi­
ru – le­`a­la je na sto­ma­ku za­tvo­re­nih o~i­ju, a te­lo joj se di­za­lo i
spu­{ta­lo dok je di­sa­la. Ni­sam znao da li se­dim u de­lu za pu­{a­~e,
ali ipak sam za­pa­lio ci­ga­re­tu, jed­nu od onih pri­jat­nih, „za po­
sle“. Ni­sam ni bio gla­dan. Ov­de je ba{ fino – pu­ca po­gled na mo­
re – {te­ta sa­mo {to, ume­sto sve­`eg va­zdu­ha, ima­ju sta­klo i kli­
ma-ure­|aj. Mo­gao sam ova­ko sa­ti­ma da se­dim i da bu­qim u mo­re.
„Idi“, pro­{a­pu­ta ri­ba, ne otva­ra­ju­}i o~i. „Se­di u tak­si, od­ve­zi
se do aero­dro­ma i hva­taj pr­vi avi­on, ne­bit­no ku­da.“ „Ali ne mo­gu
tek ta­ko da odem“, ob­ja­{wa­vao sam ja­snim, urav­no­te­`e­nim gla­som.
„Ov­de imam oba­ve­ze, po­sao.“ Ri­ba je u}u­ta­la, pa sam i ja. Go­to­vo ceo
mi­nut ka­sni­je re­~e: „Ne­ma ve­ze, za­bo­ra­vi. U be­da­ku sam.“
Ni­su mi ura­~u­na­li ri­bu. Po­nu­di­li su mi de­sert na ra­~un ku-­
}e, a kad sam od­bio, uma­wi­li su mi ceh za ~e­tr­de­set pet {e­ke­la.
„@ao mi je…“, re­~e ko­no­ba­ri­ca i br­zo do­da­de: „[to vam se ni­je
svi­de­la.“ I se­kund ka­sni­je po­ja­sni: „Ri­ba.“ „Ne, ne“, bra­nio sam
se dok sam zvao tak­si sa mo­bil­nog. „Ri­ba je bi­la iz­vr­sna. Za­i­sta.
Ja­ko vam je le­po ov­de.“
89
ET­GAR KE­RET (Tel Aviv, 1967), maj­stor krat­ke for­me i je­dan od
naj­po­zna­ti­jih sa­vre­me­nih izra­el­skih kwi­`ev­ni­ka. We­go­ve kwi­ge su
best­se­le­ri u Izra­e­lu, a za­ni­mqiv je i po­da­tak da se naj­vi­{e kra­du
po kwi­`a­ra­ma i da su naj­~i­ta­ni­je u za­tvo­ri­ma. Po we­go­vim pri­~a­
ma je sni­mqe­no pe­de­se­tak fil­mo­va. Et­gar Ke­ret je je­di­ni izra­el­ski
autor ~i­je su kwi­ge ob­ja­vqe­ne u Pa­le­sti­ni. Po­znat je i kao film­ski
i te­le­vi­zij­ski sce­na­ri­sta. Film „Me­du­ze“, ko­ji je re­`i­rao za­jed­no
sa svo­jom su­pru­gom [i­rom Ge­fen, osvo­jio je Zlat­nu ka­me­ru na fe­sti­
va­lu u Ka­nu.
Et­gar Ke­ret je pre­ve­den sa he­brej­skog ili en­gle­skog na vi­{e od 30
je­zi­ka u ~e­tr­de­se­tak ze­ma­qa. Ovo je pr­vi pre­vod we­go­vih pri­~a na srp­
ski. Sve pri­~e su pre­u­ze­te iz kwi­ge Sud­denly a Knock on the Do­or (2012),
osim pri­~e List ko­ja je pre­u­ze­ta iz kwi­ge The Ni­mrod Fli­po­ut (2006).
Za­hva­qu­jem se Et­ga­ru Ke­re­tu i Ni­li Ko­en iz In­sti­tu­ta za pre­
vo­|e­we he­brej­ske kwi­`ev­no­sti na do­zvo­li za ob­ja­vqi­va­we pre­vo­da.
Mi­la Ga­vri­lo­vi}
90
Gin­ter Gras
LE­VO­RU­KI
Pre­veo s ne­ma~­kog Alek­san­dar @iv­ko­vi}
Erih me po­sma­tra. A ni ja ne ski­dam po­gled s we­ga. Obo­ji­
ca dr­`i­mo oru`­je u ru­ci. Stvar je re­{e­na: upo­tre­bi­}e­mo ga da
po­vre­di­mo je­dan dru­gog. Na­pu­we­ne pi­{to­qe, pret­hod­no du­go is­
pro­ba­va­ne na ve­`ba­ma, a on­da i pa­`qi­vo o~i­{}e­ne, dr­`i­mo pred
so­bom, po­ste­pe­no gre­ju­}i wi­hov hla­dan me­tal. Sa te uda­qe­no­sti
pi­{toq de­lu­je sa­svim be­za­zle­no. Zar se ta­ko ne dr­`i i pen­ka­lo,
ili te­`ak kqu~ ko­ji iz­ma­mqu­je vri­sak ne­ke pre­pla­{e­ne te­te u
cr­nim ru­ka­vi­ca­ma od ve­{ta~­ke ko­`e? Ni­po­{to se ne smem pre­
pu­sti­ti po­mi­sli da bi Eri­ho­vo oru`­je mo­glo bi­ti ja­lo­vo, be­za­
zle­no po­put igra~­ke. Ta­ko­|e znam da Erih ni na tren ne do­vo­di
u pi­ta­we ozbiq­nost mog oru`­ja. Pre sko­ro po­la sa­ta ra­sta­vi­li
smo pi­{to­qe, o~i­sti­li ih, po­no­vo sa­sta­vi­li, na­pu­ni­li i ot­ko­
~i­li. Mi ni­smo sa­wa­ri. Za me­sto ove ne­iz­be­`ne rad­we od­re­di­li
smo Eri­ho­vu vi­ken­di­cu. Ka­ko je ta jed­no­sprat­na gra­|e­vi­na uda­
qe­na vi­{e od sat vre­me­na ho­da od naj­bli­`e `e­le­zni~­ke sta­ni­
ce, ta­ko­re­}i od­se­~e­na od ostat­ka sve­ta, pret­po­sta­vi­li smo da }e
sva­ko ne­`e­qe­no uvo, u pra­vom smi­slu te re­~i, osta­ti da­le­ko od
puc­we­va. Dnev­nu so­bu smo pre­u­re­di­li, a sli­ke, na ko­ji­ma su pre­
te­`no pri­ka­za­ne sce­ne lo­va na di­vqa~ i mr­tva pri­ro­da, ski­nu­li
sa zi­do­va. Na­i­me, puc­we­vi i ni­su na­me­we­ni sto­li­ca­ma, ula­{te­
nim ko­mo­da­ma i sli­ka­ma sa bo­ga­tim ra­mo­vi­ma. Ta­ko­|e, ne `e­li­
mo da po­go­di­mo ogle­da­lo ili da okr­zne­mo por­ce­lan. Oru`­je smo
upe­ri­li sa­mo je­dan u dru­gog.
Obo­ji­ca smo le­vo­ru­ki. Zna­mo se jo{ iz sa­ve­za. Vi­di­te, mi,
`i­te­qi ovog gra­da, ko­ji ima­mo taj te­le­sni ne­do­sta­tak, osno­va­li
smo sa­vez. Re­dov­no se sa­sta­je­mo i po­ku­{a­va­mo da uve­`ba­mo na­{u
dru­gu, na­`a­lost, ne­spret­nu ru­ku. Ne­ko vre­me nam je je­dan de­sno­
ru­ki do­bro­vo­qac dr­`ao ~a­so­ve. Ali on vi­{e ne do­la­zi. Go­spo­da
iz sa­ve­za kri­ti­ko­va­la su we­gov me­tod i ne­po­ko­le­bqi­vo ve­ro­va­la
da se ~la­no­vi sa­ve­za mo­ra­ju pod­u~
­ a­va­ti sop­stve­nim sna­ga­ma. Ta­
ko smo za­jed­no i bez pri­ti­ska igra­li dru­{tve­ne igre ko­je su bi­
le osmi­{qe­ne po­seb­no za nas, ka­ko bi­smo se iz­ve­{ti­li: De­snom
91
92
ru­kom pro­tu­ra­li smo ko­nac kroz iglu, za­li­va­li cve­}e, otva­ra­li
vra­ta, za­kop­~a­va­li pan­ta­lo­ne. U na­{em sta­tu­tu je sta­ja­lo: Ne-­
}e­mo se smi­ri­ti sve dok nam de­sna ru­ka ne bu­de kao le­va.
Ma ko­li­ko le­po i mo}­no zvu­~a­la, ova de­vi­za je ipak sa­mo
~i­sta be­smi­sli­ca. Ta­ko ne­}e­mo ni­ka­da us­pe­ti. Eks­trem­na gru­pa­
ci­ja na­{eg sa­ve­za du­go se ve} za­la­`e da se ta re­~e­ni­ca iz­bri­{e i
ume­sto we na­pi­{e: @e­li­mo da bu­de­mo po­no­sni na svo­ju le­vu ru­ku,
ume­sto {to se sti­di­mo uro­|e­nog ta­len­ta.
Ipak, ni ova pa­ro­la ni­je sa­svim ta~­na, ve} su nas sa­mo wen
pa­tos, kao i od­re­|e­na ve­li­ko­du­{nost ose­}a­wa, na­ve­li da oda­be­
re­mo te re­~i. Erih i ja smo pri­pa­da­li eks­trem­nom kri­lu i zna­li
smo do­bro ko­li­ko je du­bo­ko uko­re­wen na{ stid. Ro­di­teq­ska ku­}a,
{ko­la, i, ka­sni­je, vre­me pro­ve­de­no u voj­sci ni­su do­pri­ne­li to­me
da na­u­~i­mo ka­ko da do­sto­jan­stve­no pod­ne­se­mo tu be­zna­~aj­nu oso­
be­nost – be­zna­~aj­nu u od­no­su na dru­ge, u~e­sta­li­je ne­do­stat­ke. Sve
je po­~e­lo sa pru­`a­wem ru­ke jo{ u de­tiw­stvu. Te tet­ke, stri­~e­vi,
maj­~i­ne pri­ja­te­qi­ce, o~e­ve ko­le­ge, te stra­{ne, ni­ka­ko za­ne­mar­
qi­ve po­ro­di~­ne fo­to­gra­fi­je ko­je za­mra­~u­ju vi­di­ke jed­nog de­
tiw­stva. A ru­ka je mo­ra­la da se pru­`i svi­ma: „Ne, ne tu ne­va­qa­lu
ru­ku, daj onu hra­bru. Ho­}e{ li pru­`i­ti pra­vu ru­~i­cu, do­bru ru­
~i­cu, pa­met­nu, ve­{tu, je­di­nu istin­sku, de­snu ru­~i­cu!“
Ka­da sam imao {e­sna­est go­di­na, pr­vi put sam uhva­tio de­voj­
ku za ru­ku: „Ah, pa ti si le­vo­ruk!“, re­kla je raz­o­~a­ra­no i iz­vu­kla
mi ru­ku iz blu­ze. Ta­kva se­}a­wa osta­ju, pa ~ak i kad bi­smo ovo na­
~e­lo, ko­je smo osmi­sli­li Erih i ja, za­pi­sa­li u kwi­gu, ti­me bi­smo
sa­mo po­ku­{a­li da ime­nu­je­mo ve­ro­vat­no ne­do­sti­`an ide­al.
Erih je sa­da spo­jio usne i sku­pio o~i. Ja sam ura­dio isto. Mi­
{i­}i na obra­zu pul­si­ra­li su, ~e­lo nam se za­te­glo, a nos sku­pio.
Erih je s tim svo­jim cr­ta­ma li­~io na po­zna­tog film­skog glum­ca
iz avan­tu­ri­sti~­kih fil­mo­va. Ako smem da pri­me­tim, i me­ni je
svoj­stve­na ta fa­tal­na sli~­nost sa sum­wi­vim ju­na­kom s film­skog
plat­na. Ve­ro­vat­no smo iz­gle­da­li vr­lo gnev­no. Ali ja sam sre­}an
{to nas ni­ko ne po­sma­tra. Da li bi uop­{te taj ne­`e­qe­ni o~e­
vi­dac pret­po­sta­vio da dvo­ji­ca mu­{ka­ra­ca, na­da­sve ro­man­ti~­ne
pri­ro­de, `e­le da se su­ko­be? Po­mi­slio bi da obo­ji­ca ima­ju raz­boj­
ni~­ku ne­ve­stu ili je je­dan dru­gom na­neo zlo. Za­va­da iz­me­|u po­
ro­di­ca ko­ja tra­je ve} ge­ne­ra­ci­ja­ma una­zad, pi­ta­we ~a­sti, kr­va­va
igra na `i­vot i smrt. Ta­ko se gle­da­ju sa­mo ne­pri­ja­te­qi. Po­gle­
daj­te sa­mo te uske, bez­boj­ne usne, te jo­gu­na­ste no­se­ve? Ka­ko sa­mo
kqu­~a­ju od be­sa i mr­`we, `eq­ni smr­ti.
Mi smo pri­ja­te­qi. Iako su na­{a za­ni­ma­wa raz­li­~i­ta – Erih
je uprav­nik ode­qe­wa u na­{em skla­di­{tu, a ja do­bro za­ra­|u­jem kao
pre­ci­zni me­ha­ni­~ar – ipak ima­mo mno­go za­jed­ni~­kih in­te­re­so­
va­wa, ko­ja, kad tre­ba, pro­du­`a­va­ju vek jed­nog pri­ja­teq­stva. Erih
je ~lan sa­ve­za du­`e ne­go ja. Do­bro se se­}am da­na ka­da sam, sti­dqi­
vo i pre­vi­{e sve­~a­no ob­u­~en, u{ao u lo­kal u ko­ji jed­no­stra­ni
stal­no svra­}a­ju. Erih mi je pri­{ao, po­ka­zao na mo­ju gar­de­ro­bu i
upi­tao, po­sma­tra­ju­}i me mu­dro i bez su­vi­{ne zna­ti­`e­qe: „Vi si­
gur­no kod nas? Ne sti­di­te se. Mi smo tu da vam po­mog­ne­mo.“
Ka­`em „jed­no­stra­ni“ jer se zva­ni~­no ta­ko zo­ve­mo. Me­|u­
tim, i to ime mi de­lu­je, kao i ve­li­ki deo sta­tu­ta, ne­pri­klad­no.
Ime ne iz­ra­`a­va do­voq­no ja­sno {ta je to {to nas spa­ja i ~i­ni
ja­kim. Sva­ka­ko bi bi­lo bo­qe da nam je ime kra­}e, re­ci­mo „Le­
vi“, ili zvu~­ni­je, „Le­va bra­}a“. Ono bi oda­va­lo, za­{to mo­ra­mo da
se od­rek­ne­mo ta­kve ti­tu­le. Ni­{ta ne bi bi­lo ta~­ni­je, a uz to ni
uvre­dqi­vi­je, da se upo­re­|u­je­mo sa onim jad­nim qu­di­ma, ko­ji­ma je
pri­ro­da us­kra­ti­la je­di­nu qud­sku mo­gu}­nost za­rad qu­ba­vi. [ta­
vi­{e, mi smo iz­me­{a­no dru­{tvo, i usu­|u­jem se da ka­`em, da se
na­{e da­me ne mo­gu me­ri­ti ni po le­po­ti, ni po {ar­mu ni­ti do­brom
po­na­{a­wu sa po­je­di­nim de­{wa­ki­wa­ma, ~ak bi se pa­`qi­vim upo­
re­|i­va­wem do­bi­la sli­ka ko­ja bi od za­bri­nu­tih sve­{te­ni­ka iz
pro­po­ve­da­o­ni­ce tra­`i­la spas svo­je za­jed­ni­ce: „Eh, kad bi­ste svi
bi­li le­vo­ru­ki!“
Ah, to po­gub­no ime sa­ve­za. ^ak i na{ pr­vi pred­se­da­va­ju­}i,
je­dan vi­so­ki slu­`be­nik grad­ske upra­ve i ka­ta­stra, ko­ji pre­vi­
{e pa­tri­jar­hal­no mi­sli i, na­`a­lost, ta­ko i de­la, mo­ra kat­kad
pri­zna­ti da mi ne po­tvr­|u­je­mo da le­voj stra­ni ne­{to fa­li, da mi
ni­smo ni jed­no­stra­ni, ni­ti ta­ko mi­sli­mo, ose­}a­mo i de­la­mo.
Za­si­gur­no su ulo­gu ima­li i po­li­ti~­ki raz­lo­zi, ka­da smo pre­
do­~i­li bo­qe pred­lo­ge i na­zva­li se ona­ko ka­ko ni­ka­da ne bi­smo
sme­li da se zo­ve­mo. Na­kon {to su kqu~­ni ~la­no­vi par­la­men­ta
na­gi­wa­li i jed­noj i dru­goj stra­ni, pa su sto­li­ce u svo­jim ku­}a­ma
na­me­sti­li ta­ko da sâm wi­hov ras­po­red oda­je po­li­ti~­ku si­tu­a­ci­ju
u na­{oj otax­bi­ni, po­stao je obi­~aj da se svim spi­si­ma i go­vo­ri­
ma u ko­ji­ma se re~ le­vo ja­vqa vi­{e od je­dan­put pri­pi­{e opa­sna
ra­di­kal­nost. U tom smi­slu mo­`e­mo bi­ti mir­ni. Ako ije­dan sa­vez
na­{eg gra­da mo­`e da iza­|e na­kraj s ne­~im bez po­li­ti~­kih am­bi­
ci­ja i ako mo­`e da `i­vi sa­mo za uza­jam­no po­ma­ga­we i dru­`e­qu­
bi­vost, on­da je to na{. I da bi­smo sva­koj sum­wi o ero­ti~­noj iz­
o­pa­~e­no­sti jed­nom i za svag­da otu­pi­li o{tri­cu, na­po­me­nuo bih
uz­gred, da sam me­|u re­do­vi­ma svo­je gru­pa­ci­je pro­na­{ao i svo­ju
ve­re­ni­cu. ^im se oslo­bo­di stan za nas, ven­~a­}e­mo se. Ako jed­nog
da­na bu­de ne­sta­la sen­ka ko­ja mi je pa­da­la na du­{u pri sva­kom su­
sre­tu sa `en­skim po­lom, on­da }u sa­mo Mo­ni­ki mo­}i da za­hva­lim
na tom do­bro­~in­stvu.
Za­hva­qu­ju­}i na­{oj qu­ba­vi, ne sa­mo {to smo sa­vla­da­li po­
zna­te pro­ble­me, opi­sa­ne u mno­gim kwi­ga­ma, ve} smo pre­va­zi­{li
i fi­zi~­ku pat­wu i ~ak je ide­a­li­zo­va­li, ka­ko bi­smo us­pe­li da se
93
94
do­ve­de­mo do ma­le sre­}e. Na­kon {to smo u pr­voj shva­tqi­voj zbr­ci
po­ku­{a­li da ko­ri­sti­mo de­snu ru­ku i uvi­de­li ko­li­ko je neo­se­
tqi­va ta na­{a obamr­la stra­na, mi­lo­va­li smo se ono­li­ko ve­{to
ko­li­ko nam je Bog to omo­gu­}io. Ne `e­lim da odam pre­vi­{e i za­to
se na­dam da ne­}u bi­ti ne­smo­tren ako ov­de na­go­ve­stim da je Mo­ni­
ki­na mi­la ru­ka ta ko­ja mi da­je sna­gu da iz­dr­`im i odr­`im svo­je
obe­}a­we. Od­mah na­kon pr­vog od­la­ska u bi­o­skop – ka­da sam, na­`a­
lost, mo­rao da po­pu­stim i po­vi­nu­jem se ne­spret­no­sti svo­je oso­be­
no­sti – mo­rao sam da se oba­ve­`em da }u po­{to­va­ti we­no de­vi­~an­
stvo sve dok na de­sni do­ma­li prst ne sta­vi­mo pr­ste­we. Pri­tom se
u ju­`nim, ka­to­li~­kim ze­mqa­ma to zlat­no bra~­no obe­le`­je no­si
na le­voj ru­ci. U tim sun­~a­nim pre­de­li­ma, na­i­me, jo{ uvek sr­ce
nad­vla­da­va ne­um
­ o­qi­vi ra­zum. Mo­`da da bi pro­te­sto­va­le u `en­
skom sti­lu i po­ku­{a­le da do­ka­`u u kom ob­li­ku su `e­ne uop­{te
sprem­ne da ar­gu­men­tu­ju stva­ri ka­da se ~i­ni da su ugro­`e­ni wi­
ho­vi in­te­re­si, mla­|e da­me na­{eg sa­ve­za iz­ve­zle su u be­sa­nim no-­
}i­ma ze­le­nim ni­ti­ma nat­pis: Sr­ce ku­ca le­vo.
Mo­ni­ka i ja smo o tom tre­nut­ku raz­me­ne pr­ste­wa to­li­ko pu­ta
raz­go­va­ra­li i iz­no­va do­la­zi­li do istog is­ho­da: Ne mo­`e­mo pri­u­
{ti­ti se­bi da pred ne­uk
­ im, ne­ret­ko i zlo­na­mer­nim, sve­tom bu­de­
mo ta­ko du­go ve­re­ni, da se ne ven­~a­mo i ne de­li­mo i ve­li­ke i ma­le
stva­ri. Mo­ni­ka ~e­sto pla­~e zbog te pri­~e o pr­ste­wu. Ma ko­li­ko
da se ra­du­je­mo na­{em da­nu, uvek }e bla­ga sen­ka `a­lo­sti pa­da­ti na
sve po­klo­ne, bo­ga­to po­sta­vqe­ne tr­pe­ze i pri­god­ne sve­~a­no­sti.
Erih je po­no­vo po­ka­zao svo­je do­bro, nor­mal­no li­ce. I ja sam
po­pu­stio, ma­da sam jo{ ose­}ao tu bor­bu mi­{i­}a u pre­de­lu vi­li­
ce, dok su mi sle­po­o~­ni­ce i da­qe pul­si­ra­le. Ne, sa­svim je si­gur­
no da nam ta­kve gri­ma­se ni­ma­lo ne pri­sta­ju. Po­gle­di nam se su­
sre­to­{e mir­ni­je, a za­to i hra­bri­je. Ni­{a­ni­li smo. Ni ja ni on
ne gu­bi­mo iz vi­da od­re­|e­nu ru­ku onog dru­gog. Sa­svim sam si­gu­ran
da ne­}u pro­ma­{i­ti. A i na Eri­ha se mo­gu oslo­ni­ti. Od­ve} du­go
smo ve­`ba­li i ko­ri­sti­li sva­ki slo­bo­dan tre­nu­tak u na­pu­{te­noj
{qun­ko­vi­toj ja­mi na obo­du gra­da, da bi­smo da­nas, ka­da to­li­ko to­
ga tre­ba da bu­de od­lu­~e­no, za­ka­za­li.
To se gra­ni­~i sa sa­di­zmom, po­vi­ka­}e­te, ali ne, to je sa­mo­sa­
ka­}e­we. Ve­ruj­te mi, svi ovi ar­gu­men­ti ve} su nam du­go po­zna­ti.
Ne, ne po­sto­ji zlo­~in zbog kog se­bi ni­smo pre­ba­ci­va­li. Ni­je nam
pr­vi put da sto­ji­mo u ovoj pre­ur
­ e­|e­noj so­bi. ^e­ti­ri pu­ta smo se
gle­da­li ova­ko na­o­ru­`a­ni, i ~e­ti­ri pu­ta smo, pre­stra­vqe­ni sop­
stve­nim na­me­ra­ma, od­la­ga­li pi­{to­qe.
Tek da­nas nam je sve po­sta­lo ja­sno. Po­sled­wi is­ho­di li~­ne
pri­ro­de, a i u `i­vo­tu sa­ve­za, da­va­li su nam za pra­vo da to ura­di­
mo. Na­kon du­go­traj­ne sum­we da smo do­ve­li u pi­ta­we sam sa­vez i
vo­qu eks­trem­nog kri­la, po­seg­nu­smo ko­na~­no za oru`­jem. Ma ka­ko
`a­lo­sno to bi­lo, ne mo­`e­mo vi­{e su­de­lo­va­ti u we­mu. Sa­vest zah­
te­va da se uz­dr­`i­mo od na­vi­ka dru­go­va iz sa­ve­za. Dok se sek­ta­{e­
we {i­ri­lo, re­do­vi naj­ra­zum­ni­jih bi­li su pro­`e­ti sa­wa­ri­ma, pa
~ak i fa­na­ti­ci­ma. Ovi de­sno su me­lan­ho­li~­no gle­da­li, a le­vi su
se za­ve­to­va­li. S ne­ve­ri­com sam slu­{ao ka­ko se po­li­ti~­ke pa­ro­le
ore od sto­la do sto­la, a od­boj­ni kult za­ki­va­wa ek­se­ra le­vom ru­
kom, {to je bi­lo va­`no za za­vet, od­vi­jao se ta­ko {to bi sed­ni­ca
po­~i­wa­la da li­~i na ka­kvu or­gi­ju u ko­joj va­`i da se `u­strim i
op­sed­nu­tim za­ki­va­wem upa­da u ek­sta­zu. Pa iako ni­ko to gla­sno ne
iz­go­va­ra, i {to se po krat­kom po­stup­ku iz­ba­cu­ju oni ko­ji su, o~i­
to, pod­le­gli po­ro­ku, jed­no se ne mo­`e po­re­}i: sva­ka ne­do­sti­`na
i me­ni ne­pojm­qi­va qu­bav me­|u isto­pol­ni­ma de­{a­va­la se i me­|u
na­{im pri­sta­li­ca­ma. A {to je naj­go­re, tr­peo je i moj od­nos sa
Mo­ni­kom. ^e­sto je pro­vo­di­la vre­me sa svo­jom pri­ja­te­qi­com, jed­
nim la­bil­nim i }u­dqi­vim bi­}em. ^e­sto mi je pre­ba­ci­va­la po­pu­
stqi­vost i ne­do­sta­tak hra­bro­sti u raz­go­vo­ru o pr­ste­wu, da ni­sam
mo­gao ve­ro­va­ti da i da­qe po­sto­ji bli­skost me­|u na­ma, da je to ona
ista Mo­ni­ka, ko­ju sam, sa­da sve re­|e, dr­`ao u na­ru~­ju.
Erih i ja smo sa­da pro­ba­li da usa­gla­si­mo di­sa­we. [to smo
rav­no­mer­ni­je di­sa­li, to smo po­sta­ja­li si­gur­ni­ji da na­{im ~i­nom
upra­vqa ose­}a­we do­bro­te. Ne­moj­te mi­sli­ti da je to sa­mo ci­tat iz
Bi­bli­je ko­ji nas sa­ve­tu­je da ot­klo­ni­mo sva­ku srx­bu. To je vi­{e
go­ru­}a, ne­pre­sta­na `e­qa da se do­bi­je po­drob­na sli­ka, da se do­ku­
~e pi­ta­wa ko­ja se vi­tla­ju oko me­ne, da li je na­{a sud­bi­na ne­pro­
men­qi­va ili je ima­mo u {a­ci i mo­`e­mo li da se ume­{a­mo i da­mo
na­{em `i­vo­tu nor­ma­lan pra­vac? Bez glu­pa­vih za­bra­na, ste­ga i
osta­lih tri­ko­va. @e­li­mo ~e­sti­tim pu­tem da iz­no­va po~­ne­mo slo­
bod­nim iz­bo­rom, da ne bu­de­mo vi­{e odvo­je­ni od sva­ke pro­se~­no­
sti, i da bu­de­mo sre}­ne ru­ke.
Sa­da nam se di­sa­we usa­gla­si­lo. Bez pret­hod­ne na­ja­ve, za­pu­
ca­smo u isto vre­me. Erih je po­go­dio, a ni ja we­ga ni­sam raz­o­~a-­
rao. Sva­ko je, pre­ma o~e­ki­va­wi­ma, po­ki­dao naj­va­`ni­ju te­ti­vu, pa
su pi­{to­qi, usled ne­do­stat­ka sna­ge da osta­nu u ru­ci, sa­mi pa­li
na tlo, ka­ko sva­ki sle­de­}i pu­caw ne bi bio su­vi­{an. Na­sme­jav­{i
se, ot­po­~e­li smo svoj ve­li­ki ogled, i sta­vi­li za­vo­je, oslo­we­ni sa­
mo na de­snu ru­ku.
GIN­TER GRAS, ne­ma~­ki pi­sac, ro­|en je 1927. go­di­ne u Gdaw­sku,
u Poq­skoj. Sa de­vet­na­est go­di­na `e­leo je da po­sta­ne va­jar, te se zi­
me 1946/47 upu­tio na aka­de­mi­ju u Di­sel­dor­fu. Po­{to je, usled ne­
do­stat­ka ugqa, Aka­de­mi­ja bi­la za­tvo­re­na, mo­rao je da sa­~e­ka sle­de-­
}u go­di­nu da bi stu­di­rao. U me­|u­vre­me­nu ra­dio je kao ka­me­no­re­zac i
pra­vio nad­grob­ne spo­me­ni­ke. Na­kon stu­di­ja i ne­ko­li­ko pr­vih iz­lo­
`bi, po­~eo je da se ba­vi pi­sa­wem i to naj­pre krat­ke pro­ze, pe­sa­ma i
ko­ma­da za po­zo­ri­{te ko­ji, pre­ma we­go­vim re­~i­ma, spa­da­ju u te­a­tar
95
ap­sur­da. Umet­ni~­ki pro­boj do­`i­veo je svo­jim naj­zna­~aj­ni­jim de­lom
„Li­me­ni do­bo{“ 1959. go­di­ne. Na­kon to­ga usle­di­la su de­la „Ma~­ka i
mi{“ (1961) i „Pse­}e go­di­ne“ (1963). U ro­ma­ni­ma „Dnev­nik jed­nog pu­
`a“, „Iz­mi­{qo­ti­na ili ka­ko Nem­ci iz­um
­ i­ru“ i „Pri qu­{te­wu lu­ka“
pri­met­ni su auto­bi­o­graf­ski de­lo­vi. Po­sled­wi ro­man „Gri­mo­ve re­
~i“ ob­ja­vio je 2010. go­di­ne. Do­bio je No­be­lo­vu na­gra­du za kwi­`ev­nost
1999. go­di­ne. Kao ve­li­ki pri­sta­li­ca So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je
Ne­ma~­ke, bio je po­li­ti~­ki ak­ti­van, te su mno­ga we­go­va de­la po­li­ti~­
ki obo­je­na. Bio je ~lan Gru­pe 47, ko­ja je oku­pqa­la ta­len­to­va­ne mla­
de po­sle­rat­ne pi­sce sa ne­ma~­kog go­vor­nog pod­ru~­ja. Od 1985. go­di­ne
`i­veo je, sa su­pru­gom Ute, u se­lu Be­len­dorf kraj Li­be­ka. Po­red ku­}e
na­la­zi se we­gov ate­qe, u kom je cr­tao i va­jao. Svo­ja de­la pi­sao je sto­
je­}i, naj­pre ru­kom, a za­tim ih je pre­ku­ca­vao na svo­joj pi­sa­}oj ma­{i­ni
mar­ke Oli­ve­ti. Pu­{io je lu­lu i vo­leo je da pi­je ra­ki­ju. Pre­mi­nuo je u
apri­lu 2015. go­di­ne u svo­joj 87. go­di­ni. Bio je le­vo­ruk.
Alek­san­dar @iv­ko­vi}
96
Xon ^i­ver
^ED­NA KLA­RI­SA
Pre­ve­la sa en­gle­skog Mi­li­ca Ma­ra­vi}
Ve­~er­wi brod za Vi­nard Hejvn bio je na­to­va­ren. Usko­ro }e
upo­zo­ra­va­ju­}i zvi­`duk odvo­ji­ti ov­cu od sta­da – ta­ko je mi­slio
Bak­ster – a ostr­vqa­ne od tu­ri­sta, ko­ji lu­ta­ju uli­ca­ma Vuds Ho­la.
We­gov auto­mo­bil, kao i svi dru­gi ~i­ji su vo­za­~i ima­li kar­tu za
tra­jekt, bio je par­ki­ran bli­zu pri­sta­ni­{ta. Bak­ster je, pu­{e­}i,
seo na pred­wi bra­nik. Bu­ka i po­kre­ti u ma­loj lu­ci uka­zi­va­li su
na to da je pro­le­}e pro­{lo i da su oba­le Vest [o­pa, pre­ko pu­ta Sa­
un­da, tre­nut­no bi­le let­we oba­le. Ali vre­me i pu­to­va­we uop­{te ni­
su osta­vi­li po­sle­di­ce na Bak­ste­ra. Ka­{we­we ga je gwa­vi­lo i iri­
ti­ra­lo. Ka­da je ne­ko po­zvao we­go­vo ime, ustao je sa olak­{a­wem.
Bi­la je to sta­ra go­spo­|a Ra­jan. Zva­la ga je iz pra­{wa­vog ka­ra­
va­na i oti­{ao je da raz­go­va­ra s wom. „Zna­la sam“, re­kla je. „Zna­
la sam da }u ov­de sre­sti ne­ko­ga iz Ho­li Ko­u­va. Ose­}a­la sam to.
Pu­to­va­li smo od de­vet uju­tro. Iz­van Vor­~e­ste­ra smo ima­li pro­
ble­ma s ko~­ni­ca­ma. Sa­da me bri­ne da li }e go­spo­|a Tal­bot o~i­
sti­ti ku­}u. Tra­`i­la je se­dam­de­set pet do­la­ra sa­mo da je otvo­ri
pro­{log le­ta i re­kla sam joj da ne­}u mo­}i opet to da pla­tim. Ne
bih bi­la iz­ne­na­|e­na da je ba­ci­la sva mo­ja pi­sma. O, mr­zim da se
po­sle pu­to­va­wa vra­tim u pr­qa­vu ku­}u, ali ako bu­de ba{ u`a­sna,
o~i­sti­}e­mo je sa­mi. Zar ne, Kla­ri­sa?“, upi­ta­la je, okre­}u­}i se
mla­doj `e­ni ko­ja je se­de­la po­red we na pred­wem se­di­{tu. „O, iz­
vi­ni­te, Bak­ste­re!“, uz­vik­nu­la je. „Ni­ste upo­zna­li Kla­ri­su, zar
ne? To je Bo­bo­va `e­na, Kla­ri­sa Ra­jan.“
Bak­ste­ro­va pr­va mi­sao bi­la je da ta­kva de­voj­ka ne tre­ba da
se vo­zi u pra­{wa­vom ka­ra­va­nu, ve} u ne­~e­mu mno­go bo­qem. Bi­la
je mla­da. Pret­po­sta­vio je da ima oko dva­de­set pet go­di­na. Cr­ve­ne
ko­se, krup­nih gru­di, vit­ka i tro­ma, de­lo­va­la je kao da pri­pa­da
raz­li­~i­toj vr­sti od one u ko­ju su spa­da­le sta­ra go­spo­|a Ra­jan i
we­ne od­ve} di­rekt­ne }er­ke krup­nih ko­sti­ju. „De­voj­ke iz Kejp Ko­
u­da ne­ma­ju ~e­{qe­ve. One se ~e­{qa­ju ko­sti­ma od ba­ka­la­ra“, re­kao
je za se­be, ali Kla­ri­si­na ko­sa bi­la je do­te­ra­na. We­ne go­le ru­ke
bi­le su sa­vr­{e­no be­le. ^i­ni­lo se da su joj Vuds Hol i ak­tiv­no­
97
98
sti na pri­sta­ni­{tu do­sad­ni i da ni­je za­in­te­re­so­va­na za ostrv­ska
ogo­va­ra­wa go­spo­|e Ra­jan. Za­pa­li­la je ci­ga­re­tu.
U pa­u­zi mo­no­lo­ga sta­ri­je da­me Bak­ster se obra­tio we­noj sna­
ji. „Ka­da se Bob vra­}a, go­spo­|i­ce Ra­jan?“, upi­tao je.
„On uop­{te ne do­la­zi“, re­kla je pre­le­pa Kla­ri­sa. „On je u
Fran­cu­skoj. On je...“
„Oti­{ao je ta­mo zbog po­sla sa vla­dom“, upa­la je u re~ sta­
ra go­spo­|a Ra­jan, kao da we­na sna­ja ni­je mo­gla da mu po­ve­ri ovo
jed­no­stav­no ob­ja­{we­we. „On ra­di na tom stra­{no za­ni­mqi­vom
pro­jek­tu. Ne­}e se vra­ti­ti do je­se­ni. Ja pu­tu­jem u ino­stran­stvo i
osta­vqam Kla­ri­su sa­mu. Na­rav­no“, do­da­la je gla­sno, „ve­ru­jem da
}e ona za­vo­le­ti ostr­vo. Svi ga vo­le. O~e­ku­jem da }e i da­qe ima­ti
mno­go po­sla. O~e­ku­jem da }e...“
Pre­ki­nuo ju je zvuk si­re­ne sa tra­jek­ta. Bak­ster je re­kao zbo­
gom. Je­dan po je­dan, auto­mo­bi­li su se us­pi­wa­li na pa­lu­bu, i brod
je za­plo­vio po­vrh ja­ta ri­ba u vo­di od kop­na do tu­ri­sti~­kog od­ma­
ra­li­{ta. Bak­ster je pio pi­vo u put­ni~­koj ka­bi­ni i gle­dao Kla­
ri­su i sta­ru go­spo­|u Ra­jan, ko­ja je se­de­la na pa­lu­bi. Po­{to ni­ka­
da ra­ni­je ni­je vi­deo Kla­ri­su, pret­po­sta­vio je da su se ona i Bob
Ra­jan ven­~a­li to­kom pret­hod­ne zi­me. Ni­je mu bi­lo ja­sno ka­ko je
ta le­po­ta za­vr­{i­la sa Ra­ja­no­vi­ma, po­ro­di­com stra­stve­nih ama­
te­ra-ge­o­lo­ga i po­sma­tra­~a pti­ca. „Mi smo svi ve­o­ma odu­{e­vqe­ni
pti­ca­ma i ste­na­ma“, go­vo­ri­li su ka­da bi se upo­zna­va­li sa stran­
ci­ma. Wi­ho­va ku­}i­ca bi­la je na ne­ko­li­ko ki­lo­me­ta­ra od pr­ve
sle­de­}e i, kao {to je go­spo­|a Ra­jan ~e­sto go­vo­ri­la, „bi­la je skle­
pa­na od am­ba­ra 1922. go­di­ne.“ Plo­vi­li su, pla­ni­na­ri­li, pli­va­li
u ve­li­kim mor­skim ta­la­si­ma i or­ga­ni­zo­va­li iz­le­te na Ka­ti­hank
i Tar­po­lin Ko­uv. Bak­ster je po­mi­slio ka­ko pre­te­ru­ju s kul­tom
zdra­vog te­la, ali i to da ni­je tre­ba­lo da osta­vqa­ju Kla­ri­su sa­
mu u ku­}i­ci. Ve­tar je du­vao u pra­me­no­ve cr­ve­ne ko­se pre­ko we­nog
obra­za. We­ne du­ge no­ge bi­le su pre­kr­{te­ne. Kad je tra­jekt u{ao u
lu­ku, usta­la je i kre­nu­la pre­ma pa­lu­bi na­su­prot sve­tlom, sla­nom
ve­tru i Bak­ster, ko­ji se rav­no­du­{no vra­tio na ostr­vo, ose­tio je
da je le­to po­~e­lo.
Znao je da mo­ra bi­ti opre­zan ako po­ku­{a da do­bi­je ne­ku in­
for­ma­ci­ju o Kla­ri­si Ra­jan. Bio je pri­hva­}en u Ho­li Ko­u­vu za­to
{to je ta­mo le­to­vao ce­log `i­vo­ta. Mo­gao bi da de­lu­je ugod­no jer
je do­bro iz­gle­dao, ali we­go­va dva raz­vo­da, pro­mi­sku­i­tet, we­gov
tvr­di~­luk i iz­gled la­tin­skog za­vod­ni­ka iza­zi­va­li su ne­pri­ja­
tan ose­}aj kod su­se­da. Sa­znao je da se Kla­ri­sa uda­la za Bo­ba Ra­ja­
na u no­vem­bru i da je iz ^i­ka­ga. ^uo je da qu­di ka­`u da je pre­le­pa
i glu­pa. To je bi­lo sve {to je sa­znao o woj.
Tra­`io je Kla­ri­su po te­ni­skim te­re­ni­ma i pla­`a­ma. Ni­je
je vi­deo. Bio je ne­ko­li­ko pu­ta na pla­`i naj­bli­`oj ku­}i­ci Ra­ja­
no­vih. Ni­je je bi­lo ni ta­mo. Ka­da je na­krat­ko po­se­tio ostr­vo, do­
bio je od go­spo­|e Ra­jan pi­smo ko­jim ga po­zi­va na ~aj. Ina­~e se ne
bi oda­zvao ta­kvom po­zi­vu, ali tog po­sle­po­dne­va je `eq­no vo­zio
pre­ma ku­}i­ci Ra­ja­no­vih. Ka­snio je. Auto­mo­bi­li ve­}i­ne we­go­vih
pri­ja­te­qa i su­se­da bi­li su na par­kin­gu go­spo­|e Ra­jan. Wi­ho­ve
gla­so­ve ve­tar je no­sio kroz otvo­re­ne pro­zo­re u ba­{ti, gde su cva­
le do­ma­}i­~i­ne ru­`e pu­za­vi­ce. „Do­bro mi do­{ao!“, vi­ka­la je go­
spo­|a Ra­jan dok je pre­la­zio trem. „Ovo je mo­ja opro­{taj­na `ur­ka.
Idem u Nor­ve­{ku.“ Po­ve­la ga je u pre­tr­pa­nu so­bu.
Kla­ri­sa je se­de­la iza {o­qa za ~aj. Na­su­prot zi­du iza we­nih
le­|a na­la­zi­la se sta­kle­na vi­tri­na u ko­joj su ~u­va­ni ge­o­lo­{ki
uzor­ci Ra­ja­no­vih. We­ne ru­ke bi­le su go­le. Bak­ster ih je po­sma­
trao dok mu je si­pa­la ~aj. „Vru­}e? Hlad­no? Li­mu­na? Mle­ka?“, iz­
gle­da­lo je da je to sve {to je ima­la da ka­`e, ali we­na cr­ve­na ko­sa
i be­le ru­ke do­mi­ni­ra­le su tim de­lom so­be. Bak­ster je jeo sen­dvi~.
Nag­nuo se ka sto­lu.
„Je­si li ika­da pre bi­la na ostr­vu, Kla­ri­sa?“, pi­tao je.
„Je­sam.“
„Ide{ li na pla­`u u Ho­li Ko­uv
­ u?“
„Pre­da­le­ko je.“
„Mo­ra­mo se od­ve­sti ta­mo jed­nog ju­tra“, re­kao je Bak­ster, „kad
tvo­ja sve­kr­va ot­pu­tu­je. Ja obi~­no kre­}em oko je­da­na­est.“
„Pa, hva­la ti“, Kla­ri­sa je obo­ri­la po­gled svo­jih ze­le­nih
o~i­ju. De­lo­va­lo je da joj je ne­pri­jat­no, i mi­sao na ko­ju bi ona mo­
gla bi­ti ose­tqi­va raz­ga­li­la je Bak­ste­ra. „Pa, hva­la ti“, po­no­vi­
la je, „ali ja imam vla­sti­ti auto i – pa, ne znam, ne....“
„O ~e­mu vas dvo­je raz­go­va­ra­te?“, upi­ta­la je go­spo­|a Ra­jan, stu­
pa­ju­}i iz­me­|u wih i sme­{e­}i se neo­bu
­ z­ da­no. Tru­di­la se da ubla­`i
na­glo upli­ta­we u wi­hov raz­go­vor. „Znam da ni­je ge­ol
­ o­gi­ja“, na­sta­
vi­la je, „i znam da ni­su pti­ce, i znam da ne mo­gu bi­ti ni kwi­ge ni
mu­zi­ka, jer sve to Kla­ri­sa ne vo­li, zar ne, Kla­ri­sa? Haj­de sa mnom,
Bak­ste­re“, i od­ve­la ga je na dru­gi kraj so­be i po­~e­la da mu pri­~a o
uz­ga­ja­wu ova­ca. Ka­da se raz­go­vor za­vr­{io, `ur­ka je ve} bi­la pri
kra­ju. Kla­ri­si­na sto­li­ca sta­ja­la je pra­zna. Ni­je je bi­lo u so­bi.
Za­stav­{i na vra­ti­ma da se za­hva­li go­spo­|i Ra­jan i da se opro­sti,
Bak­ster je re­kao ka­ko se na­da da ona ne­}e od­mah u Evro­pu.
„Oh, ali ja idem“, re­kla je go­spo­|a Ra­jan, „kre­}em na kop­no
bro­dom ko­ji po­la­zi u {est i pu­tu­jem iz Bo­sto­na su­tra u pod­ne.“
U po­la je­da­na­est sle­de­}eg ju­tra, Bak­ster se od­ve­zao do ku­}i­ce
Ra­ja­no­vih. Vra­ta mu je otvo­ri­la go­spo­|a Tal­bot, me­{tan­ka ko­ja
je po­ma­ga­la Ra­ja­no­vi­ma oko do­ma­}in­stva. Re­kla je da je mla­|a go­
spo­|a kod ku­}e i pu­sti­la ga unu­tra. Kla­ri­sa je si­{la niz ste­pe­
ni­ce. Iz­gle­da­la je lep­{e ne­go ika­da, upr­kos to­me {to je de­lo­va­la
kao da joj je ne­pri­jat­no {to vi­di Bak­ste­ra. Pri­hva­ti­la je we­gov
99
100
po­ziv za pli­va­we, ali ni­je iz­gle­da­la ba{ odu­{e­vqe­no. „Oh, u re­
du“, re­kla je.
Ka­da je po­no­vo si­{la, no­si­la je ogr­ta~ pre­ko ku­pa­}eg ko­sti­ma
i {e­{ir {i­ro­kog obo­da. Vo­ze­}i je u prav­cu Ho­li Ko­u­va, upi­tao
ju je ka­kvi su joj pla­no­vi za le­to. Bi­la je su­zdr­`a­na. De­lo­va­la je
za­bri­nu­to i kao da joj ni­je do raz­go­vo­ra. Ka­da je par­ki­rao auto­mo­
bil, kre­nu­li su jed­no po­red dru­gog pre­ko di­na do pla­`e, gde se ona
spu­sti­la na pe­sak i za­tvo­ri­la o~i. Ne­ko­li­ko Bak­ste­ro­vih pri­ja­
te­qa i kom­{i­ja na­vra­ti­lo je kod wih da ubi­je vre­me, ali Bak­ster
je pri­me­tio da se ni­ko od wih ni­je pre­du­go za­dr­`ao. Kla­ri­si­na
ne­pri­stu­pa~­nost ote­`a­va­la je raz­go­vor, ali on ni­je ma­rio za to.
Oti­{ao je da pli­va. Kla­ri­sa je osta­la na pe­sku, umo­ta­na u
ogr­ta~. Ka­da je iza­{ao iz vo­de, le­gao je po­red we. Gle­dao je svo­je
kom­{i­je i wi­ho­vu de­cu. Vre­me je bi­lo ve­dro. @e­ne su po­cr­ne­le.
Sve su bi­le uda­te i, za raz­li­ku od Kla­ri­se, maj­ke, ali upr­kos su­
ro­vo­sti­ma bra­ka i ra­|a­wa osta­le su le­pe, `i­vah­ne i za­do­voq­ne.
Dok im se Bak­ster di­vio, Kla­ri­sa je usta­la i ski­nu­la ogr­ta~.
Tu je bi­lo ne­{to dru­go, {to mu je od­u­ze­lo dah. Deo neo­do­qi­vo­
sti Kla­ri­si­ne le­po­te bio je u be­li­ni we­ne ko­`e a deo u to­me {to
je, za raz­li­ku od dru­gih `e­na ko­je su de­lo­va­le ko­mot­no u ku­pa­}im
ko­sti­mi­ma, ona iz­gle­da­la kao da je po­ni­`e­na i po­sra­mqe­na {to
no­si ta­ko ma­lo ode­}e. Ko­ra­~a­la je ka vo­di kao da je bi­la go­la.
Kad je pr­vi put ose­ti­la vo­du, za­sta­la je po­{to, opet za raz­li­ku
od dru­gih, ni­je vo­le­la hlad­nu vo­du. Uhva­}e­na na tre­nu­tak iz­me­
|u go­lo­ti­we i hlad­no­}e, Kla­ri­sa je u{la i ot­pli­va­la ne­ko­li­ko
me­ta­ra. Iza­{la je iz vo­de, `ur­no se umo­ta­la u ogr­ta~ i le­gla na
pe­sak. On­da je za­po­~e­la raz­go­vor, pr­vi put tog ju­tra – pr­vi put u
Bak­ste­ro­vom `i­vo­tu – i to to­plo i ose­}aj­no.
„Zna{, ka­me­we na onom vr­hu je mno­go po­ra­slo ot­kad sam ta­mo
bi­la po­sled­wi put“, re­kla je.
„Mo­lim?“, pi­tao je Bak­ster.
„Ka­me­we na vr­hu“, re­kla je, „po­ra­slo je mno­go.“
„Ka­me­we ne ra­ste“, re­kao je Bak­ster.
„O, da, ra­ste“, re­kla je, „ni­si to znao? Ka­me­we ra­ste. Ima je­
dan ka­men u ba­{ti mo­je sve­kr­ve ko­ji je za ne­ko­li­ko po­sled­wih
go­di­na po­ras­tao za sto­pu.“
„Ni­sam znao da ka­me­we ra­ste“, re­kao je Bak­ster.
„Da, da, ra­ste“, re­kla je. Zev­nu­la je i za­tvo­ri­la o~i. De­lo­va­lo
je da }e za­spa­ti. Kad je po­no­vo otvo­ri­la o~i, upi­ta­la je Bak­ste­ra
ko­li­ko je sa­ti.
„Dva­na­est“, re­kao je.
„Mo­ram ku­}i“, re­kla je, „o~e­ku­jem go­ste.“
Bak­ster ni­je imao {ta da ka­`e na to. Od­ve­zao ju je ku­}i. To­
kom vo­`we po­no­vo je po­sta­la ne­pri­stu­pa~­na i, ka­da ju je upi­tao da
li ho­}e po­no­vo s wim na pla­`u, od­bi­la je. Bio je to­pao, ve­dar dan i
ve­}i­na vra­ta ostrv­skih ku­}a bi­la su otvo­re­na, ali kad se Kla­ri­sa
opro­sti­la od Bak­ste­ra, za­tvo­ri­la mu je vra­ta pred no­som.
Bak­ster je su­tra­dan iz po­{te, osim no­vi­na, do­bio i Kla­ri­si­
no pi­smo, ali kad ju je po­zvao te­le­fo­nom, go­spo­|a Tal­bot je re­kla
da je go­spo­|a Ra­jan za­u­ze­ta. Te sed­mi­ce je bio na dve `ur­ke do zo­re
ko­ji­ma je Kla­ri­sa mo­gla da pri­su­stvu­je, ali ni­je bi­la ni na jed­
noj. U su­bo­tu uve­~e oti­{ao je na ples u am­ba­ru, i ka­sno uve­~e – dok
su igra­li uz „Je­zer­sku da­mu“ – pri­me­tio je Kla­ri­su ka­ko se­di na­
spram zi­da.
Bi­la je od­ve} upa­dqi­vi {e­boj – mno­go lep­{a od ma ko­je `e­ne
na ple­su, ali kao da je le­po­tom uz­ne­mi­ra­va­la mu­{kar­ce. ^im je
bio u pri­li­ci, Bak­ster je pre­stao da igra i oti­{ao do we. Se­de­la
je na san­du­ku. To je bi­lo pr­vo na {ta se po­`a­li­la. „Ov­de ne­ma ni
gde da se sed­ne“, re­kla je.
„Zar ne `e­li{ da ple­{e{?“, upi­tao je.
„O, ja vo­lim da ple­{em“, re­kla je, “ mo­gla bih da ple­{em ce­lu
no}, ali ne mi­slim da je ovo ples“, trg­nu­la se na zvuk vi­o­li­ne i
kla­vi­ra. „Do­{la sam sa Hor­to­no­vi­ma. Re­kli su mi da }e se ov­de
ple­sa­ti, ali ne i da }e to bi­ti ova vr­sta ple­sa. Ne vo­lim sve to
pre­ska­ka­we i cup­ka­we.“
„Da li su ti go­sti oti­{li?“, upi­tao je.
„Ko­ji go­sti?“
„Re­kla si mi da si o~e­ki­va­la go­ste u uto­rak, ka­da smo bi­li
na pla­`i.“
„Ne­mo­gu­}e da sam re­kla ka­ko }e do­}i u uto­rak“, ka­za­la je.
„Do­la­ze su­tra.“
„Mo­gu li te od­ba­ci­ti ku­}i?“, pi­tao je Bak­ster.
„Mo­`e{.“
Do­ve­zao je auto­mo­bil do am­ba­ra i ukqu­~io ra­dio. U{la je i
sna­`no za­lu­pi­la vra­ta. Vo­zio je spo­red­nim pu­te­vi­ma, i kad je do­
speo do ku­}i­ce Ra­ja­no­vih, is­kqu­~io je sve­tlo. Za­gle­dao se u we­ne
ru­ke. Sku­pi­la ih je na svo­joj ta­{ni. „Hva­la ti pu­no“, re­kla je.
„Bi­lo mi je u`a­sno ta­mo, spa­sao si mi `i­vot. Pret­po­sta­vqam da
je stvar sa­mo u to­me {to ne raz­um
­ em ovo me­sto. Uvek sam ima­la go­
mi­lu part­ne­ra za ples, a sad sam se­de­la na tom san­du­ku sko­ro sat
vre­me­na i ni­ko mi se ni­je ni obra­tio. Spa­sao si mi `i­vot.“
„Div­na si, Kla­ri­sa“, re­kao je Bak­ster.
„Pa“, re­kla je Kla­ri­sa i uz­dah­nu­la, „to je sa­mo mo­ja spo­qa­
{wost. Ni­ko me stvar­no ne po­zna­je.“
To je to, mi­slio je Bak­ster, ka­da bi sa­mo mo­gao da pri­la­go­di
la­ska­we we­nom do­`i­vqa­ju se­be, ne bi joj osta­lo pre­vi­{e skru­
pu­la. Pi­tao se da li Kla­ri­sa se­be vi­di kao glu­mi­cu, pli­va­~i­
cu pre­ko La­man­{a, na­sled­ni­cu? U let­woj no­}i na­go­ve­{ta­ji we­ne
101
102
sla­bo­sti bi­li su ta­ko o~i­gled­ni i ne­smo­tre­ni da je Bak­ster bio
uve­ren u krh­kost we­ne ~ed­no­sti.
„Mi­slim da ja znam ka­kva si ti za­pra­vo“, re­kao je Bak­ster
„O, ne, ne zna{“, re­kla je Kla­ri­sa. „Ni­ko to ne zna.“
Na ra­di­ju se ~u­la ne­ka mu­zi­ka za za­qu­bqe­ne iz ho­te­la „Bo­
ston“. Ka­len­dar­ski je jo{ te­klo ra­no le­to, ali po mir­no­}i i ve­
li­~i­ni tam­nog dr­ve­}a, de­lo­va­lo je da je mno­go po­zni­je. Bak­ster je
za­gr­lio Kla­ri­su i po­qu­bio je u usta.
Si­lo­vi­to ga je od­gur­nu­la i otvo­ri­la vra­ta. „O, sad si sve po­
kva­rio“, re­kla je iz­la­ze­}i iz auta. „Sve si po­kva­rio. Znam o ~e­mu
si raz­mi­{qao. Znam {ta si mi­slio sve vre­me.“ Za­tvo­ri­la je vra­
ta i obra­ti­la mu se kroz pro­zor. „Ne­moj vi­{e do­la­zi­ti ova­mo,
Bak­ste­re“, re­kla je. „Su­tra uju­tro mi sti­`u dru­ga­ri­ce iz Wu­jor­
ka i do kra­ja le­ta }u bi­ti pre­vi­{e za­u­ze­ta da bih se vi­de­la s to­
bom. La­ku no}.“
Bak­ster je bio sve­stan da je mo­gao sa­mo se­be da kri­vi; na­pra­
vio je pre­u­ra­wen po­tez. Ni­je tre­ba­lo da to ura­di. Oti­{ao je u kre­
vet tu­`an i qut na sa­mog se­be, zbog ~e­ga je lo­{e spa­vao. Bio je de­
pre­si­van kad se pro­bu­dio, a zvuk mor­ske ki­{e ko­ja je do­pi­ra­la sa
se­ve­ro­i­sto­ka pro­du­bio je tu de­pre­si­ju jo{ vi­{e. Po­no­vo je le­gao
u kre­vet i slu­{ao ki­{u i za­pqu­ski­va­we ta­la­sa. Olu­ja }e iz­me­
ni­ti ostr­vo. Pla­`e }e opu­ste­ti. Fi­o­ke }e se za­tvo­ri­ti. Neo­~e­ki­
va­no je ustao iz kre­ve­ta, oti­{ao do te­le­fo­na i po­zvao aero­drom.
Re­kli su mu ka­ko avi­on iz Wu­jor­ka ne mo­`e da sle­ti i da tog da­na
ne o~e­ku­ju ni­je­dan avi­on. Olu­ja mu je i{la di­rekt­no u ko­rist. U
po­no} se od­ve­zao na se­lo i ku­pio ne­deq­ne no­vi­ne i ku­ti­ju bom­bo­
na. Slat­ki{ je bio za Kla­ri­su, ali ni­je `u­rio da joj ga dâ.
Ona bi pri­pre­mi­la led, iz­ne­la pe­{ki­re i is­pla­ni­ra­la pik­
nik, ali sad kad je do­la­zak we­nih pri­ja­te­qi­ca od­lo­`en, pred­vi­|e­
ni `i­va­han dan po­stao je ki­{o­vit i pra­zan. Na­rav­no da je ima­la
na­~i­na da sa­vla­da raz­o­~a­ra­we, ali su­de­}i po ple­su u am­ba­ru, Bak­
ster je ose­tio da je iz­gu­bqe­na bez mu­`a ili sve­kr­ve, i da je na ostr­vu
sa­mo ne­ko­li­ko qu­di, ako ih ima i to­li­ko, ko­ji bi slu­~aj­no mo­gli da
je po­se­te ili po­zo­vu na pi­}e. Ve­ro­vat­no bi na kra­ju da­na pro­ve­de­nog
uz ra­dio i zvuk ki­{e bi­la go­sto­qu­bi­va pre­ma sva­kom, pa i Bak­ste­
ru. Ali znao je da je sve dok su sna­ge usa­mqe­no­sti i do­sa­de na we­go­voj
stra­ni, bo­qe da sa­~e­ka. Naj­bo­qe bi bi­lo da do­|e ma­lo pre mra­ka, pa
je ta­ko i u~i­nio. S ku­ti­jom bom­bo­na se do­ve­zao do Ra­ja­no­vih. Pro­zo­
ri ku­}i­ce bi­li su osve­tqe­ni. Kla­ri­sa je otvo­ri­la vra­ta.
„Hteo sam da po­`e­lim do­bro­do­{li­cu tvo­jim pri­ja­te­qi­ma na
ostr­vo“, re­kao je Bak­ster. „Ja...“
„Ni­su do­{li,“ re­kla je. „Avi­on ni­je mo­gao da sle­ti. Vra­ti­li
su se u Wu­jork. Te­le­fo­ni­ra­li su mi. Pla­ni­ra­la sam div­nu po­se­
tu. Sad se sve pro­me­ni­lo.“
„@ao mi je, Kla­ri­sa“, re­kao je Bak­ster. „Ku­pio sam ti po­
klon.“
„Oh!“, uze­la je ku­ti­ju bom­bo­na. „Ka­kva div­na ku­ti­ja! Ka­kav
di­van po­klon! Ka­ko....“ We­no li­ce i glas bi­li su, na mi­nut, na­iv­
ni i po­pu­stqi­vi, a on­da je vi­deo ka­ko ih sna­ga ot­po­ra me­wa. „Ni­je
tre­ba­lo to da ura­di{,“ ka­za­la je.
„Mo­gu li u}i?“, pi­tao je.
„Pa, ne znam“, re­kla je. „Ne mo­`e{ ako si mi­slio sa­mo da se­
di{.“
„Mo­`e­mo da igra­mo kar­te.“
„Ne umem“, re­kla je.
„Na­u­~i­}u te.“
„Ne, Bak­ste­re, tre­ba da ide{. Ti jed­no­stav­no ne raz­u­me{ ka­
kva sam ja `e­na. Ceo dan pi­{em pi­smo Bo­bu. Na­pi­sa­la sam mu da
si me si­no} po­qu­bio. Ne mo­gu te pu­sti­ti unu­tra.“ Za­tvo­ri­la je
vra­ta.
Iz Kla­ri­si­nog iz­ra­za li­ca kad joj je dao ku­ti­ju bom­bo­na, Bak­
ster je za­kqu­~io da ona vo­li da do­bi­ja po­klo­ne. Znao je da bi ne­ka
jef­ti­na zlat­na na­ru­kvi­ca ili ~ak bu­ket cve­}a po­slu­`i­li svr­si.
Ali kao kraj­we {krt ~o­vek, dok ne bi vi­deo ja­snu ko­rist od po­
klo­na, ni­je mo­gao da se na­te­ra da ga ku­pi. Od­lu­~io je da sa­~e­ka.
Olu­ja je be­sne­la ceo po­ne­de­qak i u uto­rak. Pre­sta­la je u uto­
rak uve­~e i do sre­de po­sle pod­ne te­ni­ski te­re­ni bi­li su su­vi pa
je Bak­ster igrao te­nis do ka­sno. Ka­da se is­tu­{i­rao i pre­svu­kao,
svra­tio je na kok­tel-`ur­ku da po­pi­je pi­}e. Ta­mo je jed­na od we­go­
vih su­set­ki, uda­ta `e­na sa ~e­tvo­ro de­ce, se­la po­red we­ga i za­po­
~e­la uop­{ten raz­go­vor o pri­ro­di qu­ba­vi u bra­ku.
Bio je to raz­go­vor pun po­gle­da i alu­zi­ja, ka­kav je Bak­ster vo­
dio mno­go pu­ta, i ot­pri­li­ke je znao {ta obe­}a­va. Su­set­ka je bi­la
jed­na od le­pih maj­ki ko­ji­ma se Bak­ster di­vio na pla­`i. Ko­sa joj
je bi­la sme­|a, ru­ke tan­ke i pre­pla­nu­le, a zu­bi le­pi i pra­vil­ni.
Ali dok je na­iz­gled bio du­bo­ko kon­cen­tri­san na we­ne mi­sli o qu­
ba­vi, na­met­nu­la mu se sli­ka be­le Kla­ri­se, pa je pre­ki­nuo raz­go­
vor i na­pu­stio `ur­ku. Od­ve­zao se kod Ra­ja­no­vih.
Iz da­qi­ne, ima­we je de­lo­va­lo na­pu­{te­no. Ku­}a i ba­{ta bi­le
su sa­vr­{e­no mir­ne. Po­ku­cao je, a za­tim po­zvo­nio. Kla­ri­sa mu se
obra­ti­la s pro­zo­ra na spra­tu.
„Zdra­vo, Bak­ste­re“, re­kla je.
„Do­{ao sam da se opro­sti­mo, Kla­ri­sa“, re­kao je Bak­ster. Ni­
je mo­gao da smi­sli ni­{ta bo­qe.
„O, dra­gi“, re­kla je, „sa­~e­kaj sa­mo mi­nut. Si­}i }u.“
„Od­la­zim, Kla­ri­sa“, re­kao je Bak­ster kad je otvo­ri­la vra­ta.
„Do­{ao sam da ti ka­`em zbo­gom.“
„Ku­da }e{?“
103
104
„Ne znam“, re­kao je tu­`no.
„Pa, u|i on­da“, re­kla je okle­va­ju­}i. „U|i na mi­nut. Ovo je
po­sled­wi put da te vi­dim, zar ne? Iz­vi­ni zbog ne­re­da. Go­spo­din
Tal­bot se raz­bo­leo u po­ne­de­qak i go­spo­|a Tal­bot je mo­ra­la da ga
od­ve­de u bol­ni­cu na kop­nu, pa ni­je imao ko da mi po­mog­ne. Bi­la
sam pot­pu­no sa­ma.“
Po­ve­la ga je do dnev­ne so­be i se­la. Bi­la je lep­{a ne­go ika­da.
Pri­~a­la je o pro­ble­mi­ma ko­ji su na­sta­li zbog od­la­ska go­spo­|e
Tal­bot. Va­tra u pe­}i ko­ja gre­je vo­du se uga­si­la. U ku­hi­wi je mi{.
Ne ra­di od­vod­na cev ka­de. Ona ne mo­`e da upa­li auto­mo­bil.
U ti­hoj ku­}i Bak­ster je ~uo zvuk ka­pa­wa vo­de i ot­ku­ca­je sa­ta.
Na sta­klu ko­je je ~u­va­lo ge­o­lo­{ke uzor­ke vi­de­lo se ka­ko na­po­qu
ne­bo ble­di. Ku­}i­ca je bi­la bli­zu vo­de i mo­gao je ~u­ti {um ta­la­sa.
Pri­me­tio je ove po­je­di­no­sti bez emo­ci­ja i sa je­di­nim ci­qem. Kad
je Kla­ri­sa pre­sta­la da pri­~a o go­spo­|i Tal­bot, sa­~e­kao je ceo mi­
nut pre ne­go {to je pro­go­vo­rio.
„Sun­ce je u tvo­joj ko­si,“ re­kao je.
„[ta?“
„Sun­ce je u tvo­joj ko­si. To je pre­le­pa bo­ja.“
„Pa, ni­je to­li­ko le­pa ko­li­ko je bi­la“, re­kla je. „Ko­sa kao
mo­ja tam­ni. Ali ja je ne­}u far­ba­ti. Mi­slim da `e­na ne tre­ba da
far­ba ko­su.“
„Ti si ta­ko in­te­li­gent­na“, pro­mr­qao je.
„Ni­je vaq­da da to mi­sli{?“, pi­ta­la je Kla­ri­sa.
„Da mi­slim {ta?“, pi­tao je Bak­ster.
„Da sam in­te­li­gent­na.“
„O, mi­slim“, re­kao je. „In­te­li­gent­na si. Pre­le­pa si. Ni­ka­da
ne­}u za­bo­ra­vi­ti no} kad sam te upo­znao na bro­du. Ni­sam `e­leo da
do­|em na ostr­vo. Pla­ni­rao sam da odem sa Za­pa­da.“
„Ja ne mo­gu bi­ti in­te­li­gent­na“, re­kla je Kla­ri­sa oja­|e­no. „Mo­
ra da sam glu­pa. Sve­kr­va ka­`e da sam glu­pa, Bob ka­`e da sam glu­pa,
~ak i go­spo­|a Tal­bot ka­`e da sam glu­pa, i...“, po­~e­la je da pla­~e.
Oti­{la je do ogle­da­la i obri­sa­la o~i. Bak­ster ju je pra­tio. Za­
gr­lio ju je. „Ne­moj da me gr­li{“, re­kla je, vi­{e u o~a­ja­wu ne­go u
qut­wi. „Ni­ko me ne uzi­ma za ozbiq­no dok me ne za­gr­li.“ Po­no­vo je
se­la i Bak­ster je seo kraj we. „Ali ti ni­si glu­pa, Kla­ri­sa“, re­kao
je. „Ima{ sjaj­nu in­te­li­gen­ci­ju, sja­jan um. ^e­sto sam mi­slio o to­me.
^e­sto sam ose­}ao da mo­ra da ima{ pu­no za­ni­mqi­vih mi­{qe­wa.“
„To je za­bav­no“, re­kla je, „jer ja stvar­no imam pu­no mi­{qe­wa.
Na­rav­no, ni­kad se ne usu­|u­jem da ih iz­no­sim, a Bob i sve­kr­va mi
ni­kad ne da­ju da go­vo­rim. Uvek me pre­ki­da­ju, kao da me se sti­de.
Ali ja imam mi­{qe­wa. Ho­}u re­}i, mi­slim da smo svi kao zup­~a­
ni­ci u to~­ku. Shva­ti­la sam da smo kao zup­~a­ni­ci u to~­ku. Da li
ti mi­sli{ da smo kao zup­~a­ni­ci u to~­ku?“
„O, da“, re­kao je. „Da, mi­slim!“
„Mi­slim da smo kao zup­~a­ni­ci u to~­ku“, re­kla je. „Na pri­
mer, da li ti mi­sli{ da `e­na tre­ba da ra­di? Do­sta sam o to­me
raz­mi­{qa­la. Mo­je mi­{qe­we je da uda­ta `e­na ne tre­ba da ra­di.
Mi­slim, osim ako ni­su mno­go bo­ga­ti, ali ~ak i ta­da, mi­slim da je
mu­{ka­rac taj ko­ji tre­ba da ra­di pu­no rad­no vre­me. Da li ti mi­
sli{ da `e­na tre­ba da ra­di?“
„A {ta ti mi­sli{?“, pi­tao je on. „Ja­ko me za­ni­ma {ta ti mi­
sli{.“
„Pa, po mom mi­{qe­wu“, re­kla je bo­ja­`qi­vo, „~o­vek tre­ba da
bri­ne sa­mo o svom `i­vo­tu. Ja ne mi­slim da po­sao ili od­la­sci u
cr­kvu mo­gu da pro­me­ne ne­{to, kao ni bi­lo ka­kva di­je­ta. Ja ne ma­
rim za mo­der­ne di­je­te. Ima­mo pri­ja­te­qa ko­ji za sva­ki obrok je­de
sto pe­de­set gra­ma me­sa. Na sto­lu dr­`i va­gu i me­ri me­so. Za­to mu
sto iz­gle­da u`a­sno a ja ne vi­dim ka­kva je ko­rist od to­ga. Ja ku­
pu­jem ono {to je ra­zum­no. Ako je {un­ka ra­zum­na, ku­pu­jem {un­ku.
Ako je jag­we­ti­na ra­zum­na, ku­pu­jem jag­we­ti­nu. Zar ne mi­sli{ da je
to in­te­li­gent­no?“
„Mi­slim da je to ve­om
­ a in­te­li­gent­no.“
„A na­pred­no obra­zo­va­we,“ re­kla je. „Ne­mam do­bro mi­{qe­we o
na­pred­nom obra­zo­va­wu. Ka­da ide­mo kod Ha­u­ard­so­vih na ve­~e­ru, de­ca
vo­ze tri­ci­kle oko sto­la sve vre­me, i mo­je mi­{qe­we je da ona to u~e u
na­pred­nim {ko­la­ma, i da de­ci tre­ba re­}i {ta je do­bro, a {ta ne.“
Ni­je bi­lo sun­ca ko­je je oba­sja­va­lo we­nu ko­su, ali i da­qe je
bi­lo do­voq­no sve­tla u so­bi da Bak­ster vi­di ka­ko joj je li­ce, ka­da
je is­tre­sla iz se­be svo­ja raz­mi­{qa­wa, is­pu­we­no bo­jom i ka­ko su
joj se ze­ni­ce ra­{i­ri­le. Bak­ster je pa­`qi­vo slu­{ao i znao je da
ona sa­mo `e­li da bu­de shva­}e­na kao ne­{to {to ni­je – da je jad­na
de­voj­ka iz­gu­bqe­na. „Ve­o­ma si in­te­li­gent­na“, re­kao bi joj tu i ta­
mo. „Ta­ko si in­te­li­gent­na.“
Bi­lo je ta­ko la­ko.
XON ^I­VER (1912 –1982), ame­ri~­ki ro­man­si­jer i pri­po­ve­da~
ko­ji je za­slu­`io na­di­mak „^e­hov pred­gra­|a“ i ne­po­bit­no uti­cao na
po­e­ti­ku Rej­mon­da Kar­ve­ra i, sa­mim tim, we­go­vih broj­nih sled­be­ni­
ka. Za `i­vo­ta je ob­ja­vio de­vet kwi­ga krat­kih pri­~a („Na­~in na ko­ji
ne­ki qu­di `i­ve“, „Ogrom­ni ra­dio i dru­ge pri­~e“, „Ne­ki qu­di, me­sta i
stva­ri ko­ji se ne­}e po­ja­vi­ti u mom sle­de­}em ro­ma­nu“ , „Svet ja­bu­ka“...)
i pet ro­ma­na (za „Vep­{ot Hro­nikl“ je do­bio Na­ci­on
­ al­nu kwi­`ev­
nu na­gra­du za pro­zu). Za iz­bor krat­kih pri­~a, „Pri­~e Xo­na ^i­ve­ra“
iz 1979. go­di­ne, do­bio je Pu­li­ce­ro­vu na­gra­du za pro­zu i Na­ci­on
­ al­
nu kwi­`ev­nu na­gra­du kri­ti­ke. Go­di­ne 1982, {est ne­de­qa pred smrt,
oven­~an je i Na­ci­o­nal­nom me­da­qom za kwi­`ev­nost. Iako je ^i­ver je­
dan od naj­zna­~aj­ni­jih pi­sa­ca krat­ke pro­ze dva­de­se­tog ve­ka, ni­jed­na
we­go­va kwi­ga pri­~a jo{ ni­je pre­ve­de­na na srp­ski je­zik.
Mi­li­ca Ma­ra­vi}
105
Sajmon Armitix
PESME
Preveo sa engleskog Goran Mari}
URLIK
Iza|osmo napoqe
u {kolsko dvori{te zajedno,
ja i taj dje~ak ~ijeg se imena i lica
ja ne sje}am. Isprobavali smo domet
qudskog glasa:
on je imao da urli~e koliko ga grlo nosi,
a ja da podignem ruku
sa druge strane da obznanim
da je zvuk dopro do mene.
On zazva tamo iza parka –
podigoh ruku.
Van doma{aja moga oka
urliknuo je tamo sa kraja ceste
iz podno`ja brda,
pa onda tamo iza kapije Fretvelove farme –
podigoh ruku.
Napustio je na{e selo,
postao mrtvacem pre dvadeset godina sa rupom od metka u
gorwem nepcu usta,
u zapadnoj Australiji.
Dje~a~e sa imenom i licem kojih se vi{e ne sje}am,
mo`e{ da prestane{ da vi~e{,
ja te jo{ uvijek ~ujem.
PARABOLA O MRTVOM MAGARCU
106
Uputstva su stigla preporu~enom po{tom
U zasebnim kovertama:
Prvo mapa
Da ozna~i mjesto,
A onda i formulari i markice za nadoknadu {tete
Prepla}eni bjehu kopa~i raka i grobova:
[esnaest hiqada
Da zakopa{ sviwu
Ili prokopa{ jamu za psa ili ponija
Ali mawe da ukopa{ ~ovjeka nego magarca
Jeftinije upola
Za `drebicu
[to uginu sa sva ~etiri mala kopita u utrobi svojoj
Nego za `drebicu
[to le`i nepomi~no pokraj mrtvoro|enog `drebeta
A dio slu`be je nalagao da se odazovemo i
Tamo gdje se vlasnik nije znao
I tako napunili smo ~uturice, potrpali se u kombi
I pohrlili u novi poduhvat.
Sjeveru okrenut, mrtav je pao u tri sata
U krugu livadske trave, nisko poko{ene
Gdje ga metalni lanac
Na drvenom stubu
Zaustavi dok je kaskaju}i lagano
Obmotavao sebe u savr{eno opisanom krugu.
Potkopasmo odmah pored wega
Kroz utabanu bijelu zemqu.
Sat napornog kopawa i ve} smo stajali u dva metra dubokoj raki –
a onda vrijeme se izmjeni:
Gromovi po~e{e nebo da ujedaju
Muwe stado{e da nebom sjevaju
Ki{om bremenit oblak iznad nas se prolomi
Iskopana raka kao kada vodom se napuni.
I gacali smo za trenutak jo{
Opkopavali i lopatali dok se voda postojano uspiwala
A onda izvukli se u strahu od davqewa
Dok su nam usta suvo stewala
Gore podbo~eni o sigurno tlo
Odmjeravali smo ovu ragu biblijsku:
Nos i wu{ku, zube, o~nu jagodicu, zadwicu,
Ple}a, bokove, ramena
Sve marinirano u uqu od ki{e Jezik kao jeguqa, rtewa~a od ki~me
Prqav konopac sa~iwen od repa
107
Korov od grive mu sive.
Onda smo ga prevrnuli i lenger s wega odgurnuli
Om~u mu sapetu sa vrata razvezali
U raku ga skotrqali i zatrpavati zapo~eli.
Ali ~ak i sa magarcem unutra, i jo{ voda i zemqa
Nisu bili dovoqni da rupu poravnaju
Poslije svega {to se u glinu sapralo
Dok je ki{a u mlazovima lila, a nebo se bilo nabralo
Pa tako na~esmo zemqu nanovo za drugu raku
Da bismo zatrpali prvu.
To nam se namah pri~ini
Kao ne{to {to po~iwe a nikad se svr{iti ne mo`e:
Magarac zakopan u jednom grobu le`i
Do wega, novom, tek zapo~etom grobu na{e pitawe te`i
[ta ukopati u tu prazninu?
Nigdje na vidiku nijedne kosti
Naposlijetku
Kombi je verglao ali se upaliti nije dao
Tako da
Odbauqasmo ku}i
Po mraku
Bez ve~ere
Bez zarade.
STROFA I STIH
Ispra}eni bjehu dole do vode
da ~ekaju. Onda jedan gore sa obale
pijte – re~e, te pijahu, neki od wih
dlanove priqubi{e, vodu uzimaju}i kao {to to bogovi ~ine,
a neki od wih kle~ahu, vodu lo~u}i
kano psine.
I oni {to na koqena pado{e, pa na sve ~etiri
{to ostado{e, oni bijahu za kaznu u stranu odvedeni
jer kidi{u nisko kao zvijeri, ali ponajvi{e
jer qubqahu vlastite usne na odrazu vode jezerske.
Svi skupa krivi bjehu i svi zajedno,
i{ibani. Posred lica. A oni drugi, spa{eni
bijahu i darovani ogledalcima i {oqicama –
nagrada za generacije {to }e do}i.
108
Ovdje zavr{ava nauk prvi.
IZGUBQENO PISMO DAVNO
PO^IV[EG XADA FRAJA
Rasani se.
I u mojoj glavi, iz ~istog nehaja
bosonoga hodaj, gola od le`aja
prema danu ovom, i tada
zastani se.
Miruj.
Zora }e razbiti
svoje jaje u zdjelu jutra.
i on ja{u}i
zlata bruj.
I,
Ja sam u kolibi. Ja
radim na tome: a plus b plus c, to je
on, ja, ti. To je
tri.
Pa
ova rupa, ova me|a
sunce preta~e svjetlost u me
iza mojih le|a.
Ma
neka.
Evo ti umjesto aplauza
grlica {to polije}u klepet krila
i, za kraj,
krvi rijeka.
Pazar,
vidi, nijedan ~ovo
kao ja, su{ta suprotnost
Swe{kova:
gar.
Ja
baratam crnom tom pra{inom
i tvoje ime u svoje rame urezujem
~akijom: Lori
Ti
kod prozora sad
109
obna`ena. Potcijenio sam ga,
ni slutio nisam da par ste
vi.
Tvoj –
to on je zasigurno.
Sunce }e danima
nedeqama, mjesecima, godinama
lu~iti znoj.
Ta je ura.
Barem jednom, zbog mene,
za-misli se, raz-misli ponovo, budi ba{, budi
neka druga ovog puta.
Moja cura.
ROBINSONOVA DO@IVOTNA KAZNA
110
Ustajawe ranom zorom sa pustog bra~nog kreveta,
tu{irawe, podizawe roletni sa prozora,
jo{ jedno svitawe kao operacija na otvorenom srcu,
sila`ewe nevoqno niz stepenice do kuhiwe, pristavi vodu,
prelistaj novine, rezultati,
obavje{tewa, zgrabi jaknu, ve} si napoqu,
kwi{ki moqac razgleda izloge u skupoj ulici,
plati to ~ekom ili karticom,
vidi ~ovu tamo kako skida suvoza~evo sjedalo sa
svoga srebrenog motocikla, a onda
ga ostavqa tu kao da je de~ja cipelica
sretni se sa prijateqem, zapo~ni novo poznanstvo,
naru~i pi}e, pojedi ne{to, razgledaj izloge al’ ne
kupuj,
na{timaj tu gitaru, skini pa zasviraj
novu stvar, uzmi taj auto na probnu vo`wu,
kupi benzin ili naftu, plati ~ekom ili karticom,
nazovi ve} jednom, napi{i tu razglednicu,
naru~i ve~eru da dostave u sedam sati, dotad pijuckaj
~ist xin, zakqu~aj se,
~itaj mal~ice, prelistaj
neko od tih starih izdawa, umori se i smori se
i spavaj kao medo, no{en we`nim
talasima snova, ali
ustani, opet, ranom zorom.
ODA SIROMA[TVU
Ponovo si u blizini a, u stvari, tu si ve} odavno,
godinama. Privuci stolicu.
Prepoznao bih tu sjenku bilo gdje, tu siluetu
bez lica, taj oblik. Pa dobro, budi moj gost.
@ivjet }emo kô frendovi – bok uz bok,
kao sijamski bliznaci, po {avu xepa spojeni.
Poku{avao sam dugo da ti okrenem le|a.
Pro{le zime kad si donijela gripu,
trebalo je da vrata zalupim, ali ja te pustih unutra.
Ne~ista krv.
Ponovo je hladno; pri|i bli`e vatri, na svjetlost
da te jasno vidim.
Hajde da pobrojimo sve na~ine na koje si me kiwila:
nedeqe i nedeqe
kad si me ostavqala u vlazi, mraku, crvenilu
izrabqenog, ili bez posla.
Nedjeqe i nedjeqe hqeba bez putera,
po~inka bez objeda.
A onaj put kad sam propao kroz Skofildove ko{are
i skr{io obe noge,
a Skofild cicija odbio da dâ dvije da{~ice
da zavijem polomqene ko{~ice.
Trinaest nedeqa sje|ah tamo dok kosti ne zarasto{e.
[ta mo`e siromah da radi nego da ~eka? I ~eka.
Kako to da si prionula ba{ uz mene?
Idi obi|i kraqicu,
nasloni se na doktora ili dekana
dahni za vrat wima – op{tinara
pritisni, masona ili menaxera,
idi dole u London, ako nikog drugog nema,
ti na|i romanopisca pa mu krv ispijaj
kao pijavica.
Ali kad ponovo promislim, ostani tu.
Svako treba nekoga dovoqno blizu sebi
da bi mogao da ga s le|a zbode.
Robert Frost tako zbori. Uostalom,
radije bih da te kraji~kom oka pratim
111
nego da ~ekam da mi se prika~i{
svaki put, u svakoj ulici, u svakom gradi}u.
Sjedi. Ka`em, sjedi tu.
TI SI DIVNA
zato {to si i{la na ~asove klasi~ne muzike.
A ja sam gad zato {to me klavirske `ice asociraju na
davqenikov pomodreli vrat.
Ti si divna jer zastane{ da pro~ita{ oglase poredane
u prozorima
agencije za odlutale ma~ke i nestale pse.
Ja sam gad zbog onog {to napravih sa velikim kamenom i {tapom
onoj hobotnici
u akvarijumu.
Ti si divna, jer za tebe qubaznost je instiktivna
nikako marketin{ka kampawa.
Ja sam gad jer o~aj je nemogu}e skriti.
Gadan kao on.
Divna kao wena.
Divna kao Venera.
Gadan kao on.
Divna kao ona.
Gadan kao Mars.
Ti si divna jer vjeruje{ u slu~ajnost i
snagu misli.
Ja sam gad jer sam dokazao da je Bog
matemati~ki nemogu}.
Ti si divna jer vi{e voli{ doma}u supu
od one iz kesice.
Ja sam gad jer jednom, na zabavi, poslije ve~ere,
branio sam aristokratiju,
a nisam ~ak ni bio pijan.
Ti si divna jer i ne zna{ kako da rukuje{
daqinskim upravqa~em za TV.
Ja sam gad jer gledam vijesti po vascijeli dan.
112
Ti si divna zato {to zapla~e{ i na vjen~awima i
na sahranama.
Ja sam gad jer djecu smatram uqezima iz drugog svijeta.
Ti si divna jer izgleda{ lijepo u bilo kojoj haqini, ~ak i
crvenoj.
Ja sam gad jer u kupovinu idem samo kad poderem majicu.
Ti si divna jer kad si se ti rodila, tad jo{ neotkrivene planete
pore|ahu se na ogradu tvoga kreveca i polo`i{e darove
gravitacije i svjetlosti
kraj tvojih maju{nih stopala.
Ja sam gad zbog onog kad rekoh da je
„qubav na prvi pogled“ samo drugo ime za
„gre{ka u koracima“ i da je najve}i qudski ideal –
zluradost.
Gadan kao on.
Divna kao wena.
Divna kao Venera.
Gadan kao on.
Divna kao ona.
Gadan kao Mars.
Ti si divna jer nikad nisi vidjela iznutra perionicu auta.
Ja sam gad jer uvijek tra`im da mi daju ra~un.
Ti si divna jer {aqe{ svoje stare cipele kao pomo} u zemqe
tre}eg svijeta.
Ja sam gad jer jo{ nisam zaboravio telefone biv{ih cura
ni godinu kad se [ubert rodio.
Ti si divna jer si ~ak sponzorisala rijetku vrstu papagaja
u na{em zoolo{kom vrtu.
Ja sam gad jer kad ja zijevnem
to je kao kad
usporeno pada {atra u cirkusu nakon predstave.
Gadan kao on.
Divna kao wena.
Divna kao Venera.
Gadan kao on.
Divna kao ona.
Gadan kao Mars.
Ti si divna jer si u stawu da poka`e{ prstom
na ~ovjeka u uniformi
i da se pritom nasmije{.
Ja sam gad jer u svom prija{wem
`ivotu bio sam dou{nik.
113
Ti si divna jer svaki dan pije{ litar vode i
jede{ vo}e.
Ja sam gad jer se sla`em sa onim ko re~e:
„Obrok bez mesa je kao zgodna `ena bez
jednog oka“.
Ti si divna jer ti ne vidi{ qubav kao
nadmetawe i zato zna{ da podnese{ poraz.
Ja sam gad jer sam jednom poqubio FIFA
kup i pru`io ga daqe u gomilu.
Ti si tako divna sa tim cvijetom udjenutim u otvor
dugmeta na tvome xemperu.
Ja sam gad jer ne porekoh da je najja~a
`ena na svijetu ustvari mu{karac
preobu~en u haqinu.
Ti si divna jer nikako ne bi mogla `ivjeti na ostrvu u
svetioniku.
Ja sam gad jer pravim sjene na zidu pomo}u trika sa
ukr{tenim prstima
ispred velike sijalice,
tako da kapetani brodova koji tonu,
jedino vide, u{i zeca, ili oko lisice, ili kopita crnog kowa
u galopu.
Gadan kao on.
Divna kao wena.
Divna kao Venera.
Gadan kao on.
Divna kao ona.
Gadan kao Mars.
Gadan kao on.
Divna kao wena.
Divna kao Venera.
Gadan kao on.
Divna kao ona.
Gadan kao Mars.
SVI ZA JEDNOG
114
Kako to da moj mozak ne}e da me ostavi na miru?
Cijeli dan sjedi na naslonu foteqe
~upkaju}i sijede vlasi kao misli iz moje lobawe,
~vokaju}i moje uho xepnim ~e{qem.
Uve~e kad treba da radim, da pozavr{avam stvari,
devet sati, moj mozak stoji sa kaputom u ruci
u hodniku. Furaj. Vozimo do na{eg paba,
on pije, pa ja, wegov posilni, moram da vozim nazad ku}i.
Odlazim u ranu zoru u svom xipu –
moj mozak se vozi dr`e}i se za suvoza~evo vawsko ogledalo,
kuca na prozor moje vikendice,
tra`i qude jer mu se ide u no}ni klub.
Zov gomile – moj mozak mora da se prikqu~i.
Dr`i se po strani u po~etku, smijuqi se po svome,
slede}i minut – otpo~iwe s pjesmom. [ta daqe?
Odlazi s najqep{om od najqep{ih – to je sve.
Pravo sa bala plovi na valu. Glavni frajer. @ivota maher.
Ukr{tenim dlanovima projektuje sjenke po sobnim zidovima.
Recituje „Albert i Leon“ na francuskom,
dok na glavi dubi i ispija piva tonu.
Slede}eg jutra dok `va}e tost i ispija aspirin
moj mozak prolijeva gorke suze kajawa na astal.
„Zar ne mo`emo postati bli`i?“
Pogledam svoj ~etvrtasti mozak u lice, dreknem:
mozgu, na|i sebi familiju i prijateqe da te vole;
mozgu, otvori u banci visoki kamatni ra~un o~i da bode;
po~asti se tompusom;
podmetni jastu~e pod svoje dupe.
U tome je vic. Ispadam napoqe kroz ulazna vrata.
Moj mozak, u papu~ama i ogrta~u
tr~i u ba{tu i hvata me za rukav,
izgovara {to je re~eno hiqadu puta do sada.
Iz daqine, mora da izgleda kao ~udna scena:
dva ~ovjeka iste veli~ine, u raskoraku
na prvi pogled, u stvari, spojeni istom
rukom ispru`enom, jedan
vodi drugog nazad u svoju ku}u.
SAJMON ARMITIX, ro|en 1963. godine u Hudersfildu, Engleska. Pi{e poeziju, prozu i eseje. Prvu kwigu poezije Zoom! objavio
1989. god. Armitix pi{e originalnu i inventivnu poeziju koja obuhvata {irok dijapazon tema – od svakodnevice do nadrealizma, od rada
u ba{ti do politike, od modernog ~ovjeka zarobqenog me|u neboderima
do „~ovjeka sa lopticom za golf umjesto srca“. U jednom intervjuu,
115
Armitix ka`e da mu je Ted Hjuz bio rana inspiracija. Kriti~ari ga
pak povezuju s V.H. Odnom, Polom Maldunom, Filipom Larkinom i
ameri~kim pesnicima Frenkom O’Harom i malo poznatim Veldonom
Kizom. Pesme objavqene u ovom broju Mostova uzete su iz kwige The
Shout: izabrana poezija Sajmona Armitixa.
Goran Mati}
116
Hor­he Ibar­gven­go­i­ti­ja
RAZ­GO­VO­RI S BLUM­ZBE­RI­JEM
Pre­veo sa {pan­skog Igor Ma­ro­je­vi}
– Ko je bio Blum­zbe­ri? – pi­ta­la je sli­kar­ka jed­nog go­spo­di­na
ko­ji je, su­de­}i po zlim je­zi­ci­ma, bio agent CIA. – [ta je ra­dio
Blum­zbe­ri u Mek­si­ku? Da li je ta~­no da je bio agent CIA?
– Za­{to me to pi­ta­te?
– Za­to {to ste vi agent CIA i si­gur­no ste upu­}e­ni.
– Vi­di­te – re­kao je go­spo­din ve­om
­ a hlad­no­krv­no. – Pret­po­sta­
vqam da CIA bi­ra agen­te me­|u oso­ba­ma ko­je su do­voq­no dis­kret­
ne da sa­kri­ju da ra­de za CIA. Na­i­me, da sam ja agent CIA, ni­ka­da
vam ne bih re­kao da to i je­sam. Bi­lo ka­ko bi­lo, po­{to ni­sam, re-­
}i }u vam upra­vo to: da ni­sam. Ako bih vam ka­zao da je Blumzbe­ri
bio agent CIA ili da to ni­je bio, ot­krio bih da sam agent CIA,
{to bi bi­lo u su­prot­no­sti s dis­kre­ci­jom oba­ve­znom za agen­ta
CIA. S dru­ge stra­ne, po­{to ni­sam agent CIA, ne znam da li je
Blumzbe­ri bio agent CIA ili to ni­je bio...
– Ja­sno kô dan! – re­kla mi je sli­kar­ka kad smo se raz­dvo­ji­li
od pret­po­sta­vqe­nog agen­ta CIA. – Blum­zbe­ri je bio agent CIA.
– Za­{to?
– Za­to {to se ovaj ~o­vek ot­krio ka­da je re­kao da su agen­ti
CIA dis­kret­ne oso­be. Svi zna­mo da su obi~­na go­mi­la im­be­ci­la.
S dru­ge stra­ne, da je ovaj agent CIA a da Blum­zbe­ri to ni­je bio,
ovaj bi re­kao da je bio, jer to za Blum­zbe­ri­ja pri­~a ~i­tav Mek­si­
ko. Ali po­{to su ko­le­ge, mo­ra da ~u­va we­go­vu taj­nu; za­to je po­~eo
da na­gla­ba: „Da je­sam, ali po­{to ni­sam...“
Ovo se do­go­di­lo pre go­di­nu da­na. Blum­zbe­ri­ja sam upo­znao pre
tri go­di­ne i ve} ta­da je po­~i­wao da bi­va sum­wiv. Pre me­sec da­na
do­bio sam we­go­vo pi­smo ko­je se za­vr­{a­va­lo re­~i­ma „Ni­sam agent
CIA!“, {to je re­~e­ni­ca, ka­ko smo vi­de­li, svoj­stve­na agen­ti­ma CIA.
Ta­ko da je re~ o sta­rom pro­ble­mu ko­ji jo{ ni­je re­{en. Ali po­{to
spi­ra­la mi­sli ne vo­di ni­ku­da, po­ku­{a­}u da se pri­se­tim svo­jih raz­
go­vo­ra sa Blum­zbe­ri­jem i da ih opi­{em, pa ne­ka sva­ko iz­vu­~e sop­
stve­ni za­kqu­~ak.
117
118
Jed­ne no­}i, u pro­le­}e 1963. go­di­ne, u mo­ju ku­}u je do­{ao Pe­pe
Ro­ma­nof da me oba­ve­sti ka­ko Er­mi­nio Ren­don, po­zna­ti te­a­tro­log
i fi­la­te­li­sta, `e­li da me upo­zna sa (obra­ti­ti po­seb­nu pa­`wu)
jed­nim en­gle­skim iz­da­va­~em ko­ji je ~i­tao mo­ja de­la i ko­ji `u­di
da me upo­zna. Pre­vi­deo sam da je vr­lo neo­bi~­no to {to iko `e­li
da me upo­zna pa smo is­pla­ni­ra­li da kod me­ne svi za­jed­no ru­~a­mo
ri­`o­to s pa­strm­kom i pu­ding za de­sert. Kroz gla­vu mi je pro­{la
sli­ka ne­ke vr­ste To­ma­sa Sterna Eli­o­ta ko­ji je­de ri­`o­to u tr­pe­
za­ri­ji mo­je ku­}e.
Me­|u­tim, is­pa­lo je dru­ga­~i­je, jer je Er­mi­ni­ju Ren­do­nu za taj
dan is­kr­sao ve­om
­ a zna­~a­jan ru­~ak pa je vi­{e vo­leo da sa en­gle­
skim iz­da­va­~em do­|e oko pet po­sle pod­ne. Ume­sto ri­`o­ta i pu­
din­ga pla­ni­rao sam da bu­du ser­vi­ra­ni sto gra­ma si­ra rok­for i
paté de fo­ie gras iz kon­zer­vi­ce i ku­pio sam dve fla­{e pi­}a. Znao
sam da }e sa­sta­nak iza­}i na ~i­stu pro­past.
Ta~­no u pet po­sle pod­ne tog da­na na mo­jim vra­ti­ma su se, no­
se­}i po fla­{u ba­kar­di­ja, po­ja­vi­li Er­mi­nio Ren­don i mla­di Ku­
du­ri, ob­u~
­ e­ni na en­gle­ski na­~in; mla­da sce­no­graf­ki­wa Xo­an Te­
le­fun­ken i Blum­zbe­ri, ko­ji sva­ka­ko ni­je imao ni­{ta od To­ma­sa
Stern­a Eli­ot­ a. Bio je pre­mlad za iz­da­va­~a a od­ve} je do­bro iz­
gle­dao da bi uli­vao po­ve­re­we; taj pla­vu­{an imao je ve­o­ma sve­
tle o~i, ko­je su sa pri­li~­no ne­um
­ e­snim iz­ra­zom gle­da­le pra­vo u
li­ce, kao da `e­li da po­ru­~i onom kog po­sma­tra: Go ahe­ad, baby!
Ume­sto si­vog ode­la oks­ford i {e­{i­ra bi­li­kok, {to sam za­mi­{qao
da no­si, do­{ao je u pri­li~­no iz­no­{e­noj jak­ni ga­mu­za, ko­{u­qi
na cve­ti­}e, ne­is­pe­gla­nim pan­ta­lo­na­ma i te­ni­si­ca­ma. U usti­ma je
dr­`ao lu­lu a u ru­ci kwi­ge.
Upo­zna­ju­}i nas, Er­mi­nio je re­kao:
– @e­lim da te upo­znam s go­spo­di­nom... – ni­je re­kao ime – ko­ga
smo Xo­an i ja pod­sta­kli da ~i­ta tvo­je kwi­ge – kroz gla­vu mi je pro­
{la sli­ka Er­mi­ni­ja Ren­do­na i Xo­an Te­le­fun­ken ka­ko „pod­sti­~u“
tog go­spo­di­na da ~i­ta mo­je kwi­ge. – @u­di da te upo­zna.
– Za­do­voq­stvo mi je – re­kao je Blum­zbe­ri kroz zu­be, jer je me­
|u wi­ma dr­`ao lu­lu, i pru­`io mi ru­ku.
Za­tim smo Er­mi­nio, Xo­an Te­le­fun­ken, mla­di Ku­du­ri i ja
u{li u ku­hi­wu da pri­pre­mi­mo pi­}e. Blum­zbe­ri je ostao u dnev­
nom bo­rav­ku da raz­gle­da na­me­{taj.
– Ko je ovaj tip? – pi­tao sam Er­mi­ni­ja.
– Po­zo­ri­{ni re­di­teq.
– Zar ne be­{e iz­da­va~?
Me­|u­tim, ni­je mi od­go­vo­rio, jer je u tom tre­nut­ku oti­{ao da
po­zdra­vi mo­ju tet­ku, ko­ja je upra­vo u{la u ku­}u.
Pri­{ao sam Xo­a­ni Te­le­fun­ken.
– Ko je ovaj tip?
– Ne­mam poj­ma.
– ^i­me se ba­vi?
– Ni to ne znam.
– Za­{to si on­da u we­go­vom dru­{tvu?
– Za­to {to sam we­go­va se­kre­ta­ri­ca. Upo­zna­la sam ga jer je
tra­`io ku­}u, a ja imam agen­ci­ju za ne­kret­ni­ne. Pred­lo­`io mi je
da bu­dem we­go­va se­kre­ta­ri­ca i pri­sta­la sam.
Oti­{ao sam kod Blum­zbe­ri­ja.
– [ta pi­je­te? – pi­tao sam ga.
– Ne pi­jem – od­go­vo­rio mi je.
Smr­znuo sam se. I, za­i­sta, ni­je pio. To je bi­la jed­na od we­go­
vih naj­go­rih ma­na.
Se­li smo u ba­{tu i po­ve­li raz­go­vor ko­ji }e se is­po­sta­vi­ti kao
gro­te­skan. Er­mi­nio Ren­don je ogo­va­rao dve-tri oso­be ko­je ni­ko od
nas ni­je po­zna­vao, a mo­ja maj­ka i tet­ka pri­~a­le su sa Xo­an Te­le­fun­
ken o „te­le­fun­ke­no­vi­ca­ma“, we­nim ba­ba­tet­ka­ma i o to­me ka­ko su bi­
le wi­ho­ve dru­ga­ri­ce, ta­mo u vre­me­ni­ma don Por­fi­ri­ja. Ja sam pi­tao
Blum­zbe­ri­ja ko­ja mo­ja de­la je ~i­tao i re­kao mi je da ni­je ni­jed­no.
Tu se ume­{a­la mo­ja tet­ka i po­~e­la da pri­~a o Ru de la Pe i
po­ro­di~­nom pu­to­va­wu u Evro­pu 1907. go­di­ne. Sre­}om, mla­di Ku­
du­ri ni­je ni pro­go­vo­rio.
Na­sto­je­}i da raz­ja­snim zbr­ku, ubr­zo sam ot­krio da Blum­zbe­
ri ni­je bio ni iz­da­va~, ni po­zo­ri­{ni re­di­teq, ni En­glez, ne­go
ame­ri~­ki pi­sac. Ka­ko sam to usta­no­vio? Ta­ko {to mi je on to re­
kao. I to vr­lo opu­{te­no, kao da ni­ka­da ni­je re­kao ni­{ta dru­go. S
dru­ge stra­ne, oda­vao je uti­sak da `e­li da se po­vu­~e, jer je na­~i­nio
dva me­|u­sob­no ne­po­ve­za­na is­ka­za, {to mi je de­lo­va­lo naj­re­~i­ti­je
mo­gu­}e. Kad sam mu re­kao:
– A ja mi­slio da ste En­glez.
On je od­go­vo­rio:
– Do­bro... mo­ja `e­na je En­gle­ski­wa.
A kad mu je mo­ja maj­ka re­kla:
– Mno­go me pod­se­}a­te na jed­nog na­{eg pri­ja­te­qa iz Ve­ne­ci­je.
On je od­go­vo­rio:
– Moj sta­ri­ji sin je ro­|en u Ve­ne­ci­ji.
„On je pre­va­rant“, re­kao sam u se­bi.
Uz sve to, do­{ao je Pe­pe Ro­ma­nof, ko­ji je pre to­ga bio na auk­
ci­ji, jer je `i­veo od to­ga: od or­ga­ni­zo­va­wa auk­ci­ja. Blum­zbe­ri se
mno­go za­in­te­re­so­vao za auk­ci­je i za­pi­sao vre­me i da­tu­me kad se
od­vi­ja­ju. Dok je za­pi­si­vao u svo­ju be­le­`ni­cu, po­mi­slio sam: „Ako
ne­ma{ nov­ca za ci­pe­le, ho­}e{ li ga ima­ti da ide{ na auk­ci­je?“
To sam mu i re­kao, ne sto­ga {to imam ne­{to li~­no pro­tiv te­ni­si­
ca ne­go upra­vo zbog su­prot­nog: ja no­sim espa­dri­le i ne­mam pa­ra da
idem na auk­ci­je.
119
120
– Tre­ba mi na­me­{taj – re­kao je Blum­zbe­ri – jer mi je ostao u
Bra­zi­lu.
„Pri­~aj to maj­ci“, po­mi­slio sam i od­lu­~io da iz fri­`i­de­ra
ne va­dim ni paté de fo­ie gras ni sir rok­for.
Ka­ko bih ras­tu­rio skup, }u­tao sam na onaj na­~in ko­ji, kad ga
do­ma­}in pri­me­ni, zna­~i „idi­te ve} jed­nom“.
Er­mi­nio Ren­don je to shva­tio do­slov­no.
– Pa, po­ka­`i go­spo­di­nu svo­ja de­la, kad ih ni­je ~i­tao – re­kao
mi je po­put vla­sni­ce se­o­ske jav­ne ku­}e.
Dok smo se Blum­zbe­ri i ja pe­li u mo­ju so­bu, raz­mi­{qao sam:
„Za­{to ovaj pre­va­rant `e­li da vi­di mo­ja de­la? Ali {ta gu­bim
ako mu ih po­ka­`em?“
Dok sam va­dio ru­ko­pi­se, Blum­zbe­ri je ba­cio po­gled na so­bu i
pi­tao me na te~­nom {pan­skom:
– Je­si li ~uo za ~a­so­pis En­co­un­ters?
Dok sam, ne po­di­`u­}i po­gled, od­go­va­rao da je­sam, po­mi­slio
sam ko­li­ko je, s ob­zi­rom na to da je u mo­joj so­bi go­mi­la ~a­so­pi­sa
En­co­un­ters, we­go­vo pi­ta­we idi­ot­sko.
– Ja sam do­pi­snik En­co­un­ter­sa – re­kao je.
Ni­sam mu po­ve­ro­vao, kao {to mu ni­sam po­ve­ro­vao da ima nov­
ca da ide na auk­ci­je, ili da ima na­me­{taj u Bra­zi­lu. Ta­ko je do­
bro go­vo­rio {pan­ski da sam po­~eo da sum­wam da je Ame­ri­ka­nac, a
bio sam go­to­vo si­gu­ran da ni­je pi­sac. Na par­~e­tu pa­pi­ra za­pi­sao
je: „Blum­zbe­ri, Uli­ca ka­me­li­je broj 9, kvart San An­hel.“ Ni­ti
sam mu po­ve­ro­vao da se ta­ko zo­ve, ni­ti da mu je to adre­sa.
Pre ne­go {to smo na­pu­sti­li so­bu, pi­tao sam ga – pri­zna­jem,
pri­li~­no glu­po – da li `e­li u ku­pa­ti­lo. Ali pi­ta­we sam mu po­sta­
vio na fran­cu­skom. Is­po­sta­vi­lo se da je we­gov fran­cu­ski mno­go
bo­qi od mog jer mi je od­go­vo­rio ne­{to vr­lo du­ho­vi­to, bu­du­}i da se
gro­ho­tom na­sme­jao i da ga ni­sam raz­u­meo. Po­{to se ni­sam usu­dio
da mu ka­`em da ni­sam raz­u­meo, mo­rao sam da se sme­jem ne­~e­mu za
{ta ni­sam znao da li je uvre­da ili „ne­pri­stoj­na po­nu­da“ ko­ju sam
sme­hom pre­}ut­no pri­hva­tao. To me je vr­lo one­ra­spo­lo­`i­lo.
Ka­da su Er­mi­nio Ren­don i mla­di Ku­du­ri oti­{li mu­stan­gom
a Blum­zbe­ri i Xo­an Te­le­fun­ken si­tro­e­nom, Pe­pe Ro­ma­nof, ko­ji
je ostao jo{ ma­lo kod me­ne, pi­tao me je u ve­zi sa Blum­zbe­ri­jem:
– Mi­sli{ li isto {to i ja? – on je mi­slio ono {to mi­sli o
sva­kom `i­vom: da je ho­mo­sek­su­a­lac.
– Ne znam – re­kao sam mu.
Kao {to sam i pred­vi­deo, sa­sta­nak je iza­{ao na pro­past.
Kroz dva-tri da­na Blum­zbe­ri mi je do­neo pri­me­rak ~a­so­pi­sa
Sve­ske u ko­jem se na­la­zio we­gov tekst. Ili, bo­qe re­~e­no: tekst pri­
pi­san ne­kom ko je no­sio pre­zi­me ko­je je Blum­zbe­ri za­pi­sao uz adre­su,
na­i­me: Blum­zbe­ri. Na taj na­~in je na­me­ra­vao da do­ka­`e da je pi­sac.
Ali naj­va­`ni­je u to­me je­ste da je me­|u stra­ni­ca­ma ~a­so­pi­sa bio
~ek na ko­jem je pi­sa­lo: „Pla­ti­ti: N. Blum­zbe­ri­ju. Po na­lo­gu Kon­
gre­sa za slo­bo­du kul­tu­re. Iz­nos: dve hi­qa­de i dve sto­ti­ne do­la­ra.“
Ume­sto da ka­`em „~im ga pla­}a­ju ova­ko do­bro, on je ~a­stan
~o­vek“, se­bi sam re­kao: „Ovo je ne­ka zam­ka. Za­{to je mo­rao ov­de
da osta­vi ~ek, pra­ve­}i se da ga je za­bo­ra­vio? Da bih sa­znao da je
po­ve­zan s tim kon­gre­som?“
S dru­ge stra­ne, mo­ram pri­zna­ti da ni­ka­da ni­sam ~uo za Kon­
gres za slo­bo­du kul­tu­re. ^ek je no­sio ne­ku pa­ri­sku adre­su i, kao
i sve {to sa­dr­`i re~ „slo­bo­da“, oda­vao uti­sak in­sti­tu­ci­je ko­ja
se bo­ri pro­tiv ne­~e­ga. Da li je to ne­ka ka­pi­ta­li­sti~­ka or­ga­ni­
za­ci­ja ko­ja se bo­ri pro­tiv ko­mu­ni­sti~­kog ugwe­ta­va­wa, ili ne­ka
ko­mu­ni­sti~­ka or­ga­ni­za­ci­ja ko­ja se bo­ri pro­tiv ka­pi­ta­li­sti~­kog
ugwe­ta­va­wa?
To­li­ko o ~e­ku. [to se ti­~e ~a­so­pi­sa Sve­ske, ko­ji ni­ka­da ni­
sam ~i­tao, de­lo­vao je od­lu~­no an­ti­ko­mu­ni­sti~­ki. Ali kad sam ga
po­drob­no pro­~i­tao, po­~eo sam da slu­tim da je u pi­ta­wu ne­{to sa­
svim opre~­no; na­i­me, na­iz­gled an­ti­ko­mu­ni­sti~­ki ~a­so­pis ko­ji
ure­|u­ju ko­mu­ni­sti ka­ko bi sro­za­li ugled an­ti­ko­mu­ni­sta.
Blum­zbe­ri­jev tekst go­vo­rio je o Ed­mun­du Vil­so­nu. Ali zar
Vil­son ni­je bio le­vi­~ar? I, pre sve­ga: zar Blum­zbe­ri ni­je bio
pre­va­rant?
Su­tra­dan je kod me­ne do­{ao Pe­pe Ro­ma­nof. Pro­me­nio je mi­
{qe­we:
– ^u­je{, zar ni­je tvoj drug ~a­stan ~o­vek? Jer mi je upao na
auk­ci­ju i po­neo stva­ri u vred­no­sti od tri hi­qa­de pe­zo­sa. Re­kao
mi je da }e mi pla­ti­ti sle­de­}e sed­mi­ce, ali i sam zna{ ka­ko tu
sto­je stva­ri, ne mo­gu da ra­dim na ve­re­si­ju.
– Raz­go­va­raj sa Er­mi­ni­om Ren­do­nom. Ne­ka ti Blum­zbe­ri na­
pi­{e ban­kov­nu me­ni­cu, ne­ka ga­rant bu­de Er­mi­nio i no­vac }e{
do­bi­ti na­trag – po­sa­ve­to­vao sam Pe­pea.
We­gov od­go­vor me je za­pa­wio. Er­mi­nio Ren­don je pr­vi put vi­
deo Blum­zbe­ri­ja na vra­ti­ma mo­je ku­}e. Kon­takt je ostva­ren po­
sred­stvom Xo­a­ne Te­le­fun­ken ko­ja, kao {to smo vi­de­li, ni­ti je
zna­la ko je Blum­zbe­ri, ni­ti ~i­me se ba­vi, ni za­{to mu je po­treb­na
se­kre­ta­ri­ca.
Ute­{io sam Pe­pea po­mi­wu­}i mu ~ek na dve hi­qa­de i dve sto­ti­
ne do­la­ra. Ka­da je oti­{ao, od­lu­~io sam da na­pra­vim ma­lu is­tra­gu.
Otvo­rio sam Ma­pe Mek­si­ka i lo­ci­rao Uli­cu ka­me­li­je, pa­ra­lel­nu
sa Uli­com po­bu­we­ni­ka. Don­de sam sti­gao br­zo i la­ko. Bi­la je to
le­pa i ti­ha uli­ca, sa ve­li­kim dr­ve­}em i ve­li­kim ku­}a­ma.
„Ovi stran­ci uvek `i­ve u naj­bo­qim ku­}a­ma“, re­kao sam u se­bi.
Za­stao sam is­pred pr­ve. No­si­la je broj se­dam­sto i ne­{to. Da
bih sti­gao do de­vet­ke, mo­rao sam da pe­{a­~im do kra­ja uli­ce.
121
Pe­{a­~e­}i, me­wao sam mi­{qe­we jer je uli­ca iz­gle­da­la sve
go­re dok ni­je po­~e­la da se, prak­ti~­no, ras­pa­da. Bio sam za­pa­wen
kad sam sti­gao do bro­ja tri­na­est. Ni­sam mo­gao da ve­ru­jem o~i­ma;
u sle­de­}em blo­ku na­la­zi­la se sa­mo jed­na ru­{ev­na ku­}a ko­ja je u
svo­je vre­me bi­la `u­ta. U spo­qa­{wem dvo­ri­{tu vi­deo sam de­mon­
ti­ra­ni ford 36, dva mr­{a­va psa, de­cu ka­ko se igra­ju i dve `e­ne
ko­je su pro­sti­ra­le ve{. Kroz gla­vu mi je pro­{lo ne­ko­li­ko sli­ka
iz Blum­zbe­ri­je­vog go­ing na­ti­ve `i­vo­ta.
„@e­na En­gle­ski­wa, my fo­ot!“, re­kao sam u se­bi. A gla­sno, sta­
ri­joj od dve `e­ne, mi­sle­}i da je ta­{ta ~o­ve­ka nad ko­jim sam spro­
vo­dio is­tra­gu:
– Ne `i­vi li ov­de go­spo­din Blum­zbe­ri?
– Ko­ji go­spo­din?
Shva­tio sam da ni­ka­da ni­je ~u­la pre­zi­me svog ze­ta.
– Ame­ri­ka­nac, pla­vu­{an­~i}, ve­lik, po­ma­lo cr­ven u li­cu,
~i­ja su ko­la ta­ko­|e ve­li­ka i cr­ve­na.
– Ne, go­spo­di­ne, ov­de ne `i­vi ni­ka­kav Ame­ri­ka­nac.
Dok sam se vra­}ao ku­}i, po­mi­slio sam:
„Re­koh ja da je on pre­va­rant.“
122
Ovo je bi­la naj­ni­`a ta~­ka na­{eg od­no­sa, jer ne­ko­li­ko da­na
na­kon mo­je is­tra­ge u Uli­ci ka­me­li­je, osum­wi­~e­ni je do­{ao kod
me­ne ku­}i i od­veo me je u svo­ju, ko­ja je bi­la do­bra, ve­li­ka i bez na­
me­{ta­ja. Na­la­zi­la se u Uli­ci ka­me­li­ja, a ne u Uli­ci ka­me­li­je.
Ta­mo me je upo­znao sa svo­jom `e­nom, za­i­sta En­gle­ski­wom, i ~e­tvo­
ro de­ce od kr­vi i me­sa i po­ka­zao mi ro­man ko­ji je tre­nut­no pi­
sao. Re­kao je da je sti­pen­di­sta Kon­gre­sa za slo­bo­du kul­tu­re i da se
we­go­va mi­si­ja sa­sto­ji u upo­zna­va­wu ov­da­{wih in­te­lek­tu­a­la­ca i
raz­ma­tra­wu na­~i­na da im po­mog­ne.
– Za­kqu­~io sam da je je­di­no {to se mo­`e u~i­ni­ti s va­ma, da­ti
vam no­vac.
Po­sta­li smo do­bri pri­ja­te­qi.
Blum­zbe­ri je vi­deo ~i­tav svet ili mi je bar oda­vao ta­kav uti­
sak. Sa­vr­{e­no je go­vo­rio pet je­zi­ka, ili je ma­kar ta­ko sma­trao.
Po­na­{ao se sa­mo­u­ve­re­no, po­put me­{a­vi­ne re­ne­san­snog prin­ca i
ame­ri~­kog mi­li­on
­ e­ra iz dva­de­se­tog ve­ka. Po­{to na ne­sre­}u ni­je
bio ni jed­no ni dru­go, a ka­ko nam je je­di­na za­jed­ni~­ka ta~­ka bi­la
iz­ve­sna im­be­cil­nost da bu­de­mo u kon­tak­tu sa mek­si~­kim in­te­
lek­tu­al­ci­ma, na­{e ta­ko do­bro pri­ja­teq­stvo prak­ti~­no se sa­sto­
ja­lo iz ni­za po­ra­za. Jer po­raz je bio ka­da sam, se­de­}i za we­go­vim
sto­lom i vi­dev­{i be­li luk ta­mo gde ni­kad ni­sam vi­deo be­li luk
– unu­tar ar­ti­~o­ke – za­gri­zao. ^u­dom ni­sam po­vra­tio. Po­raz je bio
i to {to sam mu, kad mu je bio po­tre­ban ne­ko ko bi pre­veo we­
gov ro­man na {pan­ski, pre­po­ru­~io Fren­ka Kla­ga, ko­ji ni­je znao
{pan­ski. Po­raz je bio i to {to sam mu, kad me je pi­tao ko­je mek­
si~­ko vi­no je do­bro, pre­po­ru­~io jed­no ~i­ju mar­ku je naj­bo­qe pre-­
}u­ta­ti, do­neo mu fla­{u ko­ju smo otvo­ri­li i {to smo ga pro­ba­li.
Is­po­sta­vi­lo se kao eks­trem­no ki­se­lo.
Blum­zbe­ri je bio vr­hun­ski lin­gvi­sta i, kao ta­kav, vi­{e je
vo­leo da se na­pra­vi lud ne­go da pri­hva­ti da ne po­zna­je zna­~e­we
ne­ke re­~i. Po­ne­kad bih ga pi­tao, na pri­mer: „Zna{ li {ta zna­~i
’zve­kan’?“, i on bi od­go­vo­rio: „Da“, ali mu se po iz­ra­zu li­ca vi­
de­lo da ni­je raz­um
­ eo. Mno­go me je to za­ba­vqa­lo. Za­hva­qu­ju­}i toj
Blum­zbe­ri­je­voj bi­zar­no­sti, we­gov ro­man je ka­ta­stro­fal­no pre­
ve­den. Iako smo mu svi go­vo­ri­li da taj pre­vod ne va­qa, tvr­dio je
da je iz­vr­stan, ali ga je na kra­ju ba­cio u |u­bre. S dru­ge stra­ne, ja
ni­sam bio vr­hun­ski lin­gvi­sta pa je do­{lo do ni­za sit­ni­jih po­ra­
za kao, na pri­mer, onog da­na ka­da smo ceo sat raz­go­va­ra­li o to­me
ka­ko je one of the girls bo­le­sna. Ko­na~­no sam shva­tio da je bo­le­sna
jed­na od we­go­vih k}er­ki i da je de­voj­~i­ca to­li­ko za­vo­le­la jed­nu
od be­bi­si­ter­ki da je ova do­{la s po­ro­di­com iz Tek­sko­ka da je svi
vi­de i da je ~ak vo­de sa so­bom jer se ni­su sla­ga­li s te­ra­pi­jom ko­ju
joj je pre­pi­sao le­kar.
– Ali to je ap­surd­no! – pro­ko­men­ta­ri­sao sam.
Ta­da se is­po­sta­vi­lo da je za­pra­vo bo­le­sna bi­la jed­na od be­bi­
si­ter­ki i da su we­ni uku­}a­ni ima­li pra­vo da je vo­de gde god `e­le.
Ka­da sam bra~­nom pa­ru ob­ja­snio da sam bio raz­u­meo da je one
of the girls jed­na od wi­ho­vih k}er­ki, Blum­zbe­ri­je­va `e­na mi je
uvre­|e­no re­kla:
– But we ha­ve only one da­ug­hter!
Na {ta sam od­go­vo­rio:
– A ka­ko bih to znao ako ni­ka­da ni­sam vi­deo pol­ne ozna­ke va­
{eg naj­ma­weg de­te­ta?
– You’re drunk – re­kao je Blum­zbe­ri.
Mno­go sam se uvre­dio, ali ni­sam re­kao ni­{ta.
Me­|u­tim, na­ve­de­ni su ma­wi po­ra­zi, jer bi­lo je onih za­i­sta
krup­nih: kao na pri­mer u ve­zi sa Mek­si~­kim ~a­so­pi­som za kwi­
`ev­nost, do ko­jeg je do­{lo na sle­de­}i na­~in: on mi je re­kao da ga
ve­o­ma in­te­re­su­je ta pu­bli­ka­ci­ja a ja, ko­ji sam u woj bio ured­nik a
ina­~e, na kra­ju kra­je­va, do­bar la­ti­no­a­me­ri~­ki in­te­lek­tu­a­lac, is­
pri­~ao sam re­dak­ci­ji da „po­sto­ji je­dan vr­lo zna­~a­jan Ame­ri­ka­nac
ko­ji }e nam da­ti pa­re za ~a­so­pis“. Ka­ko bi­smo ga im­pre­si­o­ni­ra­li,
na­pra­vi­li smo mon­stru­oz­ an sa­sta­nak ko­jem su pri­su­stvo­va­li svi
ured­ni­ci, `i­vi i mr­tvi, i niz oso­ba ko­je ni­ka­da ni­su ima­le ni­ka­
kve ve­ze sa ~a­so­pi­som. Pro­~i­tan je ma­te­ri­jal za no­vi broj, na­i­me
dve pri­~e tre­}e­ra­zred­ne spi­sa­te­qi­ce i tri-~e­ti­ri je­zi­ve pe­sme i
sve je bi­lo odo­bre­no za ob­ja­vqi­va­we a da ni­ko ni­je imao ni naj­ma­we
za­mer­ke, a ka­mo­li re­kao da tu ne­{to smr­di. Po­sle sa­stan­ka oti­
123
124
{li smo na pi­}e u Sep u Uli­cu So­no­re, gde je Blum­zbe­ri re­kao da su
mu svi iz ~a­so­pi­sa ko­je je vi­deo vr­lo an­ti­pa­ti~­ni, a oni su mi­sli­
li: „Ko zna {ta ho­}e ovaj jen­ki?“ Kroz ne­ko­li­ko me­se­ci po­zvao me
je te­le­fo­nom i re­kao mi da }e Kon­gres za slo­bo­du kul­tu­re po­mo­}i
~a­so­pi­su po­sred­stvom pla­}e­nog ogla­sa za Sve­ske. Tre­ba­lo je da nam
pla­te za {est me­se­ci. Raz­u­meo sam da je u pi­ta­wu hi­qa­du i pet­sto
pe­zo­sa me­se~­no, a on mi je re­kao da se ra­di o hi­qa­du i pet sto­ti­na
pe­zo­sa za po­la go­di­ne. Stvar je u to­me {to sam qu­di­ma iz ~a­so­pi­sa
is­pri­~ao da }e nam Blum­zbe­ri da­ti de­vet hi­qa­da pe­zo­sa. Bi­li smo
na vr­hun­cu eufo­ri­je jer bi do­ti~­ni iz­nos sre­dio sve na­{e nov­~a­
ne pro­ble­me, po­sto­je­}e i bu­du­}e. Ka­da se sve ra{­~i­sti­lo, u~i­ni­lo
nam se da su Sve­ske ne­do­stoj­ne da bu­du re­kla­mi­ra­ne u ta­ko do­brom
~a­so­pi­su, {to smo i re­kli Blum­zbe­ri­ju, a on se vr­lo uz­ne­mi­rio. U
me­|u­vre­me­nu na­{a ad­mi­ni­stra­ci­ja pri­mi­la je od Sve­za­ka pet­sto
pe­zo­sa pred­uj­ma i po­tro­{i­la ih. Ni dan-da­nas ne znam da li je pet­
sto pe­zo­sa vra­}e­no, ili je oglas ob­ja­vqen, ili je Mek­si~­ki ~a­so­pis
za kwi­`ev­nost Sve­ska­ma ukrao pet sto­ti­na pe­zo­sa. Znam sa­mo da
se Blum­zbe­ri vi­{e ni­je pe­tqao sa mek­si~­kim ~a­so­pi­si­ma.
Iz tog po­ra­za pro­i­za­{ao je dru­gi, jo{ go­ri jer je tra­jao du­`e i
mo­ra­li smo da ga tr­pi­mo dok se ni­je okon­~ao. We­gov na­ziv je Po­raz u
Ha­la­pi, do ko­jeg je do­{lo na sle­de­}i na­~in: one no­}i ka­da smo oti­
{li u Sep u Uli­ci So­no­re, go­vo­ri­lo se o to­me ka­ko }e po­zo­ri­{na
tru­pa Uni­ver­zi­te­ta Ha­la­pe iz­ve­sti Man­dra­go­ru. Po­{to su mno­gi
od nas po­zva­ni na pre­mi­je­ru a da­tum nam ni­je od­go­va­rao, od­lu­~i­li
smo da za­me­ni­mo kar­te za na­stup od na­red­ne sed­mi­ce i da od­ve­de­mo
Blum­zbe­ri­ja ka­ko bi upo­znao i in­te­lek­tu­al­ce iz mek­si~­ke dr­`a­ve
Ve­ra­kruz. Te no­}i za sto­lom na­ja­vi­li smo pu­to­va­we dva­de­se­tak oso­
ba; me­|u­tim, u Ha­la­pu smo sti­gli je­di­no Blum­zbe­ri, we­go­va `e­na,
Frenk Klag i ja. Za­{to osta­li ni­su po­{li? Jer ih ni­je in­te­re­so­
va­lo da idu u Ha­la­pu ni­ti da gle­da­ju Man­dra­go­ru, ma­da su to mo­gli
i ra­ni­je re­}i. Po­raz je po­~eo ka­da se Blum­zbe­ri­ju i we­go­voj `e­ni
ni­je svi­de­la ka­fa ko­ju smo po­pi­li us­put, u gra­du Pu­e­bli. Od­on­da su
do­ga­|a­ji bi­li sve go­ri. Blum­zbe­ri je po­stao ne­str­pqiv jer ni­je mo­
gao da br­zo na­|e Ka­pe­lu De­vi­ce od ro­za­ri­ju­ma u Pu­eb
­ li, raz­be­sneo
se jer za si­tro­en ni­je bi­lo me­sta na par­kin­gu ho­te­la Sal­mo­nes u
Ha­la­pi a sve je po­slao do­|a­vo­la ka­da su in­te­lek­tu­al­ci ko­ji je tre­
ba­lo da bu­du ta­mo ne­sta­li jer su bi­li cr­ve­ni i ni­su `e­le­li da ima­
ju ni­ka­kve ve­ze sa pred­stav­ni­kom grin­go­{kog im­pe­ri­ja­li­zma.
Dok smo u ho­tel­skom re­sto­ra­nu je­li {kam­pe iz kon­zer­ve,
Blum­zbe­ri ni­je mo­gao vi­{e da se su­zdr­`i pa je eks­plo­di­rao:
– Gde su ti in­te­lek­tu­al­ci ko­je je tre­ba­lo da upo­zna­mo!?
Osmo­trio sam ga psu­ju­}i ga u se­bi, jer sam mo­rao da se po­la sa­
ta bla­mi­ram we­go­vom kri­vi­com, ziv­ka­ju­}i te­le­fo­nom i go­vo­re­}i:
„U ho­te­lu sam Sal­mo­nes s jed­nim ame­ri~­kim pi­scem, ve­o­ma je za­ni­
mqiv, `e­li da te upo­zna... itd.“ Ali ni­ko ni­je `e­leo da upo­zna Ame­
ri­kan­ce. Na­rav­no da ni­su ta­ko re­kli; re­kli su da ima­ju po­se­tu.
Po­{to Blum­zbe­ri­je­vi ni­su pi­li, oti­{li su na si­je­stu; u me­
|u­vre­me­nu, Frenk Klag i ja oti­{li smo u je­dan lo­kal, gde smo ogo­
va­ra­li od­sut­ni par. Po­sle smo im pri­re­di­li pr­qav trik ko­ji su
pod­ne­li za­i­sta sport­ski. Sa­sto­jao se u to­me {to smo ih na­te­ra­li
da je­du ta­ma­les1, bez vi­qu­{ke i ta­wi­ra, u mra~­noj unu­tra­{wo­sti
si­tro­e­na. Bi­la je to mo­ja ute­ha. Do po­vrat­ka u Mek­si­ko Si­ti smo
se po­mi­ri­li, ali pre to­ga smo pro­ve­li dva pa­kle­na da­na.
No­vi po­raz do­go­dio se ka­da je Da­vid Ru­se do­{ao da pi­{e o Agrar­
noj re­for­mi i PRI-ju2. Blum­zbe­ri je pri­re­dio ve­~e­ru na ko­ju je po­
zvao ne­ko­li­ko „in­for­ma­na­ta“ ka­ko bi se Ru­se upu­tio u sta­we stva­ri.
Stvar je u to­me {to se naj­zna­~aj­ni­jem od „in­for­ma­na­ta“ de­si­lo isto
{to i me­ni: oti­{ao je da tra­`i Blum­zbe­ri­jev dom u Uli­cu ka­me­li­je
ume­sto u Uli­cu ka­me­li­ja. Ka­da je ot­ku­ca­lo za po­la de­vet uve­~e, po­~e­
li su te­le­fon­ski po­zi­vi. „Go­spo­da su iza­{la jo{ pre sat vre­me­na“,
tvr­di­la je „in­for­man­to­va“ ku}­na po­mo}­ni­ca. Na op­{tu sa­gla­snost
pri­sut­nih, Blum­zbe­ri je lu­do­vao: „Ka­kav ne­do­sta­tak vas­pi­ta­wa! Ti
qu­di vi­{e ni­ka­da ne­}e do­}i u mo­ju ku­}u!“ Ka­da su „in­for­mant“ i we­
go­va `e­na na­po­kon sti­gli, za­te­kli su nas usta pu­nih su­flea i pra­
znih ta­wi­ra. Svi su bi­li lo­{e vo­qe: do­ma­}i­ni su se ose­}a­li kri­vim
a mi, zva­ni­ce, kao im­be­ci­li. U ta­kvom ras­po­lo­`e­wu, pre­{li smo u
tr­pe­za­ri­ju i bi­lo je ve­o­ma te­{ko us­po­sta­vi­ti kon­ver­za­ci­ju. Me­ni je
pri­pa­la ulo­ga stra­ight man-a i oba­ve­za da „in­for­man­tu“ po­sta­vqam
pi­ta­wa po­put: „Iz ~e­ga se sa­sto­ji ehi­do3?“
Blum­zbe­ri je bio pri­ja­teq sa svim oso­ba­ma ko­je su po­me­nu­
te u raz­go­vo­ru: sa So­lom Be­lo­uo
­ m, Ro­ber­tom Lo­ve­lom, Ro­xe­rom
[a­ti­kom, Hor­he­om Lu­i­som Bor­he­som, Xe­kom Tomp­so­nom itd. Iz­
van­red­no je kad me­|u pri­ja­te­qi­ma vla­da do­bar od­nos, ali ako je
ve} ta­ko, bo­qe im je da pi­{u pi­sam­ca po­ru­~u­ju­}i: „Dra­gi So­le:
{a­qem ti jed­nog vr­lo za­ni­mqi­vog mek­si~­kog pi­sca.“ A ako to­ga
ne­ma, od­mah se sum­wa da ne po­zna­ju So­la ili da pot­ce­wu­ju sa­go­
vor­ni­ka za­to {to je Mek­si­ka­nac. S dru­ge stra­ne, Blum­zbe­ri je bio
u do­brim od­no­si­ma sa Kon­gre­som za slo­bo­du kwi­`ev­no­sti, Far­fi­
eld Fo­un­da­ti­o­n-om, Roc­ke­fel­ler Fo­un­da­ti­o­n-om itd., na­i­me imao je
sve uslo­ve da ga sma­tra­mo De­da Mra­zom. Blum­zbe­ri ni­ka­da ni­je
re­kao da je to. I kad smo oti­{li s Ru­se­om u Ta­ki­to, Ru­se je pla­
tio ve­~e­ru a Blum­zbe­ri mi je ka­zao:
1 – Dim­qe­no je­lo ko­je se sa­sto­ji iz isec­ka­nog me­sa i pa­pri­ka, kao i ku­ku­ru­zne ma­se, sve to umo­
ta­no u tki­vo sun­co­kre­ta. (Prim. prev.)
2 – PRI: Par­ti­do re­vo­lu­ci­o­na­rio in­sti­tu­ci­o­nal (Re­vo­lu­ci­o­nar­no in­sti­tu­ci­o­nal­na par­ti­ja), na vla­
sti u Mek­si­ku ne­pre­kid­no od 1929. do 1982, a i tre­nut­no ima vlast. (Prim. prev.)
3 – U Mek­si­ku ehi­do (šp. eji­do od lat. exi­tum) zna~i zem­qu ko­lek­ti­va ko­ja se ko­ri­sti za poqo­
pri­vre­du, a ~i­je za­seb­ne par­ce­le pri­pa­da­ju po­je­di­nim ~la­no­vi­ma za­jed­ni­ce. Ovaj si­stem ras­
po­de­le do­ba­ra za­sno­van je na raz­u­me­vawu na­~i­na `i­vo­ta ac­te~­kih za­jed­ni­ca i špan­skih
sred­wo­ve­kov­nih ehi­do­sa. (Prim. prev.)
125
126
– Pla­ti ti ma­ri­ja­~i­ma a ja }u ti vra­ti­ti ka­sni­je. Ni­je do­bro
da stran­ci pla­}a­ju ma­ri­ja­~i­ma jer ovi im tra­`e vi­{e nov­ca.
I, pla­tio sam ma­ri­ja­~i­ma dva­de­set pe­zo­sa ko­je sam iz­va­dio
iz xe­pa i ko­je vi­{e ni­sam vi­deo.
Blum­zbe­ri se po­na­{ao na na­~i­ne ko­ji su se me­|u­sob­no su­prot­
sta­vqa­li. Ski­nuo bi ci­pe­le i sta­vio no­ge u iz­gu­`va­nim ~a­ra­pa­
ma na sto u dnev­noj so­bi, ali kad bi pre­{ao u tr­pe­za­ri­ju dr­`ao se
kao Lord Fon­tle­roj. Me­|u­tim, ka­da smo jed­nom se­de­li za sto­lom
po­sle obro­ka, pred pri­sut­nim go­spo­|a­ma re­kao mi je:
– Ne ~e­{kaj te­sti­se.
Me­|u­tim, ove po­je­di­no­sti, ko­je bi mo­gle raz­ja­sni­ti sklop od­
re­|e­ne oso­be, bes­ko­ri­sne su kad tre­ba ot­kri­ti we­go­vu mi­si­ju.
Ko­ja je bi­la Blum­zbe­ri­je­va mi­si­ja u Mek­si­ku? Za­{to je do­
{ao?
Jed­nog da­na mi je re­kao: „Ne­ki lik oko­lo pri­~a da sam do­{ao
ov­de da ku­pu­jem la­ti­no­a­me­ri~­ke in­te­lek­tu­al­ce.“ Oti­{ao sam da
vi­dim tog li­ka i re­kao mu: „^o­ve­~e, ne­moj to da pri­~a{!“ Ali ni
lik, ni ja ni­ka­da ni­smo ot­kri­li da li to ni­je tre­ba­lo go­vo­ri­ti
za­to {to je po­sre­di bi­la la` jer Blum­zbe­ri ni­je do­{ao da ku­pu­
je la­ti­no­am
­ e­ri~­ke in­te­lek­tu­al­ce, ili to ni­je tre­ba­lo go­vo­ri­ti
upra­vo zbog to­ga {to se Blum­zbe­ri­je­va mi­si­ja sa­sto­ja­la u ku­po­va­
wu la­ti­no­a­me­ri~­kih in­te­lek­tu­a­la­ca, i o to­me je tre­ba­lo ko­mu­ni­
ci­ra­ti }ut­ke. Ne­ko }e mi re­}i da se ne zna da je Blum­zbe­ri iko­ga
ku­pio ili is­pla­tio, ali to mo­`e bi­ti ob­ja­{we­no na dva na­~i­na:
da Blum­zbe­ri ni­je ni imao na­me­ru da ku­pu­je in­te­lek­tu­al­ce, ili
ako ho­}e­te, da je­ste ali da u Mek­si­ku ni­je na­{ao ni­jed­nog od wih
do­stoj­nog ku­po­vi­ne.
Re­mek-de­lo me­|u Blum­zbe­ri­je­vim gre­{ka­ma do­go­di­lo se na
dan ka­da je na ru­~ak po­zvao gru­pu la­ti­no­a­me­ri~­kih i ame­ri~­
kih pro­znih pi­sa­ca, pe­sni­ka, iz­da­va­~a i ured­ni­ka u ko­joj smo se
na­la­zi­li, po­red osta­lih, Emir Ro­dri­ges Mo­ne­gal, Ho­a­kin Di­jesKa­ne­do, Maks Aub, Kar­los Fu­en­tes, Haj­me Gar­si­ja Te­res, Nor­man
Pod­ho­rec, Xej­son Ep­{tajn i ta­ko da­qe. Dok smo pi­li ape­ri­tiv,
ba­cio je bom­bu:
– Sje­di­we­ne Dr­`a­ve }e na­pa­sti Ku­bu ovog ju­na.
Svi smo bi­li za­pa­we­ni. Pi­li smo ape­ri­tiv u ku­}i in­di­vi­due
ko­ja je ima­la in­for­ma­ci­ju o ta­kvoj ne­prav­di!
Bi­lo ka­ko bi­lo, to se do­go­di­lo 1964. Na­i­me, do ne­prav­de, in­
va­zi­je na Ku­bu, ni­je do­{lo. Blum­zbe­ri­je­vo pred­vi­|a­we bi­lo je po­
gre­{no. Ali zbog ~e­ga ga je iz­neo? Jer ni­je znao da ne­}e bi­ti in­
va­zi­je pa je go­vo­rio sa­mo da bi go­vo­rio? Ili je znao da ne­}e bi­ti
in­va­zi­je pa nam je to re­kao ka­ko bi­smo svi pri­sut­ni, kad sa­zna­mo
da je po­gre­{io, po­mi­sli­li da ni­je bio upu­}en i da, sled­stve­no, ni­
je bio agent CIA?
HOR­HE IBAR­GVEN­GON­TI­JA (1928–1983), je­dan je od na­ji­no­va­
tiv­ni­jih mek­si~­kih pro­znih pi­sa­ca dva­de­se­tog ve­ka, upr­kos o{troj
kon­ku­ren­ci­ji (Hu­an Rul­fo, Maks Aub, Agu­stin Ja­wes, Kar­los Fu­en­
tes, Hu­an Ho­se Ari­ol
­ a...). Ob­ja­vio je se­dam ro­ma­na od ko­jih je tri do­
bi­lo film­sku adap­ta­ci­ju: „Ubij­te la­va“ (Ma­ten al león), „Ru­in
­ e ko­je
vi­di{“, (Estas ru­i­nas que ves) i „Dva zlo­~i­na“ (Dos crí­me­nes), ina­~e
je­di­no we­go­vo de­lo ob­ja­vqe­no na srp­skom je­zi­ku („Pla­to“, 2003; prev.
Iza­be­la Be­qi}). Na fil­mu je, u re­`i­ji Lu­i­sa Estra­de – i to kao jed­
no od naj­hu­mo­ri­sti~­ni­jih de­la mek­si~­ke ki­ne­ma­to­gra­fi­je dva­de­se­tog
ve­ka – za­vr­{i­la i na­slov­na ce­li­na je­di­ne we­go­ve zbir­ke pri­~a „Za­
kon Ero­do­vih“ (La ley de He­ro­des, 1967), ko­ja, kao i we­go­vi ro­ma­ni,
nu­di do pa­rok­si­zma gro­te­ske i cr­nog hu­mo­ra iz­ve­de­ne li­ko­ve ko­rum­
pi­ra­nih mek­si~­kih po­li­ti­~a­ra. U do­ti~­nu kwi­gu spa­da i pri­po­vest
Raz­go­vo­ri s Blum­zbe­ri­jem a glav­ni ju­nak u one we­go­ve ju­na­ke ka­kvi
su mo­gli uti­ca­ti na zna­~aj­ne sa­vre­me­ne svet­ske pro­za­i­ke u kre­i­ra­wu
gro­tesk­nih i ori­gi­nal­nih li­ko­va pot­pu­no ne­spo­ji­vih oso­bi­na, po­put
Bo­san­ca i Ame­ri­kan­ca Alek­san­dra He­mo­na, Izra­el­ca Et­ga­ra Ke­re­
ta, Bel­gi­jan­ca Ber­nar­da Ki­ri­ni­ja... Ugled­ni sa­vre­me­ni mek­si~­ki te­
o­re­ti­~ar kwi­`ev­no­sti i kwi­`ev­ni kri­ti­~ar Kri­sto­fer Do­min­ges
Mi­ka­el na­pi­sao je da je Hor­he Ibar­gven­go­it­ i­ja „..od svog tra­gi~­no
pre­ki­nu­tog de­la4 na­~i­nio ko­ro­ziv­nu od­bra­nu sar­ka­sti~­nog hu­mo­ra i
an­ti­i­sto­rij­ske iro­ni­je.“
Igor Ma­ro­je­vi}
4 – Autor je za­jed­no sa još sto osam­de­set put­ni­ka – me­|u ko­ji­ma su bi­li iz­van­red­ni pe­ru­an­ski
ro­ma­no­pi­sac Ma­nu­el Skor­sa i bra~ni par sa~iwen od ar­gen­tin­sko-ko­lum­bij­ske spi­sa­teqi­
ce i is­to­ri~ar­ke umet­no­sti Mar­te Tra­ne i uru­gvaj­skog kwi`ev­nog kri­ti~a­ra An­he­la Ra­me,
ko­ji su pu­to­va­li sa Ibar­gven­gon­ti­jom u Ko­lum­bi­ju, na pr­vi Su­sret hi­spa­no­am
­ e­ri~kih kul­
tu­ra – stra­dao pri­li­kom ate­ri­rawa avi­o­na na ma­drid­ski aero­drom 27. no­vem­bra 1983. Va­
zduš­no plo­vi­lo po­le­te­lo je iz Pa­ri­za, u ko­jem je autor ve} ne­ko vre­me `i­veo. (Prim. prev.)
127
Ma­rin Pre­da
KOW
Pre­veo s ru­mun­skog \u­ra Mi­o~
­ i­no­vi}
I
128
Flor­ja Gjor­ge je imao go­mi­lu po­slo­va, ali je od­lu­~io da pre
sve­ga oba­vi je­dan, o kom je raz­mi­{qao jo{ pret­hod­nog da­na, i to
u zo­ru, pre ne­go {to iza­|e sun­ce i uda­ri vru­}i­na. Ustao je ra­ni­je
ne­go obi~­no. Po­{to je po­jeo ne­ko­li­ko za­lo­ga­ja ka­~a­ma­ka sa si­rom,
oti­{ao je u ko­wu­{ni­cu i po­~eo da pre­tu­ra po lan­ci­ma i re­me­wu,
za­tim ih je osta­vio, uzeo ular i pri­{ao ko­wu ko­ji je ne­po­mi­~an
spa­vao po­kraj ja­sli. Sta­vio mu je ular na gla­vu, od­ve­zao ga i po­la­
ko od­veo na sre­di­nu dvo­ri­{ta. Od mno­{tva zve­zda na no}­nom ne­bu
sa­da je jo{ sa­mo ne­ko­li­ko pla­vi­~a­stih sve­tlu­ca­lo. Pod hlad­nim,
ve­drim ne­bom nad bre­go­vi­ma i vi­so­kim ba­gre­wem na ru­bu se­la
vla­da­la je ti­{i­na. Kow je bio vi­sok i star, s ko­vr­xa­vom dla­kom
na sto­ma­ku i ko­`om pre­kri­ve­nom `u­qe­vi­ma. Je­dva je ho­dao, a
gla­va mu je vi­si­la kla­te­}i se po­put ka­kve sta­re ko­fe. Na sre­di­ni
dvo­ri­{ta stao je kao ska­me­wen, a ka­da ga je ~o­vek po­vu­kao za uzde,
ceo we­gov ske­let se po­~e kli­ma­ti i `i­vo­ti­wa s mu­kom na­~i­ni
ne­ko­li­ko ko­ra­ka. Sve `i­le i ko­sti mu u gr­~u iz­bi­{e na zglo­bo­
vi­ma i kroz re­bra ne bi li ga ne­ka­ko odr­`a­le na no­ga­ma. Flor­ja
Gjor­ge sta­de po­kraj we­ga i po­~e da se sme­je gle­da­ju­}i ga ka­ko se
sav is­kri­vio i ne mo­`e da ho­da. Pri­|e mu bli­`e, po­ma­zi ga po
~e­lu, a za­tim kre­nu s wim pre­ma dvo­ri­{noj ka­pi­ji. Na uz­br­di­ci
su po­no­vo sta­li. Kow od­jed­nom frk­nu i za­ka­{qa se raz­ba­cu­ju­}i
ba­le na sve stra­ne.
„Ra­go jed­na,“ re­~e ~o­vek i opet po­~e da se sme­je „pa zar po me­
ni da sli­ni{! Do­bro de! Ej, haj­de!“
Sa­svim po­la­ko vo­dio ga je sre­di­nom dru­ma. Kow je ga­zio tro­
mo kla­te­}i te­lom, a we­go­ve ko­sti su, sa sva­kim we­go­vim ko­ra­kom,
iz­vi­ri­va­le kao da }e mu po­ce­pa­ti ko­`u.
„Haj­de, ma­to­ri... haj­de, ze­le­nu tra­vu da pa­se{...“
Po­red jed­nog bu­na­ra kow sta­de. ^o­vek se u tre­nu na­mr­{ti.
Sta­jao je ta­ko po­gnu­te gla­ve, bez osme­ha, vi­{e ne gle­da­ju­}i u ko­
wa. U tre­nut­ku ose­ti vr­to­gla­vi­cu, kao od du­va­na, i ce­log ga pro­`e
ne­pri­ja­tan ose­}aj ko­ji ga pre­stra­vi. To po­tra­ja vr­lo krat­ko i ve}
sle­de­}eg tre­nut­ka ~o­ve­ko­va ru­ka iz­vu­~e bi~ i za­vi­tla wi­me kroz
va­zduh:
„\i­ii!“
Ali kow se ni­je ni po­ma­kao.
„Ho­}e{ vo­du da pi­je{!... Eh! ... Aj­de, da­}u ti vo­de...“
Flor­ja Gjor­ge pri­|e bu­na­ru, is­pu­sti uzde i uze ko­fu. U dva
po­te­za po­sla je na dno bu­na­ra, po­to­pi je, pa je isto ta­ko iz­vu­~e i
pro­su u ko­ri­to. Za­ba­ci ko­fu jo{ jed­nom. Kow iz­du­`i vrat, za­
gwu­ri gla­vu i po­~e da pi­je. Na we­go­vom vra­tu vi­de­lo se ka­ko mu
gu­tqa­ji si­la­ze niz gr­lo i bu~­no se spu­{ta­ju u sto­mak.
U ju­tar­woj ti­{i­ni, ~o­vek i kow su sta­ja­li je­dan po­kraj dru­
go­ga, ti­hi i po­mir­qi­vi, i po­sle ne­kog vre­me­na kow uz­dah­nu, zgr­
~i jed­nu no­gu i na­me­sti se kao da }e osta­ti tu, kraj ko­ri­ta.
Flor­ja Gjor­ge ga uhva­ti za uzde i po­vu­~e:
„Haj­de, uhva­ti­}e me pod­ne, a imam po­sla pre­ko gla­ve... \i­ii!...
E je­si vra­go­last... Da ne bi mo­`da da te po­ne­sem na le­|i­ma!?“
II
Ka­da im je pre­os­ ta­lo jo{ sa­mo ne­ko­li­ko ku­}a do iz­la­za iz
se­la, mrak se ve} bio pot­pu­no raz­i­{ao. Flor­ja Gjor­ge vu­kao je ko­
wa za uzde u `e­qi da {to pre stig­nu do obli­`weg me­sta u ~i­jem
prav­cu je sve vre­me za­bri­nu­to gle­dao. Na kra­ju se­la na­la­zi­la se
jed­na ni­ska ku­}a od da­sa­ka po­kri­ve­na cre­pom, sa du­ga~­kom stre­
hom pre­ma pu­tu. Ima­la je na pro­zo­ri­ma ve­li­ke {a­lo­ne oko­va­ne
uz­du` i po­pre­ko de­be­lim i neo­bi~­no du­ga~­kim {ip­ka­ma. Flor­ja
Gjor­ge sta­de pred ku­}u i po­~e da do­zi­va:
„Ili­je­ee! ]o­ra­vi­ii!“
Kow sta­de i ras­kre­~i no­ge uza­lud­no po­ku­{a­va­ju­}i da o ne­{to
po­~e­{e gla­vu. ^o­vek se ni­je oba­zi­rao na ko­wa ve} je ne­za­do­voq­no
ba­cao po­gled pre­ko dvo­ri­{ta iz kog mu ni­ko ni­je od­go­va­rao.
„Hej, Ili­je­ee! ]o­ra­vi­ii!“, po­vi­ka po­no­vo, a za­tim ti­ho, za
se­be: „[ta li ovaj Ci­ga­nin ra­di ako jo{ ni­je ustao!?“
Ba{ ta­da za­~u se ne­ki `en­ski glas.
„Ko je?“
„Pro­bu­di Ili­ju“, od­go­vo­ri Flor­ja Gjor­ge.
„[ta }e ti on? Ni­je kod ku­}e.“
„Ne­go gde je? Imam ne­ka po­sla s wim, da mi ne­{to dâ iz ko­va~­
ni­ce.“
„Ni­je kod ku­}e, oti­{ao je jo{ si­no} da ku­pi pot­ko­vi­ce.... i
za­kqu­~ao ko­va~­ni­cu.“
129
Kad je to ~uo, na­mr­{ti se po dru­gi put i du­go osta­de ne­po­mi­
~an, mi­sle­}i na ne­{to od­re­|e­no {to ga je one­spo­ko­ja­va­lo i na­ro­
~i­to zbu­wi­va­lo.
„Ne ma­ri“, re­~e, „vi­de­}u ja ve}... Da, da.. vi­de­}u ja kad stig­ne­
mo ta­mo...“
„Do ru~­ka }e se ve} vra­ti­ti“, od­go­vo­ri glas iz dvo­ri­{ta, „Ta­
da }e{ ga na­}i.“
„Ne,“ od­go­vo­ri Flor­ja Gjor­ge „tre­bao mi je sa­da, uju­tru. Ali
ni­je bit­no... ni­je bit­no... vi­de­}u ja!...“
^o­vek ne­ka­ko neo­d­lu~­no po­|e da­qe od te ku­}e sa {a­lo­ni­ma
i sa­da je do­{ao do po­to­ka i u{ao u we­ga. I da­qe su i{li ve­o­ma
spo­ro.
„Pot­ko­vi­ce! Ma {ta je sad s tim! Wen mu` je ko­va~ ve} go­
di­na­ma, a ona ka­`e pot­ko­vi­ce! ... Ha! Pot­ko­vi­ce. \a­vo ti ih od­
neo, te pot­ko­vi­ce! Glu­pa­~o!... \i­ii!... Aj­de, aj­de, `dre­bac!“ re­~e
Flor­ja Gjor­ge na oba­li po­to­ka, kad je kow za­stao u vo­di mla­te­}i
re­pom.
Se­lo je po­~i­wa­lo da se bu­di. ^uo se ne­ka­kav {um ko­ji je je­dva
do­pi­rao do u{i­ju, la­ga­ni {a­pa­ti ko­ji su le­pr­{a­li i ne­sta­ja­li
ne­ra­stu­ma­~e­ni. Va­ni, u po­qu, va­zduh se be­leo kao plat­no i osve­
tqa­vao bes­kraj­no pro­stran­stvo. Uz no} iza se­be, za­pre­ge su pro­
mi­ca­le, spu­{ta­le se u po­tok a za­tim od­la­zi­le uz­br­do. Ne­ko­li­ko
ih je ta­ko pro­{lo po­red Flor­je Gjor­gea, ko­ji je sa­da i sam i{ao
uz­br­do.
III
Jed­na od tih za­pre­ga za­u­sta­vi se po­red wih dvo­ji­ce.
130
„’bro ju­tro, Flor­ja“, po­zdra­vi ~o­vek, pri­di­`u­}i se sa se­di­
{ta.
„’bro ju­tro!“
„Kud si kog vra­ga po­{ao s tom dr­ti­nom?“
„Ma idem... Daj mi ci­ga­ru“, od­go­vo­ri Flor­ja Gjor­ge.
„Ne­mam va­tre, Flor­ja! To jest imam, ali te­{ko kre­{e.“
„Ne ma­ri. Imam ja. Ima{ li jo{ da ore{?“ upi­ta Flor­ja
Gjor­ge pu­stiv­{i `i­vo­ti­win ular.
„Imam jo{ je­dan ko­ma­di}, tu kod Stan­ci­je. Ali... te­{ko se
ore, maj­ku mu... Iz­va­qu­je, raz­um
­ e{.... iz­va­qu­je plug ne­ke ka­men­
~i­ne... raz­u­me{!“
„Da, znam... Ki­{a, Ar­gi­re, kad ne­ma ki­{e!... Dr­`i, upa­li“,
re­~e Flor­ja Gjor­ge pru­`a­ju­}i ovom dru­gom kr­pu sa ~i­jeg se kra­ja
iz­vi­jao dim. Za­tim za­pa­li i on, pa se pu}­ka­ju­}i sa­`e i po­di­`e
uzde sa ze­mqe.
„E, aj­de, uz­dra­vqe!“ re­~e onaj sa za­pre­gom i po­|e.
„Uz­dra­vqe!“
Istim pu­tem kre­ne i on, pe­wu­}i se s ko­wem pre­ma li­va­di.
@i­vo­ti­wa ga je pra­ti­la za­no­se­}i se is­pru­`e­nog vra­ta, ko­
ra­~a­ju­}i spo­ro i le­wo. Ali po­sle iz­ve­snog vre­me­na ~o­vek i kow
na­pu­sti­{e put ko­ji se pru­`ao na­go­re, za­o­kre­nu­{e iza jed­nog ka­
me­no­lo­ma cr­ve­ne bo­je i sti­go­{e do ne­ke {i­ro­ke i du­bo­ke use­kli­
ne, is­pu­ca­le po ivi­ca­ma od sli­va­wa vo­de i sa­svim po­kri­ve­ne ze­
le­nim gu­stim bu­se­wem iz­me­{a­nim s ka­men­~i­}i­ma i iz­ble­de­lim
ko­sti­ma str­vi­na.
Bu­ka spo­qa ni­je do­pi­ra­la. Za­u­sta­vqa­la se kao da je gu­ta­ju
udu­bqe­wa u ka­me­nim zi­do­vi­ma. Flor­ja Gjor­ge tu za­sta­de. Sta­de i
kow, is­pru­`i vrat u stra­nu i, pi­pa­ju­}i usna­ma, po­ku­{a da za­hva­
ti ne­ko­li­ko vla­ti tra­ve ko­je su ra­sle usred ne­ke ba­le­ge.
„Da, je­ste, je­ste“ pro­mr­mqa ona­ko, gle­da­ju­}i du` pru­ge, za­tim
se okre­te pre­ma ko­wu, ko­ji je upor­no po­ku­{a­vao da do­gra­bi bu­sen
tra­ve. „Pu­sti to! Mrd­ni... Haj­de!“
Po­vu­~e uzde, ali kow ne hte­de da pu­sti ze­le­ni bu­sen tra­ve i
pre­sa­vi vrat za wim.
„Ej!... Uhva­ti­}e me pod­ne... \i­ii...“
I cim­nu ga za uzde.
Spu­{ta­li su se u pro­cep i na jed­nom me­stu Flor­ja Gjor­ge se
za­u­sta­vi. U tom tre­nut­ku, pre­ko vi­so­kog gre­be­na ba­gre­mo­va ko­ji
su se je­dva vi­de­li u prav­cu se­la, zra­ci sun­ca pro­bi­{e se i na­pu­
ni­{e svo­jom cr­ve­nom sve­tlo­{}u ceo pro­cep.
IV
^o­vek kao da se od­jed­nom za­be­zek­nuo. Upla­{e­no po­gle­da oko
se­be, za­sta­de na tren ~e­{u­}i se po gla­vi, za­tim osta­vi uzde i iz­
vu­~e iz tor­be je­dan ko­no­pac ko­ji ob­mo­ta ko­wu oko vra­ta. Po­|e ne­
ko­li­ko ko­ra­ka una­zad, dr­`e­}i u ru­ci ko­no­pac i sa­gnu se do ze­
mqe. Po­di­`e iz tra­ve jed­nu be­lu kow­sku no­gu, de­be­lu i otvr­dlu od
su­vo­}e, i is­pro­ba je, za­ma­hu­ju­}i ru­kom da vi­di ko­li­ko je spre­tan.
Sta­de pred ko­wa i, kad je po­di­gao ru­ku, va­zduh za­zvi­`da. Na tren,
pre­ko ~o­ve­ko­vog li­ca pre­le­te ne­ka­kva su­ro­va cr­ta. @i­vo­ti­wa
se sna­`no trg­nu – ne­{to po­~e da igra u woj – i na­glo se us­pra­
vi ma­{u­}i gla­vom od stra­ha. Ta­da se ne­{to sli~­no pro­bu­di i u
~o­ve­ku. Po­vu­~e se una­zad, gle­da­ju­}i u `i­vo­ti­wu ko­ju je ne­sve­sno
raz­dra­`io i, kao za­hva­}en pa­ni­kom, steg­nu ko­no­pac i uda­ri od­
se~­no pra­vo u ~e­lo za­pre­pa­{}e­ne `i­vo­ti­we. Za­tim uda­ri po­no­
vo, pa opet, bez pre­stan­ka, ujed­no ci­ma­ju­}i ko­no­pac. Pro­pev­{i se
jo{ je­dan­put na zad­we no­ge, kow hte­de da se ot­me, ali se pre­vr­nu
i is­pru­`i te­{ko di­{u­}i. Kad ga vi­de na ze­mqi, is­pru­`e­nog i
131
ve­li­kog, ka­ko te­{ko di­{e, ~o­vek ose­ti ne­ka­kav dug i ne­pri­ro­
dan huk, kao da se u we­mu sa­mom ne­{to raz­bi­lo i ras­par­~a­lo, kao
ta­ra­ba ko­ju je odu­vao ve­tar, kao da su mu iz gla­ve i sr­ca iz­le­te­
le ne­ke pti­ce a za wi­ma ostao zvi­`duk. Uz­dah­nu du­bo­ko i obri­sa
~e­lo ob­li­ve­no zno­jem. Okre­te ko­sku u ru­ci i smi­re­nih po­kre­ta
po­~e po­no­vo da uda­ra, od tog tre­nut­ka gluv kao da ce­pa dr­va, vi­{e
se ne oba­zi­ru­}i ni na {ta. @i­vo­ti­wa vi­{e ni­je di­sa­la. Bi­lo joj
je raz­bi­je­no jed­no oko ko­je je is­cu­re­lo na ze­mqu kao `u­man­ce od
ja­je­ta. Uda­rao je svu­da, pro­mi­{qe­no, i ka­da je kow­ska gla­va bi­la
ob­li­ve­na kr­vqu, uko­~e­na i sta­kla­sta, Flor­ja Gjor­ge je uda­ri jo{
ne­ko­li­ko pu­ta. Na kra­ju ba­ci kost, sa­`e se do­le i po­~e da tra­`i
me­sto oda­kle bi mo­gao da mu ode­re ko­`u. Uz­ja­ha na we­ga i po­~e
vu­}i obe­ma ru­ka­ma. Kat­kad se na­gi­wao vr­lo bli­zu gla­ve, gra­bio
je na­preg­nu­to svo­jim ru­ka­ma, na­gi­wao se pre­ko le­|a i vu­kao sve
dok mu ni­su iz­bi­le ve­ne na sle­po­o~­ni­ca­ma. Pre­ko br­da, u po­qu,
~o­ba­ni su i{li uz­br­do za ov­ca­ma zvi­`de­}i i go­ne­}i pru­to­vi­ma
ov­no­ve. Od­o­zgo su se vi­de­li ~o­vek i kow, ko­ji kao da se jo{ uvek
bo­re. Je­dan glas u~i­ni da Flor­ja Gjor­ge po­dig­ne gla­vu upla­{en.
„Hej, vi­di, auuu...“ od­jek­nu ne­~i­ji po­vik u pro­ce­pu. „Ne­ki ta­
mo de­re ko­wa!“
132
MA­RIN PRE­DA je­dan je od naj­zna­~aj­ni­jih po­sle­rat­nih ru­mun­
skih pi­sa­ca. Bio je no­ve­li­sta, ro­man­si­jer, pi­sac, ko­mu­ni­sti~­ki po­
sla­nik u Ve­li­koj na­rod­noj skup­{ti­ni i aka­de­mik. Ro­|en 1922. u se­lu
Si­li­{tea Gu­me­{ti u se­o­skoj po­ro­di­ci sa mno­go de­ce, po­ha­|ao je naj­
pre {ko­lu u svom rod­nom se­lu, a za­tim {ko­le u Abru­du i u me­stu Kri­
stur Odor­hej. Pre­se­lio se u Bu­ku­re{t 1941, gde je po­stao ko­rek­tor u
dnev­ni­ku Vre­me (Tim­pul). U apri­lu 1942, u svo­joj dva­de­se­toj, de­bi­tu­je
sa ski­com P r­li­tu’ („Opr­qe­ni“), ob­ja­vqe­noj u Vre­me­nu, na stra­ni­ci za
kwi­`ev­nost, Po­pa­su­ri (Pre­da­si). Za wom sle­de Stri­go­a­i­c , S l­câmul,
Ca­lul, No­ap­tea, La câmp (Vam­pi­ri­ca, Ba­grem, Kow, No}, U po­qu). Pri­
po­vet­ka Kow na­pi­sa­na je 1943. i ~i­ta­na u kwi­`ev­nom kru­`o­ku Eu|e­
na Lo­vi­ne­skua, Sbu­r ­to­rul (Le­ta~). Svr­sta­na je u we­go­vu pr­vu zbir­ku
pri­po­ve­da­ka ob­ja­vqe­nu 1948, Întâlni­rea din p mântu­ri (Su­sret me­|u
ze­mqa­ma). Iz­me­|u 1943. i 1945. slu­`io je voj­sku, gde je na­{ao in­spi­
ra­ci­ju za ne­ke svo­je ka­sni­je ra­do­ve. Go­di­ne 1945. za­po­slio se kao lek­
tor u no­vi­na­ma Româ­nia li­be­r (Slo­bod­na Ru­mu­ni­ja), a po­~ev od 1952.
ra­dio je kao lek­tor i ured­nik ~a­so­pi­sa za kul­tu­ru Vi­a­t,a româ­ne­a­sc
(Ru­mun­ski `i­vot). Za svoj ro­man Mo­ro­me­t,­ii (Po­ro­di­ca Mo­ro­me­te)
1965. je do­bio naj­pre­sti­`ni­ju Dr­`av­nu na­gra­du za kwi­`ev­nost. Sa
svo­jom dru­gom su­pru­gom, Etom Vek­sler, 1965. na ru­mun­ski pre­vo­di ro­
man Al­be­ra Ka­mi­ja Ku­ga. Sa Ni­ko­la­je­om Ga­ne­om 1970. na ru­mun­ski
pre­vo­di ro­man F. M. Do­sto­jev­skog Zli du­si. Go­di­ne 1968. iza­bran je
za pot­pred­sed­ni­ka Sa­ve­za pi­sa­ca, a 1970. po­sta­je di­rek­tor iz­da­va~­ke
ku­}e Car­tea româ­ne­a­sc (Ru­mun­ska kwi­ga), ko­ju vo­di sve do svo­je smr­
ti. Go­di­ne 1980. u svo­joj ma­ti~­noj iz­da­va~­koj ku­}i ob­ja­vqu­je svoj po­
sled­wi ro­man, Naj­vo­qe­ni­ji Ze­mqa­nin (Cel mai iubit din­tre p mânte­
ni), vi­|en kao o{tra kri­ti­ka na ra­~un ko­mu­ni­zma. Na­kon ne­ko­li­ko
krat­kih ne­de­qa na tr­`i­{tu, ro­man je po­vu­~en iz svih jav­nih, uni­
ver­zi­tet­skih i {kol­skih bi­bli­o­te­ka i svih kwi­`a­ra. Ne­du­go za­tim,
16. ma­ja 1980. Ma­rin Pre­da umi­re u ode­qe­wu za pi­sce dvor­ca Mo­go­
{o­a­ja. We­gov brat Sa­je, sma­tra da ga je ubi­la Se­ku­ri­ta­tea, ali do­ka­zi
iz do­si­jea Na­ci­o­nal­nog sa­ve­ta za pro­u­~a­va­we ar­hi­va Se­ku­ri­ta­tee su
ne­sta­li. We­go­va po­ro­di­ca uve­re­na je da je we­go­va na­gla smrt po­ve­za­na
sa ob­ja­vqi­va­wem ro­ma­na Naj­vo­qe­ni­ji Ze­mqa­nin i da je do we do­{lo
pod mra~­nim okol­no­sti­ma. Pre­ma prav­no-me­di­cin­skom iz­ve­{ta­ju
„smrt Ma­ri­na Pre­de bi­la je na­sil­na i do we je do­{lo pu­tem me­ha­ni~­
kog pre­ki­da­wa di­saj­nih pu­te­va me­kim pred­me­tom, mo­`da ja­stu­kom, u
sta­wu al­ko­hol­ne ko­me“. Ma­rin Pre­da sa­hra­wen je u Ale­ji pi­sa­ca, na
gro­bqu Be­lu u Bu­ku­re­{tu.
\u­ra Mi­o­~i­no­vi}
133
Na­gib Mah­fuz
OD­JE­CI JED­NE AUTO­BI­O­GRA­FI­JE
Pre­veo sa arap­skog Mi­ro­slav B. Mi­tro­vi}
BI­SER
U snu me je po­se­ti­la jed­na pri­li­ka, pru­`i­la ru­ku u ko­joj je
bi­la ku­ti­ja od slo­no­va­~e i re­kla:
– Pri­mi po­klon.
Ka­da sam se pro­bu­dio, za­te­kao sam na ja­stu­ku ku­ti­ju. Otvo­rio
sam je zbu­wen i u woj na­{ao bi­ser ve­li­~i­ne le­{ni­ka. S vre­me­na
na vre­me po­ka­zu­jem ku­ti­ju ne­kom pri­ja­te­qu ili znal­cu i pi­tam:
– [ta mi­sli{ o ovom ne­sva­ki­da­{wem bi­se­ru?
On bi od­mah­nuo gla­vom i re­kao sme­ju­}i se:
– Ko­ji bi­ser? Pa ku­ti­ja je pra­zna.
Iz­ne­na­|en sam {to se po­ri­~e stvar­nost ko­ja je pred mo­jim
o~i­ma. Do dan-da­nas ni­sam na­{ao ne­ko­ga ko bi mi po­ve­ro­vao. Ipak, o~aj ni­je pro­kr­~io put do mog sr­ca.
KA­JA­WE
Po­red me­ne je pro­{la za­no­sna le­po­ti­ca wi­{u­}i ku­ko­vi­ma
i uz­di­{u­}i, ali ni­sam se osvr­nuo za wom. U tim su­{nim vre­me­
ni­ma u`i­vao sam u za­do­voq­stvu uz­dr­`a­va­wa i iz­be­ga­va­wa ovo­ze­
maq­skih iza­zo­va.
U jed­noj no­}i oba­sja­noj ble­{ta­vom me­se­~i­nom po­pu­stih svo­
jim pri­rod­nim na­go­ni­ma i jur­nuh za za­no­snom le­po­ti­com, upla­
{en da }u bi­ti uko­ren zbog ra­ni­jeg po­na­{a­wa. Me­|u­tim ona me
do­~e­ka sa osme­hom i re­~e:
– U`i­vaj u svo­joj sud­bi­ni jer ja pri­hva­tam ka­ja­we.
@I­VOT­NA PRI­LI­KA
134
Pri­{ao sam joj dok je se­de­la pod sun­co­bra­nom i po­sma­tra­la
svog unu­ka ka­ko gra­di dvo­rac od pe­ska na oba­li Sre­do­zem­nog mo­
ra. Sr­da~­no smo se po­zdra­vi­li i ja sam seo po­red we – dve smi­re­ne
se­de gla­ve u hla­du sta­ro­sti. Iz­ne­na­da se na­sme­ja­la i re­kla:
– Ne­ma svr­he us­te­za­ti se u go­di­na­ma po­put na­{ih, za­to mi do­
vo­li da ti is­pri­~am jed­nu sta­ru pri­~u.
I po­~e­la je da ka­zu­je svo­ju pri­~u, a ja sam je pra­tio za­pa­wen
do kra­ja. Ka­da je za­vr­{i­la, re­kao sam:
– @i­vot­na pri­li­ka je iz­ma­kla, ka­kva {te­ta!
NA OBA­LI
Za­te­koh se na uza­nom de­lu ko­ji raz­dva­ja mo­re od pu­sti­we.
Ose­}a­we usa­mqe­no­sti bi­lo je na ivi­ci stra­ha. U jed­nom tre­nut­
ku moj zbu­wen po­gled na­i­{ao je na `e­nu ko­ja ni­je bi­la ni da­le­ko
ni bli­zu. Ni­sam mo­gao ja­sno da ra­za­znam wen iz­gled i cr­te li­ca,
me­|u­tim, ob­u­ze me na­da da }u ot­kri­ti ne­ke bli­ske ve­ze ili ra­ni­je
po­znan­stvo. Kre­nuo sam pre­ma woj, no uda­qe­nost iz­me­|u nas ni­
je se sma­wi­va­la i ni­je bi­lo na­de da }u sti­}i do we. Po­zvao sam je
ko­ri­ste­}i ra­zna ime­na i ve­li­ki broj na­di­ma­ka, ali ona se ni­je
osvr­nu­la. Do­{la je no} i sva bi­}a su i{­~e­zla, ali ja ni­sam pre­
sta­jao da po­gle­dom tra­`im, kr­sta­rim i zo­vem.
SMEH
Sto­jim nad ra­kom i upi­rem opro­{taj­ni po­gled u te­lo vo­qe­ne
oso­be ko­je pri­pre­ma­ju za po­sled­wi po­~i­nak. Do me­ne do­pi­re wen
pro­do­ran smeh ko­ji pri­sti­`e iz kra­sne pro­{lo­sti. Gle­dam oko
se­be, ali ni­{ta ne vi­dim, osim smrk­nu­tih li­ca o`a­lo­{}e­nih. Na
po­vrat­ku gro­bqan­skom sta­zom je­dan pri­ja­teq {ap­nu mi na uvo:
– [ta mi­sli{ na tre­nu­tak pre­da­ha u ka­fa­ni?
Po­ziv pro­`i­ma mo­ju du­{u drh­ta­jem za­do­voq­stva. I no­ge mi
`i­vah­no gra­be pre­ma me­stu gde se se­di, pi­je le­de­na vo­da i mi­ri­
sna ka­fa i ple­tu pri­~e onih ko­ji }e sle­di­ti ve} oti­{le.
@I­VA FO­TO­GRA­FI­JA
Ova sta­ra fo­to­gra­fi­ja oku­pi­la je ~la­no­ve mo­je po­ro­di­ce...
A na ovoj su za­jed­no pri­ja­te­qi iz pro­{lih vre­me­na. Du­go sam po­
sma­trao obe dok ni­sam uto­nuo u se­}a­wa... Sva li­ca su bli­sta­la,
bi­la opu­{te­na i go­vo­ri­la o `i­vo­tu. Ni­je bi­lo ni naj­ma­we na­go­
ve­sti ne­~eg skri­ve­nog u ne­vi­dqi­vom. I evo, svi oni su ve} po­mr­
li i ni­ko ni­je ostao. Pa ko mo­`e tvr­di­ti da je sre­}a bi­la `i­va
stvar­nost, a ne san i umi­{qaj?
MI­LIM1
Kao de­te za­te­koh se na dru­mu zbu­wen. U ru­ci mi je­dan mi­lim,
ali za­bo­ra­vio sam {ta je maj­ka na­lo­`i­la da ku­pim. Po­ku­{ao sam
1 – Milim: hiqaditi deo egipatske funte (zvani~ne valute u Egiptu) danas bez ikakve trgova~ke
vrednosti.
135
da se pri­se­tim, ali ni­sam us­peo. Me­|u­tim, bi­lo je si­gur­no da ono
po {ta sam po­{ao ni­je bi­lo sku­pqe od jed­nog mi­li­ma.
GLAS IZ GRO­BA
Re­kao je {ejh2 Abd Ra­bih at-Ta­ih: I{ao sam sta­zom kroz gro­
bqe vra­}a­ju­}i se sa jed­ne pi­jan­ke, kad mi do­pre glas iz gro­ba ko­ji
upi­ta:
Za­{to si pre­stao da nas po­se­}u­je{ i raz­go­va­ra{ sa na­ma?
Od­go­vo­rih mu:
– Vi ni o ~e­mu dru­gom ne raz­go­va­ra­te osim o smr­ti i mr­tvi­ma,
a to mi je ve} do­sa­di­lo.
ZA­BO­RAV
Ko je ovaj sta­rac {to sva­ko ju­tro na­pu­{ta ku­}u da bi se pro­
{e­tao ko­li­ko mu sna­ga do­pu­{ta?
To je {ejh, u~i­teq arap­skog, u pen­zi­ji ve} vi­{e od dva­de­set
go­di­na.
Kad god ga su­stig­ne ne­mo}, spu­sti se na plo~­nik ili ka­me­ni
zid vr­ta ne­ke ku­}e, osla­wa­ju­}i se o {tap i oti­ru­}i znoj kra­jem
{i­ro­ke gil­ba­be3.
Ceo kvart ga po­zna­je i qu­di ga vo­le, me­|u­tim, ret­ko ga ko po­
zdra­vqa zbog po­su­sta­log pam­}e­wa i osla­bqe­nih ~u­la. A {to se
we­ga ti­~e, za­bo­ra­vio je i svo­ju po­ro­di­cu, i su­se­de, i u~e­ni­ke, i
gra­ma­ti~­ka pra­vi­la.
PO­U­KA
Se­deo sam u {a­to­ru ~e­ka­ju­}i da kre­ne spro­vod. Nad na­ma su
leb­de­le uspo­me­ne tih dav­nih vre­me­na.
I do­{li su qu­di iz tih vre­me­na ho­da­ju­}i je­dan za dru­gim. Ze­
mqa se tre­sla kad god ne­ko od wih za­ko­ra­~i. Da­nas su to star­ci,
iz­gu­bqe­ni, ma­lo ko ih se se­}a. A do­{li su i wi­ho­vi na­sled­ni­ci i
ze­mqa se po­vi­ja­la pod te­`i­nom wi­ho­vih no­gu. Wi­ho­vi ne­po­ko­le­
bqi­vi po­gle­di ka­zu­ju da su go­spo­da­ri i ze­mqe i vre­me­na.
Ko­na~­no, uka­zao se mr­tva~­ki san­duk na ra­me­ni­ma i svi su
kre­nu­li i pro­du­`i­li hod.
@UD­WA
Re­kao je {ejh Abd Ra­bih at-Ta­ih:
– @ud­wa ko­ju sam pre­pa­tio is­ple­la je od mog `i­vo­ta utu­~e­
nost pri­ta­je­nu u no­stal­gi­ji.
136
2 – [ejh: starac, u~iteq, poglavica, poglavica dervi{a. Po~asna titula za zna~ajne li~nosti
i svete qude u islamskim dru{tvima.
3 – Gilbaba: {iroka ko{uqa, haqina
GLU­POST
Re­kao je {ejh Abd Ra­bih at-Ta­ih:
– Ne­ma glu­pqeg ~o­ve­ka od glu­pog ver­ni­ka, osim glu­pog ne­ver­
ni­ka.
PE­SMA
Re­kao je {ejh Abd Ra­bih at-Ta­ih:
– Pe­sma je raz­go­vor za­qu­bqe­nih sr­ca.
SA­DA
Re­kao je {ejh Abd Ra­bih at-Ta­ih:
– Sa­da­{wost je sve­tlo {to tre­pe­ri iz­me­|u dve tmi­ne.
DUG
Re­kao je {ejh Abd Ra­bih at-Ta­ih:
– @i­vot je mu­~an dug. Bog je mi­lo­stiv pre­ma onom ko­ji ga pod­
mi­ri.
OPRA­[TA­WE
Re­kao je {ejh Abd Ra­bih at-Ta­ih:
– Mo}­ni­ji od mo}­nih je onaj ko­ji pra­{ta.
VRT
Re­kao je {ejh Abd Ra­bih at-Ta­ih:
– Oh, ka­ko je za um kra­san pre­dah u vr­tu pu­nom ru­`a!
OPO­ME­NA
Re­kao je {ejh Abd Ra­bih at-Ta­ih:
– Ka­da smrt za­de­si dru­gog, opo­mi­we nas da mi i da­qe u`i­va­
mo u mi­li­na­ma po­sto­ja­wa.
OAZA
Re­kao je {ejh Abd Ra­bih at-Ta­ih:
– Oaza u pu­sti­wi je na­da za­lu­ta­lom.
NA­GIB MAH­FUZ (1911–2006), je­dan od naj­u­ti­caj­ni­jih pi­sa­ca u
arap­skom sve­tu i je­di­ni arap­ski pi­sac ko­ji je do­bio No­be­lo­vu na­gra­
du. Ro­|en je u Ka­i­ru, kao naj­mla­|e od {e­sto­ro de­ce, u po­ro­di­ci re­la­
tiv­no sta­bil­nog imo­vin­skog sta­wa. Stu­di­rao je fi­lo­zo­fi­ju na Ka­
ir­skom uni­ver­zi­te­tu, a pr­vi ro­man ob­ja­vio je 1939. U de­ce­ni­ja­ma ko­je
137
sle­de na­pi­sao je pre­ko 60 kwi­ga, od isto­rij­skih dra­ma do du­gih ro­
ma­na za­ple­te­nih struk­tu­ra o `i­vo­tu u sa­vre­me­nom Egip­tu. Is­traj­no
neo­bi­~an to­kom ce­log `i­vo­ta, na­pi­sao je i na sto­ti­ne krat­kih pri­~a,
film­skih sce­na­ri­ja, no­vin­skih ko­lum­ni, ese­ja.
Po­sle se­ri­je ro­ma­na ko­ji su za te­mu ima­li `i­vot fa­ra­o­na, Mah­
fuz je za­pa­wio ~i­ta­o­ce ma­mut­skom tri­lo­gi­jom ~i­ji ro­ma­ni („Ba­in alka­sra­in“, „Ka­sr a{-{a­uk“ i „As-Su­ka­ri­ja“, 1956–57) pra­te `i­vot­ne
pu­te­ve ne­ko­li­ko po­ro­di­ca sred­we kla­se od 1919. do 1952. go­di­ne. Tom
pe­ri­o­du pri­pa­da­ju ~u­ve­ni ro­ma­ni sa so­ci­jal­nim te­ma­ma po­put „Zu­kak
al-Ma­dak“ (So­kak al-Ma­dak) i „Bi­da­ja va ni­ha­ja“ (Po­~e­tak i kraj) –
ko­ji se obi~­no ubra­ja­ju u Mah­fu­zov „re­al
­ i­sti~­ni pe­ri­od“. Ka­sni­je
pri­hva­ta kon­tem­pla­ti­van pri­stup, ko­me se do­de­qu­je atri­but „in­te­
lek­tu­al­nog pe­ri­o­da“, a u ro­ma­ni­ma kao „Al-Lis val ki­lab“ (Lo­pov i
psi) do­da­je fi­lo­zof­sku di­men­zi­ju. Ob­ja­vqi­va­we ro­ma­na „Avlad ha­
ret­na“ (De­ca kvar­ta Ga­ba­la­vi, 1959) uz­bur­ka­lo je ver­ske kru­go­ve i
de­lo je bi­lo du­go za­bra­we­no i u Egip­tu i u arap­skom sve­tu.
Naj­ve­}i do­pri­nos Na­gi­ba Mah­fu­za arap­skoj kwi­`ev­no­sti bio je
u kon­so­li­da­ci­ji i ja­~a­wu arap­skog ro­ma­na. Bio je pr­vi arap­ski pi­sac
ko­ji se pot­pu­no po­sve­tio for­mi, ko­ri­ste­}i ro­man – ko­ji ina­~e ni­je
bio odo­ma­}en na Bli­skom is­to­ku – da is­ka­`e na­de i sno­ve egi­pat­skog
na­ro­da, ura­wa­ju­}i u drev­nu pro­{lost i da­ju­}i po­le­ta sa­da­{wo­sti.
We­go­vi kwi­`ev­ni ju­na­ci po­sta­li su po­zna­ti di­qem arap­skog sve­ta
– i to ka­ko pre­ko kwi­ge ta­ko i pre­ko fil­mo­va sni­mqe­nih na osno­vu
we­go­vih ro­ma­na.
Auto­ri­ta­tiv­ni dru­{tve­ni isto­ri­~ar ka­ir­ske sred­we kla­se pre­
lom­nih i bur­nih vre­me­na no­ve egi­pat­ske isto­ri­je, jav­na li~­nost sa­mo
u me­ri u ko­joj je pre sve­ga dru­{tve­no bi­}e, Mah­fu­za je ve} pri­li~­no
slav­nog 1994. no­`em ubo u vrat re­le­gi­o­zni fa­na­tik – ve­ro­vat­no kao
od­go­vor na we­go­vo dr­`a­we u ve­zi sa „Sa­tan­skim sti­ho­vi­ma“ S. Ru{­
di­ja. Na­pa­dom mu je ozbiq­no one­spo­so­bqe­na de­sna ru­ka – zbog ~e­ga vi­
{e ni­je mo­gao da dr­`i pe­ro. Na­sta­vio je da stva­ra „ver­bal­no“ uz po­
mo} asi­sten­ta (ma­da je pri­znao da vi­{e ni­je u sta­wu da stva­ra ve­li­ke
ro­ma­ne, ve} ma­we frag­men­te).
No­be­lo­vu na­gra­du za kwi­`ev­nost do­bio je 1988. go­di­ne. Umro je u
Ka­i­ru 2006. go­di­ne, bo­le­{qiv i sko­ro slep, u 94. go­di­ni.
„Od­je­ci jed­ne auto­bi­o­gra­fi­je“ ob­ja­vqe­ni su 1994, ka­da je autor
imao 82 go­di­ne. Ni­je u pi­ta­wu auto­bi­o­gra­fi­ja u pra­vom smi­slu te re­
~i, ve} mo­za­ik od 223 auto­bi­o­graf­skih vi­we­ta, raz­mi­{qa­wa, ale­go­
ri­ja, se­}a­wa iz de­tiw­stva, sno­va i vi­zi­ja, iz­re­ka i bi­se­ra su­fij­skih
na­~e­la i neo­bi~­nih mi­sli, kroz ko­je autor do­~a­ra­va da su ne­do­u­mi­ce
sta­ro­sti, smr­ti i `i­vo­ta pro­la­znog ka­rak­te­ra. Po­lo­vi­na zbir­ke je
po­sve­}e­na afo­ri­sti~­kim iz­re­ka­ma i is­ku­stvi­ma {ej­ha Ab­du Ra­bi­ha
at-Ta­i­ha, ima­gi­nar­ne li~­no­sti iz sve­ta su­fij­skih mu­dra­ca, ko­ji se
po­ja­vqu­je kao Mah­fu­zov iz­ma­{ta­ni port­pa­rol.
Krat­ki pro­zni pa­sa­`i ob­ja­vqe­ni u ovom bro­ju „Mo­sto­va“ uze­ti
su iz isto­i­me­ne zbir­ke.
Mi­ro­slav B. Mi­tro­vi}
138
Ana Pivkovska
PESME
Prevela s poqskog Sne`ana \ukanovi}
CVET SE RASPADA
Cvet se raspada, trule mu latice,
stabqiku pokriva crna zemqa.
Vreme prolazi, ali jednoga dana
sti}i }e te su{tina ove zagonetke.
A gde }e{ ti biti? Pod zemqom, u vazduhu?
Mo`da }e{ biti ki{a,
gran~ica, ptica, mlad list ili
{tapi} kojim vadim ko{ticu iz vi{we?
TAPISERIJA
Ri|e `ivotiwe, more ri|e trave
I ri|a meko}a pod{i{ane vune.
Ri|i Don Kihot {ale radi
zarobqen u nemogu}oj pozi.
Ri|i okr{aji. Krv na o{trici ma~a.
Crvena vuna. Vetrewa~e nestaju u plamenu
koji ne doti~e bi}a iz ma{te.
[tavi{e, crvena nit sudbine ih ispuwava.
RUSIJA
Ostareli o~evi. Neposlu{na deca.
Izgubqen imetak. Zalo`ena srebrnina.
Na Kurskoj stanici odrpani prosjak gla~a
zar|ali nov~i} da se cakli poput ogledala.
^udim se. Gor~inom odi{u biqke u Rusiji.
Zapawena sam. Gorko se ovde rascvetava juni.
Prejako miri{e, ~ak je i mese~ev grb
okrugli, pe~eni, glazirani kola~.
139
Prostor se roji kao osiwe gnezdo
I vreme ovde te~e nekim drugim tempom.
Kao da neko ~isti bo`i}nog {arana,
Ali ne od krqu{ti, ve} od sredi{we kosti.
Moskva, juni 1995.
LAMENT NAD PRO[LIM LETOM
Stajala je tako na strani smrti.
Tu – jedno mokro stopalo na podu
fen za kosu, pe{kir oko bokova,
drugo stopalo u vodi,
pravo sa kupawa, usred leta – u smrt.
Jo{ jednom je pro{la rukom
Kroz zamr{enu kosu.
^aj se hladio u sobi,
nameravala je da prostre rubqe:
svetloplavo ni{ta,
satkano od finih svilenih niti.
Leto. Vrelo, drhtavo jutro.
Dan je obe}avao polet i radost.
Iza zida je sin glasno viknuo
da je {tene gurnulo wu{kicu u mleko.
Crvena haqina u `urbi preba~ena
preko stolice upijala je sun~eve zrake.
Plovi preko sobe muzika
iz orguqa Johana Sebastijana
kao `ena ili neobi~na
pernata `ivotiwa. Dan je nosio radost.
Nije mogla ni{ta. ^ak ni da ispusti krik.
Strah i lupawe srca
kao pred bitku ili put. Ali za{to se
bez priprema i pozdrava
prepustila gubitku vazduha
kao smehu? Mali drveni krst
iznad ogledala. Trenutak nepa`we.
Iza zida se igrao de~ak sa psom.
KROZ PROZOR
140
Ka`e{ pao je sneg. A napoqu uop{te nema snega.
Ja ka`em mrtvo je li{}e, a ti cve}e je u ba{ti.
Ka`e{ led je na jezeru. A led je samo u tvojoj ma{ti.
Ali kako meriti hladno}u: kao puls posle bega?
Ka`e{ budi mi lepa, mudra, razodevena.
A ne kao pla~ni vrabac iz sene.
Poka`i mi suve o~i i smej se za mene.
Uplakana `ena uvek je poni`ena.
Ka`em {ta }e se dogoditi, {ta }e sa mnom biti,
kad se moja lepa glava povije nisko?
kad mi bude previ{e mra~no, hladno, sklisko?
ho}e{ li uvek, ho}e{ li sigurno sa mnom sniti?
Ni{ta nije sigurno sem ki{e pod nebeskim svodom.
Jedino u nesigurnost se mo`emo pouzdati.
Ali ~ime }u se iskupiti, kome izjadati
kad budem stala gola i bosa pred majkom prirodom?
A sad se ponovo crveno i zeleno prepli}u mo}no
i toplo je, tako toplo, vrelo i blisko.
A mo`da ne}e{ do}i, moje doba no}no?
Mo`da nikad ne}e biti previ{e hladno ni sklisko?
Mo`da }u istr~ati a nigde se ne}u popeti.
Kazaqka }e stati, lampa }e se pu{iti od dima.
Moje }e srce zakazati, i {al }e me sapeti
previ{e jako. U sivoj no}i siva pantomima.
Ti ka`e{ sneg. A napoqu ni trunke snega.
Tako je, qubavi, hladno je, sne`no i belo.
Vejalo je, zasipalo, i sve se pomelo –
od smeha. Mog i tvog. Ali jo{ smo od brega
daleko. Trag klizaqki vodi gde je krti
led i daqe mokar. Al’ Led je suv ka`e{ ti.
REKA MOSKVA
Ovde je nedavno beli Rus pucao sebi u glavu.
A ti {to sve zna{ odgovori mi na pitawe
za{to to rade samo beli? Smatram da je to
fundamentalna,
ontolo{ka nepravda.
Z. Herbert, Bijaric, 1986.
Trag klizaqki, rukavica, re~ni vir pod ledom.
Sino} – aerodrom, sneg u plavom svetlu,
kontura krila boinga nejasna poput kraja sveta.
141
Neko se smejao, a neko je psovao
taj lepqivi sneg. Putnici naizgled slu~ajni
a opet zloslutno svojeglavi, sleva – mu{ka melanholija,
zvonak glas i dubok dekolte devojke zdesna –
odjednom tako prisni, doma}i, gotovo srodnici,
dok avion kru`i iznad aerodroma
ve} smo ko zna gde u mislima.
Upisani na list papira znanci }e ostati s nama.
Trudim se da pro~itam wihove `ivote iz svega nekoliko poteza:
Ona – mo`da manekenka, de~je mr{ava,
gotovo tinejxerka, s malo naduvanim usnama,
previ{e senzualna, i bore. Dve. Ali vidqive
~ak i pri ovom svetlu. Noge ispru`ene
ukoso presecaju preuski prolaz. Vrlo lepe,
iako kolena, ponovo, de~je {iqata.
[ta taj grad radi s wom, i ona s tim gradom
neprijatnim, preglasnim, s knedlom od leda u grkqanu,
s nedovr{enim, neposlatim, zapravo jo{ nenapisanim
pismom ku}i. Sigurno se ne}e vratiti.
On, s laptopom, i stalno naru~uje sok od paradajza.
Ni{ta drugo ne pije. Povremeno pogleda ka woj
preko ~udnih hijeroglifa na ekranu svog sveta
i ne slute}i da kraj sveta li~no sedi kraj wega.
Da je upravo okrenula ne samo glavu
ve} celokupan svetski poredak.
Gde }e se sastati? Ne znam. Mo`da na klizali{tu.
Ili dole, pored reke Moskve, putova}e bli`e
jedno drugom dok se ne ukrste tragovi wihovih klizaqki,
tra~nice sudbine, oba puta i sazve`|a, sve
samo ne usamqenost, prerana smrt i praznina du{e.
Led pod klizaqkama za{kripa, pu~e i propade.
Moskva, januar 2001.
TEK ONAKO
142
Sunce posle ki{e. Zar|ali oluci,
mokra kosina crvenih krovova, zelena trule`
uzanih nadstre{nica. Ri|e fleke od sunca
kao topli ma~i}i le`e pod stepeni{tem.
Devojka vozi srebrni bicikl,
blistaju joj mokre vlasi, mokre daske na mostu,
ko je ona, kuda ide, i zbog ~ega?
I peva li od radosti ili tek onako?
Wen glas isparava. Silazi s bicikla, otvara kapiju,
dovikuje ne{to, mladi} tr~i niz stepenice.
Ve} se qube, mokra jakna sklizne dole,
bicikl pada na travu. Sun~ev zrak se zavla~i
u wenu kosu. Miluje joj trepavice. Dan je vreo.
Sve mu opra{ta osim jednog: jedanput je
pro{ao pored we kao da je ne vidi.
Zrnce energije s lo{im predznakom.
oktobar 1999.
JEDNOG LEPOG DANA
Jednog lepog dana,
tako mlada kao na toj slici od pre pet godina
(sada se stari sporije),
sede}i na brezinom pawu, obe}avam da ne}u dozvoliti
se}awu (a ni tebi) da me zapawi – spremna sam i na li~ni rat.
Krik ptica, jeka avgusta – ve} su odavno zamrli
i re~i pozdrava hrle na usta
prili~no qutite, priznajem, ali ve} je {est sati,
i sumrak obavija na{u verandu.
Pas kru`i po ba{ti tragom ma~ke,
koja pak dugo zuri u kreju:
sivo nevina{ce s plavom {arom
na oba krila kao da ju je Dali
dotakao svojom ki~icom – ~iste zemaqske boje:
plavetne `ile, sme|i i crveni tonovi jeseni.
Bes prolazi, probu|ena usred no}i ka`em
da si mi ti naprosto sve, kao ~ovek.
Odavde kroz prozor vidim sobu, tebe, u tebi jesen
i pitam se da li }e{ mi posvetiti malo pa`we
u tome {to pi{e{; i vetar nosi li{}e
kao {to }e doneti vest o tvojoj smrti.
oktobar 2000.
ANA PIVKOVSKA (Anna Piwkowska, 1963), poqska pesnikiwa,
esejista i kriti~ar, diplomirani polonista Var{avskog univerziteta. Objavila je sedam kwiga poezije: „Skicenblok“ (Szkicownik
1989), „Senka na zidu“ (Cień na ścianie, 1990), „Pesme i soneti“ (Wiersze i
sonety, 1992), „Mana“ (Skaza, 1996), „Samo tri puta“ (Tylko trzy drogi, 2000),
„Po“ (2002), i izbor poezije „Plavi xemper“ (Niebieski sweter, 2004).
Wene pesme su objavqene u mnogim vode}im poqskim kwi`evnim
~asopisima, a prevedene su na ruski, nema~ki, engleski, italijanski,
143
{panski i slovena~ki jezik. Tako|e pi{e i stihove za muzi~ke kompozicije, napisala je re~i za Prolog opere Ma}eja Kamjewskog „Ozarena beda“ (Nędza uszczęśliwiona), kao i tekst na muziku za film Barbare
Sas „Kao narkotik“ (Jak narkotyk, 1999).
Ona je stru~wak za rusku akmeisti~ku poeziju, posebno za Anu
Ahmatovu, ~ijim stopama je proputovala Rusiju i Ukrajinu istra`uju}i weno kwi`evno delo.
Godine 2003. pojavila se wena kwiga eseja o Ani Ahmatovoj „Ahmatova, odnosno `ena“ (Akhmatova, czyli kobieta), a 2007. kwiga „Trag
klizaqki“ („Ślad liżwy“) zasnovana na doga|ajima iz `ivota austrijskog
pesnika Georga Trakla.
Mada je debitovala 1989. godine i generacijski pripada bruLion
eri, Ana Pivkovska nipo{to nije deo svog literarnog okru`ewa iz
’90-ih, zbog ~ega je dugo bila nepravdeno marginalizovana. U wenoj
poeziji qubav uvek zauzima centralno mesto, i to posebno `enska qubav. Wene pesme su pro`ete tradicijom i simbolizmom, ali isto tako
poseduju i prefiwene jezi~ke mehanizme (neki od wih se, na`alost, izgube u prevodu) i neo~ekivanu rimu, suptilne izraze i jasnu simboliku.
Dobitnica je nekoliko kwi`evnih nagrada, pored ostalih Nagrade „Georg Trakl“ (1995), Nagrade fondacije Ko{}elski (2002) i Nagrade var{avske kwi`evne premijere (2003).
Sne`ana \ukanovi}
144
Sin­ti­ja Ozik
[AL
Pre­veo sa en­gle­skog Alen Be­{i}
Ste­la, hlad­na, hlad­na, pa­kle­na hlad­no­}a. Ka­ko su i{li dru­
mo­vi­ma, Ro­za je no­si­la Mag­du, pri­vi­je­nu na svo­je bol­ne gru­di, umo­
ta­nu u {al. Po­ne­kad je Ste­la no­si­la Mag­du. Ali je bi­la qu­bo­mor­na
na wu. Ta mr­{u­qa­va ~e­tr­na­es­ to­go­di­{wa­ki­wa, od­ve} sit­na, sa ma­
ju­{nim gru­di­ma, `e­le­la je da bu­de umo­ta­na u {al, skri­ve­na, usnu­
la, uquq­ka­na ko­ra­ci­ma, de­ten­ce, okru­gla­sto odoj­~e u na­ru~­ju. Mag­
da bi uze­la Ro­zi­nu bra­da­vi­cu u usta, ali Ro­za ni­je za­sta­ja­la, ni­kad,
po­kret­na ko­lev­ka. Ni­je ima­la do­voq­no mle­ka; Mag­da je po­ne­kad si­
sa­la va­zduh; a on­da je vri­{ta­la. Ste­la je bi­la mr­tva glad­na. Ko­le­
na joj be­hu iz­ra­sli­ne na {ta­po­vi­ma, lak­to­vi pi­le­}e ko­sti.
Ro­za ni­je ose­}a­la glad; ose­}a­la se la­ko, ne po­put ne­ko­ga ko
ko­ra­~a, ve} po­put ne­ko­ga u ne­sve­sti, u tran­su, kog je ob­u­zeo ne­ka­
kav na­pad, ne­ko­ga ko je ve} an­|eo {to leb­di, bu­dan i sve­vi­de­}i,
ali u va­zdu­hu, ne ta­mo do­le, na dru­mu. Kao da se kla­ta­ri­la na vr­
ho­vi­ma pr­sti­ju. Po­gle­da­la je u Mag­di­no li­ce kroz pro­rez u {a­lu:
ve­ve­ri­ca u gne­zdu, si­gur­na, ko­ju ni­ko ne mo­`e do­seg­nu­ti u toj ku-­
}i­ci od na­bo­ra {a­la. To li­ce, okru­glo, xep­no ogle­dal­ce od li­
ca: ali ne tmur­ne pu­ti kao Ro­zi­no, tam­ne po­put ko­le­re, bi­lo je
to po­sve dru­ga­~i­je li­ce, ne­be­ski pla­vih o~i­ju, me­ka­ne pa­per­ja­ste
ko­si­ce, `u­te kao zve­zda pri­{i­ve­na na Ro­zin ka­put. Po­mi­slio bi
~o­vek da je jed­no od wi­ho­ve de­ce.
Leb­de­}i ta­ko, Ro­za je za­mi­{qa­la da }e da­ti Mag­du u ne­kom od
se­la. Mo­gla bi na tre­nu­tak da is­ko­ra­~i iz ko­lo­ne i gur­ne Mag­du u
ru­ke pr­ve `e­ne po­red pu­ta. Ali uko­li­ko bi is­ko­ra­~i­la iz ko­lo­ne,
mo­gli bi za­pu­ca­ti. Pa ~ak i da uspe na­~as da is­tu­pi iz ko­lo­ne i
tut­ne za­ve­`qaj ne­koj ne­znan­ki, da li bi ga ta `e­na uze­la? Mo­gla
bi da se iz­ne­na­di, ili upla­{i; mo­gla bi da is­pu­sti {al, i Mag­da
bi is­pa­la, uda­ri­la gla­vom o ce­stu i umr­la. Svo­jom okru­glom gla­
vi­com. Ta­ko do­bro de­te, pre­sta­la je i da vri­{ti, i sad je si­sa­la tek
da ose­ti ukus pre­sa­hle bra­da­vi­ce. Ve{t sti­sak ma­ju­{nih de­sni.
Vr­{ak zu­bi­}a {tr­~ao joj je iz do­we vi­li­ce, ta­ko bli­stav, pa­tu­qa­
sti nad­grob­ni spo­me­nik od be­log mer­me­ra sve­tlu­cao se ta­mo. Mag­da
145
146
je, ne bu­ne­}i se, od­u­sta­la od Ro­zi­nih bra­da­vi­ca, pr­vo le­ve, po­tom
i de­sne; obe su bi­le is­pu­ca­le, bez ka­pi mle­ka. Pre­sa­hli pro­vod­ni
ka­nal, uga­{en vul­kan, sle­po oko, le­de­ni otvor, sto­ga je Mag­da uze­
la okra­jak {a­la i si­sa­la ga. Cuc­la­la ga je i cuc­la­la, na­ta­pa­ju­}i
vlak­na pqu­va~­kom. [al je bio uku­san, plat­ne­no mle­ko.
Be­{e to ~a­ro­ban {al, mo­gao je da hra­ni odoj­~e tri da­na i tri
no­}i. Mag­da ni­je umr­la, osta­la je `i­va, ma­da je bi­la ve­o­ma mir­na.
Iz usta joj se ose­}ao neo­bi­~an mi­ris, na ci­met i ba­de­me. O~i su joj
bi­le stal­no otvo­re­ne, kao da je za­bo­ra­vi­la da trep­}e ili dre­ma,
i Ro­za je, a po­ne­kad i Ste­la, pro­u­~a­va­la wi­ho­vo pla­vet­ni­lo. Vu­
kle su se te­gob­no po dru­mu, ko­rak po ko­rak, i pro­u­~a­va­le Mag­di­no
li­ce. „Ari­jev­ka“, re­kla je Ste­la, kao stru­na is­ta­we­nim gla­som; i
Ro­za po­mi­sli ka­ko Ste­la zu­ri u Mag­du po­put mla­de qu­do­`der­ke.
I tad, kad je Ste­la iz­go­vo­ri­la: „Ari­jev­ka“, Ro­zi to za­zvu­~a kao da
je za­pra­vo re­kla: „Haj­de da je pro­`de­re­mo.“
Ali Mag­da je po­`i­ve­la dok ni­je i pro­ho­da­la. @i­ve­la je to­li­
ko du­go, ma­da ni­je ba{ do­bro ho­da­la, de­li­mi~­no zbog to­ga {to je
ima­la sa­mo pet­na­est me­se­ci, a de­li­mi~­no i za­to {to joj vre­te­na­
ste no­`i­ce ni­su mo­gle pri­dr­`a­va­ti de­be­li sto­mak. Bio je de­beo od
va­zdu­ha, na­du­ven i za­o­bqen. Ro­za je go­to­vo svu svo­ju hra­nu da­va­la
Mag­di, Ste­la ni­{ta; Ste­la je bi­la iz­glad­ne­la, i sa­ma de­te u raz­vo­
ju, ali ko­je se ni­je do­voq­no raz­vi­ja­lo. Ste­la ni­je ima­la men­stru­a­
ci­ju. Ro­za ni­je ima­la men­stru­a­ci­ju. I Ro­za je bi­la iz­glad­ne­la, ali
i ni­je; na­u­~i­la je od Mag­de ka­ko da se za­si­ti si­sa­ju­}i prst. Na­la­
zi­le su se na me­stu bez sa­mi­lo­sti, u Ro­zi se za­tr­la sva­ka sa­mi­lost,
gle­da­la je Ste­li­ne ko­sti bez sa­mi­lo­sti. Bi­la je uve­re­na da Ste­la
~e­ka da Mag­da umre pa da za­ri­je zu­be u we­na ma­le­na be­dra.
Ro­za je zna­la da }e Mag­da usko­ro umre­ti; tre­ba­lo je da ve}
bu­de mr­tva, ali bi­la je za­ko­pa­na du­bo­ko u tom ~a­rob­nom {a­lu, i
gre­{kom su je sma­tra­li drh­ta­vom hum­kom Ro­zi­nih gru­di; Ro­za je
pri­vi­ja­la {al uza se kao da sa­mo se­be po­kri­va. Ni­ko joj ga ni­je
od­u­zeo. Mag­da je bi­la ne­ma. Ni­kad ni­je pla­ka­la. Ro­za ju je kri­la u
ba­ra­ci, is­pod {a­la, ma­da je zna­la da }e je ne­ko jed­nog da­na pri­ja­
vi­ti; ili }e jed­nog da­na ne­ko, ne nu­`no Ste­la, ukra­sti Mag­du da je
po­je­de. Kad je Mag­da pro­ho­da­la, Ro­za je zna­la da }e usko­ro umre­ti,
ne­{to }e se do­go­di­ti. Pla­{i­la se da za­spi; spa­va­la bi pre­ba­civ­
{i be­dro pre­ko Mag­di­nog te­la; pla­{i­la se da }e je ta­ko ugu­{i­ti.
Ali Ro­za je sve vi­{e gu­bi­la na te­`i­ni; Ro­za i Ste­la su se po­la­ko
pre­tva­ra­le u va­zduh.
Mag­da je bi­la mir­na, ali o~i joj be­hu za­stra­{u­ju­}e `i­ve, po­
put pla­vih ti­gro­va. Vre­ba­la je. Po­ne­kad se sme­ja­la – li­~i­lo je
na smeh, ali ka­ko je to bi­lo mo­gu­}e? Mag­da ni­kad ni­je ~u­la da se
ne­ko sme­je. Pa ipak, Mag­da se sme­ja­la svom {a­lu kad bi mu ve­tar
po­du­hva­tio kra­je­ve, od­vra­tan ve­tar pre­pun cr­nog tru­wa, od ko­jeg
su Ste­li i Ro­zi su­zi­le o~i. Mag­di­ne su o~i uvek bi­le bi­stre i bez
su­za. Vre­ba­la je kao ti­gri­ca. ^u­va­la je svoj {al. Ni­ko osim Ro­ze
ni­je smeo da ga do­dir­ne. Ni Ste­li to ni­je bi­lo do­zvo­qe­no. [al je
bio Mag­di­no ~e­do, wen qu­bi­mac, we­na se­stri­ca. Kad je hte­la da se
pri­mi­ri, umo­ta­la bi se wi­me i cuc­la­la ne­ki od kra­je­va.
A on­da je Ste­la uze­la {al i iza­zva­la Mag­di­nu smrt.
Ste­la je ka­sni­je re­kla: „Bi­lo mi je hlad­no.“
I ka­sni­je joj je uvek bi­lo hlad­no, uvek. Hlad­no­}a joj se uvu­
kla u sr­ce: Ro­za je shva­ti­la da je Ste­li­no sr­ce hlad­no. Mag­da je
tra­pa­la na no­`i­ca­ma na­lik na olov­ke, {vr­qa­ju­}i ta­mo-amo, u
po­tra­zi za {a­lom; olov­~i­ce se po­ko­le­ba­{e na vra­ti­ma ba­ra­ke,
gde je po­~i­wa­lo sve­tlo. Ro­za je ugle­da i po­tr­~a za wom. Ali Mag­
da je ve} bi­la na po­li­go­nu is­pred ba­ra­ke, na ja­kom sve­tlu. Tu se
oba­vqa­la pro­ziv­ka. Sva­kog ju­tra Ro­za je mo­ra­la da sa­kri­je Mag­du
is­pod {a­la uza zid ba­ra­ke i da iza­|e i sto­ji na­po­qu sa Ste­lom i
sto­ti­na­ma dru­gih, po­ne­kad sa­ti­ma, dok je Mag­da, osta­vqe­na, }u-­
ta­la is­pod {a­la, cuc­la­ju­}i we­gov kra­ji­~ak. Mag­da ni­ka­da ni­je
pu­{ta­la gla­sa od se­be, pa sto­ga ni­je ni umr­la. Ro­za je zna­la da
}e Mag­da da­nas umre­ti, a u isti mah ra­do­sna vre­li­na pro­stru­ji
joj dla­no­vi­ma, pr­sti su joj go­re­li, bi­la je za­pa­we­na, gro­zni­~a­
va; oba­sja­na sun­~e­vim sve­tlom, kla­te­}i se na no­`i­ca­ma na­lik na
olov­ke, Mag­da je tu­li­la. Jo{ ot­ka­ko su Ro­zi­ne bra­da­vi­ce pre­su­
{i­le, ot­ka­ko je po­sled­wi put vri­ska­la na dru­mu, Mag­da ni­je ni
gla­sa is­pu­sti­la; Mag­da je bi­la ne­ma. Ro­za je bi­la uve­re­na da joj
ne­{to ni­je u re­du s gla­snim `i­ca­ma, du­{ni­kom, gr­kqa­nom; Mag­
da je bi­la de­fekt­na, bez gla­sa; mo­`da je bi­la glu­va; mo­`da ne­{to
s we­nom pa­me­}u ni­je bi­lo u re­du; Mag­da je bi­la ne­mu­{ta. ^ak i
smeh ko­ji je pro­va­lio iz we kad je ve­tar pro­`et pe­pe­lom na­pra­
vio klov­na od Mag­di­nog {a­la be­{e tek {i­{ta­vo ce­re­we. ^ak i
kad bi je va­{ke, u ko­si i po te­lu, iz­lu­de­le to­li­ko da bi po­di­vqa­
la kao je­dan od onih ve­li­kih pa­co­va {to su u svi­ta­we ha­ra­li ba­
ra­kom u po­tra­zi za str­vi­na­ma, ona bi se tr­qa­la i ~e­{a­la i ba­ca­
ka­la i gri­zla i va­qa­la bez cmi­zdre­wa. Ali sa­da se iz Mag­di­nih
usta ce­di­lo du­ga~­ko le­pqi­vo u`e va­pa­ja.
„Ma­a­aa...“
Be­{e to pr­vi gla­san zvuk ko­ji je Mag­da is­pu­sti­la iz gr­la ot­
ka­ko su Ro­zi­ne bra­da­vi­ce pre­su­{i­le.
„Ma­a­aa... aaa!“
Po­no­vo! Mag­da se te­tu­ra­la po zbor­nom me­stu oba­sja­nom po­gi­
beq­nom sun­~e­vom sve­tlo­{}u, dr­qa­ju­}i po tlu na ku­kav­no ma­ju­
{nim, kri­vim ce­va­ni­ca­ma. Ro­za je shva­ti­la. Shva­ti­la je da Mag­da
`a­li za iz­gu­bqe­nim {a­lom, shva­ti­la je da }e Mag­da umre­ti. Bu­ji­ca
za­po­ve­di za­tut­wa u Ro­zi­nim bra­da­vi­ca­ma: kre­ni, zgra­bi, do­ne­si!
Ali ni­je zna­la gde pre da se de­ne, po Mag­du ili po {al. Ako is­ko­~i
147
148
na po­li­gon za pro­ziv­ku da zgra­bi Mag­du, tu­qe­we ne­}e pre­sta­ti, jer
Mag­da i da­qe ne­}e ima­ti {al; ali ako otr­~i u ba­ra­ku da pro­na­|e
{al, i ako ga na­|e, i ako kre­ne pre­ma Mag­di dr­`e­}i ga i ma­{u­}i
wi­me, on­da }e us­pe­ti da je do­ma­mi na­zad, i Mag­da }e ga sta­vi­ti u
usta i opet za­ne­me­ti.
Ro­za je kro­~i­la u ta­mu. La­ko je na­{la {al. Ste­la se bi­la
sklup­~a­la pod wim i, ona­ko ko­{~a­ta, spa­va­la. Ro­za is­trg­nu {al
i iz­le­ti van – mo­gla je da le­ti, bi­la je tek va­zduh. Sun­~e­va to­plo­ta
`a­go­ri­la je o ne­kom dru­gom `i­vo­tu, `i­vo­tu lep­ti­ro­va u le­to. Sve­
tlost be­{e bla­ga, ne­`na. Sa one stra­ne me­tal­ne ogra­de, u da­qi­ni,
vi­de­le su se ze­le­ne li­va­de pro­{a­ra­ne ma­sla~­ci­ma i tam­nim qu­
bi­~i­ca­ma; iza wih, jo{ da­qe, be­za­zle­ni qi­qa­ni, vi­so­ki, po­di­
za­li su svo­je na­ran­xa­ste ~a­{ke. U ba­ra­ka­ma su ko­ri­sti­li iz­ra­ze
„cve­}e“, „ki­{a“ za iz­met, za de­be­le ple­te­ni­ce go­va­na i smr­dqi­vi
ke­ste­wa­sti vo­do­pad ko­ji se spo­ro ce­dio sa gor­wih le­`a­je­va, vow
po­me­{an sa opo­rim, ma­snim di­mom ko­ji se Ro­zi le­pio za ko­`u.
Za­sta­la je na tre­nu­tak na obo­du zbor­nog me­sta. Po­ne­kad se ~i­ni­
lo da stru­ja u `i­~a­noj ogra­di bru­ji; ma­da je i Ste­la re­kla da im
se to sa­mo pri­~i­wa­va, ali Ro­za je za­i­sta ~u­la zvu­ko­ve u `i­ca­ma:
hra­pa­ve tu­`ne gla­so­ve. [to je sta­ja­la da­qe od ogra­de, to je ja­sni­je
~u­la gla­so­ve ko­ji su se ro­ji­li oko we. @a­lob­ni gla­so­vi `a­mo­ri­li
su ta­ko ube­dqi­vo, ta­ko stra­sno da je bi­lo ne­mo­gu­}e po­sum­wa­ti da
su utva­re. Gla­so­vi su joj re­kli da po­dig­ne {al, vi­so­ko; gla­so­vi su
joj re­kli da ma­{e wi­me, da mla­ti, da ga raz­vi­je kao za­sta­vu. Ro­za je
po­di­gla, ma­ha­la, mla­ti­la, raz­vi­la. Da­le­ko, ve­o­ma da­le­ko, Mag­da
be­{e pre­sa­vi­je­na pre­ko svog na­du­tog sto­ma­ka, is­pru­`e­nih ru­ku
na­lik na {ta­pi­}e. Bi­la je vi­so­ko, po­dig­nu­ta, pre­ko ne­~i­jeg ra­me­
na. Ali to ra­me ko­je je no­si­lo Mag­du ni­je i{lo pre­ma Ro­zi i {a­lu,
uda­qa­va­lo se, ta~­ki­ca Mag­de i{­~e­za­va­la je sve da­qe u za­di­mqe­
noj da­qi­ni. Po­nad ra­me­na ble­skao je {lem. Sve­tlost je do­ti­ca­la
{lem i pre­tva­ra­la ga u iskri­~a­vu ku­pu. Pod {le­mom, cr­no te­lo
na­lik na do­mi­no i cr­ne ~i­zme gra­bi­li su ka elek­tri~­noj ogra­di.
Elek­tri~­ni gla­so­vi po­~e­{e da uz­bu­|e­no ~a­vr­qa­ju. „Ma­am
­ aa, ma­
aa-ma­aa“, `a­mo­ri­li su uglas. Ka­ko je sa­mo da­le­ko bi­la Mag­da od
Ro­ze sa­da, pre­ko ce­log zbor­nog me­sta, iza de­se­tak ba­ra­ka, skroz na
dru­goj stra­ni! Ma­ju­{na po­put no}­ne lep­ti­ri­ce.
Na­jed­nom, Mag­da za­pli­va kroz va­zduh. Ce­la Mag­da se uz­ne­se.
Iz­gle­da­la je po­put lep­ti­ra ko­ji do­di­ru­je sre­br­nu lo­zu. I u tre­
nut­ku kad su Mag­di­na pa­per­ja­sta okru­gla gla­va i we­ne olov­ke od
no­`i­ca i ba­lon od sto­ma­ka i is­kri­vqe­ne ru­ke pqu­snu­li o ogra­
du, me­tal­ni gla­so­vi po­mam­no za­re­`a­{e, na­go­ne­}i Ro­zu da po­tr­~i i
tr­~i do me­sta gde se Mag­da skqo­ka­la po­red elek­tri~­ne ogra­de; ali
Ro­za ih, na­rav­no, ni­je po­slu­{a­la. Sa­mo je sta­ja­la, jer da je po­tr­~a­
la za­pu­ca­li bi, i da je po­ku­{a­la da po­dig­ne pru­}e Mag­di­nog te­la
za­pu­ca­li bi, i da je do­pu­sti­la da joj iz gr­la pro­va­li vu~­je cvi­qe­we
ko­je se sa­da us­pi­wa­lo le­stva­ma we­nog ko­stu­ra, za­pu­ca­li bi; sto­ga
je uze­la Mag­din {al i na­ti­snu­la ga u usta, gu­ra­la ga je i gu­ra­la,
sve dok ni­je pro­gu­ta­la vu~­je cvi­qe­we i ose­ti­la ci­met i ba­dem iz
du­bi­ne Mag­di­ne pqu­va~­ke; i Ro­za je is­pi­ja­la Mag­din {al sve dok
se ni­je osu­{io.
SIN­TI­JA OZIK (Cynthia Ozick; 1928, Wu­jork, SAD), ame­ri~­ka
spi­sa­te­qi­ca je­vrej­skog po­re­kla. Di­plo­mi­ra­la je na Wu­jor­{kom uni­
ver­zi­te­tu, a post­di­plom­ske stu­di­je iz en­gle­ske kwi­`ev­no­sti za­vr­
{i­la je na Dr­`av­nom uni­ver­zi­te­tu Oha­ja. Od {tam­pa­wa we­ne pr­ve
pri­po­vet­ke „[al“, 1980. go­di­ne u Wu­jor­ke­ru, ni­jed­na se an­to­lo­gi­ja
sa­vre­me­ne no­ve­le u SAD ne {tam­pa bez te pri­po­ve­sti. Sin­ti­ja Ozik je
plod­na spi­sa­te­qi­ca i do sa­da je, ob­ja­vi­la {est zbir­ki pri­po­ve­da­ka,
po­red osta­lih: Pa­gan­ski ra­bin i dru­ge pri­~e (The Pa­gan Rab­bi and
Ot­her Sto­ri­es, 1971), Kr­vo­pro­li­}e i tri no­ve­le (Blo­ods­hed and Three
No­vel­las, 1976), [al (The Shawl, 1989), Dik­ti­ra­we: Kvar­tet (Dic­ta­
ti­on: A Qu­ar­tet, 2008), kao i {est ro­ma­na, me­|u ko­ji­ma su Qu­do­`der­ska
ga­lak­si­ja (The Can­ni­bal Ga­laxy, 1983), Me­si­ja u Stok­hol­mu (The Mes­
si­ah of Stoc­kholm, 1987; na srp­skom je­zi­ku ob­ja­vqen u pre­vo­du Zo­ra­na
Min­de­ro­vi­}a 1999. go­di­ne, u iz­da­wu „Ra­da“, u okvi­ru edi­ci­je „Re~ i
mi­sao“), Na­sled­nik sve­ta u na­sta­ja­wu (He­ir to the Glim­me­ring World,
2004) i Stra­na te­la (Fo­re­ign Bo­di­es, 2010). Po­red to­ga, Sin­ti­ja Ozik
je i autor­ka ne­ko­li­ko uti­caj­nih kwi­ga ese­ja i ogle­da, kao {to su, re­
ci­mo, Me­ta­fo­ra i pam­}e­we (Me­tap­hor & Me­mory, 1989) i Pre­pir­ka
i {kri­pac (Qu­ar­rel & Qu­an­dary, 2000). Do­bit­ni­ca je mno­gih na­gra­da,
po­red osta­lih i Na­gra­de za kwi­`ev­nost Ame­ri~­ke Aka­de­mi­je (1973).
149
Ge­org For­ster
BO­RA­VAK U LU­CI O-AJ­TE­PI­JE­HA NA
MA­LE­NOM PO­LU­O­STR­VU O-TA­HI­TI
Pre­ve­la s ne­ma~­kog Alek­san­dra Ba­ja­ze­tov
U osvit na­red­nog da­na po­no­vo smo oti­{li na kop­no i po­no­vo
kre­nu­li ka is­to­ku. [to smo se vi­{e pri­bli­`a­va­li is­to~­nom vr­
{ku lu­ke Aj­te­pi­je­ha, to se rav­ni­ca vi­{e {i­ri­la; na­sa­di hleb­nog
i ko­ko­so­vog dr­ve­ta, pi­san­ga1 i dru­gog ra­sti­wa, kom su se ve} vi­de­
li na­go­ve­{ta­ji bu­du­}e ber­be, bi­va­li su sve ve­}i i lep­{i. U tom
kra­ju bi­lo je i vi­{e ku­}a, a mno­ge od wih iz­gle­da­le su nam ured­
ni­je i no­vi­je od onih kod si­dri­{ta. U jed­noj ta­kvoj, ko­ja je ima­la
zi­do­ve od tr­ske, ugle­da­li smo ve­li­ke ba­le tka­ni­ne i po­ve­lik broj
na­vla­ka za {ti­to­ve, ko­je su vi­si­le s kro­va na unu­tra­{woj stra­ni.
Sve je to, kao i sa­ma ku­}a, pri­pa­da­lo kra­qu Ahe­a­tui. Na­sta­vi­li
smo da ho­da­mo jo{ oko dve mi­qe kroz naj­pri­jat­ni­je {u­me i na­sa­
de hleb­nog dr­ve­ta i vi­de­li ka­ko se qu­di svu­da vra­}a­ju dnev­nim
po­slo­vi­ma, a na­ro­~i­to smo ~u­li tka­~e ka­ko mar­qi­vo uda­ra­ju. Me­
|u­tim, ne tre­ba po­mi­sli­ti da ove qu­de ne­vo­qa i ne­ma­{ti­na pri­
si­qa­va­ju da ne­pre­sta­no ra­de: jer gde god da smo do­{li, po pra­vi­lu
bi se oko nas od­mah oku­pi­la ve­li­ka go­mi­la ko­ja bi nas pra­ti­la
po ceo dan, i to po­ne­kad ta­ko is­traj­no da bi ne­ki od wih za­bo­ra­
vi­li i da ru­~a­ju. Ipak, ni­su nas pra­ti­li ba{ bez ika­kve na­me­
re. Ukup­no uzev, wi­ho­vo je dr­`a­we sva­ka­ko bi­lo pro­sto­sr­da~­no,
bla­go­na­klo­no i pred­u­sre­tqi­vo, ali su ko­ri­sti­li sva­ku pri­li­ku
da ukra­du ovu ili onu sit­ni­cu, i u to­me su bi­li i te ka­ko spret­
ni. Kad bi­smo im upu­ti­li qu­ba­zan po­gled ili im se na­sme­{i­li,
ne­ki od wih po­mi­sli­li bi da je to do­bar ~as da is­ko­ri­ste na­{u
bla­go­na­klo­nost, pa bi nam upu­ti­li jed­no mo­le­}i­vo Tayo, poe! To
zna­~i „Pri­ja­te­qu, je­dan ko­ral­~i}!“ Udo­vo­qi­li im mi ili ne, to
ni­kad ni­je uti­ca­lo na wi­ho­vo dr­`a­we, ve} su osta­ja­li jed­na­ko
do­bre vo­qe i bla­go­na­klo­ni kao i do­tad. Ako bi od­ve} ~e­sto iz­
ra­`a­va­li tu mol­bu, mi bi­smo sta­li da se spr­da­mo i da wi­ho­vo
de­ti­wa­sto mo­qa­ka­we po­na­vqa­mo istim to­nom, na {ta bi ~i­ta­va
go­mi­la pra­snu­la u gla­san smeh. Me­|u so­bom su uglav­nom go­vo­ri­
li ve­om
­ a gla­sno, i ne­ret­ko smo upra­vo mi bi­li pred­met wi­ho­vog
150
1 – Ba­na­ne; For­ster svu­da ko­ri­sti „pi­sang“, ma­laj­sku re~ za ba­na­nu.
raz­go­vo­ra. Sva­kom pri­do­{li­ci ko­ji bi uve­}ao broj na­{ih pra­
ti­la­ca od­mah bi re­kli na­{a ime­na, sve­de­na na ono ma­lo vo­ka­la i
mek­{ih kon­so­na­na­ta ko­ji su od­go­va­ra­li wi­ho­vom go­vo­ru; po­tom
bi sva­kom is­pri­~a­li {ta smo ra­di­li ili {ta smo re­kli tog ju­
tra. Pr­va mol­ba se uglav­nom sa­sto­ja­la u to­me da is­pa­li­mo je­dan
hi­tac iz pu­{ke, a mi bi­smo to u~i­ni­li pod uslo­vom da nam po­
ka­`u ka­kvu pti­cu kao me­tu. Ali tad bi­smo se na­{li u ne­pri­li­
ci, po­{to su nam uglav­nom po­ka­zi­va­li pti­ce ko­je su od nas bi­le
uda­qe­ne ~e­ti­ri-pet sto­ti­na ko­ra­ka. Ni­su zna­li da dej­stvo na­{ih
pu­{a­ka do­pi­re sa­mo do od­re­|e­ne da­qi­ne, a ka­ko ni­je bi­lo mu­dro
da ih upu­ti­mo u tu taj­nu, uglav­nom smo se pre­tva­ra­li da ne vi­di­
mo pti­cu, sve dok joj se, pod tim iz­go­vo­rom, ne bi­smo pri­bli­`i­li
to­li­ko da smo je i mo­gli po­go­di­ti. Od pr­vog puc­wa uvek bi se ja­ko
pre­pa­li; ne­ki bi od­mah pa­li na ze­mqu, ne­ki bi otr­~a­li na dva­de­
se­tak ko­ra­ka, sve dok im mi usrd­nim re­~i­ma ne bi­smo ubla­`i­li
strah ili dok wi­ho­vi ne­{to sr­~a­ni­ji ze­mqa­ci ne bi do­ne­li po­
go­|e­nu pti­cu. S vre­me­nom su se on­da na­vi­kli na to, i ma­da bi se i
da­qe tr­gli od sva­kog puc­wa, iz­li­va stra­ha vi­{e ni­je bi­lo.
Ko­li­ko god da su nas svu­da do­~e­ki­va­li pri­ja­teq­ski, ipak su
se svu­da tru­di­li da sklo­ne svi­we od nas; a ako bi­smo upi­ta­li za
wih, qu­di bi ili bi­li zbu­we­ni ili bi re­kli da ih ne­ma­ju ili bi
nas uve­ra­va­li da svi­we pri­pa­da­ju Ahe­a­tui. Ta­ko smo i mi pro­
ce­ni­li da je bo­qe da se ne tru­di­mo oko to­ga, i ma­da smo u go­to­vo
sva­koj ko­li­bi na­la­zi­li do­voq­no skri­ve­nih svi­wa, pra­vi­li smo
se da ih ne vi­di­mo ili da nam do wih ni­je ni sta­lo. Ta­ko je i po­
ve­re­we ovih qu­di ra­slo.
Po­{to smo pre­{li vi­{e mi­qa, se­li smo na ne­ko­li­ko ve­li­
kih ka­me­no­va ko­ji su ~i­ni­li ne­ku vr­stu po­plo­~a­nog uz­vi­{e­wa
is­pred jed­ne ko­li­be i za­mo­li­li sta­na­re da nam, za go­to­vu is­pla­tu
u ko­ra­li­ma, na­ba­ve ne­ko­li­ko plo­do­va hleb­nog dr­ve­ta i ko­ko­so­vih
ora­ha. Oni su to dra­ge vo­qe u~i­ni­li, iz­ne­li nam {to su ima­li i
za ti­li ~as nam po­sta­vi­li do­ru­~ak. Da bi­smo s mi­rom mo­gli u`i­
va­ti u we­mu, za­mo­li­li smo na­{e broj­ne pra­ti­o­ce da sed­nu ma­lo
da­qe ka­ko ne bi mo­gli da se do­ko­pa­ju pu­{a­ka ili dru­gih pred­me­
ta ko­je smo mo­ra­li od­lo­`i­ti ka­ko bi­smo mo­gli da je­de­mo. Ti do­
bri qu­di po­tru­di­li su se da nam za­ku­sku pri­re­de {to obi­la­ti­je
i lep­{e; u toj su nam na­me­ri iz­ne­li qu­sku ko­ko­so­vog ora­ha pu­nu
ri­bi­ca ko­je oni, po­{to ih osta­ve da od­sto­je u ra­so­lu, je­du si­ro­ve.
Mi smo ih pro­ba­li i utvr­di­li da ni­su ni­ma­lo ne­u­ku­sne, ali ka­ko
ni­smo bi­li na­vi­kli na ta­kvu si­ro­vu hra­nu, tu smo po­sla­sti­cu,
kao i pre­o­sta­lo vo­}e, raz­de­li­li me­|u onim na­{im pra­ti­o­ci­ma
ko­ji su nam bi­li naj­pri­ja­zni­ji.
Kad smo, po­sle do­ru~­ka, hte­li da kre­ne­mo da­qe pre­ma br­di­
ma, In­di­jan­ci su sta­li da nas ube­|u­ju da ipak ra­di­je osta­ne­mo u
151
152
rav­ni­ci. Ali na­ma je od­mah bi­lo ja­sno da su tu mol­bu iz­ne­li sa­mo
iz le­wo­sti, ka­ko bi se­be po­{te­de­li mu­ke ve­ra­wa po br­do­vi­tom
kra­ju, pa smo, ka­ko nam ni­je bi­lo mno­go sta­lo do prat­we, i po­red
sveg wi­ho­vog na­va­qi­va­wa po­{li da­qe, na {ta je naj­ve­}i deo na­
{ih pra­ti­la­ca ostao da gle­da za na­ma, dok su se osta­li raz­i­{li
svak svo­jim pu­tem. Sa­mo je ne­ko­li­ci­na wih, ve­ro­vat­no ma­we ko­
mot­na od osta­lih, osta­la s na­ma i po­nu­di­la se da nam po­ka­`e put.
Po­ve­li su nas uz­br­do du` jed­ne ra­se­li­ne, gde smo ugle­da­li ne­ko­
li­ko no­vih di­vqih bi­qa­ka i mno­{tvo ma­le­nih la­sta­vi­ca ko­je su
{mug­nu­le pre­ko po­to­ka {to je hu­~ao {qun­ko­vi­tim ko­ri­tom.
Pra­te­}i uz­br­do we­go­vu vi­ju­ga­vu pu­ta­wu, sti­gli smo do jed­ne oko­
mi­te li­ti­ce, ob­ra­sle ra­znim mi­o­mi­ri­snim `bu­wem, s ko­je se
kri­stal­no bi­star stub vo­de ob­ru­{a­vao u mir­no, pro­zir­no je­zer­
ce, s dra­`e­snom oba­lom ras­ko­{no ukra­{e­nom ra­zno­boj­nim cve-­
}em. Bio je to je­dan od naj­lep­{ih pri­zo­ra ko­je sam ikad vi­deo u
`i­vo­tu. Ne­ma pe­sni­ka ko­ji bi mo­gao do­voq­no le­po da ga opi­{e.
Gle­da­li smo od­oz­ go na plod­nu ob­ra­|e­nu i na­sta­we­nu rav­ni­cu i
pre­ko we na {i­ro­ko pla­vo mo­re! Dr­ve­}e, ko­je je {i­ri­lo gu­sto
oli­sta­lo gra­we pre­ma je­zer­ce­tu, pru­`a­lo nam je se­no­vi­tu sve­`i­
nu, a s vo­de je do­pi­rao pri­ja­tan po­ve­ta­rac, ko­ji je jo{ vi­{e ubla­
`a­vao dnev­nu ja­ru. Tu smo le­gli na me­ka­nu tra­vu ka­ko bi­smo, uz
sve­~a­no jed­no­li­~an {um vo­do­pa­da po­vre­me­no pre­ki­dan zo­vom
pti­ca, opi­sa­li biq­ke ko­je smo pri­ku­pi­li, pre ne­go {to uve­nu.
Na­{i pra­ti­o­ci Ta­hi­}a­ni ta­ko­|e su po­le­ga­li pod `bu­we i po­sma­
tra­li nas u ti­{i­ni i s pa­`wom. Mo­gli smo ceo dan da pro­ve­de­mo
u ovoj dra­`e­snoj osa­mi, ali na{ po­ziv ni­je do­pu­{tao do­ko­li­cu; i
ta­ko smo se on­da, ~im smo sve za­pi­sa­li, mo­ra­li za­do­vo­qi­ti ti­me
da jo{ jed­nom osmo­tri­mo taj ro­man­ti~­ni kraj i la­ga­no se upu­ti­li
na­trag u do­li­nu. Tu smo na­i­{li na ve­li­ku go­mi­lu In­di­ja­na­ca ko­
ji su pra­ti­li go­spo­du Ho­xi­sa (Hod­ges) i Grin­da­la (Grin­dall), pa
smo im se i mi pri­dru­`i­li. Go­spo­din Ho­xis je svo­ju li­sni­cu s
cr­te­`i­ma po­ve­rio jed­nom mom­~i­}u neo­bi~­no sklad­ne gra­|e ko­ji
mu je bio na­ro­~i­to pri­vr­`en. ^i­ni mi se da ni­je bi­lo zna­ka na­
klo­no­sti ko­ji bi mu pri­~i­nio ve­}u ra­dost od ta­kvog jav­nog sve­do­
~an­stva o uka­za­nom mu po­ve­re­wu, ili se ma­kar ~i­ni­lo da je ve­o­ma
po­no­san na to {to pred svim svo­jim ze­mqa­ci­ma sme da ide s na­ma
s li­sni­com pod mi­{kom. Uosta­lom, i dru­gi In­di­jan­ci su da­nas
bi­li, sve u sve­mu, otvo­re­ni­ji i sr­da~­ni­ji ne­go ina­~e, mo­`da za­to
{to su se svi ose­}a­li po­~a­stvo­va­nim po­vla­sti­com uka­za­nom wi­
ho­vom ze­mqa­ku, a mo­`da i za­to {to im je bi­lo dra­go {to su se go­
spo­da Ho­xis i Grin­dal ta­ko ne­haj­no ume­{a­la me­|u wih, jer wih
dvo­ji­ca, na­i­me, ni­su pri se­bi ima­la ni­ka­kvo oru`­je. U toj mi­ro­
qu­bi­voj po­vor­ci sti­gli smo ta­ko i do pro­stra­ne ko­li­be u ko­joj se
bi­la oku­pi­la jed­na mno­go­broj­na po­ro­di­ca. Je­dan sta­rac, iz ~i­jih
su o~i­ju iz­bi­ja­li mir i spo­koj, le­`ao je na ~i­stoj pro­stir­ci, a
gla­va mu je mi­ro­va­la na sto­li­~i­ci ko­ja mu je slu­`i­la kao uz­gla­
vqe. U we­go­vom je sta­su bi­lo ne­~eg ve­o­ma do­sto­jan­stve­nog. Sre­br­
na­sta ko­sa sli­va­la se u krup­nim uvoj­ci­ma, a na pr­si­ma mu je le­
`a­la gu­sta bra­da, be­la kao sneg. O~i su mu bi­le `i­ve, a pu­ni obra­
zi odi­sa­li su zdra­vqem. Bo­ra, ko­je su kod nas od­li­ka sta­ro­sti,
imao je ma­lo, jer jad, bri­ge i ne­sre­}a od ko­jih mi ta­ko ra­no osta­
ri­mo ovom su sre}­nom na­ro­du, ka­ko se ~i­ni, bi­li sa­svim ne­po­zna­
ti. Ne­ko­li­ko de­ce, ve­ro­vat­no we­go­vi unu­ci, i po obi­~a­ji­ma ove
ze­mqe sa­svim na­gi, igra­li su se sa star­cem, a we­go­vi su po­kre­ti,
po­gled i li­ce ja­sno po­ka­zi­va­li ka­ko jed­no­sta­van `i­vot mo­`e
o~u­va­ti ra­zum i pu­nu sna­gu i u po­od­ma­kloj sta­ro­sti. Ne­ko­li­ko
sta­si­tih mu­{ka­ra­ca i ne­iz­ve­{ta­~e­nih de­vo­ja­ka se­de­li su oko
we­ga, a kad smo mi u{li, ~i­ni­lo se da je ce­lo to dru­{tvo, po­sle
se­o­ski skrom­nog obro­ka, bi­lo u pri­snom raz­go­vo­ru. Po­zva­li su
nas da sed­ne­mo kraj wih na pro­stir­ke, a mi se ni­smo da­li dva­put
mo­li­ti. Iz­gle­da da ni­kad ni­su vi­de­li Evro­pqa­ne iz­bli­za, pa su
od­mah s naj­ve­}om zna­ti­`e­qom po­~e­li da za­gle­da­ju na­{u ode­}u i
oru`­je, ali im wi­ho­va pri­ro­|e­na ne­stal­na na­rav ni­je do­pu­{ta­la
da se kod jed­nog pred­me­ta za­dr­`e du­`e od ko­jeg tre­nut­ka. Di­vi­li
su se na­{oj bo­ji, sti­ska­li nam ru­ke i ni­su mo­gli da shva­te za­{to
na wi­ma ne­ma punk­tu­ra i za­{to ne­ma­mo du­ga~­ke nok­te. Upor­no su
nas pi­ta­li ka­ko se zo­ve­mo i sa u`i­va­wem i vi­{e pu­ta po­na­vqa­li
na­{a ime­na. Ali u skla­du s in­di­jan­skim na­re~­jem, ta su ime­na
bi­la ta­ko is­kri­vqe­na da bi ih i pro­fe­si­o­nal­ni eti­mo­lo­zi sa­mo
s mu­kom mo­gli od­go­net­nu­ti. „For­ster“ je pre­i­na­~en u „Ma­ta­ra“,
„Ho­xis“ u „Oreo“, „Grin­dal“ u „Te­ri­no“, „[par­man“ u „Pa­ma­ni“, a
„Xorx“ u „Te­o­ri“. Go­sto­qu­bi­vost na ko­ju smo na­i­la­zi­li u sva­koj
ko­li­bi ni ov­de ni­je maw­ka­la; iz­no­si­li su nam ko­ko­sov orah i
e-vih2 da nam uto­le `e|, a onaj sta­rac je uz to na­re­dio da nam we­
go­va po­ro­di­ca pri­ka­`e svoj ta­le­nat za mu­zi­ku. Je­dan od mla­di­}a
du­vao je iz no­zdr­va u fru­lu od bam­bu­so­ve tr­ske s tri ru­pi­ce, a je­
dan dru­gi je pe­vao uz to. Mu­zi­ka, mi­slim i na svi­ra­we i na pe­va­
we, bi­la je tek jed­no­li~­no sme­wi­va­we tri ili ~e­ti­ri raz­li­~i­ta
to­na ko­ji su, u in­ter­va­li­ma, bi­li ne­gde na po­la pu­ta iz­me­|u na­
{ih po­lu­to­no­va i ~e­tvrt­to­no­va. Ina­~e se u woj ni­je mo­gao ra­za­
zna­ti ni trag me­lo­di­je, a jed­na­ko se ma­lo mo­gao pri­me­ti­ti i ma­
kar ka­kav takt, ta­ko da se od sve­ga ~u­lo sa­mo uspa­vqu­ju­}e bru­ja­
we. Ta­ko ta mu­zi­ka, do­du­{e, ni­je mo­gla vre­|a­ti sluh ne­sa­zvu~­jem,
ali to je kod we ujed­no i bi­lo naj­bo­qe, jer umil­na za slu­{a­we ni­
je bi­la. ^ud­no je ka­ko su pred­sta­ve o har­mo­ni­ji i mi­lo­zvu~­ju ta­ko
raz­li­~i­te od jed­nog na­ro­da do dru­gog, iako je qu­bav pre­ma mu­zi­ci
ras­pro­stra­we­na kod svih na­ro­da ovog sve­ta. – U toj smo ko­li­bi
2 – Na jed­nom dru­gom me­stu For­ster tu vo}­ku na­zi­va „vr­stom ta­hi­}an­ske ja­bu­ke“.
153
154
vi­de­li ote­lo­vqe­we istin­ske na­rod­ske sre­}e, a go­spo­din Ho­xis
ni­je se mo­gao uz­dr­`a­ti a da ne sa­~i­ni ne­ko­li­ko cr­te­`a tog ta­ko
ret­kog pri­zo­ra, i oni }e bu­du­}im po­ko­le­wi­ma pre­ne­ti upe­~a­tqi­
vu pred­sta­vu o tim sce­na­ma, ko­je se bo­qe mo­gu ose­ti­ti ne­go {to se
mo­gu iz­ra­zi­ti re­~i­ma. O~i svih In­di­ja­na­ca bi­le su upr­te u Ho­
xi­sa ko­ji cr­ta, ali ka­ko su ve­li­ki bi­li wi­ho­vo ~u­|e­we i za­do­
voq­stvo kad su usta­no­vi­li da iz­me­|u we­go­vih cr­te­`a i cr­ta li­ca
ne­kih pri­sut­nih ze­mqa­ka po­sto­ji upa­dqi­va sli~­nost! Iako smo
se, ot­ka­ko smo ov­de, do­bra­no po­tru­di­li da na­u­~i­mo je­zik, ni­smo u
to­me da­le­ko od­ma­kli, pa smo osta­li us­kra­}e­ni za za­do­voq­stvo
ko­je bi nam raz­go­vor sa ovim sre}­nim qu­di­ma za­ce­lo pri­re­dio.
Mo­gli smo da se iz­ra­`a­va­mo sa­mo po­je­di­na~­nim re­~i­ma i ne­mom
pan­to­mi­mom. Ali ~ak je i to bi­lo do­voq­no da ora­spo­lo­`i­mo ove
do­bre qu­de, a na­{a ra­do­zna­lost i `e­qa da im se do­pad­ne­mo pri­
ja­la im je bar ko­li­ko i sprem­nost da nas slu­`e i pod­u­~a­va­ju. Sta­
rac zbog nas ni­je pro­me­nio po­lo­`aj. I ne po­di­`u­}i gla­vu s uz­gla­
vqa, upu­}i­vao nam je ra­zna ma­la pi­ta­wa: na pri­mer, ka­ko se zo­ve
erih, ili za­po­ved­nik, bro­da, ka­ko se zo­ve ze­mqa iz ko­je smo do­
{li, ko­li­ko }e­mo osta­ti, da li smo po­ve­li `e­ne sa so­bom, i to­me
sli~­no. ^i­ni­lo se, do­du­{e, da su ga we­go­vi ze­mqa­ci ve} oba­ve­sti­
li o sve­mu to­me, ali on je od nas hteo da ~u­je po­tvr­du wi­ho­vih re­
~i, ili je pro­sto sa­mo hteo da nas za­ba­vqa. Od­go­va­ra­li smo na
we­go­va pi­ta­wa {to smo bo­qe mo­gli, raz­de­li­li ne­ko­li­ko ko­ra­la,
nov­~i­}a i dru­gih sit­ni­ca me­|u ~la­no­vi­ma we­go­ve po­ro­di­ce, i po­
tom po­{li da­qe. Ta­ko smo pe­{i­ce mo­gli obi­}i ce­lo ostr­vo. Za­hva­
qu­ju­}i go­sto­qu­bi­vo­sti sta­na­ra sva­ke ko­li­be u ko­ju smo svra­ti­li,
mo­gli smo se po­u­zda­ti u to da }e­mo svu­da do­bi­ti po­treb­no okre­pqe­
we, a i put je svu­da bio pro­ho­dan, jer rav­ni­ca iz­me­|u br­da i mo­ra
ide oko ce­log ostr­va bez pre­ki­da; ze­mqi­{te je u tom uskom po­ja­su
sa­svim rav­no, a put na mno­gim me­sti­ma ob­ra­stao fi­nom tra­vom.
Ni­smo mo­ra­li stra­ho­va­ti ni od ka­kvih opa­snih `i­vo­ti­wa, ~ak ni
ko­mar­ci ni­su zu­ja­li oko nas. [u­me hleb­nog dr­ve­ta pru­`a­le su pri­
jat­nu sen­ku i na po­dnev­nom sun­cu, a `e­gu je, po­red to­ga, ubla­`a­vao
sve` po­ve­ta­rac s mo­ra. No, ka­ko su `i­te­qi ovog ostr­va na­vi­kli da
se od­ma­ra­ju to­kom po­dnev­nih sa­ti, ta­ko su i sad je­dan za dru­gim ne­
sta­li u gr­mqu, i sa­mo je ma­li broj wih ostao s na­ma. Po­{to smo
pre­{li jo{ ot­pri­li­ke dve mi­qe u prav­cu ju­go­za­pa­da, na­{li smo se
na oba­li mo­ra, ko­je ov­de do­bra­no za­di­re u oba­lu i tvo­ri ma­len za­
liv. Svud oko nas bi­le su plan­ta­`e, a na­sred jed­nog pro­plan­ka na­i­
{li smo na ma­rai, ili grob­ni­cu, sa­gra­|e­nu od tri re­da ili ste­pe­
ni­ka na­sla­ga­nog ka­me­wa. Sva­ki je ni­vo bio vi­sok mo­`da ~e­ti­ri i
po sto­pe i svi su bi­li ob­ra­sli tra­vom, pa­pra­ti i sit­nim gr­mqem.
Is­pred ma­ra­ij­ a, na stra­ni ko­ja gle­da pre­ma unu­tra­{wo­sti ostr­va,
bio je zid od ~vr­sto na­sla­ga­nog ka­me­wa, vi­sok oko tri sto­pe, a iza
we­ga, u prav­cu te gra­|e­vi­ne, bi­le su dve ili tri usa­mqe­ne ko­ko­so­ve
pal­me i ne­ko­li­ko mla­di­ca ka­zu­a­ri­ne, ko­je su sa svo­jim tu­`no obe­
{e­nim gra­na­ma ~i­ta­vom pri­zo­ru da­va­le sve­~a­no se­tan iz­gled. Ne­
da­le­ko od ovog ma­ra­ij­ a, ko­ji je bio opa­san gu­stim `bu­wem, ugle­da­li
smo jed­nu ko­li­bi­cu (tu­pa­pau), a is­pod we bi­lo je ne­ka­kvo mr­tvo te­
lo, pre­kri­ve­no ko­ma­dom be­le tka­ni­ne ko­ja je sa stra­ne pa­da­la u du­
gim na­bo­ri­ma. Ov­de su mla­de ko­ko­so­ve pal­me i pi­san­zi ni­ca­li iz
ze­mqe, a svud una­o­ko­lo cve­ta­la je dra­ce­na. Po­red te ko­li­be sta­ja­la
je jed­na dru­ga, u woj za­li­he hra­ne za bo­`an­stvo (Eatua), a ne­da­le­ko
od we uz­di­zao se je­dan stub s kog je vi­si­la pti­ca uvi­je­na u asu­re. U
toj po­sled­woj ko­li­bi, ko­ja se na­la­zi­la na uz­vi­{e­wu, ugle­da­li smo
jed­nu `e­nu ka­ko se­di tu­rob­no za­mi­{qe­na. Kad smo se pri­bli­`i­li,
ona je usta­la i mah­nu­la da joj ne pri­la­zi­mo. Iz da­qi­ne smo joj po­
nu­di­li ne­ku sit­ni­cu kao dar, ali ona ni­je hte­la da je uzme, pa smo
mi od na­{ih pra­ti­la­ca In­di­ja­na­ca sa­zna­li da ta oso­ba spa­da uz
ma­rai, da je ono mr­tvo te­lo te­lo `e­ne, a da je `e­na ko­ju smo ugle­da­li
ve­ro­vat­no za­po­sle­na oko po­greb­nog ce­re­mo­ni­ja­la.
Ni­smo je, da­kle, uz­ne­mi­ra­va­li, ve} smo kre­nu­li na­trag ~im je
go­spo­din Ho­xis za­vr­{io cr­te` tog me­sta. Bi­lo je u tom pri­zo­ru
ne­~eg ve­li­~an­stve­nog {to bi po sve­mu mo­glo da­ti po­vo­da raz­mi­
{qa­wi­ma o re­li­gi­ji. Na po­vrat­ku ka oba­li, ka me­stu na kom smo
se obi~­no is­kr­ca­va­li, a sve­~e­ri po­no­vo vra­}a­li na brod, pro­{li
smo po­red jed­ne pro­stra­ne ku­}e, po­dig­nu­te na naj­pri­jat­ni­jem po­lo­
`a­ju pod ne­ko­li­ko ni­skih ko­ko­so­vih pal­mi ~i­je su kro­{we bi­le
pre­pu­ne plo­do­va. Tu smo za u`i­nu, u za­me­nu za ne­ko­li­ko ko­ra­la,
pa­za­ri­li sil­nu sit­nu pr­`e­nu ri­bu; dru­gi pak iz na­{eg dru­{tva,
ko­ji­ma ni­je bi­lo do je­la, oku­pa­li su se u mo­ru i po­tom se, ume­sto
u svo­joj uobi­~a­je­noj ode­}i, po­ja­vi­li ode­ve­ni na ta­hi­}an­ski na­
~in u aha­ue od ov­da­{we tka­ni­ne, {to je qu­de oku­pqe­ne oko nas
ve­o­ma ora­spo­lo­`i­lo. Odav­de nas je put vo­dio da­qe oba­lom, po­red
jed­nog dru­gog ma­ra­i­ja, sa­svim na­lik onom pret­hod­nom, a iza we­ga
na­i­{li smo na ve­om
­ a le­pu ku­}u u ko­joj je is­pru­`en le­`ao je­dan
ve­o­ma de­beo ~o­vek i len­~a­rio na naj­ne­mar­ni­ji na­~in, gla­ve oslo­
we­ne o dr­ve­no uz­gla­vqe. Is­pred we­ga po­slo­va­le su dve slu­{ki­we
i pri­pra­vqa­le mu ne­ku po­sla­sti­cu. Usit­wa­va­le su ne­{to plo­da
hleb­nog dr­ve­ta i pi­san­ge u po­ve­li­kom dr­ve­nom ko­ri­tu, do­li­va­le
vo­du i do­da­va­le ma­lo us­ki­slog te­sta od plo­da hleb­nog dr­ve­ta, ko­je
se zo­ve ma­hei, sve dok se ~i­ta­va me­{a­vi­na ni­je raz­re­di­la u na­
pi­tak. Alat­ka ko­jom su spra­vqa­le tu sme­su bi­la je ava­nov tu­~ak
od cr­nog ugla­~a­nog ka­me­na ko­ji je mo­gao bi­ti ne­ka vr­sta ba­zal­
ta. Po­tom je po­red we­ga se­la jed­na `e­na i sta­la da mu tr­pa u usta
par­~i­}e ve­li­ke pr­`e­ne ri­be i plo­do­ve hleb­nog dr­ve­ta, a on je to
obla­por­no pro­gu­tao. Ja­sno se vi­de­lo da se taj ~o­vek ne sta­ra ni o
~e­mu osim o sop­stve­nom sto­ma­ku, i bio je, uop­{te, oli­~e­we kraj­
155
we fleg­ma­ti~­ne tu­po­sti. Je­dva da nas je udo­sto­jio po­gle­da iz kra­
ji~­ka oka, a jed­no­slo­`ne re­~i ko­je bi, usred za­lo­ga­ja, po­vre­me­no
pu­{tao bi­le su sa­mo na­re­|e­wa upu­}e­na we­go­vim qu­di­ma da ne za­
bo­ra­ve da ga hra­ne dok gle­da­ju u nas. Ogrom­no za­do­voq­stvo ko­je
smo ose­ti­li na svim do­sa­da­{wim obi­la­sci­ma ostr­va, a na­ro­~i­to
da­nas, bi­lo je ne­ma­lo osla­bqe­no po­gle­dom na ovog ot­me­nog ~o­ve­ka
i we­go­vim dr­`a­wem. Do­tad smo se uquq­ki­va­li u pri­jat­nu na­du
da smo ko­na~­no ot­kri­li kra­ji­~ak Ze­mqe u kom je ceo je­dan na­
rod do­sti­gao iz­ve­stan ste­pen ci­vi­li­zo­va­no­sti i pri tom umeo da
o~u­va ka­kvu-ta­kvu skrom­nu rav­no­te­`u me­|u svo­jim qu­di­ma, te da
svi sta­le­`i de­le ma­we-vi­{e istu hra­nu, ista za­do­voq­stva, isti
po­sao i isti mir. Me­|u­tim, ka­ko je ta le­pa ilu­zi­ja ne­sta­la pri
po­gle­du na ovog tro­mog ne­za­ja­za, ko­ji je `i­vot pro­vo­dio u naj­ve-­
}oj bes­po­sli­ci, bez ika­kve ko­ri­sti po qud­sko dru­{tvo, ba{ ka­ko
to ~i­ne i oni pri­vi­le­go­va­ni pa­ra­zi­ti u kul­ti­vi­sa­nim ze­mqa­ma
ko­ji se to­ve ma­{}u i iz­o­bi­qem ze­mqe dok we­ni mar­qi­vi­ji gra­
|a­ni gla­du­ju u zno­ju li­ca svo­ga. Tro­ma buj­nost ovog ostr­vqa­ni­na
do­ne­kle je na­li­ko­va­la luk­su­zu ko­ji je u In­di­ji i dru­gim is­to~­
nim ze­mqa­ma ta­ko ras­pro­stra­wen me­|u ve­li­ka­{i­ma uop­{te i ko­
je ser Xon Man­de­vil (Man­de­vil­le) u svo­jim pu­to­pi­si­ma iz Azi­je
ko­men­ta­ri­{e s oprav­da­nom in­dig­na­ci­jom.3
(...)
Kad je Tu­a­hau4 is­pri­~ao isto­ri­ju dr­`a­ve, uze­li smo u ru­ke
kar­tu O-Ta­hi­ti­ja u ba­kro­re­zu, na­~i­we­nu za pu­to­pis ka­pe­ta­na Ku­
ka o pret­hod­nom pu­to­va­wu, i po­ka­za­li mu je, ne ob­ja­sniv­{i mu {ta
je to. Ali on je bio su­vi­{e is­ku­san mo­re­plo­vac da to ne bi od­mah i
sam pro­zreo. Pre­sre­}an {to vi­di sli­ku svo­je do­mo­vi­ne, od­mah nam
je vr­hom pr­sta po­ka­zao sve when­nu­ae, ili okru­ge, i na­veo im ime­
na onim re­do­sle­dom ko­jim su is­pi­sa­ni na kar­ti. Kad je do­{ao do
okru­ga O-Whai-urua, ne­{to ju­`ni­je od na­{eg sa­da­{weg si­dri­{ta,
po­vu­kao nas je za ru­ku da pa­`qi­vo po­gle­da­mo na kar­tu i is­pri­~ao
nam da je upra­vo u tu lu­ku pre iz­ve­snog vre­me­na do­{ao je­dan brod,
ko­ji je on sve vre­me zvao Pa­hie no Pep­pe, i da je tu usi­dren pro­veo
pet da­na; po­sa­da bro­da je od ostr­vqa­na do­bi­la de­set svi­wa, a je­dan
mor­nar ko­ji je po­be­gao s bro­da jo{ uvek je na ostr­vu. Pret­po­sta­vi­li
smo da je to mo­rao bi­ti ka­kav {pan­ski brod, po­{to ni­je ni­ma­lo ne­
ve­ro­vat­no da su [pan­ci, zbog u~e­sta­log pri­su­stva En­gle­za, po­no­vo
po­~e­li da obra­}a­ju pa­`wu na ovo ostr­vo, ko­je je upra­vo wi­ho­va na­
ci­ja ve­ro­vat­no pr­va i ot­kri­la, pa su se mo­`da i za­bri­nu­li, bu­du­}i
da u su­sed­noj ju­`noj Ame­ri­ci ima­ju ta­ko pro­stra­ne po­se­de. Ko­li­ko
god to ~ud­no zvu­~a­lo, ~ak i sa­mo ime Pep­pe po­tvr­|i­va­lo je na­{u
156
3 – „For­ster ni­je mo­gao zna­ti da je taj ~o­vek bio ogra­ni­~en stro­gim ta­bu­om, ras­pro­stra­we­nim
u svim po­li­ne­`an­skim kul­tu­ra­ma, ko­ji mu je za­bra­wi­vao da di­ra hra­nu ru­ka­ma“ (Gold­ste­in,
str. 101; v. do­le).
4 – Sta­ri po­zna­nik ka­pe­ta­na Ku­ka, ko­ji je ovog pra­tio to­kom obi­la­ska ostr­va na pr­vom pu­to­va­wu.
pret­po­stav­ku. Isti­na, ono se od Espan­na, od ko­jeg je, ka­ko smo pret­
po­sta­vqa­li, iz­ve­de­no, raz­li­ku­je kao ne­bo od ze­mqe. Ali ve} nam je
bi­lo po­zna­to da sta­nov­ni­ci Ta­hi­ti­ja stra­na ime­na sa­ka­te jo{ go­re
ne­go {to to ~i­ne En­gle­zi i Fran­cu­zi. Ka­ko bi­smo ma­lo raz­ja­sni­
li ce­lu stvar, po­sta­vi­li smo Tu­a­ha­uu jo{ ne­ko­li­ko pi­ta­wa o tom
bro­du, ali ni­smo us­pe­li da do­zna­mo ni­{ta vi­{e osim da je od­be­gli
mor­nar stal­no kod Ahe­a­tue i da mu je sa­ve­to­vao da nam ne da svi­
we. Ka­kve god se­bi~­ne ili bi­got­ne, za­ne­se­wa~­ke na­me­re taj ~o­vek
imao, iz­gle­da da je to ipak bio naj­do­bro­na­mer­ni­ji i naj­bo­qi sa­vet
ko­ji je mo­gao da­ti svom za­{tit­ni­ku. Naj­si­gur­ni­ji na­~in da bo­gat­
stvo svo­jih po­da­ni­ka sa­~u­va u ze­mqi, a svi­we su sva­ka­ko spa­da­le
u bo­gat­stvo, i naj­bo­qi na­~in da spre­~i da se u tom sre}­nom na­ro­du
ja­ve no­vi proh­te­vi ne­sum­wi­vo se sa­sto­jao u to­me da nas {to pre pri­
vo­li da ode­mo, a naj­bo­qe sred­stvo za tu svr­hu bi­lo je da nam us­kra­ti
okre­pqe­we, ko­je nam je bi­lo naj­po­treb­ni­je. Sa­svim ozbiq­no, bi­lo
bi po­`eq­no da se kon­takt Evro­pqa­na sa `i­te­qi­ma ostr­vä u ju­`nim
mo­ri­ma pre­ki­ne {to pre, pre ne­go {to is­kva­re­ni obi­~a­ji ci­vi­li­
zo­va­nih na­ro­da za­ra­ze ove ne­du­`ne qu­de, ko­ji ov­de `i­ve sre}­no u
svom ne­zna­wu i pro­sto­du­{no­sti. No, tu­`na je isti­na da ~o­ve­ko­qu­
bqe i po­li­ti~­ki si­ste­mi Evro­pe ne sto­je u me­|u­sob­nom skla­du!
Iz­vor: „Aufent­halt im Ha­ven O-Aite­pi­e­ha auf der kle­i­nen HalbIn­sel O-Ta­hi­ti – An­kern in Ma­ta­vai-Bay“, u: Ge­org For­ster, Re­i­se
um die Welt, he­ra­us­ge­ge­ben und mit einem Nac­hwort von Ger­hard
Ste­i­ner, In­sel Ver­lag, Frank­furt/Ma­in 1987, str. 267–281.
Alek­san­dra Ba­ja­ze­tov
GE­ORG FOR­STER, PUT­NIK
IZ­ME­\U SVE­TO­VA
Jo­han Ge­org Adam For­ster imao je sum­wi­vu sre­}u da `i­vi u
vre­me u kom ne­po­zna­ti prav­ci jo{ ni­su bi­li svi po­tro­{e­ni i u
kom je i obi­~an mor­nar mo­gao bi­ti pr­vi Evro­pqa­nin ko­ji je kro­
~io na ne­ko me­sto. Kao „cr­na ov­ca kla­si­ke“,5 put­nik ~i­je su pu­to­
pi­se ce­ni­li i {i­ra pu­bli­ka i Ge­te (Go­et­he) i Vi­land (Wi­e­land),
ovaj pro­sve­}e­ni et­no­log avant la let­tre pao je po­sle smr­ti u sko­ro
pot­pu­ni za­bo­rav. Do­ne­kle kao i Al­fre­da Ra­se­la Vo­la­sa (Wal­la­
ce), ne­su­jet­nog oca te­o­ri­je evo­lu­ci­je, i For­ste­ra je pra­ti­lo ne sa­
mo pro­klet­stvo ni­skog po­re­kla ne­go i hen­di­kep ko­ji ega­li­tar­na
po­li­ti~­ka ube­|e­wa do­no­se u dru­{tvu ko­je svoj te­meq i op­sta­nak
vi­di u in­sti­tu­ci­on
­ a­li­zo­va­wu raz­li­ka.
5 – Ta­ko pi­{e na ko­ri­ca­ma kwi­ge Ul­ri­ha En­cen­sber­ge­ra Ge­org For­ster, put­nik oko sve­ta i
re­vo­lu­ci­o­nar (Ul­rich En­zen­sber­ger, Ge­org For­ster. Wel­tum­se­gler und Re­vo­lu­ti­on­är, Ver­lag Kla­
us Wa­gen­bach, Ber­lin, 1979).
157
Ro­|en je 1754. u Na­sen­hu­be­nu (Mo­kri dvor), ne­da­le­ko od Gdaw­
ska, gde je we­gov otac, vi­{e eks­cen­tri~­ni u~e­wak ne­go te­o­log, do­
bio pa­ro­hi­ju. Ni­je se {ko­lo­vao: pod­u­~a­va­li su ga otac i pu­to­va­
wa. For­ster }e ka­sni­je po­vre­me­no, do­du­{e, pro­kli­wa­ti pra­zni­
ne u zna­wu ko­je mu je da­lo we­go­vo ne­kon­ven­ci­o­nal­no obra­zo­va­we,
ali }e uvek bra­ni­ti va­`nost ne­po­sred­nog is­ku­stva u od­no­su na
te­o­ri­ju i si­ste­me.
Ve} 1765, je­dva de­se­to­go­di­{wak, For­ster }e s ocem kre­nu­ti
na jed­no­go­di­{we pu­to­va­we, po na­lo­gu ca­ri­ce Ka­ta­ri­ne II. Sta­ri­
ji For­ster do­bio je, na­i­me, za­da­tak da na­pi­{e iz­ve­{taj o `i­vo­tu
ne­ma~­kih ise­qe­ni­ka u ko­lo­ni­ja­ma na Vol­gi. Iz­ve­{taj je bio ne­
po­vo­qan, pu­to­va­we fi­nan­sij­ski fi­ja­sko, pa su otac i sin pre­
{li u En­gle­sku, ze­mqu iz ko­je su For­ste­ro­vi ne­ko­li­ko ge­ne­ra­ci­
ja ra­ni­je oti­{li u Ne­ma~­ku.
[est go­di­na u Lon­do­nu bi­}e za mla­dog For­ste­ra obe­le­`e­no
pre­vo­|e­wem pod o~e­vim nad­zo­rom i s pre­vo­|e­wem ne­ras­ki­di­vo
po­ve­za­nom ne­ma­{ti­nom. For­ster pre­vo­di Lo­mo­no­so­va s ru­skog
na en­gle­ski, a s fran­cu­skog Bu­gen­vi­lo­vo (Bo­u­ga­in­vil­le) Pu­to­va­
we oko sve­ta, i tu se upo­zna­je s ra­jem na ze­mqi ko­ji }e ne­ko­li­ko
go­di­na po­tom i sam obi­}i. U En­gle­skoj For­ster sti­~e i ka­kvota­kvo for­mal­no obra­zo­va­we i ve­`ba se u cr­ta­wu. Sta­ri­ji For­
ster pak u~la­wu­je se u Royal So­ci­ety, Kra­qev­sko na­u~­no dru­{tvo,
i ta­ko se za­ti­~e na pra­vom me­stu u pra­vo vre­me: Xejms Kuk (Co­
ok) pri­pre­ma se za dru­go pu­to­va­we oko sve­ta, a ser Xo­zef Benks
(Banks), ko­ji je tre­ba­lo da pu­tu­je s Ku­kom kao hro­ni­~ar, za­va­di-­
}e se s wim jer ovaj od­bi­ja da iza­|e u su­sret Benk­so­voj po­tre­bi za
kom­fo­rom. Ta­ko mla­di For­ster kre­}e na put, bez­ma­lo kao ko­mad
o~e­vog pr­tqa­ga, i bi­}e na bro­du Re­so­lu­ti­on („Od­lu~­nost“), za­jed­no
sa 117 ~la­no­va po­sa­de, od 13. ju­la 1772. do 30. ju­la 1775.
Od­lo­mak ko­ji Mo­sto­vi ob­ja­vqu­ju de­li} su obim­nog iz­ve­{ta­
ja Put oko sve­ta, ko­ji }e For­ster na­pi­sa­ti naj­pre na en­gle­skom
i ob­ja­vi­ti 1777. go­di­ne, a po­tom pre­ve­sti i na ne­ma~­ki (ma­da ne
sa­svim sam), i ko­jem }e pri­lo­`i­ti broj­ne cr­te­`e biq­nog i `i­vo­
tiw­skog sve­ta.6 Sve­stan za­dat­ka da „ot­kri­}a o ~o­ve­ko­voj isto­ri­
ji i pri­ro­do­slo­vqu uop­{te za­be­le­`i ne oba­zi­ru­}i se na pro­iz­
voq­ne si­ste­me, ve} sa­mo u skla­du sa op­{tim na­~e­li­ma ~o­ve­ko­qu­
bqa“ (str. 11f, kur­ziv do­dat), For­ster sin, po­la­ze­}i od be­le­`a­ka
For­ste­ra oca, sa­sta­vqa svoj iz­ve­{taj sa iz­ra­`e­nom spi­sa­teq­
skom sa­mo­sve­{}u: „u ovom pro­sve­}e­nom ve­ku ni­ko vi­{e ne ve­ru­je
baj­ka­ma“ – uosta­lom, „ono {to se zbi­va­lo to­kom na­{eg pu­to­va­wa
to­li­ko je ra­zno­li­ko i va­`no da mu ni­su po­treb­ni ni­ka­kvi iz­mi­
158
6 – Te cr­te­`e }e Raj­nhold For­ster, Ge­or­gov otac, u ve­~i­toj ma­te­ri­jal­noj osku­di­ci ka­sni­je pro­
da­ti ni­kom dru­gom ne­go ser Xo­ze­fu Benk­su. Ta­ko For­ste­ro­vi cr­te­`i naj­pre ne­sta­ju od o~i­ju
jav­no­sti. Go­di­ne 1780. Ge­te­o­vom po­mo­}u je­dan svi­tak ku­pi­}e voj­vo­da od Go­te, ali to ne­}e bit­
no po­pra­vi­ti fi­nan­sij­sku si­tu­a­ci­ju.
{qe­ni do­da­ci“ (str. 14). Ipak, For­ster osim na­u~­ne („Ni­sam hteo
da bu­dem ele­gan­tan. Moj je ciq bio da bu­dem ja­san i ra­zu­mqiv“)
ga­ji i kwi­`ev­nu am­bi­ci­ju da „ume­sto tro­me i do­sad­ne sa­~i­ni pit­
ku pri­po­vest“ (str. 18): „Po­vre­me­no sam slu­{ao svo­je sr­ce i re~
pre­pu­{tao ose­}a­wi­ma; ni­sam li­{en qud­skih sla­bo­sti, pa mo­ji
~i­ta­oc
­ i mo­ra­ju zna­ti ko­je je bo­je sta­klo kroz ko­je sam gle­dao. U
sva­kom slu­~a­ju, znam da ono ni­je bi­lo mra~­no i mut­no. Svi na­ro­di
Ze­mqe po­la­`u jed­na­ko pra­vo na mo­ju do­bru vo­qu. (...) Mo­ja hva­la i
mo­ja po­ku­da ne­za­vi­sne su od na­ci­o­nal­nih pred­ra­su­da“ (str. 18).
U ne­dav­no ob­ja­vqe­noj bi­o­gra­fi­ji Ge­org For­ster. Iz­me­|u
slo­bo­de i si­le pri­ro­de7 Jir­gen Gold­{tajn po­ka­zu­je (i nig­de ne
pro­ble­ma­ti­zu­je) di­rekt­nu ve­zu ko­ju For­ster, „ujed­no i pri­ro­do­
slo­vac i re­vo­lu­ci­on
­ ar“, us­po­sta­vqa iz­me­|u isto­ri­je pri­ro­de i
isto­ri­je dru­{tva i ko­ja je osnov we­go­vog zah­te­va za po­li­ti~­kom
re­vo­lu­ci­jom: „in­spi­ri­san onim {to je to­kom pu­to­va­wa oko sve­ta
vi­deo i is­ku­sio u pri­ro­di, po­vrat­nik je kod ku­}e hteo da ostva­
ri nov po­li­ti~­ki po­re­dak, po­re­dak ko­ji mu se ~i­nio pri­rod­nim“
(Gold­ste­in, str. 10). Me­|u­tim, u Evro­pi }e ga naj­pre do­~e­ka­ti sta­
ra, po­zna­ta pri­nu­da: po­sle En­gle­ske i Fran­cu­ske, For­ster 1778.
pre­la­zi u Ne­ma~­ku, u Ka­sel, gde pre­u­zi­ma ka­te­dru za isto­ri­
ju pri­ro­de, za­jed­no s Lih­ten­ber­gom (Lic­hten­berg)8 pri­re­|u­je Ge­
tin­gen­ski na­u~­ni i kwi­`ev­ni al­ma­nah i 1784. pri­hva­ta po­ziv
na Ka­te­dru za pri­rod­ne na­u­ke u Vil­wu­su, {to }e shva­ti­ti kao
„ka­znu za pu­to­va­we oko sve­ta“.9 Na­red­ne go­di­ne `e­ni se Te­re­zom
Haj­ne (Heyne),10 a 1788. pre­u­zi­ma po­sao bi­bli­o­te­ka­ra na uni­ver­
zi­te­tu u Majn­cu i sve vi­{e pa­ti od fi­zi~­kih i emo­tiv­nih po­sle­
di­ca pu­to­va­wa oko sve­ta – jer za­is­ ta, {ta svet jo{ mo­`e po­nu­di­ti
ne­kom ko ga je ob­i­{ao ve} u dva­de­set pr­voj go­di­ni? For­ster `u­di
za kre­ta­wem ko­je ve­ro­vat­no vi­{e ne bi ni mo­gao iz­dr­`a­ti: „Mo­ju
ma­{tu ni­{ta vi­{e ne mo­`e da raz­ve­dri.“11
Fran­cu­ska re­vo­lu­ci­ja za­te­}i }e ga upra­vo u Majn­cu. Na­red­ne,
1790. go­di­ne For­ster }e s Alek­san­drom fon Hum­bol­tom (von Hum­
boldt) po­}i na put niz Raj­nu, a u pu­to­pi­su Po­gle­di s Do­we Raj­ne, iz
Bra­ban­ta, Flan­dri­je, Ho­lan­di­je, En­gle­ske i Fran­cu­ske iz apri­
la, ma­ja i ju­na 1790. ja­sno }e iz­ne­ti svo­je uve­re­we u ne­mi­nov­nost
re­vo­lu­ci­o­nar­ne po­li­ti~­ke pro­me­ne, u ko­joj vi­di bez­ma­lo or­gan­sku
si­lu.
7 – Jürgen Gold­ste­in, Ge­org For­ster. Zwischen Fre­i­he­it und Na­tur­ge­walt, Mat­thes & Se­itz, Ber­lin,
2015.
8 – V. Mo­sto­vi, br. 151, str. 54–75.
9 – Iz dnev­ni~­kih za­be­le­{ki; ci­ti­ra­no pre­ma Gold­ste­in, str. 108.
10 – Te­re­za Haj­ne raz­vi­}e se u spi­sa­te­qi­cu, od 1816. ure­|i­va­}e Umet­ni~­ki list iz­da­va~­ke ku-­
}e Ko­ta, a 1829. pri­re­di­}e i ob­ja­vi­ti For­ste­ro­vu pre­pi­sku: „^i­ni se da je sad do­{ao tre­
nu­tak u kom se se­}a­we na For­ste­ra sme ob­no­vi­ti“ (kur­ziv do­dat; ci­ti­ra­no pre­ma: Ca­ro­la
Hil­mes, Ge­org For­ster und The­re­se Hu­ber: Eine Ehe in Bri­e­fen, http://www.go­et­he­ze­it­por­tal.de/
fi­le­ad­min/PDF/db/wiss/epoc­he/hil­mes_for­ster_hu­ber.pdf).
11 – Iz dnev­ni~­kih za­be­le­{ki; ci­ti­ra­no pre­ma: Gold­ste­in, str. 109.
159
U ra­to­vi­ma ko­ji pra­te re­vo­lu­ci­o­nar­nu po­met­wu u Fran­cu­
skoj Majnc ok­to­bra 1792. pa­da pod oku­pa­ci­ju fran­cu­skog ge­ne­ra­
la Ki­ste­na (Cu­sti­ne). For­ster se pri­dru­`u­je ja­ko­bin­skom klu­bu
pr­ve re­pu­bli­ke na ne­ma~­kom tlu i kra­jem mar­ta 1793. od­la­zi u
Pa­riz kao ~lan de­le­ga­ci­je ko­ja pred Na­rod­nom skup­{ti­nom tre­
ba da pod­ne­se zah­tev za pri­pa­ja­we Re­pu­bli­ke u Majn­cu Fran­cu­
skoj. Me­|u­tim, Majnc je u tom tre­nut­ku ve} pod op­sa­dom pru­skih
tru­pa,12 ka­pi­tu­li­ra­}e ju­la 1793, a For­ster se u we­ga vi­{e ne­}e
vra­ti­ti. We­go­va `e­na, ve} uve­li­ko u dru­goj ve­zi, i de­ca po­tra­`i­}e uto­~i­{te u Stra­zbu­ru, a For­ster }e, si­ro­ma­{an, de­pre­si­van
i bo­le­stan, sa sve ma­wim bro­jem pri­ja­te­qa i sve ve­}im raz­o­~a­
ra­wem u re­vo­lu­ci­ju zbog ko­je ih je iz­gu­bio, pra­ti­ti ka­ko te­ror u
Fran­cu­skoj uzi­ma ma­ha. Umi­re u Pa­ri­zu 10. ja­nu­a­ra 1794.
Ne­mo­gu­}e je i ne­pra­vi~­no da­ti sa­mo kra­tak pri­kaz onog {to
je sta­lo u 40 go­di­na For­ste­ro­vog `i­vo­ta. Ako u svet i je­ste kre­nuo
mlad,13 to ne zna­~i da je kre­nuo bez ika­kvog `i­vot­nog is­ku­stva, a
sle­de­}e re­~i ne tre­ba ola­ko ot­pi­si­va­ti kao pu­ki mla­de­na~­ki so­
ci­jal-ro­man­ti­zam: „Bo­jim se, na­`a­lost, da je `i­te­qi­ma ju­`nih
mo­ra po­znan­stvo s na­ma i te ka­ko na­{ko­di­lo; i mi­slim da su naj­
bo­qe pro­{li upra­vo oni na­ro­di ko­ji su se uvek dr­`a­li po­da­qe
od nas i ko­ji iz za­bri­nu­to­sti i ne­po­ve­re­wa ni­kad ni­su do­pu­sti­li
na­{im po­mor­ci­ma da im se od­ve} pri­bli­`e“.14 Ov­de go­vo­ri ne­ko
ko mo­`da i ne pro­zi­re no­vi svet u ko­ji je tek kro­~io, ali ko za­to
ta~­no zna {ta od­re­|u­je svet iz ko­jeg je po­{ao.
Ge­tin­gen,15 av­gu­sta 2015.
160
12 – U woj u~e­stvu­je i Ge­te, ko­ji }e 1820–1822 o to­me na­pi­sa­ti fik­tiv­ni dnev­nik Op­sa­da Majn­ca.
13 – „ Ein un­beschri­e­be­nes Blatt“, ka­`e Gold­{tajn (Gold­ste­in, str. 16), bu­kval­no: „ne­is­pi­san list“,
~o­vek bez is­ku­stva.
14 – Re­i­se um die Welt, str. 208.
15 – U Et­no­graf­skom in­sti­tu­tu u Ge­tin­ge­nu na­la­zi se Ku­ko­va i For­ste­ro­va zbir­ka et­no­graf­
skog ma­te­ri­ja­la pri­ku­pqe­nog u ju­`nim mo­ri­ma, ko­ja bro­ji oko 500 eks­po­na­ta.
Ja­nis Ma­kri­ja­nis
SE­]A­WA
Pre­veo s gr~­kog De­jan Aco­vi}
PROLOG
Bra­}o ~i­ta­oc
­ i!
Po­{to sam pod­le­gao ovoj sla­bo­sti da vas op­te­re­tim svo­jom ne­
u­ko­{}u (ako ovo {to pi­{em ugle­da sve­tlost da­na; kad sam bo­ra­vio
u Ar­go­su dva­de­set i {e­stog fe­bru­ar
­ a 1829, pa­lo mi je na um da is­
pra­tim bit­ke i dru­ge do­ga­|a­je u na­{oj ze­mqi), ka­`em vam da ne­ma­te
pra­vo na mi­{qe­we da li ste za ili pro­tiv uko­li­ko ne pro­~i­ta­te
ovo. Ja ni­sam u~en i ne mo­gu da pra­tim ja­san re­do­sled u svom pi­sa­
wu. I (. . .)1 ta­da }e i ~i­ta­lac bi­ti pro­sve­tqen. U iz­vr­{a­va­wu ovog
za­dat­ka da za­be­le­`im sve ne­da­}e ko­je su se na­va­li­le na na­{u ze­mqu
i ve­ru zbog na­{e lu­do­sti i se­bi~­no­sti, na­{ih sve­{te­ni­ka, na­{ih
po­li­ti­~a­ra, i nas u voj­sci, i bu­du­}i i sâm na mu­ka­ma zbog sve­ga to­
ga, po­{to smo ve­li­ku {te­tu u~i­ni­li na­{oj ze­mqi i mno­go ne­vi­nog
na­ro­da je po­mr­lo i jo{ umi­re, be­le­`im gre­{ke svih do da­na da­na­
{weg, jer se jo{ ni­smo do­voq­no `r­tvo­va­li vr­li­ni i pa­tri­o­ti­zmu
i na­la­zi­mo se u ne­sre}­nom raz­do­ru pro­pa­sti u li­ce. Za­pi­su­ju­}i ove
uzro­ke i okol­no­sti u ko­ji­ma smo svi do­ve­li na­{u ze­mqu do pro­pa­
sti, ja, ko­ji imam ulo­gu u ovoj ze­mqi i dru­{tvu, pi­{em s naj­ve­}im
ogor­~e­wem pro­tiv od­go­vor­nih. Ne ose­}am li~­nu mr­`wu spram wih,
mo­ja qu­bav pre­ma otax­bi­ni ra­|a to ogor­~e­we te ni­sam mo­gao da pi­
{em ma­lo za­sla­|e­ni­je. Krio sam ovaj ru­ko­pis dok sam pro­la­zio
kroz raz­ne ne­sre}­ne okol­no­sti. Sa­da ka­da sam ga iz­neo na vi­de­lo,
pro­~i­tao sam sve, pi­{u­}i do me­se­ca apri­la 1850; dok sam ga ~i­tao,
vi­deo sam da ni­sam dao pri­jat­nu sli­ku ni­jed­nog po­je­din­ca. To je pr­
vo. Dru­go, na mno­gim me­sti­ma po­na­vqam isto (jer ni­sam u~en i imam
sla­bo pam­}e­we pa ne mo­gu da dr­`im sve u re­du). I tre­}e, pre­gle­dao
sam ono {to sam za­be­le­`io o Ko­le­ti­su2, pred­sed­ni­ku vla­de, ko­ji je
1 – O{te­}en ru­ko­pis; na ne­ko­li­ko me­sta u tek­stu.
2 – Ja­nis Ko­le­tis (1773–1847), va­`na li~­nost gr~­kog ustan­ka i ra­nog pe­ri­o­da kra­qev­stva; stu­di­rao
me­di­ci­nu u Ita­li­ji i bio le­kar Muk­tar-pa­{e, si­na Ali-pa­{e iz Ja­wi­ne. Imao zna­~aj­nu ulo­gu
u po­bu­ni od 3. sep­tem­bra 1843. ko­ja je pri­mo­ra­la kra­qa Oto­na da do­ne­se ustav. Sma­tra se da je
za­~et­nik tzv. Ve­li­ke ide­je, ko­ja je ~i­ni­la oko­sni­cu gr~­ke spoq­ne po­li­ti­ke do po­~et­ka XX ve­ka.
Ma­kri­ja­ni­sov ne­ga­ti­van stav, na­kon po­~et­ne na­klo­no­sti, je­ste, po­red osta­log, po­sled­ni­ca no­vo­
na­sta­lih po­li­ti~­kih okol­no­sti ko­je su ukla­wa­le u~e­sni­ke ustan­ka iz po­li­ti~­kog `i­vo­ta.
161
po­~i­nio te­{ka sa­gre­{e­wa pro­tiv svo­je ze­mqe i ve­re i sa­bo­ra­ca,
~a­snih qu­di, i ko­ji je pro­lio to­li­ko ne­vi­ne kr­vi svo­jih ze­mqa­ka i
ko­ji je do­neo pat­we svo­joj ne­sre}­noj ze­mqi; ~ak i da­nas, ka­da ga ne­
ma, ove se pat­we na­sta­vqa­ju u ru­ka­ma we­go­vih u~e­ni­ka i kom­pa­wo­
na ko­ji na­ma upra­vqa­ju; i we­go­vog bez­vred­nog Par­la­men­ta i dru­gih
qu­di te sor­te ko­ji ni­su uba­ci­li ni si­tan nov­~i} u bla­gaj­nu a do­ve­
li su ce­lu dr­`a­vu u sta­we ne­sre­}e i po­met­we. Ve­li­ki ~o­por pa­sa
dr­`ao nas je u blo­ka­di vi­{e od tri me­se­ca3, oteo sve na­{e bro­do­ve,
uni­{tio na­{u tr­go­vi­nu i po­ga­zio na­{u za­sta­vu, i na­rod na ostr­
vi­ma umi­re od gla­di, i oni ko­ji su ne­ka­da ima­li sop­stve­ne bro­do­ve
vu­ku se po uli­ca­ma li­ju­}i gor­ke su­ze. Sve ove stra­ho­te i mno­`i­
na dru­gih, de­lo su Ko­le­ti­sa i we­go­ve dru­`i­ne, ka­da je od­lu­~e­no da
bu­de­mo pod ovim ustroj­stvom i ova­kvim we­go­vim sa­rad­ni­ci­ma. Od
ovo­ga mi stra­da­mo i sa­mo Bog zna ka­kva nas stra­da­wa jo{ ~e­ka­ju.
A sve ovo je zbog we­go­vih su­ma­nu­tih na­me­ra i se­bi~­no­sti, zbog wih
je obo­ren Ustav od tre­}eg sep­tem­bra – ko­ji se sta­rao o na­{oj ve­ri i
dru­go­me {to je po­treb­no za spa­se­we na­{e ze­mqe – ima­li smo ga na
har­ti­ji, i ume­sto da nam bu­de ko­ri­stan on se is­po­sta­vio po­gub­nim.
Svi dru­gi o ko­ji­ma pi­{em od sa­mog po­~et­ka pra­vi su sve­ci u po­re­
|e­wu sa ovim qu­di­ma i wi­ho­vim sa­da­{wim dru­`be­ni­ci­ma, iako su
wi­ho­ve pre­|a­{we gre­{ke po­ro­di­le ove ka­sni­je ne­da­}e.
O sve­mu to­me ja ov­de pi­{em. Po­{to sam smr­tan, mo­gu umre­ti, i
mo­ja }e de­ca, ili ne­ko dru­gi, mo­`da pre­pi­sa­ti ove stra­ni­ce i iz­ne­
ti ih na sve­tlo, qu­de o ko­ji­ma pi­{em sa ogor­~e­wem, sva­ki po­stu­pak
wi­hov i pu­no ime, na lep­{i na­~in bez grd­we; sve ovo na ko­rist bu­du­}im na­ra­{ta­ji­ma za­rad pod­u­ke ka­ko se s naj­ve­}om vr­li­nom `r­tvu­je
za ze­mqu i ve­ru, ta­ko da mo­gu `i­ve­ti kao qud­ska bi­}a u ovoj ze­mqi i
dr­`a­ti se ove ve­re. Jer bez tru­da pod­ne­tog za ze­mqu i bez ~u­va­wa ve­re
– na­rod ne mo­`e po­sto­ja­ti. Mo­ra se ~u­va­ti da ga ne za­ve­de se­bi~­nost.
Ako po­sr­ne, na­}i }e se na ivi­ci po­no­ra, kao {to se na­ma de­si­lo: sva­
ko­ga da­na bli­`i smo po­no­ru. Sto­ga, ka­da ovaj ru­ko­pis iza­|e na sve­
tlost, ne­ka ga ce­we­ni ~i­ta­o­ci pro­~i­ta­ju ce­log, od po­~et­ka do kra­ja, i
ta­da }e sva­ki od wih ima­ti pra­vo na svoj sud, bi­lo za, bi­lo pro­tiv.
UVOD
Ar­gos, 26. fe­bru­ar, 1829.
Vla­da pred­sed­ni­ka Ka­po­di­stri­ja­sa4 ime­no­va­la me je za glav­nog
za­po­ved­ni­ka sa iz­vr­{nom vla­{}u na Pe­lo­po­ne­zu i u Spar­ti. Mo­je
162
3 – Blo­ka­da Pi­re­ja, iza ko­je je sta­jao lord Pal­mer­ston, zbog za­{ti­te in­te­re­sa pri­vat­nog ka­pi­ta­la.
4 – Ja­nis Ka­po­di­stri­jas (1776–1831), gr~­ki dr­`av­nik, ro­dom sa Kr­fa. Bio je upra­vi­teq Jon­skih
ostr­va, pod vla­{}u Tu­ra­ka i ru­skom za­{ti­tom; po­ve­zao se sa iz­be­gli­ca­ma sa Kr­fa i usvo­jio
wi­ho­ve oslo­bo­di­la~­ke ide­je. U di­plo­mat­sku slu­`bu ru­skog ca­ra Alek­san­dra I stu­pa 1809. Odr­
`a­vao je ve­ze sa taj­nom or­ga­ni­za­ci­jom He­te­ri­ja i po­ma­gao gr~­ki oslo­bo­di­la~­ki po­kret. Na­ci­
o­nal­na skup­{ti­na iza­bra­la ga je 1827. za pred­sed­ni­ka vla­de; we­go­va li~­na dik­ta­tu­ra iza­zva­la
je niz po­bu­na, a su­kob sa mo}­nom po­ro­di­com Ma­vro­kor­da­tos do­ne­la mu je smrt u aten­ta­tu.
je se­di­{te ov­de u Ar­go­su. Se­dim i op­{tim sa Vla­dom i zva­ni~­ni­
ci­ma i za­po­ved­ni­ci­ma obla­sti i, ka­da tre­ba, obi­la­zim ove obla­
sti da odr­`im mir; naj­ve­}i deo vre­me­na iz­vr­{a­vam svo­je du­`no­sti
ov­de. Da ne bih i{ao po ka­fa­na­ma i sli~­nim me­sti­ma, na {ta ni­
sam na­vi­kao (sla­bo sam pi­sao, po­{to ni­ka­da ni­sam i{ao u~i­te­qu,
{to }u ka­sni­je ob­ja­sni­ti, jer ni­sam imao ~i­me), za­mo­lio sam jed­nog
pri­ja­te­qa, po­tom i dru­gog, da me pod­u­~e ov­de u Ar­go­su, gde se­dim
do­kon. Ta­ko, po­{to sam pro­veo me­sec-dva u~e­}i slo­va ko­ja vi­di­
te ov­de, za­mi­slio sam da na­pi­{em pri­~u o svom `i­vo­tu; sve {to
sam ~i­nio u de­tiw­stvu i u za­jed­ni­ci ka­da sam sta­sao, i sve {to sam
u~i­nio za svo­ju ze­mqu ka­da sam se pri­kqu­~io taj­noj He­te­ri­ji5 za
bor­bu za na­{u slo­bo­du, i sve {to sam vi­deo i sa­znao da se de­si­lo
to­kom Ustan­ka, i sve u ~e­mu sam li~­no u~e­stvo­vao naj­bo­qe {to sam
znao vr­{e­}i svo­ju du­`nost ko­li­ko sam bio spo­so­ban. Ni­je tre­ba­lo
da se ja, ne­pi­smen, la­tim tog za­dat­ka i op­te­re­tim ce­we­ne ~i­ta­o­ce i
ve­li­ke i mu­dre qu­de u za­jed­ni­ci, da ih iz­la­`em te­go­bi i gu­bqe­wu
dra­go­ce­nog vre­me­na na ovo­me. Ali po­{to sam, bu­du­}i sa­mo qud­sko
bi­}e, pod­le­gao tom is­ku­{e­wu, mo­lim za opro­{taj za te­ret ko­ji }u
vam na­met­nu­ti. Ako sam ~a­stan ~o­vek, pi­sa­}u isti­nu, ka­ko se {ta
do­ga­|a­lo ta­ko }u opi­si­va­ti. Svi vi ~i­ta­o­ci oba­ve­zni ste da pr­vo
is­pi­ta­te mo­je vla­da­we, ka­ko sam se dr­`ao u za­jed­ni­ci i Ustan­ku;
ako sam se vla­dao ~a­sno, po­klo­ni­te po­ve­re­we i mo­jem pi­sa­wu; ako je
mo­je vla­da­we bi­lo ne­~a­sno, ne ve­ruj­te ni re~. I sa­zna­}e­te da sam se
vla­dao ~a­sno, i vi­de­ti pro­ve­re­ne do­ka­ze i sve­do­~e­wa od po­~et­ka do
kra­ja iz ra­znih iz­vo­ra, od Vla­di­nih zva­ni~­ni­ka i mno­gih dru­gih,
od mo­je sa­bra­}e bo­ra­ca ko­ji­ma me je Bog sma­trao do­stoj­nim za vo­|u,
od bo­qih od me­ne u Ustan­ku i pret­po­sta­vqe­nih u svim du­`no­sti­
ma ko­je su mi bi­le po­ve­re­ne. Sa osam­na­est qu­di po­{ao sam u Usta­
nak; hi­qa­du i ~e­ti­ri sto­ti­ne Bog mi je do­de­lio u za­po­ved­ni­{tvo.
Ni­ka­da ni­smo na­~i­ni­li mr­qu na le­to­pi­su na­{e ze­mqe; ne­ma to­ga
ni u Vla­di, ni u ob­la­snim upra­va­ma, ni­ti me­|u po­je­din­ci­ma, bi­lo
da smo se bo­ri­li u Ru­me­li­ji6, na Pe­lo­po­ne­zu, ostr­vi­ma, u Spar­ti,
ne­ma ni naj­ma­we op­tu­`be pro­tiv nas. Na ovim }e­te stra­ni­ca­ma vi­
de­ti do­voq­ne do­ka­ze za­hval­no­sti qu­di na svim tim me­sti­ma i oni
se mo­gu vi­de­ti svu­da u dr­`a­vi i Vla­di­nim ar­hi­vi­ma. Dok sam bio
na ~e­lu tih qu­di ko­je mi je Bog po­ve­rio, za­ti­ca­li smo sva­ko­ja­ka
ra­za­ra­wa i po­ha­re u na­{oj ze­mqi, od po­~et­ka do kra­ja; ali, sla­va
5 – Na­ziv za dru­{tvo, udru­`e­we, ko­ji po­sto­ji jo{ od Ho­me­ra. Pod uti­ca­jem ide­ja Fran­cu­ske re­
vo­lu­ci­je ta­kva udru­`e­wa se osni­va­ju sa ci­qem oslo­ba­|a­wa od tur­ske vla­sti; pr­vu he­te­ri­ju
osno­vao je Ri­gas Ve­le­stin­lis, Ri­ga od Fe­re, 1795; ona se ras­pa­la na­kon we­go­vog po­gu­bqe­wa u
Be­o­gra­du 1798. Φιλική Εταιρεία osno­va­na je 1814. u Ode­si i ima­la je za ciq pri­pre­ma­we oru­`a­
nog ustan­ka pro­tiv tur­ske vla­sti; s wom je i Ka­ra­|or­|e bio u te­snim ve­za­ma.
6 – Ru­me­li­ja je ime ko­je se od XV ve­ka ko­ri­sti­lo u Osman­skom car­stvu da ozna­~i we­gov za­pad­ni
(bal­kan­ski) deo, u od­no­su na is­to~­ni (ana­dol­ski) deo. Na­ziv Ru­me­li­ja ozna­~a­va „ze­mqu Ri­
mqa­na“ Rum ili, ka­ko su Tur­ci Osman­li­je zva­li osta­tak Vi­zan­ti­je, ko­ju su na Bal­ka­nu sme­
ni­li i de­lom pre­u­ze­li we­no na­sle­|e, u Evro­pi.
163
je sve­tom bo`­jem ime­nu, On ni­ka­da ni­je do­zvo­lio da se osra­mo­ti­mo.
Ze­mqa du­gu­je za­hval­nost va­qa­nim, ple­me­ni­tim i is­tak­nu­tim pa­
tri­o­ti­ma, mo­jim sa­bor­ci­ma ko­je sam vo­dio u Ustan­ku. Mi smo do­
pri­ne­li ko­li­ko smo mo­gli on­da ka­da je to ze­mqi tre­ba­lo. Vr­li­na
i pa­tri­o­ti­zam ko­je su ovi va­qa­ni pa­tri­o­ti is­po­qi­li pri­pa­da­ju
wi­ma, ne me­ni. Ta­kva vr­li­na ni­ka­da ni­je bi­la mo­ja, ni­je ni da­nas;
i u bo­ju i u sa­da­{woj slu­`bi ti su qu­di bo­qi od me­ne. I sa­da su u
slu­`bi pod mo­jim za­po­ved­ni­{tvom hra­bri i ple­me­ni­ti ~a­sni­ci
iz Mi­so­lon­gi­ja, sa svo­jim vo­|om, ple­me­ni­tim i hra­brim Mi­tro­som
De­li­jor­gi­som, za­po­ved­ni­kom gar­ni­zo­na to­kom op­sa­de Mi­so­lon­gi­
ja7. Tu su hra­bri i is­tak­nu­ti ostr­vqa­ni i Pe­lo­po­ne­`a­ni, do­bri
bor­ci; tu su qu­di iz Ru­me­li­je. Tu su va­qa­ni i ro­do­qu­bi­vi do­ma-­
}i­ni i ~a­sni­ci iz Ati­ne, sa­bor­ci sa atin­skog Akro­po­qa8 i dru­gih
bi­ta­ka. Vr­li­na tih va­qa­nih pa­tri­ot­ a, za­hva­qu­ju­}i pre sve­ga bo`­
joj mi­lo­sti, spre­~i­la nas je da u~i­ni­mo bi­lo {ta na {te­tu ze­mqe.
Va­{e go­spod­stvo, ce­we­ni ~i­ta­o­ci, ako `e­li­te da sa­zna­te isti­nu,
is­pi­taj­te sve ovo da uvi­di­te da li je isti­ni­to ili la­`no. Jed­no
vas mo­lim, ce­we­ni ~i­ta­o­ci: ne­moj­te iz­no­si­ti ni­ka­kav sud, ni za ni
pro­tiv, ako ne pro­~i­ta­te ce­lu kwi­gu; uko­li­ko to u~i­ni­te, ima­}e­te
pra­vo da do­ne­se­te sud ka­kav vam vo­qa, za ili pro­tiv. Ka­da je ce­lu
pro­~i­ta­te, od po­~et­ka do kra­ja, mo­`e­te su­di­ti oni­ma ko­ji su do­ne­
li ne­da­}e na­{oj ze­mqi i uzro­ko­va­li gra­|an­ski rat zbog sop­stve­
nih in­te­re­sa i se­bi~­no­sti: oni su od­go­vor­ni za pro­{le i sa­da­{we
pat­we na­{e ne­sre}­ne ze­mqe i na­{ih ~a­snih bo­ra­ca. Za­pi­sa­}u go­
lu isti­nu i to ~i­ni­ti bez stra­sti. Ali isti­na je gor­ka i ni­je ugod­
na oni­ma ko­ji su nam zlo ~i­ni­li: jer `e­li­mo ono po­gre­{no i te­ra­
mo svo­je in­te­re­se i jo{ `e­li­mo da nas zo­vu va­qa­nim pa­tri­o­ti­ma.
A to ne bi­va. Ni­ti }u sa­kri­va­ti isti­nu, ni­ti do­pu­sti­ti da osta­ne
skri­ve­no da je na­{a ze­mqa pro­pa­ti­la, obe{­~a­{}e­na i zbog sve­ga
to­ga na dnu, svi smo kao di­vqe zve­ri. Isto­rij­ske kwi­ge ka­za­}e nam
uzrok ovih za­la, no­vi­ne }e ih na­bra­ja­ti sva­ko­dnev­no. Mo­je re­~i
ne­ma­ju zna­~a­ja; obra­zo­va­ni qu­di, ne pro­sti ne­pi­sme­wa­ci, tre­ba da
pi­{u o ovim stva­ri­ma da bi ih na­{i mla­di mo­gli sa­gle­da­ti i da
bi bu­du­}i na­ra­{ta­ji ste­kli vi­{e vr­li­ne i pa­tri­o­ti­zma. Za sva­kog
~o­ve­ka we­go­va ze­mqa i ve­ra je­su sve, i mo­ra da se `r­tvu­je ka­ko bi
on sam i we­go­vi su­na­rod­ni­ci mo­gli `i­ve­ti kao ~a­sni qu­di u za­
jed­ni­ci. Ta­da se na­zi­va­ju na­ro­di­ma, ka­da su pro­`e­ti pa­tri­ot­skim
ose­}a­wem. U su­prot­nom su pa­tvo­ri­na na­ro­da i te­ret ze­mqi. Ova
ze­mqa pri­pa­da svi­ma i sva­ko­me od nas, i de­lo je bor­be i naj­ma­weg i
naj­sla­bi­jeg gra­|a­ni­na: jer i on ima ude­la u ovoj ze­mqi i we­noj ve­
164
7 – U za­pad­noj Gr~­koj, na se­ver­noj stra­ni Pa­tra­skog za­li­va; zna­~aj­no upo­ri­{te ustan­ka, dva pu­
ta se na­{lo pod op­sa­dom tur­ske voj­ske.
8 – To­kom na­pa­da na Ati­nu ko­ji je iz­vr­{io Ibra­him-pa­{a 1826, Ma­kri­ja­nis je za­po­ve­dao od­bra­
nom Akro­po­qa i bio te­{ko ra­wen.
ri. Ne tre­ba ~o­vek da bu­de lew i da ovo za­ne­ma­ri. Obra­zo­van ~o­vek
tre­ba da ob­ja­vi isti­nu kao obra­zo­van ~o­vek; i prost ~o­vek mo­ra
u~i­ni­ti isto. Jer ze­mqa ne­ma ru~­ku ko­jom bi je ne­ko di­gao na ple­}a, ni mo­}an ni ne­mo­}an; ka­da je ~o­vek pre­vi­{e slab za de­lo i ne
mo­`e sam da po­ne­se te­ret, on zo­ve dru­ge u po­mo}; ta­da ne­ka se­bi ne
da­je pra­vo da ka­`e ja ne­go mi. Svi smo pod­met­nu­li ple­}a, ne sa­mo
je­dan. Na­{i vla­da­ri, na­{e vo­|e, po­sta­li su i do­ma­}i i stran­ci,
ni­~e­ga im ni­je do­voq­no. Bi­li si­ro­ma­{ni, po­sta­li bo­ga­ti. Ov­de na
Pe­lo­po­ne­zu ]a­mil-beg i osta­li Tur­ci bi­li su ve­o­ma bo­ga­ti. Ko­lo­
ko­tro­nis9, we­go­vi ro­|a­ci i pri­ja­te­qi po­sta­li su bo­ga­ti od ze­mqe,
rad­wi, mli­no­va, ku­}a, vi­no­gra­da i dru­gih do­ba­ra ko­ja su pri­pa­da­
la Tur­ci­ma. Ka­da su Ko­lo­ko­tro­nis i we­go­vi kom­pa­wo­ni do­{li sa
Za­kin­to­sa, ni­su ima­li ni pe­daq ze­mqe. A po­gle­daj {ta sa­da po­se­
du­ju. Isto je i u Ru­me­li­ji: po­ro­di­ce Gu­ras i Mar­mu­ris, Kri­co­tis,
Gri­vas, Sta­i­kos, Ca­ve­las i mno­ge dru­ge. A {ta tra­`e od na­ro­da?
Jo{ mi­li­o­na za svo­je ve­li­ke za­slu­ge. I ni­ka­da se ne­}e za­do­vo­qi­ti,
sa za­ko­ni­ma i kli­ka­ma za do­bro otax­bi­ne, sa­mo na to­me ra­de. Na­{a
je ze­mqa vi­{e pro­pa­ti­la i vi­{e iz­gu­bi­la va­qa­nih qu­di od wi­ho­
vih za­ko­na i do­bra ne­go u bo­ju s Tur­ci­ma. Ote­ra­li smo sop­stve­ni
na­rod da `i­vi u pe­}i­na­ma sa di­vqim zve­ri­ma. Opu­sto­{i­li smo
se­la i po­sta­li po­{ast sve­ta.
Sve ovo da­lo mi je po­vo­da da pod sta­rost na­u­~im da pi­{em
da bih mo­gao sve za­be­le­`i­ti. I ja sam bio je­dan od wih. Ne­ka ne­
ko dru­gi pi­{e ono {to zna o me­ni. [to se me­ne ti­~e, ka­za­}u go­lu
isti­nu. Imao sam svog ude­la i `i­vim u ovoj ze­mqi s mo­jom de­com.
Mla­di} sam bio i osta­rio sam pre vre­me­na u stra­ho­ta­ma ko­je su
za­de­si­le otax­bi­nu. No­sim pet ra­na na te­lu iz ra­znih bi­ta­ka i iz
wih sam iza­{ao kao po­la ~o­ve­ka. Naj­ve­}i deo vre­me­na no­sim bo­
le­sni~­ku odo­ru zbog sve­ga to­ga. Sla­vim Bo­ga {to mi ni­je od­u­zeo
`i­vot i za­hva­lan sam svo­joj ze­mqi {to me je po­~a­stvo­va­la una­
pre­|e­wi­ma i odr­`a­va moj po­lo­`aj i okol­no­sti u ran­gu ge­ne­ra­la.
@i­vim kao qud­sko bi­}e s bo`­jim bla­go­slo­vom i bez trun­ke gri­`e
sa­ve­sti ni­ko­ga ne li­{iv­{i ni pe­dqa ze­mqe.
GLAVA PRVA
Ro­dio sam se u obla­sti Li­do­ri­ki­ja10, u se­lu po ime­nu Avo­ri­ti.
Se­lo – pet ~at­ma­ra – je­ste na tri sa­ta od Li­do­ri­ki­ja. Mo­ji ro­di­te­qi
su bi­li ve­o­ma si­ro­ma­{ni, a wi­ho­vo je si­ro­ma­{tvo bi­lo po­sle­di­ca
9–T
e­o­do­ros Ko­lo­ko­tro­nis (1770–1843), vo­|a ustan­ka na Pe­lo­po­ne­zu; u~e­snik u mno­gim bit­ka­ma,
uni­{tio je naj­ve­}u tur­sku voj­nu for­ma­ci­ju po­sla­tu da ugu­{i usta­nak ko­ju je vo­dio Dra­ma­li
Mah­mud-pa­{a. Hap­{en zbog ne­po­kor­no­sti gr~­koj cen­tral­noj vla­sti, osu­|i­van na smrt i po­
mi­lo­van, bio je ~lan Dr­`av­nog sa­ve­ta.
10 – U
pla­nin­skoj obla­sti Fo­ki­de, u se­ver­noj Gr~­koj; se­lo Avo­ros po­sto­ji i da­nas.
165
oti­ma­~i­ne ta­mo­{wih Tu­ra­ka i Al­ba­na­ca Ali-pa­{e11. Mo­ji ro­di­te­
qi su bi­li si­ro­ma­{ni a po­ro­di­ca nam je bi­la broj­na. Jo{ dok me je
no­si­la u sto­ma­ku, mo­ja maj­ka je jed­nom oti­{la u {u­mu po dr­va. Po­
{to je na­to­va­ri­la dr­va na ple­}a i tra­`i­la put na­zad u tom za­ba­~e­
nom pre­de­lu sa­vla­da­li su je na­po­ri i ona me je ro­di­la. Sa­svim sa­ma,
si­ro­ta is­cr­pqe­na `e­na na­{la se u opa­sno­sti. Sa­ma se po­ro­di­la i
sre­di­la, po­tom je po­sla­ga­la ne­ko­li­ko ob­li­ca, sta­vi­la ne­{to tra­ve,
tu me osta­vi­la i vra­ti­la se u se­lo.
Ma­lo po­tom, ubi­je­na su tri ~o­ve­ka iz na­{e ku­}e, i moj je otac
po­gi­nuo. Ali-pa­{i­ni Tur­ci hte­li su da nas od­ve­du u ro­bqe. Jed­ne
no­}i ce­la po­ro­di­ca je sa ro­|a­ci­ma po­{la u Li­va­di­ju12 u na­di da }e
se ta­mo na­sta­ni­ti. Mo­ra­li su da pre­|u pre­ko mo­sta u Li­do­ri­ki­ju
zva­nog Uza­ni jer ni­je bi­lo dru­gog na­~i­na da se pre­|e re­ka. Tur­ci su
tu stra­`a­ri­li i za­ro­bqa­va­li sva­kog ko je po­ku­{ao da pre­|e. Osam­
na­est da­na moj se na­rod po­tu­cao po {u­mi je­du­}i `ir, i ja sam ga jeo
u maj­~i­nom mle­ku.
Ne mo­gav­{i vi­{e da pod­no­se glad, od­lu­~i­li su da pre­|u most.
Po­{to sam bio ne­ja­ko de­te ko­je mo­`e za­pla­ka­ti i ugro­zi­ti sve, od­
lu­~i­li su da me osta­ve: osta­vi­li su me u {u­mi zva­noj Cr­ve­na {u­ma
i kre­nu­li ka mo­stu. Ta­da se mo­ja maj­ka po­ka­ja­la i re­kla: Na{ greh
pro­tiv de­te­ta bi­}e na­{a pro­past, idi­te ta­mo i ~e­kaj­te..., ja
}u do­ne­ti svo­je de­te. Ako bu­de­mo ima­li sre­}e i ne za­pla­~e, pre-­
}i }e­mo... Mo­ja maj­ka i Bog su nas spa­sli. Mo­ja maj­ka i ro­|a­ci su mi
is­pri­~a­li sve ovo. Ka­da smo svi sti­gli u Li­va­di­ju, ugled­ni qu­di su
nas po­ma­ga­li dok ni­smo sta­li na no­ge, sa­gra­di­li ku­}e i ima­we.
Na­vr­{io sam se­dam go­di­na. Da­li su me jed­nom ~o­ve­ku da ra­dim
za sto­ti­nu pa­ra na go­di­nu, sle­de­}e go­di­ne za pet gro­{a. Ra­dio sam
mno­ge po­slo­ve a on­da su `e­le­li da mi do­de­le ne­ke po­ni­`a­va­ju­}e ku-­
}an­ske oba­ve­ze i da ~u­vam de­cu. To je bi­la mo­ja smrt! Od­bio sam to
ra­dim i do­bio ba­ti­ne i od do­ma­}i­na i od ro­|a­ka. Uma­kao sam i po­ku­
pio sa so­bom jo{ ne­ke mom­ke i oti­{li smo u Te­bu. Ali po­{to ni­sam
imao sre­}e, mo­ji ro­|a­ci su do­{li za na­ma i vra­ti­li nas na­zad u Li­
va­di­ju kod istog do­ma­}i­na. Pro­veo sam do­sta vre­me­na ra­de­}i taj po­
sao. Na­po­slet­ku sam, da bih ga se ra­to­si­qao, jer mi mo­je ~a­sto­qu­bqe
ni­je da­va­lo mi­ra ni da­wu ni no­}u, po­~eo da tu­~em de­cu i da ih lu­pam
po gla­vi, uda­riv­{i ~ak i sop­stve­nu maj­ku, i oti­{ao po­tom u pla­ni­
ne. Na­po­kon su se za­mo­ri­li i pu­sti­li me, ta­ko­re­}i upro­pa­{}e­nog.
166
11 – Ali-pa­{a iz Ja­wi­ne (1744–1822), al­ban­ski fe­u­da­lac iz Te­pe­le­ne. Haj­du­~i­jom je ste­kao bo­
gat­stvo kao su­rov i spo­so­ban voj­sko­vo­|a. Slu­`bu u tur­skoj voj­sci pri­hva­tio je iz li~­nih
in­te­re­sa, pre­tvo­riv­{i po­tom Ja­wi­nu u sre­di­{te vla­sti­tog pa­{a­lu­ka; bo­rio se pro­tiv al­
ban­skih fe­u­da­la­ca i cen­tral­ne tur­ske vla­sti; odr­`a­vao je ve­ze sa Ru­si­ma, En­gle­zi­ma –
we­go­vo go­sto­prim­stvo u`i­vao je i Baj­ron – i Fran­cu­zi­ma; ni­je us­peo u na­me­ri da uje­di­ni
Al­ban­ce u bor­bi pro­tiv cen­tral­ne vla­sti i po­sta­ne ne­za­vi­sni vla­dar Al­ba­ni­je i de­la Gr~­
ke; po­gi­nuo je u bor­bi sa sna­ga­ma sul­ta­na Mah­mu­da II. We­gov su­kob sa sul­ta­nom jed­na je od
okol­no­sti ko­jom su se oko­ri­sti­li gr~­ki usta­ni­ci.
12 – U cen­tral­noj Gr~­koj, 130 km se­ver­no od Ati­ne.
Ka­da sam na­pu­nio ~e­tr­na­est go­di­na oti­{ao sam u Des­fi­nu13
kod jed­nog ze­mqa­ka. We­gov je brat bio kod Ali-pa­{e, slu­`io je
kao zap­ti­ja u Des­fi­ni. Pro­veo sam dan s wim. Bio je pra­znik Sve­
tog Jo­va­na i oti­{li smo na pa­na­|ur. Dao mi je svo­ju pu­{ku i re­
kao da mu je pri­dr­`im. @e­leo sam da opa­lim i ona je pu­kla. Ta­da
me je on pred svim tim qu­di­ma pre­bio na­mr­tvo. Ni­su ba­ti­ne bo­
le­le to­li­ko ko­li­ko sra­mo­ta od qu­di. Svi su je­li i pi­li a ja sam
pla­kao. Ne na­la­ze­}i ko­me bih se po­`a­lio i oprav­dao, mi­slio sam
da je po­god­no da se obra­tim Sve­tom Jo­va­nu, po­{to sam u we­go­voj
ku­}i pre­tr­peo ta­kvo po­ni­`e­we i ne­mi­lost. Te no­}i oti­{ao sam u
cr­kvu, za­bra­vio vra­ta, pro­stro se po po­du i gor­ko ri­dao: [ta mi
se to do­go­di­lo? Je­sam li ma­ga­re da me ta­ko tu­ku? Za­mo­lio sam
ga da mi da le­po oru`­je, sre­bra i vre­}u nov­ca, a ja }u we­mu na­~i­
ni­ti ve­li­ko sre­br­no kan­di­lo. Po­sle do­sta ri­da­wa sve­tac i ja smo
po­sti­gli do­go­vor. Ubr­zo po­sle to­ga, brat mog do­ma­}i­na pi­sao je iz
Ja­wi­ne da mu tre­ba slu­ga. Po­sla­li su me­ne; bi­la je 1811. Ali-pa­
{a ga je o`e­nio u Ar­ti14. Ostao je ne­ko vre­me u Ar­ti; Ali-pa­{a je
po­slao po we­ga po­{to ga je vo­leo i dr­`ao ga za li~­nog se­kre­ta­ra.
Bio je va­qan ~o­vek po ime­nu Ta­na­sis Li­do­ri­kis. Hteo je da me
za­dr­`i u svo­joj ku­}i, ali sam ja od­bio. Re­~e mi: Osta­}e{, ma­kar
na si­lu! Ni­sam mo­gao da mu umak­nem, po­{to je bio mo­}an. Pri­
stao sam pod uslo­vom da ne bu­dem slu­ga. Ra­di­}u za va­{u ku­}u, ali
ta­ko­|e ho­}u da upo­znam sta­nov­ni­ke, da uzaj­mim no­vac od wih i
za­po~­nem tr­go­vi­nu: jer go sam i mo­ram da ku­pim ne­{to ode­}e.
(Bio je tvr­di­ca i ni­je mi da­vao ni­{ta). To je pr­vo {to smo do­go­
vo­ri­li, re­kao sam mu. Dru­go, oko ku­po­vi­ne za do­ma­}in­stvo: ne­ka
tvo­ja `e­na upra­vqa nov­cem i ra­~u­ni­ma – ona je pi­sme­na; ona }e
mi da­va­ti no­vac za ku­po­vi­nu. Ka­da do­ne­sem ro­bu, ne­ka je iz­me­ri
i ne­ka pla­ti {ta ko­{ta. Isto vre­di i za sve dru­go {to ku­pim.
Ne­}u da ka­`e{ ka­ko te va­ram, po­{to me sa­da vi­di{ go­log a su­
tra }e{ me za­te­}i sa ode­}om i po­mi­sli­}e{ da sam lo­pov. Spo­
ra­zu­me­li smo se ta­ko ka­ko sam ka­zao i ostao sam kod we­ga i ra­dio
za we­ga de­set go­di­na. Ukup­no mi je pla­tio ~e­ti­ri sto­ti­ne gro­{a.
Za­tra­`io sam po­zaj­mi­cu i on mi je po­zaj­mio no­vac sa ka­ma­tom
od dva­de­set po­sto na go­di­nu. Na­~i­ni­li smo ugo­vor ko­ji i da­nas
~u­vam. To­li­ko je u~i­nio za me­ne.
Pred we­go­vom ku­}om bio je trg na kom su se oku­pqa­li is­tak­
nu­ti grad­ski qu­di i tr­gov­ci u let­we ve­~e­ri i se­de­li sve do po­la
no­}i. Ure­dio sam to me­sto i obez­be­|i­vao im sve {to su `e­le­li,
uga­|ao im. Upo­znao sam ih sve, i se­os­ ke kme­to­ve. Za­mo­lio sam te
tr­gov­ce i kme­to­ve za po­zaj­mi­cu i oni su mi po­zaj­mi­li pet ili {est
hi­qa­da gro­{a. U to vre­me sam imao ka­pi­tal od dva­de­set i ~e­ti­ri
13 – U Fo­ki­di, na ob­ron­ci­ma pla­ni­ne Kir­fis.
14 – Se­ve­ro­za­pad­na Gr~­ka, oblast Epi­ra, an­ti~­ka Am­bra­ki­ja.
167
gro­{a. Spo­ra­zu­meo sam se sa se­qa­ni­ma da im una­pred pla­tim za
wi­hov ovas u zi­mu, a da mi ga is­po­ru­~e u le­to na gum­nu. Ku­po­vao
sam ovas za ~e­ti­ri gro­{a po vre­}i, uzi­mao ga na gum­nu i pro­da­vao
ga za {e­sna­est; bi­la je ne­sta­{i­ca te go­di­ne. Za­ra­dio sam no­vac.
U zi­mu sle­de­}e go­di­ne ku­po­vao sam ku­ku­ruz za je­da­na­est gro­{a po
vre­}i; uzi­mao ga na gum­nu i pro­da­vao u Ar­ti za tri­de­set i tri. U
Ar­ti je vla­da­la ku­ga i bi­la je ne­sta­{i­ca hle­ba. Ta­da sam na­~i­
nio po­sre­bre­nu pu­{ku, pi­{to­qe i dru­go oru`­je, i le­po kan­di­lo.
Na­o­ru­`an i le­po ode­ven, od­neo sam kan­di­lo mom pa­tro­nu, do­bro­
~i­ni­te­qu i pra­vom pri­ja­te­qu – Sve­tom Jo­va­nu. Kan­di­lo jo{ po­
sto­ji, na we­mu je ure­za­no mo­je ime. Kle­kao sam pred wim i pla­kao
iz du­bi­ne du­{e, se­}a­ju­}i se svih ne­da­}a kroz ko­je sam pro­{ao.
Ka­sni­je sam za­po­~eo po­sao; Gr­ci i Tur­ci u obla­sti dr­`a­li su
me za svog bla­gaj­ni­ka, bo­`i­jom mi­lo­{}u po­stao sam imu­}an; ku­pio
sam ku­}u i ne­{to imet­ka, imao sam nov­ca u ru­ka­ma i sve­`aw du­
`ni~­kih za­pi­sa od dru­gih, ko­je jo{ ~u­vam, ukup­no ne­kih ~e­tr­de­
set hi­qa­da gro­{a. I moj }e­mer bio je pun. Imao sam {to sam hteo i
ni­sam za­vi­sio ni od ko­ga. Pro­veo sam de­set go­di­na u Ar­ti i ste­kao
mno­go pri­ja­te­qa. Imao sam jed­nog pri­ja­te­qa ko­ji je bio sa­ke­la­ri­je
a po­tom po­stao eko­nom15. Bio mi je bli­zak pri­ja­teq, po­{to sam se
dru­`io sa­mo sa bo­qi­ma od se­be. On me je vo­leo vi­{e od sop­stve­ne
de­ce, dan i no} ni­sam iz­bi­jao iz we­go­ve ku­}e, jer sa­mo je je­dan zid
de­lio we­go­vu ku­}u i mo­ju, ko­ju sam ku­pio od jed­nog ne­sre}­nog ve­li­
ka­{a. Moj pri­ja­teq bio je ve­o­ma pa­me­tan eko­nom, ni­je bi­lo ta­kvog
u Ar­ti; imao je ~e­ti­ri si­na. Je­dan od wih stu­di­rao je u Evro­pi,
bli­zak pri­ja­teq i qu­bi­mac Ka­po­di­stri­ja­sov. Mo­mak je {te­deo no­
vac i tra­`io je od Ka­po­di­stri­ja­sa do­zvo­lu da ode na stu­di­je me­di­
ci­ne. Za­u­ze­ti smo oslo­ba­|e­wem Gr~­ke, re­kao mu je Ka­po­di­stri­jas,
ka­da se to okon­~a, ne­}e{ mo­ra­ti da stu­di­ra{ me­di­ci­nu. Ali ako
se to ne de­si, po­sla­}u ti no­va­ca iz Ru­si­je da ide{ na stu­di­je. Ta­
da }u ti pi­sa­ti i sre­{}e­mo se. De­~ak je do­{ao u Ar­tu, oba­ve­stio
svog oca o ovo­me i pre­{ao na Krf. Po­sle ne­kog vre­me­na Ka­po­di­
stri­jas mu je pi­sao i oni su se sre­li. Ka­po­di­stri­jas ga je uveo u taj­
no dru­{tvo za oslo­ba­|a­we na­{e ze­mqe.
Po­{to je Ali-pa­{a bio ve­o­ma mo­}an pa je ku­pio Par­gu i po­~i­
nio mno­ga ne­po­~in­stva, op­tu­`i­li su ga za go­mi­lu zlo­~i­na ka­ko bi
ga za­va­di­li sa sul­ta­nom. Po­tru­di­li su se ve­o­ma u tim op­tu­`ba­ma te
je raz­dor iz­me­|u we­ga i sul­ta­na po­sta­jao sve ve­}i. Mo­mak je do­{ao
u Ar­tu, po­lo­`io za­kle­tvu kod oca i vra­tio se. We­gov otac je i me­ne
`e­leo da uve­de u taj­nu. Kre­ne da me za­ku­ne pa se pre­do­mi­sli; ta­ko je
u~i­nio ne­ko­li­ko pu­ta. Ta­da sam se iz­drao na we­ga: Da li ti je ne­ko
re­kao da sam ne­do­sto­jan tvo­je ku­}e pa te je stid da mi ka­`e{? Pa
bi­}u ne­do­sto­jan ako ika­da vi­{e pre­|em tvoj prag! Ustao sam i oti­
168
15 – Obi~­no |a­kon po ~i­nu; sta­rao se o pri­ho­di­ma i ras­ho­di­ma ma­na­sti­ra.
{ao. Pop me je zvao ali se ni­sam osvr­tao. Ne­ko­li­ko da­na je pro­{lo,
do­{ao je kod me­ne, i opet; ali ja ni­sam od­la­zio k we­mu.
Po­sle ne­ko­li­ko we­go­vih po­se­ta re­kao sam mu sa su­za­ma u o~i­
ma: Ka­ko mo­`e{ ta­ko da mi­sli{ o me­ni, ka­da sam ti kao sin? On
je ta­ko­|e pla­kao i pre­kli­wao me da po­|em s wim, re­~e da vi­{e ne
do­la­zim, ako sam i da­qe uvre­|en. Iz­neo je iko­ne, za­kleo me i po­~eo
da me uvo­di u taj­nu. Po­{to je na­sta­vio sa ce­re­mo­ni­jom, za­kleo sam se
da ni­ko­me ne­}u oda­ti taj­nu. Ali sam za­tra­`io da mi da ne­ko vre­me –
osam da­na – da vi­dim da li sam do­sto­jan te taj­ne i da li mo­gu da bu­dem
od ko­ri­sti, uzmem ili osta­vim, kao da ni­{ta ne znam o to­me. Pro­mi­
{qao sam o sve­mu, o ubi­ja­wu, opa­sno­sti­ma, bor­ba­ma – iz­dr­`a­}u sve
za slo­bo­du mo­je ze­mqe i mo­je ve­re. Oti­{ao sam i re­kao mu: Do­sto­jan
sam! Po­qu­bio sam mu ru­ku, po­lo­`io za­kle­tvu. Za­mo­lio sam ga da mi
ne ot­kri­va zna­ke uvo­|e­wa u taj­no dru­{tvo: mlad sam, mo­`e mi po­ne­
sta­ti hra­bro­sti, mo­gu se sa­`a­li­ti na sop­stve­ni `i­vot, ot­kri­ti taj­
nu i ugro­zi­ti svo­ju ze­mqu. Slo­`i­li smo se oko to­ga, re­kao mi je da u
tom po­slu ne­}u ste­}i nov­ca ... i da ne smem iz­ig­ ra­ti we­go­vo po­ve­re­we;
mo­`da }u do­bi­ti pri­zna­we za svo­ja de­la, i to tre­ba da sma­tram bo­gat­
stvom. Usli­{iv­{i `e­qe bla­go­slo­ve­nog po­pa, mo­je ze­mqe, i mo­je ve­
re, Bog mi do da­na da­na­{weg ni­je do­zvo­lio da se osra­mo­tim. Pro­{ao
sam kroz stra­ho­te, za­do­bio ra­ne i ri­zi­ko­vao `i­vot, ali do­bro sam:
Bog ta­ko ho­}e. Re­kao sam pri­ja­te­qu: Sve }e bi­ti ka­ko va­qa, iako je
Ali-pa­{a ve­o­ma mo­}an; od we­ga nam pre­ti opa­snost, jer za­po­ved­ni­
ci su pod we­go­vom ru­kom. Ob­ja­snio mi je ka­ko stva­ri sto­je i usko­ro,
1820, bo`­ja je vo­qa, Ali-pa­{a je pod op­sa­dom sa svih stra­na.
Po­sve­}en u taj­nu, na­pu­stio sam ze­mqa­ka i oti­{ao svo­joj ku­}i
da ra­dim za svo­ju ze­mqu i ve­ru, da ra­dim na­por­no, kao i uvek, da me
ne bi zva­la lo­po­vom i raz­boj­ni­kom ne­go de­te­tom a ja wu maj­kom.
Sul­tan je ime­no­vao Hur­{id-pa­{u za glav­nog za­po­ved­ni­ka i po­slao
ga sa dru­gim pa­{a­ma da na­pad­nu Ali-pa­{u. Ja­wi­na i Ar­ta bi­le su
pu­ne Tu­ra­ka, Al­ba­na­ca, raz­boj­ni­ka i ubi­ca; ote­li su si­lom ne­ko­
li­ko gr~­kih `e­na, ukqu­~iv i slu­{ki­wu mog ze­mqa­ka. Ta­ko­|e su
hte­li da ot­mu i we­go­vu `e­nu: bi­la je ve­o­ma le­pa, i pa­{a iz Ar­te, po
ime­nu Ha­san-pa­{a, zao ~o­vek, po­{ao je po wu; on je za­jed­no sa iz­ve­
snim Ba­ba-pa­{om, oti­mao od qu­di ime­tak i ~ast.
Ovaj Ba­ba-pa­{a za­ro­bio je me­ne i mog ze­mqa­ka i ba­cio nas
u tam­ni­cu. Hteo je da nas po­gu­bi, ali za­hva­qu­ju­}i ve­li­kom mi­tu
ko­ji je moj ze­mqak po­nu­dio, spa­sli smo se. Po­{to smo se iz­ba­vi­
li, re­koh mu da tre­ba da ode­mo u rod­ni kraj, Li­do­ri­ki; ta­mo }e­mo
bi­ti si­gur­ni. Ni­je hteo da me slu­{a. Slu­{ao je sa­mo `e­ne i zbog
to­ga je grd­no pro­pa­tio. Za­to sam ga osta­vio. Ka­sni­je, ka­da se na­
{ao smr­ti u o~i u ru­ka­ma Ha­san-pa­{e, us­peo je da sam umak­ne dok
je po­ro­di­cu osta­vio u Ar­ti. Ha­san-pa­{a je hteo we­go­vu `e­nu; ona
je bi­la no­se­}a, pa je ~e­kao da se po­ro­di pre ne­go {to je uzme.
169
Bi­lo je mno­go Tu­ra­ka u Ar­ti, Pre­ve­zi, Su­li­ju i dru­gim de­lo­
vi­ma Epi­ra pod Ali-pa­{om, ukqu­~iv i Ja­wi­nu. Sul­ta­no­ve ve­li­
ke sna­ge bi­le su svu­da, dr­`a­le su Gr­ke u ve­li­koj sti­sci po­{to su
im od­u­ze­li oru`­je; Tur­ci su `e­le­li ve­li­ki ma­ga­cin u Ar­ti gde je
bio ba­rut, olo­vo i kre­men. Ovaj ma­ga­cin je ~u­vao va­qan ~o­vek, moj
bli­zak pri­ja­teq s ko­jim sam po­slo­vao. Zvao se Jor­ga­kis Ko­ra­kis,
ro­|ak hra­brih i va­qa­nih pa­tri­o­ta Zo­si­ma­da. Po­{to sam znao
da je ~a­stan ~o­vek, pi­tao sam Eko­no­ma, po­koj­nog Go­ga Ba­ko­la­sa i
Skar­mi­co­sa (hra­bri qu­di i pa­tri­o­ti ko­ji su se pri­kqu­~i­li taj­
nom dru­{tvu) da uve­de­mo Ko­ra­ki­sa; oni su od­bi­li iz stra­ha da bi
mo­gao oda­ti taj­nu. Uop­{te ni­smo ima­li mu­ni­ci­je u tim obla­sti­
ma, a sve je pod op­sa­dom; kre­}e­mo u usta­nak bez mu­ni­ci­je, naj­ve-­
}i broj pu­{a­ka uteg­nut je ko­nop­ci­ma. Sâm sam do­neo od­lu­ku i bez
pi­ta­wa za­kleo va­qa­nog pa­tri­o­tu. Is­pra­zni­li smo ~i­tav ma­ga­cin
i uze­li ba­rut, olo­vo i kre­men. Obo­ji­ca smo u ku­}a­ma ima­li skro­
vi­ta me­sta gde smo to sa­kri­li, osta­vqa­ju­}i ne­{to ma­lo u ma­ga­
ci­nu. Bo­`an­ska mi­lost, sla­va je we­na, za­sle­pi­la je Tur­ke i ni­su
nas smo­tri­li dok smo sve to sa­kri­va­li. Po­tom smo ne­za­bo­rav­ni
Ko­ra­kis (ka­sni­je je po­gi­nuo) i ja taj­no us­pe­li da na­ba­vi­mo jo{
oru`­ja, ko­je smo kri­li ta­mo gde i ba­rut i na ta­va­ni­ma na­{ih ku-­
}a. Snab­de­va­li smo oru`­jem one na jon­skim ostr­vi­ma i dru­ge, da­
ju­}i im mu­ni­ci­ju i... za­po­ved­ni­ci­ma ka­da je bi­lo po­treb­no.
Po­{to je Hur­{id-pa­{a na­pu­stio Pe­lo­po­nez, gde je pret­hod­no
bo­ra­vio, da bi se bo­rio pro­tiv Ali-pa­{e, po­veo je svu svo­ju voj­sku,
osta­viv­{i ma­li broj qu­di na Pe­lo­po­ne­zu. Pre­o­sta­li Tur­ci po­~e­li
su da po­do­zre­va­ju ka­ko Gr­ci sa Pe­lo­po­ne­za spre­ma­ju usta­nak. Isto
po­do­zre­we iz­bi­lo je i u Ru­me­li­ji. Go­vo­ri­li smo im da se ni­{ta ne
de­{a­va, ne­go je gr~­ka ra­ja u Ru­me­li­ji po­sta­la pri­li~­no be­sna zbog
ve­li­kog bro­ja Tu­ra­ka ko­ji su zbog Ali-pa­{e pre­pla­vi­li ~i­tav kraj;
pqa~­ka i ku­luk opu­sto­{i­li su oblast. Ta­ko smo ih umi­ri­va­li. Ce­la
je Ru­me­li­ja, u stva­ri, opu­sto­{e­na, na­ro­~i­to Ja­wi­na i Ar­ta, i sva su
me­sta ta­mo sko­ro u pot­pu­no­sti ra­zo­re­na. Tur­ci sa Pe­lo­po­ne­za pi­sa­
li su Hur­{id-pa­{i o svo­jim sum­wa­ma na Gr­ke i tra­`i­li da ne­{to
pre­du­zme. U to vre­me bi­li smo okru­`e­ni Tur­ci­ma sa svih stra­na i
ni­smo ima­li na­~i­na da sa­zna­mo {ta se do­ga­|a. Ta­da su Eko­nom iz
Ar­te, za­tim Go­gos i Skar­mi­cos smi­sli­li da me po­{a­qu u Pa­tras16,
kao tr­gov­ca. Oda­tle je tre­ba­lo da pre­|em u is­to~­nu Gr~­ku, da se na­
|em sa Di­ja­ko­som17 i pi­tam {ta se do­ga­|a te da mu ka­`em da kre­ne u
na­pad na te kra­je­ve; po­tom da raz­go­va­ram sa Pa­nur­gi­ja­som i dru­gim
za­po­ved­ni­ci­ma i da im pre­ne­sem da i oni kre­nu u na­pad. Isto je tre­
ba­lo da u~i­ne i Pe­lo­po­ne­`a­ni; ta­ko }e se ne­ki od Tu­ra­ka ko­ji su nas
op­se­da­li po­vu­}i pa }e­mo mo­}i da kre­ne­mo u na­pad s na­{e stra­ne.
170
16 – Va­`na lu­ka i tr­go­va~­ko sre­di­{te na se­ver­nom Pe­lo­po­ne­zu.
17 – Ata­na­si­os Di­ja­kos (1788–1821), „\a­kon“, je­dan od vo­|a ustan­ka i gr~­ki na­rod­ni he­roj.
Me­se­ca mar­ta 1821. po­neo sam ne­{to nov­ca i pre­{ao u Pa­
tras. Pri­do­{li­ca iz Ru­me­li­je u~i­nio je po­do­zri­ve Tur­ke sum­
wi­~a­vim; bi­lo je opa­sno po me­ne. U ru­skom kon­zu­la­tu, gde je Vla­
so­pu­los bio kon­zul, Gr­ci su po­~e­li da mi po­sta­vqa­ju ne­ra­zum­na
pi­ta­wa. Od­seo sam u ta­ko­zva­nom Ta­ta­ra­ki­so­vom ha­nu. Qu­di iz Ja­
wi­ne i Ar­te ta­ko­|e su tu od­se­li. Oti­{ao sam u kon­zu­lat i is­pri­
~ao {ta se do­ga­|a u Ru­me­li­ji. Ta­ko­|e sam is­pri­~ao o obr­tu sre­}e
Ali-pa­{e; u gra­du Ja­wi­ni ve­li­ki broj we­go­vih bo­ra­ca is­tr­~ao je
iz tvr­|a­ve da se bo­ri pro­tiv sul­ta­no­vih sna­ga i po­bi­jen je. Cvet
we­go­ve voj­ske bio je po­se­~en. Qu­di iz Pa­tra­sa ni­su mi po­ve­ro­va­
li ni re~ na­da­ju­}i se da }e Ali-pa­{a bi­ti po­bed­nik i da }e ih
on oslo­bo­di­ti; taj ti­ra­nin po­di­}i }e Gr~­ku i oslo­bo­di­}e na­{u
ze­mqu! Ako on po­be­di, od nas ne­}e osta­ti ni­{ta! Po­{to sam im
ovo is­pri­~ao, a oni mi ni­su po­ve­ro­va­li, oti­{ao sam do ve­li­ke
tr­`ni­ce da ku­pim ne­ku ro­bu: hteo sam da uklo­nim sva­ku sum­wu
dok se bu­dem ras­pi­ti­vao i sa­zna­vao {ta se do­ga­|a. Ka­da sam u{ao
u tr­`ni­cu, tr­go­vac mi re­~e: Ku­pi {to `e­li{ i pla­ti {to ti
du­{a tra­`i. Po­{to sam ku­pio {to sam hteo, od­veo me je svo­joj
ku­}i na ve­~e­ru i na ko­nak. Vi­di, re­~e mi. Na­~i­nio je taj­ni znak
He­te­ri­je; ta­da sam mu re­kao da ima po­ve­re­wa u me­ne i to da me sa­
ke­la­ri­je ko­ji me je uveo ni­je na­u~
­ io taj­nim zna­ko­vi­ma. Is­pri­~ao
sam mu sve {to znam o Ru­me­li­ji a on mi je re­kao sve o Pe­lo­po­ne­zu.
Pi­tao sam ga da li se ka­sni i da li su iz­vr­{i­li pri­pre­me.
Tur­ci su po­sta­li po­do­zri­vi, re­~e on, ne­ma ni de­set da­na ka­
ko su tra­`i­li za­jam, po­zaj­mio sam im sto­ti­nu i pe­de­set hi­qa­
da gro­{a da bih ih umi­rio. Ali ne sme­mo ote­za­ti.
Ka­kve ste pri­pre­me iz­vr­{i­li, upi­tah, ako je ta­ko?
Po­sla­li smo nov­ca Ko­lo­ko­tro­ni­su na Za­kin­tos, re­~e on,
do­{ao je sa ne­kih tri­de­set qu­di i sa­da su u Ma­ni­ju. Je­di­no smo
to u~i­ni­li.
Ali sav ovaj no­vac, ove go­mi­le ko­je vi­dim ov­de (bi­lo je pet ili
{est ~i­nov­ni­ka ko­ji su pi­sa­li). Za­{to ga ne po­{a­qe­te ta­mo
gde mo­`e da bu­de od ko­ri­sti, ne sa­mo va­ma ne­go i ce­loj ze­mqi?
On mi re­~e: Mi­sli{ da se gr~­ka stvar mo­`e od­lo­`i­ti? Ve­
~e­ras }e­mo za­spa­ti sa Tur­ci­ma a pro­bu­di­}e­mo se sa Gr­ci­ma!
Vi ve­li­ki qu­di zna­te ve­li­ke stva­ri, od­go­vo­rih ja. Ja sam
ma­li, znam ma­lo. ^i­ni­te ono {to vam Bog na­la­`e.
Oti­{ao sam u kre­vet. U zo­ru sam kre­nuo da ku­pim pre­os­ ta­lo.
Tur­ski zap­ti­ja ~uo je da sam tu i svu­da me je tra­`io. Ume­sto me­ne
uhap­sio je jed­nog od Var­na­ki­o­ti­so­vih qu­di. Po­{to ga je is­pi­tao vi­
deo je da ni­je onaj ko­ga tra­`i. Ni­je ovaj, re­~e zap­ti­ja, to je dru­gi
mo­mak. Do­{ao je ov­de kao {pi­jun. Uhva­ti­te ga i do­ve­di­te k me­ni da
ga obe­sim; da­}u mu ono po {ta je do­{ao. O ovo­me su Var­na­ki­o­ti­so­vi
qu­di pri­~a­li u ha­nu a qu­di iz Ar­te su mi to pre­ne­li. Oti­{ao sam u
171
ru­ski kon­zu­lat, ob­ja­snio svoj po­lo­`aj i pi­tao mo­gu li da bu­dem pod
ru­skom za­{ti­tom. Kon­zul je od­bio da me za­{ti­ti. U ova­kvim vre­me­
ni­ma, re­~e on, i sam je u opa­sno­sti. Na­go­vo­rio sam ga da me za­dr­`i do
ve­~e­ri, na­me­ren da odem kad se smrk­ne. Za­kqu­~a­li su me u jed­nu so­bu,
i ni­ko ni­je do­la­zio. Mo­rao sam da pi­{am: be­{e jed­na ru­pa u po­du i ja
sam pi­{ao u wu. Ta­da je do­{ao slu­ga i iz­vi­kao se na me­ne.
Ja sam sa­mo ~o­vek, ni­sam mo­gao vi­{e da iz­dr­`im, re­koh ja. Slu­
ga me je upi­tao oda­kle sam. Ka­da sam re­kao da sam iz Ru­me­li­je, on
re­~e da je iz Vra­ho­ri­ja. Pi­tao sam ga da li zna Kon­stan­ti­na Je­ra­
ka­ri­sa (on je bio pri­su­tan dok me je kon­zul is­pi­ti­vao), i za­mo­lio ga
da mu pre­ne­se da do­|e da se vi­di­mo.
Ju­~e je ov­de bio i Odi­se­as18, re­~e slu­ga. Oti­{ao je.
Idi i oba­ve­sti Je­ra­ka­ri­sa, re­koh. Oti­{ao je kod we­ga i re­
kao mu. Je­ra­ka­ris je do­{ao kod me­ne.
Ve­~e­ras me od­ve­di, re­koh mu, ta­mo gde je Odi­se­as; ~u­}e{ do­
sta no­vo­sti ko­je sam do­{ao da mu sa­op­{tim. On po­`e­le da ih
pr­vo we­mu is­pri­~am. Za­kleo sam se, re­koh, ne mo­gu da ka­`em ni­
kom dru­gom.
Je­ra­ka­ris je oti­{ao. Po­~e­lo je da se smr­ka­va. Sta­do­{e da me
pri­ti­ska­ju da sme­sta na­pu­stim kon­zu­lat. Pri­pa­sao sam pi­{to­qe
i ja­ta­gan za po­jas, po­mo­lio se i re­kao mom­ku da mi do­ne­se ma­lo ra­
ki­je, ko­ju sam is­ka­pio da se ohra­brim ka­ko bih iza­{ao na­po­qe s
ja­ta­ga­nom, po­{to sam bio pre­stra­vqen. Is­pred kon­zu­la­ta se na­la­
zi­la stra­`a – Tur­ci ko­ji su ra­di­li za kon­zu­la, i dru­gi Tur­ci. Sa­
zna­li su da sam tu i ~e­ka­li da iza­|em ka­ko bi me uhap­si­li. Bio sam
re­{en da im ne pad­nem `iv u ru­ke; mo­gu me mu­~i­ti, vo­qa mi mo­`e
po­pu­sti­ti i mo­gao bih da odam ne­ku taj­nu; ra­di­je }u po­gi­nu­ti.
Dok sam se spre­mao da iza­|em, je­dan sa Ke­fa­lo­ni­je u|e i re­~e:
Je­si li ti onaj {to je bio unu­tra?
Ima ov­de do­sta qu­di, od­go­vo­rih, ko­ga tra­`i{? Ko te
{a­qe?
Je­ra­ka­ris, od­go­vo­ri on.
Da, ja sam taj, re­koh mu.
Da se da­mo na po­sao, re­~e. Tur­ci pa­ze na vra­ta, re­koh. Pre­
sko­~i­}u ba­{ten­ski zid. Ti idi oko­lo i pa­zi na me­sto gde }u si-­
}i. A po­sle }e­mo za­jed­no, po­{to ne znam ove so­ka­ke.
Oti­{ao je. Sko­~io sam sa zi­da, bio je vi­sok, uma­lo da se ubi­jem
sop­stve­nim oru`­jem. Strah je ~i­nio da tr­~im br­zo. Kre­nu­li smo ka
mo­ru. Re­koh mu da tre­ba da ide­mo kroz vi­no­gra­de i on se slo­`io; u
zgra­di tro­{a­ri­ne bi­lo je Tu­ra­ka ko­ji bi nas mo­gli uhva­ti­ti. Re­
kao sam mu da }u se sa­kri­ti u jen­de­ku dok on ne do­zo­ve ~a­mac, po­{to
je Odi­se­as bio na bro­du. Ka­da sam re­kao da }u se sa­kri­ti, on re­~e:
172
18 – O
di­se­as An­dru­cos (1788–1825), ju­nak ustan­ka; ro­|en na ostr­vu Ita­ka, kao we­gov an­ti~­ki
ime­wak.
Ka­kva ste vi gov­na pla­{qi­va! ... Od svo­je sen­ke se pla­{i­te! Po­
sra­mio sam se i po­{ao za wim. Ka­da je do­zi­vao ~a­mac, Tur­ci su nas
ugle­da­li i po­{li ka na­ma. Bo`­jom mi­lo­{}u ~a­mac je sti­gao. Obra­
tio sam se qu­di­ma, usko­~i­li smo i oni su nas po­ve­li na brod. Ta­da
su Tur­ci na­hru­pi­li. Mom­ci sa bro­da su za­pu­ca­li iz svog oru`­ja.
Po­tom su me od­ve­li kod Odi­se­a­sa, is­pri­~ao sam mu sve {to se
do­ga­|a. Ta­ko­|e sam mu ka­zao da }u i}i da se vi­dim sa Di­ja­ko­som
i osta­li­ma. Re­kao je da je ve} go­vo­rio s wi­ma i da se spre­ma­ju da
uda­re. Imao je oru`­je i mu­ni­ci­ju da od­ne­se Kse­ro­me­ro­nu u Za­
vi­cu. Re­~e ka­ko tre­ba da ode­mo za­jed­no ta­mo. Za­vr­{io sam ov­de,
re­kao sam mu, tre­ba da uzmem svo­ju pu­{ku, ko­ja je osta­la u ha­nu.
Pre­ne­}u sve {to si mi re­kao. Te no­}i je oti­{ao.
Dva da­na ka­sni­je pu­kla je pu­{ka u Pa­tra­su. Tur­ci su za­u­ze­li
tvr­|a­vu, a Gr­ci oba­lu. Po­veo sam ne­ku de­se­ti­nu mo­ma­ka sa bro­da
i oti­{li smo na oba­lu na­o­ru­`a­ni. Go­mi­la qu­di ti­ska­la se oko
zgra­de tro­{a­ri­ne, a mo­re je vr­ve­lo od de­ce i `e­na do gu­{e u vo­
di. Ta­da sam vi­deo svog pri­ja­te­qa tr­gov­ca. Jed­nom ru­kom vo­dio je
`e­nu, dru­gom de­cu, ni­{ta mu od ve­li­kog bo­gat­stva ni­je pre­o­sta­lo.
To je onaj {to je hteo da se pro­bu­di me­|u Gr­ci­ma. Ve­li­ki qu­di ~i­ne
ve­li­ke gre­{ke, a ma­li qu­di ma­le. Po­veo sam ih na brod i gle­dao da
ih ute­{im. Po­{to sam tu ostao jo{ je­dan dan, oti­{ao sam do Mi­
so­lon­gi­ja. Ta­mo je pri­stao brod iz Tr­sta te sam ku­pio ne­{to be­lih
sve­}a, ru­ma, uqa i du­va­na, da po­ne­sem u Ar­tu i pro­dam ka­ko Tur­ci
ne bi po­sum­wa­li. Na­pu­nio sam ka­ik i pri­{ao sa spo­qa­{we stra­ne
Va­si­la­di­ja u obli­`wu lu­ku zva­nu Vu­ken­tro. U zo­ru na Cve­ti, dok
je jo{ bio mrak (vre­me je bi­lo lo­{e), vi­de­li smo ka­ko go­re mno­ge
va­tre u Pa­tra­su na dru­goj stra­ni, ~u­li to­po­ve i pu­{ke. Oko po­dne­
va je pri­stao Vla­so­pu­los sa jo{ ka­i­ka na­kr­ca­nih qu­di­ma. Ka­da
sam upi­tao, re­kli su mi da je Ju­suf-pa­{a u Pa­tra­su, ra­zo­rio je
grad i pro­te­rao sta­nov­ni­{tvo.
Oti­{ao sam oda­tle na Ve­li­ki pe­tak. Sti­gao sam u Pre­ve­zu i
pro­dao sve­}e, rum i du­van po vi­so­koj ce­ni. U no} na Ve­li­ku su­bo­tu,
dok je sva­wi­va­la Us­kr­{wa ne­de­qa, oti­{ao sam u Ar­tu, na­{ao se s
na­{im qu­di­ma i re­kao im {ta se do­ga­|a. Od­ve­de­ni su vo­de­}i qu­di
iz Pa­tra­sa kod Hur­{id-pa­{e. Po­tom su uhap­si­li i me­ne kao po­
bu­we­ni­ka pro­tiv sul­ta­na, po­{to sam bio u Mo­re­ji19, i od­ve­li me u
tvr­|a­vu u Ar­ti. Sta­vi­li su mi ne­gve na no­ge i pod­vr­gli me dru­gim
mu­ka­ma da me na­te­ra­ju na iz­da­ju. Se­dam­de­set i pet da­na mu­~e­wa.
Od­ve­li su dva­de­set i {e­sto­ri­cu qu­di na ve­{a­we, a sa­mo je me­ne
Bog spa­sao. Osta­li su bi­li iz Vo­ni­ce i dru­gih me­sta i bi­li su obe­{e­
ni na tr­`ni­ci. Po­{to su `e­le­li da me jo{ is­pi­tu­ju i sa­zna­ju gde dr­
`im no­vac, od­ve­li su me sa stra­ti­{ta kod pa­{e, ko­ji me je pi­tao gde
ja i moj ze­mqak dr­`i­mo no­vac. Vra­ti­li su me u tvr­|a­vu, na­me­ra­va19 – Dru­gi na­ziv za Pe­lo­po­nez.
173
j­ u­}i da me ubi­ju ka­sni­je, i ba­ci­li u tam­ni­cu. Tu je bi­lo sto­ti­nu osam­
de­set qu­di. Bi­lo je tu ko­ma­da ubu­|a­log hle­ba i pra­zni­li su se po we­
mu po­{to ni­je bi­lo dru­gog me­sta. Sva ta tru­le` i smrad ~i­ni­li su
stra­{nu du­{e­gup­ku, ni­je bi­lo stra­{ni­je na ze­mqi. Pri­ti­ska­li smo
nos uz kqu­~a­o­ni­cu da udah­ne­mo ma­lo va­zdu­ha. Na­sta­vi­li su da me tu­
ku i pod­vr­ga­va­ju bez­br­oj­nim mu­ka­ma; sko­ro su me ubi­li. Od ba­ti­na mi
je te­lo omli­ta­ve­lo i bi­lo pu­no gno­ja­vih pod­li­va, na ko­rak od smr­ti.
Obe­}ao sam iz­ve­snu su­mu nov­ca jed­nom Al­ban­cu da mi do­pu­sti da odem
do le­ka­ra, uzmem ne­ki lek i da mu do­ne­sem no­vac. Je­dan Tur­~in pra­
tio me je do ku­}e. Dok smo i{li, za­staj­ki­vao sam, pre­vi­jao se i je­~ao.
Tur­~in, bo`­je go­ve­~e, mo­ra da je mi­slio da is­pu­{tam du­{u; ni­je imao
poj­ma ko­li­ko sam po­vre­|en. U{ao sam u ku­}u i le­gao kao na sa­mrt­nu
po­ste­qu. Do­{ao je le­kar. Smi­{qao sam ka­ko da umak­nem Tur­~i­nu.
Dao sam mu no­va­ca go­vo­re­}i: Uzmi (kri­{om i br­zo). Al­ba­nac mi je re­
kao da od­ne­se{ we­mu, ni­kom dru­gom. Dao sam i we­mu ne­ku sto­ti­nu gro­
{a, go­vo­re­}i: Od­ne­si ga po­taj­no u tvr­|a­vu pa se vra­ti; za to vre­me
le­kar }e pri­pre­mi­ti lek; po­tom }e­mo se vra­ti­ti za­jed­no, ne­}u da
idem sam, strah me je od Tu­ra­ka. ^im je za­ma­kao, dao sam se na po­sao.
Is­krao sam se na­po­qe i oti­{ao u ko­nak jed­nog od Ali-pa­{i­nih ro­
|a­ka, we­go­vo ime je bi­lo Sma­il-beg iz Ko­ni­ce, Bog ne­ka se smi­lu­je
we­go­voj du­{i. Sa­`a­lio se ~im me je vi­deo. Re­kao sam mu kroz ka­kve
pat­we sam pro­{ao i pi­tao da li mo­`e da me za­{ti­ti.
Po­bi­}u se sa Tur­ci­ma iz Kon­je ako je po­treb­no, ali te ne­}u iz­
da­ti, re­kao je. Sme­sta mi je dao oru`­je i po­veo me sa svo­jim aske­ri­ma
u Kom­bo­ti. Ta­mo se na­la­zi­la tur­ska or­di­ja, na tri sa­ta od Ar­te.
Na­kon {to smo tu pro­ve­li ne­ko­li­ko da­na, si­ro­mah se te­{ko raz­
bo­leo. Po­{to je bio moj do­bro­~i­ni­teq, pa­zio sam ga bo­qe ne­go sop­stve­
nog ro­di­te­qa. Da sam hteo, mo­gao sam da po­beg­nem; na­{i su bi­li na
~e­tvrt sa­ta oda­tle. Re­kao sam svom do­bro­~i­ni­te­qu da ga ne­}u iz­ne­ve­
ri­ti i osta­vi­ti u bo­le­sti. Ona­ko bo­le­stan, vra­tio se sa mnom u Ar­tu,
gde }u ga ne­go­va­ti dok ne po­vra­ti sna­gu, a ta­ko­|e sam hteo da po­ku­{am
da spa­sem `e­nu dru­gog mog do­bro­~i­ni­te­qa, mog ze­mqa­ka, ~i­ji sam hleb
jeo to­li­ke go­di­ne; Tur­ci su hte­li da je u~i­ne Tur­ki­wom. Zbog ova dva
mo­ja do­bro­~i­ni­te­qa vra­tio sam se na­zad u po­gi­beq usred Ar­te. Po­{to
smo sti­gli u Ar­tu, pa­{e i svi al­ban­ski se­ra­ske­ri do­{li su da vi­de
be­ga. Re­kao sam be­gu za `e­nu mog ze­mqa­ka, ko­ju je Ha­san-pa­{a hteo da
ot­me. Go­vo­rio je pa­{a­ma i osta­li­ma i za­po­ved­ni­ci­ma Al­ba­na­ca:
Pa­{e i be­go­vi, pro­pa­li smo! Pro­pa­li! Ovaj rat ne vo­di­mo sa
Mo­sko­vi­ti­ma, ni sa En­gle­zi­ma ni­ti Fran­cu­zi­ma. O gr~­ku ra­ju
smo se ogre­{i­li, na­pa­li smo we­zin ime­tak i ~ast. Mr­ko nas gle­da
i usta­je na oru`­je. A sul­tan20, ma­ga­rac, ne zna {ta se de­{a­va, oni
oko we­ga ga ob­ma­wu­ju. A ovo }e bi­ti po­~e­tak pro­pa­sti na­{eg car­
174
20 – Mah­mud II (1785–1839), sin sul­ta­na Ab­dul Ha­mi­da i jed­ne Fran­cu­ski­we; su­o­~en sa ogrom­nim
pro­ble­mi­ma u car­stvu spro­vo­dio je re­for­me i po­ku­{ao da oja­~a cen­tral­nu vlast, uki­da­ju­}i, po­red osta­log, i ja­ni­~a­re.
stva. Grd­no pla­}a­mo da na­|e­mo ne­kog iz­daj­ni­ka. Ali ne­ma to­ga ko
}e oda­ti taj­nu da li se Gr­ci bo­re sa­mi ili uz ve­li­ke si­le. Za­to
ar­~i­mo no­vac, tam­ni­~i­mo, ubi­ja­mo, a isti­nu ne zna­mo.
Po­{to im je re­kao i dru­ge stva­ri, beg na­po­slet­ku re­~e da sul­
tan {a­qe naj­po­kva­re­ni­je me­|u pa­{a­ma ko­ji pu­sto­{e ze­mqu i oti­
ma­ju `e­ne. Oni }e oti­}i svo­jim ku­}a­ma a mi }e­mo osta­ti ov­de.
Po­tom im je go­vo­rio o `e­ni mog ze­mqa­ka i ka­ko pa­{a `e­li da je
uzme. Ta­da su se svi jed­no­gla­sno slo­`i­li da je iz­ba­ve iz za­to­~e­
ni­{tva; od­ve­li su je u en­gle­ski kon­zu­lat i sta­vi­li pod za­{ti­tu.
Po­{to sam spa­sao `e­nu svog dru­gog do­bro­~i­ni­te­qa, si­ro­ti
beg bio je skr­han ja­kom gro­zni­com i oti­{ao sam po le­ka­ra. Tur­ci
su me tra­`i­li jer sam im uma­kao iz tam­ni­ce a pa­{a je sa­znao da
sam ra­dio na spa­sa­va­wu `e­ne. Hte­li su da me za­ro­be i obe­se. Kad
sam po­{ao po le­ka­ra, Tur­ci su me za­sko­~i­li. Ali bio sam br­`i
i uma­kao sam. Pro­go­ni­li su me do be­go­vog ko­na­ka; po­ja­vi­li su se
na­{i qu­di; do­{lo je do bor­be i spa­sen sam.
Po­{to se beg opo­ra­vio, za­tra­`io sam we­gov bla­go­slov i re­kao
da od­la­zim. Ni­je hteo da me pu­sti. Da sam hteo, re­koh mu, mo­gao sam
da po­beg­nem iz Kom­bo­ti­ja. Ali ni­sam, zbog svo­je ~a­sti. Ka­da je vi­
deo da ne­mam na­me­ru da osta­nem, dao mi je bla­go­slov i re­kao da po­
ru­~im za­po­ved­ni­ci­ma u Pe­ti i dru­gde da se s qu­di­ma va­qa­no op­ho­de
da bi sve bi­lo ka­ko tre­ba. Jer Tur­ci su po­~i­ni­li mno­ga zlo­de­la te
im je pre­ti­la pro­past.
Ne­ka vo­de ra­~u­na o prav­di, re­~e on, da bi se ovo svr­{i­lo ka­ko
va­qa i mi Tur­ci na­{li mi­ra. Na­{e car­stvo sa­da je pro­kle­to u
o~i­ma Bo­ga, po­{to smo ot­pa­li od We­go­ve prav­de.
Po­qu­bio sam mu ru­ku i kre­nuo. Pru­`io mi je ne­{to nov­ca i ja mu
re­koh: Dra­gi moj be­`e, ne `e­lim tvoj no­vac, ima{ do­sta tro­{ko­va
za svoj na­rod. Dao mi je oru`­je i za­po­ve­dio mi da se dr­`im ka­ko va­qa
i da idem Go­go­su, ko­ji je po­{ten i do­bar ~o­vek i we­gov pri­ja­teq. Re­~e
mi da ka­`em za­po­ved­ni­ci­ma da ne ula­ze u Ar­tu, po­{to tu ima mno­go
Tu­ra­ka i mo­gli bi iz­gi­nu­ti; tre­ba da dr­`e Tur­ke pod op­sa­dom i oni
}e sa­mi oti­}i po­{to ne­ma­ju na­mir­ni­ca. Za­mo­lio sam ga da se sta­ra o
`e­ni mog ze­mqa­ka i oti­{ao, po­~et­kom av­gu­sta 1821.
Dejan Acovi}
O SE]AWIMA GENERALA MAKRIJANISA
Ova­ko po­~i­wu Se­}a­wa ge­ne­ra­la Ja­ni­sa Ma­kri­ja­ni­sa (1797–
1864; pra­vo ime Ja­nis Tri­jan­da­fi­los; ape­la­tiv Ma­kri­ja­nis du­gu­je
svo­joj vi­si­ni). Ra­me uz ra­me sa Go­go­som Ba­ko­la­som, Jor­go­som Kun­
du­ri­o­ti­som, ~u­ve­nim Ni­ki­ta­ra­som i mno­gim dru­gim, pro­{ao je si­
175
176
to i re­{e­to gr~­kog ustan­ka. Ni­za­le su se bit­ke i ra­ne – od Sta­vro­sa
i Pe­te, pre­ko Mi­so­lon­gi­ja i Pe­lo­po­ne­za do atin­skog Akro­po­qa. U
pa­u­za­ma bor­bi sa Tur­ci­ma Gr­ci su zna­li da se ob­ra­~u­na­va­ju me­|u­
sob­no, zbog ra­znih uzro­ka; po­ro­|aj­ne mu­ke no­ve dr­`a­ve bi­le su te­
{ke, in­te­re­si ra­zno­li­ki, a sam ge­ne­ral pro­la­zi kroz sve to, ka­ko
sam ka­`e, ni­ka­da se ne osra­mo­tiv­{i i ~i­ste sa­ve­sti.
U oslo­bo­|e­nom de­lu ze­mqe, pod pre­mi­jer­skom pa­li­com Ka­po­
di­stri­ja­sa, Ko­le­ti­sa i dru­gih, oba­vqao je voj­ne i po­li­ti~­ke du­
`no­sti, na­pre­du­ju­}i u slu­`bi do ~i­na ge­ne­ra­la. Po­ste­pe­no me­|u
sa­bor­ci­ma, po­li­ti­~a­ri­ma i no­vim du­`no­sni­ci­ma do­la­zi do su­ko­
ba; pr­va­ke ustan­ka tre­ba­lo je „ugla­vi­ti“ u no­vi si­stem upra­ve i po­
kor­no­sti, qu­di­ma ko­ji su do ta­da slu­{a­li auto­ri­tet sa­mo svo­je po­
ro­di­ce i ~a­sti na­me­tan je auto­ri­tet cen­tral­ne upra­ve. Raz­u­me se da
sta­ri rat­nik ni­je odo­bra­vao ta­kav raz­voj, me­|u­tim, uvek je bio na
stra­ni „kon­sti­tu­ci­o­na­li­sta“, bo­re­}i se za upra­vu ko­ja je ba­zi­ra­na
na po­zi­tiv­nom pra­vu, a ne na vo­qi po­je­din­ca. Pun en­tu­zi­ja­zma po­
zdra­vio je do­la­zak Oto­na Ba­var­skog 1832. na pre­sto Gr~­ke; da­nas je
na­{a otax­bi­na po­no­vo ro­|e­na, pi­{e u Se­}a­wi­ma. Ba­var­ska upra­va
br­zo je od Ma­kri­ja­ni­sa stvo­ri­la ne­za­do­voq­ni­ka i on se, na­krat­ko,
po­vla­~i iz ak­tiv­ne po­li­ti­ke. Kri­ti­ku­ju­}i, kao ~lan grad­skog ve­}a
Ati­ne, Oto­no­vu ne­sprem­nost da do­ne­se ustav, po­zi­vao ga je da vla­da
pu­tem ustav­nih za­ko­na i u skla­du sa `r­tva­ma ko­je je otax­bi­na
pod­ne­la. U to je vre­me bio sta­vqen i u ku}­ni pri­tvor. Sve je eska­
li­ra­lo po­bu­nom od 3. sep­tem­bra 1843; Ma­kri­ja­nis i we­go­vi isto­mi­
{qe­ni­ci po­sti­gli su do­no­{e­we pr­vog Usta­va ze­mqe. Po­tom bi­va
iza­bran za pred­stav­ni­ka Ati­ne u Na­rod­noj skup­{ti­ni.
Po­{to je rad na Se­}a­wi­ma ob­u­sta­vio sa 1850. go­di­nom, o pre­o­
sta­lom de­lu we­go­vog `i­vo­ta do­zna­je­mo iz dru­gih iz­vo­ra. Bo­rio se
pro­tiv kon­stant­nog de­gra­di­ra­wa u~e­sni­ka ustan­ka i na kra­ju bio
op­tu­`en za za­ve­ru pro­tiv kra­qa. Bio je osu­|en na smrt, na­kon na­
me­{te­ne op­tu­`be, ko­ju je pod­neo Ki­cos Ca­ve­las, pre­ma Vi­dal-Na­
keu, li~­ni ne­pri­ja­teq Ma­kri­ja­ni­sov. Ka­zna je po­tom pre­i­na­~e­na
u do­`i­vot­nu ro­bi­ju a za­tim po­no­vo sma­wi­va­na. Za­slu­gom is­tak­nu­
tih po­je­di­na­ca i iz­bi­ja­wem Krim­skog ra­ta oslo­bo­|en je iz tam­ni­
ce u ko­joj mu je bi­lo na­ru­{e­no zdra­vqe, pa­tio je i od ha­lu­ci­na­ci­ja.
Ok­to­bra 1862. iz­bi­la je po­bu­na i kraq Oton je pro­te­ran. Ma­kri­ja­
ni­su su vra­}e­ni ~a­sti i po­lo­`aj; po­no­vo je bio pred­stav­nik Ati­ne
u Na­rod­noj skup­{ti­ni, ko­ja je ima­la funk­ci­ju usta­vo­tvor­ne. Umro
je 27. apri­la 1864.
Ma­kri­ja­ni­so­va Se­}a­wa – Απομνημονεύματ – ima­ju sa­svim po­
seb­no me­sto u kor­pu­su gr~­ke kwi­`ev­no­sti no­vog do­ba. To je stra­
sno, ro­man­ti­~ar­sko i su­bjek­tiv­no sve­do­~an­stvo o jed­nom ne­mir­
nom raz­do­bqu, ta­kva, do­du­{e, ni­ka­da ni­su ne­do­sta­ja­la u Gr~­koj, i
~o­ve­ku u we­mu. ^vr­sta ru­ka ko­ja je dr­`a­la ja­ta­gan i pu­{ku pod­
u­ze­la se pe­ra i po­ku­{a­la da osli­ka pri­li­ke i qu­de ko­ji su u~e­
stvo­va­li u do­ga­|a­ji­ma od ne­mer­qi­ve va­`no­sti za dr­`a­vu Gr~­ku
ka­kvu da­nas po­zna­je­mo. Sa­ma ge­ne­ra­lo­va strast, po­vre­me­na neo­
bjek­tiv­nost i neo­d­me­re­nost u pri­ka­zu te po­sto­ja­ni na­ci­o­nal­ni
ro­man­ti­zam do­pri­no­se op­{tem to­na­li­te­tu tek­sta ko­ji, na sre­}u,
ni­je pro­{ao kroz kwi­`ev­nu adap­ta­ci­ju i lek­tu­ru. Isto­ri­ja, op­
{ta i li~­na, da­ta je u svo­je­vr­snom „si­ro­vom“ sta­wu i na­pi­sa­na
na na­rod­nom, de­mot­skom, je­zi­ku, mo­der­noj ver­na­ku­lar­noj for­mi
ko­ja se pri­rod­no raz­vi­la iz sta­ro­gr~­kog21. Iako zvu­~i kao op­{te
me­sto, Ma­kri­ja­ni­so­va Se­}a­wa pra­vi su maj­dan ra­zno­rod­nih po­da­
ta­ka, isto­rij­skih, et­no­lo­{kih i lin­gvi­sti~­kih. Na kra­ju je, ka­ko
to vaq­da uvek bi­va, jo{ od Tu­ki­di­da i Ce­za­ra, hro­ni­~ar i isto­ri­
~ar sa­svim po­ti­snuo rat­ni­ka i po­li­ti­~a­ra. Dru­gi Ma­kri­ja­ni­sov
tekst, ko­ji ni iz­bli­za ni­je to­li­ko ~i­tan i tu­ma­~en kao Se­}a­wa,
Vi­zi­je i ~u­da, Οράματα και θάματα, ob­ja­vqen tek 1983, sve­do­~an­stvo
je jed­ne iz­mu­~e­ne du­{e ko­ja je, iz­gu­biv­{i sa­go­vor­ni­ke me­|u qu­di­
ma, za­po­de­nu­la raz­go­vor sa Bo­gom, Bo­go­ro­di­com i sve­ci­ma.
Mu­ko­tr­pan po­sao de­{i­fro­va­wa Ma­kri­ja­ni­so­vog te­{ko ~i­tqi­
vog ru­ko­pi­sa oba­vio je Ja­nis Vla­ho­ja­nis 1907, ka­da se po­ja­vi­lo pr­vo
{tam­pa­no iz­da­we, prem­da su ne­ki de­lo­vi ru­ko­pi­sa bi­li ob­ja­vqe­ni
u atin­skim no­vi­na­ma Akro­po­lis 1904. He­roj­ska at­mos­fe­ra tek­sta
br­zo je na­i­{la na do­bar pri­jem, uz po­hva­le Spi­ri­do­na Lam­bro­sa,
Ko­sti­sa Pa­la­ma­sa i dru­gih. Ne­ma~­ka oku­pa­ci­ja Gr~­ke re­ak­tu­al
­ i­zo­
va­la je Ma­kri­ja­ni­sa; Jor­gos Te­o­to­kas pi­{e ~la­nak o ge­ne­ra­lu, a po­
to­wi no­be­lo­vac Jor­gos Se­fe­ris 1943. go­di­ne dr­`i pre­da­va­we o Ma­
kri­ja­ni­su i sma­tra ga, uz Pa­pa­di­ja­man­di­sa, ve­li­ka­nom gr~­ke pro­ze.
Od mno­go­broj­nih sa­vre­me­nih iz­da­wa kao iz­vor­nik za ovaj
pre­vod po­slu­`i­lo je sle­de­}e: Απομνημονεύματα Μακρυγιάννη, Εκδόσεις
ΒΕΡΓΙΝΑ, 2001.
21 – Iz­be­ga­va­ju­}i za­la­`e­we u ve­o­ma slo­`e­ni gr~­ki je­zi~­ki pro­blem, na­po­me­ni­mo sa­mo da je
de­mot­skom je­zi­ku na­su­prot sta­ja­la ar­ti­fi­ci­jel­na ar­ha­i~­na ka­ta­re­vu­sa, ko­ja je bi­la slu­
`be­ni stan­dard sve do 1976.
177
Fre­drik Xej­mson
MO­DER­NOST U JED­NI­NI
REGRESIJE SADA[WEG DOBA
Pre­ve­la sa en­gle­skog Iva­na Mak­si}
U ~i­ta­voj post­mo­der­ni, sve do­ne­dav­no, uvek se ~i­ni­lo da po­
sto­ji od­re­|e­no na­~el­no sla­ga­we, od­re­|e­ni pre­}ut­ni kon­sen­zus, o
onim od­li­ka­ma mo­der­no­sti ko­je vi­{e ni­su po­`eq­ne. Aske­ti­zam
mo­der­nog, na pri­mer, ili we­gov fa­lo­cen­tri­zam (ne­{to sam ma­we
si­gu­ran da je ujed­no to ika­da bio i lo­go­cen­tri­zam); auto­ri­tar­nost,
pa ~ak po­vre­me­no i re­pre­siv­nost mo­der­nog; te­le­o­lo­gi­ja mo­der­ni­
sti~­ke este­ti­ke i we­nog po­bed­ni~­kog raz­vo­ja od no­vog do naj­no­vi­
jeg; mi­ni­ma­li­zam ko­ji je i sam bio mo­der­ni­sti~­ki; kult ge­ni­ja ili
vi­zi­o­na­ra; ne­pri­jat­ni zah­te­vi ko­ji su se po­sta­vqa­li pu­bli­ci ili
jav­no­sti – sve ove stva­ri, ko­je su na­rav­no is­pre­ple­ta­ne i ~e­sto su
jed­no­stav­no aspek­ti ili raz­li­~i­ti vi­do­vi jed­ne dru­gih, si­ste­ma­
ti~­no su i u vi­{e na­vra­ta na­vo­di­li te­o­re­ti­~a­ri.
Me­|u­tim, usred svih ovih zdra­vih po­ja­va gnu­{a­wa i zgra­
`a­va­wa, ko­je se uisti­nu da­ju po­re­di­ti sa zvu­kom lo­mqe­wa pro­
zo­ra i sta­rog na­me­{ta­ja ko­ji se iz­ba­cu­je kroz we­ga, po­~i­we­mo u
po­sled­wih ne­ko­li­ko go­di­na da pra­ti­mo fe­no­me­ne dru­ga­~i­je vr­
ste, a ko­ji uka­zu­ju na po­vra­tak na no­vo us­po­sta­vqa­we svih vr­sta
sta­rih stva­ri, pre no na wi­ho­vo pot­pu­no uki­da­we. Ta­ko je jed­no
od ve­li­kih do­stig­nu­}a post­mo­der­nog do­ba – „te­o­ri­ja“ ili te­o­rij­
ski dis­kurs, s jed­ne stra­ne, i Ror­ti­je­va Fi­lo­zo­fi­ja i ogle­da­lo
pri­ro­de (Phi­lo­sophy and the Mir­ror of Na­tu­re), s dru­ge stra­ne (za­
jed­no sa Bur­di­je­o­vom kri­ti­kom di­sci­pli­na) – za­si­gur­no dis­kre­
di­to­va­la „fi­lo­zo­fi­ju“ u tra­di­ci­o­nal­nom di­sci­pli­nar­nom smi­
slu i po­spe­{i­la mno­{tvo no­vih vr­sta mi­{qe­wa i no­vih vr­sta
kon­cep­tu­al­nog pi­sa­wa. Ipak, sa­da po­sta­je­mo sve­do­ci po­vrat­ka
tra­di­ci­o­nal­ne fi­lo­zo­fi­je {i­rom sve­ta, po­~ev od we­nih drev­
nih obla­sti, kao {to je to eti­ka;1mo­`e li me­ta­fi­zi­ka on­da bi­ti
178
1 – Sma­tra se da se u pro­te­klih ne­ko­li­ko go­di­na otvo­ri­lo mno­go vi­{e no­vih me­sta za eti­ku na
ame­ri~­kim fi­lo­zof­skim uni­ver­zi­te­ti­ma ne­go {to je to slu­~aj sa bi­lo ko­jom dru­gom gra­nom
fi­lo­zo­fi­je. Me­|u­tim, no­vi pro­ble­mi u pri­rod­nim na­u­ka­ma (klo­ni­ra­we, ge­ne­ti­ka) ko­ji ta
me­sta ~e­sto re­flek­tu­ju su, sma­tram, po­li­ti~­ke, a ne eti~­ke pri­ro­de, i u sva­kom slu­~a­ju su
od­ve} va­`na pi­ta­wa da bi se po­ve­ri­la fi­lo­zo­fi­ma (sa iz­u­zet­kom no­ve uz­bu­dqi­ve po­li­ti~­ke
eti­ke Ale­na Ba­djua).
da­le­ko, pi­ta­mo se (po­sto­je raz­ma­tra­wa u sklo­pu fi­lo­zo­fi­je pri­
ro­de u No­vo do­ba ko­ja na to uka­zu­ju), ako ne i sa­ma te­o­lo­gi­ja (~i­je
je pod­ri­va­we obe­}a­la ne­ga­tiv­na te­o­lo­gi­ja)?
Ta­ko se i po­li­ti~­ka fi­lo­zo­fi­ja po­no­vo po­ja­vqu­je, po­vla­~e-­
}i za so­bom sve one drev­ne te­me usta­va i pra­va gra­|a­na, ci­vil­nog
dru­{tva i par­la­men­tar­nog pred­sta­vqa­wa, od­go­vor­no­sti i gra­
|an­skih oso­bi­na, {to su sve bi­le vru­}e te­me ka­snog osam­na­e­stog
ve­ka upra­vo u onoj me­ri u ko­joj to ni­su na­{e te­me da­nas.2 Iz­gle­
da kao da ni­{ta ni­smo na­u­~i­li iz upra­vo po­me­nu­tih iza­zo­va re­
vo­lu­ci­o­nar­nog ve­ka, u ko­jem su se su­ko­bi­li tra­di­ci­o­nal­no bur­
`o­a­sko shva­ta­we dr­`a­ve sa gor­kim pro­tiv­re~­no­sti­ma kla­snog
i ko­lek­tiv­nog dru­{tve­nog bi­}a. Zbog to­ga {to su svi ovi sta­ri­
ji kon­cep­ti sa­mi po se­bi kon­sti­tu­i­sa­li ta­ko mno­go re­ak­ci­ja na
isto­rij­sku si­tu­a­ci­ju ko­ja se znat­no raz­li­ku­je od da­na­{we – pre­
la­zak iz fe­u­da­li­zma u ka­pi­ta­li­zam – a ko­ji bi bi­lo uvre­dqi­vo
iz­jed­na­~i­ti sa ne­kim pret­po­sta­vqe­nim pre­la­skom iz ko­mu­ni­zma
u de­mo­kra­ti­ju (ko­ji je u sva­kom slu­~a­ju, mo­gli bi­smo re­}i, ma­we
tran­zi­ci­ja a vi­{e kon­cep­tu­al­no skli­znu­}e iz eko­nom­ske mi­sli
ka po­li­ti~­koj).
Uz sve ovo, ne­ka­da­{wa po­li­ti~­ka eko­no­mi­ja te­tu­ra se, po­put
sen­ke, i pru­`a nam ~u­de­san nov raz­voj, za­pra­vo po­nov­no ot­kri­}e
tr­`i­{ta, ne­{to pod­jed­na­ko uz­bu­dqi­vo kao po­nov­no ot­kri­}e to~­
ka: ov­de ne­ka sva­ko pro­su­di sam za se­be, ali me­ne ni­ko ne­}e ube­
di­ti da po­sto­ji bi­lo {ta uz­bu­dqi­vo u mi­sli Mil­to­na Frid­ma­na,
Ha­je­ka ili Po­pe­ra na­{eg do­ba.
Za­tim, pri­sut­no je od­re­|e­no ve­{ta~­ko o`i­vqa­va­we este­ti­ke,
di­sci­pli­ne za ko­ju smo bi­li uve­re­ni da ju je mo­der­ni­zam i iz­u­meo
i de­kon­stru­i­sao u isti mah, ta­ko {to su raz­li­~i­ti mo­der­ni­sti~­
ki vi­do­vi uz­vi­{e­ne for­me bri­sa­li este­ti~­ka pi­ta­wa istom br­
zi­nom ko­jom su se ona po­~e­la po­ma­qa­ti. Da­nas pak qu­di po­no­vo
po­~i­wu da se vra­}a­ju te­mi le­po­te, cen­tral­nom pred­me­tu este­ti­ke
~i­ja se bur­`o­a­ska po­bu­da mo­`e pra­ti­ti u we­noj udvo­je­noj kraj­woj
ta~­ki: tri­vi­ja­li­za­ci­ji ~i­ste de­ko­ra­tiv­no­sti i pri­jem­~i­vo­sti, s
jed­ne stra­ne, i sen­ti­men­tal­nog ide­a­li­zma ra­znih ide­o­lo­gi­ja ko­je
je este­ti~­ki oprav­da­va­ju, s dru­ge stra­ne.
Ono {to se (isto ta­ko od­uv
­ ek) po­i­sto­ve­}u­je sa isto­ri­jom ide­ja
te­{ko mo­`e da se no­si sa in­te­lek­tu­al­nim re­gre­si­ja­ma ovog ti­pa,
ko­je se ~e­sto mo­gu mno­go ube­dqi­vi­je prav­da­ti po­li­ti~­kim pre­vi­
ra­wi­ma i in­sti­tu­ci­o­nal­nim pro­ce­si­ma.
2 – Ne­ka­da­{wa po­li­ti~­ka fi­lo­zo­fi­ja se uvek za­sni­va­la na kon­cep­tu qud­ske pri­ro­de, pre­ma
ko­joj je psi­ho­lo­{ka po­bu­da (strah za Hob­sa ili Spi­no­zu, „ve­ra“ za sa­vre­me­ne tr­`i­{ne ide­
o­lo­ge) te­meq ra­|a­wa ko­lek­ti­vi­te­ta; no­vi­ja po­li­ti~­ka te­o­ri­ja (re­ci­mo Er­ne­sto La­klau) se
za­sni­va na re­pre­zen­ta­ci­ji i ozna­~i­te­qi­ma a ne na psi­ho­lo­gi­ji.
179
Po­raz mark­si­zma (ako je on stvar­no po­ra­`en) sta­vio je na pro­
ve­ru tok mno­go sa­vre­me­ni­jih te­o­ri­ja ko­je su iz we­ga pro­is­te­kle,
pro­ble­ma­ti­ku mark­si­zma kao ta­kvog (~ak i ka­da je ona do­la­zi­la
za­o­bi­la­zno, kroz Sar­trov eg­zi­sten­ci­ja­li­zam i fe­no­me­no­lo­gi­ju).
U me­|u­vre­me­nu, pro­fe­si­o­na­li­za­ci­ja (i sve ve­}a pri­va­ti­za­
ci­ja) uni­ver­zi­te­ta mo­`e ob­ja­sni­ti po­nov­no si­stem­sko su­zbi­ja­we
ener­gi­je te­o­ri­je kao ta­kve, sa we­nim pod­jed­na­ko abe­rant­nim re­
zul­ta­ti­ma i anar­hi­sti~­kim ci­qe­vi­ma. Ali upra­vo se zbog to­ga
ova­kve re­in­sti­tu­ci­o­na­li­za­ci­je i wi­ho­ve re­gre­si­je mo­gu je­dva na­
bro­ja­ti kao kon­se­kven­ce post­mo­der­no­sti, ujed­no sa po­zna­tom re­
to­ri­kom de­cen­tri­ra­nog i ale­a­to­rij­skog, ri­zom­skog, he­te­ro­ge­nog i
raz­gra­na­tog. Ne­za­mi­sli­vo je da je upra­vo ovo @an-Fran­soa Li­o­tar
imao na umu ka­da je sla­vio iz­me­{ta­we „ve­li­kih na­ra­ti­va“ isto­ri­
je pu­tem vi­{e­stru­kih je­zi~­kih iga­ra post­mo­der­ne3, ko­je su si­gur­
no pod­ra­zu­me­va­le smi­{qa­we no­vih je­zi~­kih iga­ra a ne ve­{ta~­ko
o`i­vqa­va­we onih ko­je su deo aka­dem­ske bli­ske pro­{lo­sti.
Me­|u­tim, po­gre­{no je mi­sli­ti da Li­o­ta­ro­va post­mo­der­nost
– ne­ka ne­si­ste­mat­ska „stvar­nost“ ko­ja se me­{a sa na­su­mi~­nom
ko­eg­zi­sten­ci­jom ne­po­mir­qi­vih ni­~e­an­skih sa­da­{wo­sti vre­
me­na – ili bi­lo {ta dru­go, pred­sta­vqa od­ba­ci­va­we pro­{lo­sti,
we­no pot­pu­no pre­pu­{ta­we za­bo­ra­vu. Na­pro­tiv, ono {to se za­i­
sta od­ba­cu­je, za­jed­no sa ta­ko­zva­nim „ve­li­kim na­ra­ti­vi­ma“, je­su
ma­we zna­~aj­ni, fi­lo­zof­ski, kwi­`ev­ni na­ra­ti­vi i dru­gi vi­do­vi
isto­ri­o­gra­fi­je. Ovaj po­sled­wi pri­mer }e se, za­jed­no sa isto­rij­
skim ro­ma­ni­ma u post­mo­der­ni­zmu,4 po­ja­vi­ti u no­vom ob­li­ku u vi­
du pro­vi­zor­nih i jed­no­krat­nih ka­no­na, ple­ja­de tek­stu­al­nih ve­za
pod­lo­`nih ras­tu­ra­wu i iz­me­{ta­wu u isti mah. Za Li­o­ta­ra, kao
i za De­le­za, fi­lo­zo­fe pro­{lo­sti tre­ba­lo je po­no­vo iz­mi­sli­ti i
po­no­vo na­pi­sa­ti wi­ho­va de­la u post­sa­vre­me­nom iz­ra­zu (ka­ko je to
De­lez i u~i­nio sa Ni­~e­om i Kan­tom, Hju­mom i Lajb­ni­com), kroz
po­zna­ti slo­gan ko­ji je evo­ci­rao „bra­da­tog He­ge­la i ured­no obri­
ja­nog Mark­sa“.5
Za­pra­vo, kao De­lez, i Li­o­tar je po mno­go ~e­mu bio su­{tin­
ski mo­der­ni­sta, stra­stve­no pre­dan pro­va­li istin­skog, ra­di­kal­
nog i, usu­di­}e­mo se re­}i, auten­ti~­nog No­vog: to je pre­da­nost ko­ja
ko­na~­no od­re­|u­je po­li­ti­ku obo­ji­ce (raz­li­~i­tih ono­li­ko ko­li­ko
to mo­gu bi­ti) kao este­ti­ku. Zbog to­ga se Li­o­ta­ro­vo ve­li­ko pre­
180
3 – Vi­de­ti Li­o­ta­ro­vo Post­mo­der­no sta­we. Xo­na­tan Arak je Li­o­ta­ro­ve opo­zi­ci­je pre­i­na­~io u
„vi­so­ke pri­~e“ na­su­prot „be­lim la­`i­ma“. Si­gur­no je zna­~aj­no i Be­wa­mi­no­vo an­ti­ci­pi­ra­
we: „Isto­rij­ske kon­struk­ci­je mo­gu se upo­re­di­ti sa in­sti­tu­ci­ja­ma voj­ske, ko­je pri­mo­ra­va­ju
sva­ko­dnev­ni `i­vot da se od­vi­ja u ka­sar­na­ma. U po­re­|e­wu s tim, aneg­do­ta je kao uli~­na tu­~a
ili po­bu­na. (W. Be­wa­min, Pro­je­kat ar­ka­de, iz­da­we Cam­brid­ge, Mass.: Har­vard, 1999; ili
Su­hr­kamp, 1983, S la, 3)
4 – Vi­de­ti mo­ju kwi­gu Post­mo­der­ni­zam, ili Kul­tur­na lo­gi­ka po­znog ka­pi­ta­li­zma (ci­ti­ra­no
je ori­gi­nal­no iz­da­we Lon­don: Ver­so, 1991, 366–9.)
5 – @il De­lez, Raz­li­ka i po­na­vqa­we (iz­da­we Pa­ris, PUF, 1968, str. 4)
ven­tiv­no su­zbi­ja­we ta­ko­zva­nih ve­li­kih na­ra­ti­va (upu­}e­nih ko­
mu­ni­zmu i fran­cu­skom re­pu­bli­ka­ni­zmu) is­po­sta­vi­lo ni­{ta vi­
{e ko­na~­nim od Za­liv­skog ra­ta (ko­ji je on ta­ko­|e po­dr­`a­vao). Da
bi o~u­vao ve­ru u este­ti­ku mo­der­ni­zma skri­ve­nu unu­tar pri­vid­ne
po­li­ti~­ke post­mo­der­no­sti (na­lik Val­te­ru Be­wa­mi­nu i we­go­voj
sme­`u­ra­noj te­o­lo­gi­ji pod auto­ma­tom ak­ti­vi­zma6), Li­o­tar je pre­
u­zeo du­`nost po­nov­nog smi­{qa­wa jed­nog od naj­sta­ri­jih mo­de­la
tem­po­ral­no­sti u kwi­ga­ma, na­i­me ci­kli~­nu tem­po­ral­nost, ko­ja bi
sa­ma mo­gla da­ti le­gi­ti­mi­tet upra­vo ne­~u­ve­noj po­zi­ci­ji po ko­joj
post­mo­der­ni­zam ne sle­di, ve} pre pret­ho­di, pra­vom mo­der­ni­zmu
kao ta­kvom, ~i­ji po­vra­tak pri­pre­ma.7 Ni u kom slu­~a­ju ni­je mo­gao
ima­ti na umu ove vr­ste po­vra­ta­ka ko­je sam na­bro­jao.
Ipak, we­go­va za­bu­na uka­zu­je na dva mo­gu­}a za­kqu~­ka. Pr­vi
ima ve­ze sa tim {to post­mo­der­ni­zam za­vi­si od su­{tin­ski mo­der­
ni­sti~­kih ka­te­go­ri­ja no­vog, te se ne mo­`e u pot­pu­no­sti is­ko­re­
ni­ti i uda­qi­ti od „no­vog“ bez ob­zi­ra na svo­ju re­to­ri­ku. Ovo zbi­
qa ni­je ma­la ni­ti be­zna­~aj­na kon­tra­dik­tor­nost post­mo­der­ni­
zma, ko­ji ni­je spo­so­ban da se li­{i vr­hun­ske vred­no­sti ino­va­ci­je
(upr­kos ne­stan­ku sti­la i smr­ti su­bjek­ta), ako ni zbog ~e­ga dru­gog,
on­da za­to {to mu­ze­ji i umet­ni~­ke ga­le­ri­je te­{ko mo­gu da op­sta­nu
bez tog uslo­va. Na taj na­~in no­vi fe­ti{ zva­ni Raz­li­ka po­~i­we
da se pre­kla­pa sa sta­rim fe­ti­{om zva­nim No­vo, ~ak i ako ne­ma­ju
do­dir­nih ta­~a­ka.
Dru­gi za­kqu­~ak ko­ji se mo­`e iz­vu­}i je­ste da je lak­{e od­ba­
ci­ti isto­rij­ske na­ra­ti­ve (i wi­ho­vog „sme­`u­ra­nog pa­tuq­ka“, te­
le­o­lo­gi­ju) ne­go funk­ci­on
­ i­sa­ti bez wih. Ve} sam ne­gde za­kqu­~io
da je Li­o­ta­ro­va te­or
­ i­ja o smr­ti ve­li­kih na­ra­ti­va i sa­ma je­dan
ve­li­ki na­ra­tiv.8 Na dru­gom pla­nu, uz­di­za­we po­et­skog je­zi­ka No­
ve kri­ti­ke (pret­po­sta­vi­mo da je to su­{tin­ski ne­na­ra­tiv­no) iz­
nad osta­lih, naj­~e­{}e na­ra­tiv­nih for­mi dis­kur­sa is­po­sta­vqa
se oprav­da­nim od stra­ne isto­rij­skog ve­li­kog na­ra­ti­va {to je
ne­{to kao kon­zer­va­tiv­na „fi­lo­zo­fi­ja isto­ri­je“, je­din­stvo sen­
zi­bi­li­te­ta sta­rog en­gle­skog ze­mqo­rad­ni~­kog po­ret­ka slo­bod­nog
se­qa­{tva (Eli­ot, Li­vis) ko­ji je bio slo­mqen od stra­ne re­vo­lu­ci­
o­nar­nog Ro­man­ti­zma (sa­da po­nov­no iden­ti­fi­ko­va­nog kao Pro­sve­
ti­teq­stvo i oli­~e­nog u pe­sni­ci­ma po­put [e­li­ja). Ovaj se­kun­dar­
ni na­ra­tiv ni­je ne­ki pu­ki spo­red­ni ide­o­lo­{ki do­da­tak. Vo­leo
bih da na­pra­vim dru­ga­~i­ji za­kqu­~ak, a to je da je sa­mo od­bi­ja­we
i od­ba­ci­va­we na­ra­ti­va pri­zva­lo ne­ki vid vra­}a­wa po­ti­snu­tog
na­ra­ti­va i da upr­kos we­mu po­ku­{a­va da oprav­da svo­ju po­zi­ci­
6 – Val­ter Be­wa­min, Te­ze o isto­ri­ji, u Ilu­mi­na­ci­ja­ma (iz­da­we New York: Schoc­ken, 1968).
7 – @. F. Li­ot­ ar, Od­go­vor na pi­ta­we – {ta je post­mo­der­na? u Le Post­mo­der­ne ex­pli­qué aux en­
fants (Pa­ris: Se­u­il, 1986, str. 29–33).
8 – Vi­de­ti moj „Uvod“ za Li­o­ta­ro­vo Post­mo­der­no sta­we.
181
ju an­ti-na­ra­ti­va po­mo­}u jo{ jed­nog na­ra­ti­va, ar­gu­men­ta ko­ji bi
tre­ba­lo da bu­de do­bro za­ta­{kan.9 Ali ume­sto po­ku­{a­ja da se ovom
prin­ci­pu pru­`i ne­ka on­to­lo­{ka for­mu­la­ci­ja, pre bih je pre­
o­bli­ko­vao u me­to­do­lo­{ki ob­lik, kao je­dan pred­log za tra­`e­we
skri­ve­nih ide­o­lo­{kih na­ra­ti­va ko­ji de­lu­ju u svim na­iz­gled ne­
na­ra­tiv­nim kon­cep­ti­ma, na­ro­~i­to on­da ka­da su usme­re­ni pro­tiv
sa­mih na­ra­ti­va. Uko­li­ko je ovaj pred­log jo{ uvek pre­vi­{e uop­
{ten i ap­strak­tan, pred­lo­`i­}u u ono­me {to sle­di kon­kret­ni­ji i
po­drob­ni­ji opis u kon­tek­stu da­na­{wi­ce (pr­va mak­si­ma od ~e­ti­
ri ko­li­ko }e ih bi­ti).
Me­|u­tim, sa­da je vre­me da se vra­ti­mo tom kon­tek­stu i da raz­
mo­tri­mo ne­ka kraj­wa po­na­vqa­wa ili re­i­no­va­ci­je za­sta­re­log u
pra­voj post­mo­der­no­sti, vra­}a­we ko­je je ne­sum­wi­vo naj­ve­}i od
svih pa­ra­dok­sa jer do­ka­zu­je da je u pi­ta­wu kon­cept mo­der­no­sti
kao ta­kve, za ko­ji smo na­iv­no pret­po­sta­vi­li da je odav­no pre­va­
zi­|en. On se u stva­ri vra­}a {i­rom sve­ta, i do­slov­no je ne­iz­be­`an
u po­li­ti~­kim ras­pra­va­ma od La­tin­ske Ame­ri­ke do Ki­ne, da ne
po­mi­we­mo ze­mqe biv­{eg Dru­gog sve­ta. Me­|u­tim, to­bo­`wa po­be­
da Za­pa­da upor­no se sla­vi­la eks­pli­cit­no post­mo­der­ni­sti~­kim
ter­mi­ni­ma, kao {to su to pre­va­zi­la­`e­we sta­rih mo­der­ni­sti~­
kih uto­pij­skih i pro­iz­vod­nih vred­no­sti, kao „kraj“ ide­o­lo­gi­je i
isto­ri­je, no­mi­na­li­sti~­ke dok­se po­seb­nog i Raz­li­ke, sve­jed­no da
li se ove stva­ri ar­ti­ku­li­{u u le­vi­~ar­skim ili de­sni­~ar­skim
dis­kur­si­ma (za­pra­vo je po­ri­ca­we bi­lo ko­je di­stink­ci­je iz­me­|u
le­vog i de­snog sr` „post­mo­der­ni­sti~­ke“ re­to­ri­ke). ^e­mu bi on­
da slu­`io po­vra­tak slo­ga­na „mo­der­nost“, na­kon ko­re­ni­tog ukla­
wa­wa sve­ga mo­der­nog sa svih po­li­ca i iz svih iz­lo­ga, we­go­vog
po­vla­~e­wa iz me­di­ja, po­slu­{ne de­mo­der­ni­fi­ka­ci­je sve­ga osim
ne­ko­li­ci­ne xan­gri­za­vih i sa­mo­pro­kla­mo­va­nih me­tu­za­lem­skih
in­te­lek­tu­a­la­ca? Bi­}e da je ipak post­mo­der­na stvar, po­~i­we­mo da
sum­wa­mo, ovo po­nov­no iz­bi­ja­we je­zi­ka jed­ne sta­ri­je mo­der­no­sti:
jer to za­si­gur­no ni­je re­zul­tat bi­lo kog iskre­nog fi­lo­lo­{kog i
isto­ri­o­graf­skog za­ni­ma­wa za na­{u bli­sku pro­{lost. Ov­de se
pre ra­di o po­nov­nom ko­va­wu mo­der­nog, we­go­vom no­vom pa­ko­va­wu,
we­go­voj ogom­noj pro­duk­ci­ji za ob­no­vqe­ne ras­pro­da­je in­te­lek­tu­
al­nog tr­`i­{ta, od naj­ve­}ih ime­na u so­ci­o­lo­gi­ji do sa­lon­skih
ras­pra­va u svim dru­{tve­nim na­u­ka­ma (i u ne­kim umet­no­sti­ma).
Za­pra­vo ima mno­go raz­lo­ga zbog ko­jih bi se ovo de­{a­va­lo,
prem­da ih sa­mo ma­li broj oprav­da­va. Post­mo­der­nost je iz­gle­da
po­sta­la re­la­tiv­no ozlo­gla­{e­na za­mi­sao u stan­dard­nim di­sci­
pli­na­ma ka­da ne­ke od we­nih naj­ne­u­god­ni­jih kon­se­kven­ci kao {to
182
9 – Sto­ga bih `e­leo da is­pra­vim svo­ja za­pa­`a­wa u kwi­zi Mark­si­zam i for­ma (Prin­ce­ton: Prin­
ce­ton Uni­ver­sity Press, 1971, str. 332–3) gde iz­no­sim da an­ti- ili aisto­ri­ci­zam ma­ski­ra je­dan
du­bqi ope­ra­tiv­ni i ide­o­lo­{ki isto­rij­ski na­ra­tiv ili „fi­lo­zo­fi­ju isto­ri­je“.
su – no­ve te­o­ri­je po­znog ka­pi­ta­li­zma, fe­mi­ni­zam, pri­bli­`a­va­
we ta­ko­zva­nom „re­la­ti­vi­zmu“ i kon­struk­ti­ma dru­{tve­ne stvar­
no­sti – po­sta­nu vi­dqi­vi­je. ^ak i ako ne ve­ru­je­mo pe­ri­o­di­za­ci­
ja­ma po se­bi, kon­cept mo­der­ni­zma, ko­ji po­ti­~e jo{ od vre­me­na
osni­va­~a so­ci­o­lo­gi­je – a sa ko­jim upra­vo so­ci­o­lo­gi­ja kao po­qe
iz­u­~a­va­wa ima do­dir­nih ta­~a­ka – de­lu­je do­voq­no aka­dem­ski i za
po­{to­va­we.
Po­sto­je pak zna­~aj­ni­ji mo­ti­vi, zna­~aj­ni­je pred­no­sti, a one se
uglav­nom na­la­ze, ako mo­gu ta­ko to da na­zo­vem, u no­vom glo­bal­nom
tr­`i­{tu, pod tim mi­slim i na glo­bal­no tr­`i­{te ide­ja. Jed­na od
ne­iz­be­`nih di­men­zi­ja kon­cep­ta mo­der­no­sti je­ste mo­der­ni­za­ci­ja
({to je re~ ko­ja je sko­va­na ka­sni­je, po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta).
Mo­der­nost je uvek bi­la po­ve­za­na sa teh­no­lo­gi­jom (ma­kar u „mo­
der­no do­ba“), a sa­mim tim u kraj­woj li­ni­ji i sa pro­gre­som. Me­
|u­tim, Pr­vi svet­ski rat za­dao je vr­lo jak uda­rac ide­o­lo­gi­ja­ma
pro­gre­sa, na­ro­~i­to onim ko­je su ve­za­ne za teh­no­lo­gi­ju; i u sva­kom
slu­~a­ju su bur­`o­as­ ki mi­sli­oc
­ i i sa­mi ima­li ozbiq­nih sa­mo­o­
spo­ra­va­wa i sum­wi u pro­gres, po­~ev od ka­snog de­vet­na­e­stog ve­ka
pa do da­nas. Te­o­ri­ja mo­der­ni­za­ci­je na­kon Dru­gog svet­skog ra­ta
pru­`i­la je bur­`o­as­ koj ide­ji pro­gre­sa od­re­|e­ni za­grob­ni `i­vot,
dok su mo­der­nost i mo­der­ni­za­ci­ja ima­le pot­pu­no dru­ga­~i­je ver­
zi­je u so­ci­ja­li­sti~­kim ze­mqa­ma u sta­qi­ni­sti~­kom obe­}a­wu da
}e se i}i u ko­rak sa Za­pa­dom i we­go­vom in­du­stri­jom. Gor­qi­vo
ne­gi­ra­we sta­qi­ni­sti~­kih vi­do­va mo­der­ni­za­ci­je, me­|u­tim, ko­je
se stra­te­gij­ski po­ve­zi­va­lo sa op­{tom tvrd­wom da su mark­si­zam
i so­ci­ja­li­zam bi­le po sa­moj svo­joj pri­ro­di lo­{e „pro­me­tej­ske“
ide­o­lo­gi­je, ne bi tre­ba­lo da za­ma­gli pa­ra­lel­no dis­kre­di­to­va­we
za­pad­wa~­kih vi­do­va mo­der­ni­za­ci­je ko­je vr­{e eko­lo­{ki po­kre­
ti, ne­ke vr­ste fe­mi­ni­zma i niz le­vi­~ar­skih kri­ti­ka pro­gre­sa
i in­du­stri­ja­li­za­ci­je. Te­{ko je pak za­mi­sli­ti ka­ko ne­ko mo­`e
osmi­sli­ti pri­vla­~an po­li­ti~­ki pro­gram ako ve­ru­je u „kraj isto­
ri­je“ i is­kqu­~u­je di­men­zi­je bu­du}­no­sti i ra­di­kal­nu pro­me­nu (da
ne po­mi­we­mo „pro­gres“) iz svog po­li­ti~­kog mi­{qe­wa.
O`i­vqa­va­we kon­cep­ta mo­der­no­sti je je­dan po­ku­{aj da se re­
{i taj pro­blem: u si­tu­a­ci­ji gde se mo­der­ni­za­ci­ja, so­ci­ja­li­zam,
in­du­stri­ja­li­za­ci­ja (po­seb­no ne­ka­da­{wa, pre­te­~a kom­pju­te­ri­za­
ci­je, te­{ka in­du­stri­ja), pro­me­tej­stvo, i „si­lo­va­we pri­ro­de“ ge­
ne­ral­no dis­kre­di­tu­ju jo{ uvek se mo­`e pret­po­sta­vi­ti da ta­ko­
zva­ne ne­raz­vi­je­ne ze­mqe mo­`da `e­le da se ra­du­ju pu­koj „mo­der­no­
sti“ po se­bi. Za­ne­ma­ru­je se ~i­we­ni­ca da su sve odr­`i­ve ze­mqe na
sve­tu da­nas ve} odav­no mo­der­ne u sva­kom mo­gu­}em smi­slu, po­~ev
od teh­no­lo­{kog: ono {to se pot­po­ma­`e je ilu­zi­ja da Za­pad ima
ne­{to {to ni­ko dru­gi ne po­se­du­je – ali za ~im bi sve ze­mqe tre­
ba­lo da `u­de. To mi­ste­ri­oz­ no ne­{to on­da mo­`e da se pre­kr­sti u
183
„mo­de­r­nost“ a o to­me na­du­ga~­ko pri­~a­ju oni ko­ji su po­zva­ni da to
ne­u­pit­no pro­da­ju.
@e­leo bih da dam jed­nu sa­vre­me­nu ilu­stra­ci­ju ove no­ve po­
le­mi~­ke upo­tre­be ter­mi­na „mo­der­no“ i za­bu­ne u ko­ju nas on uvo­
di. U ne­dav­nom pri­se­}a­wu na svo­ju sud­bi­nu u no­voj [re­de­ro­voj
ad­mi­ni­stra­ci­ji u Ne­ma~­koj, Oskar La­fon­ten se `a­li na svu­da
pri­sut­no na­zi­va­we we­go­vih eko­nom­skih sa­vet­ni­ka u toj vla­di
„mo­der­ni­za­to­ri­ma“:
Re~ „mo­der­ni­za­ci­ja“ i „mo­der­nost“ de­gra­di­ra­ne su na po­mod­ne
kon­cep­te pod ko­je se mo­`e pod­ve­sti bi­lo {ta. Uko­li­ko po­ku­{a­mo
da raz­u­me­mo {ta to qu­di ko­je da­nas zo­vu „mo­der­ni­za­to­ri­ma“ pod­
vo­de pod ter­min „mo­der­nost“, na­la­zi­mo da je to je­dva ne­{to dru­go do
eko­nom­sko i so­ci­jal­no pri­la­go­|a­va­we pret­po­sta­vqe­nim ogra­ni­~e­
wi­ma glo­bal­nog tr­`i­{ta. Kon­cept mo­der­no­sti sve­den je na ~i­sto
eko­nom­ske i teh­ni~­ke ka­te­go­ri­je. Re­ci­mo, an­glo­sak­son­ski svet ne­ma
prav­nu za­{ti­tu pro­tiv ot­pu­{ta­wa, ta­ko da ako `e­li­mo da bu­de­mo
mo­der­ni, tre­ba­lo bi i mi da se od­rek­ne­mo svo­jih me­ra za­{ti­te na
tom po­qu. U mno­gim ze­mqa­ma je dru­{tve­na me­ra bez­bed­no­sti ozbiq­
no sma­we­na, pa ako `e­li­mo da bu­de­mo mo­der­ni i mi je mo­ra­mo dra­
sti~­no sma­wi­ti. U mno­gim ze­mqa­ma su tak­se za bi­zni­sme­ne to­li­ko
uma­we­ne ka­ko pred­uz­ et­ni­ci ne bi na­pu­sti­li tu ze­mqu i oti­{li ne­
gde dru­gde, pa i mi mo­ra­mo bi­ti mo­der­ni i isto ta­ko sma­wi­ti na­{e
tak­se. Mo­der­nost je jed­no­stav­no po­sta­la re~ ko­ja ozna­~a­va po­vi­no­
va­we ova­kvim eko­nom­skim ogra­ni­~e­wi­ma. Pi­ta­we ka­ko `e­li­mo da
`i­vi­mo za­jed­no i ka­kav to ob­lik dru­{tva `e­li­mo po­sta­lo je pot­pu­
no ne­mo­der­no pi­ta­we i ono se vi­{e uop­{te ne po­sta­vqa.10
U tom kon­tek­stu uvo­|e­we poj­ma „mo­der­no“ deo je su­{tin­ske
po­li­ti~­ke dis­kur­ziv­ne bor­be (kao {to je to, u ne­kom dru­gom kon­
tek­stu, uspeh u uvo­|e­wu raz­li­ke iz­me­|u „re­for­mi­sta“ i „eks­tre­
mi­sta“). Ako se po­zi­ci­je slo­bod­nog tr­`i­{ta mo­gu si­ste­ma­ti~­no
iden­ti­fi­ko­va­ti sa mo­der­no­{}u a u vi­{e na­vra­ta se po­i­ma­ju kao
re­pre­zen­ti onog {to je mo­der­no, on­da su qu­di ko­ji za­stu­pa­ju ide­
ju slo­bod­nog tr­`i­{ta iz­vo­je­va­li naj­va­`ni­ju po­be­du ko­ja da­le­ko
nad­ma­{u­je sta­re ide­ol
­ o­{ke po­be­de. Na­zva­ti je me­dij­skom po­be­
dom zna­~i­lo bi pot­ce­ni­ti iz­ve­sno pre­me­{ta­we po­li­ti~­ke bor­be
u okvi­re je­zi­ka i ter­mi­no­lo­gi­je da­nas. Su­{ti­na je da oni ko­ji za­
stu­pa­ju su­prot­nu po­zi­ci­ju ter­mi­no­lo­{ki ne­ma­ju gde da odu. Pro­
tiv­ni­ci slo­bod­nog tr­`i­{ta, kao {to su so­ci­ja­li­sti, mo­gu sa­mo
bi­ti svr­sta­ni u ne­ga­tiv­nu ili li­{a­va­ju­}u ka­te­go­ri­ju ne­mo­der­
nog, tra­di­ci­o­na­li­sti~­kog, ili ~ak, u kraj­woj li­ni­ji, po­{to se ja­
184
10 – Oskar La­fon­ten, Das Herz schlägt links (Econ, 1999). (pre­vod I. M.)
sno opi­ru pro­gre­su i mo­der­no­sti, mo­gu bi­ti na­zva­ni kon­zer­va­tiv­
ci­ma. Ja­sno je iz La­fon­te­no­vih ja­di­kov­ki da ne sa­mo da je iz­gu­bio
ovu su­{tin­ski dis­kur­ziv­nu bor­bu ve} da za­pra­vo ni­kad ni­je ni
bio sve­stan we­ne pre­vas­hod­no fun­da­men­tal­ne pri­ro­de i ulo­ga.
To­li­ko o po­li­ti~­koj di­na­mi­ci re­~i „mo­der­no“, ko­ja je o`i­
ve­la {i­rom sve­ta i ko­ja se si­ste­ma­ti~­no ko­ri­sti na ovaj na­~in.
@e­leo bih i da na­gla­sim kon­cep­tu­al­nu i fi­lo­zof­sku ne­po­ve­za­
nost u ovom o`i­vqa­va­wu. Ono {to se naj­~e­{}e mi­sli u po­le­mi­ka­
ma pro­tiv so­ci­ja­li­zma i mark­si­zma (ako ne i pro­tiv svih ob­li­ka
le­vi­~ar­skog li­be­ra­li­zma) je­ste da su ove po­zi­ci­je za­sta­re­le jer
se jo{ uvek ve­zu­ju za osnov­ne pa­ra­dig­me mo­der­ni­zma. Me­|u­tim,
mo­der­ni­zam se ov­de shva­ta kao ne­ko sta­ro­mod­no car­stvo pla­ni­
ra­wa od­o­zgo, bez ob­zi­ra na to da li u dr­`av­ni­{tvu, eko­no­mi­ji
ili este­ti­ci, kao me­sto cen­tra­li­zo­va­ne mo­}i ko­je je pot­pu­no su­
prot­sta­vqe­no vred­no­sti­ma de­cen­tra­li­za­ci­je i ale­a­tor­nog ko­je
ka­rak­te­ri­{u sva­ki nov post­mo­der­ni si­stem. Da­kle, qu­di po­put
La­fon­te­na ni­su mo­der­ni jer su oni jo{ uvek mo­der­ni­sti; mo­der­
ni­zam je za­pra­vo sam po se­bi ne­mo­de­ran; „mo­der­nost“ je me­|u­tim u
no­vom po­zi­tiv­nom smi­slu ko­ji se odo­bra­va – do­bar jer je post­mo­
de­ran. Za­{to on­da ne bi­smo ko­ri­sti­li tu re~?
O~i­gle­dan od­go­vor – od­ve} te­or
­ e­ti­~an i vr­lo ma­lo po­pu­la­
ran, da pre­fiks „post“ auto­mat­ski iza­zi­va ne­la­go­du, zbu­we­nost i
iro­ni~­na pro­pi­ti­va­wa – raz­log ko­ji, ve­ru­jem, ma­ski­ra ne­ke du­bqe
raz­lo­ge, ko­ji se naj­bo­qe mo­gu is­tra­`i­va­ti pro­u­~a­va­wem de­la naj­
u­ti­caj­ni­jeg sa­vre­me­nog ide­ol
­ o­ga „mo­der­no­sti“, En­to­ni­ja Gi­den­sa:
de­la ko­je je `i­vot za­po­~e­lo upra­vo kao kri­ti­ka te mo­der­no­sti a za­
vr­{i­lo se kao we­no sla­vqe­we. U Po­sle­di­ca­ma mo­der­no­sti, Gi­dens
sta­vqa ta~­ku na svo­je fler­to­va­we sa post­mo­der­nim, i ob­ja­{wa­va
za­{to sma­tra da je ce­lis­hod­no ta­ko po­stu­pi­ti (tre­ba­lo bi da je ja­
sno da po­put mno­gih dru­gih on „post­mo­der­no do­ba“ do­`i­vqa­va kao
ni­hi­li­sti~­ku i re­la­ti­vi­sti~­ku vr­stu fi­lo­zo­fi­je za ko­ju su se ve­
za­li, pre sve­ga, qu­di po­put Li­o­ta­ra). Evo we­go­vog ko­men­ta­ra:
Ni­je do­voq­no sa­mo iz­mi­sli­ti no­ve ter­mi­ne, kao {to su post­
mo­der­na i sli~­no. Ume­sto to­ga, tre­ba­lo bi da bo­qe po­gle­da­mo pri­
ro­du sa­mog mo­der­ni­te­ta, ko­ja se, zbog ta~­no od­re­|e­nih raz­lo­ga, do
sa­da sla­bo raz­u­me­va­la u dru­{tve­nim na­u­ka­ma. Pre ne­go ula­zak u
pe­ri­od post­mo­der­ne, mi se kre­}e­mo ka jed­nom pe­ri­o­du u ko­jem su po­
sle­di­ce mo­der­ni­te­ta ra­di­ka­li­zo­va­ne i uni­ver­zal­ni­je su ne­go {to
su bi­le ra­ni­je. Iz­van mo­der­no­sti, re­kao bih, vi­di­mo kon­tu­re no­
vog i dru­ga­~i­jeg po­ret­ka, ko­ji je „post­mo­de­ran“; ali ovo je pri­li~­no
raz­li­~i­to od ono­ga {to da­nas mno­gi na­zi­va­ju „post­mo­der­nom“.11
11 – En­to­ni Gi­dens, Po­sle­di­ce mo­der­no­sti (Pa­lo Al­to: Stan­ford Uni­ver­sity Press, 1990), str. 3,
pre­vod: I. M.
185
We­gov pred­log }e on­da bi­ti pre­kr­{ten u „ra­di­ka­li­zo­va­nu
mo­der­nost“, ko­ja si­gur­no ne zvu­~i mno­go dru­ga­~i­je od Ha­ber­ma­
so­ve od­li~­ne for­mu­le ne­do­vr­{e­ne mo­der­no­sti, „mo­der­no­sti kao
ne­do­vr­{e­nog pro­jek­ta“. Ali Ha­ber­ma­so­va for­mu­la osta­je ko­ri­
sno dvo­zna~­na, i do­pu­{ta da po­mi­{qa­mo na mo­gu}­nost da je mo­
der­nost ne­do­vr­{e­na jer je sred­wa kla­sa ni­kad ni­je mo­gla do­vr­
{i­ti kao {to ni­je mo­gao ni wen eko­nom­ski si­stem. Me­|u­tim, Gi­
dens `e­li da po­ku­{a­mo da u~i­ni­mo upra­vo sle­de­}e: po­sve­}e­nost
Tre­}eg pu­ta slo­bod­nom tr­`i­{tu pra­vi sprd­wu od so­ci­ja­li­sti~­
kih fra­za ko­ji­ma bi po­vre­me­no `e­leo da se slu­`i. Do­dao bih da
se ma­kar u jed­nom sla­`em s wim – dok je mo­der­nost pred­sta­vqa­la
niz pi­ta­wa i od­go­vo­ra ko­ji su bi­li ka­rak­te­ri­sti~­ni za si­tu­a­
ci­ju ne­pot­pu­ne ili de­li­mi~­ne mo­der­ni­za­ci­je, post­mo­der­nost po­
sti­`e to isto te­`e­}i ka mno­go do­vr­{e­ni­joj mo­der­ni­za­ci­ji, {to
se mo­`e su­mi­ra­ti kroz dva do­stig­nu­}a: in­du­stri­ja­li­za­ci­ja po­
qo­pri­vre­de, od­no­sno, uni­{ta­va­we svih tra­di­ci­o­nal­nih se­qa~­
kih far­mi, i ko­lo­ni­za­ci­ja i ko­mer­ci­ja­li­za­ci­ja Ne­sve­snog, ili,
dru­gim re­~i­ma, mas-kul­tu­ra i kul­tur­na in­du­stri­ja.
Ka­ko on­da ide­o­lo­gi­je „mo­der­no­sti“ u da­na­{wem smi­slu uspe­
va­ju da raz­li­ku­ju svoj pro­iz­vod – in­for­ma­ci­o­nu re­vo­lu­ci­ju i
glo­ba­li­zo­va­nu mo­der­nost slo­bod­nog tr­`i­{ta – od od­vrat­ne sta­re
mo­der­no­sti a da se ne ukqu­~u­ju u po­sta­vqa­we ozbiq­nih po­li­ti~­
kih i eko­nom­skih, si­stem­skih pi­ta­wa ko­je kon­cept post­mo­der­
ni­zma ne mo­`e da iz­beg­ne? Od­go­vor je jed­no­sta­van: to je dru­ga mo­
der­nost ili sme­wi­va­we mo­der­no­sti.12 Sad ve} svi zna­ju for­mu­lu:
to zna­~i da mo­`e po­sto­ja­ti jed­na mo­der­nost za sva­kog, dru­ga­~i­ja
od stan­dard­nog he­ge­mo­nij­skog an­glo­sak­son­skog mo­de­la. Sve {to
vam se ne do­pa­da kod tog mo­de­la, ukqu­~u­ju­}i i pod­re­|e­ni po­lo­`aj
u ko­ji vas sta­vqa, bri­{e se uve­re­wem i „kul­tur­nim“ kon­cep­tom
da mo­`e­te ob­li­ko­va­ti svo­ju mo­der­nost na dru­ga­~i­ji na­~in, pa ta­
ko po­sto­ji la­ti­no­am
­ e­ri~­ka mo­der­nost, in­dij­ska, afri~­ka i ta­ko
da­qe. Ili mo­`e­te sle­di­ti Se­mju­e­la Han­ting­to­na i sve ovo pre­o­
bli­ko­va­ti kroz su­{tin­ski re­li­gi­o­zne va­ri­je­te­te kul­tu­re: gr~­
ka ili ru­ska or­to­dok­sna mo­der­nost, kon­fu­~i­jan­ska mo­der­nost
i ta­ko da­qe une­do­gled.13Me­|u­tim, to zna­~i pre­ne­breg­nu­ti dru­go
su­{tin­sko zna­~e­we mo­der­no­sti a to je {i­rom sve­ta ras­pro­stra­
186
12 – Mo­ra­mo, ipak, na­pra­vi­ti ja­snu raz­li­ku iz­me­|u ob­ma­wu­ju­}ih vi­zi­ja istin­skih kul­tur­nih
raz­lli­ka (na­su­prot di­zni­fi­ko­va­nim kul­tur­nim ino­va­ci­ja­ma ko­je ni­~u {i­rom sve­ta u
post­mo­der­no do­ba), i jed­nog pot­pu­no dru­gog kon­cep­ta ko­ji ime­nu­je al­ter­na­tiv­ni isto­rij­
ski put ka mo­der­no­sti (ili ka­pi­ta­li­zmu) u svim ze­mqa­ma sve­ta. Ra­di se o to­me (a mno­gi od
nas ve­ru­ju da je taj stav de­lio i Marks, a da je „En­gle­ska“ bi­la sa­mo je­dan od tih pu­te­va a ne
nor­ma­tiv­ni mo­del) da su svi pu­te­vi ko­ji vo­de u ka­pi­ta­li­zam je­din­stve­ni i „po­seb­ni“, sti­caj
okol­no­sti i pred­o­dre­|e­ni je­din­stve­nom na­ci­o­nal­nom si­tu­ac
­ i­jom. Vi­de­ti ode­qak Tran­zi­
ci­o­ni mo­de­li, 31.
13 – Se­mju­el Han­ting­ton, Su­kob ci­vi­li­za­ci­ja i pre­ob
­ li­ko­va­we svet­skog po­ret­ka (iz­da­we New
York: Si­mon and Schu­ster, 1996).
we­ni ka­pi­ta­li­zam. Stan­dar­di­za­ci­ja ko­ju pro­jek­tu­je ka­pi­ta­li­
sti~­ka glo­ba­li­za­ci­ja u ovoj tre­}oj ili ka­snoj fa­zi si­ste­ma ba­ca
znat­nu sum­wu na sve ove po­bo­`ne na­de u kul­tur­nu ra­zno­vr­snost u
sve­tu bu­du}­no­sti ko­ji je ko­lo­ni­zo­van uni­ver­zal­nim tr­`i­{nim
po­ret­kom.
Iako ve­ru­jem da je­di­no za­do­vo­qa­va­ju­}e se­man­ti~­ko zna­~e­we
mo­der­no­sti le­`i u po­ve­za­no­sti sa ka­pi­ta­li­zmom (ipak }u iz­dvo­
ji­ti i dru­gi na­~in upo­tre­be ove re­~i, {to mi­slim da je ko­ri­sno
i pod­jed­na­ko dra­ma­ti~­no a ~e­mu se su­{tin­ski ne mo­`e pri­go­vo­
ri­ti), pro­{i­re­ni esej ko­ji sle­di }e go­vo­ri­ti o to­me na po­sve dru­
ga­~i­ji i ne­nor­ma­tiv­ni na­~in. Re­ci­mo, da skra­tim, da }e ovo bi­ti
for­mal­na ana­li­za upo­tre­be re­~i „mo­der­nost“ ko­ja eks­pli­cit­no
od­ba­cu­je bio ka­kvu pret­po­stav­ku da po­sto­ji ne­ka is­prav­na upo­
tre­ba re­~i ko­ju tre­ba ot­kri­ti, kon­cep­tu­a­li­zo­va­ti i su­ge­ri­sa­ti.
To je put ko­ji }e nas vo­di­ti do po­zna­tog kon­cep­ta u sfe­ri este­
ti­ke, mo­der­ni­zma, gde }e­mo na­}i ana­log­ne dvo­zna~­no­sti. Ali }e
nas mo­der­ni­zam za­uz­vrat, neo­~e­ki­va­no, po­ve­sti u svo­ju ne­po­sred­
nu isto­ri­ju i do­ga­|a­wa, ta­ko da }e se esej za­vr­{i­ti, ni­ka­ko u ne­
kom alar­mant­nom post­mo­der­nom to­nu, ka­ko bi se mo­glo o~e­ki­va­
ti, ve} pre sa kon­cep­tom spe­ci­fi~­nog isto­rij­skog pe­ri­o­da ko­ji
bih `e­leo na­zva­ti ka­snim mo­der­ni­zmom. Sto­ga je ovaj pro­je­kat
jed­na ide­o­lo­{ka ana­li­za, a ne to­li­ko ana­li­za kon­cep­ta, od­no­sno
re­~i. Ono {to kon­sti­tu­tiv­no fru­stri­ra u jed­noj ova­kvoj ana­li­zi
je­ste {to, kao kad po­ku­{a­va­te da vi­di­te pro­zor­sko sta­klo u ko­
je gle­da­te iako gle­da­te kroz we­ga, mo­ra­te u isto vre­me po­tvr­di­ti
po­sto­ja­we pred­me­ta ne­gi­ra­ju­}i zna­~aj ter­mi­na ko­ji ozna­~a­va to
po­sto­ja­we. Mo­`da bi bi­lo bo­qe pri­zna­ti da su kon­cep­ti ko­ji se
gru­pi­{u oko re­~i „mo­der­no“ pod­jed­na­ko ne­iz­be­`ni ko­li­ko su i
ne­pri­hva­tqi­vi.
FRE­DRIK XEJ­MSON (Fre­drick Ja­me­son, 1934), ame­ri~­ki je kwi­
`ev­ni kri­ti­~ar i mark­si­sti~­ki po­li­ti~­ki te­o­re­ti­~ar, ali i o{tar
kri­ti­~ar sa­vre­me­nog ka­pi­ta­li­zma. We­go­ve naj­po­zna­ti­je kwi­ge su:
„Post­mo­der­ni­zam: kul­tur­na lo­gi­ka po­znog ka­pi­ta­li­zma“, „Po­li­ti~­
ko ne­sve­sno“, i „Mark­si­zam i for­ma“. Bio je u~e­nik Eri­ha Auer­ba­ha.
Go­di­ne 1969. osno­vao je Mark­si­sti~­ku kwi­`ev­nu gru­pu. U svo­jim is­
tra­`i­va­wi­ma ba­vi se ak­tu­el­nim dru­{tve­nim i kul­tur­nim ten­den­ci­
ja­ma, sa po­seb­nim fo­ku­som na uti­caj struk­tu­ra­li­zma i post­mo­der­ni­
zma na sa­vre­me­ni svet.
Na­kon ob­ja­vqe­nih pre­vo­da: „Mark­si­zam i for­ma“, No­lit 1974;
„U tam­ni­ci je­zi­ka: kri­ti~­ki pri­kaz struk­tu­ra­li­zma i ru­skog for­
ma­li­zma“, Stvar­nost, Za­greb 1978; „Post­mo­der­ni­zam, ili kul­tur­na
lo­gi­ka po­znog ka­pi­ta­li­zma“, Tre­}i pro­gram, 1985; „Post­mo­der­ni­zam
u ka­snom ka­pi­ta­li­zmu“, 1995, do­no­si­mo uvod­ni deo ese­ja Mo­der­nost u
je­di­ni­ni, pre­mi­jer­no pre­ve­den na srp­ski je­zik. Kon­cept mo­der­no­sti
i mo­der­ni­zma je­dan je od naj­kon­tro­verz­ni­jih i kao ta­kav pred­met je
mno­gih ras­pra­va u sa­vre­me­noj fi­lo­zo­fi­ji i kul­tur­noj te­o­ri­ji. Fre­
187
drik Xej­mson u ovoj kwi­zi raz­ma­tra te poj­mo­ve i pro­ble­ma­ti­ku na
sve` i ino­va­ti­van na­~in. Po­sta­je ja­sno da je ne­sta­ja­we al­ter­na­ti­va
ka­pi­ta­li­zmu od­i­gra­lo iz­ve­snu ulo­gu u uni­ver­zal­nom po­ku­{a­ju da se
o`i­vi „mo­der­nost“ kao dru­{tve­ni ide­al. Pa­ra­dok­si ovog kon­cep­ta
ilu­stru­ju we­go­vu isto­ri­ju i da­ju pra­vi­la za za­o­bi­la­`e­we iz­ve­snih
zlo­u­po­tre­ba ovog ter­mi­na. S dru­ge stra­ne, is­tra­`i­va­wa po­nu­|e­na
u ovoj kwi­zi po­ma­`u nam da ob­ja­sni­mo na­{e da­na­{we po­li­ti~­ke i
umet­ni~­ke pri­li­ke.
Iva­na Mak­si}
188
Majkl Hofman
[PICASTI BISKVIT
UZGREDNE MISLI O JEDNOM GRE[NOM ZANATU
Prevela sa engleskog Arijana Bo`ovi}
Malo je pesnika koji imaju toliko sre}e ili dara da svoj
`ivot ispune poezijom. Mislim na one poput E{berija, Brodskog,
Teda Hjuza, Leza Marija. Reklo bi se da takvi pi{u ili su pisali
pesme takore}i svakog dana, isto kao {to prozni pisci pi{u
romane. Onaj datum, recimo, ispod Mandeq{tamove pesme. Ili
pesme Silvije Plat. U pitawu je snaga dara, mera muzinog pritiska izra`ena u funtama sile po kvadratnom in~u povr{ine. Hini
je, tako|e, blizak tom dru{tvu. Mi ostali pravimo kompromise,
radimo jo{ pone{to „sa strane“, uglavnom za katedrom, re|e u drugim nesrodnim oblastima, „zapo{qavamo se“ u „stvarnom svetu“.
Posao je neprijateq poezije, wen uspe{an, povla{}eni suparnik
(posao je sve, pesma ni{ta; kome treba pesma, a kome ne treba posao?), ali u isti mah mo`e biti i plodno tlo za poeziju. Bar se ja
tako nadam, dok prevodim.
*
Susreti sa izuzetnim prevodiocima. Da za ovu priliku
skujem novu frazu. Prvi je bio Ralf Manhajm (prevodilac Grasa
i Handkea, tada kao i sada, dvojice najistaknutijih nema~kih
pisaca, ali tako|e i Brehta, Selina, Danila Ki{a i jo{ mnogih
drugih – Mein Kampf, koga zanima?), koji me je pozvao na pi}e u svoj
pariski stan. Rodom iz ^ikaga, ako dobro pamtim, i pripadnik
velike generacije ameri~kih prevodilaca stasale kroz rat.
Godine 1980, 1982, tu negde. [est po podne. Mornarska ura za prvu
kapqicu. Kucam na vrata, do~ekuje me Ralf sa svojom {armantnom
suprugom, o kojoj se stara otkad je pre`ivela mo`dani udar. Ose}am nekakvu sponu s wim: neuobi~ajeno, „tanko“ pisawe na{ih
prezimena, on u svom ima samo jedno „n“, ja samo jedno „f“ na
istom mestu, a pritom je ta~no pedeset godina stariji od mene,
ro|en 1907. Razgovaramo o nezgodnom Handkeu, koji tako|e `ivi
u Parizu, a s kojim, veli Ralf – u galantnoj preradi nema~kog
idioma (koji postoji samo u odri~nom obliku) – „ist gut Kirschen
essen“, sasvim lepo mo`e{ podeliti zdelu tre{awa, {to }e re}i
189
190
da je dru`equbiv, velikodu{an i opu{ten igra~. Sumwi~av sam,
ali to su wegove re~i, i mo`da }e se na kraju pokazati da je u pravu.
(Dosta godina kasnije, u poseti sam kod prijateqa u Parizu. Veoma
je kasno, dugo posle ve~ere, kad neko pokuca na vrata, i ukazuje
se Peter Handke, koji uvek i svuda ide pe{ice, nenajavqen, sa
{e{irom punim gqiva koje je negde usput nabrao. Na licu mesta
ih spremamo i jedemo, a mene iznena|uje Handke, koji je preplanuo,
sna`an, qubazan, ima ~vrst stisak ruke, i prise}am se tre{awa,
i bra~nog para Manhajm.) Ja pijem pivo, wih dvoje viski. Ralf je
upravo stigao iz svoje kancelarije u drugoj zgradi. Utisak, dakle, da
je re~ o redovnom poslu, da ~ovek ima radno vreme, ura|eno ostavqa
iza zakqu~anih vrata i vra}a se ku}i. Ne dozvoqava da mu posao
nezaja`qivo izobli~i i preplavi `ivot. Pada mi na pamet, ako je
to uop{te pamet, moj otac koji radi kod ku}e, diktiraju}i – povrh
svega – mojoj majci, u prostoriji koja kod nas izigrava dnevnu sobu.
Wegovo pisawe je svuda, ispuwava etar, ispuwava na{ porodi~ni
prostor, vlada na{im `ivotima poput nacionalne ekonomije.
Zatim Josif Brodski, ne{to kasnije tokom osamdesetih, u
stanu jednog prijateqa u Tafnel Parku. Espreso i vekija romawa
u naizgled suvi{noj, besprekorno ~istoj kuhiwi. (Pisao je jednom prilikom o Odenovoj „pravoj biblioteci od kuhiwe“ u Kirh{tetenu, ali rekao bih da se za wega samog i u wegovom `ivotu
glavna radwa odigravala, da tako ka`emo, u pravoj kuhiwi ove
ili one biblioteke. Kako je govorio, „sloboda je biblioteka“;
ne i kuhiwa). „Obrezane“ cigarete. Uve`bani prsti ~apkaju vrh
filtera, ~upkaju vlakna, odbacuju ih, vra}aju filter. Tek je onda
pu{ewe zdravo. Trenutno prevodi Kavafija, koga obo`ava. Taj klasicizam, istoriju, anonimnost. Na ruski. Radi na ruskoj portabl
pisa}oj ma{ini koju je dovukao iz Wujorka. Sa gr~kog na }irilicu.
U bur`ujskom severnom Londonu. Bizaran, konradovski fenomen.
Prevodilac kao bacil.
Mo`da jo{ jedan. Redak (za mene) skup prevodilaca u centru
Wujorka, mo`da sve~ana dodela nagrada, ne se}am se. Ispunili
smo parter nekog pozori{ta, ose}amo se nesvakida{we ushi}eno, kao skup misionara, ili {pijuna kad dobiju slobodan dan.
Optimisti~no. Pravedni~ki. U isti mah puni sebe i me|u svojima,
unter uns. Samo mi – Sinn Féin. Efekat izletni~kog autobusa.
Da stvar bude jo{ boqa/gora, do{ao je Pol Oster da nam odr`i
slovo. Onda se pronosi glas da je me|u nama i Gregori Rabasa,
tamo napred malo udesno. Sitna, pogrbqena prilika ustaje, ~ini
naklon. Sa pozornice, snop svetlosti nastoji da ga uhvati, u~ini
ga plasti~nijim. Ne verujem da bih ga prepoznao na ulici. Prvi
prevodilac koga sam uop{te bio svestan, ~itao sam wegovog
Markesa sa dvadeset godina, dok sam obijao prag wegovog londonskog
izdava~a. (Se}ate se kako ga je Markes hvalio, kao „najboqeg la-
tinoameri~kog pisca na engleskom jeziku“?) Tanki u{iqeni br~i}
i, mo`da? Bradica ispod dowe usne? Sumwam u sebe, pre }e biti da
izmi{qam, ekstrapoliram, literarizujem. Aplaudiramo kao ludi.
Takvi su heroji jednog tajnog, pa bogme i gre{nog zanata.
*
Prevodim jer nastojim da stvorim ne{to {to }e imati
vrednost i te`inu. Kad sam prvi put dr`ao u rukama svoju prvu
kwigu poezije (minimum ~etrdeset osam stranica, po propisima
Britanske biblioteke, zajedno sa uvodom i pogovorom), imao sam
utisak da }e mi odleteti. Da bih nadoknadio mawak kwi`evnosti
u vlastitom `ivotu. Moja bandoglava verzija kartezijanstva:
traduco, ergo sum. Bandoglava jer prevodilac nema bivstvo, ne sme
se ni videti ni ~uti, mora biti (zev) veran, mora biti (dvostruki
zev) staklo na izlogu. Pa znate {ta, Kerrang!!!1
*
Mnogi prevodioci, ako ne i ve}ina wih, koriste jedan nau~eni
jezik, ponekad i dva-tri, i svoj vlastiti, a upravo ovim potowim,
prema Kristoferu Logu2, moraju vladati vi{e nego dobro. (Nikad
nisam imao poverewa u one {to prevode u oba smera: nije li to
nekako nehigijenski, kao da pijete vodu iz kade?) Ovo u wihov
rad unosi dozu neostra{}enosti, beli mantil, pinceta, hauba za
ventilaciju. Ali meni su oba jezika „moji vlastiti“: nema~ki,
moj takozvani materwi jezik, i engleski, koji i ne pamtim
da sam nau~io sa ~etiri godine, i na kom sam po~eo da ~itam i
pi{em. Oba su pro`ivqeni jezici, primalni: prvi je povezan s
porodicom i prvim imenovawima, a danas opet, sa drugarstvom i
qubavqu; drugi sa decenijama – nadam se – neupadqive i uspe{ne
asimilacije u Engleskoj. Kojeg bih se mogao odre}i?
@iveo sam sre}no i bilingvalno negde do dvadeset pete godine,
kada sam, iz ekonomske nu`nosti, po~eo da prevodim. Usagla{avawe
izme|u moja dva jezika je unutarwi proces, name{tawe slomqene
kosti, kalemqewe, vidawe rane. ^ak bi se moglo re}i da je nema~ki
u meni poput otvorene rane, koja se smiruje i lagano iscequje
primenom engleskog. Prevo|ewe kao psihostati~ka nu`nost. Gledajte, ni traga od lomova u mom `ivotu, od gubitka Edena, gubitka
detiwe sigurnosti, diskontinuiteta, ozlede, pokidanih veza, ni
traga od izgona. Engleski, dakle, kao zavoj, kao udlaga, melem.
*
Pri kraju mog prevoda romana moga oca Tuma~ filmova3,
sme{tenog u jednu nema~ku varo{icu tokom 1930-ih i 1940-ih, a
1 – Kerrang! – ime britanskog hevi-metal ~asopisa, onomatopeja za gitarski rif. (Sve fusnote
su prevodio~eve.)
2 – Christopher Logue (1926–2011), britanski pesnik i glumac, poznat po smelom i inventivnom
prepevu Homerove Ilijade.
3 – Gert Hofmann (1931–1993), Der Kinoerzähler, 1990.
191
u kojem otac govori o svom dedi, mom pradedi, mo`ete pro~itati
slede}e:
Ako bi kogod na ulici sreo Deku, s tim umetni~kim {e{irom,
kojim „{titi onu tvrdu tintaru od tu|ih ideja“ (Baka), sada vi{e
ne bi rekao: Dobar dan, her Hofmane! Rekao bi: Hajl Hitler! Ili:
Kakav pakleni dan!
Da, ovo mi je ontolo{ki i humoristi~ki va`no, kwiga je
porodi~na, junak se zove Hofman, i sa svima se tu poistove}ujem,
jer svi su oni deo mene: ta{ti matorac (qubiteq {e{ira, kao i
ja), jezi~ava Baka, de~ak {to bi svima da ugodi – no i mimo toga,
iskazivawe te istorije, weno odoma}ivawe u engleskom, pru`a mi
ogromno zadovoqstvo. I gde je ovde pogre{na nota, prekr{aj, ako
je samo pitawe slu~aja da li }ete izre}i Teri-Tomasovo „Kakav
pakleni dan!“4 ili ono duboko gnusno „Hajl Hitler!“ Moglo se
to i vama dogoditi, glasi neizre~ena poruka, i jo{: gledajte, ja s
ovim zbijam {ale, te najzad: odakle vam pomisao da sam razli~it.
Ja ne{to u sebi sklapam i sabiram, u sebi i u svojoj istoriji.
Otuda – premda niko, naravno, ne voli negativne prikaze –
moja izuzetno lo{a (~ini mi se) reakcija na gre{ke (omakne se
i meni, da) i pokude ~italaca ili kriti~ara. Ometaju me takve
stvari u isceqewu, u pletewu spojeva, oporavku od bolesti.
^upaju mi zavoj, grubo otvaraju ranu, ili srce. Ne dirajte moje
krugove, pomi{qam.
*
Prevo|ewe je proizvodwa re~i, na stotine hiqada re~i,
sada ve} na milione. Dra`e su mi kratke kwige, lew sam, pesnik,
obi~no mi je i jedna stranica dovoqna. No ipak, provla~ile su
mi se i duga~ke kwige, prolazile kroz mene. Radecki mar{ oko
140.000 re~i. Dva du`a romana Hansa Falade, svaki po dvesta
hiqada. Faladine pripovetke, novih sto hiqada. Ernst Jinger
130.000, a kad se tome doda jo{ nekoliko kwiga o ratu – kako
li sam u to zapao? – ~etiristo hiqada, glatko. [ezdeset kwiga,
milioni i milioni re~i, poput miliona i miliona brojeva, poput
π, nestvarnog broja. ^im primetim da sam po~eo da se ponavqam
(… 3141592 …), zari~em se u sebi, to }e biti kraj.
*
Sve je to pomutwa industrijskih razmera, najezda decibela
na poetski „glas tih i tanak“5, prevelik napor za moje bedne snage,
padam u amok poput `goqe od ~etrdeset kila koji se dohvatio
federa za razvijawe grudnog ko{a. U duhu Ni~ea/Jingera, ako me ne
ubije, to }e me oja~ati. Opet, otkuda je to poteklo? Iz odanosti ocu
192
4 – Terry-Thomas (1911–1990), scensko ime engleskog komi~ara upam}enog po ulozi praznoglavog
dendija. Naslov wegovog filma What a Scorcher! (1949) postao je omiqena letwa parola britanskih tabloida.
5 – Prva kwiga o carevima, 19:12., prev. \. Dani~i}.
romansijeru: proza. Iz moje nema~ke prirode: Tüchtigkeit, neumorna
proizvodwa, vredno}a, marqivost. Iz nezadovoqstva vlastitim
sporim, rasplinutim, kroz prozor zagledanim metodima: zadaci koji
zahtevaju celog ~oveka, u neprekidnom sledu. Iz `eqe da stvorim
vi{e – i te`ih – kwiga: prevo|ewe. A s takvim sklonostima, {ta
zaneseni Narcis preuzima na sebe? – Pa muke Herkulove, {ta drugo!
*
Ako tra`ite nekoga da brine o va{im re~enicama, ko je boqi
od pesnika – ili {ta? Ako tra`ite nekoga da vam {timuje – predano
{timuje – dikciju, da unese melodiju u va{u prozu, prikop~a
po~etak sa zavr{etkom, uglavi zavr{etak koji }e ista}i po~etak,
da provu~e zeleni fitiq kroz sivilo zavisnih re~enica – pesnik.
Ako tra`ite prozu u kojoj ima dostojanstva, iznena|ewa, reda,
`ivih detaqa. Upravo zato Tom Polin svoju kwigu varni~avih
slobodnih prevoda Put za Inver otvara vlastitom verzijom uvodnih
redaka iz Kamijeve Kuge. Proza. Dobro, do izvesne mere.
*
A sredstva, alati? E, to ve} mo`e biti sve i sva{ta. Povremeno,
kad mi se dopadne neki nema~ki izraz – pogotovu ako dotle za wega
nisam ~uo, {to mi ukazuje da ni me|u izvornim govornicima nije
uobi~ajen – ostavqam ga takvog kakav jeste. Kad je ve} redak u
nema~kom, za{to ne bi bio nov u engleskom? U Faladinom romanu
Svako umire sam, nalazimo slede}e: „Glumac Maks Hartizen imao
je, kao {to ga je rado podse}ao wegov prijateq i advokat Tol,
prili~no putera na glavi iz prednacisti~kih dana.“ Postoji na
ovom mestu fusnota, ali ne moja: ja ni{ta ne bih obja{wavao.
Imati putera na glavi – pa zar nije divan izraz?! Ili pak ovo, iz
jednog novijeg romana, Sedam godina autora Petera [tama, scena
u kojoj dvojica arhitekata razmewuju savete o tome kako se pravi
karijera: „Berlin ti je pravi Eldorado, rekao je, ako ostavi{
iole pristojan utisak, bez muke }e{ zaraditi zlatan nos.“ Ni{ta
lak{e nego re}i „nafatirati se“ ili zgrnuti „gomilu/brdo“
para, ali nisam to hteo: zlatan nos – kakva savr{ena slika jaza
izme|u bogatih i ostalih: ta beskorisna, takore}i sifilisti~na
izraslina! – prizor mi je bio neodoqiv.
Dakle, pone{to iz nema~kog ostaje kako jeste – ali de{ava
se i suprotno. Ima tu stvari napabir~enih iz svih zakutaka
engleskog. Jednom mi je neko rekao da mu ne{to u mom Vasermanu6
zvu~i australijski (satima sam tragao, ali to mesto nisam
prona{ao, mada pamtim kako sam poku{ao da upotrebim „eski“, od
„eskimo“, australijski naziv torbe za hla|ewe, i kako mi to nisu
dozvolili). Jedan drugi izraz – „rebnuti“7, ~uo sam od poznanika,
6 – Jakob Wassermann (1873-1934).
7 – A kick in the slats – (am. sleng) doslovno: udarac u pre~ke; izraz se koristi u prenesenom
zna~ewu.
193
dr`avnog ~inovnika rodom iz Dablina. Ovo je prevo|ewe, ako ne
ba{ kao autobiografija, onda mo`da kao „autografija“: izvr}em xepove, u [vitersovom stilu8, autobuska karta, ise~ak iz
novina, paklica pquga, stranica istrgnuta iz dnevnika. Nisu
ove re~i samo re~i; to su re~i s kojima sam se smucao po svetu; one
su odraz mog istrajnog bavqewa Louelom, Brodskim, Bi{opovom,
Malkomom Laurijem; re~i koje su pro{le sito i re{eto, habale
se i bledele, dobile meko}u, pa i istoriju, mo`da ne vidqivu za
svakog ~itaoca, ali zato opipqivu, za neke.
Koristim engleski i ameri~ki mawe-vi{e nasumi~no; nekad
sam verovao da znam razliku, zami{qao ~ak da se mogu po voqi
prebacivati s jednog na drugi, sada vi{e nisam siguran. Da li re}i
hauba ili poklopac motora? Gepek ili prtqa`nik? U kom se izrazu
tra`i biskvit, a u kom kola~? Da li ~ekamo da padne nov~i}, ili
druga cipela?9 Je li ovo sitni~avo od mene ili pre sitni~arski?10
Neizbe`no, i u sve ve}oj meri – {to je skop~ano s mojim `ivotom i
lektirom, kao i s mojim poslodavcima u Londonu i Wujorku – mnogo toga
mi navire izme{ano, u stilu koji bi se mogao nazvati „univerzalnoprovincijskim“. Pretopqen, bastardni engleski ({to je, uveren sam,
istinski duh i prirodna te`wa ovog jezika). Nalazim da je najtvr|a
koska (i najmawe simpatico) ono {to je autenti~no, ograni~eno i
lokalno (ali koji bi prevod dobro le`ao na takvim temeqima: svaki
je po sebi antiteza prevo|ewa). Sve {to je izra`ajno mora biti mogu}e. @estoko se borim za britanske izraze u svojim ameri~kim
prevodima (recimo, kupovina „na nikad-nikad“, za kredit koji
nikad ne}ete uspeti da otplatite – a zacelo bi i ameri~ka privreda
boqe pro{la da je neko primio k znawu to {aqivo upozorewe o
opasnostima preteranog zadu`ivawa!), kao {to i engleske ~itaoce
rado upoznajem sa ameri~kim izrazima. Osam de~a~kih godina u
Edinburgu – mislio sam da nikakvog traga nisu ostavile na meni –
provaquje sa zaka{wewem u haoti~noj masi {kotizama: po{ti}11,
male{no12, vrqav13, polo`ajnik14. (Najvi{e je time dobio/izgubio
pesnik Durs Grinbajn; ukoliko sam to radio smi{qeno Êuop{te
nisam siguranË, mo`da sam `eleo da mapiram provincijalizme,
194
8 – Kurt Schwitters (1887-1948), nema~ki dadaista, autor kola`a od svakodnevnih i odba~enih
predmeta.
9 – Britanski idiom The penny drops, ozna~ava trenutak kad nekome ne{to sine, ili klikne,
poput nov~i}a uba~enog u automat. U ameri~kom, Wait for the other shoe to drop, ~ovek mu~en
nesanicom ~uje kako sused sa gorweg sprata baca cipelu na pod, i onda napeto i{~ekuje da
padne i druga, odnosno da se stvar dovede do kraja. U oba izraza glagol to drop podrazumeva
i zvu~ni efekat pada.
10 – Pernickety/persnickety – britanska i ameri~ka varijanta istog prideva.
11 – Postie – ({k./br. sleng) po{tar.
12 – Wee – (orig. {k.) malo, mal~ice.
13 – Agley – ({k.) nakrivo, razroko.
14 – First-footer – u [kotskoj i severnoj Engleskoj, prvi gost o Novoj godini koji uku}anima
donosi sre}u.
saksonske naspram {kotskih, jednu osamnaestovekovnu prestonicu
naspram druge, wegovo drezdensko detiwstvo naspram moga u
samozvanoj „Severnoj Atini“.) Upli}u se podjednako i re~i koje sam
koristio u sopstvenim pesmama, „bazawe“ i jo{ neke. A nije muka
samo u tome {to prevo|ewe – kako sam ranije mislio i govorio –
iscrpquje sve va{e re~i, jo{ je zlo}udnije od toga, pre nalik na
neutronsku bombu: iscrpquje sve moje re~i. Dakle, jo{ jednom, kad
uhvatim sebe kako se ponavqam, ili uo~im izvesnu predvidqivost i manirizme u izrazu – bez dobrog oslonca u izvorniku – prizvuke dendijevskog, komi~nog ili setnog registra, u~estalu pojavu
888888 recimo, to }e mi biti znak da stavim ta~ku.
*
Ali u tome i jeste problem: ~ije biste re~i koristili, ako ne
svoje? Pozivaju}i se na Bifona, Volas Stivens je rekao: „Sopstveni
stil ~ovek ne mo`e da bira.“ Za{to ovo ne bi va`ilo za prevodioca
isto kao i za NN-a, pisca? Zar neko zami{qa da izvorniku
prilazite s re~nikom, kako biste obavili pedeset ili sto hiqada
hermeti~ki odeqenih transakcija, prevode}i, u biti, naslepo, i na
nekakav jezik koji ne samo da nije va{ nego nije ni~iji? Je li to
onda kwiga? Svaka re~ istrgnuta iz svog omota od asocijacija? Ne
vidim kako bi se li~ni vokabular, li~na gramatika i li~ni ritam
– bar tamo gde postoje, kod svakog ko je dostigao taj stupaw razvitka
– uop{te mogli iskqu~iti. Na ~okoladama stoji upozorewe da mogu
sadr`ati tragove kikirikija; pa za{to ne i na prevodima? U tom
slu~aju, me|utim, ne samo „povremeno objavquje modernu poeziju“
nego i „voli pank“ ili „rano upoznao Dikensova dela“ ili ~ak „~ita
Gardijan“ ili „prati Dau Xons“ ili „obo`avalac P. G. Vudhausa“.
(Da, dragi ~itao~e, sve sam to ja.) Ali svi smo kontaminirani.
Gajim divqewe mada ne i preveliko po{tovawe prema qudima koji
prevode sa istorijskim leksikonom pri ruci, a kako prevod neke
stare kwige „garantovano“ ne bi sadr`ao nijednu re~ koja nije
postojala – pa makar to bilo i u drugom jeziku – u vreme kad je delo
pisano. Ingeniozno, da; disciplinovano, aha; ima rezona, svakako;
ali ceo postupak je isuvi{e mehani~ki. Sve i ako se slu`ite
vokabularom iz osamnaestog veka, mali su izgledi da }ete sro~iti
makar jednu re~enicu koja bi zadovoqila merila te epohe. (Ima
razlike izme|u pijaniste i klavir-{timera.) S druge strane, kako
vas ~ita va{ ~italac u dvadeset prvom veku – da li se unosi du{om
osamnaestovekovnog paroha? Ili mo`da koristi nuk?
*
@elim da prevod bude do`ivqaj, `elim da, kao prevodilac,
ostavim trag. Priznajem da bi oba ciqa mogla delovati neuobi~ajeno, pa i nedopustivo. Svestan sam da moja predstava o sebi
kao piscu sen~i, ili ~ak zamagquje, moju predstavu o sebi kao
195
prevodiocu (ako ni{ta drugo, ne treba mi tu|a kwiga da bih se
oglasio: ja sam, ako ho}ete, trbuhozbor~ev trbuhozborac). Prevo|ewe neke kwige za mene je drugi oblik ili produ`etak (mno`ilac!) pisawa eseja ili pesme. Jedan prijateq izdava~ bio je
tako qubazan da sa mnom podeli sawariju o svetu u kom se kwige
ne bi raspoznavale po piscu, ve} po prevodiocu (koji je, na kraju
krajeva, i smislio re~i na stranici): dakle Pevijer/Volohonska,
a ne Tolstoj; Mi~el, a ne Rilke; Lidija Dejvis, a ne Prust.15
A gde je tu vernost, re}i }ete, gde je ta~nost, samozatajnost,
slu`ewe vi{em ciqu? Za mene, slu`ewe vi{em ciqu zna~i da
pi{em najboqe i najzanimqivije {to mogu; da u punom opsegu
koristim sve mogu}e varijante engleskog, razli~ite registre,
poluzaboravqene re~i, glasovne trikove, neo~ekivana pritezawa
i labavqewa u gramatici. (Slu`im svojim izvornicima, kako
ja to vidim, ali isto tako nastojim da slu`im engleskom jeziku,
pa otud i uvezeni izrazi, raznorazni „pronalasci“, dendizmi i
kolizije.) Je`im se na isprazne i pacerske prozne pasa`e, kli{ee,
nepreciznosti, pa ~ak, iskreno re~eno, i na najobi~niju inertnost.
(Verovatno bi mi najte`e palo da prevodim kwigu u kojoj likovi
neizostavno nekud „odlaze“, i neizostavno ne{to „ka`u“: to bi me
gu{ilo – kao {to ve} i jeste.) Dejvid Belos, u pitkoj ali vanredno
zanimqivoj kwizi Je li vam to riba u uhu?16, napomiwe da je
prevod po prirodi stvari sklon da sklizne u neki moyen jezik,
budu}i da kre{e krajnosti iz izvornika, te`i ka prihvatqivom,
utvr|enom, centralnom, ka neizuzetnom i nespornom. Ja svojim
krajnostima ne zavirujem u poreklo – jesu li moje ili pripadaju
mojim autorima, ali `elim da krajnosti opstanu. Vi{e piksela.
Visoka rezolucija ~etvrtog ili petog decimalnog mesta, tako sam to
jednom nazvao. Ovo se o~ekuje od poezije: svedenost, silina, drama.
Prava re~, pravi izraz ili re~enica – a time, sledstveno, i ne{to
{to niste pokupili od nekog drugog. Da, prevodilac je putnik, vozi
se u srazmernoj bezbednosti (i zaslu`enoj neudobnosti), vozilom
koje dobija na gotovo, ali meni je ipak dra`i putnik spreman da
zaja{e bob – preobra}eni sprinter, neko ko u najmawu ruku ula`e
sopstvene kosti, ose}aj ravnote`e i brzinu reakcija u svoj rad.
*
I tako jedan nezahvalni ~italac nalazi za shodno da se po`ali: „Prevodilac koristi re~i koje retko vi|amo u kwigama
i gramatika mu je povremeno nezgrapna“ (iskaz postaje sve urnebesniji {to ga du`e posmatram: dirqivo uvre|en, nepogre{ivo
196
15 – Richard Pevear and Larissa Volokhonsky; Stephen Mitchell; Lydia Davis – istaknuti savremeni ameri~ki prevodioci.
16 – David Bellos, Is That A Fish in Your Ear? Translation and the Meaning of Everything, 2011.
potkaziva~ki ton; veli~anstven – imitatorski nezgrapan – {tucaj
na pola puta, ne{to kao kopulativni gaf; apsurdna natuknica
da smo u govoru slobodni da koristimo vi{e re~i Êtj. da pisani
engleski podle`e nekom gotovo francuskom re`imu uzdr`anog
vokabularaË; sivkasta mala re~enica iz koje namiguju dva potuqena
priloga). Jedan me kriti~ar opisuje kao „obi~no pouzdanog“ ({to
bih u izvesnim raspolo`ewima smatrao uvredom), a zatim gun|a
zbog toga {to koristim „nimalo elegantne nazovire~i“ poput
„~antrawa“17 (nesuvislog zanovetawa) i „zrikca“18 (od zrikav,
o~igledno) – obe mi deluju ne samo savr{eno nego i savr{eno
prikladno (i otkad to postoji sveva`e}i edikt o eleganciji, ili
o upotrebi naju~estalijih izraza?) – te uzgred saop{tava kako bi
radije (na nevi|eno) ~itao osamdeset godina stare verzije mojih
prethodnika, tandema sa ~arobnim imenima Sider i Iden Pol19,
dostojnim praoca i pramajke na Bostonskoj ~ajanci: mo`da bi
trebalo da ga kaznim zabranom pristupa svim mojim ostalim,
„obi~no pouzdanim“, prevodima? Romansijerka A. S. Bajat sa~inila je mali spisak re~i koje se, po wenoj oceni, nisu smele
pojaviti u mom prevodu posledweg romana Jozefa Rota Kapucinska
grobnica (prvi put objavqenog 1938): „donekud“20, „skockan“21,
„{piclov“22, „{lognut“23, „isprdak“24 i (ovo mi ve} deluje okrutno)
„mali}“25. Radwa romana obuhvata godine pre, za vreme i posle
Prvog svetskog rata; samo prvi od termina koje navodi Bajatova
pripada vremenu „pre“, svi ostali dolaze „posle potopa“, {to mi
se ~ini zna~ajnim. ^etiri puta sam slegnuo ramenima. Mal~ice
sam nakrivio glavu kod „{piclova“, mog ameri~kog kola~i}a – da
su me Englezi ponudili „{picastim biskvitom“26, mo`da bih se
wime i poslu`io – ali jedino zbog ~ega sam posko~io kao oparen
bila je re~ „{lognut“, vulgarizam koji ina~e ne spada u moj govorni
repertoar, o pisawu da i ne govorim, ili sam bar tako mislio. Kad
sam proverio kod Rota, ispostavilo se da to izgovara lik po imenu
Fon [tetenhajm, niskorodni {ibicar – fon {ibicar – ina~e
opisan kao „pruski prostak“. Ni to mi, dakle – posezawe za re~ju
koju li~no ne koristim – ne deluje pogre{no.
17 – Chuntering – onomatopeja, o~igledno.
18 – Squinny – {kiqava, razroka osoba.
19 – Cedar and Eden Paul – prevodila~ki bra~ni par aktivan u Velikoj Britaniji izme|u dva
svetska rata.
20 – A ways – (am.) do nekoga mesta, donekle. U Engleskoj se ova negramati~ka fraza javqa samo
u dijalektu.
21 – Gussied up – (sleng) nalickan, ude{en.
22 – Sharp cookie – (am. sleng) o{trouman tip, premazanko; doslovno: o{tar ili {picast
kola~i}.
23 – Gobsmacked – (br. sleng) zaprepa{}en; doslovno: udaren po gubici.
24 – Sprog – (br. sleng) dete, mladunac, potomak.
25 – Pinkie – (orig. {k.) mali prst; re~ potekla iz de~jeg tepawa, standardna u ameri~kom engleskom.
26 – Englezi isto pecivo zovu biscuit, {to je u Americi termin za poga~icu.
197
Ono {to je svima pomenutima zajedni~ko, ako mene pitate,
jeste neuroti~no nestrpqewe prema samoj ideji o postojawu
prevodioca. U wihovoj limuzini, kako je oni zami{qaju, postoji
samo jedan volan, a za wim sedi autor (zapravo su posredi duple
komande). Takvi kriti~ari i ~itaoci s vremena na vreme, i
mimo svoje voqe, pro~itaju i poneki prevod, ali sa izvesnim
zlim predose}awem, gotovo kao da ve} imaju spreman prigovor
ili protestnu notu. Paleta wihovih o~ekivawa u potpunosti je
negativna: nemogu}e je zamisliti da bi takve qude ne{to zabavilo,
dirnulo, impresioniralo, ili iznenadilo, u bilo kom prevodu. („U
prevodu?!“, ~ujem ih ve} kako pitaju, gotovo kao Ledi Breknel kad
uzvikne: „U putnoj torbi?!“27) Ba{ naprotiv: zlo i naopako ako
prevod slu~ajno iza|e na videlo, otkrije se kao posrednik. Usledi}e samo negodovawe. Wihova srxba bi}e u`asan prizor. Prevod
je mogu} – i podno{qiv, kako izgleda – jedino pod uslovom da ostane
krotak, krpast, predvidqiv, pomalo staromodan. Du`an je, sve u
svemu, da jasno isti~e svoje nedostatke. Za mene bi, me|utim, sedewe
nad ne~im profesionalno razo~aravaju}im, nu`no osu|enim na
neuspeh, ve~ito polupraznim, bilo tra}ewe `ivota (koji, ko zna,
mo`da ve} i ovako tra}im). Da, nemogu} posao, ali ba{ na tom mestu
mi stupamo na scenu, na{e mape kre}u od ru{evina Vavilonske
kule. To {to sam prevodilac neke kwige ne zna~i, rekao bih, da se
moram odre}i finesa, u`ivawa, inicijative, ili ~ak provokacije.
Hans Magnus Encensberger – koji jednu svoju zbirku posve}uje
prevodiocima, „uzvi{enim amalima“ poezije (kakav bizaran i
bo`anstven sudar re~i u tom „uzvi{eni amali“!) – svakako nam
`eli dobar provod. Ili pak mora uvek biti kao kod Poupa: „a deset
niskih re~i pu`e kroz jedan bqutavi stih“?
*
Ne{to jednostavno o metodu. Nekad sam imao obi~aj da
prvu verziju pi{em rukom, uglavnom no}u; onda bih, sutradan,
proveravao re~i u re~niku (kao za pakost, zna~ewa su mi gotovo
uvek bila poznata, ali tada sam jo{ ose}ao potrebu za potvrdom:
oni {to ne proveravaju re~i obi~no ih i ne znaju), da bih zatim
prekucao napisano; po podne bih odlazio na plivawe, a po no}i
grubo – ili grubijanski – skicirao slede}ih nekoliko stranica.
Kad bih stigao do kraja rukopisa, napravio bih fotokopije
listova u velikom formatu (A3), i onda po wima {arao, rade}i
iskqu~ivo – ili gotovo iskqu~ivo – na engleskom. Programi za
obradu teksta uveliko su uprostili i objedinili sve te faze.
Ostala mi je, me|utim, navika da kakvu-takvu prvu verziju uradim
{to br`e mogu, odlo`im nema~ki tekst, i onda prepravqam, do
198
27 – Replika iz drame Oskara Vajlda Va`no je zvati se Ernest, nakon {to Ledi Breknel sazna
da je udvara~ wene k}eri naho~e, prona|eno u putnoj torbi na `elezni~koj stanici.
iznemoglosti. Deset puta, dvadeset puta – i vi{e. Ako uspem nekog
da nagovorim da slu{a, volim da kwigu ~itam naglas. Iznova ~itam
svoje stare prevode, davno objavqene i davno i{~ezle iz kwi`ara.
Uvi|am da bi mi izvornik ponegde mogao izma}i, ali u celini
gledano, nemam utisak da je to ~esta pojava: svi moji instinkti –
~ak i pri brzom radu – ostaju ta~ni i verni. Znam da u ovom ~lanku
govorim o razlici, o igri i neodgovornosti, ali beskrajno sam
bri`qiv i predan radnik. [tavi{e, rad usredsre|en i ograni~en
na engleski ima jednu prednost: ne dopu{ta da prevod upadne u
svojevrsno lingvisti~ko povuci-potegni. Nema tu nikakvih
poro|ajnih muka, samo dosta brzo i ~isto razdvajawe, nakon ~ega
engleski shvata da je prepu{ten sam sebi, kao {to i mora da bude.
(^ini se o~iglednim, ali vaqa ponoviti: ja prevodim za ~itaoce
koji ne razumeju nema~ki, a ne za one koji imaju tu sumwivu sre}u da wime vladaju.) Kad god sam prevodio poeziju, a bavim se time
posledwih desetak godina, prisustvo ili pretwa paralelnog
teksta uvla~ili su me u beskona~ne pregovore sa nema~kim; nisam
siguran da je to uvek bilo u korist prevoda, ali verovatno se i
ne mo`e izbe}i. Pesma-prevod ponekad li~i na ufa~lovan le{
nekog insekta uhva}enog u paukovu mre`u, odve} revnosno zamotan,
privezan stotinama niti za stvora koji samo ~eka wegovu smrt da
bi ga smazao: ne ba{ ugodan ose}aj, nimalo preporu~qiv.
*
S vremenom sam stekao vi{e samopouzdawa, pa i vi{e simpatija za samog sebe. Nisam siguran da su ovo dobre osobine, ali
~ini mi se da je takav sled doga|aja neizbe`an. Tokom karijere,
lekar, broker ili pilot zacelo prelaze isti put. Donekle je stvar
u {irokom iskustvu, donekle u dugotrajnom bavqewu odre|enim
autorima ili epohama – dvadesete i tridesete godine; [tam,
Rot, Falada, moj otac – tek, sve me je to dovelo do stanovi{ta da
„tako ja to radim“, pa ~ak i „takav utisak `elim da proizvedem,
i time }ete morati da se zadovoqite“. Ni{ta tako ne iscrpquje
kao odbrana vlastitog stava, mada ni tu nisam od raskida kad me
izazovu. Ne predajem se lako u odbrani svog ose}aja za re~i, znam
da mi nedostaje strpqewa – ne volim zakerala – a povrh svega, ima
u meni ne~ega hirovitog i nepredvidqivog. To vam je {to vam je.
Ne bih `eleo da se ovo shvati kao uop{teno pravdawe crtama
karaktera, ali mislim da u mom slu~aju verovatno mo`e da pro|e.
MAJKL HOFMAN (1957, Frajburg, Zapadna Nema~ka), pesnik,
prevodilac i kriti~ar nema~kog porekla, odrastao je u Velikoj
Britaniji i pi{e na engleskom jeziku. Diplomirao je englesku
kwi`evnost i klasi~ne jezike na Univerzitetu u Kembrixu. Objavio
je {est zbirki poezije, dve zbirke eseja i vi{e od {ezdeset kwiga
199
prevoda poezije i proze sa nema~kog na engleski, me|u kojima su dela
Gotfrida Bena, Ernsta Jingera, Franca Kafke, Jozefa Rota, Gintera
Ajha, Tomasa Bernharda, Herte Miler, Vima Vendersa. Dobitnik je
britanskih nagrada za poeziju Chlomodaley 1984. i Geoffrey Faber
Memorial 1988, kao i dvostruki laureat prevodila~kih nagrada
Schlegel-Tieck (1988, 1993) i Oxford-Wiedenfeld Prize (2004, 2007).
Ostala priznawa za prevode: PENN Translation Prize 1999, Helen
and Kurt Wolf Prize 2000, Thornton Wilder Prize 2012. Redovno pi{e
kriti~ke prikaze za ~asopise London Review of Books, Poetry i
New York Review of Books. Trenutno predaje poeziju i prevo|ewe na
Univerzitetu u Floridi.
200
Mi­li­ca Mar­ki}
PRO­NA­\E­NO U PRE­VO­DU
– FE­STI­VAL PRE­VO­DI­LA^­KE
UMET­NO­STI U GDAW­SKU
O dra­go­ce­nim sa­zna­wi­ma do ko­jih do­la­zi­mo iz tu­|e prak­se, o
to­me ko­li­ko to­ga mo­`e­mo da na­u~
­ i­mo iz is­ku­sta­va dru­gih ze­ma­qa
ka­da je u pi­ta­wu stra­te­gi­ja ne­go­va­wa umet­no­sti kwi­`ev­nog pre­
vo­|e­wa – sve­do­~e ne­dav­no za­vr­{e­ni su­sre­ti kwi­`ev­nih pre­vo­di­
la­ca u Gdaw­sku (9–11.apri­la) na ko­ji­ma sam, kao srp­ski pre­vo­di­
lac Ol­ge To­kar­~uk, ima­la pri­li­ke da u~e­stvu­jem.
Fe­sti­val pod na­zi­vom „Pro­na­|e­no u pre­vo­du“ usta­no­vqen je
kao po­vod za oku­pqa­we naj­bo­qih pi­sa­ca, kwi­`ev­nih pre­vo­di­la­
ca, kri­ti­~a­ra i ~i­ta­la­ca iz ce­le Poq­ske. Raz­go­vo­ri, pa­nel di­sku­
si­je otvo­re­ne za {i­ro­ku pu­bli­ku, umet­ni~­ki per­for­man­si, pre­da­
va­wa, ra­di­o­ni­ce – odr­`a­va­li su se na vi­{e lo­ka­ci­ja – u gdaw­skom
[ek­spi­rov­skom te­a­tru, u se­di­{tu In­sti­tu­ta za kul­tu­ru gra­da
Gdaw­ska, i na Gdaw­skom uni­ver­zi­te­tu. Dok je oko­sni­ca pr­vih su­
sre­ta (2013) bio pro­stor skan­di­nav­skih je­zi­ka, ovog pu­ta cen­tral­
no me­sto je imao en­gle­ski je­zik, to jest an­glo­je­zi~­na kwi­`ev­nost.
Autor­ke pro­gra­ma, Mag­da Hej­del, Ur­{u­la Kro­pi­vjec i Ju­sti­na
^e­hov­ska, pri­zna­te i is­tak­nu­te pre­vo­di­teq­ke, ali i ak­tiv­ne de­
lat­ni­ce u sfe­ri pro­mo­ci­je pre­vo­da, za­hva­qu­ju­}i raz­li­~i­tim svo­
jim is­ku­stvi­ma, dru­ga­~i­jim in­te­re­so­va­wi­ma i spe­ci­ja­li­za­ci­ja­ma
– stvo­ri­le su kon­cep­ci­ju ko­ja se na za­ni­mqiv i vi­{e­smi­slen na­
~in od­no­si na po­ja­vu kwi­`ev­nog pre­vo­da.
Gdaw­ski pre­vo­di­la~­ki su­sre­ti otvo­ri­li su {i­ro­ku per­spek­
ti­vu kwi­`ev­no­sti kao raz­go­vo­ra o sve­tu i di­na­mi­ci u we­mu. Po­
red kwi­`ev­nih te­ma, pred­met za­ni­ma­wa bi­li su i mul­ti­kul­tu­ral­
nost, po­li­ti­ka, so­ci­ol
­ o­gi­ja, an­tro­po­lo­gi­ja. Di­sku­si­je su se vo­di­
le u okvi­ri­ma pi­ta­wa bo­ga­te glo­bal­ne kul­tur­ne po­ja­ve, o je­zi~­kom
pro­sto­ru kao su­sre­ta­wu, sti­ca­wu i za­jed­ni~­kom `i­vo­tu me­|u­sob­
no ~e­sto uda­qe­nih kul­tu­ra, o to­me ka­ko te uda­qe­ne kul­tu­re tre­ba
raz­um
­ e­ti, ka­ko ih u pre­vo­du raz­li­ko­va­ti, omo­gu­}i­ti im da pra­ved­
no ko­eg­zi­sti­ra­ju. Pro­gram su­sre­ta je, ta­ko­|e, sna­`no pro­mo­vi­sao
plat­for­mu o pre­vo­du kao ~i­ni­oc
­ u iz­grad­we od­no­sa me­|u qu­di­ma,
kul­tu­ra­ma i vr­sta­ma umet­no­sti.
201
202
Fo­kus na an­glo­je­zi~­nu kwi­`ev­nost bio je i po­vod da se spe­
ci­jal­no za ovu pri­li­ku ob­ja­vi an­to­lo­gi­ja bri­tan­skih pe­sni­ki­wa
pod na­slo­vom „Pe­sni­ki­we sa ostr­va“, u ko­joj su pe­sme, La­vi­ni­je
Grin­lou, Mo­ni­ze Al­vi, Xe­ki Kej, Gvi­net Lu­is, Alis Osvald, Rut
Pe­del, Xo [ap­kot i Ro­zma­ri Tonks – ob­ja­vqe­ne u pre­vo­du vr­snih
poq­skih pre­vo­di­la­ca Je­`i­ja Jar­we­vi­~a i Mag­de Hej­del. Ova pu­
bli­ka­ci­ja bi­la je na­me­we­na u~e­sni­ci­ma fe­sti­va­la, i kao ta­kva
pred­sta­vqa­la je in­te­gral­ni deo pro­mo­tiv­nog ma­te­ri­ja­la.
Svest o to­me da kwi­`ev­ni pre­vod obo­ga­}u­je do­ma­}u kul­tu­ru,
pro­{i­ru­je shva­ta­we sve­ta i qu­di, ini­ci­ra no­ve sti­lo­ve, po­tvr­di­
la je to­kom ovih su­sre­ta da do­bar pre­vod ni­je teh­ni~­ko po­zna­va­
we je­zi­ka, ne­go pre sve­ga em­pa­ti­ja pre­ma sre­di­ni ko­ja je omo­gu­}i­la
kul­tur­nom de­lu da na­sta­ne, i olak­{a­la mu da de­lu­je u pro­me­we­nim
uslo­vi­ma. U ta­ko shva­}e­nom pro­ce­su pre­vo­|e­wa na­sta­je sim­bi­o­ti~­
ka ve­za ko­ja do­no­si za­do­voq­stvo svim an­ga­`o­va­nim u~e­sni­ci­ma.
Pro­gram je du­go i pa­`qi­vo pri­pre­man, pa se za­to i we­gov sa­
dr­`aj po­ka­zao kao bo­ga­to kon­ci­pi­ran. Po­red pre­da­va­wa kao {to
su „Pre­vo­di, kao krv, spa­sa­va­ju `i­vot (tek­sta)“ Mar­te Gi­biw­ske,
„Pre­vod: `i­vot po­sle `i­vo­ta“ Da­ri­ju­{a ^a­je i Vje­sla­va Ju­{~a­ka,
odr­`a­ne su pa­nel di­sku­si­je o poq­skoj kwi­`ev­no­sti na an­glo­je­
zi~­kom tr­`i­{tu i o post­ko­lo­ni­jal­noj kwi­`ev­no­sti na poq­skom
je­zi­ku.
Oblast po­zo­ri­{ne umet­no­sti ta­ko­|e je bi­la do­dir­nu­ta kroz
raz­go­vo­re o pre­vo­di­ma [ek­spi­ra na poq­ski je­zik, bu­du­}i da je sa­
vre­me­na an­glo­je­zi~­na dra­ma­tur­gi­ja ve­o­ma pri­sut­na na poq­skim
sce­na­ma. Bi­lo je re­~i o po­zo­ri­{nim adap­ta­ci­ja­ma kwi­`ev­nih de­
la, o spe­ci­fi~­no­sti pre­vo­|e­wa za po­zo­ri­{te, o to­me za­{to po­zo­
ri­{tu tre­ba­ju stal­no no­vi pre­vo­di kla­si­ke, i o sve­mu to­me raz­ma­
tra­lo se u kru­gu pre­vo­di­la­ca, re­`i­se­ra, dra­ma­tur­ga i glu­ma­ca.
Zna­~aj­no je po­me­nu­ti i te­mu ko­ja je do­pri­nos osvr­tu na va­`no
pi­ta­we ma­te­ri­jal­nog po­lo­`a­ja pre­vo­di­o­ca, ini­ci­ja­ti­vi ko­ja sve­
do­~i o ak­tiv­nom tra­ga­wu za op­ti­mal­nim re­{e­wem u eko­nom­skoprav­nom seg­men­tu ko­ji tre­ba da obez­be­di ostva­ri­va­we pra­va pre­
vo­di­o­ca. U tom smi­slu pred­met di­sku­si­je bio je i pro­je­kat mo­de­la
ugo­vo­ra iz­me­|u pre­vo­di­oc
­ a i iz­da­va­~a, sa osvr­tom na uz­o­re (pro­to­
ti­po­ve) iz dru­gih ze­ma­qa. Mno­ge evrop­ske ze­mqe, na­i­me, po­se­du­ju
mo­del ugo­vo­ra iz­me­|u pre­vo­di­o­ca i iz­da­va­~a, i na ta­kav mo­del mo­
ra­ju se po­zi­va­ti obe stra­ne pri­li­kom sa­sta­vqa­wa ugo­vo­ra za pre­
vod kwi­ge. Ta­kav ugo­vor pred­vi­|a oba­ve­zne mi­ni­mal­ne stav­ke za
pre­vo­di­o­ca i uslo­ve ko­ri­{}e­wa pre­vo­da. Udru­`e­we kwi­`ev­nih
pre­vo­di­la­ca Poq­ske iz­ra­di­lo je sli­~an ugo­vor ko­ji je pred­sta­
vqen Poq­skoj ko­mo­ri za kwi­ge. Go­sti iz ino­stran­stva iz­no­si­li
su is­ku­stva iz svo­jih ze­ma­qa, do­pri­no­se­}i ta­ko stva­ra­wu no­vih
re­{e­wa pri­li­kom pre­go­va­ra­wa u toj neo­bi~­no va­`noj stva­ri.
Sve­~an ton ovim su­sre­ti­ma da­la je spek­ta­ku­lar­na do­de­la Na­
gra­de „Ta­de­u{ Boj @e­lew­ski“ za pre­vo­di­la~­ko stva­ra­la­{tvo.
Na­gra­du je ini­ci­rao In­sti­tut za kul­tu­ru gra­da Gdaw­ska, a do­de­
qu­je je gra­do­na­~el­nik Gdaw­ska, i ona pred­sta­vqa iz­raz pri­zna­
wa za za­slu­gu i maj­stor­sko ume­}e pre­vo­di­o­cu le­pe kwi­`ev­no­sti.
Wen ciq je da pod­vu­~e ono {to pre­vod kao umet­nost za­slu­`u­je –
svoj ne­za­vi­san po­lo­`aj. Pro­fe­si­ja pre­vo­di­o­ca za­vre­|u­je po­{to­
va­we, ka­ko u sfe­ri pre­sti­`a, ta­ko i fi­nan­sij­ski, zbog ~e­ga na­
gra­da ima i fi­nan­sij­sku di­men­zi­ju (po­red sta­tu­e­te, la­u­re­at do­
bi­ja i nov­~a­nu na­gra­du u vi­si­ni od 50.000 zlo­ta). Tre­ba po­me­nu­ti
da je po­kro­vi­teq ove na­gra­de, Ta­de­u{ Boj @e­lew­ski, ge­ni­jal­ni
pre­vo­di­lac fran­cu­ske kwi­`ev­no­sti, slo­vio za „[ek­spi­ra pre­
vo­da“. Svo­je­vr­sni vi­zu­el­no-mu­zi~­ki he­pe­ning do­pri­neo je sve­~a­
nom to­nu cen­tral­nog do­ga­|a­ja su­sre­ta, a do­bit­ni­ca na­gra­de bi­la
je Ma­ri­na Ohab, pre­vo­di­teq­ka fran­cu­ske kwi­`ev­no­sti.
Za­ni­mqiv in­te­gral­ni deo pro­gra­ma bio je ci­klus per­for­
man­sa pod na­slo­vom „Te­lo u pre­vo­|e­wu“, in­spi­ri­san stva­ra­la­
{tvom Ju­li­je Fje­dor­~uk, Ol­ge To­kar­~uk, Ig­na­ci­ja Kar­po­vi­~a.
Na­stup Ol­ge To­kar­~uk i we­nih pre­vo­di­la­ca (po­red me­ne, tu su
bi­li Ja­na Unuk iz Slo­ve­ni­je, Jan Hen­rik Svan iz [ved­ske, Xe­ni­
fer Kroft iz Ar­gen­ti­ne, Ostap [li­viw­ski iz Ukra­ji­ne) odr­`an
je pr­ve ve­~e­ri Fe­sti­va­la u [ek­spi­rov­skom te­a­tru. Go­vo­re­}i o od­
no­su pi­sac – pre­vo­di­lac, pre­vo­du kao in­tim­noj kon­fron­ta­ci­ji sa
ori­gi­nal­nim tek­stom, o ni­vo­i­ma ko­mu­ni­ka­ci­je ko­ja je neo­p­hod­na
za na­sta­ja­we do­brog pre­vo­da, o to­me da li se pred­nost da­je ta~­no­sti
ili pak li~­noj slo­bo­di, po­seb­nu pa­`wu imao je rad na pre­vo­du we­
nog naj­no­vi­jeg de­la, mo­nu­men­tal­nog isto­rij­skog ro­ma­na „Kwi­ge Ja­
ko­vqe­ve“, o ko­joj se u Poq­skoj ve} du­`e vre­me go­vo­ri kao o ozbiq­
nom kan­di­da­tu za No­be­lo­vu na­gra­du. Na­ro­~i­to se pri­tom ima u
vi­du ~i­we­ni­ca da je ^e­slav Mi­lo{, ka­da je ve} slo­bod­no, na­kon
’89 go­di­ne, do­la­zio u Poq­sku, pred­vi­|ao da }e na­red­nu No­be­lo­vu
na­gra­du do­bi­ti is­tak­nu­ti stva­ra­lac poq­skog ka­to­li~­kog ro­ma­na.
Sa­ma Ol­ga To­kar­~uk s ne­go­do­va­wem pri­hva­ta ova­kve prog­no­ze, ob­
ja­{wa­va­ju­}i ka­ko vi­{e vo­li da se uhva­ti uko­{tac sa ne­ga­tiv­nom
re­cen­zi­jom ne­go da ko­men­ta­ri­{e ova­kva pred­vi­|a­wa.
Po­sled­weg da­na fe­sti­va­la u [ek­spi­rov­skom te­a­tru odr­`an
je pa­nel pod na­zi­vom „Vi­{e­je­zi~­ni poq­ski je­zik“ u kom su, po­red
Ol­ge To­kar­~uk, u~e­stvo­va­li is­tak­nu­ti sa­vre­me­ni poq­ski pi­sci
Ig­na­ci Kar­po­vi~, Ju­li­ja Fje­dor­~uk, [~e­pan Tvar­doh.
Zna­~aj­no je po­me­nu­ti da se na­po­re­do sa gdaw­skim pre­vo­di­la~­
kim su­sre­ti­ma odr­`a­va i i fe­sti­val „Evrop­ski pe­snik slo­bo­de“,
ini­ci­ran na­sto­ja­wi­ma Gdaw­ska da po­sta­ne evrop­ska pre­sto­ni­ca
kul­tu­re 2016. go­di­ne. Mo­to kan­di­da­tu­re je „Slo­bo­da kul­tu­re, kul­
tu­ra slo­bo­de“, a ciq na­gra­de je pro­mo­ci­ja pe­sni~­kih po­ja­va ko­je
203
se ba­ve slo­bo­dom kao su­{tin­skom te­mom sa­vre­me­nog do­ba – do­bit­
ni­ca ove na­gra­de 2014.go­di­ne bi­la je hr­vat­ska pe­sni­ki­wa Do­ro­ta
Ja­gi}, ko­ju je na poq­ski pre­ve­la Mal­go­`a­ta Vje­`bic­ka, ne­ka­da­
{wa ata­{e za kul­tu­ru Am­ba­sa­de Re­pu­bli­ke Poq­ske u Be­o­gra­du.
Naj­zad, jo{ je­dan pro­je­kat ko­ji je za­vre­deo na­ro­~i­tu pa­`wu, a
to je kwi­ga in­ter­vjua sa pre­vo­di­o­ci­ma-u~e­sni­ci­ma Fe­sti­va­la. Dva
mla­da pi­sca, no­vi­na­ra, ured­ni­ka – kwi­`ev­na de­lat­ni­ka u naj­{i­
rem smi­slu – K{i­{tof ]e­{lik i G`e­go` K{i­mja­nov­ski, to­kom
tra­ja­wa su­sre­ta vo­di­li su du­ge i is­crp­ne raz­go­vo­re sa pre­vo­di­o­ci­
ma, u `e­qi da po­ka­`u ka­ko iz­gle­da pre­vod s poq­skog je­zi­ka na stra­
ni je­zik, ka­kva je re­cep­ci­ja poq­ske kwi­`ev­no­sti u ino­stran­stvu,
ka­kav je uti­caj pre­vo­di­o­ca na tu re­cep­ci­ju, ka­ko se ob­li­ku­ju kwi­
`ev­ni ka­non i kwi­`ev­ne mo­de. Ini­ci­ja­ti­va za ob­ja­vqi­va­we ova­kve
kwi­ge iz­raz je `e­qe da se po­ka­`e ka­ko ta­kav vi­{e­stra­ni po­gled na
pi­ta­we pre­vo­da mo­`e da po­ka­`e dru­ga­~i­je li­ce poq­ske kwi­`ev­no­
sti. Pla­ni­ra­no je da kwi­ga iza­|e iz {tam­pe 2016. go­di­ne.
Iz­u­zet­no sun­~a­no vre­me ko­je je ulep­{a­va­lo pro­stor oko Nep­
tu­no­ve fon­ta­ne na Du­gom tr­gu, Ma­ri­jac­ke uli­ce pu­ne te­zgi s }i­li­
bar­skim na­ki­tom, gri­fon­ske or­na­men­te na `i­vo­pi­snim fa­sa­da­ma
zgra­da, kao i {e­ta­li­{te uz re­ku Mo­tla­vu – sa­mo su do­dat­no ople­
me­ni­li do­mi­nan­tan uti­sak ko­ji za­si­gur­no do­`i­vi sva­ko od nas
ko­me se uka­`e pri­li­ka da za­ko­ra­~i u pro­sto­re kul­tur­no in­te­gri­
sa­nog sve­ta: do­bri obi­~a­ji in­sti­tu­ci­ja kul­tu­re ko­ji za nas osta­ju
ne­do­sti­`an san. Kul­tur­na po­li­ti­ka ko­ja u ta­ko ve­li­kom obi­mu da­
je po­dr­{ku pre­vo­di­la~­kim u~in­ci­ma, mo­`e da od­li­ku­je sa­mo onu
za­jed­ni­cu ko­ja ima du­bo­ku svest o to­me da bez {i­ro­ke pre­vo­di­la~­
ke kul­tu­re ne­ma ni do­bre na­ci­o­nal­ne kwi­`ev­no­sti.
204
Horst-Jir­gen Ge­rik
DO­STO­JEV­SKI I NE­MA^­KA1
U ^AST SVETLANE GAJER
Pre­veo s ne­ma~­kog Fi­lip Gr­bi}
Po­{to­va­ni go­spo­di­ne rek­to­re, uva­`e­ni de­ka­ni,
dra­ga dok­tor­ko Ga­jer, da­me i go­spo­do,
Do­sto­jev­ski i Ne­ma~­ka – to je ve­li­ka te­ma. A ta te­ma je, kao
{to smo upra­vo ~u­li, u na­{em XXI ve­ku, do­bi­la je­dan sa­svim po­
se­ban na­gla­sak i to za­hva­qu­ju­}i Sve­tla­ni Ga­jer, ko­joj du­gu­je­mo
no­vi ne­ma~­ki pre­vod pet ve­li­kih ro­ma­na Do­sto­jev­skog. No­vi pod­
strek za ~i­ta­we Do­sto­jev­skog: Zlo­~in i ka­zna, Idi­ot, Zli du­si,
Mla­di}, Bra­}a Ka­ra­ma­zo­vi.
Re­ne Ve­lek, osni­va~ upo­red­ne na­u­ke o kwi­`ev­no­sti na Uni­
ver­zi­te­tu Jejl, pri­me­tio je 1962. go­di­ne da ni u jed­noj dru­goj ze­
mqi, iz­uz­ ev Ru­si­je, Do­sto­jev­ski ni­je bio ta­ko in­ten­ziv­no tu­ma­
~en i is­tra­`i­van kao u Ne­ma~­koj.2 Ova tvrd­wa, do­du­{e, pret­po­
sta­vqa evrop­sko-ame­ri~­ki kul­tur­ni pro­stor kao ho­ri­zont ko­ji
nam je po­znat. Ali u me­|u­vre­me­nu smo sa­zna­li da u Ja­pa­nu, kao
ni u jed­noj dru­goj ze­mqi u sve­tu, po­sto­ji ve­o­ma mno­go raz­li­~i­tih
pre­vo­da Do­sto­jev­skog. Ra­di se o ~i­we­ni­ci ko­ja za­slu­`u­je pa­`wu,
jer Ja­pan­ci ni­su hri­{}a­ni, a Do­sto­jev­ski kod nas va­`i za hri­{}an­skog pi­sca3.
Ide­o­lo­gi­ja we­go­vog stva­ra­la­{tva o~i­gled­no ne igra od­lu­~u­
ju­}u ulo­gu u po­gle­du we­go­vog stvar­nog de­lo­va­wa na ~i­ta­o­ce. To va­
`i i za uti­caj Do­sto­jev­skog u okvi­ru ne­ma~­kog go­vor­nog pod­ru~­ja.
Po­sta­vqa se pi­ta­we u ko­joj me­ri je Do­sto­jev­ski uop­{te hri­{}an­
ski pi­sac. Na kra­ju kra­je­va, we­ga je ce­nio Fri­drih Ni­~e, ko­ji je
1 – Sve­~a­ni go­vor ko­ji je po­vo­dom do­de­le po­~a­snog dok­to­ra­ta Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta Uni­ver­
zi­te­ta Al­bert-Lu­dvig u Fraj­bur­gu Sve­tla­ni Ga­jer odr­`an 10. ju­la 2007. go­di­ne u Ve­li­koj
sa­li do­ma Zur Li­e­ben Hand.
2 – Up. René Wel­lek: In­tro­duc­ti­on. A Sketch of the Hi­story of Do­sto­evsky Cri­ti­cism. In: Do­sto­evsky.
A Col­lec­ti­on of Cri­ti­cal Es­says. Edi­ted by René Wel­lek. En­gle­wo­od Cliffs, N. J.: Pren­ti­ce-Hall
1962, S. 8.:„The Ger­mans ha­ve pro­du­ced by far the lar­gest body of Do­sto­evsky in­ter­pre­ta­ti­ons
and scho­lar­ship out­si­de Rus­sia.“ („Nem­ci su pro­iz­ve­li da­le­ko naj­ve­}i broj tu­ma­~e­wa i stu­di­ja
po­sve­}e­nih Do­sto­jev­skom iz­van Ru­si­je,“ prim. prev.)
3 – Go­di­ne 2005. na ru­skom se po­ja­vi­la kwi­ga To­jo­fu­se Ki­no­{i­te o uti­ca­ju Do­sto­jev­skog na mo­der­
nu ja­pan­sku kwi­`ev­nost pod na­slo­vom: Антропология и поэтика творчества Ф. М. Достоевского,
Санкт-Петербург, Серебряный век, 2005. Вд.: Достоевский и японская литература, S. 133–201.
205
na jed­nom me­stu re­kao: Do­sto­jev­ski je „je­di­ni psi­ho­log od kog sam
ne­{to na­u­~io.“ Ni­~e Do­sto­jev­skog ubra­ja u „naj­lep­{e sre}­ne slu­
~a­je­ve“ u svom `i­vo­tu. To sto­ji u Su­mra­ku ido­la iz 1888. go­di­ne.4
Ni­~e ko­ji se ra­du­je. To je ve­o­ma sum­wi­vo. Do­sto­jev­ski kao
psi­ho­log? Iako sâm Do­sto­jev­ski na jed­nom me­stu ka­`e: „Na­zi­va­
ju me psi­ho­lo­gom: to je po­gre­{no. Ja sam sa­mo re­a­li­sta u vi­{em
smi­slu, to jest, opi­su­jem sve du­bi­ne qud­ske du­{e“5.
Me­|u­tim, Do­sto­jev­ski na taj na­~in ni­je raz­gra­ni­~io re­a­li­
ste od psi­ho­lo­ga, ve} je od­re­dio psi­ho­lo­ge re­a­li­sti~­ki, a re­a­li­
ste psi­ho­lo­{ki. Jer te­ma pet ve­li­kih ro­ma­na Do­sto­jev­skog je­ste
„in­te­li­gi­bil­ni“ ~o­vek u Kan­to­vom i [i­le­ro­vom smi­slu: ~o­vek
ko­ga u we­go­voj slo­bo­di ne od­re­|u­ju ni na­sle­|e, ni okru­`e­we. Da­
kle, ne ~o­vek na­tu­ra­li­zma, kao kod Emi­la Zo­le.
Do­sto­jev­skom je, kao pi­scu, po­{la za ru­kom jed­na ve­li­ka
stvar: on je us­peo da nam pre­do­~i in­te­li­gi­bil­nog ~o­ve­ka, ko­ga po
de­fi­ni­ci­ji mo­`e opa­zi­ti sa­mo du­hov­no oko, i to ta­ko uver­qi­
vo kao da je em­pi­rij­ski dat. I po to­me je on „re­a­li­sta u vi­{em
smi­slu“: kao psi­ho­log mo­ral­ne li~­no­sti za ~i­je po­stup­ke ne va­`e
olak­{a­va­ju­}e okol­no­sti.
Sa­mo ge­ne­ra­ci­ju ka­sni­je An­ton ^e­hov sli­ka je­di­no „em­pi­rij­
skog“ ~o­ve­ka. Kri­vi­ca i ne­~i­sta sa­vest gu­be svo­ju pri­po­ve­da~­ku
vred­nost. Svu­da go­spo­da­ri sva­ko­dne­vi­ca6. Na­su­prot to­me, svet Do­
sto­jev­skog ne po­zna­je sva­ko­dne­vi­cu. To za­slu­`u­je po­se­ban osvrt.
Naj­pre o po­je­di­no­sti­ma ko­je se od­no­se na Do­sto­jev­skog u Ne­
ma~­koj. Po~­ni­mo sa­svim kon­kret­no: sa we­go­vim bo­rav­ci­ma na ne­
ma~­kom tlu, ko­ji su bi­li obe­le­`e­ni bes­pa­ri­com, epi­lep­si­jom i
stra­snim koc­ka­wem. Do­sto­jev­ski je 1862. go­di­ne, u svo­joj ~e­tr­de­
set pr­voj go­di­ni, pr­vi put ot­pu­to­vao u ino­stran­stvo.
Ber­lin, Dre­zden, Vi­zba­den, Frank­furt, Haj­del­berg, Ba­denBa­den, Keln, Majnc – za­tim [vaj­car­ska i Ita­li­ja. I je­dan me­|u­
i­zlet: Pa­riz, Lon­don i po­no­vo na­zad, u Pa­riz.
Me­|u­tim, Do­sto­jev­ski se na Za­pa­du ni­je ose­}ao kao kod ku­}e.
We­gov od­nos pre­ma sa­vre­me­noj Ne­ma~­koj ostao je od­re­|en re­san­
ti­ma­nom. Po­to­wi bo­rav­ci na ne­ma~­kom tlu u tom po­gle­du ni­su
ni­{ta pro­me­ni­li.
Uglav­nom se uzi­ma­ju u ob­zir sa­mo do­set­ke Do­sto­jev­skog o ne­
ma~­kom men­ta­li­te­tu iz we­go­vog ro­ma­na Koc­kar, iz 1866. go­di­ne,
je­di­nog ro­ma­na u ko­me Ne­ma~­ka pred­sta­vqa po­zor­ni­cu rad­we:
206
4 – Fri­e­drich Ni­etzsche: Sämtlic­he Wer­ke. Kri­tische Stu­di­e­na­us­ga­be in 15 Bänden. He­ra­us­ge­ge­ben
von Gi­or­gio Col­li und Maz­zi­no Mon­ti­na­ri. München, Ber­lin/New York: dtv- de Gruyter 1980, Bd.
6, S. 147.
5 – Ф. М. Достоевский, Полное собрание сочинений в 30 томах, Ленинград: Наука, 1972–1990, Bd.27, S. 65.
6 – O ra­zli­ci u po­gle­du an­tro­po­lo­{kih pre­mi­sa iz­me­|u Do­sto­jev­skog i ^e­ho­va, up.: Horst-Jürgen
Ge­rigk: Do­sto­jew­skij und Tschec­how: Vom in­tel­li­gi­blen zum em­pi­rischen Men­schen. In: Geschic­
hte und Vor­geschic­hte der mo­der­nen Su­bjek­ti­vität. He­ra­us­ge­ge­ben von Re­to Lu­zi­us Fetz, Ro­land
Ha­genbüchle, Pe­ter Schulz. 2 Bde. Ber­lin und New York: de Gruyter 1998 (= Euro­pe­an Cul­tu­res.
Stu­di­es in Li­te­ra­tu­re and Arts; Vol. 11.), Bd. 2, S. 965–978.
„Ba­ron je bio su­vo­wav, vi­sok. Li­ce, ti­pi~­no za Nem­ce, is­
ko­{e­no i iz­bra­zda­no hi­qa­da­ma sit­nih bo­ra; s na­o­~a­ri­ma; oko
~e­tr­de­set pet go­di­na. No­ge mu po­~i­wu go­to­vo di­rekt­no iz gru­di;
od­li­ka ra­se. Po­no­san kao pa­un. Po­ma­lo ne­spre­tan. Ima ne­~eg ov­
nov­skog u iz­ra­zu li­ca, {to na ka­rak­te­ri­sti­~an na­~in za­me­wu­je
iz­raz za­mi­{qe­no­sti“.7
Ta­ko, pre­ma Do­sto­jev­skom, iz­gle­da ti­pi­~an Ne­mac. Od 1869.
do 1871. go­di­ne on `i­vi uglav­nom u Dre­zde­nu, na­krat­ko u Bad
Hom­bur­gu i Vi­zba­de­nu. Na kra­ju, od 1874. do 1879. go­di­ne, ~e­ti­ri
pu­ta bo­ra­vi na le­~e­wu u Bad Em­su, gde pi­{e de­lo­ve oba svo­ja po­
sled­wa ro­ma­na.8
I ov­de, u Bad Em­su, go­di­ne 1971. udah­nut je `i­vot Me­|u­na­rod­
nom dru­{tvu Do­sto­jev­skog, u ~i­jem sam osni­va­wu i ja, kao mla­di
do­cent, u~e­stvo­vao. So­vjet­ski te­o­re­ti­~a­ri kwi­`ev­no­sti ni­su mo­
gli da 1971. go­di­ne u~e­stvu­ju u osni­va­wu Dru­{tva, i to u Za­pad­noj
Ne­ma~­koj, jer Do­sto­jev­ski ni­je bio sa­mo osve­do­~e­ni ne­pri­ja­teq
ko­mu­ni­zma, ne­go i so­ci­ja­li­zma, zbog ~e­ga je nu­`no pred­sta­vqao
trn u oku so­vjet­skoj stra­ho­vla­di.
Ali ne `e­lim da skre­}em sa te­me. Do­sto­jev­ski u Ne­ma~­koj: tre­
ba­lo bi da je na­kon mog do­sa­da­{weg iz­la­ga­wa sa­svim ja­sno da Do­sto­
jev­ski ni u jed­noj dru­goj ze­mqi, osim u Ru­si­ji, ni­je ta­ko ~e­sto i ta­ko
du­go bo­ra­vio kao u Ne­ma~­koj. Do­du­{e, ov­de se ni­ka­da ni­je odo­ma­}io.
Sa­svim su­prot­no od svog omra­`e­nog ri­va­la, Iva­na Tur­ge­we­va, ko­ji
je 1869. go­di­ne za ne­ma~­ko iz­da­we svog ro­ma­na O~e­vi i de­ca pri­pre­
mio pred­go­vor na­pi­san na ne­ma~­kom je­zi­ku, u ko­me sto­ji:
„Su­vi­{e mno­go du­gu­jem Ne­ma~­koj da je ne bih vo­leo i po­{to­
vao kao svo­ju dru­gu do­mo­vi­nu“.9
Do­sto­jev­ski ni­ka­da ne bi iz­ja­vio ta­ko ne­{to. Pa ipak, we­gov
od­nos pre­ma Ne­ma~­koj ti­me ni­je do kra­ja raz­ja­{wen. Jer: Do­sto­
jev­ski u Ne­ma~­koj – to je jed­no. Ali: Ne­ma~­ka u Do­sto­jev­skom – to
je ne­{to sa­svim dru­go. Ukrat­ko, on se kao pi­sac na­pro­sto odu­{e­
vqa­vao [i­le­rom i Hof­ma­nom. Od [i­le­ra je pre­u­zeo an­tro­po­lo­
{ku pre­mi­su, a od Hof­ma­na pre sve­ga mo­tiv dvoj­ni­ka. U pet ve­
li­kih ro­ma­na Do­sto­jev­skog Ja-ras­cep od­vi­ja se u su­bjek­tu. Ugro­
7 – Ф. М. Достоевский, op.cit. Bd.5: Игрок, S. 234
8 – Up. sa zbir­kom Kar­le Hil­{er iz we­ne mo­no­gra­fi­je Do­sto­jew­ski in De­utschland, Frank­
furt am Ma­in und Le­ip­zig: In­sel 1999, S. 285–286. O {i­rem kon­tek­stu vd. Летопись жизни и
творчества Ф.М. Достоевского 1821–1881. 3 Bde, Sankt-Pe­ter­burg: Gu­ma­ni­tar­noe Agent­stvo
„Академический Проект“ 1993–1995.
9 – Up. Ivan S. Tur­ge­nev, Предисловие к немецкому переводу „Отцов и детей“. В.: Тургенев, Полное
собрание сочинений и писем в 28 томах. Сочинения в 15 томах. Tom 15. Mo­skva – Le­nin­grad: Na­
u­ka, 1968, S. 101.
207
`a­va­we li~­no­sti od stra­ne „tu­|eg“ iden­ti­te­ta ko­ji na­sto­ji da je
za­po­sed­ne pred­sta­vqa stal­nu te­mu kod Do­sto­jev­skog. Ras­koq­ni­
ko­vu je ovo sta­we stva­ri ~ak upi­sa­no u ime. Ru­sko ras­kol zna­~i
„ras­cep“. U svom ra­nom ro­ma­nu Dvoj­nik Do­sto­jev­ski se po­slu­`io
ro­man­ti~­nom pred­sta­vom o „stvar­nom su­sre­tu sa so­bom“. Go­qat­
kin su­sre­}e sa­mog se­be od kr­vi i me­sa, i u sop­stve­nom od­ra­zu u
ogle­da­lu vi­di uspe­{nog ne­pri­ja­te­qa.
Ono {to po­ve­zu­je [i­le­ra i Hof­ma­na u wi­ho­vom du­bo­kom i traj­
nom uti­ca­ju na Do­sto­jev­skog je­ste shva­ta­we po ko­me ono istin­ski eg­
zem­plar­no u ~o­ve­ko­vom bi­}u ne tre­ba tra­`i­ti u nor­mal­nom i uzor­
nom, ne­go u za­~ud­nom, na­ka­rad­nom, ukrat­ko: u ab­nor­mal­nom.10 Kod
[i­le­ra je zlo­~i­nac pa­ra­dig­ma ~o­ve­ka, a kod Hof­ma­na je to lu­dak:
„U ~i­ta­voj isto­ri­ji ~o­ve­~an­stva ni­jed­no po­gla­vqe ni­je ta­ko
po­u~­no za sr­ce i duh po­put ana­la qud­ske iz­vi­to­pe­re­no­sti. Sva­ki
ve­li­ki zlo­~in sta­vqao je u po­kret pod­jed­na­ko ve­li­ku sna­gu.“11
Ta­ko po­~i­we [i­le­ro­va pri­~a o Zlo­~in­cu zbog iz­gu­bqe­ne ~a­sti
po­ve­zu­ju­}i na taj pro­vo­ka­ti­van na­~in spo­zna­ju i in­te­re­so­va­we.
Hof­man, u Se­ra­pi­on
­ o­voj bra­}i ka­`e (kroz usta Ki­pra­ni­na):
„Iz­ve­sna lu­dost, iz­ve­sna po­re­me­}e­nost je ta­ko du­bo­ko sra­
sla s ~o­ve­ko­vom pri­ro­dom, da se ona i ne mo­`e upo­zna­ti druk­~i­je
osim pu­tem bri­`qi­vog iz­u~
­ a­va­wa lu­da­ka i po­re­me­}e­nih“.12
Pri­li~­no `a­lo­sno shva­ta­we „~o­ve­ko­ve pri­ro­de“. I ov­de, kao
kod [i­le­ra, od­ba­ci­va­we mo­ra­li­sta ima kqu~­ni zna­~aj. Ne tre­ba
za­bo­ra­vi­ti da je Do­sto­jev­ski jo{ kao mla­di}, za­jed­no sa svo­jim
bra­tom Mi­ha­i­lom, pre­veo na ru­ski [i­le­ro­ve Raz­boj­ni­ke.
U naj­po­pu­lar­ni­jem od svih ro­ma­na Do­sto­jev­skog, Zlo­~i­nu i
ka­zni, gro­zni­ca Ras­koq­ni­ko­va pre zlo­~i­na, kao i we­gov fi­zi~­
208
10 – O ve­zi iz­me­|u [i­le­ra i E. T. A. Hof­ma­na vd. Lot­har Pi­ku­lik: Psycho­lo­gie und Ästhe­tik des Mor­
des bei Schil­ler, in: Der „Mord“. Dar­stel­lung und De­ut­ ung in den Wis­sen­schaf­ten und Künsten.
He­ra­us­ge­ge­ben von Di­et­ rich von En­gel­hardt und Man­fred Oeh­mic­hen. Lübeck: Schmidt-Rö­mhild
2007 ( = Re­se­arch in Le­gal Me­di­ci­ne; Vol. 35), S. 111–129. Pre­ma Pi­ku­li­ku, [i­ler sto­ji „na
pra­gu epo­he ko­ja se iz­bo­ri­la za no­vi od­nos pre­ma stvar­no­sti, od­nos u kom se isti­na ne tra­`i
u nor­mal­nom, ne­go u ab­nor­mal­nom“. (S. 113) Pi­ku­lik u tom kon­tek­stu ni­je po­me­nuo Do­sto­jev­
skog. O [i­le­ro­vom za­ni­ma­wu za kri­mi­no­lo­gi­ju vd. ta­ko­|e ko­men­tar Hajn­ca Mi­le­ra-Di­ca,
stru~­wa­ka za kri­vi~­no pra­vo, po­vo­dom pr­vo­bit­ne ver­zi­je Zlo­~in­ca zbog iz­gu­bqe­ne ~a­sti,
ko­ja se po­ja­vi­la 1786. go­di­ne pod na­slo­vom Zlo­~i­nac zbog po­dlo­sti – isti­ni­ta pri­~a. Fri­
e­drich Schil­ler: Ver­brec­her aus In­fa­mie (1786). Mit Kom­men­ta­ren von He­inz Müller-Di­etz und
Mar­tin Hu­ber. Ber­lin: Ber­li­ner Wis­sen­schaft­sver­lag 2006 (= Ju­ri­stische Ze­it­geschic­hte, Ab­te­il­ ung
6: Recht in der Kunst — Kunst im Recht; Bd. 24).
11 – Up. Fri­e­drich Schil­ler: Sämtlic­he Wer­ke, 5 Bde., Darm­stadt: Wis­sen­scha­ftlic­he Buc­hge­sellschaft,
9. Aufl. 1993, Bd.5, S. 13.
12 – Up. E. T. A. Hof­fmann: Die Se­ra­pi­ons-Brüder. München: Win­kler 1963, S. 764.
ki slom sa vi­{e­dnev­nim od­su­stvom na­kon zlo­~i­na, pred­sta­vqa­ju
sa­vr­{e­nu ilu­stra­ci­ju ono­ga {to je [i­ler u svom ra­du O od­no­su
`i­vo­tiw­ske pri­ro­de ~o­ve­ko­ve sa we­go­vim ra­zu­mom (iz 1780. go­
di­ne), pro­gram­ski usta­no­vio:
„Stra­ho­ta ko­ja ob­uz­ i­ma ~o­ve­ka sprem­nog da po­~i­ni zlo­~i­
na~­ko de­lo, ili ~o­ve­ka ko­ji ga je upra­vo po­~i­nio, ni­je ni­{ta dru­
go do u`as ko­ji po­tre­sa gro­zni­~a­vog13 (...). No}­ne jak­ta­ci­je onih
ko­je iz­je­da r|a­va sa­vest, pra­}e­ne gr­zo­mor­nim lu­pa­wem sr­ca, je­su
istin­ske gro­zni­ce ko­je pod­sti­~u sa­gla­sje ma­{i­ne sa du­{om“.14
Ras­koq­ni­ko­vqe­ve du­{ev­ne pat­we ne mo­gu se do­ve­sti do poj­ma
bo­qe ne­go {to je to [i­ler ura­dio na ovom me­stu. Ras­koq­ni­kov je
za­i­sta „gro­zni­~av“. Po mom mi­{qe­wu, ovu re~ bi sva­ka­ko tre­ba­
lo po­no­vo uve­sti u je­zi~­ku upo­tre­bu.
Me­|u­tim, op­se­siv­no in­te­re­so­va­we za psi­ho­pa­to­lo­gi­ju pre­
stup­ni­ka Do­sto­jev­ski ni­je sa­mo kwi­`ev­no na­sle­dio od [i­le­ra i
Hof­ma­na ne­go je ono pro­iz­i­{lo i iz bi­o­graf­skih okol­no­sti.
Ma­lo­pre sam po­me­nuo da je Do­sto­jev­ski tek u ~e­tr­de­set pr­voj
go­di­ni `i­vo­ta pr­vi put pu­to­vao u ino­stran­stvo, u Za­pad­nu Evro­
pu. Ali pre to­ga, u dva­de­set osmoj go­di­ni, on je kre­nuo na jed­no sa­
svim dru­ga­~i­je pu­to­va­we, ne­do­bro­voq­no pu­to­va­we po­seb­ne vr­ste:
u Si­bir, u ka­zne­nu ko­lo­ni­ju u To­bol­sku, a za­tim u Om­sku, gde je
pro­veo ~i­ta­ve ~e­ti­ri go­di­ne kao po­li­ti~­ki za­tvo­re­nik. I to zbog
svog u~e­{}a u jed­nom re­vo­lu­ci­on
­ ar­nom kru­`o­ku u Pe­ter­bur­gu. U
toj tu­|i­ni, ko­ja se pro­sti­ra­la da­le­ko od svih for­mi gra­|an­skog
`i­vo­ta, pre­`i­veo je pa­kao. U we­go­vom fik­ci­o­na­li­zo­va­nom iz­ve­
{ta­ju sa ro­bi­je pod na­zi­vom Za­pi­si iz mr­tvog do­ma sto­ji:
„U tam­ni­ci nas je bi­lo oko dve sto­ti­ne pe­de­set qu­di – broj sko­
ro sta­lan“. I: „Mo­`e se re­}i da ni­je bi­lo zlo­~i­na ko­ji ov­de ni­je
bio za­stu­pqen“.15
Na­kon ovog li~­nog is­ku­stva s ne­po­ka­ja­nim te­{kim pre­stup­ni­
ci­ma, Do­sto­jev­ski osta­je za­o­ku­pqen pro­ble­mom kog vi­{e ne­}e mo­}i
da se ota­ra­si: ~e­ti­ri od pet we­go­vih ve­li­kih ro­ma­na ima­ju za sre­
di­{wu te­mu „gro­zan ~in ubi­stva“. Sa­mo u we­go­vom pret­po­sled­wem
ro­ma­nu, pod na­zi­vom Mla­di}, po­sto­ji na­me­ra da se po­~i­ni ubi­stvo
glav­nog `en­skog li­ka i ta na­me­ra se, igrom slu­~a­ja, ne ostva­ru­je.
Mo­`e­mo re­}i da je Do­sto­jev­ski kao pi­sac – kri­mi­no­log.
U Zlo­~i­nu i ka­zni po­e­ti­ka Do­sto­jev­skog, re­cept za pet ve­li­
kih ro­ma­na, u pot­pu­no­sti bi­va re­a­li­zo­va­na. Na­slov pred­sta­vqa
13 – Nem. – Fe­bri­zi­tant (prim. prev.)
14 – Up.�Schil­ler, Sämtlic­he Wer­ke, op. cit. Bd. 5, S. 310.
15 – Up.�Ф. М. Достоевский, op.cit., Bd. 4: Записки из Мёртвого дома, S. 10.
209
jed­nu ob­u­hvat­nu pro­blem­sku for­mu­lu. Do­sto­jev­ski ima ~e­tr­de­set
pet go­di­na. Od sa­da pa na­da­qe se­dam fak­to­ra uti­ca­ja ob­ja­{wa­
va me­tod we­go­vog du­hov­nog stva­ra­la­{tva. To su sle­de­}i fak­to­ri:
zlo­~in, sek­su­al­nost, bo­lest, re­li­gi­ja i po­li­ti­ka kao te­mat­ska
pod­ru~­ja. Ra­di se o smi­{qe­noj me­{a­vi­ni ko­ja se, pri bli­`em is­
pi­ti­va­wu, ti­~e ~e­ti­ri fa­kul­te­ta: prav­nog, me­di­cin­skog, te­o­lo­
{kog i fi­lo­zof­skog. Na­u~­na isto­ri­ja uti­ca­ja Do­sto­jev­skog de­li
se ta­ko na ova ~e­ti­ri fa­kul­te­ta.
Ali tu tre­ba do­da­ti jo{ dva fak­to­ra uti­ca­ja: hu­mor i pri­
po­ve­da~­ku teh­ni­ku. Svi ro­ma­ni Do­sto­jev­skog sa­dr­`e upa­dqi­vo
ko­mi~­ne ele­men­te. To­mas Man je ~ak re­kao: „Jer, po­red sve­ga, ovaj
ra­za­pe­ti ~o­vek je bio ve­li­ko spa­da­lo“. Pre­ma To­ma­su Ma­nu, obe­
le`­je Do­sto­jev­skog je „ve­se­lost du­ha“ (Ni­~e­ov iz­raz).16
I, ko­na~­no, kao sed­mi fak­tor uti­ca­ja tre­ba po­me­nu­ti i pri­
po­ve­da~­ku teh­ni­ku Do­sto­jev­skog ko­ja je do te me­re ma­li­ci­o­zna, bu­
du­}i da ~i­ta­o­cu stal­no ne­{to po­ka­zu­je, dok mu isto­vre­me­no ne­{to
dru­go us­kra­}u­je. Pro­tok in­for­ma­ci­ja je kon­tro­li­san, ogra­ni­~en
i to do­pri­no­si we­go­voj dra­ma­ti~­no­sti. Do­sto­jev­ski pre­pla­vqu­je
~i­ta­o­ca pre­u­ve­li­~a­nim odeq­ci­ma ~i­ji kon­tekst sam mo­ra da raz­
lu­~i. Oda­tle vo­di di­rekt­na li­ni­ja ka fil­mo­vi­ma Dej­vi­da Lin­~a
– uzmi­mo u ob­zir sa­mo Lost Hig­hway i Mul­hol­land Dri­ve.17
Ova „ma­ki­ja­ve­li­sti~­ka po­e­ti­ka“, ka­ko bih `e­leo da je na­zo­
vem, od­re­|u­je pet ve­li­kih ro­ma­na Do­sto­jev­skog ko­ji su bi­li ob­ja­
vqe­ni iz­me­|u 1866. i 1880. go­di­ne. To su sle­de­}i ro­ma­ni: Zlo­~in
i ka­zna, Idi­ot, Zli du­si, Mla­di} i Bra­}a Ka­ra­ma­zo­vi.
Wi­ho­vom {i­re­wu u Ne­ma~­koj na od­lu­~u­ju­}i na­~in je do­pri­
ne­lo pr­vo ne­ma~­ko iz­da­we ce­lo­kup­nih de­la Do­sto­jev­skog, ko­je je
ob­ja­vio Pi­per-Fer­lag. Ovo iz­da­we u dva­de­set i dva to­ma po­ja­vi­lo
se iz­me­|u 1906. i 1919. go­di­ne u iz­da­va~­koj ku­}i Pi­per u Min­he­
nu. De­la je pre­ve­la E. K. Ra­sin, {to je bio pse­u­do­nim Eli­za­bet
Ke­rik, ~i­ja je se­stra Lu­si bi­la uda­ta za Ar­tu­ra Me­le­ra van den
Bru­ka, pri­re­|i­va­~a tog iz­da­wa ko­ji je 1925. go­di­ne iz­vr­{io sa­
mo­u­bi­stvo. Eli­za­bet Ke­rik, ali­jas E. K. Ra­sin, ro­di­la se 1886.
go­di­ne u eston­skom gra­du Pjar­nu, stu­di­ra­la je u Tar­tuu fi­lo­zo­
fi­ju i isto­ri­ju kwi­`ev­no­sti, a umr­la je, pot­pu­no po­vu­~e­na, 1966.
go­di­ne, u osam­de­se­toj go­di­ni `i­vo­ta u Min­he­nu. Wen pre­vod u
Pi­pe­ro­vom iz­da­wu po­lo­`io je te­meq za re­cep­ci­ju Do­sto­jev­skog
210
16 – Tho­mas Mann: Do­sto­jew­ski --- mit Maßen. In. Th. Mann, Es­says, Bd. 6. Me­i­ne Ze­it 1945–1955.
He­ra­us­ge­ge­ben, von Her­mann Kur­zke und Step­han Stac­hor­ski. Frank­furt am Ma­in: S. Fischer
1997, S. 14–32.
17 – Up. Horst-Jürgen Ge­rigk: Ri­tu­a­le der Se­e­le. Re­al­ i­tat als ver­wir­klic­hte In­ner­lic­hke­it in der
erzählen­den Pro­sa des 19. Ja­hr­hun­derts, mit einem Ausblick auf den Hollywo­od-Film. In: Su­
bjekt und Me­taphysik. Kon­rad Cra­mer zu Ehren aus An­lass se­in
­ es 65. Ge­burt­stags. He­ra­us­ge­ge­
ben von Jürgen Stol­zen­berg. Göttin­gen: Van­den­ho­eck & Ru­precht 2002, S.99–118.
u ne­ma~­kom go­vor­nom pod­ru~­ju. Tek na­kon smr­ti Eli­za­bet Ke­rik
iz­da­va~ je obe­lo­da­nio wen pse­u­do­nim.18
U svo­jim se­}a­wi­ma na Mar­burg dva­de­se­tih go­di­na Hans-Ge­
org Ga­da­mer je na­pi­sao:
„Cr­ve­ni Pi­per-to­mo­vi ro­ma­na Do­sto­jev­skog plam­te­li su na
sva­kom pi­sa­}em sto­lu“.19
Kao {to zna­mo, na pi­sa­}em sto­lu Mar­ti­na Haj­de­ge­ra u Mar­bur­
gu sta­ja­le su sli­ke Do­sto­jev­skog i Pa­ska­la. U svom pre­da­va­wu o Ni­
~eu iz 1940. go­di­ne, Mar­tin Haj­de­ger je op­{ir­no ci­ti­rao ko­men­ta­
re Do­sto­jev­skog po­vo­dom we­go­vog Go­vo­ra o Pu­{ki­nu.20 Da, Haj­de­ger
je u jed­nom pi­smu iz 1920. go­di­ne svo­joj `e­ni pri­znao da mu je „tek
sa Do­sto­jev­skim po­sta­lo istin­ski ja­sno“ da ve­}i­na qu­di „`i­vi u
pu­kim od­no­si­ma“ – li­{e­ni „za­vi­~a­ja“, „li­va­da“ i „po­qa“.21
Ali bi­lo je ta­ko­|e i ne­ga­tiv­nih su­do­va. Pre sve­ga kod Zig­
mun­da Froj­da i Ser Ga­la­ha­da. U svom ese­ju pod na­zi­vom Do­sto­
jev­ski i oce­u­bi­stvo iz 1928. go­di­ne, Frojd pi­{e:
„Do­sto­jev­ski je pro­pu­stio pri­li­ku da po­sta­ne u~i­teq i oslo­
bo­di­lac qu­di, on se pri­dru­`io wi­ho­vim tam­ni­~a­ri­ma; kul­tur­na
bu­du}­nost ~o­ve­~an­stva mu ne­}e bi­ti pre­vi­{e za­hval­na.“22
Ber­ta Ek­{tajn-Di­ner, bor­be­no na­stro­je­na da­ma iz Austri­je,
ozna­~i­la je ide­al­nog ~o­ve­ka Do­sto­jev­skog na­pro­sto kao ne­spo­sob­
nog za `i­vot. Ona je 1925. go­di­ne pod pse­u­do­ni­mom Ser Ga­la­had
pri­me­ti­la:
„Dok mu ner­ve pre­pla­vqu­je otrov epi­lep­si­je, Do­sto­jev­ski po­
mra­~e­nog uma pi­{e Je­van­|e­qe o Sve­~o­ve­ku, sa pe­nom na usti­ma i
gr­~em u mo­zgu.“23
Ta­kve oce­ne, me­|u­tim, ni­su mo­gle ni­ma­lo da na­u­de op­{tem odu­
{e­vqe­wu ko­je je iza­zvao Do­sto­jev­ski. Ta­kve oce­ne su pred­sta­vqa­
18 – Up. Chri­stoph Gar­stka: Art­hur Mo­el­ler van den Bruck und die er­ste de­utsche Ge­sam­ta­us­ga­be
der Wer­ke Do­sto­jew­skijs im Pi­per-Ver­lag 1906–1919. Frank­furt am Ma­in: Pe­ter Lang 1998 (=
He­i­del­ber­ger Pu­bli­ka­ti­o­nen zur Sla­vi­stik. B. Li­te­ra­tur­wis­sen­scha­ftlic­he Re­i­he, Bd. 9).
19 – Up. Ga­da­mer-Le­se­buch. ed. Je­an Gron­din. Tübin­gen: Mo­hr/Si­e­beck 1997 (= UTB; 1972), S. 4.
20 – Up.� Mar­tin He­i­deg­ger: Ni­etzsche. Der europ­äische Ni­hi­li­smus. In: He­i­deg­ger, Ge­sam­ta­us­ga­be,
II. Ab­te­i­lung: Vor­le­sun­gen 1923–1944. Bd. 48. Frank­furt am Ma­in: Klo­ster­mann 1989, S. 1–2.
Up. Haj­de­ge­rov ci­tat iz Do­sto­jev­skog sa ori­gi­na­lom: Ф. М. Достоевский, op. cit, Bd. 26, S.
129–130.
21 – Up.� „Me­in li­e­bes Se­el­chen!“ Bri­e­fe Mar­tin He­id
­ eg­gers an se­in
­ e Frau El­fri­de 1915–1970. He­ra­
us­ge­ge­ben und kom­men­ti­ert von Ger­trud He­i­deg­ger. München: De­utsche Ver­lags-An­stalt 2005,
S. 106.
22 – Up.�Sig­mund Fre­ud: Stu­di­e­na­us­ga­be, ed. Ale­xan­der Mitscher­lich u. a. 10 Bde. Frank­furt am Ma­
in: S. Fischer 2000, Bd. 10, S. 271–272.
23 – Up.�Sir Ga­la­had: Idi­o­tenführer durch die rus­sische Li­te­ra­tur. München: Al­bert Lan­gen 1925, S.
36. „Po­sve­}e­no ki~­mi sve­ta“ – ovo upo­zo­re­we je autor­ka sta­vi­la na po­~e­tak svo­je kwi­ge ko­ja
va­`i za otvo­re­no an­ti­ru­sku.
211
le ku­ri­o­zi­tet.24 Uz­gred bu­di re­~e­no, pra­vi ~i­ta­lac Do­sto­jev­skog
te­{ko da }e ~i­ta­ti ono {to se pi­{e o Do­sto­jev­skom. Osim uko­
li­ko se ne ra­di o bi­o­gra­fi­ji.25 Ano­nim­ni ~i­ta­lac Do­sto­jev­skog,
ko­me uop­{te ni­je sta­lo do be­le­`e­wa i ob­ja­vqi­va­wa svo­jih li­te­
rar­nih uti­sa­ka i ko­ji mo­`da ~ak i ne de­li te uti­ske sa bi­lo kim,
osim even­tu­al­no sa svo­jom de­voj­kom, pred­sta­vqa istin­ski fun­da­
ment za {i­re­we uti­ca­ja. Estet­sko is­ku­stvo ko­je `e­li da osta­ne po
stra­ni. A to zna­~i: Do­sto­jev­ski se sa­svim le­po sna­la­zi bez bi­lo
ka­kvih is­tra­`i­va­wa o we­mu, ali ne i bez do­brih pre­vo­da.
Is­tra­`i­va­we o Do­sto­jev­skom stva­ra za­se­ban mi­sa­o­ni pro­
stor ko­ji je­dva da ko­mu­ni­ci­ra sa ne­pre­gled­nim mno­{tvom ~i­ta­
la­ca. Uz­gred bu­di re­~e­no, u po­sled­wih de­set go­di­na se {i­rom
sve­ta po­ja­vi­lo ne­{to vi­{e od se­dam hi­qa­da ~la­na­ka i kwi­ga o
Do­sto­jev­skom.26 To je pra­va are­na za „u~e­wa­ke“, od ko­jih ve­}i­na,
na­`a­lost, mo­ram to pri­zna­ti, uop­{te ne­ma iz­vor­ni od­nos pre­ma
svo­jim pri­mar­nim pred­me­ti­ma, ro­ma­ni­ma Do­sto­jev­skog.
Ne­ma~­ka fi­lo­lo­gi­ja po­sve­}e­na Do­sto­jev­skom na­sta­la je tek
na­kon 1945. go­di­ne, uko­re­niv­{i se to­kom po­sled­wih pe­de­set go­
di­na na ka­te­dri za sla­vi­sti­ku.27 Kao {to je ma­lo­~as po­me­nu­to,
tu ta­ko­|e tre­ba ubro­ja­ti i ra­do­ve prav­ni­ka, te­o­lo­ga, fi­lo­zo­fa,
le­ka­ra, kao i isto­ri­~a­ra me­di­ci­ne. Po­seb­no tre­ba iz­dvo­ji­ti te­
me­qan rad epi­lep­to­lo­ga Di­te­ra Jan­ca pod na­zi­vom Zum Kon­flikt
von Kre­a­ti­vität und Krank­he­it: Do­sto­jew­skijs Epi­lep­sie.28
Uti­caj Do­sto­jev­skog na pi­sce ne­ma~­kog go­vor­nog pod­ru~­ja je sa­
svim dru­ga pri­~a. Her­man He­se, [te­fan Cvajg i To­mas Man su Do­
sto­jev­skom po­sve­ti­li ~i­ta­ve ese­je. Pa ipak, Frank Tis je bio je­di­ni
ko­ji je o Do­sto­jev­skom na­pi­sao ce­lu kwi­gu od 339 stra­na pod na­slo­
vom Re­al­ i­smus am Ran­de der Tran­szen­denz (1971)29. Me­|u­tim, ni­ko
od wih se ni­je ba­vio fi­ne­sa­ma ko­je se ti­~u teh­ni­ke pri­po­ve­da­wa.
212
24 – Na­su­prot to­me, je­dan sa­svim {ar­man­tan na­pad na Do­sto­jesvkog nu­di po­zo­ri­{ni ko­mad Idi­
o­ti Ka­ra­ma­zo­vi, ko­ji su osmi­sli­la dva Ame­ri­kan­ca – Kri­sto­fer Dju­reng i Al­bert Ina­u­
ra­to. S tim u ve­zi up. Horst-Jürgen Ge­rigk: Die Brüder Ka­ra­ma­sow im Fa­den­kre­uz der Pa­ro­die.
In: Ge­rigk, Die Rus­sen in Ame­ri­ka. Do­sto­jew­skij, To­stoj, Tur­gen­jew und Tschec­how in ihrer
Be­de­u­tung für die Li­te­ra­tur der USA. Hürt­gen­wald: Gu­i­do Pres­sler 1995, S. 230–239.
25 – Su­{tin­ski je va­`no po­me­nu­ti da su bi­o­gra­fi­je cen­tri­ra­ne u dru­ga­~i­jem „svet­skom vre­me­
nu“ u od­no­su na umet­ni~­ka de­la auto­ra. Iako auto­rov `i­vot pru­`a raz­ja­{we­wa to­ga ka­
ko je on do­speo do svo­jih te­ma, ipak ne po­sto­ji di­rek­tan put ko­ji bi vo­dio od psi­ho­lo­gi­je
stva­ra­la­{tva do tu­ma­~e­wa de­la. O obe­le`­ji­ma raz­li­~i­tih „svet­skih vre­me­na“, u po­gle­du
na Do­sto­jev­skog, vd. Horst-Jürgen Ge­rigk: Das Rus­sland-Bild in den fünf großen Ro­ma­nen Do­
sto­jew­skijs. In: Ze­it­per­spek­ti­ven. Stu­di­en zu Kul­tur und Ge­sellschaft, he­ra­us­ge­ge­ben von Uta
Ger­hardt. Wi­es­ba­den und Stut­tgart: Franz Ste­i­ner 2003, S. 49–79.
26 – Up. ve­~i­to „Cur­rent Bi­bli­o­graphy“ in: Do­sto­evsky Stu­di­es. The Jo­ur­nal of the In­ter­na­ti­on
­ al
Do­sto­evsky So­ci­ety. New Se­ri­es, Vols. 2–11 (1998–2007), At­temp­to-Ver­lag, Dischin­ger­weg 5,
D-72070 Tübin­gen.
27 – Up.�Horst-Jürgen Ge­rigk: Do­sto­jew­skij, der „ver­trac­kte Rus­se“. Die Geschic­hte se­i­ner Wir­kung
im de­utschen Sprac­hra­um vom Fin de si­ècle bis he­u­te. Tübin­gen: At­temp­to Ver­lag 2000.
28 – Vd. Do­sto­evsky Stu­di­es, New Se­ri­es, 10 (2006), S. 125–140.
29 – Up. Frank Thieß: Do­sto­jew­ski. Re­a­li­smus am Ran­de der Tran­szen­denz, Stut­tgart: Se­e­wald
1971.
[te­ta. Za­nat­ske taj­ne o~i­to ni­su za jav­nost. Ali za­to, gde god da po­
gle­da­te, vi­di­te odu­{e­vqe­we. Hu­go fon Hof­man­stal je u jed­nom pre­
da­va­wu iz 1907. go­di­ne pod na­zi­vom Der Dic­hter und di­e­se Ze­it iz­re­kao ni­{ta ma­we ne­go him­nu u ko­joj je glo­ri­fi­ko­vao ~i­ta­we:
„Ali svi­ma oni­ma ko­ji su ika­da pro­~i­ta­li sto­ti­nak stra­
ni­ca Do­sto­jev­skog, ili su pro­`i­ve­li lik Oti­li­je iz Iz­bo­ra po
srod­no­sti, ili pe­smu [te­fa­na Ge­or­gea ili Ge­tea, svi­ma wi­ma ne
de­lu­je ni­ma­lo ~ud­no ka­da im o ovom do­`i­vqa­ju go­vo­rim kao o re­
li­gi­o­znom, mo­`da je­di­nom re­li­gi­oz­ nom do­`i­vqa­ju ko­ji im traj­
no osta­je u sve­sti. Ali taj do­`i­vqaj je ne­raz­lu­~iv i neo­pi­siv.“30
^i­ta­we kao po­bo­`nost, po­e­zi­ja kao „op­~i­we­nost“. Al­fred
De­blin je u svom ese­ju pod na­zi­vom Es ist Ze­it! iz 1917. go­di­ne pri­
me­tio:
„Ono {to su Tol­stoj i Do­sto­jev­ski na­pi­sa­li i osta­vi­li za
so­bom – po mom ose­}a­ju vi­{e­stru­ko na­di­la­zi ce­lo­kup­nu kla­si­ku
osta­lih na­ro­da; po `e­sti­ni i du­bi­ni ose­}a­wa, po du­hov­nim pro­
do­ri­ma i jed­no­stav­no­sti pre­do­~a­va­wa, u to sam ve} go­di­na­ma ube­
|en, sa wi­ma ni­je mo­gao da se no­si ni­je­dan Ne­mac, ni­je­dan Fran­
cuz ili En­glez, kao i ni­je­dan Skan­di­na­vac u po­sled­wih sto­ti­nu
go­di­na.“31
Pa­da u o~i da po­hva­la ko­le­ga ne sto­ji u ve­zi ni sa jed­nim od­
re­|e­nim umet­ni~­kim prav­cem ili po­li­ti~­kim opre­de­qe­wem.
Franc Kaf­ka je svom pri­ja­te­qu Mak­su Bro­du, pre­ma we­go­vom
sve­do­~e­wu, ~i­tao „gla­sno, van se­be od odu­{e­vqe­wa“ po­~e­tak pe­
te gla­ve Mla­di­}a Do­sto­jev­skog: „pa­ra­dok­sal­ni plan ju­na­ka da se
bez­u­slov­no obo­ga­ti“.32
Pre­ma Ern­stu Jin­ge­ru, Do­sto­jev­ski je umeo da is­pri­~a ne­{to
{to iza­zi­va ne­mir: to je kao da ko­ra­~a­mo „usred no­}i po tu­|oj ku­}i“, ne zna­ju­}i „da li }e­mo pro­na­}i iz­laz oda­tle“, jer sve do­ga­|a­
je, ukqu­~u­ju­}i i „sli­ke za­sle­pqu­ju­}e ja­sno­}e“, po­sma­tra­mo „kao
kroz pro­cep“.33 Ovi ci­ta­ti u do­voq­noj me­ri ~i­ne o~i­gled­nom raz­
li­ku u po­gle­du li~­no­sti pi­sa­ca ko­ji su iz­no­si­li sta­vo­ve o Do­sto­
jev­skom. Sa­svim je dru­go pi­ta­we ono ko­je po­ku­{a­va da raz­mo­tri
uti­caj Do­sto­jev­skog na kwi­`ev­ne prak­se pi­sa­ca sa ne­ma~­kog go­
vor­nog pod­ru~­ja. Uglav­nom ima­mo po­sla sa­mo sa srod­nom te­ma­ti­
kom, ali ne i sa po­e­to­lo­gi­jom.
30 – Up.� Hu­go von Hof­mannsthal: Aus­gewählte Wer­ke in zwei Bänden. He­ra­us­ge­ge­ben von Ru­dolf
Hirsch. Frank­furt am Ma­in: S. Fischer 1957, Bd. 2, S. 462.
31 – Up.�Al­fred Döblin: Schrif­ten zur Po­li­tik und Ge­sellschaft. Ol­ten und Fre­i­burg im Bre­is­gau: Wal­
ter-Ver­lag 1972, S. 28.
32 – Up.�Max Brod: Über Franz Kaf­ka. Frank­furt am Ma­in: Fischer Taschen­buch 1977, S. 344.
33 – Up.�Ernst Jünger: Das Aben­te­u­er­lic­he Herz. Zwe­i­te Fas­sung. Fi­gu­ren und Ca­pric­ci­os. In: Jünger,
Wer­ke, 18 Bde., Stut­tgart: Klett-Cot­ta 1978f. Bd. 9, S. 241–242.
213
Ta­ko je, re­ci­mo, Her­man He­se na­pi­sao svog De­mi­ja­na sve­sno
in­spi­ri­san Mla­di­}em Do­sto­jev­skog. Ger­hart Ha­up­tman gra­di svoj
ro­man Bu­da­la u Hri­stu Ema­nu­el Kvint ugle­da­ju­}i se ne­dvo­smi­
sle­no na Idi­ot
­ a Do­sto­jev­skog.34 Zli du­si Haj­mi­ta fon Do­de­re­ra
ve} sa­mim svo­jim na­slo­vom otvo­re­no su­ge­ri­{u po­re­|e­we sa isto­
i­me­nim ro­ma­nom Do­sto­jev­skog. Dok Afe­ra Ma­u­ri­ci­jus Ja­ko­ba Va­
ser­ma­na sa svo­jim pri­ka­zom kon­tro­verz­nog sud­skog pro­ce­sa ne­iz­
be­`no pod­se­}a na Bra­}u Ka­ra­ma­zo­ve.
Mno­{tvo alu­zi­ja, ko­je tek tre­ba da bu­du si­ste­ma­ti­zo­va­ne,
do­pu­{ta nam da pri­zna­mo ~i­we­ni­cu da Do­sto­jev­ski ve} vi­{e od
sto go­di­na pri­pa­da je­zgru na­{e ko­lek­tiv­ne kwi­`ev­ne sve­sti. To
zna­~i: sre­di­{we si­tu­a­ci­je iz pet ve­li­kih ro­ma­na Do­sto­jev­skog
pred­sta­vqa­ju pe­tri­fi­ko­va­ni uti­caj u smi­slu Er­vi­na Ko­pe­na.35 U
mno­go­stru­kim po­sre­do­va­wi­ma one `i­ve kao tvr­do je­zgro kwi­`ev­
ne sve­sti na­{eg vre­me­na, one su „tu“ – i za sve one ko­ji po­zna­ju Do­
sto­jev­skog sa­mo iz dru­ge ru­ke. Ta­ko nas usa­mqe­nost ubi­ce na­kon
iz­vr­{e­nog zlo­~i­na od­mah pod­se­}a na Ras­koq­ni­ko­va.
Ali de­la Do­sto­jev­skog ta­ko­|e `i­ve i na sce­ni, fil­mu i te­
le­vi­zi­ji, kao i u li­kov­nim umet­no­sti­ma – i to ne sa­mo unu­tar ne­
ma~­kog go­vor­nog pod­ru~­ja. Tu, bez ika­kve sum­we, ne­ma­mo po­sla sa­
mo sa „{i­ro­kim po­qem“ ve} sa naj­{i­rim po­qi­ma.
Ta­ko do­la­zim do kra­ja svog iz­la­ga­wa. Ne za­bo­ra­vi­mo da, upr­
kos po­sred­nom pri­su­stvu maj­sto­ra iz Ru­si­je, te­meq we­go­vog uti­ca­
ja osta­ju we­go­vi tek­sto­vi. Za nas Nem­ce – ne­ma~­ki pre­vo­di! I kao
{to smo se ma­lo­~as po­zi­va­li na pr­vo ne­ma~­ko iz­da­we ce­lo­kup­nih
de­la ko­je je ob­ja­vio Pi­per-Fer­lag po­~et­kom XX ve­ka, ta­ko mo­`e­mo
re­}i da na me­sto tog iz­da­wa da­nas, na po­~et­ku XXI ve­ka, ba­rem kad
je re~ o pet ve­li­kih ro­ma­na, za­hva­qu­ju­}i Egon Aman Fer­la­gu, do­
la­zi no­vo ne­ma~­ko iz­da­we: u pre­vo­du Sve­tla­ne Ga­jer.
HORST-JIR­GEN GE­RIK ro­|en je 1937. go­di­ne u Ber­li­nu. Od
1974. go­di­ne pre­da­je ru­sku kwi­`ev­nost i op­{tu na­u­ku o kwi­`ev­no­
sti na Uni­ver­zi­te­tu u Haj­del­ber­gu. Iz­me­|u 1998. i 2004. go­di­ne bio je
pred­sed­nik Me­|u­na­rod­nog dru­{tva Do­sto­jev­skog. Go­di­ne 2008. po­sta­je
do­pi­sni ~lan Aka­de­mi­je na­u­ka u Ge­tin­ge­nu. We­go­ve obla­sti in­te­re­
so­va­wa se kre­}u od ru­ske, ame­ri~­ke i ne­ma~­ke kwi­`ev­no­sti, pre­ko
ho­li­vud­skog fil­ma, sve do isto­ri­je este­ti­ke od Kan­ta do Haj­de­ge­ra.
Stu­di­rao je sla­vi­sti­ku, fi­lo­zo­fi­ju i an­gli­sti­ku/ame­ri­ka­ni­sti­ku,
uglav­nom u Haj­del­ber­gu. Ov­de je dok­to­ri­rao kod Di­mi­tri­ja ^i­`ev­
skog 1964. go­di­ne sa te­zom Ver­such über Do­sto­ev­skijs „Jüngling“, a ha­
214
34 – Up.�Horst-Jürgen Ge­rigk: Ger­hart Ha­up­tmanns „Der Na­rr in Chri­sto Ema­nu­el Qu­int“ und Do­
sto­jew­skijs „Idi­ot“. No­ti­zen zu einem po­e­to­lo­gischen Ver­gle­ich. In: New Ze­al­ and Sla­vo­nic Jo­ur­
nal, 37 (2003), S. 23–28.
35 – Up.�Er­win Kop­pen: Hat die Ver­gle­ic­hen­de Li­te­ra­tur­wis­sen­schaft eine eige­ne The­or­ ie? In: Horst
Rüdi­ger (Hrsg.), Zur The­o­rie der Ver­gle­ic­hen­den Li­te­ra­tur­wis­sen­schaft. Ber­lin und New York:
de Gruyter 1971, S. 53–54.
bi­li­ti­rao je 1971. go­di­ne sa te­zom Ent­wurf einer The­o­rie des li­te­ra­
rischen Ge­bil­des na no­vom fi­lo­lo­{kom fa­kul­te­tu za oblast „ru­ska
kwi­`ev­nost i op­{ta na­u­ka o kwi­`ev­no­sti“. Pret­hod­no je, iz­me­|u
1966. i 1968. go­di­ne bio sti­pen­di­sta ne­ma~­ke na­u~­ne za­jed­ni­ce.
Fi­lip Gr­bi}
215
AKTIVNOSTI UKPS
MAJ – SEPTEMBAR 2015.
Maj – Do­de­qe­na je Na­gra­da „Bran­ko Je­li}“ za 2015. go­di­nu.
@i­ri ove na­gra­de, ko­ju, po­vo­dom Mo­li­je­ro­vih da­na, za naj­bo­qi
pre­vod sa fran­cu­skog je­zi­ka do­de­qu­ju Fran­cu­ski kul­tur­ni cen­
tar, UKPS i Iz­da­va~­ka kwi­`ar­ni­ca Zo­ra­na Sto­ja­no­vi­}a, u sa­
sta­vu dr Je­le­na No­va­ko­vi}, Alek­san­dra Gru­bor i @i­vo­jin Ka­raPe­{i}, ove go­di­ne na­gra­du u ka­te­go­ri­ji „zre­li do­pri­no­si“ do­de­
lio je Oli­ve­ri Pe­tro­ni} za pre­vod ro­ma­na Do vi­|e­wa ta­mo go­re
Pje­ra Le­me­tra, u iz­da­wu „^a­rob­ne kwi­ge“ iz Be­o­gra­da, dok je u
ka­te­go­ri­ji „pr­va ogle­da­wa“ na­gra­du po­neo Sre­ten Sto­ja­no­vi} za
pre­vod kwi­ge Stu­di­je o Ga­li­le­ju Alek­san­dra Ko­i­rea, ob­ja­vqe­
noj u Iz­da­va~­koj kwi­`ar­ni­ci Zo­ra­na Sto­ja­no­vi­}a iz Srem­skih
Kar­lo­va­ca. @i­ri je ove go­di­ne po­hva­lio Vla­di­mi­ra D. Jan­ko­vi-­
}a za pre­vod ro­ma­na Pra­znik u ko­mi Fre­de­ri­ka Beg­be­dea u iz­da­
wu „Bo­o­ke“ iz Be­og­ ra­da.
216
28. – 31. maj – Odr­`a­ni su ju­bi­lar­ni 40. Me­|u­na­rod­ni be­o­
grad­ski pre­vo­di­la~­ki su­sre­ti. Na ovo­go­di­{wim su­sre­ti­ma, pod
je­din­stve­nom te­mom Kwi­`ev­ni pre­vo­di­o­ci pred iza­zo­vi­ma da­na­
{weg sve­ta, pod slo­ga­nom Plo­vi­ti i pre­vo­di­ti se mo­ra, u~e­
stvo­va­lo je tri­de­set ~e­tvo­ro go­sti­ju iz Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, Bu­
gar­ske, Ve­li­ke Bri­ta­ni­je, Ita­li­je, Ma­|ar­ske, Ma­ke­do­ni­je, Ne­
ma~­ke, Poq­ske, Ru­si­je, Slo­ve­ni­je, Sr­bi­je, Ukra­ji­ne i Fran­cu­ske.
Pi­sac-gost bi­la je Vi­da Og­we­no­vi}. Pre­vo­di­o­ci we­nih de­la iz
ra­znih ze­ma­qa ima­li su pri­li­ku da se su­sret­nu s wom i da raz­me­
ne is­ku­stva iz­me­|u se­be. ^e­tr­de­se­ta go­di­{wi­ca Su­sre­ta obe­le­
`e­na je na okru­glom sto­lu pod na­zi­vom Su­sre­ti pre ~e­tr­de­set
go­di­na, su­sre­ti ~e­tr­de­set go­di­na ka­sni­je, gde su go­sti i ~la­no­vi
Udru­`e­wa ima­li pri­li­ku da se pod­se­te Su­sre­ta ko­ji­ma su pri­su­
stvo­va­li u po­sled­we ~e­ti­ri de­ce­ni­je. O sa­vre­me­nim pro­ble­mi­
ma kwi­`ev­nog pre­vo­di­la­{tva go­vo­ri­lo se dru­gog da­na Su­sre­ta, u
okvi­ru okru­glog sto­la pod na­zi­vom Kwi­`ev­ni pre­vo­di­o­ci u po­
di­vqa­loj pro­duk­ci­ji, a ovo­go­di­{we oku­pqa­we za­vr­{e­no je raz­
go­vo­rom o bu­du}­no­sti pre­vo­di­la~­ke pro­fe­si­je, kao i o jed­noj od
mo­gu­}ih per­spek­ti­va kwi­ge uop­{te – o elek­tron­skom iz­da­va­{tvu
i autor­skim pra­vi­ma – za in­for­ma­tiv­nim okru­glim sto­lom pod
na­zi­vom Bu­du}­nost je sti­gla.
Ve­sna Sta­men­ko­vi}
217
ALEK­SAN­DAR @IV­KO­VI] (Nir­nberg, 1988) di­plo­mi­rao je i
za­vr­{io ma­ster stu­di­je na Fi­lo­lo­{kom fa­kul­te­tu u Be­og­ ra­du na
Ka­te­dri za ne­ma~­ki je­zik i kwi­`ev­nost. Ra­dio je kao pre­vo­di­lacsa­rad­nik za iz­da­va~­ku ku­}u „Klett“. Ob­ja­vqi­vao je pre­vo­de u na­u~­nim
~a­so­pi­si­ma „Sve­ske“ (Pan­~e­vo) i „Ko­ra­ci“ (Kra­gu­je­vac). Od apri­
la 2014. sa­rad­nik je ma­ga­zi­na „Po­li­ti­kin za­bav­nik“, gde ob­ja­vqu­je
pre­vo­de i tek­sto­ve. Ra­di kao pro­fe­sor ne­ma~­kog je­zi­ka u Be­o­gra­du.
ALEK­SAN­DRA BA­JA­ZE­TOV (1969), pre­vo­di pro­zu i ese­ji­sti­ku s
ne­ma~­kog i en­gle­skog. Do­bit­ni­ca je na­gra­de „Mi­lo{ \u­ri}“ za pre­
vod de­la Ala­id
­ e Asman Rad na na­ci­o­nal­nom pam­}e­wu (2002). Va­`ni­
ji pre­vo­di: Ha­na Arent, Iz­vo­ri to­ta­li­ta­ri­zma III; Hel­mut Du­bil,
Ni­ko ni­je oslo­bo­|en isto­ri­je; Ala­i­da Asman, Rad na na­ci­on
­ al­nom
pam­}e­wu; Dej­vid Kri­stal, Smrt je­zi­ka; F. D. [la­jer­ma­her, O raz­
li­~i­tim me­to­di­ma pre­vo­|e­wa; In­ka Pa­raj, Kro­ti­teq­ka sen­ki;
Nil Gri­fits, Pa­tr­qak; Ta­wa Pe­tro­vi}, Yuro­pa (na ne­ma~­ki); Ar­
no [mit (u pri­pre­mi), Le­vi­ja­tan. Ra­se­qe­ni­ci. Je­zer­ski pej­za` s
Po­ka­hon­tas.
218
ALEN BE­[I] (1975, Bi­ha}, Bo­sna i Her­ce­go­vi­na), di­plo­mi­rao
je na Od­se­ku za srp­sku kwi­`ev­nost i je­zik Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta
u No­vom Sa­du.
Ob­ja­vio je ~e­ti­ri kwi­ge po­e­zi­je: U fi­li­gra­nu rez („Kwi­`ev­
na omla­di­na Sr­bi­je“, Be­o­grad, 1999), Na­~in di­ma (NB „Ste­fan Pr­
vo­ven­~a­ni“, Kra­qe­vo, 2004), Go­lo sr­ce (NB „Ste­fan Pr­vo­ven­~a­ni“,
Kra­qe­vo, 2012) i Hro­ni­ka sit­ni­ca: iza­bra­ne pje­sme (JU „Rat­ko­vi­}
e­ve ve­~e­ri po­e­zi­je“, Bi­je­lo Po­qe), kao i dve kwi­ge iza­bra­nih kwi­
`ev­nih kri­ti­ka i ese­ja: La­vi­rin­ti ~i­ta­wa („Ago­ra“, Zre­wa­nin,
2006) i Ne­po­no­vqi­vi obra­zac („Slu­`be­ni gla­snik“, Be­og­ rad, 2012).
Pre­veo je sa en­gle­skog je­zi­ka kwi­ge Xin Ris, Xa­mej­ke Kin­kejd,
Eni Pru, Xo­na Fa­ul­sa, Xo­na Ral­sto­na So­la, Bru­sa ^e­tvi­na, De­re­
ka Vol­ko­ta... Za pre­vod ro­ma­na Le­po­ti­ca Xojs Ke­rol Outs („Ago­ra“,
2010) do­bio je Na­gra­du Dru­{tva kwi­`ev­ni­ka Voj­vo­di­ne za pre­vod
go­di­ne (2011), a za Go­lo sr­ce na­gra­de „Bran­ko Miq­ko­vi}“ i „Ri­sto
Rat­ko­vi}“ (2013).
Pe­sme su mu pre­vo­|e­ne na ne­ma~­ki, en­gle­ski, fran­cu­ski, ru­ski
i ma­ke­don­ski je­zik. ^lan je Srp­skog kwi­`ev­nog dru­{tva i Udru­`e­
wa kwi­`ev­nih pre­vo­di­la­ca Sr­bi­je. Od 2007. go­di­ne ra­di kao ured­
nik ~a­so­pi­sa za kwi­`ev­nost i te­o­ri­ju „Po­qa“, a od 2012. i kao ured­
nik iz­da­va~­ke de­lat­no­sti Kul­tur­nog cen­tra No­vog Sa­da.
@i­vi u No­vom Sa­du.
ARI­JA­NA BO­@O­VI] di­plo­mi­ra­la je na be­o­grad­skom Od­se­
ku za an­gli­sti­ku. Pre­ve­la je ro­ma­ne X. M. Ku­ci­ja, Ija­na Ma­kju­an
­ a,
For­da Me­dok­sa For­da, Pe­ne­lo­pi Fic­xe­rald, Xo­na Ban­vi­la i Xe­net
Vin­ter­son; pri­~e To­ma­sa de Kvin­si­ja i Li­di­je Dej­vis; pe­sme V. H.
Ode­na, Adri­jen Ri~ i V. G. Ze­bal­da; ese­je To­ni­ja Xa­ta, X. M. Ku­ci­ja
i Dej­vi­da Fo­ste­ra Vo­la­sa. Za pre­vo­de dva ro­ma­na Ija­na Ma­kju­an
­ a,
Is­ku­pqe­we i Su­bo­ta, do­bi­la na­gra­de „Mi­lo{ \u­ri}“ 2003. i „Mi­
ha­i­lo \or­|e­vi}“ 2007.
BO­JA­NA KO­VA­^E­VI] PE­TRO­VI] (Zre­wa­nin, 1971), hi­spa­
ni­sta, asi­stent na Od­se­ku za ro­ma­ni­sti­ku Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u
No­vom Sa­du i dok­to­rand-sa­rad­nik Fi­lo­lo­{kog fa­kul­te­ta u Be­og­ ra­
du. Ba­vi se is­tra­`i­va­wi­ma iz sa­vre­me­ne hi­spa­no­a­me­ri~­ke kwi­`ev­
no­sti, hi­span­ske dra­me, pri­me­we­ne tra­duk­to­lo­gi­je i me­to­di­ke na­sta­
ve kwi­`ev­no­sti. Pre­ve­la je, po­red osta­log, de­la Kar­lo­sa Fu­en­te­sa,
Ma­ri­ja Var­ga­sa Qo­se, Er­ne­sta Sa­ba­ta, Edu­ar­da Men­do­se, Soe Val­des
i pri­re­di­la dvo­tom­nu An­to­lo­gi­ju hi­spa­no­am
­ e­ri~­ke pri­~e HH(I) ve­
ka „Ve­~i­ta smrt od qu­ba­vi ja­~a“. ^lan je UKPS od 2011. go­di­ne.
DE­JAN ACO­VI], kla­si~­ni fi­lo­log, bi­bli­o­te­kar, kwi­`ev­ni
pre­vo­di­lac, ~lan UKPS. Pre­vo­di sa gr~­kog i la­tin­skog, en­gle­skog
i fran­cu­skog je­zi­ka. Po­qa in­te­re­so­va­wa: iz­vo­ri za an­ti~­ku i sred­
wo­ve­kov­nu isto­ri­ju, pu­to­pis, kla­si~­na an­ti~­ka i sred­wo­ve­kov­na
kwi­`ev­nost, en­gle­ska, fran­cu­ska i sa­vre­me­na gr~­ka kwi­`ev­nost.
\U­RA MI­O­^I­NO­VI] (1979), di­plo­mi­rao na Fi­lo­lo­{kom fa­
kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du, na Gru­pi za ru­mun­ski je­zik i kwi­
`ev­nost 2004. Na­kon to­ga, 2006, za­vr­{a­va ma­ster stu­di­je iz isto­
rij­skog i sa­vre­me­nog ru­mun­skog je­zi­ka na Fi­lo­lo­{kom fa­kul­te­tu
Za­pad­nog uni­ver­zi­te­ta u Te­mi­{va­ru, u Ru­mu­ni­ji, s te­mom „Stil­ske
i je­zi~­ke oso­bi­ne de­la Jo­na Lu­ke Ka­ra­|a­lea u sve­tlo­sti pre­vo­di­
la~­kih pro­ble­ma“. Od 2002. pre­vo­di s ru­mun­skog na srp­ski. Naj­pre
na fa­kul­te­tu, a po­tom i za Kwi­`ev­nu op­{ti­nu Vr­{ac i kwi­`ev­
ni ~a­so­pis „Ko­vi­ne“. U edi­ci­ji KOV-a Ne­sa­ni­ca ob­ja­vqu­je pre­vod
kwi­ge E`e­na Jo­ne­ska Gro­tesk­ni i tra­gi~­ni `i­vot Vik­to­ra Igoa
(2006), po­tom Iz­gu­bqe­no pi­smo Jo­na Lu­ke Ka­ra­|a­lea (2008), O bo­le­
sti­ma fi­lo­zo­fa. Si­or
­ an Mar­te Pe­treu (2008), Jo­ne­sko u o~e­voj ze­
mqi Mar­te Pe­treu (2011). U „Ko­vi­na­ma“ ob­ja­vqu­je i broj­ne pre­vo­de
kra­}ih tek­sto­va vi­{e i ma­we po­zna­tih ru­mun­skih pi­sa­ca – E`e­na
Jo­ne­ska, Ka­ta­li­na Gom­bo­{a, Ni­ko­la­ja [taj­nhar­ta, Ma­ri­na So­re­
skua, Jo­na Lu­ke Ka­ra­|a­lea, Ga­bri­je­le Ge­or­gi­{or. Pre­vo­di i sa en­
219
gle­skog (Da­vid Gar­nett, Lady in­to Fox, ro­man, ~e­ka se ob­ja­vqi­va­we).
@i­vi i ra­di u Be­o­gra­du.
GO­RAN MA­RI], ro­|en 1964. go­di­ne u Bu­goj­nu, u BiH. Pre­vo­
di po­e­zi­ju i pro­zu sa en­gle­skog i na en­gle­ski je­zik. Od 1994. go­di­
ne `i­vi u Ka­na­di, gde je ob­ja­vqi­vao pre­vo­de u kwi­`ev­nom ~a­o­spi­su
The Ma­la­hat Re­vi­ew.
IGOR MA­RO­JE­VI] ro­|en je 1968. u Vr­ba­su. Di­plo­mi­rao je srp­
ski je­zik i kwi­`ev­nost na Fi­lo­lo­{kom fa­kul­te­tu u Be­og­ ra­du. Pro­
zni je i dram­ski pi­sac, ese­ji­sta i pre­vo­di­lac sa {pan­skog i ka­ta­
lon­skog je­zi­ka.
Pr­vi je pre­vo­di­lac kult­nog ~i­le­an­skog auto­ra Ro­ber­ta Bo­la­wa
na ne­ki od ju­`no­slo­ven­skih je­zi­ka (pre­vo­di­o­~ev iz­bor Bo­la­wo­vih
pri­~a Is­pra­ve za ples, Sve­to­vi 2002, ro­ma­ni Uda­qe­na zve­zda, Sve­
to­vi 2004, ^i­le no­}u, La­gu­na 2008. i 2666, La­gu­na 2011). U we­go­ve
zna­~aj­ni­je pre­vo­de sa {pan­skog je­zi­ka spa­da­ju i ro­ma­ni Za­tvo­re­no
po­qe Mak­sa Auba, La­gu­na 2010. i Sle­pi sun­co­kre­ti Al­ber­ta Men­
de­sa, Sve­to­vi 2005. i zbir­ka pri­~a Sa­mo­ub
­ i­stva za pri­mer En­ri­kea
Vi­la Ma­ta­sa, Ale­xan­dria Press 2004. a u pre­vo­de sa ka­ta­lon­skog Si­vi
dnev­nik \o­se­pa Pla, Ale­xan­dria Press 2005, kwi­ga pri­~a Svet naj­
bo­qi od svih Ki­ma Mon­zoa, La­gu­na 2008. i ro­man Uli­ca ka­me­li­ja
Mer­se Ru­du­re­de, La­gu­na 2009.
Ob­ja­vio je no­ve­lu Ob­ma­na Bo­ga (1997), ro­ma­ne Dva­de­set i ~e­ti­
ri zi­da (1998), @e­ga (2004, Na­gra­da „Ste­van Pe­{i}“ i Na­gra­da Fon­
da „Bo­ri­slav Pe­ki}“), [nit (2007), Par­ter (2009) i Maj­~i­na ru­
ka (2011), zbir­ke pri­~a Tra­ga­~i (2001) i Me­di­te­ra­ni (2006) i kwi­gu
ese­ja Kroz gla­vu (2012, Na­gra­da „De­si­mir To­{i}“). Iz­vo­|e­ne su we­
go­ve dra­me No­ma­di (2004), ko­ju je na­pi­sao na {pan­skom, i Bar sam
svoj ~o­vek (2009), Tvr­|a­va Evro­pa (2008) – autor­ski pre­vod ko­ma­da
No­ma­di na srp­ski – i Ra­do­van 2013. (2013), pred­sta­va po mo­ti­vi­ma
we­go­ve isto­i­me­ne dra­me. Po we­go­vom pr­vom ro­ma­nu Dva­de­set ~e­ti­
ri zi­da (2003) igra­na je isto­i­me­na pred­sta­va. We­go­va de­la, od­lom­ci
iz ro­ma­na, pri­~e i ese­ji pre­ve­de­ni su na 15 je­zi­ka.
^lan je Srp­skog i Ka­ta­lon­skog PEN cen­tra. @i­vi u Ze­mu­nu.
220
IVA­NA MAK­SI] ro­|e­na je 1984. u Kra­gu­jev­cu. Osnov­ne i ma­
ster stu­di­je iz en­gle­ske kwi­`ev­no­sti i je­zi­ka za­vr­{i­la na Fi­lo­
zof­skom fa­kul­te­tu u No­vom Sa­du. Ob­ja­vi­la je po­e­mu O te­lo tvo­ri
me (Ma­ti­ca srp­ska, 2011). Sa en­gle­skog je­zi­ka pre­vo­di­la je po­et­ske
i pro­zne tek­sto­ve ne­ko­li­ko de­se­ti­na auto­ra (Bob Ka­uf­man, Edri­
jen Ri~, En Sek­ston, Trej­si Gri­nel, Ro­bert Kri­li, Hil­da Mor­li, Ej­
mi King, Ed­mund Be­ri­gen, Le­vi Leh­to, No­el Ko­kot, Dej­vid Mi­~el,
Ha­rold Pin­ter, Xa­stin Marks, Xu­di Gran i mno­gi dru­gi), ese­je kao
i stru~­ne tek­sto­ve : Les Ma­rej, Ro­bert Dan­kan, De­niz Le­ver­tov; sa­
ra­|i­va­la je sa ve­li­kim bro­jem kwi­`ev­nih ~a­so­pi­sa (Po­qa, Agon,
Ko­ra­ci, Se­ver­ni bun­ker, Gra­di­na, Ula­zni­ca, Kwi­`ev­ni ma­ga­zin).
Pri­re­di­la je ne­ko­li­ko te­ma­ta o ame­ri~­koj sa­vre­me­noj po­e­zi­ji (te­
mat o pe­sni~­koj {ko­li Blek­ma­un­tin i we­nim pred­stav­ni­ci­ma; te­
mat o Edvar­du Estli­nu Ka­ming­zu) i u~e­stvo­va­la kao pre­vo­di­lac u
pri­re­|i­va­wu an­to­lo­gi­ja i zbor­ni­ka pe­sni­{tva u ze­mqi i re­gi­on
­u
(Wu­jor­{ka po­e­zi­ja 21. ve­ka, Pe­ti ta­las, Ni{, 2011; Ure­zi, Na­kla­da
Dru­ga pri­~a, Za­greb, 2010). We­ni pre­vo­di po­e­zi­je i pro­ze na en­gle­
ski je­zik pred­sta­vqe­ni su na ne­ko­li­ko in­ter­na­ci­o­nal­nih fe­sti­va­
la i u pu­bli­ka­ci­ja­ma: u Slo­ve­ni­ji, Ru­mu­ni­ji, Ita­li­ji.
JE­LE­NA MAN­DI] ro­|e­na je 1986. Di­plo­mi­ra­la je na Od­se­ku za
an­gli­sti­ku Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u No­vom Sa­du (kwi­`ev­no usme­
re­we). Za­vr­{i­la je ma­ster stu­di­je iz en­gle­skog je­zi­ka i kwi­`ev­
no­sti na Fi­lo­lo­{kom fa­kul­te­tu u Be­og­ ra­du. Tre­nut­no je na tre­}oj
go­di­ni dok­tor­skih stu­di­ja je­zi­ka i kwi­`ev­no­sti na Fi­lo­zof­skom
fa­kul­te­tu u No­vom Sa­du. Pi­{e po­e­zi­ju i krat­ku pro­zu.
JE­LE­NA VI­TE­ZO­VI] (1984), di­plo­mi­ra­la je ita­li­jan­ski je­
zik i kwi­`ev­nost na Fi­lo­lo­{kom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du, gde je od­
bra­ni­la i ma­ster rad na te­mu Pet pe­sni­ki­wa pe­trar­ki­zma. Pre­
vo­di sa ita­li­jan­skog, en­gle­skog, la­tin­skog i fran­cu­skog, kao i na
ita­li­jan­ski i en­gle­ski. Pre­vo­di­la je ese­je Um­ber­ta Eka i Xo­na Sa­
der­len­da, pri­~e Mo­ri­sa Le­bla­na, Xo­na Ir­vin­ga i Vil­ki­ja Ko­lin­sa,
kao i Isto­ri­ju En­gle­ske Xejn Ostin. Ak­tiv­no se ba­vi pre­vo­|e­wem
na­u~­nih ra­do­va, ka­ko iz kwi­`ev­ne te­o­ri­je, ta­ko i iz dru­gih hu­ma­
ni­sti~­kih obla­sti.
MA­RI­JA PO­PIN ]O­RI], ro­|e­na 1964, pre­vo­di pr­ven­stve­no
sa nor­ve­{kog je­zi­ka. ^lan Udru­`e­wa kwi­`ev­nih pre­vo­di­la­ca Sr­
bi­je, kao i Udru­`e­wa na­u~­nih i stru~­nih pre­vo­di­la­ca Sr­bi­je. Od
1996. go­di­ne je sud­ski pre­vo­di­lac za nor­ve­{ki je­zik. Naj­va­`ni­ji
pre­vo­di: Hen­rik An­gel, Si­no­vi cr­nih go­ra, BMG, 2001, Ni­na Ka­rin
Mon­sen, ^o­vek ko­ji vo­li. Oso­ba i eti­ka, Iz­da­va~­ka kwi­`ar­ni­ca
Zo­ra­na Sto­ja­no­vi­}a, 2006, Ivo de Fi­gu­e­i­re­do, Hen­rik Ib­zen. ^o­vek,
2008, kao i Ivo de Fi­gu­e­i­re­do, Hen­rik Ib­zen. Ma­ska, 2011, obe u iz­
da­wu Iz­da­va~­ke kwi­`ar­ni­ce Zo­ra­na Sto­ja­no­vi­}a, i Ga­bi Glajh­man,
Elik­sir be­smrt­no­sti, Se­zam Bo­ok, 2014.
MI­LA GA­VRI­LO­VI] (1980), di­plo­mi­ra­la je na Fi­lo­lo­{kom
fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du, na Ka­te­dri za poq­ski je­zik i
kwi­`ev­nost.
Od 2001. go­di­ne ob­ja­vqu­je pre­vo­de de­la mla­dih poq­skih pro­
za­i­sta i pe­sni­ka – Ada­ma Vi­de­ma­na, Ta­de­u­{a Pju­ra, Da­re­ka Fok­sa,
Eve Zo­nen­berg, K{i­{to­fa Siv­~i­ka, Ma­}e­ja Me­lec­kog i dr. – u ~a­so­
pi­si­ma u Sr­bi­ji i re­gi­o­nu. Pre­ve­la je zbir­ku pri­~a Na­ta­{e Ger­ke
Sve pa­{te­te sve­ta (Pla­to, 2002) i zbir­ku pri­~a-re­por­ta­`a Mar­go
Rej­mer Bu­ku­re{t. Pra­{i­na i krv (Le­vo kri­lo, 2015).
Sa poq­skog i en­gle­skog pre­vo­di kwi­ge i ~a­so­pi­se za de­cu, ali i
dru­ge ra­do­ve iz obla­sti hu­ma­ni­sti­ke.
@i­vi u Be­o­gra­du.
221
MI­LI­CA MA­RA­VI], ro­|e­na je 1993. Stu­di­ra ar­hi­tek­tu­ru na
Be­og­ rad­skom uni­ver­zi­te­tu. Pri­~a Xo­na ^i­ve­ra ^ed­na Kla­ri­sa, ko­ju
„Mo­sto­vi“ do­no­se u ovom bro­ju, wen je pr­vi pre­vod.
MI­LI­CA MAR­KI] (1966, Be­o­grad), pre­vo­di kwi­`ev­nost sa
poq­skog je­zi­ka. Di­plo­mi­ra­la je na Ka­te­dri za po­lo­ni­sti­ku Fi­lo­
lo­{kog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du 1991. go­di­ne. Ra­di­la u iz­da­va~­kim ku­}a­ma „No­lit“ i „Clio“.
Pre­vo­di poq­sku pro­zu, po­e­zi­ju i ese­ji­sti­ku.
Naj­zna­~aj­ni­ji pre­vo­di: Dnev­na ku­}a no}­na ku­}a Ol­ge To­kar­~uk;
U pu­sti­wi i pra­{u­mi Hen­ri­ka Sjen­kje­vi­~a; Qu­bav i od­go­vor­nost
Ka­ro­la Voj­ti­le; Na pu­tu za Ba­ba­dag And­`e­ja Sta­sju­ka; Be­gu­ni Ol­ge
To­kar­~uk; Por­no­gra­fi­ja Vi­tol­da Gom­bro­vi­~a.
MI­RO­SLAV B. MI­TRO­VI] (1948, Be­og­ rad), di­plo­mi­ra­ni ara­
bi­sta. U srp­skim li­sto­vi­ma i pe­ri­o­di­ci, kao i u li­sto­vi­ma biv­{ih
ju­go­slo­ven­skih re­pu­bli­ka ob­ja­vio je ve­li­ki broj pre­vo­da de­la iz
kla­si~­ne i sa­vre­me­ne arap­ske kwi­`ev­no­sti.
Sa arap­skog je pre­veo kwi­gu „Pri­~e iz na­{eg kvar­ta“ Na­gi­ba
Mah­fu­za (Sa­mi­zdat B 92, 2008), autor je se­pa­ra­ta „Iz­bor iz sa­vre­
me­ne si­rij­ske kwi­`ev­no­sti za de­cu“ (1989), „^a­ro­li­je iz­da­na­ka pu­
sti­we“ (arap­ska krat­ka pri­~a, 2013), „Za­pi­si sa oba­la Ni­la“ (egi­
pat­ska krat­ka pri­~a, 2014). Za­stu­pqen sa pre­vo­di­ma u an­to­lo­gi­ja­ma
„^a­rob­ni vrt“ (an­to­lo­gi­ja svet­ske umet­ni~­ke baj­ke, 1999) i „Ta­wir
pun re­~i“ (maj­sto­ri sa­vre­me­ne svet­ske pri­~e, 2012).
MI­RO­SLA­VA SMI­QA­NI] SPA­SI], pre­vo­di­lac iz Be­o­gra­da.
Uz ne­ke pro­zne na­slo­ve, pr­ven­stve­no za­in­te­re­so­va­na za hu­ma­ni­sti­
ku (Isto­ri­ja je­vrej­skog na­ro­da, @e­na i mo} kroz isto­ri­ju, Po­slov­na
eti­ka, Ka­ko pre­u­re­di­ti sa­vre­me­ni svet, Za­tva­ra­we ame­ri~­kog uma,
Po­rok sa­vr­{e­no­sti, Srp­ski sa­nov­nik). Du­go­go­di­{wi or­ga­ni­za­tor
me­|u­na­rod­ne de­lat­no­sti UKPS i ured­nik Pre­vo­di­la~­kog sa­lo­na.
NI­KO­LA @I­VA­NO­VI] (1979) pre­vo­di po­e­zi­ju sa en­gle­skog.
Za­vr­{io je op­{tu kwi­`ev­nost i te­o­ri­ju kwi­`ev­no­sti. Ob­ja­vio je
kwi­ge pe­sa­ma Asta­po­vo (2009) i Car­mi­na Gal­li (2014).
222
SNE­@A­NA \U­KA­NO­VI] ro­|e­na je 1964. go­di­ne u Be­o­gra­du.
Di­plo­mi­ra­la je na Ka­te­dri za po­lo­ni­sti­ku Fi­lo­lo­{kog fa­kul­te­
ta u Be­o­gra­du. Od 1994. go­di­ne ra­di kao stal­ni sud­ski pre­vo­di­lac
za poq­ski je­zik, a od 2003. pro­fe­si­o­nal­no se ba­vi lek­tu­rom. Kao
kwi­`ev­ni pre­vo­di­lac de­bi­to­va­la je 2012. go­di­ne u ~a­so­pi­su „Mo­
sto­vi“. U me­|u­vre­me­nu pre­ve­la je s poq­skog Xep­ni atlas `e­na Sil­
vi­je Hut­wik (B&S/Pla­to 2013), za ko­ji je autor­ka do­bi­la Na­gra­du
„Po­li­ti­kin pa­so{“ za 2008. go­di­nu i Pan­si­on Pjo­tra Pa­ziw­skog
(Aka­dem­ska kwi­ga 2013), za ko­ji je autor do­bio na­gra­du „Po­li­ti­kin
pa­so{“ za 2009. go­di­nu i Na­gra­du Evrop­ske uni­je za kwi­`ev­nost za
2012. go­di­nu.
FI­LIP GR­BI] ro­|en je 1984. go­di­ne u Be­o­gra­du. Di­plo­mi­rao
fi­lo­zo­fi­ju na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu Be­o­grad­skog uni­ver­zi­te­ta.
Ra­di kao bi­bli­o­te­kar u Ugo­sti­teq­sko-tu­ri­sti~­koj {ko­li u Be­o­gra­
du. Pre­vo­di sa ru­skog, en­gle­skog i ne­ma~­kog je­zi­ka.
223
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
82
MOSTOVI : ~asopis za prevodnu kwi`evnost
/ glavni urednik Du{ko Paunkovi}. - God. 1,
br. 1 (1970). - Beograd (Francuska 7) :
Udru`ewe kwi`evnih prevodilaca Srbije ,
1970- (Beograd : Zuhra). - 24 cm
Tromese~no
ISSN 0350-6525 = Mostovi (Beograd)
COBISS . SR-ID 621583