Sreć ko (Ži vo jin) Vi to še vić To mi slav (Traj ko) Ba ljo še vić Sa ša

Sreć ko (Ži vo jin) Vi to še vić To mi slav (Traj ko) Ba ljo še vić Sa ša

Kosovska knjiga pamćenja, 1998. godina
5.10.1998. godine, po­ro­di­ca je uz do­zvo­lu
pred­sed­ni­ka op­šti­ne An­đel­ka Ko­la­šin­ca
sa­hra­ni­la Ibra­hi­ma na mu­sli­man­skom gro­
blju u Ora­hov­cu/Ra­ho­vec.
To­mi­slav (Traj­ko) Ba­ljo­še­vić
Iz­vo­ri: iz­ja­va A.C, FHP-851; iz­ja­va N.N, FHP877; iz­ja­va N.V, FHP-880; iz­ja­va A.C, FHP35288; Ra­ho­vec in Fla­mes and Smo­ke Amidst
Con­ti­nued Serb Shel­ling, new­slet­ter, KIC,
21.07.1998, FHP-29372.
(27.08.1967, Sr­bin iz Ora­hov­ca/Ra­ho­vec, rad­nik
u pred­u­ze­ću Ter­mo­vent, jed­no de­te)
Sreć­ko (Ži­vo­jin) Vi­to­še­vić
(16.02.1968, Sr­bin iz Ora­hov­ca/Ra­ho­vec,
rad­nik)
Da­na 17.07.1998. godine u 17:15 ča­so­va,
Sreć­ko i nje­gov ro­đak Jo­van Lu­kić ko­li­ma
su kre­nu­li da vi­de Jo­va­no­vog si­na, ko­ji je u
Đa­ko­vi­ci/Gjakovë slu­žio voj­ni rok. Na iz­la­
zu iz Ora­hov­ca/Ra­ho­vec, Sreć­ka i Jo­va­na
za­u­sta­vi­li su voj­ni­ci OVK. Na­kon le­gi­ti­mi­
sa­nja, iz­ve­li su ih iz auta, uve­li u be­li kom­bi
i odve­li ih na Po­ji­lo, a za­tim sa dru­gim ote­
tim Sr­bi­ma i Ro­mi­ma u za­tvor OVK u Ma­
li­še­vu/Malishevë. Sreć­ko je bio za­tvo­ren u
is­toj pro­sto­ri­ji sa Jo­va­nom. Mal­tre­ti­ra­li su
ih ce­le no­ći. S mu­če­njem su na­sta­vi­li i sle­
de­ćeg da­na. Sreć­ko Vi­to­še­vić i Jo­van Lu­kić
iz­ve­de­ni su iz za­tvo­ra 18.07.1998. godine,
po­sle 20:00 ča­so­va, u gru­pi u ko­joj su bi­
li Sr­đan Vi­to­še­vić, Alek­san­dar Sta­no­je­vić
i Du­šan Pa­tr­no­gić [vi­de­ti za­pi­se]. Uve­li
su ih u kom­bi i od­ve­zli u prav­cu Pri­šti­ne/
Prishtinë. Za­u­sta­vi­li su se kod pr­vih šu­ma
iz­nad Ma­li­še­va/Malishevë. Od­ve­li su ih
na 50 me­ta­ra od as­falt­nog pu­ta, gde su bi­le
is­ko­pa­ne ja­me, re­kav­ši im da su tu za­vr­ši­li
„va­ši Sr­bi“ [pr­va gru­pa] i da će tu i oni za­
vr­ši­ti. Jo­van se spa­sio pod ne­raz­ja­šnje­nim
okol­no­sti­ma. U ma­ju 2005. go­di­ne, Sreć­
ko­vi po­smrt­ni osta­ci na­đe­ni su u ma­sov­noj
grob­ni­ci po­red bol­ni­ce u Ma­li­še­vu/Mali­
shevë, a po­ro­di­ca je to sa­zna­la 7.04.2006.
go­di­ne, na­kon iden­ti­fi­ka­ci­je DNK ana­li­
zom. Sreć­ko je sa­hra­njen u Sme­de­rev­skoj
Pa­lan­ci.
Iz­vo­ri: iz­ja­va J.L, FHP-455; iz­ja­va D.P, FHP-534;
iz­ja­va D.M, FHP-772; iz­ja­va V.M, FHP-5693;
iz­ja­va G.I, FHP-18940; iz­ja­va A.A, FHP-20079;
Pre­u­ze­ta te­la 11 Sr­ba, Ve­čer­nje No­vo­sti,
8.04.2006, FHP-27921; SMIP, Te­ro­ri­stič­ki.., III,
83-88, 90-93, 962; VSCG KPP, Li­sta.., FHP8817; BIA, Ope­ra­tiv­na.., 62, FHP-16913.
234
(1.10.1937, Sr­bin iz Ora­hov­ca/Ra­ho­vec, pen­zi­o­
ner, jed­no de­te)
Sa­ša (To­mi­slav) Ba­ljo­še­vić
U pe­tak po­pod­ne [17.07.1998], To­mi­
slav, nje­go­va su­pru­ga Kru­ni­sla­va, sin Sa­ša,
nje­go­va su­pru­ga Sne­ža­na i nji­ho­va be­ba,
vra­ća­li su se iz Sr­bi­je. Oko 20:00 ča­so­va,
sti­gli su do Ora­hov­ca/Ra­ho­vec iz prav­ca
Pri­zre­na/Prizren. Na ula­zu su ih za­u­sta­vi­li
voj­ni­ci OVK. Od­ve­li su ih u za­tvor OVK u
Ma­li­še­vu/Malishevë. Oca i si­na pre­ži­ve­
li Jo­van Lu­kić je vi­deo 18.07.1998. godine,
ka­da su ih voj­ni­ci OVK, ve­za­nih ru­ku, sa
još ne­ko­li­ko Sr­ba, iz­ve­li iz za­tvo­ra, uba­ci­li
u kom­bi i od­ve­zli. U ma­ju 2005. go­di­ne, nji­
ho­vi po­smrt­ni osta­ci su na­đe­ni u ma­sov­noj
grob­ni­ci ne­da­le­ko od bol­ni­ce u Ma­li­še­vu/
Ma­lis­he­ve. Na­kon ident­fi­ka­ci­je, po­ro­di­ca
ih je 7.07.2007. go­di­ne sa­hra­ni­la na gro­blju
Le­šće u Be­o­gra­du.
Iz­vo­ri: iz­ja­va J.L, FHP-455; iz­ja­va S.B, FHP-459;
iz­ja­va M.D, FHP-470; iz­ja­va S.B, FHP-5513; iz­
ja­va Z.G, FHP-18940; VSCG KPP, Li­sta.., FHP8817; SMIP, Te­ro­ri­stič­ki.., III, 83-88, 90-93, 963;
BIA, Ope­ra­tiv­na.., 62, FHP-16913.
Če­do (Alek­sa) Ča­bar­ka­pa
(8.05.1950, Cr­no­go­rac iz Ora­hov­ca/Ra­ho­vec,
ugo­sti­telj, tro­je de­ce)
Du­šan (Bo­ži­dar) Đi­no­vić
(1.05.1959, Cr­no­go­rac iz Ora­hov­ca/Ra­ho­vec,
rad­nik u EPS)
Če­do i Du­šan su bi­li do­bri pri­ja­te­lji. Če­do
je dr­žao ka­fa­nu Drim na pu­tu iz­me­đu Ora­
hov­ca/Ra­ho­vec i Đa­ko­vi­ce/Gja­ko­ve. Du­šan
je bio elek­tri­čar u tra­fo­sta­ni­ci u obli­žnjem
se­lu Zr­ze/Xërxë. U pe­tak 17.07.1998. go­
dine uve­če, Du­šan i Če­da su se­de­li u Če­
di­noj ka­fa­ni. Oko 20:00 ča­so­va, Če­di­nim
ko­li­ma kre­nu­li su pre­ma Ora­hov­cu/Ra­ho­
vec. Voj­ni­ci OVK su ih za­u­sta­vi­li na pu­tu
do gra­da. Od­ve­li su ih na Po­ji­lo a po­tom u
za­tvor OVK u Ma­li­še­vu/Malishevë. Če­do
i Du­šan su iz­ve­de­ni iz za­tvo­ra 18.07.1998.
godine, oko 20:00 ča­so­va, u pr­voj gru­pi za­
ro­blje­nih Sr­ba i Ro­ma. Nji­ho­vi po­smrt­ni
osta­ci pro­na­đe­ni su u ma­ju 2005. go­di­ne u