GLUPSON IZ MANITOBE BRUS MEK fARLEN

Dr Vojislav [e{eq
GLUPSON IZ MANITOBE
BRUS MEK fARLEN
Srpska radikalna stranka
Beograd 2010.
Prof. dr Vojislava [e{eqa
GLUPSON IZ MANITOBE BRUS MEK fARLEN
Recenzenti:
Vjerica Radeta
Zoran Krasi}
Direktor izdava~kog sektora
Ogwen Mihajlovi}
Redakcija
Ivana Borac, Vesna Mari}, Qubinka Bo`ovi},
Lazar Macura, Qiqana Mihajlovi}, Biqana Olui}, Severin Popovi},
Marina Risti}, Zlatija Sevi}, Milica [e{eq
Izdava~
Srpska radikalna stranka
Trg pobede 3, Zemun
Za izdava~a
Dr Vojislav [e{eq
[tampa
[tamparija “DOO Dragi}”
Za {tampariju
Mom~ilo Dragi}
Tira`
1.000 primeraka
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
32:929 [e{eq V.
341.645.5
GLUPSON iz Manitobe Brus Mek Farlen /
(priredio) Vojislav [e{eq. - Zemun : Srpska
radikalna stranka, 2010 (Zrewanin : Dragi}).
- 197 str. ; 23 cm
Na nasl. str. naziv mesta izdavawa:
Beograd. - Tira` 1.000. - Str. 3-8: Predgovor /
Vjerica Radeta / Qubi{a Petkovi}
ISBN 978-86-7886-089-8
1. [e{eq, Vojislav (urednik)
a) Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u
Jugoslaviju (Hag) - Optu`nice b) [e{eq,
Vojislav (1954 - ) - Su|ewe
COBISS.SR-ID 180885772
Predgovor
Ni posle osam godina tu`ila{tvo Ha{kog tribunala nije uspelo da
doka`e nijednu optu`bu koju su u pravno neutemeqenoj optu`nici stavili
na teret prof. dr Vojislavu [e{equ. Hendikepirani ~iwenicom da im ni
wihovi svedoci nisu pomogli u prqavoj nameri da osna`e politi~ku optu`nicu, dosetili su se da, posle optu`bi za verbalni delikt, [e{eqa optu`e i zbog pisawa kwiga. Naravno, razumeli su oni zna~aj svake [e{eqeve
kwige koja je nastala u pritvorskoj jedinici u [eveningenu. Jasno im je da
ih je u kwigama raskrinkao i da je u svakoj ostavio svedo~anstvo za istoriju o be{~a{}u eksponenata ameri~ke globalisti~ke politike ustoli~enih
u takozvanom Me|unarodnom sudu za krivi~no gowewe lica odgovornih za
te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji
biv{e Jugoslavije od 1991. godine. Verovatno im se ne dopadaju naslovi [e{eqevih kwiga, koji boqe od bilo kojeg psihoanaliti~ara oslikavaju karakter tu`ilaca i sudija Ha{kog tribunala. Wihov li~ni gnev bi mogao i
da se razume, ali, ipak, vreme inkvizicije, spaqivawa i zabrana kwiga je
vaqda odavno pro{lo. Jo{ samo da to shvate i u tribunalu. I da shvate da
su sloboda govora i sloboda pisane re~i zagarantovani u me|unarodnom
pravu. Mo`e Kristini Dal da se ne dopadne {to je o~erupana ha{ka }urka,
ali to ne sme i ne mo`e biti pravni osnov za pokretawe postupka za nepo{tovawe suda, pa makar to bio i takozvani ha{ki sud. Svim svojim kwigama koje je do sada objavio, prof. dr Vojislav [e{eq je pokazao da je najslobodniji ~ovek na svetu iako je ve} osam godina utamni~en. Na tome mogu da
mu pozavide svi, posebno mali mi{evi koji po “svoje” mi{qewe moraju da
idu kod raznih belosvetskih hoh{taplera i bitangi. Danas je takvih mnogo, a nakotilo ih se i u Ha{kom tribunalu. Toj “eliti” pridru`io se i glupson iz Manitobe Brus Mek Farlen.
Tu`ila{tvo Ha{kog tribunala podnelo je optu`nicu protiv prof. dr
Vojislava [e{eqa zbog nepo{tovawa suda zato {to je navodno u svojim
kwigama otkrio identitet za{ti}enih svedoka. Tu`ila{tvo tvrdi da je
[e{eq svesno obelodanio identitet 11 svedoka i da, kako su naveli, “nijedan razuman presuditeq o ~iwenicama ne bi zakqu~io da nema dovoqnih
osnova da se protiv [e{eqa pokrene postupak na osnovu pravila 77 (D)
zbog toga {to je obelodanio pomenute informacije”. @albeno ve}e je nalo`ilo “pretresnom ve}u da protiv [e{eqa pokrene postupak za nepo{tovawe suda na osnovu pravila 77 (D) (ii) Pravilnika o postupku i doka3
zima tako {to }e izdati nalog umesto optu`nice za krivi~no gowewe jer je
obelodanio informacije na osnovu kojih se mo`e identifikovati 11 za{ti}enih svedoka, ~ime je prekr{io naloge pretresnog ve}a u predmetu
[e{eq”. I `albeno ve}e se nije usudilo da ide tako daleko, pa su nalo`ili da se izda nalog umesto optu`nice. O~igledno je da su i oni svesni da srqaju, da im je te{ko da se izvuku iz kola u koje su se sami upleli, te{ko im
je da odbiju predlog tu`ila{tva, pa onda tra`e neke bla`e formulacije da
se ne bi zamerili prijateqima iz tu`ila{tva.
Koliko tu`ila{tvo i `albeno ve}e nisu u pravu, najboqe }e mo}i da
prosude ~itaoci ove kwige. Ovde }e ~itaoci mo}i da pro~itaju da niko od
svedoka kojima je pretresno ve}e odlukama od 1. juna 2005. godine, 30. avgusta 2007. godine i 16. oktobra 2007. godine nalo`ilo razne za{titne mere,
pa i {ifru umesto imena i prezimena nikada dobrovoqno nije na to pristao. U sudski overenim izjavama koje su prenete u ovoj kwizi ~itaoci }e se
uveriti da su svi ti qudi ponosni na svoje ime i prezime i da im nikada nije palo na pamet da eventualno svedo~e pod nekom {ifrom koju su im u Hagu dodelili. Iz ovih izjava se vidi da su se ti qudi protivili za{titnim
merama, da niko od wih nije dobrovoqno pristao da bude svedok optu`be
protiv dr Vojislava [e{eqa, ve} su to uradili pod pretwama, ucenama i
raznim drugim pritiscima predstavnika tu`ila{tva Ha{kog tribunala.
U javnoj redigovanoj verziji druge odluke po zahtevu tu`ila{tva na
osnovu pravila 77 u vezi s daqim kr{ewima za{titnih mera (tri kwige),
donete 3. februara 2010. godine, navedeno je i da je tu`ila{tvo dodalo da je
to {to je [e{eq objavio poverqive informacije stvorilo “neprijateqsku atmosferu, koja ukazuje na nameru da se uti~e na svedoke”. Ovakvoj besmislici ~ovek bi mogao samo da se nasmeje i da se zapita kako bi to Vojislav [e{eq, koji je osam godina u pritvoru Ha{kog tribunala, mogao da
uti~e na svedoke. Svako ko pro~ita ovu kwigu uveri}e se da je zaista bilo
uticaja na svedoke, ali na svedoke su na nedozvoqen na~in uticali istra`iteqi i tu`ioci Ha{kog tribunala. Izjave iz ove kwige pune su detaqa o
uticajima Ha{kog tribunala na eventualne svedoke. Kada se ka`e uticaj,
~italac bi mogao da pomisli da se radi o sugestijama ili obi~nim nagovarawima svedoka da se pojave kao svedoci tu`ila{tva, da svedo~e pod {ifrom i da svedo~e na osnovu svojih saznawa ili li~nog u~e{}a u nekom doga|aju. Na`alost, uticaj ha{kog tu`ila{tva na svedoke nije bio bezazlen,
ti qudi su bili podvrgavani torturama u toku ispitivawa od strane predstavnika tu`ila{tva. Wima se pretilo podizawem optu`nica protiv wih
za zlo~ine za koje nikada nisu ni ~uli, a kamoli u~estvovali u wima. Od
wih se tra`ilo da budu la`ni svedoci protiv prof. dr Vojislava [e{eqa.
U izjave koje su pod pretwom i prinudom potpisivali, a ~iji sadr`aj na srpskom jeziku nikada nisu pro~itali, istra`iteqi su unosili ve} pripremqene tekstove i navodne odgovore svedoka na pitawa koja su postavqali.
Potencijalni svedoci tu`ila{tva su podmi}ivani, nu|en im je novac, preseqewe u neku zemqu po wihovom izboru, materijalno obezbe|ewe za wih i
~lanove wihovih porodica, zdravstvena za{tita... Istra`iteqi i tu`ioci Ha{kog tribunala nisu prezali ni od toga da potencijalnog svedoka
kidnapuju ili na prevaru odvedu u Holandiju, da bi ga tamo “pripremili” za
4
svedo~ewe. Suo~eni sa la`nim obe}awima i torturom u Holandiji, ti qudi su rizikuju}i `ivot be`ali u Srbiju. Na `alost, vlasti u Srbiji bile
su otvoreno na strani Ha{kog tribunala i to je bio dodatni pritisak na
svedoke, koji su bili svesni da u svojoj dr`avi nemaju kome da se po`ale jer
su i ovde, ni krivi ni du`ni, mogli da zavr{e u zatvoru. Sve ovo i jo{ mnogo toga sadr`ano je u izjavama svedoka koje se mogu pro~itati u ovoj kwizi.
Tu`ila{tvo tvrdi i da su pri objavqivawu tri kwige [e{equ pomagali “svi ~lanovi tima odbrane koje je prihvatio sekretar” i da te okolnosti treba ispitati na osnovu pravila 77 (C) (ii), kako bi se utvrdilo da li
postoje dovoqni osnovi da se protiv lica koja su pomagala [e{equ da objavi tri kwige pokrene postupak za nepo{tovawe suda, kao i da relevantna
lica treba udaqiti iz predmeta. Ta~no je da dr Vojislav [e{eq ima
Stru~ni tim koju mu poma`e u pripremi odbrane, pa i u tehni~koj pripremi kwiga koje objavquje, ali je ta~no i to da ~lanovi stru~nog tima, za razliku od tima tu`ila{tva, ne rade ni{ta nezakonito i ne pla{e se pretwi
tu`ila{tva Ha{kog tribunala, kao {to ih se ne pla{e ni potpisnici ovog
predgovora, ujedno i ~lanovi stru~nog tima.
Svi qudi ~ije su sudski overene izjave objavqene u ovoj kwizi pre nekoliko godina su svojevoqno stupili u kontakt sa Stru~nim timom koji poma`e pripremu odbrane Vojislava [e{eqa i jo{ tada ponudili sudski
overene izjave u kojima su izneli pod kojim su uslovima davali izjave istra`iteqima Ha{kog tribunala i izjavili da ho}e da budu svedoci odbrane
ukoliko to prof. dr Vojislav [e{eq bude `eleo. Svi su oni u tim prvim
izjavama naveli da su saglasni da ih [e{eq koristi u postupku pred Ha{kim tribunalom i sve izjave su dali pod punim imenom i prezimenom. Naravno da saglasnost da dr Vojislav [e{eq koristi wihove sudski overene
izjave u postupku pred Ha{kim tribunalom podrazumeva da ih koristi javno, jer je op{tepoznato da dr [e{eq od samog po~etka insistira na javnosti postupka, svestan, kako ~esto nagla{ava u sudnici, da }e sudsko ve}e suditi wemu, a javnost ~lanovima sudskog ve}a. Od momenta kada su se dobrovoqno javili stru~nom timu i dali sudski overene izjave, svi ~lanovi tima su mogli nesmetano da kontaktiraju sa ovim qudima. Tu`ila{tvo to vi{e nije smelo, ali bez obzira na to, predstavnici tu`ila{tva ih ni daqe
nisu ostavqali na miru. Maltretirali su i wih i ~lanove wihovih porodica i bili uporni u svojoj nameri da oni budu la`ni svedoci tu`ila{tva,
ali wima niko nikada nije pretio da bi mogli da odgovaraju zbog nepo{tovawa suda. Niko osim dr [e{eqa, koji je predsedniku me|unarodnog suda za
biv{u Jugoslaviju podneo krivi~nu prijavu protiv tu`ila{tva Ha{kog
tribunala zbog nepo{tovawa suda.
Svedoci ~iji je identitet navodno [e{eq obelodanio, odavno su ga sami obelodanili. Oni su bili redovni gosti na svim skupovima koje su organizovali Srpska radikalna stranka i Komitet za odbranu Vojislava [e{eqa. Neki su i govorili na tim skupovima, a neki od wih su davali intervjue {tampanim medijima u Srbiji. Oni su se oslobodili straha od kada su
stupili u kontakt sa [e{eqevim timom odbrane i vi{e puta javno priznali da nikada nisu imali strah ni od [e{eqa ni od Srpske radikalne stranke. Oni su se opravdano pla{ili samo tu`ila{tva Ha{kog tribunala i
5
wihove pretwe od podizawa optu`nice protiv wih. Pri~e o torturi koju
su pre`iveli od strane tu`ila{tva tribunala veoma su potresne i zastra{uju}e, a wihove sudski overene izjave ozbiqna pretwa po kredibilitet
tu`ila{tva Ha{kog tribunala. Zato neki nisu ni prihva}eni da svedo~e
kao svedoci sudskog ve}a, a nekima ~ak nije dozvoqeno da svedo~e javno iako
su na tome insistirali. Prof. dr Vojislav [e{eq je na statusnoj konferenciji predlo`io da se svi oni ~ije su izjave prenete u ovoj kwizi saslu{aju kao svedoci u postupku za nepo{tovawe suda. Javnosti }e biti veoma
interesantno da ~uje wihova svedo~ewa, a sudsko ve}e ne}e imati izbora
pred tim svedo~ewima, kao ni pred ostalim argumentima koje }e im, kao i
do sada, ponuditi dr [e{eq.
Pretresno ve}e je 21. avgusta 2009. godine donelo poverqivu i eks parte Odluku po zahtevu tu`ila{tva na osnovu pravila 77 u vezi s daqim kr{ewima za{titnih mera (tri kwige) i zakqu~ilo “da nema dovoqnih osnova da se protiv [e{eqa izda nalog umesto optu`nice”, jer se ve}e nije uverilo “da je, u okolnostima datog predmeta, to obelodawivawe dostiglo takav stepen ozbiqnosti da bi ono moralo da primeni svoje diskreciono
ovla{}ewe prema pravilu 77(D) i protiv [e{eqa pokrene postupak zbog
toga {to je objavio te podneske u drugoj kwizi.” U toj odluci pretresno ve}e je zakqu~ilo da se svedoci koje je [e{eq pomiwao u tre}oj kwizi pomiwu “kao svedoci odbrane, a ne kao svedoci tu`ila{tva, i da se u woj nigde
ne pomiwu pseudonimi koji su im dodeqeni”, kao i da isto obrazlo`ewe va`i i “za prihva}ene saradnike optu`enog.” Interesantno je da pretresno
ve}e i [e{eqeve kwige navodi pod pseudonimima, {to je o~igledno manir
Ha{kog tribunala.
Tu`ila{tvo je u `albi na odluku pretresnog ve}a objasnilo “da ne tvrdi da je [e{eq prekr{io naloge o za{titnim merama koje je pretresno ve}e u predmetu [e{eq izdalo za 11 svedoka, tako {to je u tre}oj kwizi obelodanio informacije koje upu}uju na wihov identitet.” @albeno ve}e u odluci navodi da je tu`ila{tvo tvrdilo “da je pretresno ve}e pogre{ilo kad
je zakqu~ilo da nema osnova za pokretawe postupka za nepo{tovawe suda,
iako je zakqu~ilo da je [e{eq svesno prekr{io naloge o za{titnim merama koje je pretresno ve}e u predmetu [e{eq izdalo za osam za{ti}enih
svedoka tu`ila{tva i da je pogre{ilo razmatraju}i da li je [e{eq otkrio da su oni za{ti}eni svedoci tu`ila{tva.” Tu`ila{tvo je u `albi
tvrdilo i da je pretresno ve}e pogre{ilo “kad je utvrdilo da ne mo`e da
utvrdi konkretan datum kad je [e{eq objavio tre}u kwigu”. Tu`ila{tvo
je u `albi tvrdilo “da jedini razuman zakqu~ak koji se mogao doneti na
osnovu dokaza predo~enih pretresnom ve}u jeste da je [e{eq objavio tre}u kwigu najmawe (redigovano) meseci nakon {to je obave{ten da svedoci
vezani za drugi osnov u`ivaju za{titne mere.” Na koji rok je tu`ila{tvo
mislilo, ostalo je tajna, po{to je taj i deo, kao i jo{ neki delovi odluke,
redigovan.
@albeno ve}e je razmatralo navode tu`ila{tva iznete u `albi i, izme|u ostalog, napomenulo “da se u tre}oj kwizi ne pomiwu pseudonimi dodeqeni relevantnim licima”, ali je, bez obzira na to, smatralo da “obelo6
dawivawe informacije da bi ta lica mogla biti ukqu~ena u postupak pred
me|unarodnim sudom kao svedoci tu`ila{tva dovodi u opasnost wihovu
bezbednost. Upravo to su odluke o za{titnim merama imale za ciq da spre~e, nala`u}i da se ne obelodawuju informacije koje upu}uju na wihov identitet. Objavqivawem detaqnih informacija koje upu}uju na identitet pojedinaca ~iji je identitet za{ti}en i sugerisawem da bi oni mogli biti
svedoci tu`ila{tva, [e{eq je obelodanio informacije koje upu}uju na
identitet za{ti}enih svedoka u smislu odluka o za{titnim merama. To navodi na zakqu~ak da je, bar prima facie, [e{eq prekr{io nalog suda”. Dakle, Ha{ki tribunal insistira na navodnoj za{titi svedoka, bez obzira
{to oni nikada nisu tra`ili nikakvu za{titu i {to su odavno otkrili
svoj identitet, kao i nameru da `ele da budu svedoci odbrane u postupku koji se vodi protiv dr Vojislava [e{eqa. Ovim qudima je u stvari bila potrebna za{tita od istra`iteqa Ha{kog tribunala ~iju su torturu godinama trpeli. Izjave koje se mogu pro~itati u ovoj kwizi govore o tome.
Osim o pritiscima, ucenama i pretwama predstavnika Ha{kog tribunala i nedvosmislenom odbijawu za{titnih mera, u izjavama u ovoj kwizi
mo`e da se pro~ita i {ta su sve ti, tada potencijalni svedoci tu`ila{tva,
morali da potvrde iako, kako navode, za neke doga|aje koji su im predo~avani nikada nisu ni ~uli. Bez obzira na takve wihove tvrdwe, predstavnici
tu`ila{tva su ih “upozoravali” da }e i sami biti optu`eni za te navodne
zlo~ine ako ne prihvate da ih pripi{u [e{equ i dobrovoqcima Srpske
radikalne stranke. Interesantno je kako su ha{ki istra`iteqi ma{tovito opisali svaki doga|aj, bez obzira {to se neki od wih nikada nisu dogodili. Neki doga|aji i neki zlo~ini su se stvarno dogodili, ali niko od svedoka nije mogao da potvrdi da to ima ikakve veze sa dr Vojislavom [e{eqem i dobrovoqcima Srpske radikalne stranke i tako su i govorili istra`iteqima koji nisu imali voqe da ih slu{aju. Oni su imali svoj zadatak i
nastojali su da ga po svaku cenu ispune. A cena je za ove qude bila visoka.
Naterali su ih da svesno la`u, da optu`uju qude koje nikada nisu videli, da
izmi{qaju doga|aje ili da potpi{u izjavu koju nikada nisu pro~itali i za
koju ni posle nekoliko godina nemaju pojma {ta u stvari sadr`i. Kada su se
ovi qudi oslobodili straha i odlu~ili da ka`u istinu, tu`ila{tvo i `albeno ve}e Ha{kog tribunala su smislili da bi bilo dobro da se i za to optu`i prof. dr Vojislav [e{eq. Naravno, to bi bilo dobro onima u Ha{kom tribunalu da bi imali razlog da {to du`e dr`e [e{eqa u Hagu i da
poku{aju da skrenu pa`wu sa glavnog procesa u kojem ih je [e{eq porazio,
manifestuju}i brilijantno pravni~ko znawe i ve{tinu neprevazi|enog
govornika i poznavaoca istorijskog konteksta koji je doveo do krvavog raspada biv{e Jugoslavije. S druge strane, odugovla~ewe [e{eqevog postupka u Ha{kom tribunalu je od velike koristi svima koji su tamo zaposleni,
jer oni za svoj anga`man mese~no primaju po neverovatnih pedesetak hiqada evra mese~no. I ovo je jedna od “pravno relevantnih” ~iwenica koja je, po
svemu sude}i, bila presudna da `albeno ve}e izda nalog umesto optu`nice
kojim se Vojislav [e{eq tereti da je “svojim ~iwewem i ne~iwewem po~inio nepo{tovawe me|unarodnog suda, ka`wivo prema inherentnom ovla7
{}ewu me|unarodnog suda i pravilu 77 (A) (ii) pravilnika, jer je u kwizi
(redigovano), obelodanio informacije putem kojih se mo`e identifikovati 11 za{ti}enih svedoka, ~ime je prekr{io nalog ve}a.”
@albeno ve}e je uputilo sekretara Ha{kog tribunala da imenuje tu`ioca amikus kurie koji }e voditi ovaj postupak. Zamenik sekretara Ken
Roberts doneo je 2. marta 2010. godine javnu odluku kojom je Bruka Mek Farlena imenovao za amikusa kurie i nalo`io mu da je u vr{ewu ove funkcije
obavezan da po{tuje “statut, pravilnik i druga primewiva pravila, propise i naloge, ukqu~uju}i profesionalni kodeks branilaca koji potpisuju
pred me|unarodnim sudom”. Ken Roberts je, izme|u ostalog, naveo “da je Mek
Farlen kvalifikovani advokat, koga je vlada Kanade imenovala za kraqi~inog pravnog savetnika i da poseduje veliko iskustvo u krivi~nom pravu i
postupku, ukqu~uju}i i tu`ila~ko iskustvo u postupcima nepo{tovawa suda pred me|unarodnim sudom.” O~igledno je da Mek Farlena “krase” sve
osobine koje imaju i istra`iteqi i tu`ioci Ha{kog tribunala ~iju su
“profesionalnost i nepristrasnost” detaqno opisali qudi koji su na sopstvenoj ko`i osetili wihovu “profesionalnost i nepristrasnost” i ~ije
}e izjave pro~itati ~itaoci ove kwige.
Bruk Mek Farlen je ve} na statusnoj konferenciji koja je odr`ana 14.
decembra 2010. godine pokazao da je velika neznalica i {arlatan. Glupson
iz Manitobe tra`io je da wegova saradnica Lori En Vanlin, sa kojom je u
ko zna kakvim odnosima, mo`e da se obra}a sudskom ve}u u toku su|ewa iako
nema nikakav status u tribunalu. Ina~e, gospo|a Vanlin koja je studirala
na istom fakultetu kao i Mek Farlen iz Manitobe upisana je u Advokatsku komoru Kanade s obzirom da je nedavno polo`ila advokatski ispit. Karakteri{e je to {to je objavqivala neke tekstove o ugro`avawu privatnosti putem interneta. Nije ba{ jasno kakav bi mogao da bude wen doprinos u
postupku za nepo{tovawe suda koji }e protiv Vojislava [e{eqa u ime Ha{kog tu`ila{tva zastupati o~igledno wen prijateq Bruk Mek Farlen.
^iwenica je da istra`iteqi Ha{kog tribunala nisu ugro`avali privatnost potencijalnih svedoka putem interneta, ve} li~no, na najbrutalniji
na~in, pa poznavawe najnovije tehnologije u primeni prava ne mo`e nikako biti od koristi u ovom predmetu. O~igledno je da glupson iz Manitobe
ima potrebu da promovi{e svoju kom{inicu i ba{ bi bilo interesantno
da je predlo`i kao svedoka ve{taka, pa da je dr [e{eq unakrsno ispita i
da javnost ~uje neke pikanterije koje vezuju ove “eksperte” iz Manitobe.
I ova kwiga prof. dr Vojislava [e{eqa je svojevrsni neoborivi dokazni materijal u postupku pred Ha{kim tribunalom, ali je, kao i sve ostale, i literatura od neprocewive vrednosti za sve pravnike i za one koji }e
to tek postati. I ova kwiga je svedo~anstvo o beskrupuloznom globalisti~kom nasrtaju Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava. Objavqivawem kwiga i pojavqivawem pred sudskim ve}ima Ha{kog tribunala, prof. dr Vojislav [e{eq je odavno prevazi{ao granice Srbije i on je danas jedan od glavnih
svetskih antiglobalista.
Vjerica Radeta
Qubi{a Petkovi}
8
La`ne optu`be protiv prof. dr Vojislava [e{eqa
za otkrivawe identiteta za{ti}enih svedoka
Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju
Predmet br. IT-03-67-R77.3
Pretresnom ve}u II
Podnesak broj: 463
Sudije: sudija O Gon Kvon, sudija Kevin Parker, sudija Barton Hol
Sekretar: Yon Hoking
Datum: 23. decembar 2010. godine
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
Podnesak prof. dr Vojislava [e{eqa po pravilu 65ter
Amicuscuriaetu`ilac: Brus Mek Farlan
Optu`eni: prof. dr Vojislav [e{eq
Stru~ni tim koji poma`e odbranu
Zoran Krasi}
Gordana Pop-Lazi}
Mirko Blagojevi}
Dragan Todorovi}
Petar Joji}
Vjerica Radeta
Vesna Zobenica
Qiqana Mihajlovi}
Elena Bo`i}-Talijan
Filip Stojanovi}
Miroqub Igwatovi}
Vesna Mari}
Marina Toman
Jadranko Vukovi}
Momir Markovi}
Ogwen Mihajlovi}
Nemawa [arovi}
Boris Aleksi}
Dejan Mirovi}
Aleksandar Martinovi}
Nata{a Jovanovi}
Uvod
1. U skladu sa pravilom 65ter Pravilnika o postupku i dokazima prof.
dr Vojislav [e{eq ovim putem dostavqa spisak lica koje namerava da pozove kao svedoke na su|ewu, kao i primerke wihovih izjava koje su dali medijima i izneli u javnost.
9
2. Ponu|eni dokumenti ispuwavaju op{te kriterijume za prihvatqivost dokaznih predmeta prema pravilu 89 pravilnika, oni su autenti~ni,
relevantni i imaju dokaznu vrednost.
3. Predlo`eni svedoci ~ija se imena nalaze u Aneksu A raspola`u saznawima koja su od zna~aja za ovaj predmet i odbranu prof. dr Vojislava [e{eqa. U wihovim izjavama datim razli~itim medijima koje se nalaze u
Aneksu B razja{wena su va`na pitawa bitna za sudski postupak. Izme|u
ostalog, predlo`eni svedoci rasvetqavaju detaqe vezane za obelodawivawe informacija o wihovom identitetu u javnosti, ~ime pokazuju da su optu`be protiv prof. dr Vojislava [e{eqa neta~ne i neutemeqene, kao i da
on ne mo`e da snosi nikakvu odgovornost za dela koja mu se stavqaju na teret. Iznosimo pregled delova ovih navoda, koji su potpuno obra|eni u izjavama u okviru Aneksa B:
– Jovan Glamo~anin u svojoj izjavi OV I br. 15033/2010 od 9. 12. 2010. godine isti~e: “Od kada sam stupio u kontakt sa timom odbrane dr Vojislava
[e{eqa, ja sam srpskoj javnosti obelodanio svoje ime i {ifru, koju nisam
priznavao a koja mi je protiv moje voqe nametnuta od strane pretpretresnog ve}a po zahtevu tu`ila{tva Ha{kog tribunala”.1)
– Zoran Ranki} u izjavi OV I br. 153643/2010 od 2. 12. 2010. godine ka`e:
“Nikada nisam krio svoj identitet. Javno sam istupao u sredstvima javnog
informisawa. Na javnim tribinama i promocijama kwiga koje je pisao dr
Vojislav [e{eq i koje se organizuju u svim mestima u Srbiji govorio sam
pred vi{e hiqada qudi, uvek pod punim imenom i prezimenom. Uvek sam govorio i o svom iskustvu sa tribunalom”.2)
– Nenad Miti} u izjavi OV I br. 7976/2010 od 29. 9. 2010. godine obja{wava pojedinosti o dodeqenim za{titnim merama: “O ovome sam govorio i nakon svedo~ewa, tako da je to odavno javni podatak koji sam li~no obelodanio”.3)
– Dim~e Mijatovi} u izjavi OV I br. 158554/2010 od 10. 12. 2010. godine
obja{wava zbog ~ega je obelodanio svoj identitet: “Ovo sam ~inio kao meru predostro`nosti, jer sam vremenom, zbog lo{eg odnosa prema meni, pretwi i pritisaka koje sam dobijao od predstavnika tu`ila{tva, polako
shvatao da je javnost jedini na~in da se za{titim i da }u biti sve sigurniji {to vi{e qudi bude saznalo za moje razgovore sa wima”.4)
– Radovan Nova~i} u izjavi OV I br. 156989/2010 od 8. 12. 2010. godine poja{wava detaqe vezano za obelodawivawe wegovog identiteta: “@eleo sam
da {to vi{e qudi sazna i zahvalan sam Komitetu za odbranu Vojislava [e{eqa {to su moje izjave izneli pred javnost Srbije”.5)
– Mile Crnobrwa u izjavi OV I br. 157817/2010 od 9. 12. 2010. godine isti~e: “Ja nikada nisam `eleo da svedo~im pod {ifrom...”6)
– Zoran Dra`ilovi} u izjavi Ov. 2 br. 5731/2010 od 8. 10. 2010. godine,
govore}i o javnim skupovima, isti~e: “Na ovim skupovima ~esto je javno pomiwano moje ime i to u kontekstu zloupotrebe svedoka od strane tu`ila{tva Ha{kog tribunala ili kao potencijalnog svedoka odbrane Vojislava
[e{eqa. Nikada nisam imao primedbe na to, naprotiv, odgovaralo mi je
prisustvo medija na tim skupovima koji su sve to mogli da zabele`e. Bio
10
sam raspolo`en i da se li~no obratim na takvim skupovima, ali na `alost,
to nije bilo mogu}e zbog mog zdravstvenog stawa”.7)
– Miodrag Lukovac u izjavi OV I br. 39207/2010 od 10. 12. 2010. godine
isti~e: “Na nekim skupovima lokalnog karaktera sam javno istupao, dao
sam intervju za list “Pravda” u kojem sam obelodanio moje ime i obavestio
javnost o pritiscima tu`ila{tva Ha{kog tribunala na mene”.8)
– Aleksandar Gaji} u izjavi OV I br. 134735/2010 od 29. 10. 2010. godine
ka`e: “Za sve izjave koje sam dao [e{eqevom stru~nom timu odbrane dao
sam i saglasnost da se mogu koristiti javno pred Ha{kim tribunalom, ali
i pred srpskom javno{}u. Ja sam pre stupawa u kontakt sa timom odbrane odlu~io da pred Ha{kim tribunalom svedo~im javno i to kao svedok odbrane
pod punim imenom i prezimenom”.9)
– Nenad Jovi} u izjavi OV I br. 10595/2010 od 2. 11. 2010. godine isti~e:
“Ja od tu`ila{tva nikada nisam tra`io nikakve za{titne mere i moj identitet nije otkrio Vojislav [e{eq... Prvo obelodawivawe mog imena i otkrivawe mog identiteta bilo je na Foks televiziji 29. novembra 2007. godine. Tada je u emisiji ‘Recite narodu’ moj identitet otkrila Nata{a Kandi}”.10)
Tra`eno pravno sredstvo
4. Prof. dr Vojislav [e{eq ovim podneskom tra`i da se lica navedena u Aneksu A uvrste na spisak svedoka i da se wihove izjave date medijima
iz Aneksa B dodaju na spisak dokaznih predmeta.
Broj re~i: 861
Prof. dr Vojislav [e{eq
(Uradio ~lan stru~nog tima Boris Aleksi})
Napomene:
1)
2)
3)
4)
5)
6)
7)
8)
9)
10)
Izjava Jovana Glamo~anina od 9. 12. 2010. godine, par. 81.
Izjava Zorana Ranki}a od 2. 12 .2010. godine, par. 163.
Izjava Nenada Miti}a od 29. 9. 2010. godine, par. 16.
Izjava Dim~e Mijatovi}a od 10. 12. 2010. godine, par. 81.
Izjava Radovana Nova~i} od 8. 12. 2010. godine, par. 79.
Izjava Mileta Crnobrwe od 9. 12. 2010. godine, par. 47.
Izjava Zorana Dra`ilovi}a od 8. 10. 2010. godine, par. 45.
Izjava Miodraga Lukovca od 10. 12. 2010. godine, par. 136.
Izjava Aleksandra Gaji}a od 29. 10. 2010. godine, par. 106.
Izjava Nenada Jovi}a od 2. 11. 2010. godine, par. 57.
ANEKS A
SPISAK SVEDOKA
KOJE PREDLA@E PROF. DR VOJISLAV [E[EQ:
1. Jovan Glamo~anin, JMBG 1706940862500, adresa: Veqka Vlahovi}a br.
11/14, Pan~evo, Srbija;
2. Zoran Ranki}, JMBG 010895571400, adresa: Husinskih rudara br. 43,
Beograd, Srbija;
3. Nenad Miti}, JMBG 1512959760041, adresa: bez stalne adrese, privremena adresa \ure Dani~i}a br. 11/24, Smederevo, Srbija;
11
4. Dim~e Mijatovi}, JMBG 2801959850038, adresa: Tihomira Ostoji}a
br. 114, Zrewanin, Srbija;
5. Radovan Nova~i}, JMBG 3006961773627, adresa: Vojvode Mi{i}a bb,
Loznica, Srbija;
6. Mile Crnobrwa, JMBG 2210954312501, adresa: Viktora Star~i}a br.
15a, Zemun, Srbija;
7. Zoran Dra`ilovi}, JMBG 1905947710237, adresa: Vidska br. 37, Beograd, Srbija;
8. Miodrag Lukovac, JMBG 2504962810069, adresa: Du{ana Vasiqeva br.
30, Novi Sad, Srbija;
9. Aleksandar Gaji}, JMBG 2807962714046, adresa: Jelenka Mihajlovi}a
br. 12, Beograd, Srbija;
10. Nenad Jovi}, JMBG 0210957774118, adresa: selo Radaq, Mali Zvornik, Srbija.
ANEKS B
IZJAVE
Jovan Glamo~anin
Me|unarodni sud za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine
Izjava svedoka
Podaci o svedoku:
Prezime: Glamo~anin
Ime: Jovan
Pol: mu{ki
Ime oca: Mitar
Nadimak: nema
Datum ro|ewa: 17. juni 1940. godine
Mesto ro|ewa: mesto Hajdukovo, Subotica, Republika Srbija
Adresa: Pan~evo, ulica Veqka Vlahovi}a br. 11/14
Nacionalnost: srpska
Veroispovest: pravoslavna
Jezik/jezici koje govori: srpski
Jezik koji je kori{}en u toku razgovora: srpski
Trenutno zanimawe: penzioner, pisac, akademik
Prethodno zanimawe: dipl. pravnik
Datum i mesto razgovora: 3. 4. 6. 7. i 8. novembar 2010. godine u Pan~evu
Razgovor vodio: dipl. pravnik Petar Joji}
Imena svih osoba prisutnih tokom razgovora:
1. dipl. pravnik Petar Joji}
2. dipl. pravnik Dejan Mirovi}
Potpis svedoka:
(potpis na originalu)
12
Paraf prisutnih:
(potpisi na originalu)
Izjava svedoka
1. Ja, Jovan Glamo~anin, od oca Mitra, ro|en 17. juna 1940. godine u mestu Hajdukovo, op{tina Subotica, Republika Srbija, sa stanom u Pan~evu,
u ulici Veqka Vlahovi}a 11/14, sa li~nom kartom broj M 001916963 izdatom
u SUP Pan~evo, sa JMBG 1706940862500, po zanimawu diplomirani pravnik i akademik, srpske nacionalnosti, pravoslavne veroispovesti, dr`avqanin Republike Srbije.
2. Po{to od samog po~etka redovno pratim gotovo sva su|ewa u Hagu, a
najpre su|ewe dr Vojislavu [e{equ, do{ao sam do zakqu~ka da je protiv dr
Vojislava [e{eqa podignuta nova optu`nica za nepo{tovawe suda. Osnov
za optu`nicu je, kako sam shvatio, jedna kwiga u kojoj se izme|u 20 imena pomiwe i moje ime.
3. Zbog optu`nice za nepo{tovawe suda protiv dr Vojislava [e{eqa,
a u skladu sa mojim patriotskim ose}awima, ja sam se obratio pravniku Petru Joji}u i magistru Dejanu Mirovi}u, ~lanovima Stru~nog tima koji poma`e pripremu odbrane dr Vojislava [e{eqa pred Ha{kim tribunalom,
kako bih dao svoju izjavu.
4. Prilikom razgovora, Petar Joji} i Dejan Mirovi} su mi pro~itali
Pravilo 77 Pravilnika o postupku i dokazima koje sam razumeo, budu}i da
sam i sam po struci pravnik. Razumeo sam i predvi|ene kazne koje proisti~u iz nepo{tovawa pravila 77 A pravilnika.
5. U svojoj izjavi }u jasno re}i {ta sam li~no video i ~uo i {ta sam ~uo
od drugih qudi.
6. U izjavi }u opisati moj kontakt sa predstavnicima Ha{kog tribunala, zatim pretwe, ucene i zastra{ivawa koje sam imao od strane pojedinih
istra`iteqa. Opisa}u i moj kontakt sa ~lanovima tima odbrane dr Vojislava [e{eqa.
7. U predmetu koji se pred ovim sudom vodi protiv Vojislava [e{eqa
ja sam bio svedok sudskog ve}a i svedo~io pod punim imenom i prezimenom
na javnoj sednici odr`anoj 10. i 11. decembra 2008. godine, bez iskrivqenog
glasa, slike i {ifre VS-044.
Op{ta politi~ka biografija
8. Krajem osamdesetih i po~etkom devedesetih godina, kada je do{lo do
raspada Saveza komunista, ~iji sam bio ~lan, ja sam pristupio formirawu
pokreta koji se zvao Srpski narodni pokret za jedinstvenu Srbiju.
9. Pokret je formiran radi pritiska na vlast da se omogu}i vi{epartijski sistem u Srbiji i radi pomo}i i za{tite Srba na Kosovu i Metohiji koji su bili ugro`eni zbog eskalacije {iptarske separatisti~ke pobune.
10. Vojislava [e{eqa sam upoznao po~etkom 1990. godine kao jednog od
osniva~a Srpskog slobodarskog pokreta.
11. Krajem 1990. i po~etkom 1991. godine imao sam intenzivnije kontakte sa dr Vojislavom [e{eqem. Iz tih kontakata sam zakqu~io da su na{i
politi~ki i nacionalni pogledi potpuno identi~ni, pa sam odlu~io da
pristupim Srpskoj radikalnoj stranci, koja je bila u osnivawu.
12. Srpska radikalna stranka nastala je fuzionisawem ve}ine op{tinskih odbora registrovane Narodne radikalne stranke (NRS) i svih op{tinskih odbora Srpskog ~etni~kog pokreta (S^P).
13
13. Osniva~ka skup{tina Srpske radikalne stranke odr`ana je u Kragujevcu 23. februara 1991. godine. Na toj skup{tini ja sam izabran za ~lana
Glavnog odbora.
14. Nije ta~no da sam pre odr`avawa kongresa, odnosno osniva~ke skup{tine, potpisivao pristupnicu Srpskoj radikalnoj stranci, jer pristupnice nisu ni postojale. Tek na prvoj sednici Glavnog odbora SRS donesena
je odluka o izgledu formulara pristupnice koja je za nekoliko dana po~ela
da se {tampa i ja sam me|u prvima potpisao pristupnicu Srpskoj radikalnoj stranci.
15. Nije mi poznato kako se u mojoj izjavi pojavilo da sam pristupnicu
potpisao pre odluke Glavnog odbora o wenom izgledu, za{titnim simbolima i formatu.
16. Na jednoj od redovnih sednica Glavnog odbora, tokom septembra ili
oktobra 1991. godine, izabran sam za predsednika regionalnog odbora Srpske radikalne stranke za Banat.
Kontakt sa tu`ila{tvom
17. Prvi kontakt sa predstavnicima tu`ila{tva Ha{kog tribunala
imao sam 26, 27, 28. i 30. maja 2003. godine. Tada sam razgovarao sa istra`iteqima Paolo Pastore Stokijem i Filipom Oberknezevim. Razgovor je vo|en u prostorijama tu`ila{tva Ha{kog tribunala u Beogradu, u ulici Jevrema Gruji}a broj 11.
18. Razgovoru sa tu`ila{tvom je prethodio telefonski poziv 4. maja
2003. godine od strane Filipa Petrovi}a, najverovatnije prevodioca, koji
se predstavio kao slu`benik Ha{kog tribunala.
19. Po{to se nisam javio Filipu Petrovi}u na broj telefona koji je
ostavio mojoj supruzi, sa kojom je razgovarao, nakon desetak dana ponovo me
je pozvao u prisustvu tu`ioca Danijela Saksona i rekao da moram da idem
u tu`ila{tvo Ha{kog tribunala u Beogradu.
20. Prilikom tog razgovora istra`iteqi mi nisu rekli da li treba da
dam izjavu kao svedok, kao optu`eni ili kao osumwi~eni. Nisu mi rekli ni
u koje svrhe treba da dam izjavu.
21. Koliko se se}am, nisu mi rekli da moj advokat treba da bude prisutan, a nisam primetio ni da je razgovor sniman audio i video opremom.
22. Istra`iteq Paolo Pastore Stoki je moju izjavu pisao na laptopu,
a posle zavr{enog intervjua mi je izjava pisana na engleskom jeziku data na
potpisivawe, {to sam ja i u~inio. Primerak izjave mi nikada nisu dali na
srpskom jeziku da detaqno pro~itam i stavim eventualne primedbe.
23. Se}am se dobro da prilikom davawa izjave istra`iteqima nisam
rekao da je u okviru Srpske radikalne stranke postojao paralelni odbor
Srpskog ~etni~kog pokreta. U Srpskoj radikalnoj stranci nikada se nije
desilo da su u jednoj op{tini postojala dva paralelna odbora, ve} da je postojala sekcija S^P, koja je delovala pod kontrolom politi~ke strukture
op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke.
24. Istra`iteqima sam rekao da sam jednom prilikom bio u delegaciji Srpske radikalne stranke koja je krajem januara 1993. godine posetila
Knin u Republici Srpskoj Krajini. Istra`iteq je pogre{no u moju izjavu
14
upisao ili je prevodilac pogre{no rekao da je tamo bilo izme|u pet i {est
hiqada dobrovoqaca Srpske radikalne stranke. Dobro se se}am da sam pomiwao brojku od oko 500 do 600 dobrovoqaca.
Ratni {tab
25. Dobro se se}am da ratni {tab nijednog trenutka nisam definisao
kao glavni organ Srpskog ~etni~kog pokreta. Skrenuo bih pa`wu da se od
aprila 1991. godine prvo zvao krizni {tab i da je formiran radi prikupqawa humanitarne pomo}i za izbeglice koje su tada pristizali iz Hrvatske. Kao takav, krizni {tab nije mogao biti glavni organ S^P-a. U me|uvremenu je do{lo do eskalacije sukoba na prostoru Hrvatske, pa je krizni
{tab po~eo sa upu}ivawem dobrovoqaca i 1. oktobra 1991. godine promenio
ime u ratni {tab.
26. Siguran sam da istra`iteqima nisam rekao da je u vezi odluka u ratnom {tabu dr Vojislav [e{eq imao zadwu re~ i da je li~no potpisivao sve
odluke. Ja nisam imao ni{ta sa radom ratnog {taba, niti mi je poznato kakve bi odluke donosili. Nikada nisam video nijednu odluku ratnog {taba
sa potpisom dr Vojislava [e{eqa.
27. Dobro mi je poznato da su svi rawenici, bez razlike kome su pripadali bili le~eni u svim zdravstvenim i vojnim ustanovama. Paolo Pastore Stoki je slagao da dobrovoqci iz Pan~eva nisu mogli da se le~e u bolnicama JNA ili Vojske Jugoslavije (VJ).
28. Dobrovoqci koji su se ukqu~ili u odbranu srpskog naroda imali su
ista prava i obaveze kao i vojnici iz rezervnog sastava JNA ili VJ.
29. Kada sam istra`iteqima davao izjavu, ja nisam znao ko je sve bio
~lan ratnog {taba. Kasnije sam imao prilike da vidim taj dokumenat pa sam
shvatio da sam pogre{io kada sam rekao da su Tomislav Nikoli} i Maja Gojkovi} bili ~lanovi ratnog {taba.
30. Poznato mi je da je Jovo Ostoji} bio predsednik mesnog odbora u
Prigrevici i aktivni u~esnik rata i poslanik Srpske radikalne stranke
u Skup{tini biv{e Jugoslavije. Kada sam o Jovi Ostoji}u govorio istra`iteqima, ja sam mislio na drugi period a ne na period 1991. godine kada
je Jovo Ostoji} bio ~lan Srpske demokratske stranke Jovana Ra{kovi}a.
31. Nije mi poznato da se Vojislav [e{eq sastao sa Milanom Stojanovi}em u wegovoj ku}i u Novom @edniku u jesen 1991. godine. Ja nisam bio
prisutan.
Finansirawe SRS
32. Poznato mi je da je Srpska radikalna stranka jedno kratko vreme od
mesec ili dva 1991. godine imala registrovanu firmu na gradski odbor u
Beogradu koja nije ostvarivala nikakav prihod. Ja se nisam bavio poslovima finansija na tom nivou, tako da nemam o tome nikakva direktna saznawa
i sve {to sam rekao bila je informacija iz druge ruke.
33. Istina je da sam prilikom razgovora sa Paolo Pastore Stokijem
rekao da je Vojislav [e{eq dobio finansijsku pomo} od milion DM od
Milo{evi}evog re`ima za podr{ku izbora savezne vlade. Tako|e sam rekao da je Vojislav [e{eq uz blagoslov Slobodana Milo{evi}a od Socijalisti~ke partije Srbije (SPS) dobio milion DM kao finansijsku pomo}
15
za izbor vlade Nikole [ainovi}a u Skup{tini Republike Srbije. Kada
smo o ovoj temi razgovarali, ja sam rekao i da je Vojislav [e{eq od SPSa dobio tri miliona DM kako bi kupili podr{ku i pobedu Slobodana Milo{evi}a nad Milanom Pani}em kao protivkandidatom. Siguran sam da
sve to nije istina jer sam te dezinformacije dobio od nepouzdane osobe
Aleksandra Stefanovi}a, koji je u sukobu sa dr Vojislavom [e{eqem. Ovu
la` sam uneo i u moju kwigu kao tra~ i odgovor na klevete koje je u ranijem
periodu dr Vojislav [e{eq govorio o meni.
34. Nikada nisam istra`iteqima Ha{kog tribunala rekao da je li~ni
telohraniteq dr Vojislava [e{eqa kontrolisao uli~ne dilere prilikom
zamene strane valute. O toj temi je govorio istra`iteq Paolo Pastore
Stoki i tra`io od mene da to potvrdim u svojoj izjavi. I pored toga {to
sam rekao da ja o tome nemam nikakva saznawa, iznenadio sam se kada mi je
predsedavaju}i sudskog ve}a postavio pitawe u vezi sa navodnom kontrolom
crnog deviznog tr`i{ta.
35. Prilikom razgovora sa predstavnicima tu`ila{tva Ha{kog tribunala o finansirawu Srpske radikalne stranke, ja sam istra`iteqima
rekao da je u jesen 1995. godine kod mene do{ao visoki funkcioner Jugoslovenske udru`ene levice (JUL), Zoran Todorovi} zvani Kundak i ponudio
mi dva miliona DM. Kao protivuslugu je od mene zahtevao da sa svojom poslani~kom grupom SRS Nikola Pa{i} pristupim toj partiji. Po{to sam
odbio ponudu, Zoran Todorovi} je poku{ao da me ubedi i privoli na osnovu la`i da je Vojislav [e{eq tokom 1992. i 1993. godine od SPS-a ve} dobio deset miliona DM, u {ta mu ja nisam poverovao.
36. Za vreme razgovora sa istra`iteqima Paolo Pastore Stokijem i
Filipom Oberknezevim, Paolo Pastore Stoki mi je rekao da su Slobodan
Petri~evi} iz Pri{tine, Novak Savi} iz Loznice, Slobodan Stanki} iz
Beograda i ^edomir Vasiqevi} iz [apca, kao navodni finansijeri Vojislava [e{eqa, kr{ili zakon ili proveli vi{e godina na izdr`avawu zatvorske kazne. Stokiju sam rekao da meni ovaj podatak nije poznat ali je Paolo Pastore to na svoju ruku upisao u moju izjavu.
37. Tokom ispitivawa od strane Paolo Pastore Stokija, Stoki mi je
rekao da Vojislav [e{eq ima imovinu u vrednosti od oko 50 miliona dolara, a da wegova supruga Jadranka [e{eq ima uvozno-izvoznu kompaniju.
S obzirom da sam 1994. godine napustio Srpsku radikalnu stranku i time
prekinuo svaku vezu sa Vojislavom [e{eqem i Srpskom radikalnom strankom, nije mi poznato da li Vojislav [e{eq poseduje bilo kakvu imovinu.
U vezi sa ovim `elim da ka`em da sam od Paolo Pastore Stokija prvi put
~uo da supruga dr Vojislava [e{eqa Jadranka [e{eq poseduje bilo kakvu
firmu.
Odnos Vojislava [e{eqa prema ~lanovima SRS
38. Paolo Pastore Stoki je izneo jednu potpuno neistinitu ~iwenicu.
Rekao mi je da se Vojislav [e{eq arogantno pona{ao prema svojim kolegama iz stranke. Kao primer mi je naveo da je on li~no predlagao ta~ke
dnevnog reda koje su svi ~lanovi Glavnog odbora a kasnije Centralne otaybinske uprave morali da izglasaju, te da, ukoliko bi se neko usprotivio, bio
16
bi poni`avan, izvre|an i nazivan pogrdnim imenima. Po{to sam bio
funkcioner Srpske radikalne stranke, odgovorno tvrdim da to nije istina. Dr Vojislav [e{eq je kao predsednik stranke po funkciji bio predsednik Glavnog odbora, odnosno Centralne otaybinske uprave. Sa te pozicije
sasvim je normalno da predsedavaju}i predla`e dnevni red i vodi sednicu.
Prilikom predlagawa dnevnog reda uvek je pitao prisutne da li ima neko
novi predlog i da li se predlog prihvata. Za vreme glasawa bilo je slu~ajeva da se neko ne sla`e sa odlukom, ali ta osoba ili te osobe nikada nisu
omalova`avane, vre|ane ili nazivane pogrdnim imenima. To je ~ista la`
koju je smislio Paolo Pastore Stoki, na ~emu je naro~ito insistirao da
u|e u moju izjavu.
39. Kada sam razgovarao sa istra`iteqima Ha{kog tribunala, Paolo
Pastore Stoki mi je rekao da ima pouzdane informacije i izjave vi{e svedoka koji su potvrdili da je jedan broj najbli`ih saradnika Vojislava [e{eqa poginulo ili umrlo pod nerazja{wenim okolnostima. U kontekstu
takve pri~e pomiwao je smrt biv{eg potpredsednika Srpske radikalne
stranke Vojina Vuleti}a, zatim suprugu Slobodana Jovi}a, biv{eg poslanika i predsednika gradskog odbora SRS u Beogradu, Pasku Jovi} i ~etni~kog dobrovoqca i vojvodu Albanca Olivera Denisa Bareta.
40. Po{to sam sve do 1994. godine bio u naju`em rukovodstvu Srpske radikalne stranke, ja sam rekao istra`itequ Stokiju da su te pri~e proizvoqne i neta~ne jer je Vojin Vuleti} umro od angine pektoris kao ~lan Demokratske stranke tokom 1992. godine, za {ta postoji i medicinska dokumentacija. U vezi Paske Jovi}, supruge Slobodana Jovi}a, odgovorno tvrdim da sam li~no poznavao Slobodana Jovi}a i da je on sam {irio dezinformaciju da je za smrt wegove supruge odgovoran Vojislav [e{eq. Slobodan Jovi} je imao patolo{ku mr`wu prema Vojislavu [e{equ, pa je iz tih
razloga {irio takve la`i i klevete. Uostalom, iz sudskih spisa se mo`e
utvrditi da se u presudi ne pomiwe ime Vojislava [e{eqa. Kada je u pitawu Oliver Denis Baret, poznato mi je da je u pitawu osveta jednog momka u
~iju devojku se zaqubio Oliver Denis Baret. Sve ove podatke sam ispri~ao
istra`iteqima, ali oni su rekli da ja ne govorim istinu.
41. Prilikom odlaska dobrovoqaca na front, ja sam u dva navrata bio
prisutan kada se Vojislav [e{eq obra}ao dobrovoqcima. Vojislav [e{eq je upozoravao dobrovoqce da se vite{ki bore protiv neprijateqa i na
taj na~in osvetle tradiciju srpskog vojnika. Posebno je nagla{avao da se
humano odnose prema civilima, `enama, deci, starijim osobama, zarobqenicima i rawenicima. Odlazak dobrovoqaca je bio javan, a bili su prisutni i novinari i televizijske kamere kada se Vojislav [e{eq obra}ao dobrovoqcima. Sve ovo sam rekao istra`iteqima Ha{kog tribunala i nije
mi poznato {ta su oni upisali u moju izjavu.
42. Nikada nisam istra`iteqima Ha{kog tribunala rekao da je Vojislav [e{eq licemer, niti sam ga ikada povezivao sa Slu`bom dr`avne
bezbednosti. Ja ni tada, a ni danas nemam nikakva saznawa o tome. Nikada u
sedi{tu Srpske radikalne stranke nisam video nijedno lice iz pomenute
slu`be, niti mi je dr Vojislav [e{eq rekao da se na drugom mestu sa tom
slu`bom sastajao.
17
43. Ta~no je da sam istra`iteqima Ha{kog tribunala rekao da su neke,
meni nepoznate osobe, poku{ale da kidnapuju moju suprugu po~etkom 1995.
godine.
44. Priznajem da sam u tom trenutku posumwao da je to ura|eno po nalogu Vojislava [e{eqa, jer mi je supruga rekla da je jedna osoba imala sli~nosti sa Zoranom Dra`ilovi}em ali sam se u toku istog dana uverio da to
nije istina.
Pritisci i ucene tu`ila{tva i drugih lica
45. Kao {to sam ve} istakao, u svim razgovorima sa istra`iteqima i
tu`iocem koji su obavqeni u maju 2003. godine, 16. septembra 2006. godine i
15. novembra 2007. godine, nedvosmisleno sam iznosio stav da ne mogu biti
svedok optu`be jer ne znam ni za kakve ratne zlo~ine dobrovoqaca SRS,
niti za bilo kakva druga krivi~na dela iz rata od 1991. do 1995. godine, za
koje bi bio odgovoran dr Vojislav [e{eq.
46. Ovakvo uverewe sam stekao kao jedan od najbli`ih saradnika dr Vojislava [e{eqa iz perioda u kojem sam bio ~lan glavnog odbora, predsednik regionalnog odbora i potpredsednik Srpske radikalne stranke.
47. Kristina Dal kao zastupnik optu`be je na kraju razgovora obavqenog 15. novembra 2007. godine u mom stanu rekla: “Dogovori}emo se o Ov~ari i Vo}inu kada do|ete u Hag!”.
48. Sudsko ve}e sam obavestio da sam odlu~io da }u biti svedok odbrane nakon razgovora sa Kristinom Dal i istra`iteqem Paolo Stokijem koji su obavqeni u mom stanu u Pan~evu 15. novembra 2007. godine. U vezi tog
razgovora du`an sam da objasnim na~in wihovog dolaska, tok razgovora i
pona{awe policajaca koji su bili u pratwi tu`iteqke Dal i istra`iteqa Paola Stokija.
49. Razgovor u mom stanu zakazan je telefonom i to na uporno insistirawe Paola Stokija, za 16. novembar. Me|utim, dan ranije Paolo Pastore
Stoki mi je rekao da }e on i wegovi saradnici do}i 15. novembra.
50. Nekoliko sati kasnije, Paolo Pastore Stoki i wegova ekipa su stigli ispred zgrade u kojoj je moj stan. Ja sam si{ao pred prido{lice i iznenadio sam se kada sam me|u wima video Kristinu Dal.
51. Kada su istra`iteqi stigli ispred stana, policajac koji nije bio u
uniformi saop{tio mi je da on mora prvo da izvr{i pretres stana, pravdaju}i mi se da mu je tako nare|eno.
52. Pretres moga stana izvr{en je na nezakonit i protivustavan na~in,
bez sudskog naloga od strane lica koje se predstavilo da je policajac iz Srbije.
53. Nakon {to je izvr{en kompletan pretres stana, u stan su u{li Kristina Dal, Paolo Pastore Stoki, prevodilac i jo{ jedan policajac koji nije govorio srpski jezik.
54. Koliko se se}am, razgovor je trajao oko 1 sat i 30 minuta i obuhvatao je vi{e pitawa iz optu`nice protiv dr Vojislava [e{eqa.
55. U toku razgovora Kristina Dal je insistirala da svedo~im o ratnim zlo~inima dobrovoqaca SRS u Vo}inu i na Ov~ari. Kada sam rekao, i
to posle upornog insistirawa Paola Pastore Stokija i Kristine Dal, da
18
ja ne mogu da svedo~im o ratnim zlo~inima jer za wih ne znam, Kristina Dal
je nezadovoqno i qutito rekla: “Pa vi odbijate da svedo~ite o ratnim zlo~inima, svi odbijaju, pa {ta }u ja sa optu`nicom, onda }e se [e{eq vratiti”.
56. Na moju izjavu da ne}u da svedo~im o nepostoje}im zlo~inima `u~no je reagovao Paolo Pastore Stoki. On je zahtevao da moram da svedo~im,
da }u biti prisiqen na taj akt i to putem policije, kao {to ~ine karabiweri u Italiji. Naro~ito je `u~no reagovao kada sam rekao da sam odlu~io
da budem svedok odbrane dr Vojislava [e{eqa.
57. Tokom razgovora, Kristina Dal je istakla da ona po{tuje politiku
svoje zemqe, odnosno SAD i da je sa svoje strane sprovodi. To je politika
uvo|ewa zapadne demokratije i ostalih zapadnih vrednosti u Srbiju, celu
biv{u Jugoslaviju i {irom sveta. Istovremeno me je upozorila da tu`ila{tvo Ha{kog tribunala ima sredstava i na~ina da me prinudi da budem svedok tu`ila{tva u predmetu protiv Vojislava [e{eqa.
58. Kristina Dal je upozorila i moju suprugu da moramo voditi brigu o
budu}nosti na{e }erke, da }e u Srbiji uvek biti prozapadna vlast, a ako
smatramo da smo ugro`eni zbog svedo~ewa, tu`ila{tvo }e nam obezbediti
ku}u i dobre materijalne uslove na zapadu.
59. Paolo Pastore Stoki mi je rekao da na{a }erka dugo koristi internet, {to je izazvalo moju sumwu i zakqu~ak da sam pod prismotrom policije. Ovaj moj zakqu~ak poja~alo je pona{awe srpskog policajca koji je
iz predsobqa u{ao u sobu moje }erke i proveravao wen kompjuter. Ovaj postupak je izazvao kod mene sumwu da su podaci u kompjuteru presnimqeni.
60. Tokom mog svedo~ewa 10. i 11. decembra 2008. godine u postupku protiv Vojislava [e{eqa, ~lanovi sudskog ve}a, tu`iteqica i optu`eni detaqno su se bavili pitawem mog potpisa zapisnika o razgovorima, odnosno
isle|ivawu obavqenom u maju mesecu u prostorijama Me|unarodnog suda u
Beogradu. U vezi toga jedino mogu da ponovim da sam bio prisiqen da potpi{em taj zapisnik.
61. Prisiqen sam na taj na~in {to mi je re~eno u vidu ozbiqne pretwe da }u biti ispitivan i daqe, ako ne potpi{em zapisnik posle saslu{awa koje je trajalo 4 dana. Za mene je bila prisila i ~iwenica da sam u toku
tih 4 dana pitan o velikom broju stvari koje nemaju nikakve veze sa optu`nicom.
62. Istra`iteqi tu`ila{tva Ha{kog tribunala od mene su zahtevali
da im dam podatke o imenima ~lanova rukovodstva stranke od op{tine do
nivoa glavnog odbora, odnosno Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke i sli~no. Zbog toga sam u jednom trenutku upitao istra`iteqe da li me ispituju kao obave{tajna slu`ba ili kao istra`iteqi me|unarodnog suda.
63. Izjavu sam potpisao ~etvrtog dana i to tako da mi ista nije pro~itana, jer je sa~iwena na engleskom jeziku, koji ja ne razumem. Za mene je prisilu predstavqala i okolnost da dajem izjavu i da treba da svedo~im o ratnim zlo~inima, a ja ni za kakve ratne zlo~ine i druga krivi~na dela iz optu`nice protiv dr Vojislava [e{eqa ne znam, niti sam mogao da znam, a
uveren sam da ih dobrovoqci SRS i sam dr Vojislav [e{eq nisu u~inili.
19
64. Kao {to sam ve} napomenuo, za mene je bila prisila ceo razgovor sa
istra`iteqima obavqen maja 2003. godine. Gospodin Stoki je mnogo pitawa postavqao na osnovu la`nih informacija koje mu je dao pokojni Slobodan Jovi}.
Pritisak Zorana \in|i}a
65. Za mene je poseban pritisak predstavqalo zajedni~ko nastojawe doma}e vlasti na ~elu sa pokojnim predsednikom Vlade Republike Srbije dr
Zoranom \in|i}em i tu`ila{tva Ha{kog tribunala da u~estvujem u politi~koj likvidaciji dr Vojislava [e{eqa i marginalizaciji Srpske radikalne stranke.
66. U vezi nastojawa pokojnog Zorana \in|i}a smatram da sam du`an da
ponovim odgovor koji sam 11. decembra 2008. godine dao pred sudskim ve}em.
Pokojni Zoran \in|i} je obavio razgovor sa mnom na neuobi~ajen i uvredqiv na~in. Nije me primio u svom kabinetu ili drugoj slu`benoj prostoriji, nego smo razgovarali u {umi na Ko{utwaku. Tada mi je rekao da treba stabilizovati novu vlast, da tu vlast podr`ava Zapad, da je Zapad spreman da ulo`i velike pare u Srbiju i da je to jedini izlaz za na{u zemqu, ali
da stabilizaciji vlasti ozbiqno smeta dr Vojislav [e{eq i Srpska radikalna stranka i da zbog toga treba wega suzbiti a wegovu stranku marginalizovati.
67. Zatim je dodao da }e se vlast u Srbiji stabilizovati tek kad se suzbiju dr Vojislav [e{eq i Srpska radikalna stranka i da je to neophodno
ostvariti jer je [e{eq mnogo opasniji od Slobodana Milo{evi}a za zapadnu politiku, kao {to je SRS opasnija od SPS. Kada sam mu rekao da ja
ne mogu i}i protiv svojih uverewa i u~estvovati u takvim aktivnostima, on
mi je rekao: “Kakva uverewa, kakav patriotizam, treba da se radi za dr`avu, pusti to sve, gledaj kako }e{ da `ivi{, znam ja da ima{ skromna primawa i da zaslu`uje{ vi{e”. Posle ovih opaski, on je zatra`io da se javim za
nedequ dana.
68. Po{to se ja nisam javio, usledila je tortura specijalne slu`be policije. Pored ostalog, po~etkom maja 2001. godine u dva navrata sam privo|en na saslu{awe zbog navodnog mita i pretresan je moj stan i stan moje ta{te. Naravno, nije na|en niti je postojana dokaz o mom mitu ili sli~no,
ali je zna~ajno da su agenti koji su me hapsili i pretresali stanove rekli
mojoj supruzi da me hapse i da se pretresaju stanovi po direktnom nalogu pokojnog Zorana \in|i}a.
69. Na osnovu pritisaka od strane Zorana \in|i}a, specijalne policije i kasnijih pritisaka istra`iteqa Paola Pastore Stokija, Danijela
Saksona i Kristine Dal da se, pored ratnih zlo~ina i govora mr`we, dr Vojislavu [e{equ pripi{u krivi~na dela i da se politi~ki likvidira, smatram da se dr Vojislavu [e{equ sudi zbog wegovih politi~kih stavova, a
ne zbog navodnih ratnih zlo~ina.
70. Ovaj zakqu~ak potkrepqen je i navodima Danijela Saksona u toku
razgovora koji je obavqen u mom stanu 16. septembra 2006. godine. On je tada, pored ostalog, rekao da je za Srbiju jedini izlaz prozapadna vlast, da
treba suzbiti one koji su protiv te vlasti, a da su najozbiqniji protivnici
zapadne politike dr Vojislav [e{eq i Srpska radikalna stranka.
20
71. Danijel Sakson je jo{ rekao da [e{eqa treba suzbiti i ja sam stekao utisak da je on vi{e orjentisan na sprovo|ewe politike SAD i aktivnosti ameri~ke CIA, nego na pravosudnu funkciju. Kada sam to rekao, on
je kroz smeh odgovorio: “A za{to ne raditi za svoju vladu i svoju obave{tajnu slu`bu”.
72. Ana Manhajn, kako se otprilike predstavila jedna gospo|a ispred
mog stana 27. februara 2008. godine, zaokru`ila je pritiske koji su vr{eni
na mene od maja 2003. godine, odnosno od istog meseca 2001. godine.
73. Ana Manhajn je bez ikakve najave do{la pred moj stan, zazvonila i
kad sam otvorio vrata, rekla je da tra`i Jovana Glamo~anina i da mora sa
wime razgovarati. Kada sam je upitao ko je ona, rekla je da je ona Ana Manhajn ili ne{to sli~no, a kad sam je upitao o ~emu moramo razgovarati, s obzirom da je ja ne poznajem, niti se najavila, ona je rekla: “Ali moramo”.
74. Ja sam oklevao da Anu Manhajn pustim u stan, ali je ona u{la bez poziva. Kada je u{la u stan, ponovila je svoje ime i rekla da je Slovenka i da
je prijateq Ha{kog tribunala.
75. Ja sam Anu Manhajn posle tih re~i odmah isterao iz stana jer sam rezonovao da ona nije stvarni predstavnik Ha{kog tribunala, jer da je u toj
funkciji, sigurno bi najavila svoj dolazak i ne bi u{la u moj stan kao neki
komandos.
76. U vezi nastojawa Ane Manhajn da obavi razgovor sa mnom, smatram
da je zna~ajno i upozorewe pri izlasku iz stana, re~ima: “Vide}e{ ti tvoje
kad do|e{ u Hag!”. Tako su se zavr{ili moji kontakti sa ha{kim istra`iteqima i tu`iocima, {to je trajalo skoro pet godina i to sve do dana kada
sam svedo~io kao svedok sudskog ve}a 10. i 11. decembra 2008. godine.
Kontakt sa timom odbrane
77. Nakon pet godina raznih pritisaka, ucena, zastra{ivawa i poku{aja mita od strane tu`ila{tva Ha{kog tribunala, ja sam se 16. novembra
2007. godine obratio Zoranu Krasi}u, ~lanu Stru~nog tima koji poma`e
pripremu odbrane dr Vojislava [e{eqa pred Ha{kim tribunalom kako
bih im objasnio pona{awe istra`iteqa Ha{kog tribunala prema meni.
78. Nakon razgovora sa Zoranom Krasi}em, ja sam ~lanu tima odbrane
Petru Joji}u 19. novembra 2007. godine dao prvu izjavu, u kojoj sam opisao sve
pritiske, ucene i zastra{ivawa od strane predstavnika tu`ila{tva Ha{kog tribunala. U izjavi sam potvrdio da nikada nisam imao nameru da budem svedok tu`ila{tva protiv bilo kog Srbina, ukqu~uju}i i dr Vojislava [e{eqa.
79. Nakon izjave koju sam dao 19. novembra 2007. godine, ja sam timu odbrane dao jo{ dve izjave, 27. februara i 8. avgusta 2008. godine.
80. Sve izjave koje sam dao timu odbrane bile su na moju inicijativu i
na mene nije vr{en nikakav pritisak od strane ~lanova Stru~nog tima koji vr{i pripremu odbrane dr Vojislava [e{eqa. Sve izjave sam sudski overio i stavio na raspolagawe stru~nom timu i dr Vojislavu [e{equ da ih
mogu javno koristiti i publikovati u Srbiji i pred Ha{kim tribunalom.
Javni nastupi
81. Od kada sam stupio u kontakt sa timom odbrane dr Vojislava [e{eqa, ja sam srpskoj javnosti obelodanio svoje ime i {ifru koju nisam pr21
iznavao, a koja mi je protiv moje voqe nametnuta od strane pretpretresnog
ve}a po zahtevu tu`ila{tva Ha{kog tribunala.
82. U me|uvremenu sam prisustvovao skoro svim javnim skupovima, tribinama i simpozijumima koje je organizovala Srpska radikalna stranka a
koji su bili posve}eni procesu koji se vodi protiv Vojislava [e{eqa u Ha{kom tribunalu.
83. Bilo je dosta slu~ajeva kada sam se na tim skupovima javno obra}ao
pred vi{e hiqada prisutnih gra|ana i govorio o pritiscima, zastra{ivawu i ucenama Ha{kog tribunala.
84. Dobro se se}am da sam tokom novembra 2007. godine govorio na konferenciji za {tampu, a 21. novembra 2007. godine sam dao op{iran intervju za dnevni list “Pravda”. Bio sam jedan od u~esnika i na velikom mitingu u Sava centru 19. septembra 2010. godine, koji je bio posve}en doktrini
zloupotrebe postupka u procesu Vojislava [e{eqa pred Ha{kim tribunalom.
U Pan~evu,
Izjavu dao
9. decembar 2010. godine
akademik Jovan Glamo~anin
Prilog:
– Fotokopija konferencije za novinare, novembar 2007. godine
– Fotokopija tribine iz Doma sindikata iz 2008. godine
– Fotokopija dnevnog lista “Pravda” od 21. novembra 2007. godine
Potvrda
Svojim potpisom potvr|ujem da sam ovu izjavu, pisanu }irilicom, na srpskom jeziku pro~itao, da su navodi u woj istiniti onako kako sam govorio
~lanovima tima odbrane Petru Joji}u i Dejanu Mirovi}u.
Svedok
(potpis na originalu)
Jovan Glamo~anin
Konferencija za novinare, 20. novembar 2007. godine
Aleksandar Vu~i}: Dame i gospodo novinari, mi smo vam pripremili
neke od ekskluzivnih informacija za dana{wu konferenciju za {tampu.
Prvo od wih je da je Kristina Dal, tu`ilac u postupku protiv doktora Vojislava [e{eqa, vi{e dana provela u Srbiji, mi smo vam najavili da se to
dogodilo, neki qudi sa aerodroma su nas obavestili da su je prepoznali,
vaqda posle televizijskih prenosa na programu Televizije Srbije, a onda
smo saznali {ta je Kristina Dal u stvari radila. Ona je na brutalan na~in,
gaze}i Pravilo 77 koje govori o nepo{tovawu me|unarodnog suda iz pravilnika o postupku i dokazima Ha{kog tribunala, gaze}i sve me|unarodnopravne norme, uz direktnu pomo} srpske dr`ave, ~u}ete i na kakav brutalan, bezobziran i bezobrazan na~in, ali uz kori{}ewe podr{ke i pomo}i
stranih agenata poku{ala da ucewuje i vr{i pritiske na qude koji su joj se
22
~ak izjasnili kao potencijalni svedoci odbrane. Dakle, ja }u vam saop{titi i pokazati jedan deo a onda }e vam i gospodin Jovan Glamo~anin re}i {ta
se sa wim doga|alo i ko je na wega sve vr{io pritiske ali vas molim da ovo
{to }emo vam pokazati, vide}ete ~ime se oni u stvari slu`e i kako oni nemaju i ne znaju {ta }e da rade u postupku protiv doktora [e{eqa a kako na
pani~an na~in prete qudima i {ta zna~e wihove re~enice.
Saslu{ala je Kristina Dal gospodina Zorana Dra`ilovi}a, ba{ u
prostorijama Vladimira Vuk~evi}a, Veselina Mrdaka i Bruna Vekari}a.
I mi smo do{li do tog zapisnika. U zapisniku Kristina Dal ka`e po{to
vaqda govori o tome kako je siroma{an ~ovek, pa ako vam bude trebala pomo} da nabavite odgovaraju}u ode}u za sud, mi }emo vam pomo}i u tome. Kada budete u Hagu ima}ete pravilan sme{taj i ishranu, obezbedi}emo vam hotel ovaj isti za `rtve i svedoke, obezbedi}emo vam i dnevnice. Ako imate
posebne potrebe, fizi~ki i psihi~ki, obavestite nas – re{i}emo. Na primer, ako vam treba pomo} da neko putuje sa vama i to }emo da organizujemo.
Ali sad, slu{ajte re~enicu – Kad avion stigne na aerodrom pomo}i }emo
vam da stignete sigurni do hotela i tako daqe. A iza toga ide koli~ina pomo}i koja vam li~no bude pru`ena zavisi samo od vas. To zna~i {to vi{e
la`e{ o Vojislavu [e{equ vi{e para i muzike za tebe i tvoju porodicu.
A evo {ta ~ini Kristina Dal i ona mora da bude odstrawena iz postupka
protiv doktora [e{eqa, dakle, odmah pre toga gospodin Dra`ilovi} ka`e – samo kao svedok odbrane doktora [e{eqa ho}u da se pojavim u Hagu.
Tog trenutka mora da se prekine svaki razgovor dame i gospodo, Vojislav
[e{eq je obavestio tu`ioca u postupku, Zoran Dra`ilovi} je obavestio
da `eli da bude svedok odbrane. Tog trenutka se prekida svaki daqi razgovor, sve drugo je direktni pritisak i ucena na potencijalnog svedoka odbrane, prema pravilu 77 Pravilnika o postupku i dokazima. Ne, ona nastavqa
i tek posle toga govori ovo {to sam vam upravo pro~itao. Ono {to budete
rekli – koli~ina novca i pomo} zavisi od onoga kako se budete pona{ali i
{ta budete rekli. E, dogodilo se ne{to jo{ gore gospodinu Jovanu Glamo~aninu, ja }u vrlo kratko, da}u wemu re~, vi znate da su nam konferencije
za novinare prili~no kratke, pregnantne a vi }ete dobiti celu izjavu. Ja }u
vam ~itati ono {to je najzanimqivije da bi ste se vi mogli sna}i sa tre}e
stranice gde govori gospodin Glamo~anin o svom posledwem kontaktu sa
Ha{kim tribunalom. Kod wega u ku}u je direktno stigla Kristina Dal, kod
gospodina Glamo~anina koji je pored mene, a tu`ilac u postupku protiv
doktora [e{eqa je direktno stigla u wegovu ku}u. Kako? U pratwi dva
yipa, jednog policajca, srpskog, koji je do{ao u farmerkama, sakou i sa fantomkom na glavi. To je neki novi modni trend, ja sam gledao, malo pratim te
modne trendove i jo{ nisam ~uo da se fantomke nose na sako i farmerke.
Ali izgleda da je u srpskoj policiji to neka nova Jo~i}eva moda. Ali sa wima je do{ao i drugi policajac a to je izgleda moda u Srbiji da taj policajac
uop{te ne zna srpski da govori. Samo engleski govori. Veoma zanimqiv
slu~aj. I ta dvojica su u trenucima dok je Kristina Dal ispitivala gospodina Glamo~anina pretresali wegove sobe, wegovu ku}u, postavili prislu{ne ure|aje a uz to sve uzeli i presnimili iz kompjutera wegove }erke. Ta23
kve kriminalce kakve mi imamo i u dr`avi i kakve ima Ha{ki tribunal pa
to ja prosto nemam re~i, to je takvo iznena|ewe za mene, suprotno Ustavu,
suprotno svemu, pravilu o nepovredivosti stana, imate o svemu drugom. Dakle takvo pona{awe ne da je nedozvoqivo nego je apsolutno nemogu}e. Dakle, bila je direktno Kristina Dal, bio je i Paolo Stoki, ta dva policajca, sre}om pa je bila i supruga gospodina Glamo~anina, oni su vaqda mislili, ja }u vam re}i otvoreno {ta je wihov plan, oni su ra~unali na svakoga
ko je nekada bio u politi~kom sukobu ili bilo kakvom li~nom sukobu ili
bilo ~emu sa Vojislavom [e{eqem ili bilo kim od nas iz Srpske radikalne stranke da ga na|u, da na bilo koji na~in pri~a {ta mu padne na pamet,
bilo ko, samo da se ne{to ka`e protiv Vojislava [e{eqa i taj odmah mo`e da dobije sve na kugli zemaqskoj, kod wega dolazi tu`ilac direktno iz
Haga, obe}ava kule i gradove, ku}e pretresaju. U jednom trenutku, zapazi}ete u izjavi gospodina Glamo~anina, koju }ete dobiti svi, dakle, pisanoj izjavi, dobi}ete svi, oni wemu ka`u da mu }erka ~esto no}u surfuje na Internetu. Zna~i i to veoma pa`qivo prate. Pa koji su to zlikovci? To je `ivotiwska farma, Srbija se pretvorila u `ivotiwsku farmu, Orvelovu. Ali
kao {to sam vam ja rekao, mi nismo mala deca koje }e oni da upla{e ve} kao
{to vidite veoma, veoma ozbiqne udarce im zadajemo, sve zahvaquju}i qudima koji su pravili tv prenos i javili nam kad je sletela gospo|a Dal na
Beogradski aerodrom. Bio je gledan prenos, {ta da vam ka`em. Ka`u najve}i {er u istoriji Drugog programa. Zamolio bih gospodina Jovana Glamo~anina, ina~e diplomiranog pravnika i redovnog ~lana me|unarodne akademije duhovnih nauka, da vam se obrati.
Vas molim, po{to znam da jedno vreme niste imali iskustva sa konferencijama da to bude {to kra}e , ja sam malo odu`io, izvinite jo{ jedanput.
Jovan Glamo~anin: Da ka`em da ipak imam iskustvo i to sve`e u obra}awu sredstvima javnog informisawa jer sam krenuo u aktivnosti Akademije ~iji sam ja ~lan a to je sveslovenska akademija koja ima svoju organizaciju u Ukrajini, Rusiji, Poqskoj, ^e{koj, Belorusiji a sada i u Srbiji. Ali
ovog puta tema je, naravno, delovawe predstavnika Ha{kog tribunala u Srbiji.
Krajem oktobra ove godine mene je pozvao ha{ki istra`iteq Paolo
Stoki. Insistirao je da obavimo razgovor odnosno da pojasnimo neke stvari iz istrage koju su vodili prema meni i 2006. godine i 2004 godine. 2004.
godine 4 dana su me ispitivali a 2006. su bili kod mene u stanu, nije bio Paolo Stoki ali je bio Den Sakson i bila je wegova koleginica ~ije ime nisam zapamtio ali zapamtio sam da je sa Novog Zelanda, ina~e. Ja sam ipak
pored navaqivawa Paola Stoka prihvatio da razgovaram ali nikako da
idem u wihove prostorije i oni su do{li kod mene, prihvatili da do|u kod
mene u stan kao {to su to prihvatili i 16. septembra 2006. godine kad su bili gospodin Sakson i ova gospo|a ~ijeg se imena ne se}am. Dogovorili smo
razgovore 16. novembra, dakle pro{li petak, u 9 sati me|utim 15. ne{to pre
14 ~asova pozvao me je Paolo Stoki i rekao da moraju odmah da do|u, da do|u u pola pet. Ja sam posle wegovog najavqivawa prihvatio da obavimo i to
i da se vi{e ne bavim razgovorima sa wim. Oni su do{li negde oko 4 i 15,
24
iza{ao sam pred wih ispred zgrade, hteo sam da ih pozdravim i da ih uvedem
u stan ali se ispre~io ovaj srpski policajac, ovako obu~en kako je rekao gospodin Vu~i}. Nije mi dozvolio da se pozdravim nego je rekao da mora da prvo pretrese moj stan. Oti{ao je sa mnom u stan, pregledao detaqno sve prostorije, zagledao ormane i vratio se po ostale prido{le. Doveo je sa sobom
posle i gospo|u Kristinu Dal i gospodina Paola Stokija, prevodioca i sa
wima je do{ao jo{ jedan policajac za koga smo kasnije utvrdili da ne zna
srpski i da je u stvari agent Cije ili ne znam ni ja koga on predstavqa, u
svakom slu~aju nekoga iz NATO pakta. U{li su unutra, razgovor smo vodili sat i po, u dnevnoj sobi su bili gospo|a Dal, gospodin Paolo Stoki, prevodilac i ja i moja supruga. Kada je supruga iza{la da donese ~a{e za poslu`ewe, primetila je da ovaj srpski policajac koristi na{ kompjuter. To mi
je naravno posle rekla a {to se ti~e kompjutera u wemu ima puno moje }erke tekstova, ona pi{e komedije, u~estvuje na takmi~ewima, ali ima i mojih
dokumenata, dokumenata iz ove akademije, pored ostalog i na{ Program
stvarawa zajednice Slovenskih zemaqa u kome akcenat dajemo na zajedni~koj odbrani i na razme{taju raketnih sistema ruske armije i ruskih garnizona ukupno po Srbiji.
To je moja supruga utvrdila i utvrdila je da obojica ovih policajaca
kre}u po stanu a tad je utvrdila da ovaj drugi policajac ne zna srpski. I razgovori su vr{eni u toku sat vremena i trideset minuta, oko sat i po dakle.
U toku razgovora meni je predo~eno na koji na~in mogu da svedo~im i da moram da svedo~im. Ako odbijem da svedo~im bi}u uhap{en i priveden u Ha{ki tribunal. [to se ti~e na~ina svedo~ewa, u toku ovog razgovora kao i
razgovora pro{le godine, 16. septembra, gospo|a Dal i Paolo Stoki su izneli u stvari koncept delovawa Ha{kog tribunala prema doktoru Vojislavu [e{equ i prema Srpskoj radikalnoj stranci. Potvrdili su svoje priznawe da ja ne znam nikakve ratne zlo~ine i da sam duboko uveren da doktor
Vojislav [e{eq nije naredio izvr{ewe nikakvog ratnog zlo~ina niti je
on sam izvr{io ratni zlo~in. Ali su tra`ili od mene da, po{to sam intelektualac, da svedo~im na jedan neutralan na~in kako bi se suprotstavio
konceptu doktora Vojislava [e{eqa, wegovom politi~kom konceptu, pre
svega Ideologiji srpskog nacionalizma da bi doktora Vojislava [e{eqa
i moralno i politi~ki diskvalifikovali kao i Srpsku radikalnu stranku.
Tra`ili su od mene da govorim o wegovim ratno hu{ha~kim izjavama
protiv Hrvata, protiv muslimana, tra`ili su od mene da govorim o tome da
li je [e{eq nare|ivao streqawe muslimanskih civila. Vi }ete iz ove izjave koja }e vam biti uru~ena videti moje odgovore u vezi toga. Ali u svakom slu~aju, tra`ili su da govorim o likvidacijama pojedinih qudi u Srbiji, da govorim o nezakonitom poslovawu firme koju je imala Srpska radikalna stranka. I o tome }ete videti sadr`aj moga odgovora i tekst moga
odgovora u ovoj pismenoj izjavi. Sve u svemu usmereno je wihovo delovawe
tra`ewa svedoka koji }e biti u funkciji politi~kog i moralnog eliminisawa doktora [e{eqa i Srpske radikalne stranke. Posle smo ustanovili
da posle zavr{enog razgovora naravno da su isprevrtane stvari u sobi moje }erke i kod nas je stvorena osnovana sumwa i ne samo sumwa nego uverewe
25
da su postavqeni prislu{kiva~i u na{em stanu. To je potvrdio i Paolo
Stoki, istra`iteq Ha{kog tribunala kako je i pro~itao gospodin Vu~i}.
On je bio, sa sme{kom je pri~ao kako na{a }erka dugo u no} koristi Internet, kako su joj zanimqiva ta wena istra`ivawa po kompjuteru i nema potrebe za nekim drugim dokazima da verujemo da je izvr{ena povreda i Ustava, kr{ewe zakona o nepovredivosti stana. Ja nisam pozvao nikakvu policiju u moj stan niti bih prihvatio na razgovor uz policiju na{u a pogotovo uz stranu policiju. Dakle, policija je do{la bez ikakvog re{ewa, bez
ikakve odluke, do{la je nezakonito, do{la je na jedan, da ka`emo, komandovski na~in i povredila i nepovredivost stana i ugrozila nas kao slobodne
gra|ane ove zemqe.
[to se ti~e ove koncepcije ja sam wu brzo otkrio. Prvo sam otkrio da
se koriste uceweni svedoci. Vide}ete i u ovoj pismenoj izjavi, na saslu{awu iz 2004. godine a potvr|eno je to i u razgovorima 2006. godine, insistirano je na sastanku kod na~elnika SUP-a Subotica na kome su pored doktora [e{eqa i Maje, prisustvovala jo{ jedna lica ali i ja i sa tvrdwom da je
na tom sastanku doktor Vojislav [e{eq tra`io od na~elnika SUP-a da se
likvidiraju odre|ene li~nosti. Ja sam odmah rekao da ja nikad nisam bio sa
na~elnikom SUP-a Subotice a u stvari niti sam prisustvovao nekom sastanku a pogotovo ne sastanku na kome su tra`ene likvidacije. To insistirawe je stvorilo kod mene i procenu i uverewe da Ha{ki tribunal koristi
ucewene a verovatno i la`ne svedoke. I jo{ ne{to, mislim da je u ovo duboko ume{ana aktuelna vlast u Srbiji jer za vlast u Srbiji je jako va`no da
se me|usobno sukobqavaju qudi koji su na antizapadnoj poziciji, da se sukobqavamo ja i gospodin [e{eq a zbog poznatih stavova gospodina [e{eqa
protiv borbe protiv globalizma, protiv zapadne dominacije, zapadne
pqa~ke, postoje}i sistem finansija i kroz neki postoje}i ekonomski sistem, naravno, samnom koji sam i potpredsednik ove akademije za Srbiju i
koji zastupam politi~ke ciqeve stvarawa dr`avne zajednice Srbije sa Rusijom i ostalim slovenskim zemqama koja bi pored ostaloga obuhvatala i
zajedni~ku odbranu i razme{tawe ruskih garnizona, ruskih raketnih jedinica, ruske avijacije na najva`nijim strate{kim podru~jima Srbije.
Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Glamo~aninu, izvolite,
ako imate bilo kakvih pitawa ili za wega ili za gospodina Joji}a ili za
mene, sasvim je svejedno.
Ja samo da dodam, ja bih vam pro~itao jo{ jedan detaq na koji bih vam
ukazao pa`wu, modni detaq, danas se bavimo modnim detaqima. Dakle, na te
farmerke i {trikanu kapu ili fantomku kako se u narodu popularno zove,
postoji jo{ jedan modni detaq, to sve ide uz pi{toq. Dakle, oni su naoru`ani dolazili, naoru`ani su dolazili u ku}u, time jasno stavqaju}i do znawa kolika je wihova mo}, kolika je wihova sila, kolika je wihova snaga. I
{ta su sve u stawu da urade da bi se wihove la`i potvrdile. Da vam neko u|e
u detetovu sobu i da vam skida sa kompjutera i da vam prati i da ka`e dete
ti je mnogo no}u na Internetu ili ne znam {ta, izvinite, to pokazuje kakvi
zlikovci i zlo~inci rade u Ha{kom tribunalu a da ovi na{i nisu ni{ta
mawe od wih. Ja }u vam za ovo re}i i taj policajac, {ta god rekao gospodin
26
Glamo~anin, {ta god rekao bilo ko, }e odgovarati kad-tad za to {to je ~inio protivzakonito i protivustavno. I nema tu radio sam svoj posao, nisi
radio svoj posao jer si radio suprotno Ustavu Republike Srbije. I ti koji
misle da dodvoravawem okupatoru posti`u sigurnost za sebe a da drugim
qudima uni{tavaju `ivote grdno su se prevarili. Kao {to vidite, mi no}ima od straha ne spavamo ali jedno po jedno wihove prevare raskrinkavamo i sve ih nalazimo na teritoriji Republike Srbije. A mnogo su nas upla{ili. Stra{no su jaki i ti patika{i, pistolerosi i svi ostali. Ali ti patika{i i pistolerosi }e odgovarati za to {to ~ine protiv Srbije i srpskog naroda. I to treba da znaju. I ja ih to i te kako ovog trenutka upozoravam. Promeni}e se vlast u Srbiji a za takve postupke protivustavne i protivzakonite odgovornost sledi. I nema igre. Sa dr`avom, sa porodicama i
sa na{im narodom. Oni su vaqda mislili da }e kao u Milo{evi}evom slu~aju da mogu da vr{qaju i da rade {ta ho}e i gde ho}e i kako ho}e pa su nai{li na malo ozbiqniji otpor, pa ne znaju {ta }e sa sobom. Kad bi samo smeo
da vam ka`em, a ne smem da vam ka`em kakve su sve la`ove doveli po{to smo
pre dva dana dobili jedan spisak, pa taj spisak la`ova i bednika, zna~i da
ih znate, samo iz Srbije, pa to, smejali bi ste se svi ovde. Ali vidite u kakvim su mukama, na svakoj strani tra`e nekoga ko bi ne{to potvrdio, potvrdio neku wihovu la` ali sve im te`e ide.
Jedan televizijski prenos je ~udo.
Izvolite, ako imate neko pitawe.
Novinar: Da li mo`da imate podatke koliko je Kristina Dal ostala u
Beogradu i da li }e mo`da biti nekog zvani~nog prigovora na ovo weno pona{awe?
Aleksandar Vu~i}: Mi idemo, pravni savetnici i kejs menayer, dakle
gospodin Slavko Jerkovi}, gospodin Zoran Krasi}, gospo|ica Marina Ragu{ idemo sutra ujutru u Hag. Mi }emo o svemu razgovarati sa Vojislavom
[e{eqem i samo wemu }emo... Znate, televizijski prenosi su ~udo. Posle
tih televizijskih prenosa mi smo uspeli da saznamo za svaki razgovor ili
mi bar mislimo za svaki razgovor koji je gospo|a Dal imala u Beogradu i
Srbiji. Razgovara}emo sa gospodinom [e{eqem i vide}emo {ta }e on preduzeti. Ali ja o~ekujem da posle ovako brutalnog kr{ewa pravila 77 koji
imamo u zapisniku, a uzgred budi re~eno, gospodinu Glamo~aninu nisu hteli ni zapisnik da daju, zato {to ka`u da je vo|en na engleskom, to vaqda kad
do|u ti patika{i i pistolerosi i kad otimaju sa kompjutera sve {to im
padne na pamet, kad pretresaju stan, kad otimaju iz fioka i kredenaca, onda
vaqda ne stavqaju u zapisnik ili ne pi{u ni{ta u zapisnik. Ali imamo zapisnik, dakle, videli ste iz razgovora sa gospodinom Dra`ilovi}em gde ih
on vi{e puta upozorava da je potencijalni svedok odbrane, oni tog trenutka moraju da prekinu svaki razgovor sa wim i nikakav daqi pritisak na wega da ne vr{e. Oni nastavqaju da vr{e pritisak i to pod pretwom da on mora da se odazove, da mora, la`u. Uop{te ne mora da se odazove. Wegov je izbor odmah bio, dakle, da je on odmah izabrao da bude svedok tu`ila{tva mi
ne smemo da stupimo u kontakt sa wim, ukoliko nam je poznato da je on svedok tu`ila{tva. Kad oni znaju i on se izjasni da je potencijalni svedok od27
brane on ne sme da razgovara sa wim. Ja dakle ne smem da razgovaram sa nekim sme{nim tipovima za koje sam saznao da su svedoci tu`ila{tva, koji
su za{ti}eni. Saznao sam – ne smem ni slu~ajno i napamet mi ne pada, niti
to sme gospodin Krasi} niti gospodin Jerkovi} niti bilo ko iz pravnog tima koji poma`e odbranu doktora Vojislava [e{eqa. Isto tako oni ne smeju sa onima koji im saop{te javno i jasno da su potencijalni svedoci odbrane. Tog trenutka moraju da prekinu. A videli ste da gospo|a Dal nastavqa
sa pritiscima. Kako ono re~e, to zavisi od vas kolika }e vam pomo} biti,
koli~ina pomo}i koja }e vam biti pru`ena zavisi samo od vas. I nikad im
ovo niko ne bi ni otkrio da nije bilo televizijskog prenosa. A ovako se otkriva sav banditizam Ha{kog tribunala i sav banditizam re`ima Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije, Borisa Tadi}a i Vojislava
Ko{tunice. A istaknuti rodoqubi, patriota Dragan Jo~i} koji sa engleskim policajcima, tako|e naoru`anim, {aqe i svoje naoru`ane patika{e
da upadaju po ku}ama qudima i da im pretresaju stanove u korist Ha{kog
tribunala. Alal im vera.
Imate li jo{ neko pitawe?
Novinar: Ja sam samo hteo da vas zamolim, pretpostavqam da je gospo|a
Dal bila pro{le nedeqe bila u Beogradu, jer tako?
Aleksandar Vu~i}: Ne bih da govorim.
Novinar: Ne morate vremenski ni u ta~nim datumima ali zna~i pro{le nedeqe.
Aleksandar Vu~i}: Da, bila je.
Novinar: Samo jo{ jedna stvar, pro{le sedmice ste potencijalnim svedocima u postupku protiv [e{eqa obe}ali pravnu pomo}. Za{to ovom razgovoru nije prisustvovao neko od va{ih advokata, to bi bio najboqi na~in?
Aleksandar Vu~i}: Pa nismo mogli da znamo za svakoga i gospodin Glamo~anin nas je kasnije obavestio ali ne mo`ete za svakoga da znate sve. Za
neke saznamo na vreme, za neke malo kasnije. Ja sam zaista zahvalan svim ~asnim qudima koji su odbili da slu`e interesima i srpskih neprijateqa i
svim ~asnim qudima koji su odbili da la`u. Jer, znate, sad }u vam ispri~ati jedan detaq. Mi smo danas razgovarali, gospodina Glamo~anina dugo poznajem, vi{e godina uop{te nismo razgovarali, nismo se ni videli ni ~uli,
ne razgovarali. Nekada se i razi{li uz te{ke re~i. Danas smo se videli i
ja sam razgovarao sa gospodinom Glamo~aninom u bukvalno nekoliko re~enica i on mi je rekao da samo znate kroz {ta ti qudi prolaze i ako se on nikada ne bi `alio i ako on to ne bi rekao. ^ak se nismo dogovorili da ovo
ispri~am, evo, na va{e pitawe sam to, tek sad mi je palo na pamet da bi to
mogao da vam ka`em. On mi je rekao, zna{, ako oni krenu da me hapse ili ne
znam {ta da rade protiv mene ili moje porodice, ho}u li ja imati bilo kakvu podr{ku, da znam da mi je bar porodica bezbedna i sigurna ili ne{to
sli~no. Svi ti qudi koji su na udaru Ha{kog tribunala i Jo~i}eve policije i Vuk~evi}evog tu`ila{tva i Tadi}evog ministra pravde se izla`u opasnostima i wima je jasno da ta odluka nije laka ali su izabrali pre da budu
~asni nego da wihovo ime u istoriji bude umrqano i uprqano i porodi~no
ime i sve drugo da su slu`ili srpskim neprijateqima da la`u protiv srp28
skih rodoquba. I kao {to vidite, takav je veliki broj qudi. Sasvim sam siguran da ima i onih drugih ali kao {to vidite u kakvoj je panici Ha{ki
tribunal o~igledno je da je ve}i broj qudi na ovoj strani.
Novinar: Da li ste vi bili pod istragom Ha{kog tribunala i da li }ete svedo~iti, u kom svojstvu su vas oni saslu{avali 2004. i 2006. godine, pod
kojim okolnostima?
Aleksandar Vu~i}: Evo, ja }u da pustim gospodina Glamo~anina, ja znam
odgovor ali }u pustiti gospodina Glamo~anina da odgovori.
Jovan Glamo~anin: Ja sam, vide}ete u ovoj mojoj pismenoj izjavi, kad su
me zvali na prvi razgovor pa i kasnije, nisu mi uop{te rekli u kom svojstvu
}u ja razgovarati, da li kao optu`eni ili kao svedok ali obzirom da sam u
vreme rata bio potpredsednik Srpske radikalne stranke i da sam se razi{ao u jednom periodu sa doktorom Vojislavom [e{eqom oni su o~ekivali
sad da je to sad neka prilika da zadam udarac doktoru Vojislavu [e{equ.
Me|utim, ja se nisam sa doktorom [e{eqem razi{ao na ideolo{kim i politi~kim stvarima nego na nekim drugim pitawima a i da sam se i na tim
pitawima razi{ao nikad ne bi svedo~io protiv ~oveka za koga znam da nije ratni zlo~inac. Prvo je insistirano na ratnim zlo~inima. Akcenat je
bio dat na ovaj razgovor u Subotici ali su spomiwani neke izjave doktora
[e{eqa, onda wegovo u~e{}e, wegove posete Vukovaru i drugim podru~jima rati{ta, pona{awe dobrovoqaca i mnogo toga. Ali ono {to je interesantno na primer, tvrdili su, tra`ili su od mene da ka`em ne{to o likvidacijama koje je doktor Vojislav [e{eq vr{io u Srbiji. Pre svega, likvidacija Olivera Denisa i Paske Jovi}.
Aleksandar Vu~i}: U me|uvremenu su kriminalci pohvatani i za jedno
i za drugo i otkriveni i pravosna`no presu|eni. Eto toliko da znate.
Jovan Glamo~anin: Ja sam u vezi tih likvidacija jedino mogao da ka`em
ono {to sam zaista znao da se radi o pri~i Vuka Dra{kovi}a i pri~i Slobodana Jovi}a, mu`a pokojne ubijene Paske. Vuk Dra{kovi} je govorio o
likvidacijama, ako se se}ate, u toku jedne predizborne kampawe, mislim da
je to bilo 96 ili 97 godine, i Vuk Dra{kovi} se pozivao na izjave Slobodana Jovi}a. Slobodan Jovi} je interesantna li~nost. On je veoma mrzeo doktora [e{eqa jer je bio smewen sa du`nosti gradskog odbora Srpske radikalne stranke i izba~en, iskqu~en is Srpske radikalne stranke zbog wegovog negativnog delovawa po oceni samog doktora [e{eqa i Otaybinske
uprave. On je ina~e bio zaokupqen likvidacijama. A ja sam li~no sa wim
bio u intezivnim odnosima jedno vreme i on je meni pri~ao o prirodi tih
likvidacija jer on je radio za nekada{wu Dr`avnu bezbednost Jugoslavije
i to ba{ je radio na poslovima likvidacije. On tako zaokupqen je iz mr`we prema doktoru Vojislavu [e{equ eto plasirao te pri~e. Dakle, nikakvih ozbiqnih ~iwenica, taman posla dokaza da je bilo o nekim likvidacijama. A za tvrdwu Vuka Dra{kovi}a dobro znamo koja je osnova, politi~ka
borba nemilosrdna sa doktorom Vojislavom [e{eqem. Govorili su, na
primer, insistirali su na primer na nezakonitom delovawu i poslovawu
firme Srpske radikalne stranke. Ta firma ja mislim da je vrlo kratko
trajala, da nije mogla ni{ta ni da uradi i da se videlo da nema nikakvog raz29
loga baviti se firmom. Govorilo se o tom nezakonitom radu firme u periodu na primer izbori kad su bili 1993 godine a tad sam ja sa sponzorom koje sam poznavao Srpske radikalne stranke i to sponzorom iz Drugovi}a,
blizu Lakta{a i Bawaluke, obezbedio naftu i benzin koja nam je trebao
Srpskoj radikalnoj stranci za tada{we izbore. Prema tome, to su neke tvrdwe koje nemaju nikakvog osnova, koje su ba{ u ovoj funkciji diskreditacije i eliminacije doktora Vojislava [e{eqa i Srpske radikalne stranke i
to na jednoj nemoralnoj i jednoj politi~koj jasnoj osnovi koja naravno odgovara i vladaju}im partijama. I ja zato i upu}ujem Ha{ki tribunal da koristi qude iz tih vladaju}ih partija koji su u stvari poslu{nici zapada, da se
oni time bave i da oni idu u Hag i da la`no svedo~e protiv doktora [e{eqa a ne ja koji sam na istoj politi~koj i ideolo{koj poziciji na kojoj je doktor Vojislav [e{eq.
Novinar: Nisam vas razumela, jer ste bili pod istragom?
Jovan Glamo~anin: Da, ~etiri dana su me ispitivali.
Novinar: Dobro, i da li }ete svedo~iti na kraju u ovom postupku?
Jovan Glamo~anin: Ne}u, odbio sam. Ni u kom svojstvu ne}u, mogu da svedo~im u korist doktora Vojislava [e{eqa a protiv wega nikako i o tome
sam obavestio preko e mejla, preko kompjutera sam obavestio gospo|u Kristinu Dal. Imam taj papir da sam je obavestio, ne}u, i neka me uhapse i neka me prinudno odvedu.
Aleksandar Vu~i}: Oni imaju tu jedan problem, po{to da bi vam ja odmah razjasnio, nije gospodin Glamo~anin bio pod istragom. Nisu oni ni mislili ni{ta da rade sa gospodinom Glamo~aninom osim da koriste kad je gospodin Glamo~anin bio ne~astan ~ovek da koriste gospodina Glamo~anina
odnosno wegov iskaz u postupku protiv doktora [e{eqa. To su mislili
ali nisu ba{ predo~ili. Nisu bili sigurni da li su zadovoqni wegovim izlagawem ili ne. Pa su onda ~ekali da vide {ta }e biti daqe. U me|uvremenu je situacija postala sasvim jasna da gospodin Glamo~anin ne `eli da svedo~i u wihovu korist, da bi mogao da bude samo potencijalni svedok odbrane i od tog trenutka oni ne smeju da mu pri|u a oni, kao {to vidite, prilaze bez muke. To je problem. A oni ina~e imaju obavezu, uzgred, ako je neko pod
istragom, oni imaju obavezu da vam ka`u.
Ina~e su se time slu`ili kao trikom po{to kao to sad neko kad vam postavi, a vi ste pod istragom, vi ste zna~i isto neki zlo~inac pa sad ste se
sna{li da pre|ete na drugu stranu, ma ne. Wima ta pri~a u istrazi slu`i
kao najbezobzirnija pri~a na kugli zemaqskoj. Svakome kome pri|u obi~no
su govorili, e, pa vidi, ti bi mogao da bude{ i okrivqeni, trenutno si osumwi~eni, mogao bi da bude{ okrivqen i pred doma}in pravosu|em. Zna{, mi
imamo ovde ove va{e zlikovce Vuk~evi}a i ostale pa bi mogli oni da te gone. Pa za{ta da te gone? Ih, za{ta da te gone. Tako da su to svakome pretili na taj na~in, ali apsolutno svakome. I qudima koji su se bavili politikom a ne rati{tem, poput gospodina Glamo~anina i mnogim drugima. Zna~i, apsolutno svakome su na isti na~in to govorili. Znate, prosto ta vrsta
bezobzirnosti, ta vrsta ucena, pritisaka i svega drugog je do sada apsolutno nevi|ena. Ali o~igledno da imaju i jedan problem, da postoje qudi koji
30
se ne pla{e, kojima istorija i budu}nost wihove dece, budu}nost porodi~nog imena je va`nija i pre~a od svega.
Izvolite, ako imate jo{ neko pitawe.
Jovan Glamo~anin: Samo jo{ ovo Aco da pojasnim. Ja sam ta saslu{awa
intenzivna u toku celog dana i u toku ~etiri dana do`iveo kao istragu. Znate, to nisu bili nikakvi razgovori nego dva istra`iteqa Ha{kog suda su
postavqali pitawa o ratnim zlo~inima i o svim ovim drugim stvarima.
Aleksandar Vu~i}: Ali uglavnom vezanih za gospodina [e{eqa.
Hvala vam {to ste do{li na na{u konferenciju, ako bude tih televizijskih prenosa ~ini mi se da }emo uskoro imati dodatne konferencije za
novinare. Hvala vam najlep{e.
Nau~ni skup “Novi poku{aj sudskog ubistva
dr Vojislava [e{eqa u Ha{kom tribunalu”
Beograd, Dom sindikata, 20. septembar 2008. godine
Jovan Glamo~anin: Dame i gospodo, bra}o i sestre, na{i srpski mislioci, kao i danas, jo{ pre vi{e godina utvrdili su da se radi o nelegalnom
i nelegitimnom pravosudnom sistemu i organu u slu`bi hegemonisti~ke
politike SAD i Evropske unije. Na udaru ovog organa zapadnog hegemonizma su samo Srbi, a pre svega prof. dr Vojislav [e{eq, a sada i Radovan
Karayi}. Za{to Srbi i za{to dr Vojislav [e{eq, ve} je tako|e skoro sve
bitno razre{eno. Imao sam priliku da se uverim o pravnim razlozima ataka na dr Vojislava [e{eqa i na ostale Srbe. SAD, kao glavna snaga nosilaca novog svetskog poretka, preko na{ih kvislinga ima za ciq da nas Srbe od slobodarskog i dostojanstvenog naroda pretvori u poni`ene i zavisne qude. U ostvarewu tog ciqa vlast izdajnika Borisa Tadi}a im je potpuno na usluzi. Srpske junake {aqe u Hag, a prebogato nagra|uje kvislinge kakav je Ivica Da~i} i mnogi drugi. Sa hap{ewem i su|ewem u Hagu, Srbima
treba da se ubije voqa za otpor, a prodajom preduze}a i prirodnog bogatstva
zemqe treba da se pretvorimo u sirotiwu koja tra`i milostiwu. Imao sam
priliku da se li~no uverim u prave ciqeve delovawa Ha{kog tribunala i
ekspanzije Evropske unije i NATO. Sredinom aprila 2001. godine Zoran
\in|i} mi je ponudio uslove za udoban `ivot, ako sara|ujem na politi~koj
likvidaciji dr Vojislava [e{eqa.
Moram u tome da u~estvujem jer je [e{eq sa svojom Srpskom radikalnom strankom najve}a opasnost za politiku Zapada prema Srbiji, i to mnogo ve}a opasnost nego Slobodan Milo{evi} i Socijalisti~ka partija, rekao je \in|i} tada. Po{to nisam prihvatio saradwu \in|i}eve specijalne policije, bio sam {ikaniran i maltretiran u vi{e navrata. Da su dr Vojislav [e{eq i Srpska radikalna stranka najve}a prepreka za pokoravawe
Srbije i Srba, ponovili su ha{ki istra`iteqi koji su me maja meseca 2004.
godine ~etiri dana ispitivali. Kada sam primetio da me pitaju o stvarima
koje treba da interesuju ameri~ku obave{tajnu slu`bu CIA, a ne Ha{ki
tribunal, jedan od wih dvojice je rekao da je ova slu`ba udarna snaga Zapa31
da i da je prirodno da ha{ki istra`iteqi sara|uju sa tom slu`bom. Tome
su dodali da se [e{eq ne sme vratiti u Srbiju i da ja u tome moram pomo}i, kao {to im poma`u qudi iz Demokratske stranke. Isti stav Ha{kog
tribunala ponovio je glavni istra`iteq Den Sakson 15. septembra 2006.
godine, kada je tra`io da svedo~im protiv dr [e{eqa. Za wega je bilo najva`nije da se [e{eq ne vrati u Srbiju, iako je izrazio sumwu za takav ishod, po{to nemaju potrebne dokaze. On je u razgovoru, obzirom da je obavqen
u mom stanu, prihvatio primedbu da radi za ameri~ku obave{tajnu slu`bu,
jer je on Amerikanac i du`an je da radi za slu`bu svoje zemqe. Zastupnik
optu`be, Kristina Dal, zajedno sa istra`iteqem Paolo Stokijem, jednim
na{im i jednim ameri~kim policajcem, tra`ila je 15. septembra pro{le
godine da svedo~im protiv dr [e{eqa o svemu i sva~emu. Kada sam odbio,
ona je zapretila prinudnim privo|ewem i ponudila mi je udoban `ivot na
Zapadu ako ipak svedo~im. Po{to nisam prihvatio svedo~ewe pod bilo kojim uslovima, ona je rezignirano konstatovala da svi odbijaju svedo~ewe i
da }e [e{eq biti oslobo|en.
U razgovor se ume{ao Paolo Stoki i rekao kako wemu u svemu poma`u
~elni qudi Demokratske stranke, sa kojima je neprekidno u kontaktu. Oni
ga i podsti~u na rad i dru`e se sa wim. Tra`e od wega da se sve u~ini kako
bi se dr Vojislav [e{eq osudio i kako bi se uni{tila Srpska radikalna
stranka. Zadwi poku{aj da svedo~im protiv dr [e{eqa u~iwen je 27. februara ove godine. Tog dana u moj stan je banula jedna visoka `ena, predstavila se kao Ana Manfrej, Slovenka i kao prijateq Ha{kog tribunala. I
pored mog protivqewa, u{la je u dnevnu sobu, otvorila pove}u ta{nu punu
deviza i zatra`ila da svedo~im protiv dr [e{eqa. Nisam joj dao priliku
da bilo {ta vi{e ka`e, nego sam je isterao iz stana. Dakle, Ha{ki tribunal ucewuje, nudi mito i vr{i razne pritiske da bi obezbedio la`ne svedoke protiv dr [e{eqa. Mnogi srpski dobrovoqci do`iveli su mnogo
ozbiqnije pritiske, ali su ~asno izdr`ali i pokazali Zapadu da su Srbi i
daqe neizmerni slobodari i najhrabriji narod.
Zbog svega toga, zakqu~io sam da se Ha{ki tribunal ne mo`e podvesti
ni pod koji savremeni pravosudni sistem. Po mojoj proceni, radi se o sudu,
tu`ila{tvu i istra`iteqima koji su najbli`i sredwovekovnoj inkviziciji. Rimskom je trebala inkvizicija da bi kontrolisao verski `ivot i
vladao du{ama vernika. Novom svetskom poretku treba Ha{ki tribunal da
bi Srbe, i ne samo Srbe, zapla{io i u~inio pokornom masom, a ne slobodnim qudima. Papa je uz pomo} sile katoli~kih kraqeva dr`ao u pokornosti svoje vernike i sticao silno bogatstvo i silnu mo}. Nosioci novog
svetskog poretka uz vojnu silu NATO isto to ~ine. Inkvizitori su mu~ili
do smrti jeretike, a ha{ki istra`iteqi maltretiraju svedoke i ubijaju 11
Srba. Inkvizicija je palila na loma~i svoje optu`ene, a Ha{ki tribunal
osu|uje Srbe na takvu robiju da umru u zatvoru. Sli~nosti su mnoge da se
slobodno mo`e re}i da se radi o sudu protiv Srba, a ne o me|unarodnom sudu koji primewuje me|unarodno pravo. Da `ivi Vojislav [e{eq, da `ivi
Srpska radikalna stranka. Va{a podr{ka me je ponela i moram da uzviknem: @ivela Srbija! @ivela Rusija!
32
Intervju sa Jovanom Glamo~aninom, koga je ha{ko tu`ila{tvo poku{alo da natera da svedo~i la`no protiv dr Vojislava [e{eqa, objavquje
“Pravda”, 21. novembar 2007. godine, sa nadnaslovom “Tu`ila{tvo Ha{kog
tribunala ’obra|ivalo’ i Jovana Glamo~anina”, naslovom “Ne}u protiv
[e{eqa!” i podnaslovom “Saslu{awe Jovana Glamo~anina, koji odbija da
ga tu`ila{tvo pozove kao svog svedoka, li~ilo je vi{e na akciju komandosa ili – zdru`enu ve`bu Srbije i NATO-a”. Intervju sadr`i dva antrfilea, nadnaslov prvog je “Bezakowe”, a naslov je “Vr{qawe bez sudskog naloga”. Nadnaslov drugog antrfilea je “Cinizam”, a naslov je “Ne haju za suverenitet”:
Prvi kontakt s Tribunalom Jovan Glamo~anin je imao 4. maja 2004. godine, kada ga je pozvao izvesni Filip Petrovi} i predstavio se kao saradnik Ha{kog tu`ila{tva.
– Javila se moja supruga, ja nisam bio kod ku}e. Petrovi} joj je tada rekao da se Tribunal interesuje za susret sa mnom, i usput dao do znawa da “oni
o meni sve znaju”. Ostavio je broj telefona, s napomenom da se obavezno javim.
• Zanimqivo je da se u vreme tog telefonskog poziva na televiziji odvijao prenos procesa Slobodanu Milo{evi}u...
– Da, kasnije sam povezao tu “slu~ajnost”: u tom trenutku je jedan od za{ti}enih svedoka izneo podatak o nekakvom tobo`wem sastanku kod na~elnika SUP-a Subotica, kome sam navodno i ja prisustvova, gde je, po re~ima
toga svedoka, [e{eq tra`io likvidaciju jednog broja lica.
• Kada je odr`an va{ prvi susret sa wima?
– Krajem juna 2004. dobio sam poziv da se javim beogradskoj kancelariji Tribunala, uz napomenu da }e ispitivawe trajati nekoliko dana. Nisu mi
saop{tili kakav je moj status u postupku koji vode. Razgovor je vodio istra`iteq Paolo Stoki. On razgovara na specifi~an na~in, poku{ava da ostavi utisak dobronamernog ~oveka, predstavqa se kao “prijateq”. Ali, veoma
je navalentan, {to sam ja pripisivao wegovom italijanskom temperamentu.
• Me|utim, direktna pitawa i aluzije nisu bili tako prijateqski?
– Naprotiv. Pored Stokija u ispitivawu je u~estvovao jo{ jedan slu`benik Ha{kog tu`ila{tva koji je rekao samo da je Francuz ruskog porekla. Kako je razgovor odmicao, ja sam imao utisak da me ispituje agencija
CIA. Za wih je, recimo, bilo jako interesantno ko su rukovodioci u Srpskoj radikalnoj stranci.
Naravno, bili su upu}eni koje sam politi~ke funkcije sve obavqao u
stranci, pa su smatrali da ja to moram da znam. Posebno su se interesovali
ko su finansijeri i ~lanovi privrednih klubova SRS. Bili su veoma iznena|eni kad sam im rekao da me|u tim privrednicima, aktivistima i simpatizerima stranke nisu bili samo Srbi, ve} i znatan broj Buwevaca i Ma|ara.
• Pitali su vas, svakako, i {ta znate o ratnim zlo~inima koji su po~iweni na tlu biv{e Jugoslavije.
– Pomiwali su neke doga|aje u kojima ja nisam u~estvovao, a naro~ito su
insistirali na tom famoznom sastanku, u jesen 1991. godine, kod na~elnika
SPS Subotica, gospodina Jerinki}a. Verovali ili ne, ja jesam ro|en u Subotici, ali nikada sa tim ~ovekom nisam razgovarao. A ja u prostorijama
SUP-a Subotica nisam bio otkad sam se iselio iz tog grada, 1969. godine.
33
• [ta je predstavnicima Tu`ila{tva bilo bitno u slede}em susretu sa
vama, u septembru 2006. godine?
– Oni nikako nisu to mogli da shvate, a ja sam im podrobno obja{wavao
da nije govor mr`we kada pozivate na odbranu svog naroda i borbu protiv
usta{a i muyahedina, a vaqda je svima jasno da su to zlo~inci. Uveravao sam
ih da on nikad nije pozivao protiv hrvatskog naroda i muslimana, pa on je
nare|ivao da se civili bilo koje nacionalne i verske pripadnosti moraju
za{tititi. O tome dovoqno govori i podatak da je i me|u ~lanovima SRS
i me|u li~nim prijateqima dr [e{eqa veliki broj muslimana, za koje je
on govorio i pisao da su poreklom Srbi ~iji su preci pokr{teni.
I ovaj na{ susret okon~an je u svojevrsnoj pat poziciji, niko nije odstupio od svog po~etnog stava. Ali, bilo mi je jasno da se te`i{te Tu`ila{tva sada pomera ka politi~koj diskvalifikaciji Vojislava [e{eqa.
• I godinu dana kasnije, ta~nije 15. novembra 2007, usledio je tre}i va{
susret sa predstavnicima Tribunala, pod veoma ~udnim okolnostima?
– Da. Ponovo su me pozvali telefonom i kada sam odbio da se pojavim u
wihovim prostorijama u Beogradu, najavili su svoj dolazak u moj stan. Ovog
puta do{la je ~itava ekipa, sa dva policijska yipa. Kada sam si{ao ispred
zgrade, do~ekao me je srpski policajac u patikama i farmerkama, sa “fantomkom” na glavi. Nosio je pi{toq za pojasom. Nije dozvolio da se pozdravim sa prido{licama nego je krenuo u stan sa mnom, rekav{i da mora da ga
pretrese pre nego {to “gosti” u|u. Kada je i to obavqeno, u{li su Paolo
Stoki i zastupnik optu`be Kristin Dal u pratwi prevodioca i dva policajca. U tom razgovoru nastavili su se ve} vi|eni pritisci i ne~asne ponude ukoliko pristanem na saradwu onako kako oni to o~ekuju.
• Koliko je trajao i kako je okon~an taj razgovor?
– Razgovor je trajao oko sat i po i tada mi je predo~eno da }u ako odbijem da svedo~im, prisilno biti odveden u Hag, i to o sopstvenom tro{ku.
Ponu|eno mi je, s druge strane, da mi se dodeli status za{ti}enog svedoka
kako bih na zatvorenoj sednici mogao sa prekrivenim licem i izmewenim
glasom da svedo~im protiv dr Vojislava [e{eqa.
Sve sam to odbio i ostao pri odluci da ne svedo~im, o ~emu sam Kristin Dal obavestio i na licu mesta i kasnije pismom preko interneta. U pismu sam je obavestio da `elim da svedo~im jedino kao potencijalni svedok
odbrane doktora [e{eqa. Svako daqe pozivawe od strane Tu`ila{tva
smatra}u kr{ewem svojih procesnih prava, jer ~lan 77 Pravilnika Ha{kog
tribunala striktno zabrawuje pritisak na svedoke – pa ~ak i bilo kakav
kontakt sa svedocima koji su odlu~ili da svedo~e na poziv i u korist wegove odbrane.
• Prilikom posledweg susreta sa predstavnicima Ha{kog tribunala
do`iveli ste jedno veoma neprijatno iskustvo?
– Dok smo razgovarali u dnevnoj sobi, policajci su iza{li u predsobqe. Me|utim, kada je moja supruga iza{la do kuhiwe da bi donela poslu`ewe, videla je jednog policajca da koristi kompjuter u sobi na{e }erke. Iznena|ena, obratila se ovom drugom policajcu i tada shvatila da on ne razume srpski.
34
Kada su posetioci oti{li, zakqu~ili smo da su stvari u }erkinoj sobi
pomerane. To je kod mene stvorilo sumwu da su podaci iz ra~unara preuzeti, a pretpostavio sam i da su nam instalirani prislu{ni ure|aji – ~ime
je povre|en Ustav i zakon koji garantuju nepovredivost stana. Tako|e, zakoni Srbije prekr{eni su i samim tim {to sam ja pristao na razgovor sa istra`iteqima, a ne i na pretres stana bez sudskog naloga. Pa jo{ u prisustvu policajca iz neke zemqe NATO!
• Jeste li svoje nezadovoqstvo zbog premeta~ine stana izrazili istra`iteqima Tribunala?
– Jesam, ali je Paolo Stoki, da bi mi pokazao kolika je wihova mo} i
da za zakone i suverenitet Srbije ne mare ba{ previ{e, cini~no poru~io
da je uvidom u wen privatni ra~unar, primetio kako na{a }erka no}u dosta
koristi internet! Tim priznawem Stoki je nedvosmisleno potvrdio da se
na{a privatna komunikacija preko kompjutera i telefona nadzire i prislu{kuje od strane MUP-a Srbije, a za potrebe Ha{kog tribunala.
Zoran Ranki}
Me|unarodni sud za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine
Izjava svedoka
Podaci o svedoku:
Prezime: Ranki}
Ime: Zoran.
Pol: mu{ki
Ime oca: @ivan
Nadimak: ^etnik
Datum ro|ewa: 1. avgust 1955. godine, mesto ro|ewa: Bogati}, Srbija
Adresa: Beograd, Husinskih rudara broj 43
Nacionalnost: Srbin
Veroispovest: pravoslavna
Jezik/jezici koje govori: srpski, ruski
Jezik koji je kori{}en u toku razgovora: srpski
Trenutno zanimawe: poslovo|a u gra|evinskoj firmi “Zoga”
Prethodno zanimawe: zastupnik me|unarodnog preduze}a “Merkur
promet”
Datum i mesto razgovora: 15, 16, 17, 18, 19, 22, 24, 25. i 26. novembar u Beogradu
Razgovor vodila: dipl. pravnik Vjerica Radeta
Imena svih osoba prisutnih tokom razgovora:
1. Dipl. pravnik Vjerica Radeta
2. Mr Dejan Mirovi}
Potpis svedoka:
(potpis na originalu)
Paraf prisutnih:
(potpisi na originalu)
35
Izjava svedoka
1. Moje ime je Zoran Ranki}. Ro|en sam 1. avgusta 1955. godine u Bogati}u od oca @ivana, `ivim u Beogradu, ulica Husinskih rudara broj 43, li~na karta broj T-60904, JMBG 010895571400, po nacionalnosti Srbin, pravoslavac, dr`avqanin Republike Srbije.
2. S obzirom da sam ve} davao izjave Stru~nom timu za pripremu odbrane Vojislava [e{eqa oni su imali moje li~ne podatke, pa su me ~lanovi
Stru~nog tima Vjerica Radeta i Dejan Mirovi} pozvali da dam izjavu i razjasnim svoju ulogu i sve moje aktivnosti za vreme rata na podru~ju biv{e Jugoslavije, kao i okolnosti pod kojima sam davao izjave tu`ila{tvu i timu
koji poma`e pripremu odbrane dr Vojislava [e{eqa.
3. Spreman sam da u izjavi ta~no opi{em doga|aje koje sam li~no video,
i da razjasnim {ta sam ~uo od drugih qudi.
4. Opisa}u i sve pritiske, ucene i zastra{ivawa koja sam do`iveo od
strane istra`iteqa tu`ila{tva Ha{kog tribunala.
5. Vjerica Radeta i Dejan Mirovi} su me upozorili da moram govoriti
istinu i objasnili mi kakve bih posledice mogao da imam na osnovu Pravilnika o postupku i dokazima Me|unarodnog suda za ratne zlo~ine za biv{u Jugoslaviju ukoliko bih dao la`nu izjavu.
^lanstvo u S^P
6. Od 1990. godine, sve do wegovog raspu{tawa u leto 1994. godine, bio
sam ~lan Srpskog ~etni~kog pokreta ( S^P ).
7. U februaru 1991. godine, spajawem Srpskog ~etni~kog pokreta i ve}ine odbora Narodne radikalne stranke, formirana je Srpska radikalna
stranka, a ja sam se u Srpsku radikalnu stranku prvi put u~lanio tek 11. septembra 2010. godine.
8. Kao ~lan Srpskog ~etni~kog pokreta, po~etkom aprila 1991. godine,
izabran sam na mesto zamenika na~elnika kriznog {taba Srpske radikalne stranke, koji je od 1. oktobra 1991. godine preimenovan u Ratni {tab
Srpske radikalne stranke.
9. Na funkciji zamenika na~elnika Kriznog, a kasnije Ratnog {taba
bio sam do 12. decembra 1991. godine kada sam iz porodi~nih razloga podneo
ostavku na sve funkcije. Od podno{ewa ostavke ja vi{e nisam imao nikakvih obaveza prema Ratnom {tabu ni prema Srpskoj radikalnoj stranci.
Iako nisam imao nikakvih zadu`ewa, ja sam i daqe formalno zadr`ao
~lansku kartu Srpskog ~etni~kog pokreta.
10. Pre 11. septembra 2010. godine, kada sam potpisao pristupnicu Srpskoj radikalnoj stranci, ja nikada nisam imao nikakve veze sa ovom strankom ni sa bilo kim od ~lanova strana~kog rukovodstva..
Kontakt sa tu`ila{tvom
11. U junu ili julu 2003. godine, istra`iteq tu`ila{tva Ha{kog tribunala Paolo Pastore Stoki pozvao je telefonom moju porodicu i saop{tio im da mi prenesu da moram da do|em u tu`ila{tvo Ha{kog tribunala u Beogradu radi davawa izjave. U to vreme ja nisam `iveo sa mojom porodicom.
36
12. Krajem jula 2003. godine pozvao me je sin i rekao da su me tra`ili
iz Ha{kog tribunala te da su pretili da }e me privesti policija ako se ne
odazovem pozivu. Da bih po{tedeo porodicu i kom{ije mogu}ih maltretirawa od strane policije rekao sam sinu da kada budu opet zvali sazna kada
i gde treba da se javim.
13. U kancelariju Ha{kog tribunala u Beogradu, u ulici Jevrema Gruji}a broj 11, oti{ao sam u zakazano vreme 4. avgusta 2003. godine i tamo razgovarao sa Paolo Pastore Stokijem i Sabinom [olc. Odmah sam im rekao
da ja ne `elim da budem svedok tu`ila{tva ve} eventualno svedok odbrane.
14. Na po~etku razgovora Paolo Pastore Stoki mi je rekao da je dobro
{to sam do{ao, jer da nisam privela bi me policija. Rekao je i da ni ja nisam neka cve}ka i da oni imaju ne{to optu`uju}e za mene. Ovaj postupak,
kao i upozorewe Paolo Pastore Stokija da nikome ne treba da govorim da
sam u kontaktu sa tu`ila{tvom Ha{kog tribunala na mene su delovali uznemiruju}e. Stoki je rekao i da su neki bliski saradnici dr Vojislava [e{eqa umrli ili ubijeni pod nerazja{wenim okolnostima {to je na mene
delovalo kao dodatni pritisak i pretwa.
15. Ja sam se povremeno dru`io sa nekim qudima koji su bili ~lanovi
Srpske radikalne stranke i apsolutno sam bio siguran da mi od strane Srpske radikalne stranke i Vojislava [e{eqa ne preti nikakva opasnost, ali
ova Stokijeva upozorewa su me ipak veoma uznemirila.
16. Prvi razgovor izme|u mene i predstavnika tu`ila{tva Ha{kog
tribunala Paolo Pastore Stokija i Sabine [olc bio je 4. i 5. avgusta 2003.
godine, a prevodilac je bila Marina Krsti}. Niko mi tada nije rekao u kom
svojstvu i u koje svrhe dajem izjavu, pa nisam znao da li izjavu dajem kao osumwi~eni ili kao potencijalni svedok u nekom predmetu pred me|unarodnim
sudom u Hagu. Ta neizvesnost me dodatno upla{ila, jer se tada pri~alo da
postoje neki tajni spiskovi optu`enih pred Ha{kim tribunalom.
17. Moju izjavu kucali su na lap-topu i ja sam je samo na lap-topu pro~itao. Posle toga su je od{tampali i doneli da je potpi{em.
18. Pre potpisivawa pro~itao sam izjavu na papiru i video da to {to
je od{tampano ne odgovara onome {to sam ja u toku ispitivawa rekao.
Skrenuo sam na to pa`wu Paolo Pastore Stokiju i rekao mu da je o~igledno da su neke stvari namerno pobrkali i moje re~i pogre{no preneli te da
je izjava dobila sasvim drugi smisao.
19. Po{to sam odbio da potpi{em falsifikovanu izjavu Paolo Pastore Stoki je qutito ponovio da je nisam ba{ neka cve}ka i da oni imaju ne{to i za mene pa je, na o~igled drugog istra`iteqa Sabine [olc i prevodioca Marine Krsti} u besu pocepao navodno moju izjavu.
20. Izme|u mene i Stokija do{lo je do duge, `u~ne i neprijatne rasprave. Ja sam rekao da je izjava srawe, da je sastavqena s brda s dola, da }u je potpisati samo na poverewe prevodioca, ali i da }u, ako budem svedok, pred
tribunalom re}i pravu istinu. Paolo Pastore Stoki i ja smo se ~esto jedan drugom obra}ali povi{enim tonom, a bilo je i nekih ozbiqnijih verbalnih varnica sa wegove strane zato {to je bio nezadovoqan mojim odgovorima.
37
Osnivawe Srpskog ~etni~kog pokreta
21. Nakon uobi~ajenih pitawa iz moje biografije, istra`iteqi su postavqali pitawa koja se odnose na moje politi~ko anga`ovawe od 1990. godine, formirawe Srpskog ~etni~kog pokreta, Srpske radikalne stranke
kao i na aktivnosti Kriznog, odnosno Ratnog {taba Srpske radikalne
stranke u vreme ratnih doga|aja od 1991. godine.
22. U vezi pitawa koja se odnose na po~etak politi~kog anga`ovawa
Vojislava [e{eqa po~etkom devedesetih godina ja sam rekao da je Vojislav
[e{eq sa grupom intelektualaca, 6. januara 1990. godine, osnovao Srpski
slobodarski pokret (SSP) i da je Vuk Dra{kovi} istog dana u Novoj Pazovi sa Mirkom Jovi}em osnovao Srpska narodnu obnovu (SNO). Rekao sam i
da je Vuk Dra{kovi} posle dva meseca iskqu~en iz Srpske narodne obnove
i da je sa wim oti{la jedna mawa grupa koja je sa Srpskim slobodarskim pokretom, na ~ijem ~elu je bio dr Vojislav [e{eq, formirala Srpski pokret obnove (SPO). Po~etkom juna 1990. godine, Glavni odbor SPO ve}inom glasova iskqu~io je Vuka Dra{kovi}a iz stranke pa je on sa jednom grupom u nekom restoranu formirao novu stranku, ali tako|e pod imenom Srpski pokret obnove.
23. Vi{e od mesec dana na politi~koj sceni Srbije postojale su dve
stranke pod istim imenom {to je zbuwivalo javnost zbog ~ega smo mi odlu~ili da promenimo ime u Srpski ~etni~ki pokret ( S^P). Ja sam bio jedan
od osniva~a Srpskog ~etni~kog pokreta, odnosno jedan od 100 potpisnika za
registraciju stranke, koju je tada{wa vlast Slobodana Milo{evi}a odbila da registruje.
24. Istra`iteqi Ha{kog tribunala su sve {to sam rekao u vezi sa
ovim, o~igledno namerno, pogre{no razumeli, pa su u navodno moju izjavu
napisali da su Vojislav [e{eq i Vuk Dra{kovi} osnovali Srpski slobodarski pokret koji nije dugo trajao, jer su se zbog nekog sukoba wih dvojica
razi{li i da je Vojislav [e{eq formirao Srpski ~etni~ki pokret, a Vuk
Dra{kovi} Srpski pokret obnove.
25. Prilikom sastavqawa izjave, koju pre svedo~ewa u predmetu koji se
vodi protiv dr Vojislava [e{eqa nisam ni video, istra`iteqi su pogre{no naveli i imena osniva~a Srpskog ~etni~kog pokreta iz 1990. godine,
odnosno pome{ali su ih sa osniva~ima Srpske radikalne stranke iz 1991.
godine, pa su upisali da je jedan od osniva~a Srpskog ~etni~kog pokreta bio
Jovan Glamo~anin iz Pan~eva. Ovo je potpuno neta~no, jer Jovan Glamo~anin nije bio ~lan Srpskog ~etni~kog pokreta, a koliko ja znam on se u Srpsku radikalnu stranku u~lanio tek 1991. godine.
26. Kada sam sa istra`iteqima Ritom Prahdan i Tomasom Athensom u
januaru 2004. godine razgovarao o tome koje osobe su bile osniva~i Srpskog
~etni~kog pokreta tokom 1990. godine, Rita Prahdan je, uz moje izri~ito
protivqewe, u moju izjavu kao osniva~e S^P-a upisala i Stanoja \or|evi}a, Qubi{u Petkovi}a, Maju Gojkovi}, Tomislava Nikoli}a, Mirka Blagojevi}a, Nikolu Popla{ena, Mirka Vuji~i}a i Du{ana Bo{kovi}a.
Istina je da su neki od ovih qudi osniva~i Srpske radikalne stranke iz
1991. godine, a neki su se Srpskoj radikalnoj stranci prikqu~ili dosta ka38
snije. Rita Prahdan je samoinicijativno upisivala imena navodnih osniva~a Srpskog ~etni~kog pokreta i pored toga {to sam joj uporno skretao pa`wu da to nije istina.
27. Dobro se se}am, a to je tada bilo poznato celokupnoj javnosti u Srbiji, da je Vojislav [e{eq u jesen 1990. godine ~esto bio u zatvoru kao politi~ki disident i da je kao kandidat grupe gra|ana za predsednika Srbije
na predsedni~kim izborima pu{ten iz zatvora Padinska skela negde u novembru 1990. godine. Istra`iteqi su u mojoj izjavi napisali da je [e{eq
pu{ten iz zatvora u februaru 1991. godine, {to je apsolutno neta~no i {to
mo`e da se proveri u arhivi nadle`nih pravosudnih organa. Mogu}e je da su
istra`iteqi wegov izlazak iz zatvora pome{ali sa formirawem Srpske
radikalne stranke koje se stvarno desilo u februaru 1991. godine.
28. Potpuno sam siguran da vanstrana~ko udru`ewe Sava nikada nisam
dovodio u vezu sa dr Vojislavom [e{eqem i ne mogu da objasnim kako se to
na{lo u mojoj izjavi.
Osnivawe Srpske radikalne stranke
29. Bio sam prisutan u februaru 1991. godine u ku}i dr Vojislava [e{eqa, u Batajnici, kada je dogovoreno da neregistrovani Srpski ~etni~ki
pokret i neki op{tinski odbori Narodne radikalne stranke (NRS) pristupe formirawu Srpske radikalne stranke.
30. Siguran sam da nikada istra`iteqima Ha{kog tribunala nisam rekao da je Srpski ~etni~ki pokret imao poseban status kao navodno vojno
krilo u okviru Srpske radikalne stranke. Tako ne{to nisam mogao da ka`em ni zbog ~iwenice da tako ne{to nije ni bilo potrebno s obzirom da u
to vreme nije bilo nikakvih ratnih sukoba.
31. Istina je da sam prilikom razgovora sa Paolo Pastore Stokijem i
Sabinom [olc pomiwao imena osoba koje su tokom 1991. godine pristupili Srpskoj radikalnoj stranci, ali sam siguran da nisam rekao da su u Srpskoj radikalnoj stranci od osnivawa bili Mirko Vuji~i}, Du{an Bo{kovi} i Jovan Glamo~anin.
32. Sigurno znam da je Aleksandar Stefanovi} bio generalni sekretar
Srpske radikalne stranke i da nikada nije bio wen potpredsednik. Ovo su
op{tepoznate ~iwenice sa kojima je svako mogao da se upozna iz sredstava
javnog informisawa.
33. Paolo Pastore Stoki je o~igledno prilikom sastavqawa teksta izjave pome{ao neka imena i funkcije koje su imali odre|eni ~lanovi Srpske radikalne stranke. Funkciju Aleksandra Stefanovi}a zamenio sa
funkcijom koju je u to vreme imao Vojin Vuleti}. Znam da je Vojin Vuleti}
je bio potpredsednik Srpske radikalne stranke i da je tokom 1992. godine
iskqu~en iz stranke zbog, kako sam ~uo od nekih svojih prijateqa, zloupotrebe strana~ke blagajne.
34. Istra`iteq Stoki je najvi{e govorio o Vojinu Vuleti}u tvrde}i
da je on samo jedan od vi{e qudi iz bli`eg okru`ewa Vojislava [e{eqa
koji je umro pod sumwivim okolnostima. Za vreme pauze, tvrdio je da je Paska Jovi}, supruga biv{eg poslanika Srpske radikalne stranke Slobodana
Jovi}a ubijena u svojoj kwi`ari pod nerazja{wenim okolnostima, kao i do39
brovoqac Oliver Baret i jo{ neki ~lanovi Srpske radikalne strane ~ijih se imena ne se}am. Ove tvrdwe koje je Stoki izneo u pauzi zvani~nog razgovora nisu unete u moju izjavu.
35. Paolo Pastore Stokiju sam govorio da su to izmi{qotine, ali je
on tvrdio da ima izjave svedoka koji to potvr|uju. Rekao sam da sigurno znam
da je Vojin Vuleti} umro prirodnom smr}u od sr~anog udara, i to 1992. godine, nakon {to je iskqu~en iz Srpske radikalne stranke i postao ~lan Demokratske stranke. Paolo Pastore Stoki je izmi{qotinama o smrti nekada{wih bliskih saradnika Vojislava [e{eqa pod nerazja{wenim okolnostima u stvari imao nameru da mene zapla{i. Zbog toga mi je i nagla{avao
da nikome ne govorim da sam u kontaktu sa tu`ila{tvom, jer je mogu}e da }u
ja biti slede}i kome }e se [e{eq osvetiti.
36. Osniva~ka skup{tina Srpske radikalne stranke odr`ana je u Kragujevcu 23. februara 1991. godine. Ja sam ovoj skup{tini prisustvovao kao
~lan Srpskog ~etni~kog pokreta i nisam potpisao pristupnicu za ~lanstvo
u novoformiranoj Srpskoj radikalnoj stranci.
37. Odmah posle Osniva~ke skup{tine odr`an je i prvi sastanak Glavnog odbora gde je dogovoreno da se u gradovima u kojima postoji formiran
odbor Narodne radikalne stranke ne}e formirati odbor Srpskog ~etni~kog pokreta i obrnuto. U gradovima u kojima su postojali odbori i Srpskog
~etni~kog pokreta i Narodna radikalna stranka trebalo je pristupiti objediwavawu u jedan odbor uz obavezu da se vodi ra~una da se na glavne funkcije izaberu najsposobniji qudi, a prema proporcionalnoj zastupqenosti
~lanova Narodne radikalne strane i Srpskog ~etni~kog pokreta.
Formirawe kriznog {taba
38. Po~etkom 1991. godine u Srbiju je svakodnevno pristizao veliki
broj izbeglica iz Hrvatske pa je Glavni odbor Srpske radikalne stranke na
redovnoj sednici, koja je odr`ana sredinom marta 1991. godine, doneo odluku da se formira krizni {tab radi pomo}i izbeglicama pre svega u hrani
i lekovima. Na toj sednici za na~elnika kriznog {taba jednoglasno je izabran Qubi{a Petkovi}. Petkovi} i ja smo bili prijateqi, on je u mene
imao poverewa pa me je postavio za svog zamenika.
39. Ja nikada istra`itequ Paolo Pastore Stokiju nisam rekao da je
Vojislav [e{eq sam odlu~io da formira krizni {tab i da je on za na~elnika {taba postavio Qubi{u Petkovi}a. Ne znam za{to je Stoki to napisao u mojoj izjavi, pretpostavqam da mu je ciq bio da na osnovu {to vi{e
la`nih iskaza optu`i Vojislava [e{eqa.
Ministarstvo za veze sa Srbima van Srbije
40. Nemam nikakvih saznawa o kontaktima Qubi{e Petkovi}a sa Ministarstvom odbrane Republike Srbije, ali sam jedanput sa Petkovi}em
bio u Ministarstvu za odnose sa Srbima van Srbije. Petkovi} i ja smo prolazili pored zgrade ministarstva i on mi je rekao da bi trebalo da svrati
da se privatno vidi sa ministrom Cvijanom. Ja nisam razgovarao sa Cvijanom ve} sam sedeo kod sekretara i kod wega popio kafu. Petkovi} se kod ministra zadr`ao desetak minuta i nas dvojica smo nakon toga oti{li iz
zgrade ministarstva. Po{to sam znao da je Qubi{a Petkovi} privatno po40
setio ministra ja ga nisam pitao o ~emu su razgovarali. Paolo Pastore
Stoki je izmislio i u moju izjavu uneo la`ni podatak da smo mi u ministarstvo odbrane i Ministarstvo za odnose sa Srbima van Srbije dolazili da
bismo se dogovarali oko rasporeda upu}ivawa i prevoza dobrovoqaca. Tvrdim da je istina da mi nikada nismo tra`ili ni od jednog Ministarstva
Vlade Republike Srbije takvu vrstu pomo}i. Autobuse za prevoz dobrovoqaca obezbe|ivala je teritorijalna odbrana u saradwi sa nevladinom organizacijom “Udru`ewe Srba iz Hrvatske” u kojem je aktivno u~estvovao
penzionisani general Du{an Peki}. Ministarstvo za veze sa Srbima van
Srbije imalo je obavezu da pomogne u zbriwavawu izbeglica, wihovom sme{taju, hrani i lekovima kao {to su to ~inili i drugi gra|ani i organizacije, ali i Srpska radikalna stranka. Siguran sam da ova dva ministarstva
nisu imali nikakve informacije o potrebama dobrovoqaca na odre|enom
podru~ju. Znam da ministarstvo odbrane Republike Srbije nije imalo nikakve vojne resurse, budu}i da je u Ministarstvu bilo zaposleno svega troje
ili ~etvoro qudi. Nije istina da smo mi od pomenutih ministarstava trebali dobiti odobrewe za upu}ivawe dobrovoqaca kako je to u moju izjavu
dodao i iskonstruisao istra`iteq Paolo Pastore Stoki.
Krizni, odnosno Ratni {tab Srpske radikalne stranke
41. Kada je po~etkom aprila 1991. godine formiran krizni {tab na~elnik [taba Qubi{a Petkovi} je, otprilike jednom nedeqno, odr`avao sastanke kriznog {taba, a nakon mesec ili dva dana ovi sastanci su se odr`avali jedanput mese~no. Komandiri odeqewa, vodova ili ~eta koji bi se zatekli u Beogradu, odnosno u kriznom {tabu u vreme odr`avawa tih sastanaka mogli su da prisustvuju sastancima, a na tim sastancima se nisu donosile nikakve odluke u vezi ratnih operacija ve} se samo raspravqalo o poboq{awu kvaliteta rada.
42. Nikada nisam rekao istra`itequ Stokiju da su se sastanci kriznog
{taba u kontinuitetu odr`avali jednom nedeqno i da su komandiri bili
obavezni da prisustvuju tim sastancima. Ova Stokijeva konstatacija nije
ta~na, a osim toga to bilo prakti~no i nemogu}e. Nije ta~no ni da su komandiri bili du`ni da u pisanom obliku podnose izve{tavaj ratnom {tabu.
De{avalo se da je Qubi{a Petkovi} mene kao svog zamenika slao na teren
da proverim kakva je disciplina me|u dobrovoqcima i tada sam imao obavezu da mu dostavim pisani izve{taj o tome. Vojislavu [e{equ nikada nisam podnosio nikakve pisane izve{taje. Ako smo u kriznom {tabu imali
neke informacije ili saznawa sa terena i ako bi tada u {tab navratio dr
[e{eq ja sam sa wim o tome razgovarao i to su uvek bili neobavezni razgovori. Sada sam apsolutno siguran da je Paolo Pastore Stoki namerno izvrtao moje re~i i tako je moja navodna izjava dobila sasvim drugi smisao.
43. Paolo Pastore Stoki je slagao da sam ja rekao da je Milan Lan~u`anin – Kameni bio jedan od na{ih komandanata. Siguran sam da sam mu rekao da je Milan Lan~u`anin – Kameni ro|en u Vukovaru ili u okolini Vukovara, da je na mesto komandanta odreda Leva Supoderica imenovan od
strane komande teritorijalne odbrane, da su svi dobrovoqci Srpske radikalne stranke na podru~ju Vukovara bili pod wegovom komandom i da je u to
41
vreme bio ~lan srpske Demokratske, a ne Srpske radikalne strane. Ovi podaci su apsolutno ta~ni, a ono {to je navedeno u mojoj izjavi je proizvod
Stokijeve bujne ma{te.
44. U vreme kada sam razgovarao sa Stokijem javnost je iz medija ve} bila upoznata da su se u Ov~ari desili neki zlo~ini, ali je Paolo Pastore
Stoki po svaku cenu `eleo da Milana Lan~u`anina, kao komandanta jedne
jedinice u Vukovaru, pove`e sa Vojislavom [e{eqem, tako {to je Kamenog
predstavio kao komandanta i ~lana Srpske radikalne stranke, verovatno
zato {to je pretpostavqao da je Milan Lan~u`anin – Kameni po~inio taj
zlo~in. U to vreme neki qudi u Srbiji su bili uhap{eni zbog zlo~ina u Ov~ari, a za nekima je bila raspisana poternica.
45. Kada su dobrovoqci odlazili na front u isto~nu Slavoniju i Vukovar obuka je vr{ena u kampu u Prigrevici, a ne kako je Paolo Pastore
Stoki u moje ime naveo u sindikalnom odmarali{tu Lipova~a. Lipova~a je
bila zborno mesto za sve dobrovoqce odakle su oni raspore|ivani u jedinice teritorijalne odbrane.
46. Ta~no je da sam istra`iteqima Paolo Pastore Stokiju i Sabini
[olc rekao da je Vojislav [e{eq imao neke prioritete me|u kojima je prvenstveno bio kvalitet dobrovoqaca, zatim kvantitet i na kraju publicitet. Paolo Pastore Stoki je potpuno obrnuo redosled s ciqem da doka`e
da Vojislavu [e{equ nije bilo bitno da li }e dobrovoqci biti disciplinovani.
47. Upu}ivawu dobrovoqaca na neko podru~je uvek je prethodio pisani
zahtev teritorijalne odbrane ili faks sa potpisom ovla{}enog predstavnika. Nakon provere koju je radio uglavnom Qubi{a Petkovi}, a koja je
predstavqala proveru opravdanosti zahteva i stepena ugro`enosti dobrovoqaca, proveru potpisa i overu od strane nadle`nih u komandi, pristupalo se pripremi provere mar{ute do odredi{ta.
48. Po dobrovoqce je uvek dolazio vodi~ iz teritorijalne odbrane i on
je grupu dobrovoqaca sprovodio do odredi{ta. ^esto je sa dobrovoqcima i
vodi~em odlazio i neko iz ratnog {taba. Naj~e{}e smo to bili Qubi{a
Petkovi} i ja.
49. Pre polaska na rati{te dobrovoqci su postrojavani i prebrojavani prema spisku koji je uvek pravqen u dva primerka, a obavezno se vodilo
ra~una o tome da svaki dobrovoqac ispuwava uslove koje predvi|aju vojna
pravila. Svakom odlasku dobrovoqaca na front prisustvovali su novinari i televizijske ekipe, a dobrovoqcima se pre odlaska naj~e{}e obra}ao
dr Vojislav [e{eq, a ponekad, ako je [e{eq bio spre~en, obra}ali smo im
se Qubi{a Petkovi} ili ja.
50. Vojislav [e{eq je uvek nagla{avao dobrovoqcima da se na frontu moraju po{tovati ratna pravila i nagla{avao da su to nau~ili kao redovni vojnici. [e{eq je govorio o @enevskim konvencijama o pravilima
i obi~ajima rata, uvek je dobrovoqcima skretao pa`wu da moraju humano da
se odnose prema zarobqenicima i rawenicima i o zabrani wihovog mu~ewa i streqawa. [e{eq je posebno nagla{avao da moraju da vode ra~una o
civilima, `enama, deci i starijim osobama te da se dr`e vojni~ki hrabro
u skladu sa tradicijom srpskog vojnika.
42
51. Sve ovo sam detaqno ispri~ao Paolo Pastore Stokiju, ali je on
tvrdio da to nije istina i da nije istina da je [e{eq upozoravao dobrovoqce da treba da po{tuju ratna pravila jer on navodno ima izjave drugih
svedoka koji govore sasvim suprotno. Znao sam da Stoki la`e i zato sam se
s wim `estoko sukobio i rekao mu da te navodne izjave nisu ta~ne, a da potvrdu onoga {to sam ja tvrdio mo`e da pro~ita u arhivama svih medija iz
tog perioda. Stoki mi je zapretio da }u za`aliti zato {to ne sara|ujem s
wim i dodao da je [e{eq ludak i budala. Ove svoje re~i Stoki je naveo kao
deo moje izjave i to je dodatni dokaz da izjava koja se u tribunalu smatra mojom, zapravo to nije.
52. Nikada istra`iteqima nisam rekao, niti sam ikada ~uo, da je Vojislav [e{eq u obra}awu dobrovoqcima rekao: “Budite junaci, pobijte usta{e, borite se za Veliku Srbiju”. Ovu re~enicu prvi put sam pro~itao u navodno mojoj izjavi u toku svedo~ewa u postupku koji se u Hagu vodi protiv
Vojislava [e{eqa.
53. O navodnom u~e{}u kriminalaca u oru`anim dejstvima sam razgovarao sa Paolo Pastore Stokijem u prisustvu istra`iteqa Sabine [olc.
Stoki mi je predo~io da ima dosta svedoka koji tvrde da je tada{wa vlast
Slobodana Milo{evi}a pustila iz zatvora na slobodu najokorelije kriminalce i uputila ih na rati{ta kao dobrovoqci da bi ~inili ratne zlo~ine. Ja sam Stokiju rekao da je to dezinformacija i da su to plasirale neke
izdajni~ke partija kako bi pokolebali Srbe da u~estvuju u odbrani srpskog
naroda, jer ~asni Srbi ne bi `eleli da bude u istom stroju sa kriminalcima. I ova Stokijeva tvrdwa je mimo moje voqe postala sastavni deo navodno moje izjave. Tvrdio sam Stokiju da toga nije bilo, a pogotovo sam bio siguran da u redovima dobrovoqaca Srpske radikalne stranke nikada nije bilo kriminalaca.
54. Me|u dobrovoqcima Srpske radikalne stranke nije bilo mentalno
obolelih osoba, a nije ih ni moglo biti s obzirom da su svi dobrovoqci
proveravani i da je u wihovim vojnim kwi`icama pisalo da su zdravi i sposobni za slu`ewe vojnog roka. Ta~no je da sam na frontu vi|ao psihi~ki labilne i nestabilne osobe, ali ja ne znam da li su oni bili iz redova mobilisanih lica ili su bili me{tani. To sam rekao i Stokiju, a on je kako je i
ina~e radio u izjavi napisao ono {to je odgovaralo ha{kom tu`ila{tvu.
Vukovar
55. Kada sam u oktobru 1991. godine sa prvom grupom dobrovoqaca krenuo u Vukovar, najpre smo oti{li u Lipova~u u [id i tamo se u nekim prostorijama prijavili i zadu`ili uniforme. Ne znam kome su pripadale te
prostorije, ali se se}am da su li~ile na prostorije mesne zajednice, a Stoki me ube|ivao da on ima informacije da su te prostorije pripadale Ministarstvu unutra{wih poslova Republike Srbije. S obzirom da je Lipova~a bila sabirni centar, svi dobrovoqci su civilnim autobusima preba~eni u Vukovar, a autobuse je obezbedilo Udru`ewe Srba iz Hrvatske. U mojoj izjavi je napisano da je autobuse obezbedilo Ministarstvo za Srbe van
Srbije, a ja tvrdim da to nisu moje re~i ve} Stokijeva proizvoqna i zlonamerna konstatacija.
43
56. U Vukovar smo stigli u kasnim popodnevnim satima i ja sam odmah
predao spisak dobrovoqaca Milanu Lan~u`aninu – Kamenom, komandantu
odreda Leva Supoderica. Se}am se da su bili prisutni i Stanko Vujanovi}
i wegova supruga. Kameni je izvr{io prozivku i proveru dobrovoqaca prema spisku koji sam mu predao. Po{to je izvr{io potrebne provere, Kameni je potpisao spisak, zadr`ao jedan primerak, a drugi sam vratio u Beograd. Bila je uobi~ajena praksa da se spiskovi dobrovoqaca rade u dva primerka, da jedan ostaje u komandi teritorijalne odbrane, a da se drugi overen
pe~atom i potpisom ovla{}enog lica vra}a u ratni {tab u Beogradu. Tvrdim da nije istina da sam spisak dobrovoqaca u Vukovaru predao Stanku
Vujanovi}u i wegovoj supruzi kako je Paolo Pastore Stoki napisao u mojoj
izjavi.
57. U Vukovaru je osim odreda Leva Supoderica postojao i odred kojim
je komandovao Stanko Vujanovi}, ali u taj odred Srpska radikalna stranka
nikada nije uputila nijednog dobrovoqca.
58. Nikada nisam istra`iteqima Ha{kog tribunala izjavio da je aktivni oficir Jugoslovenske narodne armije (JNA) major Veselin [qivan~anin bio operativni oficir sektora. Ovako ne{to sigurno nisam mogao
da izjavim s obzirom da sam znao da taj posao nije u nadle`nost oficira
bezbednosti. Paolo Pastore Stoki je i u ovom slu~aju pome{ao nadle`nosti, a danas sam uveren da je to u~inio svesno i namerno.
59. Iako to stoji u mojoj izjavi, tvrdim da nije ta~no da je Vojislav [e{eq u Vukovar do{ao u pratwi dobrovoqaca. Istina je da je polovinom novembra 1991. godine Vojislav [e{eq bio u Mirkovcima i da je zatim posetio i Vukovar. Tada je nekoliko dobrovoqaca iz Vukovara i okoline do{lo
u [id da bi bili u [e{eqevoj pratwi.
60. Dobro se se}am da je Vojislava [e{eqa u [idu do~ekao veliki broj
novinara i televizijskih ekipa i da su svi zajedno u organizovanoj koloni
oti{li u Vukovar. Verujem da u arhivama medija postoje dokazi za ove moje
tvrdwe.
61. Za vreme boravka Vojislava [e{eqa u Vukovaru ja sigurno nisam
~uo da je Vojislav [e{eq rekao da nijedan usta{a ne sme `iv iza}i iz Vukovara. Wega su u Vukovaru neprekidno i u stopu pratili predstavnici
sredstava javnog informisawa i da se tako ne{to desilo oni bi to sigurno
zabele`ili. Paolo Pastore Stoki je u moju izjavu upisao bezbroj la`i i
nebuloza pa izme|u ostalog i to da je Vojislav [e{eq odr`ao govor pred
50 qudi na prvoj liniji fronta u Vukovaru. Ovo je apsolutna la` pre svega
zbog ~iwenice da bi to bilo izuzetno opasno, jer je hrvatska artiqerija neprekidno tukla na{e polo`aje.
62. Po{to sam za vreme posete Vojislava [e{eqa Vukovaru stalno
bio u wegovoj neposrednoj blizini, tvrdim da se Vojislav [e{eq nije
obra}ao narodu preko megafona i da nije rekao: “Usta{e, opkoqeni ste,
predajte se jer vam nema izlaza”. Ovo je gnusna la` Paolo Pastore Stokija
koji je, ne pitaju}i me, tu la` napisao u mojoj izjavi.
63. Se}am se da su Slobodan Kati} i Milan Lan~u`anin Kameni u novembru i decembru 1991. godine dva puta dolazili u ratni {tab u Beogradu,
44
ali ne znam da li su se sastali i sa Vojislavom [e{eqem. Kada smo razgovarali u ratnom {tabu oni nisu pomiwali nikakav incident u Vukovaru.
64. Paolo Pastore Stoki mi je rekao da on ima informacije da je jedna
osoba po imenu Slobodan i nadimku Topola iz sabirnog centra Velepromet, krajem novembra 1991. godine, nakon osloba|awa Vukovara, odveo pet,
{est hrvatskih zarobqenika u nepoznatom pravcu i ubio ih.
65. Stokiju sam rekao da nisam ~uo da su se neki incident ili ubistvo
dogodili nakon zavr{enih operacija osloba|awa Vukovara. Rekao sam i da
ne znam ko je ~ovek kojeg je pomiwao. Ne znam ni da li je taj Topola bio dobrovoqac, me{tanin ili vojnik iz rezervnog sastava, niti kojoj jedinici je
pripadao.
66. Paolo Pastore Stoki, opisao je Topolu kao ~oveka visokog oko 2
metara, krupnog, sa velikom crnom bradom. Stoki je tvrdio da je Topola bio
pod komandom Milana Lan~u`anina u jedinici Leva Supoderica i da je ta
ubistva po~inio sa jo{ jednom osobom, te da je bio dobrovoqac Srpske radikalne stranke.
67. Ja o tom eventualnom doga|aju nisam imao pojma i bio sam neprijatno iznena|en kada sam u toku svedo~ewa u Hagu, u predmetu koji se vodi protiv Vojislava [e{eqa, video da u mojoj izjavi pi{e kako su navodno u Beograd u ratni {tab do{li Milan Lan~u`anin-Kameni i Slobodan Kati}
i opisali nam incident koji se navodno desio u sabirnom centru u Veleprometu u Vukovaru. U izjavi jo{ pi{e da su [e{eq i ceo ratni {tab znali za
taj incident, a da smo tu informaciju dobili od Gardijske brigade ili teritorijalne odbrane. Ovo je apsolutna la`, a istina da ja to nisam rekao, a
nisam ni mogao kad sam siguran da to nikada nisam ~uo.
68. Vojislav [e{eq, Milan Lan~u`anin-Kameni, Slobodan Kati},
Qubi{a Petkovi} i ja nikada nismo razgovarali o ovom eventualnom incidentu, a Paolo Pastore Stoki je u moju izjavu upisao da smo povodom tog
incidenta imali sastanak i da je Vojislav [e{eq tim povodom navodno rekao: “[ta ja sad tu mogu, razoru`ajte ~oveka i vratite ga ku}i, umoran je”.
Ovakav sastanak se nikada nije desio i ovi navodi u mojoj izjavi su apsolutno neta~ni i ja to nikada u `ivotu nisam rekao. Ja sam tek kasnije shvatio
zlonamernost Paolo Pastore Stokija i wegovu o~iglednu nameru da izmi{qotinama i la`ima {to vi{e tereti Vojislava [e{eqa.
69. Odgovorno tvrdim da apsolutno nikada Qubi{a Petkovi} i ja nismo zajedno razgovarali sa Vojislavom [e{eqem. Ako smo obojica bili u
{tabu u vreme kada je [e{eq navra}ao, on je razgovarao samo sa Petkovi}em. Sa mnom je razgovarao samo ako Petkovi} nije bio u {tabu. To su bili
nezvani~ni razgovori gde se [e{eq samo informisao o nekim eventualnim vestima sa terena.
70. Kada sam prilikom svedo~ewa u Hagu prvi put pro~itao izjavu koju
je umesto mene sastavio Paolo Pastore Stoki iznenadio sam se kada sam video da u izjavi pi{e da sam ja sutradan, nakon navodnog sastanka sa Kati}em
i Lan~u`aninom, oti{ao u Vukovar da bih tamo na{ao Topolu i vratio ga
u Beograd odakle je on autobusom oti{ao u Topolu, mesto blizu Kragujevca.
Stoki je ~ak napisao i da sam ja konstatovao da je Topola mentalno poreme}en {to je nemogu}e s obzirom da ja tog ~oveka uop{te ne poznajem.
45
71. Istina je da sam ja u vreme osloba|awa Vukovara, po nalogu Qubi{e Petkovi}a, oti{ao u Vukovar, ali ne da bih tra`io Topolu ve} da bih
organizovao preusmeravawe dobrovoqaca u zapadnu Slavoniju.
72. Nikada Paolo Pastore Stokiju nisam izjavio da je Vojislav [e{eq u toku 1991. godine bio na vlasti, odnosno da je bio drugi na vlasti.
Op{te je poznata ~iwenica da je u drugoj polovini 1991. godine Vojislav
[e{eq bio jedini narodni poslanik Srpske radikalne stranke u Skup{tini Republike Srbije i da je bio veliki protivnik vlasti. Ja sam Stokiju rekao da je [e{eq bio drugi po popularnosti u Srbiji, a ne drugi na
vlasti.
73. Se}am se da je dr Vojislav [e{eq u vremenu i posle osloba|awa Vukovara bio u Kninu, Bawaluci i zapadnoj Slavoniji i da tada nije bio u Beogradu.
74. Ja se privatno dru`im sa svojim kom{ijom Aleksandrom Gaji}em i
Gaji} mi je, po~etkom 2007. godine, ispri~ao da je posle rata upoznao Topolu koji je bio kum wegovom prijatequ i da je od wega saznao da on nikada nije bio ~lan Srpske radikalne stranke.
75. Sve do kraja rata ja nisam ~uo za zlo~ine na poqoprivrednom dobru
Ov~ara u Vukovaru. Znao sam da je Arkan bio u sektoru sever i da je to dosta udaqeno od lokacije jug pa oni nisu mogli imati nikakvih dodirnih ta~aka sa polo`ajima na kojima su bili dobrovoqci Srpske radikalne
stranke. Istra`iteq Stoki je tvrdio da je Arkan bio na Ov~ari, da je odveo neke zarobqenike i pogubio ih, ali ja o tome nisam imao nikakve informacije.
Ostavka
76. Ja sam posle osloba|awa Vukovara, oko 25. novembra 1991. godine,
odveo jednu grupu dobrovoqaca u zapadnu Slavoniju. Po povratku u Beograd
~esto sam se sukobqavao sa suprugom zbog mog ~estog odsustva od ku}e i zapostavqawe dvoje maloletne dece. Zbog te{kih uslova `ivota morao sam da
prekinem sa radom u ratnom {tabu, da poku{am da na|em neki posao kako
bih poboq{ao uslove `ivota porodici i pomirio se sa suprugom.
77. U ostavci, koju sam 12. decembra 1991. godine podneo na funkciju zamenika na~elnika Ratnog {taba Srpske radikalne stranke, ja sam naveo sasvim druge razloge zato {to nisam `eleo da se javno raspravqa o mojim li~nim i porodi~nim problemima.
Zvornik
78. Tvrdim da nikada u toku rata nisam bio u Zvorniku u Republici
Srpskoj ali sam u drugoj polovini aprila 1991. godine prolazio kroz Mali
Zvornik koji se nalazi u Republici Srbiji. Prilikom prolaska kroz Mali Zvornik svratio sam u hotel “Jezero” gde sam zatekao neke dobrovoqce
sa kojima sam bio u isto~noj Slavoniji. Pozdravio sam se sa wima, pa smo
uz pi}e posedeli sat, dva vremena nakon ~ega sam ja napustio hotel.
79. Kada sam u avgustu 2003. godine razgovarao sa istra`iteqima Paolo Pastore Stokijem i Sabinom [olc, Stoki mi je rekao da on ima neke informacije da sam ja bio u Zvorniku i da sam prisustvovao nekom zlo~inu
nad muslimanima. Naglasio je da ima neke svedoke koji su me prepoznali i
46
da }e mi to progledati kroz prste ukoliko prihvatim da svedo~im i optu`im Vojislava [e{eqa.
80. Ja sam istra`iteqima izneo tvrdwu da nisam bio u Zvorniku i da
sva moja eventualna znawa o doga|ajima u Zvorniku poti~u iz sredstava javnog informisawa i zato sam bio {okiran kada sam u toku svedo~ewa u Hagu u navodno mojoj izjavi video da sam ja po~etkom aprila 1992. godine jednu
grupu dobrovoqaca odveo u Zvornik i to na zahtev koji nam je faksom dostavio predsednik op{tine Zvornik Brano Gruji}. Ovo je notorna la` po{to ja u to vreme nisam bio u ratnom {tabu pa nisam ni mogao da znam da
li je i ko je tra`io dobrovoqce i da li je eventualni zahtev donet li~no
ili je poslat faksom. U svakom slu~aju, ja tada nisam imao nikakva ovla{}ewa da u ime Srpske radikalne stranke vodim dobrovoqce na bilo koje
rati{te.
81. U vreme osloba|awa Zvornika ja nisam imao nikakav kontakt sa Vojislavom [e{eqem niti sa nekim iz ratnog {taba pa nisam ni mogao prisustvovati eventualnom sastanku u vezi pona{awa dobrovoqaca u Zvorniku.
82. Ne razumem kako se u mojoj izjavi na{la tvrdwa da sam ja od Marka
Pavlovi}a, alijas Branka Popovi}a, dobio informaciju da jedna grupa dobrovoqaca Srpske radikalne stranke pod komandom Vojina Vu~kovi}a @u}e ne po{tuje ni~iju komandu.
83. Istina je da sam ja na temu Zvornika razgovarao sa istra`iteqima
Paolo Pastore Stokijem i Sabinom [olc, ali sam im naglasio da ja o
Zvorniku ne znam ni{ta vi{e osim onoga {to je bilo dostupno u sredstvima javnog informisawa. Se}am se da sam izjavio da je Vojin Vu~kovi} @u}a bio dobrovoqac Srpske radikalne stranke u isto~noj Slavoniji u leto
1991. godine i da je zbog kr{ewa strana~ke discipline u septembru te godine iskqu~en iz Srpske radikalne stranke.
84. Ja nikada nisam ~uo da su Vojin Vu~kovi} @u}a i wegova jedinica
“@ute ose” zaustavqali Srbe i muslimane i napla}ivali im putovawe u
Srbiju ili im oduzimali vozila. Tvrdim da o tome nikada nisam razgovarao sa Vojislavom [e{eqem, nisam ni mogao jer ja o tome ni{ta ne znam, a
i nisam imao nikakvu nadle`nost nad @u}inom grupom niti sam bio ~lan
ratnog {taba. Od kada sam podneo ostavku u ratnom {tabu ja sam Vojislava
[e{eqa vi|ao samo na televiziji. I sam sam bio iznena|en kada sam u izjavi video da me [e{eq nagovorio da idem u Zvornik i da poku{am da “@ute ose” ubedim da pre|u u Skelane te da sam jednu grupu uspeo da ubedim da
pre|u u Skelane, a da je skoro polovina wih ostala sa @u}om. Kako god je
to dospelo u moju izjavu, ja tvrdim da je to apsolutna la` i da to nikada nisam rekao.
85. Kada sam 2003. godine razgovarao sa istra`iteqima Ha{kog tribunala u vezi Vojina Vu~kovi}a-@u}e i wegovog brata Du{ana Vu~kovi}aRepi}a, ja sam rekao da sam u sredstvima javnog informisawa pro~itao i da
sam ~uo od nekih dobrovoqaca, tokom 1993. godine, da su wih dvojica po~etkom aprila 1992. godine po{li u Zvornik, da su zalutali i da ih je muslimanska policija uhapsila. Na isti na~in sam saznao da su sa wima su bili
Miroslav Bogdanovi} i Milorad Ulemek zvani Legija. Ovaj podatak sigur47
no postoji u arhivi muslimanskih vlasti i lako je utvrditi da ja nisam bio
sa wima. Istra`iteq Stoki je namerno preformulisao moju izjavu i napisao ~istu izmi{qotinu da sam ih ja odveo u Zvornik, da su bili ~lanovi
Srpske radikalne stranke i da sam u to vreme znao da je Du{an Vu~kovi}Repi} po~inio zlo~in u ^elopeku dok sam se ja nalazio u Skelanima, gde
ina~e nikada nisam bio.
86. Ja nisam ni{ta znao o aktivnostima i pona{awu Du{ana Vu~kovi}a. Iz sredstava javnog informisawa sam saznao da je Du{an Vu~kovi}
uhap{en 1992. godine, da mu je su|eno i da je osu|en na vi{egodi{wu zatvorsku kaznu te da je u zatvoru izvr{io samoubistvo. Nemogu}e je da sam ja rekao da je Du{an Vu~kovi}-Repi} poginuo sa wegovim prijateqem na liniji
fronta i da je po~inio jo{ jedan zlo~in u Domu kulture u Zvorniku, gde je,
dobiv{i nervni slom, pobio oko 20 do 30 zatvorenika. I sam sam se ~udio
da je i to deo moje navodne izjave.
87. Paolo Pastore Stoki je u moju izjavu dodao kako sam ja, povodom tog
incidenta i odnosa Vojislava [e{eqa prema tome, protestvovao jer sam
navodno ja li~no Vu~kovi}e odveo u Zvornik kao ~lanove Srpske radikalne stranke. U izjavi stoji da je ovo i zbli`avawe Vojislava [e{eqa sa
Slobodanom Milo{evi}em bio povod da podnesem ostavku na mesto zamenika na~elnika ratnog {taba i istupim iz Srpskog ~etni~kog pokreta. Po{to sam ja ostavku podneo 12. decembra 1991. godine, razlog za to nikako nije mogao biti neki incident u Zvorniku koji se dogodio posle toga i za koji sam ja saznao godinu dana kasnije. U tom periodu ja nisam imao nikakve
veze sa Srpskom radikalnom strankom i bezo~na je la` da sam li~no upoznao ratni {tab o zlo~inima Du{ana Vu~kovi}a u Zvorniku. Niti sam za
wih znao, niti sam kontaktirao ratni {tab, niti sam ovakvu izmi{qotinu izrekao istra`iteqima Ha{kog tribunala. I ovo je izmi{qotina Paolo Pastore Stokija.
88. Ja ni onda ni sada nisam znao da li je Marko Pavlovi}, odnosno
Branko Popovi} bio vojno lice, pripadnik dr`avne bezbednosti ili je radio za tu slu`bu. Bilo je raznih pri~a i dezinformacija i ne znam da li sam
to ikada od nekoga ~uo. Apsolutno sam siguran da nikada nisam upoznao ~oveka sa nadimkom Slon.
89. U leto 1992. godine slu~ajno sam se sreo sa nekim dobrovoqcima i
od wih sam saznao da su se dobrovoqci Srpske radikalne stranke vratili
iz Zvornika odmah nakon osloba|awa Kule grada, ali se ne se}am koji je to
bio datum.
90. Ja sam istra`iteqima Paolo Pastore Stokiju i Sabini [olc precizno rekao da znam da je Vojislav [e{eq odr`ao promociju Srpskog ~etni~kog pokreta u Malom Zvorniku u avgustu 1990. godine i da tada nije postojala Srpska radikalna stranka. Paolo Pastore Stoki me je ube|ivao da
je taj miting odr`an u aprilu 1992. godine. Kasnije sam shvatio da je izjava
koju sam ja potpisao u stvari bila Stokijeva izjava, jer je on u toj izjavi pisao sve {ta je wemu padalo na pamet, odnosno sve ono {to je unapred bilo
smi{qeno. Tako je slagao i da sam ja u to vreme bio u Karakaju u op{tini
Zvornik i da su dobrovoqci i{li u obezbe|ewa mosta na Drini kako bi miting pro{ao bez incidenata.
48
Skelani
91. Za vreme rata u Bosni i Hercegovini nikada nisam bio u Skelanima. Nije mi jasno za{to je to u januaru 2004. godine u moju izjavu upisala istra`iteq Rita Prahdan. Nikada mi [e{eq nije rekao da u Skelane iz
Zvornika prebacim @u}inu grupu, jer @u}a nije bio pod ingerencijom
Srpske radikalne stranke, a ni ja tada nisam bio ~lan ratnog {taba. Dakle,
jo{ jedna nebuloza i izmi{qotina.
92. Nikada nisam upoznao nekog Bucu pa mi nije ni mogao podnositi bilo kakav izve{taj, pogotovo ne kao ~lanu ratnog {taba, jer to tada nisam ni
bio. Poznato mi je da su u Skelanima bili dobrovoqci Srpske radikalne
stranke i to je sve {to znam u vezi Skelana, ali tvrdim da u razgovoru sa istra`iteqima 2004. godine uop{te nije bilo razgovora o Skelanima.
Bratunac
93. Kada sam 2004. godine razgovarao sa istra`iteqem Ritom Prahdan
rekao sam joj da sam ~uo da je jedna grupa dobrovoqaca bila u Bratuncu, da
ih je predvodio Milan Lan~u`anin Kameni i da ne znam ni{ta o wihovim
aktivnostima kao ni koliko ih je bilo ni u kom su periodu bili u Bratuncu. Rita Prahdan je falsifikovala moju izjavu, jer je upisala da sam ja u oktobru ili novembru 1992. godine u Bratunac odveo dobrovoqce uz saglasnost Qubi{e Petkovi}a. Ja sam u to vreme bio zaposlen u jednoj detektivskoj agenciji u kojoj sam radio oko dve i po godine i uop{te nisam napu{tao
Beograd. La` je i da sam po Petkovi}evom nalogu i{ao u Vukovar da bih sa
Kamenim dogovorio prebacivawe dobrovoqaca u Bratunac.
94. Nikada u `ivot nisam video pa samim tim ni razgovarao sa pukovnikom Te{i}em, kao ni izvesnim Milo{evi}em koji su u mojoj navodnoj izjavi predstavqeni kao komandanti Vojske Republike Srpske (VRS).
95. U izjavi je opisan doga|aj u kojem je grupa dobrovoqaca Srpske radikalne stranke upala u muslimansku zasedu u Bratuncu i u kojoj su dva dobrovoqca poginula. Ja sam to ~uo od jednog prijateqa, ali ne znam da li je
to ta~no, jer to nikada nisam proveravao niti sam u tome u~estvovao.
96. U razgovoru sa istra`iteqima 2003. godine uop{te nije bilo re~i
o doga|ajima u Bratuncu.
Vi{egrad
97. Za Milana Luki}a sam prvi put ~uo posle rata i to iz sredstava javnog informisawa. Sredstva javnog informisawa su objavila da je Milan
Luki} bio u grupi koja je krajem februara 1993. godine u mestu [trpci zaustavila voz koji saobra}a na relaciji Beograd-Bar iz kojeg su navodno izdvojili oko 20 putnika muslimanske veroispovesti, odveli ih u nepoznatom
pravcu i ubili. Milan Luki} je bio komandant jedinice “Osvetnici” ili
“Beli orlovi”, a te jedinice nisu imale nikakve veze sa Srpskom radikalnom strankom. Ne znam {ta je bio motiv istra`iteqa da moju izjavu potpuno izokrenu i da napi{u kako sam ja rekao da su muslimani zarobili Milana Luki}a.
98. Koliko ja znam Srpska radikalna stranka i wen ratni {tab za vreme
rata u Bosni i Hercegovini nikada nisu upu}ivali dobrovoqce u Vi{egrad.
49
99. U razgovoru sa istra`iteqima 2003. godine niko nije pomiwao Vi{egrad. Ovu temu pokrenula je 2004. godine Rita Prahdan, ali ja u vezi sa
Milanom Luki}em nisam imao {ta da ka`em i to sam joj i rekao.
Bijeqina
100. Mirka Blagojevi}a iz Bijeqine li~no poznajem i koliko se se}am
on je jedan od osniva~a Srpske radikalne stranke u Bijeqini. Siguran sam
da dobrovoqci Srpske radikalne stranke nisu i{li u Bijeqinu, jer to nije ni bilo potrebno.
101. Rita Prahdan je mimo moje voqe u moju izjavu upisala da su u Bijeqinu upu}ivani dobrovoqci iz Srbije {to je notorna la`. O Bijeqini nije bilo re~i u razgovoru sa istra`iteqima 2003. godine.
Borovo Selo
102. Prilikom razgovora sa Paolo Pastore Stokijem i Sabinom [olc
2003. godine ja sam na osnovu sopstvenog se}awa rekao da je jedna grupa dobrovoqaca, u aprilu 1991. godine, oti{la u Borovo Selo. Setio sam se i da
je u toj grupi bilo oko petnaestak dobrovoqaca koji su preba~eni ~amcem
preko Dunava. Nikada nisam rekao da sam i ja sa tom grupom dobrovoqaca
oti{ao u Borovo Selo.
103. Znam da je Vuka{in [o{ko}anin bio komandant Teritorijalne
odbrane Borova Sela. Li~no sam ga poznavao i dva puta sam razgovarao sa
wim, ali ne znam kako je poginuo. Pri~alo se da je ubijen s le|a, ali ja nikada nisam imao nikakav dokaz da je to ta~no. Kasnije sam saznao da su to bile dezinformacije i da je istina da je [o{ko}anin, sredinom maja 1991. godine, ispao iz ~amca prilikom prelaska Dunava i da se utopio jer nije bio
dobar pliva~.
104. Istra`iteqima sam rekao da je hrvatski MUP inscenirao sukob
u Borovu Selu 2. maja 1991. godine u kojem je poginulo 12 pripadnika hrvatske policije i jedan Srbin, dobrovoqac Srpske narodne obnove. To se desilo u trenutku kada je dogovoreno uklawawe barikada koje su odvajale Srbe
i Hrvate. Nikada nisam izjavio da je Dr`avna bezbednost Srbije imala bilo kakvo u~e{}e ili dirigovala operacijom u Borovu Selu. Re~i u mojoj izjavi o ovom doga|aju su re~i Paolo Pastore Stokija.
105. [to se ti~e odlaska dobrovoqaca Srpske radikalne stranke na
krizna podru~ja u isto~nu Slavoniju, zapadni Srem i Barawu tvrdim da nismo imali nikakvu saradwu sa re`imom Slobodana Milo{evi}a. Naprotiv, sve do 1. oktobra 1991. godine morali smo da se krijemo od policije i
da administrativnu granicu sa Hrvatskom prelazimo ~amcima ili skelom
preko Dunava.
Zapadna Slavonija
106. Nesporno je da sam ostavku na mesto zamenika na~elnika ratnog
{taba podneo 12. decembra 1991. godine i da vi{e nisam dolazio u ratni
{tab pa mi nije jasno kako je u mojoj izjavi upisano da smo mi u ratnom {tabu krajem decembra 1991. godine, dobili informaciju da je u Vo}inu, na podru~ju zapadne Slavonije, po~iwen zlo~in u kojem su ubijeni i neki civili.
Ja sam dosta kasnije iz sredstava javnog informisawa saznao da je na podru~50
ju zapadne Slavonije prilikom povla~ewa srpskih snaga bilo i civilnih
`rtava, ali to nisam mogao saznati u ratnom {tabu, jer u to vreme tamo nisam odlazio i apsolutno sam siguran da to i nisam rekao istra`iteqima.
107. U jednom hrvatskom ~asopisu sam kasnije pro~itao da su zlo~in u
Vo}inu po~inili me{tani, ~ak su bila navedena i neka imena koja nisam
zapamtio, a srpski mediji su taj zlo~in pripisivali “Belim orlovima”.
108. Ja ne znam da li je u Vo}inu bio Dragoslav Bokan, ali znam da “Beli orlovi” sigurno jesu. Ne znam kako su “Beli orlovi” oti{li na to podru~je i sigurno istra`iteqima nikada nisam rekao da su se za taj zlo~in
me|usobno optu`ivali Bokan i Ratni {tab Srpske radikalne stranke.
109. Radovan Nova~i} je u to vreme bio dobrovoqac Srpske radikalne
stranke i komandant odreda u kojem sigurno nisu bili dobrovoqci “Belih
orlova”.
Erdut i Arkan
110. Srpska radikalna stranke i wen ratni {tab nikada nisu sara|ivali sa Srpskom dobrovoqa~kom gardom @eqka Ra`natovi}a Arkana. U Srbiji je op{tepoznata ~iwenica da Vojislav [e{eq nikada nije bio u dobrim i prijateqskim odnosima sa @eqkom Ra`natovi}em Arkanom. Osamdesetih godina pro{log veka, kada je Vojislav [e{eq bio politi~ki disident, progowen i ~esto osu|ivan od strane tada{weg re`ima, Arkan se bavio kriminalom, a postoji i osnovana sumwa da je za potrebe Saveznog sekretarijata unutra{wih poslova vr{io politi~ke likvidacije van teritorije biv{e Jugoslavije.
111. Me|usobna netrpeqivost izme|u Vojislava [e{eqa i Arkana nastavila se i za vreme oru`anih sukoba na teritoriji biv{e Jugoslavije od
1991. godine, a i kasnije nakon okon~awa rata kada je [e{eq ~esto u javnost
iznosio svoja saznawa o Arkanovom kriminalnom delovawu.
112. Ja sam istra`iteqima Ha{kog tribunala govorio o odnosima Vojislava [e{eqa i @eqka Ra`natovi}a Arkana i siguran sam da nikada nisam rekao da su [e{eq i Arkan sara|ivali za vreme rata. Po{to se o stalnom sukobu i neslagawu izme|u [e{eqa i Arkana javno govorilo to se, na
izvestan na~in, prenelo i na rati{te pa su dobrovoqci Srpske radikalne
stranke izbegavali da budu na istom terenu sa Arkanovcima kako bi izbegli eventualni me|usobni sukob.
113. Ta~no je da sam ja u leto 1991. godine posetio centar za prihvat i
obuku dobrovoqaca u Erdutu i da sam se tom prilikom susreo sa Arkanom.
114. Moja poseta prihvatnom centru u Erdutu nije imala nikakve veze
sa Arkanom. Ja sam tamo oti{ao zbog jednog svog prijateqa koji je bio u Arkanovoj jedinici, a ja sam imao nameru da ga prebacim u dobrovoqce Srpske
radikalne stranke.
115. Ne znam i nikada nisam rekao da znam da li se Qubi{a Petkovi}
ikada sastao sa Arkanom, ali znam da mi iz Ratnog {taba Srpske radikalne stranke nismo imali nikakvu koordinaciju sa Arkanom i wegovom Srpskom dobrovoqa~kom gardom ni u Beogradu ni na terenu. Tvrdim da nikada
nisam video @eqka Ra`natovi}a Arkana u Ratnom {tabu Srpske radikalne stranke i koliko ja znam on tamo nikada nije ni dolazio.
51
Goran Hayi} i Milan Marti}
116. Gorana Hayi}a nikada nisam video u Ratnom {tabu Srpske radikalne stranke, a istra`iteqima sam rekao da sam ga video i to je moja gre{ka. Pogre{io sam i kada sam rekao da je Milan Marti} posetio ratni
{tab, jer to nije istina. Se}am se samo da je Marti} posetio Vojislava [e{eqa, ali to nije imalo nikakve veze sa ratnim {tabom.
117. Ja nisam istra`iteqima rekao da je Vlada Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema odlu~ila da se dobrovoqci razmeste u Daqu, ve} sam rekao da
su dobrovoqci prolazili kroz Daq prema odredi{tu u koje su bili upu}eni. Daq je bio me|u prvim naseqima koja su oslobo|ena na samom po~etku
rata. Ne se}am se da sam u tom kontekstu pomiwao Gorana Hayi}a.
Saradwa sa Slu`bom dr`avne bezbednosti
118. Ratni {tab Srpske radikalne stranke nije imao nikakve kontakte
sa Ministarstvom unutra{wih poslova i Slu`bom dr`avne bezbednosti
niti je bilo ikakve saradwe ili koordinacije po pitawu razme{tawa dobrovoqaca na kriznim podru~jima. Nikada sa ovim organima nismo imali
borbenih ili vojnih aktivnosti.
119. Istra`itequ Paolo Pastore Stokiju sam ispri~ao da smo Qubi{a Petkovi} i ja bili u op{tinskom SUP i da je Petkovi} nameravao da
tamo privatno poseti svog kom{iju koji se, ~ini mi se, zove Branko Stani{i}. Ovo je bila Petkovi}eva privatna poseta i nije imala nikakve veze sa
ratnim {tabom. Osim toga, taj ~ovek nije bio u kancelariji pa se nismo ni
zadr`avali u prostorijama SUP-a. Ja istra`iteqima nisam pomiwao da je
Branko Stani{i} u srodstvu sa Jovicom Stani{i}em. Stoki je sam iskonstruisao zakqu~ke i u mojoj izjavi naveo da sam ja govorio o saradwi ratnog
{taba i Slu`be dr`avne bezbednosti {to je apsolutna la`.
120. Ja zaista nisam imao nikakve veze sa ratom u Bosni i nikada nisam
rekao da sam vodio dobrovoqce u Bosnu, da sam nosio nekoliko papira i da
sa policijom nismo imali nikakvih problema. Ovo je istra`iteq Paolo
Pastore Stoki upisao u moju izjavu iako to sigurno nikada i nikome nisam
rekao.
Bubaw potok
121. Ja sam istra`iteqima dao precizne podatke po pitawu uniformisawa dobrovoqaca Srpske radikalne stranke. Rekao sam da je ratni {tab,
od 1. oktobra 1991. godine, dobrovoqce upu}ivao direktno u JNA, ili je
JNA dobrovoqce opremala vojni~kim uniformama i upu}ivala na odredi{te.
122. Rekao sam da je jedna grupa dobrovoqaca dobila uniforme u kasarni “Vasa ^arapi}”, a sve ostale grupe dobrovoqaca uniforme su dobijali
u kasarni u “Bubaw potoku”. Ovo je jedina istina, a ono {to pi{e u mojoj izjavi je zlonamerna konstrukcija istra`iteqa.
Izjava iz 2004. godine
123. Drugi put sam se sa predstavnicima Ha{kog tribunala sastao 17.
18. i 19. januara 2004. godine, u prostorijama Ha{kog tribunala u Beogradu, i tada sam razgovarao sa istra`iteqima Ritom Prahdan i Tomasom Athensom.
52
124. Pre i posle toga sam razgovarao sa vi{e istra`iteqa, ali Rita
Prahdan je bila najgora. Weno pona{awe prema meni bilo je nepodno{qivo. Pretio mi je i Paolo Pastore Stoki i Danijel Sakson, ali najte`e i
najdirektnije pretwe upu}ivala mi je Rita Prahdan iz Nepala.
125. Poku{a}u da se setim svih pretwi, pritisaka i ucena i da ih detaqno objasnim. Poku{a}u i da objasnim pod kojim okolnostima su nastale
navodno moje izjave, koje su u stvari bile ve} pripremqene u tribunalu. Mene su samo poku{ali da zloupotrebe da bi imali pokri}e za svoje prqave
poslove.
Izjave iz 2006. godine
126. Prve tri izjave istra`iteqima Ha{kog tribunala dao sam u Beogradu u kancelarijama tu`ila{tva, u ulici Jevrema Gruji}a broj 11. Tre}a
po redu, a posledwa koju sam dao slu`benicima tu`ila{tva Ha{kog tribunala u Beogradu bila je izjava od 19. septembra 2006. godine.
127. ^etvrtu izjavu istra`iteqima sam dao u Hagu, 17. i 18 oktobra
2006. godine. Slu`benici tribunala na prevaru su me odveli u Hag i tamo
sam bio oko dva meseca. Shvatio sam da je sve to prevara i podvala pa sam
odlu~io da pobegnem i vratim se u Srbiju.
Pritisci, pretwe, ucene, podvale
i zastra{ivawa od strane tu`ila{tva
128. Od prvog kontakta sa predstavnicima tu`ila{tva Ha{kog tribunala, oni su na mene vr{ili pritisak i zastra{ivali i mene i moju porodicu. Otvoreno su pretili da }e me uhapsiti ako ne budem kooperativan.
Upozoravali su me da je boqe da se sam odazivam wihovim pozivima i da jedino na taj na~in mogu izbe}i nemile scene i za{tititi porodicu. Shvatio
sam kao opasnu pretwu primedbu Paolo Pastore Stokija da ja nisam neka
cve}ka i da oni i za mene imaju “ne{to” u vezi sa nekim doga|ajima u Bosni.
Posebno me uznemirilo osiono i bahato pona{awe Paolo Pastore Stokija kada je u prisustvu prevodioca Marine Krsti}, 5. avgusta 2003. godine,
vidno nezadovoqan {to nisam hteo da potpi{em falsifikovanu izjavu, pocepao papire na kojima je bila od{tampana izjava.
129. Kada smo 2003. godine razgovarali o @u}i i Zvorniku Paolo Pastore Stoki se neprimereno pona{ao i to je na mene delovalo uznemiruju}e. Svaki put kada nije bio zadovoqan mojim odgovorom tvrdio je da ne govorim istinu i da se moja izjava ne uklapa u izjave drugih svedoka, a da bi me
uverio u svoju tezu pokazivao mi je ise~ke iz nekih novina ili delove izjave drugih svedoka. Shvatio sam da je Stoki imao nameru da preko mene potkrepi optu`nicu protiv Vojislava [e{eqa, a ja sam bio u panici i strahu da bi i mene mogao da uhapsi ili da podigne optu`nicu protiv mene.
130. Dobro se se}am kada sam, po~etkom januara 2004. godine, razgovarao
sa istra`iteqima Ritom Prahdan iz Nepala i Tomasom Athensom iz [vedske da mi je Rita Prahda rekla da }e me isporu~iti pravosudnim organima
Bosne i Hercegovine ukoliko odbijem da budem kooperativan sa istra`iteqima.
131. Znao sam da nisam po~inio nikakav zlo~in, ali sam tako|e znao i
da ne}u mo}i da se odbranim od wihovih optu`bi ako bi se stvarno odlu~ili
53
da podignu optu`nicu protiv mene. Pla{io sam se Ha{kog tribunala, ali
je strah od eventualnog su|ewa u Bosni i Hercegovini bio jo{ ve}i. Iako
sam bio svestan da nijedan od ova dva suda ne}e pravi~no suditi Srbima ~inilo mi se da bi mi bilo mnogo gore u nekom zatvoru u Bosni i Hercegovini, me|u muslimanima. Strah od ovih pretwi bio je toliko sna`an da sam
odlu~io da potvrdim sve {to tra`e od mene i da prestanem da im se suprotstavqam kako ne bih izazivao sudbinu i kako bih sa~uvao glavu.
132. Krajem septembra 2006. godine telefonom su me pozvali i rekli da
do|em u kancelarije Ha{kog tribunala u Beogradu, u ulici Jevrema Gruji}a broj 11. Tada sam prvi put razgovarao sa tu`iocem Danijelom Saksonom.
133. Razgovor sa Danijelom Saksonom trajao je kratko. Sakson mi je rekao da su moje izjave nestale na aerodromu u Beogradu i da moram da idem u
Hag da bih tamo dao drugu izjavu i eventualno je dopunio novim detaqima.
Rekao je da }e me oni na silu odvesti u Hag ako ne prihvatim da idem dobrovoqno. Zastra{ivao me je i dezinformacijama da oni imaju neka saznawa iz
odeqewa za `rtve i svedoke da meni u Srbiji preti fizi~ka likvidacija.
134. Tu`ilac Danijel Sakson mi je rekao da mi preti opasnost od Srpske radikalne stranke a da je tu`ila{tvo u Hagu spremno da me za{titi i
da mi obezbedi siguran odlazak u tre}u zemqu. Jasno mi je rekao da }u biti
stambeno i materijalno obezbe|en i da }e mi kao dodatno osigurawe obezbediti promenu identiteta. Precizirao je da za uzvrat moram da se pojavim
u Ha{kom tribunalu i da kao svedok tu`ila{tva zastupam wihove interese u postupku protiv Vojislava [e{eqa. Na kraju razgovora Sakson mi je
rekao da ve} sutradan donesem paso{ i da se spremim za put u Holandiju.
135. Mislio sam da nemam izbora pa sam se, mimo svoje voqe, pripremio
za put u Hag. Po dogovoru sam sutradan do{ao u prostorije Ha{kog tribunala i tamo su mi odmah uzeli paso{ i vratili mi ga sa holandskom vizom
u roku od sat vremena. Kada smo krenuli ka Beogradskom aerodromu video
sam da nas nije pratila srpska policija i mislio sam da na{a policija i dr`avni organi ne znaju da mene vode u Holandiju pa sam zakqu~io sam prevaren i kidnapovan.
136. Kada sam do{ao u Hag smestili su me u neki privatni stan u [eveningenu, a ne u hotel kako su mi obe}ali. Bilo mi je jasno da sam prevaren,
ali nazad nisam mogao.
137. Za vreme boravka u Holandiji meni su bili ograni~eni sloboda i
pravo kretawa, jer su mi slu`benici Ha{kog tribunala odmah nakon prelaska carinske kontrole na beogradskom aerodromu oduzeli paso{ i ostala li~na dokumenta.
138. U Hagu sam bio od 6. oktobra do 2. decembra 2006. godine i tamo su
me slu`benici tribunala saslu{avali dva, tri puta mese~no. Na ime tro{kova za hranu dobijao sam 25 evra dnevno.
139. Svaki put kada su me iz stana vodili na saslu{awe usput su mi pokazivali grobqe i zatvor u [eveningenu. Ja sam to shvatio kao upozorewe
{ta me ~eka ako odbijem saradwu sa tu`ila{tvom.
140. Dok sam bio u Hagu ispitivali su me vi{e istra`iteqa i tu`ilaca, ali su naj~e{}i bili Paolo Pastore Stoki i Danijel Sakson. Oni su
mi konstantno pretili, ucewivali me i poku{ali da me podmite.
54
141. U tu`ila{tvu Ha{kog tribunala su planirali da me odmah izvedu kao svog svedoka u predmetu protiv Vojislava [e{eqa i zato su me doveli u Hag. To se nije desilo zato {to je dr Vojislav [e{eq otpo~eo
{trajk gla|u zbog kr{ewa qudskih prava.
142. Bilo je neizvesno kada }e po~eti su|ewe dr [e{equ, a meni je bilo potpuno jasno da sam izigran i prevaren, jer nisam dobio ni{ta od onoga {to su mi predstavnici tu`ila{tva obe}ali u Beogradu. Odlu~io sam
da pobegnem i da se vratim u Srbiju. Poslu`io sam se lukavstvom i zamolio
slu`benike iz odeqewa za `rtve i svedoke da mi daju paso{ da bih oti{ao
u [vedsku kod prijateqa koji bi mogao da mi pomogne da se posle svedo~ewa preselim u [vedsku.
143. Kada su mi po~etkom decembra 2006. godine dali paso{ i novac za
hranu za slede}i mesec ja sam sa~ekao prvi naredni vikend, jer sam znao da
me u dane vikenda niko ne obilazi, i pobegao. U stanu sam ostavio sve svoje
stvari da ne bih bio sumwiv ako bi me neko eventualno pratio. Tramvajem
sam oti{ao iz [eveningena u Hag, iz Haga vozom do Dizeldorfa, a odatle
autobusom preko Be~a do Novog Sada.
144. Namerno sam oti{ao u Novi Sad jer sam znao da }e tu`ila{tvo odmah u ponedeqak, kada primete da me nema, obavestiti nadle`ne u Beogradu da sam pobegao i da }e me policija tra`iti u stanu. Iz Novog Sada sam
se telefonom javio porodici i rekli su mi da je policija ve} dolazila i da
su me tra`ili. Upozorili su me da ispred zgrade ~esto vi|aju policiju.
145. U Novom Sadu sam se zadr`ao nekoliko dana dok nisam obezbedio
privremeni sme{taj u Beogradu za koji sam verovao da me tu ne}e tra`iti
slu`benici tribunala ni policija iz Beograda.
146. Od dolaska iz Novog Sada u Beograd vi{e nisam imao direktnog
kontakta sa predstavnicima tu`ila{tvom Ha{kog tribunala.
147. Po~etkom novembra 2007. godine dobio sam poziv iz Tu`ila{tva
za ratne zlo~ine u Beogradu sa potpisom zamenika tu`ioca Veselina Mrdaka. U pozivu je pisalo da se 15. novembra 2007. godine javim na razgovor po
zahtevu tu`ila{tva Ha{kog tribunala. Tada je trebalo da se sastanem sa
tu`iocem Kristinom Dal, ali sam ja taj sastanak odbio.
148. Vi{egodi{we maltretirawe, ucene, pritisci i zastra{ivawe od
strane tu`ila{tva Ha{kog tribunala ostavilo je strahovite posledice na
mene i moju porodicu. Zbog velike nervoze i napetosti moj prag tolerancije se smawio pa sam se ~esto sukobqavao sa suprugom sa kojom imam dvoje dece. Zbog ~estih sukoba sam se razveo. Napustio sam porodicu i iselio se iz
stana. @iveo sam kao podstanar, ostao sam bez posla, a i bez voqe da na|em
neki drugi posao. Nisam imao od ~ega da `ivim pa sam po~eo da pozajmqujem novac. Po{to nisam mogao da vratim pozajmqeni novac po~eo sam svakodnevno da se opijam. Sve to rezultiralo je ozbiqnim zdravstvenim problemima. Zbog svega {to me sna{lo, kao posledica pritisaka i pretwi od
strane ha{kih istra`iteqa, ja nisam ni mogao trezveno da razmi{qam.
@eleo sam da se re{im bede i da `ivim pristojan `ivot pa su i to bili razlozi zbog kojih sam istra`iteqima potvr|ivao ono {to su oni iznosili
iako sam znao da to nije istina.
55
149. Po{to sam u to vreme bio bez posla, bez stana, bez sredstava za `ivot ja sam re{ewe svih svojih problema video u odlasku u inostranstvo. Kada su mi istra`iteqi Ha{kog tribunala ponudili mogu}nost da mi obezbede preseqewe u tre}u zemqu za la`no svedo~ewe protiv dr Vojislava [e{eqa ja sam to prihvatio, a tek kasnije sam shvatio da je to bila velika gre{ka i da su me istra`iteqi ucewivali i obmawivali.
150. Po{to tu`ila{tvo Ha{kog tribunala nije ispunilo nijedno obe}awe, ja sam prekinuo sve kontakte sa wima i odlu~io da se obratim Stru~nom timu koji poma`e pripremu odbrane dr Vojislava [e{eqa pred Ha{kim tribunalom, da im ispri~am kakvim sam pretwama, ucenama i zastra{ivawa bio podvrgnut od strane tu`ila{tva Ha{kog tribunala.
Kontakt sa timom odbrane dr Vojislava [e{eqa
i obelodawivawe identiteta
151. Prvi kontakt sa timom odbrane Vojislava [e{eqa imao sam u leto 2007. godine. Pozvao sam Srpsku radikalnu stranku i tra`io da razgovaram sa nekim iz [e{eqevog tima. Javio se ~ovek koji je rekao da se zove
Dragan Tasi} i da je ~lan tima koji poma`e pripremu odbrane Vojislava
[e{eqa. Ja sam Tasi}u rekao da bih voleo da se vidimo i da porazgovaramo.
152. Na moju inicijativu sastao sam se sa Draganom Tasi}em i detaqno
mu ispri~ao sve u vezi sa mojim kontaktima sa tu`ila{tvom. Nakon toga ja
sam timu Vojislava [e{eqa dao izjavu u kojoj sam detaqno opisao pritiske, ucene, zastra{ivawa i sva druga maltretirawa koja sam do`iveo od
strane Ha{kog tribunala. Izjavu sam overio u Op{tinskom sudu u Beogradu i naglasio da sam saglasan da je dr Vojislav [e{eq koristi u postupku
pred Ha{kim tribunalom.
153. Svestan svojih prethodnih gre{aka i lakovernosti kao i zbog ~iwenice da sam znao da }u morati da se pojavim kao svedok u Hagu, ja sam odlu~io da ponudim Vojislavu [e{equ da budem svedok odbrane u wegovom
postupku, {to sam tako|e naveo u svojoj izjavi koju sam dao timu [e{eqeve
odbrane.
154. Nakon uspostavqawa kontakta sa timom odbrane Vojislava [e{eqa prestale su moje muke i strahovi. Svi moji kontakti sa tu`ila{tvom su
prestali, a na moje zadovoqstvo, prestali su i wihovi pritisci i ucene.
155. Od prvog kontakta sa timom koji poma`e pripremu odbrane Vojislava [e{eqa do danas ja sam dobrovoqno i bez pritisaka dao vi{e izjava
koje je dr Vojislav [e{eq javno koristio u postupku koji se protiv wega
vodi u Ha{kom tribunalu.
156. Sve izjave koje sam dao timu koji poma`e pripremu odbrane dr Vojislava [e{eqa sudski sam overio i sve sam ih smatrao javnim jer su takve
i bile. Overa potpisa na izjavi u nadle`nom sudu podrazumeva proveru
identiteta na osnovu li~nih dokumenata na {ta sam ja dobrovoqno pristao
kao {to sam i pristao da sa svim {to sam rekao bude upoznata {ira javnost.
157. Ja nikada nisam dobrovoqno prihvatio za{titne mere koje mi je
odredilo pretpretresno ve}e na zahtev tu`ila{tva Ha{kog tribunala i o
tome sam javno govorio.
158. Ja sam u po~etku pod pritiscima i ucenama prihvatio uslove tu`ila{tva Ha{kog tribunala, koje je iskoristilo i zloupotrebilo moju te56
{ku `ivotnu situaciju, i to je bio razlog vi{e zbog ~ega sam `eleo da pod
punim imenom i prezimenom o tome javno progovorim. Nikada nisam pristao da budem VS-017 ve} Zoran Ranki}, ~ovek sa imenom i prezimenom.
159. Kada sam prihvatio da budem svedok sudskog ve}a u procesu koji se
pred Ha{kim tribunalom vodi protiv dr Vojislava [e{eqa ja sam insistirao da svedo~im javno, bez ikakvih za{titnih mera. Na tome sam insistirao od po~etka od kada sam bio u pregovorima sa predstavnicima tribunala u vezi sa ovim svedo~ewem.
160. Ja sam 11. i 12. maja 2010. godine svedo~io kao svedok sudskog ve}a u
postupku koji se vodi protiv dr Vojislava [e{eqa. Svedo~io sam javno
iako sam znao da }e su|ewe biti preno{eno na nekim televizijama u Srbiji.
161. Od trenutka kada sam stupio u kontakt sa timom odbrane Vojislava [e{eqa ja sam ponovo po~eo da se ose}am kao slobodan ~ovek i da se slobodno dru`im sa svima sa kojima sam se nekada dru`io, ukqu~uju}i i ~lanove Srpske radikalne stranke. Svi su oni od mene ~uli sve o mom iskustvu sa
tu`ila{tvom tribunala pa i to da sam imao {ifru pod kojom sam trebao
da se pojavim u sudnici.
162. Redovno sam prisustvovao raznim tribinama i nau~nim skupovima
koje je organizovala Srpska radikalna stranka, a koji su bili posve}eni kr{ewu qudskih i procesnih prava i neadekvatnom le~ewu dr Vojislava [e{eqa u Hagu.
163. Nikada nisam krio svoj identitet. Javno sam istupao u sredstvima
javnog informisawa. Na javnim tribinama i promocijama kwiga koje je pisao dr Vojislav [e{eq i koje se organizuju u svim mestima u Srbiji govorio sam pred vi{e hiqada qudi, uvek pod punim imenom i prezimenom. Uvek
sam govorio i o svom iskustvu sa tribunalom. Na velikom me|unarodnom
skupu, koji je odr`an 19. septembra 2010. godine u Sava centru u Beogradu,
prisutnima sam se obratio putem video linka, a bio sam i li~no prisutan.
Prilog:
– fotokopija ~lanka govora iz Doma sindikata
– fotokopija teksta sa linka, od 19. septembar 2010. godine, iz Sava
centra
U Beogradu,
Izjavu dao
30. novembar 2010. godine
Zoran Ranki}
(potpis na originalu)
Potvrda
Svojim potpisom potvr|ujem da sam ovu izjavu napisanu }irilicom, na srpskom jeziku pro~itao i da ona u celosti odgovara onome {to sam rekao Vjerici Radeta i Dejanu Mirovi}u, ~lanovima Stru~nog tima koji poma`e pripremu odbrane dr Vojislava [e{eqa u postupku pred Ha{kim tribunalom.
Svedok
Zoran Ranki}
(potpis na originalu)
57
Nau~ni skup “Novi poku{aj sudskog ubistva
dr Vojislava [e{eqa u Ha{kom tribunalu”
Beograd, Dom sindikata, 20. septembar 2008. godine
Zoran Ranki}: Bra}o i sestre, poma`e Bog. Pre mene je dosta toga re~eno, tako da ja sada mogu samo u kratkim crtama izneti ono {to sam ja li~no pre`iveo, {to ne bih po`eleo nikome da se desi, ali isto tako, mogu vam
re}i da me uop{te nisu upla{ili i mogu odavde da im poru~im jednu jedinu
stvar – mogu da mi {aqu hiqade sub pena, mogu da me osude za nepo{tovawe
suda, ja im svedok biti ne}u.
Poku{avali su da me kidnapuju, vodili su me u Hag, dr`ali su me dva
meseca u ku}nom pritvoru, ucewivali su me i nudili mi sve i sva{ta. Malopre sam se nasmejao kada je ovaj moj brat prethodni rekao – da me hlade
crnkiwe u Dominikanskoj Republici i ostale stvari. Malo sme{no, ali
nije sme{no. To je malo vi{e `alosno ~ime se oni sve bave, taj ha{ki sud
nepravde. Nikakav to sud pravde nije. Nikada se nisu setili, a znaju da sam
u~estvovao u ratnim dejstvima u Bosni, i to u podru~ju gde je operisao ~uveni Naser Ori}, za koga li~no znam da je zapalio dvadeset i ne{to sela i
ubio 1.600 srpskih civila, uglavnom baba i deda. Nikome iz Ha{kog tribunala nije palo na pamet da me pozove da svedo~im kao svedok Tu`ila{tva u
procesu protiv Nasera Ori}a. Za{to? Pa to wima i nije ciq. Tamo se sudi iskqu~ivo Srbima i iskqu~ivo su Srbi krivi za sve {to se desilo.
Jedino jo{ {to mogu da ka`em ovde, to je da pozdravim sve one na{e Srbe koji su trenutno u Hagu, neopravdano naravno, i nepravedno, pa mo`da }u
i ja da se pridru`im uskoro wima.
Jedan veliki pozdrav za sve na{e optu`enike u Hagu.
Me|unarodni nau~ni skup u organizaciji
Komiteta za odbranu Vojislava [e{eqa
“Argumentima protiv montiranog procesa”
Beograd, Sava centar, 18. oktobar 2010. godine
Zoran Ranki}: Zovem se Zoran Ranki}. Na mestu zamenika na~elnika
kriznog {taba sam bio od aprila 1991. godine, pa sve do oktobra iste godine, kada je krizni {tab preimenovan u ratni {tab Srpske radikalne stranke odnosno Srpskog ~etni~kog pokreta. Prvi kontakt sa istra`iteqima
Ha{kog tribunala imao sam u avgustu 2003. godine, kada me je, zapravo, saslu{avao gospodin Paolo Pastore Stoki, istra`iteq Ha{kog tribunala
u prisustvu prevodioca Marine Krsti}. Nezadovoqan mojim odgovorima,
on je u jednom momentu, vidno iznerviran, uhvatio moju izjavu, iscepao je i
rekao da ja nisam ba{ takva cve}ka, da imaju oni i ne{to protiv mene, tako
da, ukoliko ne budem sara|ivao, odnosno ako ne budem i{ao u wihovu korist
za podizawe optu`nice protiv Vojislava [e{eqa, mogu i meni mnoge stvari da urade. Iako znam da sam apsolutno ~ist po pitawu de{avawa u Bosni
i Hercegovini, odnosno po pitawu Zvornika, ipak mi nije bilo prijatno da
58
me neko na takav na~in ucewuje i maltretira, mada sam shvatao da u stvari
preko mene oni poku{avaju da Vojislavu [e{equ napakuju sve najgore, tako da bi postigli {to boqi efekat za wih.
Po~etkom 2004. godine, saslu{avala me izvesna gospo|a Rita iz Nepala. Tada mi je otvoreno pretila da, ukoliko ne budem sara|ivao sa istra`iteqima Ha{kog tribunala, postoji mogu}nost da me isporu~e u Bosnu i
Hercegovinu, s obzirom na to da, navodno, oni imaju neke dokaze protiv mene u Bosni i Hercegovini. Iako sam znao da to nije istina, opet sam shvatao da je sve to u stvari jedan ozbiqan pritisak da bih svedo~io protiv Vojislava [e{eqa. U jesen 2006. godine, gospodin tu`ilac Danijel Sakson me
je na prevaru odveo u Hag, navodno tvrde}i da su mu nestale neke moje izjave
i da meni preti fizi~ka likvidacija u Srbiji. Iako sam znao i li~no ose}ao da meni ne preti nikakva opasnost, ipak sam morao da odem tamo. Fakti~ki sam bio kidnapovan, na silu su me odveli, gde sam proveo dva meseca
u ku}nom pritvoru, gde su me ispitivali nekoliko puta i vr{ili pritisak
na mene, opet u ciqu da bih svedo~io protiv gospodina Vojislava [e{eqa.
S obzirom na to da nisam `eleo da svedo~im, ja sam na prevaru pobegao
iz Ha{kog tribunala, iste te godine, prakti~no 2006. godine u decembru.
Kasnije sam se javio timu za odbranu gospodina Vojislava [e{eqa. Iako
mi je nu|en boravak u tre}oj zemqi, materijalno obezbe|ewe, ipak sam ~vrsto odlu~io da ne svedo~im u korist tu`ila{tva Ha{kog tribunala. Tako|e sam bio svestan da }u, ukoliko do|e sudski poziv od sudskog ve}a Ha{kog
tribunala, morati da se odazovem. Tako se i desilo, fakti~ki posle nekoliko poziva sudskog ve}a pojavio sam se pred sudskim ve}em 11. i 12. maja
2010. godine i svedo~io pod punim imenom i prezimenom, jer to je bio jedini uslov da svedo~im a ne da budem tamo neki bezimeni VS-017. [ira javnost je verovatno pratila taj prenos i videla je kako sam svedo~io. Posle
toga nikakvog kontakta vi{e sa Ha{kim tribunalom nisam imao. Ukoliko
bude trebalo gospodinu Vojislavu [e{equ da budem svedok odbrane, ja sam
uvek spreman na to.
Nenad Miti}
Me|unarodni sud za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine
Izjava svedoka
Podaci o svedoku:
Prezime: Miti}
Ime: Nenad
Pol: mu{ki
Ime majke: Vera
Nadimak: Pufi
Datum ro|ewa: 15. decembar 1959. Mesto ro|ewa: Smederevo
Adresa: bez stalne adrese, trenutno \ure Dani~i}a 11/24
59
Nacionalnost: Srbin
Veroispovest: ateista
Jezik /jezici koje govori: srpski, {vedski, malo engleski
Jezik koji je kori{}en u toku razgovora: srpski
Trenutno zanimawe: invalid
Prethodno zanimawe: elektroma{inski tehni~ar
Mesto i datum razgovora: Smederevo, 28. septembar 2010. godine
Razgovor vodila: dipl. pravnik Vjerica Radeta
Imena svih osoba prisutnih tokom razgovora:
1. Dipl. pravnik Vjerica Radeta
2. Mr. Dejan Mirovi}
Potpis svedoka:
(potpis na originalu)
Paraf prisutnih:
(potpisi na originalu)
Izjava svedoka
1. Zovem se Nenad Miti}, od majke Vere, ro|en 15. decembra 1959. godine u Smederevu, po nacionalnosti sam Srbin, ateista, sa stanom u Smederevu na privremenoj adresi \ure Dani~i}a broj 11/24, li~na karta broj 253026
izdata u SUP Smederevo, JMBG 1512959760041.
2. Prvi kontakt sa tu`ila{tvom Ha{kog tribunala imao sam 21. i 22.
aprila 2004. godine, i tada sam razgovarao sa istra`iteqem Tomasom Akthensom. Razgovor je vo|en u ulici Jevrema Gruji}a br. 11, u kancelarijama
tu`ila{tva u Beogradu. U razgovoru sa istra`iteqem, ja sam od tu`ila{tva zahtevao da se prilikom mog svedo~ewa primene za{titne mere.
3. Prilikom prvog razgovora sa istra`iteqima 2004, kao i drugog 2006.
godine, ja sam rekao da nemam nikakvih saznawa da je moj `ivot ugro`en, da
mi niko ne preti i da po mene ne postoji nikakva opasnost ni sa koje strane, a pogotovo ne od strane Srpske radikalne stranke, jer me|u ~lanovima
SRS-a imam veliki broj li~nih i ku}nih prijateqa.
4. Kada je tu`ila{tvo Ha{kog tribunala 2004. godine uzimalo izjavu
od mene, skoro sva pitawa ili bar ve}ina odnosila su se na MUP Srbije,
na~elnika dr`avne bezbednosti Republike Srbije Jovicu Stani{i}a, komandanta jedinice za specijalne operacije Franka Simatovi}a, i moje ~e{}e u ratnim doga|ajima od 1991. do 1995. godine.
5. Skrenuo bih pa`wu na razloge zbog kojih sam se odlu~io da od tu`ila{tva zahtevam da se prema meni primene za{titne mere za vreme svedo~ewa. Kao prvo, ja sam prvu izjavu dao tu`ila{tvu samo godinu dana nakon
ubistva premijera Srbije Zorana \in|i}a, a u tom periodu u Srbiji nije
bilo vladavine prava. Niko nije bio siguran. Tada{wa vlast je hapsila i
progonila svakog ko bi im se na bilo koji na~in u~inio sumwivim. Sredstva javnog informisawa saop{tavala su srpskoj javnosti da su atentatori
na \in|i}a bili kriminalna grupa takozvanog zemunskog klana i neki pripadnici Slu`be dr`avne bezbednosti. Po{to sam bio svestan da }u morati da se pojavim pred me|unarodnim sudom u Hagu kao svedok protiv najvi{ih funkcionera Slu`be dr`avne bezbednosti, pla{io sam se da bi me qu60
di te slu`be mogli ugroziti. Razmi{qao sam da sam potpuno neza{ti}en,
jer ako su uspeli da ubiju predsednika Vlade Srbije, pored izuzetno jakog
obezbe|ewa, kakav bi im bio problem da to u~ine i sa mnom.
6. Osim toga, pla{io sam se da }e moja biografija biti prezentovana
javnosti, a ja sam u mladosti krivi~no gowen i osu|ivan na zatvorsku kaznu.
Ja sam invalid sa skromnim prihodima, pa sam prinu|en da se bavim dodatnim poslovima kako bih se prehranio. Po{to se bavim programirawem i
popravkom kompjutera pla{io sam se da }e me qudi prepoznati, da }e saznati da sam bio u zatvoru i da sam bio u sukobu sa zakonom, {to bi mi drasti~no smawilo posao i prihode. S obzirom da `ivim u malom gradu takva informacija bi veoma brzo svima bila poznata i moja egzistencija bi ozbiqno bila ugro`ena.
7. Imao sam jo{ jedan razlog zbog kojeg sam `eleo da svedo~im pod za{titnim merama. Naime, ja sam za vreme rata kao dobrovoqac bio rawen u
glavu i tom prilikom sam izgubio jedno oko preko kojeg danas nosim povez
pa bi me sa tom karakteristikom primetio i zapamtio svaki moj sugra|anin.
8. Znao sam da u Srbiji nikada nije bilo popularno sara|ivati sa Ha{kim tribunalom i da bi mi bilo te{ko da svima objasnim da sam ja u stvari morao da se pojavim kao svedok tu`ila{tva. Znao sam da bi moji sugra|ani bili nepoverqivi prema meni i da bi me te{ko pu{tali u stan. Zna~i, ja sam imao apsolutno li~ne razloge zbog kojih sam tra`io da svedo~im
sa za{titnim merama rukovode}i se, pre svega, ~iwenicom da nikako ne
smem dovesti u pitawe budu}u egzistenciju i opstanak u gradu u kojem sam
ro|en i u kojem `ivim.
9. Deset dana nakon {to sam 2004. godine dao izjavu tu`ila{tvu Ha{kog tribunala, Milorad Ulemek Legija se 2. maja iste godine predao policiji i ja sam se od tog trenutka ose}ao mnogo sigurnijim. Verovao sam da
mi bar sa te strane vi{e ne preti nikakva opasnost.
10. Kada sam se sa tu`ila{tvom Ha{kog tribunala sastao 20. septembra 2006. godine razgovarao sam sa tu`iocem Danijelom Saksonom i Marie
Kostelom, i tada nismo razgovarali o za{titnim merama. Kada sam pro~itao tekst izjave, imao sam nameru da odustanem od primene za{titnih mera,
jer je prema mojoj proceni hap{ewem Milorada Ulemeka Legije prestala
potencijalna opasnosti za mene. Nisam se vi{e ose}ao ugro`enim, ali to
ipak nisam u~inio zbog privatnih razloga vezanih za dodatne poslove kojim se bavim.
11. Ponavqam, moj zahtev za primenu za{titnih mera nema nikakve veze
sa Srpskom radikalnom strankom ni sa Vojislavom [e{eqem. Uostalom, ja
nisam ni znao da }u ikada biti svedok u postupku protiv Vojislava [e{eqa.
12. Kao dokaz da nikada nisam bio ugro`en od ~lanova Srpske radikalne stranke navodim da sam ~esto prisustvovao predizbornim mitinzima te
stranke. Dva puta sam prisustvovao nau~nim skupovima posve}enim procesu Vojislava [e{eqa pred Ha{kim tribunalom gde je bilo prisutno vi{e
hiqada ~lanova i simpatizera Srpske radikalne stranke. Oba ova doga|aja
bila su pre mog svedo~ewa u Hagu. Prisustvovao sam i posledwem me|unarodnom nau~nom skupu koji je odr`an 19. septembra 2010. godine u “Sava
61
centru”. Po{to su to skupovi otvorenog tipa nije bilo nikakve smetwe da
tamo budem iako nisam ~lan Srpske radikalne stranke.
13. U decembru 2007. godine ostvario sam kontakt sa Zoranom Krasi}em, koji je, kako sam saznao iz medija, {ef Stru~nog tima koji poma`e pripremu odbrane dr Vojislava [e{eqa i bio sam iznena|en kada sam saznao
da se nalazim na spisku svedoka tu`ila{tva Ha{kog tribunala u predmetu
protiv dr Vojislava [e{eqa. Ja sam Zoranu Krasi}u tada rekao da sam
spreman da budem svedok odbrane u procesu protiv Vojislava [e{eqa. Tada sam dao, potpisao i u Op{tinskom sudu u Smederevu overio izjavu u kojoj sam naglasio da `elim da budem svedok odbrane dr Vojislava [e{eqa,
da vi{e ne `elim da me tu`ila{tvo kontaktira, da [e{eq mo`e moju izjavu javno koristiti u postupku pred tribunalom i da se moja izjava mo`e
obelodaniti javnosti. Tada sam obavestio Krasi}a da sam spreman da javno
govorim za medije ukoliko bi mi se ukazala prilika. Na`alost, nisam imao
takvu priliku.
14. Osmog avgusta 2008. godine dao sam drugu izjavu timu koji poma`e odbranu dr Vojislavu [e{equ, u kojoj sam objasnio sve moje aktivnosti na ratom zahva}enim podru~jima na prostoru biv{e Jugoslavije od 1991. do 1995.
godine. Objasnio sam kako sam iz Smedereva kao dobrovoqac oti{ao na rati{te, u ~ijoj organizaciji, gde sam bio na obuci, kada sam napustio Srpsku
radikalnu stranku, ko su bili moji komandanti, gde i kako sam rawen i gde
sam le~en.
15. I u ovoj izjavi sam ponovo potvrdio da ne `elim da budem svedok tu`ila{tva protiv Vojislava [e{eqa ve} da `elim da budem iskqu~ivo
svedok odbrane ukoliko me [e{eq pozove. Kao i za prethodnu izjavu i za
ovu sam dao saglasnost da se mo`e javno koristiti pred me|unarodnim sudom u Hagu, ali i da se mo`e javno publikovati, odnosno obelodaniti. Uveren sam da je MKSJ upoznat sa ovom ~iwenicom.
16. Dodao bih jo{ da sam pre svedo~ewa u predmetu protiv Vojislava
[e{eqa, u ~ijem postupku sam bio svedok sudskog ve}a, obavestio sve moje
prijateqe i poznanike da }u svedo~iti 9. i 10. marta 2010. godine pod {ifrom VS-1058. O ovome sam govorio i nakon svedo~ewa tako je to odavno
javni podatak koji sam li~no obelodanio.
17. Ovu izjavu dajem dobrovoqno, bez pritisaka, ucene ili pretwe, i dozvoqavam da je tim koji poma`e odbranu Vojislava [e{eqa mo`e javno koristiti i obelodawivati kao i da je dr Vojislav [e{eq mo`e koristiti
pred tribunalom u Hagu u svrhu svoje odbrane.
U Smederevu,
Izjavu dao
Nenad Miti}
(potpis na originalu)
Potvrda
Potvr|ujem da sam pro~itao ovu izjavu na srpskom jeziku, da su navodi
u izjavi ta~ni i istiniti, te ih kao takve svojim potpisom i potvr|ujem.
Nenad Miti}
(potpis na originalu)
62
Dim~e Mijatovi}
Me|unarodni sud za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine
Izjava svedoka
Podaci o svedoku:
Prezime: Mijatovi}
Ime: Dim~e
Pol: mu{ki
Ime oca: Dimitrije
Nadimak: Lala (u Hrvatskoj), Umjetnik (u Bosni), Slikar (na Kosovu i
Metohiji)
Datum ro|ewa: 28. januar 1959.
Mesto ro|ewa: Zrewanin
Adresa: Zrewanin, Dr. Tihomira Ostoji}a br 114,
Nacionalnost: srpska
Veroispovest: pravoslavna
Jezik/jezici koje govori: srpski
Jezik koji je kori{}en u toku razgovora: srpski
Trenutno zanimawe: nezaposlen
Prethodno zanimawe: tehni~ar grafi~kog dizajna
Datum i mesto razgovora: 9. decembar 2010. godine, Beograd
Razgovor vodio: diplomirani pravnik Nemawa [arovi}
Imena svih osoba prisutnih tokom razgovora:
1. Nemawa [arovi}
2. Mr Dejan Mirovi}
Potpis svedoka:
(potpis na originalu)
Paraf prisutnih:
(potpisi na originalu)
Izjava svedoka
Moje ime je Dim~e Mijatovi}, od oca Dimitrija, ro|en sam 28. januara
1959. godine u Zrewaninu, sa prebivali{tem u Zrewaninu, ul. Dr. Tihomira Ostoji}a br. 114, li~na karta broj 000408523 izdata od PU Zrewanin,
JMBG 2801959850038, po nacionalnosti sam Srbin, po veroispovesti pravoslavac, dr`avqanin Republike Srbije.
Ja sam tokom prethodnih godina vi{e puta razgovarao sa predstavnicima Ha{kog tribunala i do`iveo sam niz pritisaka i neprijatnosti. I pored lo{eg zdravstvenog stawa i finansijskih problema sa kojima sam se suo~avao odlu~io sam da se oduprem svim pritiscima tu`ila{tva i odbijem
da la`no svedo~im pred ha{kim sudom zarad sitnih privilegija.
^ovek sam koji je pravoslavac i hri{}anin i otac sam dvoje dece. Zbog
svojih moralnih na~ela kojima sam u~io i svoju decu `eqa mi je da, zarad
pravde, o svemu {to sam do`iveo tokom ratnih devedesetih godina iznesem
63
sve ~iwenice kojih se se}am kako bi o tim doga|ajima kona~no bila utvr|ena potpuna istina.
Do sada sam sudski overio dve izjave u kojima sam saop{tio da ne `elim da budem svedok tu`ila{tva i svedok optu`be, ve} iskqu~ivo svedok
odbrane Vojislava [e{eqa i svedok istine. Iz istog razloga i danas dajem
ovu izjavu bez ikakvih pritisaka i sa velikom `eqom da iznesem potpunu
istinu.
Pre prelaska na ratne devedesete godine `elim da opi{em kako su izgledali moji susreti sa predstavnicima Ha{kog tribunala. Smatram da je
bitno da se zna kakvim sam sve pritiscima bio izlo`en dugi niz godina i
da jedino `alim {to ranije nisam smogao snage da im se oduprem i mudrosti da im ne verujem koliko sam im verovao.
Prvi susret odigrao se tokom 2001. godine. Predstavnici Ha{kog tribunala prvo su me pozvali telefonom i nekoliko dana nakon toga pose}uju
me u mojoj ku}i u Zrewaninu Yeri i Adisa Agi} prevodilac iz Sarajeva koja je radila za neku humanitarnu organizaciju, za neke ratne veterane. Pri
tom prvom razgovoru nije bilo velikog pritiska ve} me blago ube|uju da bi
bilo veoma korisno za mene da svedo~im u korist Ha{kog tribunala. Tom
prilikom pozvali su me da do|em u Beograd na daqe razgovore.
Me|utim, po{to sam ja to odbio, u oktobru i novembru mesecu kod mene dolaze Paolo Pastore Stoki, prevodilac Adisa Agi}, neka nemica Judit ~ijeg se imena trenutno ne mogu setiti i jo{ jedna mu{ka osoba, koja je
po mojoj proceni bila voza~ i telohraniteq. To sam zakqu~io jer mi je delovao kao vojnik a u yipu kojim su do{li kada su odlazili u gepeku sam video vojnu torbu. Pored toga primetio sam i da je ispod sakoa ili jakne koju
je nosio imao pi{toq.
Tada su ponovo poku{ali da me privole da svedo~im za Ha{ki tribunal. Kako ja to nisam `eleo, saop{tili su mi da raspola`u snimcima i dokumentacijom u vezi mog boravka i delovawa u Bile}i i Trebiwu koja mene
navodno dovodi u kompromituju}i polo`aj, te da bih ukoliko ne “sara|ujem” i ja vrlo brzo mogao umesto svedoka postati optu`eni.
Saslu{avan sam ~etiri dana {to bi i popuno zdravom ~oveku bilo iscrpquju}e a meni je zbog zdravstvenog stawa izuzetno to te{ko palo i na
trenutke sam mislio da ne}u vi{e izdr`ati ve} da }u pasti u nesvest. Saslu{avali su me od jutra do sutra i samo {to mi nije du{a ispala. Saslu{awe nije podse}alo na normalan razgovor kakav imam sada sa ~lanovima
tima za odbranu dr Vojislava [e{eqa ve} se svodio na zastra{ivawe i
ucewivawe. Ista pitawa postavqali su mi nebrojeno puta vr{e}i pritisak da potvrdim ono {to su oni `eleli.
Paolo Pastore se na mene posebno razgoropadio i bio je posebno neprijatan kada smo razgovarali o doga|ajima u Hercegovini, jer nije mogao
nikako da moj boravak pove`e sa Vojislavom [e{eqem jer nismo imali nikakve dodirne ta~ke.
Razgovarali smo uz pomo} prevodioca a dvojica koja su me ispitivali
koristili su nekakav lap top ali ja nisam mogao videti niti znati {ta su
upisivali jer su pisali na engleskom jeziku. Odmah su mi stavili do znawa
64
da }u ukoliko ne sara|ujem dobiti zvani~an poziv Ha{kog tribunala i ponudili su mi za{titu od gowewa ukoliko potvrdim wihove navode. Stekao
sam utisak da im istina nije bila preterano va`na, jer me nisu pitali da ja
ka`em {ta je i kako je bilo ve} su uglavnom oni pri~ali i ~itali pripremqen tekst pa mene pitali da to potvrdim.
Obe}ali su mi da }u ukoliko svedo~im javno pred kamerama dobiti za{titu tako {to }e mi promeniti identitet, preseliti me u drugu dr`avu i
obezbediti materijalnu egzistenciju meni i mom sinu Stefanu. Me|utim,
ja imam dva deteta iz dva braka i tu ponudu sam odbio, jer ne bih `eleo da
bilo kom od svoje dece dajem pogre{ne primere u `ivotu.
Moje odbijawe da svedo~im predstavnici tu`ila{tva shvatili su tako
da bih mogao biti svedok koji ne bi javno svedo~io. Zato su mi nudili razli~ite varijante samo da svedo~im, jedna od ponuda je bila da budem tajni
svedok kome se na su|ewu ne}e videti lik niti ~uti glas.
^etiri dana su me maltretirali tako {to su mi po ~itav dan, satima i
satima na lap topu pokazivali neke slike i snimke i tra`ili da im poka`em {ta se vidi, koja su lica na slikama i sli~no. Snimci su se odnosili
na Hercegovinu i Kosovo i Metohiju, a samo nekoliko na Hrvatsku. Ispitivali su me za neke lokacije u Slavoniji, za Hercegovinu i Kosovo i Metohiju.
Vi{e puta sam im rekao da sam bolestan, da sam bio na le~ewu i da sam
stalno pod nekom terapijom, jer stalno pijem lekove ali ispitivawe nisu
prekidali. Nakon ~etiri dana saslu{avawa bio sam toliko iscrpqen i
slu|en da sam bio spreman da potpi{em i da sam li~no pucao u biv{eg ameri~kog predsednika Kenedija, samo da se agonija saslu{awa kona~no zavr{i. Kona~no potpisao sam sve {to su mi dali ali ni dan danas ne znam {ta
sam potpisao. Koliko se se}am papiri su bili na engleskom ali kao {to
sam rekao nisam gledao niti sam bio u stawu da gledam {ta potpisujem ve}
sam samo `eleo da se sve {to pre zavr{i ne razmi{qaju}i o posledicama.
Drugi put su me saslu{avali u Beogradu, koliko se se}am to je bilo
2002. godine. Mada ni to nije bilo neko saslu{awe, ve} su mi na lap topu
pokazivali slike i snimke i tra`ili da prepoznam neke osobe koje su po
wihovom re~ima bile ~etni~ke vojvode. Snimci su se odnosili na Hercegovinu i Kosovo i Metohiju, a gotovo nijedna na Hrvatsku, jer ih zapadna Slavonija o~igledno vi{e nije zanimala ve} su se najvi{e bazirali na Vukovar. Kako su mi tad rekli navodno su me pozvali da provere neke delove onoga {to sam im ranije pri~ao.
Od prvog kontakta pa nadaqe stalno su me zvali telefonom i tako odr`avali konstantan pritisak na mene. Imao sam utisak da sam bio pod prismotrom i da su znali {ta radim, gde se kre}em i sli~no. Jednom prilikom
policajac u ~ijem sam rejonu `iveo mi je rekao da ima slu`beni zadatak da
me proverava i obilazi redovno. Moj ose}aj da me predstavnici tu`ila{tva dr`e na oku potvrdio se u prole}e 2007. godine kada sam promenio
adresu stana. Prodao sam ku}u u Zrewaninu u ul. 12. vojvo|anske brigade br.
31, i kupio drugu mawu u Zrewaninu, na adresi ul. Dr. Tihomira Ostoji}a
br. 114. Mada nikoga iz Ha{kog tribunala o tome nisam obavestio odmah su
65
me prona{li i na novoj adresi i pozvali na fiksni telefon u novoj ku}i.
Zakqu~io sam da me prate, jer telefon na novoj adresi nije bio registrovan na moje ime.
Otprilike u oktobru 2007. godine, pozvali su me da do|em u kancelariju Ha{kog tribunala u Beogradu, u ulici Jevrema Gruji}a. Na autobuskoj
stanici u Beogradu, odnosno preko puta na parkingu su me sa~ekali i kada
sam u{ao u wihov yip stavili su mi preko glave jaknu jedne `ene iz Ha{kog
tribunala koja je bila u istom yipu. Rekli su mi da to ~ine, jer ne `ele da
me bilo ko vidi kad dolazim u wihove prostorije. Smatram da su to u~inili kako bi me dodatno upla{ili, sludeli i ponizili i kako bih u~inio sve
{to po`ele. Me|utim, to je bila kap koja je prelila ~a{u i odlu~io sam da
ne trpim daqa poni`ewa i pritiske. Tom prilikom su me u prostorijama
Ha{kog tribunala ispitivali o Ratku Mladi}u.
U decembru mesecu 2007. godine, nalazio sam na le~ewu u bolnici u
Zrewaninu na odeqewu psihijatrije. Jednog dana, iako sam bio na le~ewu u
bolnici, prona{li su me predstavnici kancelarije za saradwu sa Ha{kim
tribunalom kako bi mi uru~ili poziv da se pojavim u Hagu. Tada sam doneo
kona~nu odluku da stupim u kontakt sa Srpskom radikalnom strankom i
preko wih sa ~lanovima tima koji poma`e u pripremi odbrane dr Vojislavu [e{equ.
Moram ista}i da su predstavnici Ha{kog tribunala stalno pri~ali o
mojoj ugro`enosti i ugro`enosti moje dece, iako se ja nikada nisam ose}ao
ugro`enim niti sam dobijao pretwe od nekoga. Stekao sam utisak da oni namerno kod mene `ele da izazovu ose}aj nesigurnosti i straha kako bih bio
pod {to ve}im wihovim uticajem. Nakon pri~a o pretwama nudili su mi
razne vrste pomo}i, od bezbednosti za mene, moju decu i porodicu, adekvatnog le~ewa, preko za{titnih mera do finansijske pomo}i. Me|utim, ni meni ni mojoj porodici skoro nikada nisu pomogli osim jednom prilikom tokom novembra 2007. godine, kada mi je lekar neurolog rekao da moram na snimawe skenerom MR. Kako nisam imao novca obratio sam se Judith Brand. Nakon toga, predstavnici tu`ila{tva dolaze u Zrewanin, donose mi 150 evra
ali me, da bi mi dali novac neophodan za le~ewe, uslovqavaju da im kao garanciju da }u svedo~iti protiv Vojislava [e{eqa predam svoj paso{. S obzirom na to da nisam imao izbora, jer mi je novac za le~ewe bio neophodan
i hitno potreban, predao sam im svoj paso{.
[to se ti~e novca koji su mi davali predstavnici tu`ila{tva to su
uglavnom bili minimalni iznosi, tj. samo koliko da mi nadoknade tro{kove puta i ishrane i na to nekih 10 ili 20 evra. To mi je bila vrsta nadoknade za izgubqeno vreme, odvojenost od deteta i sli~no, ali su mi ~vrsto obe}ali da }u nakon su|ewa, ukoliko ono bude onakvo kakvo oni `ele, i ja biti adekvatno pla}en.
Pored toga, kada su bili zadovoqni mojom saradwom i kada sam potvr|ivao sve wihove navode odu`ivali su se tako {to su kupili nekoliko mojih slika za koje su davali po stotinak evra iako sam stekao utisak da ih
slike ne zanimaju jer su novac davali malte ne bez gledawa slika.
66
Moram re}i da mi je prosto krivo {to ranije nisam kontaktirao lica
iz tima dr Vojislava [e{eqa, a da sam to ranije u~inio sigurno bih se otarasio ovih iz Ha{kog tribunala, skinuo strah i pritiske koje imam sve ove
godine i siguran sam da bi mi i zdravstveno stawe bilo boqe. Kakvi su
predstavnici Ha{kog tribunala, koji su na mene vr{ili pritisak, mo`e se
utvrditi i po tome {to je Paolo Pastore Stoki tra`io od mene da mu prodam jednu moju sliku. Ja sam dizajner grafike i bavim se slikarstvom. U pitawu je slika uqe na platnu 1,40 y 1,50 metara. Tada nije imao para da plati,
sliku je odneo, ali ni do danas mi Paole nije platio tu sliku. Te pare sam
bio namenio da sinu kupim kompjuter.
Po izlasku iz bolnice, 17. decembra 2007. godine, kontaktirao sam prijateqa iz Srpske radikalne stranke iz Zrewanina i rekao mu da me Ha{ki
tribunal planira za svedoka tu`ila{tva protiv dr Vojislava [e{eqa, a
da ja to ne `elim, ve} da `elim da se oslobodim pritisaka i straha od Ha{kog tribunala i da `elim da budem svedok odbrane dr Vojislava [e{eqa.
To naro~ito `elim, jer ja Ha{kom tribunalu nikada nisam rekao ni{ta
protiv dr Vojislava [e{eqa. Ja svakako ne bih ni mogao da budem svedok
protiv [e{eqa, jer ne znam {ta mu se stavqa na teret i nisam o~evidac bilo ~ega {to bi za wega moglo biti kompromituju}e.
Meni ovi iz Ha{kog tribunala nikada nisu rekli {ta je to navodno
uradio dr Vojislav [e{eq, ali su od mene tra`ili da im svedo~im da je dr
Vojislav [e{eq ne{to konkretno naredio. Nikada mi nije bilo jasno kako su mislili da ja o tome svedo~im, kad ja tako ne{to u `ivotu nisam ~uo
ni video. Jedini zakqu~ak koji sam izvukao je da su `eleli da la`em i da im
i nije bilo bitno da li sam ili ne ne{to video ve} samo da potvrdim ono
{to `ele. Ja nisam `eleo da la`em niti da daqe trpim pritiske i strah od
qudi iz Ha{kog tribunala. Zato sam odlu~io da stupim u kontakt sa licima iz tima dr Vojislava [e{eqa i da im dam izjavu kako bi javnost i dr Vojislav [e{eq saznali {ta sam sve pretrpeo i na {ta su sve spremni predstavnici tu`ila{tva Ha{kog tribunala.
Istra`iteqima sam vi{e puta nedvosmisleno rekao da nikada nisam
bio ~lan Srpskog ~etni~kog pokreta i da na rati{ta na kojima sam bio nikada nisam odlazio preko Srpske radikalne stranke ve} kao dobrovoqac
ali na svoju ruku i preko svojih prijateqa.
Prvi put sam oti{ao na rati{te 14. septembra 1991. godine. Moja ro|ena sestra radila je u op{tini Zrewanin. Tada su mnogi dobijali pozive
u rezervu ali ga ja nisam dobio, jer moja sestra, koriste}i svoja poznanstva
sa posla, to spre~avala. Kada sam saznao da je ona skinula moje ime sa spiska onih koji su pozvani u rezervu ja sam oti{ao u op{tinu i li~no se prijavio da idem kao dobrovoqac. Se}am se da je istog dana kada sam se prijavio, ali popodne, kod mene do{ao moj kom{ija policajac koji mi je doneo
poziv i to ve~e me ispratio za Novi Sad.
Neki rezervisti JNA koji su se poput mene dobrovoqno prijavili u rezervu i ja preba~eni smo u jednu kasarnu u Novom Sadu autobusima. Do{ao
sam kao civil u civilnoj ode}i. Sutradan smo zadu`ili SMB uniforme,
ali ne i oru`je, i preba~eni smo u Bawa Luku u kasarnu JNA Kozara. Kao
67
pripadnik JNA, odnosno rezervista vojnik dobrovoqac sa jedinicom sam
bio na prostoru zapadne Slavonije sve dok se JNA nije povukla, ~ini mi se
krajem 1991. godine, ili januara 1992. godine. Se}am se da sam iz Bawa Luke
oti{ao na Zlatibor gde sam sedam dana bio na zimovawu sa detetom. Sa Zlatibora sam se vratio u Bawa Luku.
Po{to sam bio na teritoriji zapadne Slavonije odlu~io sam da pre|em
u vojsku Republike Srpske Krajine u Oku~anima i okolini. U maju 1992. godine, bio sam kratko na odmoru u Zrewaninu i ponovo se vratio u vojsku Republike Srpske Krajine. U junu 1992. godine, rawen sam na polo`aju u selu
Dowi Bogi}evci, op{tina Oku~ani. Do rawavawa je do{lo tokom napada
hrvatske vojske, a rawen sam tokom granatirawa. Se}am se da sam oko mesec
i po dana proveo ku}i zbog rawavawa i zapaqewa plu}a. Po{to sam na rati{tima stekao veliki broj prijateqa, avgusta 1992. godine prijateqi su
me pozvali da im se pridru`im u Hercegovini. Konkretno me je iz Hercegovine pozvao Todorovi} Miodrag iz Dunavca. On je, dok sam ja bio na le~ewu, oti{ao u Bosnu i proveo je neko vreme na Palama, okolini Zvornika
i sli~no da bih potom i ja na wegov poziv stigao u Bile}u.
Od avgusta do decembra 1992. godine, bio sam u jedinici koja je dr`ala
linije odbrane na teritoriji op{tine Stolac. Od decembra 1992. godine do
avgusta 1994 godine, bio sam u jedinici pod nazivom Druga laka pe{adijska
brigada na Bora~kom jezeru pod komandom Bore Anteqa, a meni je komandir jedinice bio Ba}a Milo{evi}.
Od avgusta 1994. do aprila ili maja 1995 godine, bio sam u Aran|elovcu gde sam se o`enio. Aprila ili maja 1995. godine, ponovo sam oti{ao na
Bora~ko jezero, a se}am se da sam se vratio po~etkom jula 1995. godine u
Aran|elovac, jer mi je `ena javila da treba da se porodi. Sin mi se rodio
6. jula 1995. godine i zato se se}am svih ovih detaqa.
Za vreme mog u~e{}a u oru`anim sukobima i ratovima od septembra
1991. godine do jula 1995. godine, ja nikada nisam bio u nekoj jedinici koja
nije bila u sastavu JNA, Vojske Republike Srpske Krajine ili Vojske Republike Srpske. Nikada nisam pristupio nekoj jedinici kao ~lan Srpske radikalne stranke ili kao dobrovoqac Srpske radikalne stranke. Nikada me
u neku od navedenih jedinica nije uputila Srpska radikalna stranka. Nikada se nikome iz Srpske radikalne stranke nisam obratio sa `eqom da idem
na neko rati{te ili neku teritoriju. Nikada ni u jednoj jedinici gde sam
bio nije bilo nekoga zvani~nog ili nezvani~nog iz Srpske radikalne
stranke, koji bi se makar predstavio da je tu u ime Srpske radikalne stranke. Nikada nisam dobio nare|ewe ili komandu od nekoga iz Srpske radikalne stranke niti sam ikada podnosio izve{taj ikome iz Srpske radikalne stranke. Nijednom jedinicom u kojoj sam bio nije komandovala Srpska radikalna stranka ve} komanda vojske na doti~noj teritoriji. Nikada na mojim uniformama koje sam nosio nije bilo amblema ili simbola Srpske radikalne stranke ili Srpskog ~etni~kog pokreta. Nikada nisam ~uo za komandu da se ubija i koqe, niti se to pre}utno odobravalo. Nijedan komandant jedinice u kojoj sam bio nije, koliko mi je poznato, bio ~lan Srpske radikalne stranke niti je ijedan moj komandant imao kontakte sa Srpskom radikalnom strankom.
68
Dok sam bio u vojnim jedinicama, u sastavu tih jedinica bilo je lica koja su simpatizeri ili pripadaju kao ~lanovi politi~kim strankama. O politici smo retko razgovarali, jer na liniji fronta nije bilo bitno ko za
koga glasa i ko koju stranku simpati{e. Nikada se nije desilo da sa mnom u
jedinicu organizovano do|e ili bude neko ko je ~lan Srpske radikalne
stranke. Ovo posebno isti~em, jer u jedinicama u kojima sam bio niko nikoga nije pitao kojoj stranci pripada.
Vojislava [e{eqa vi|ao sam na televiziji, ali wegovi nastupi i stavovi nikada nisu bili razlog zbog koga sam se ja prijavio u dobrovoqce ili
odlazio na rati{te. Razlog zbog koga sam se prijavio u dobrovoqce JNA,
koja je tada bila jedina regularna vojska, jeste {to nisam mogao da se pomirim sa nasilnim rasturawem dr`ave u kojoj sam ro|en i u kojoj sam odrastao.
Devedeset posto qudi koji su sa mnom bili u vojnim jedinicama delili su
moje stavove i nisu `eleli cepawe SFRJ.
Jo{ jednom moram napomenuti da nikada nisam dobio primerak izjava
koje sam potpisao istra`iteqima Ha{kog tribunala, ni englesku ni srpsku verziju, niti do dana{weg dana znam {ta u wima pi{e. Koliko sam primetio, kada sam davao izjave ni{ta nije snimano niti me je bilo ko obavestio da se moje izjave eventualno snimaju. Sa dana{we vremenske distance,
po mom mi{qewu, istra`iteqi Ha{kog tribunala moja saslu{awa nisu
snimali kako bi kasnije mogli moje izjave da prekrajaju po svojoj voqi. Oni
su samo kucali na svom lap topu ali je to {to su kucali, koliko mi je poznato, bilo na engleskom jeziku, jer Paolo Pastore Stoki i ne zna srpski jezik pa svakako nije mogao kucati i sastavqati izjavu na srpskom jeziku.
Danas, 9 decembra 2010. godine, su mi po prvi put predo~ene moje navodne izjave Ha{kom tribunalu od 18, 19. i 20. novembra 2003. godine, i 17. juna
2006. godine, i moram re}i da sam potpuno {okiran onim {to u wima pi{e
i da u potpunosti najenergi~nije odbijam da sam ja to rekao!
S obzirom na to da je u mojoj navodnoj izjavi od 17. juna 2006. godine, sadr`ana celokupna moja navodna izjava iz novembra 2003. godine, ja }u sada
dati komentare samo na neke paragrafe iz moje navodne izjave iz 2006. godine. Komentar }u dati samo na neke paragrafe, jer su neki sami po sebi toliko besmisleni da ne zaslu`uju nikakav komentar niti imaju bilo kakve
veze sa realno{}u pa je i nemogu}e dati bilo kakav pametan komentar.
Dakle, odgovorno tvrdim da su moje navodne izjave kao celina falsifikat koji nema veze sa istinom ili zdravim razumom, a posebno }u osporiti neke delove kako bi i sudsko ve}e Ha{kog tribunala moglo biti upoznato sa tim kakvim se sve podmeta~inama i falsifikatima slu`e Paolo Pastore Stoki i tu`ila{tvo Ha{kog tribunala.
[to se ti~e paragrafa 7, ta~no je da ja u dobrovoqce nisam oti{ao po
nacionalnoj osnovi ve} sam se prikqu~io JNA, koja je bila jedina regularna vojska u skladu sa tada va`e}im Ustavom, pa se ti dobrovoqci kojima sam
se prikqu~io nikako ne mogu nazvati “srpskim dobrovoqcima”. Dodatni
dokaz da to nisu bili “srpski dobrovoqci” je ~iwenica da je me|u dobrovoqcima bilo qudi drugih nacionalnosti, Ma|ara, Slovaka itd.
U vezi paragrafa 9, `elim re}i da mi je sme{na tvrdwa da nas je bilo
ko nazivao ~etni~ki dobrovoqci. Onaj ko je to napisao stvarno nije normalan.
69
Pa kako su nas mogli zvati ~etni~ki dobrovoqci kad smo se prijavili u
JNA, kad smo bili u uniformama JNA, kad su nam oru`je podelili oficiri JNA i kad smo bili pod komandom JNA u Dowim Bogi}evcima. Za sve
{to nam je trebalo od municije do lekara i{lo se u Stari Gradi{ku koja je
bila pod iskqu~ivom komandom JNA {to je op{tepoznata ~iwenica. Na
tom podru~ju, koliko je meni poznato, nije bilo nijedne jedinice koja nije
bila pod komandom i kontrolom JNA.
[to se ti~e paragrafa 10, isti~em da nikada nisam ~uo za Smiri}e kako stoji u mojoj navodnoj izjavi. Postoje i bio sam u Smrti}ima ali u wima
nije postojala nikakva baza niti komanda, ve} je to bilo obi~no selo poput
Dowih Bogi}evaca u kojima sam ja bio sme{ten. Ni mi nismo bili sme{teni u bilo kakvoj vojnoj bazi ve} po ku}ama. Tvrdwa da je moj komandant bio
nekakav “~etni~ki komandant” besmislena je, jer i u mojoj vojnoj kwi`ici
pi{e kada sam pristupio rezervnom sastavu JNA i do kad sam u wemu bio, a
jedina komanda koja je postojala na terenu u to vreme je bila komanda JNA!
O~igledno je da su navodi paragrafa 11 potpuna izmi{qotina, jer je
paragraf 11 suprotan prethodnom paragrafu. Najpre se u paragrafu 10 ka`e da sam bio pod komandom “~etni~kog komandanta” a potom u slede}em paragrafu da sam za “~etni~kog komandanta” tek 1992. godine saznao da je “~etni~ki komandant”. Kao da je bilo mogu}e da mi komanduje “~etni~ki komandant” a da ja ne znam da je on “~etni~ki komandant”? Uostalom, to bi bio prvi put da “~etni~ki komandant” bude obu~en u uniformu JNA. Se}am se da
je Paolu Pastoreu jedan ~ovek, koji je prisustvovao mom saslu{awu, rekao
da ne mo`e da me ube|uje da poznajem nekog ~oveka ako ga ja ne poznajem. Na`alost, sada vidim da to nije spre~ilo Pastorea da, ne obaziru}i se na moje odgovore, sastavi izjavu onako kako je `eleo a ja sam ispao magarac jer sam
sve to potpisivao bez gledawa `ele}i samo da se saslu{awe {to pre zavr{i. Tako|e, nisu ta~ni navodi da sam od Olivera dobio bilo kakav novac,
ve} sam zimovawe sa }erkom platio novcem koji sam dobio od JNA i to tako {to sam gotovinu dao svojoj ro|enoj sestri a ona je zimovawe platila sa
svog ra~una na rate. Pre toga novac sam primio u Bosanskoj Gradi{ki, odakle sam ga poslao svojoj porodici preko jedne muslimanke Sabine koja je u
Gradi{ki dr`ala kafi} preko puta Robne ku}e. Ta~no je da sam postao ~lan
SRS, ali se ja time nikada nisam hvalio niti je to bilo ko znao. Ja ~ak u to
vreme nikada nisam svratio ni u sedi{te SRS u Zrewaninu, jer nisam `eleo da bilo ko zna da sam ~lan SRS.
O besmislicama iz paragrafa 12 moram re}i da su jedini hrvatski “zarobqenici” koje sam ja video oni koji su sedali u moj kamion kako bi oti{li ku}i. To je bilo tokom septembra, oktobra i novembra 1991. godine. U
to vreme je bilo dosta hrvata i muslimana koje je po~etak rata zatekao na
odslu`ewu redovnog vojnog roka u JNA. Ti vojnici, koji su bili u uniformama JNA i koji su imali kwi`ice JNA, ~esto su be`ali iz svojih jedinica. Ja sam u to vreme u svojoj jedinici vozio kamion. Mene je vojna policija
~esto propu{tala preko granice bez pregleda, jer sam ~esto prelazio i
imao redovnu dozvolu za prelazak iz Doweg Bogi}evca u Bosnu radi nabavke hrane, municije i drugih potrep{tina. Hrvati i muslimani koji su be70
`ali iz JNA prelazili su Savu i odlazili u Bosnu odakle su mogli nastaviti redovnim autobuskim linijama bilo gde, za Split, Zagreb, Doboj ili
bilo koje drugo mesto odakle su rodom. Bilo im je bitno samo da pre|u Savu i do|u u Bosnu. Meni nije smetalo da kamionom povezem vojnike koji su
to `eleli i vi{e puta se desilo da nas je vojna policija zaustavila, pregledala svima isprave i zadr`ala sve vojnike koji nisu imali uredne dozvole
za odsustvo, {to je potpuno normalno u svakoj vojsci. Takve vojnike vodili
su u pritvor kako bi proverili sa wihovim komandama da li su svoje jedinice napustili bez dozvole. U to vreme se de{avalo da su neki vojnici poku{avali sa punim naoru`awem (pu{kama, municijom, bombama) da se prebace u Bosnu. Za prelazak sa oru`jem bila je potrebna dozvola u koju je bio
upisan serijski broj naoru`awa i koju sam ja uredno uvek imao. Nikada nisam prisustvovao nikakvom zlostavqawu a kamoli ubijawu ili klawu zarobqenika.
[to se ti~e navoda iz paragrafa 12 i 13 o nekakvim minskim poqima
i zarobqenicima koji su proterivani kroz minska poqa i jureni po {umi
takve pri~e mogle su se ~uti samo u kafanama i to posle petog pi}a ali iskqu~ivo od kobajagi ratnika koji su, po pravilu, prvi be`ali iz vojske i sa
fronta a koji su posle neke ~a{ice u kafani postajali najhrabriji borci
i ratnici.
O~igledan primer koliko su neke tvrdwe iz moje navodne izjave besmislene i kontradiktorne je iz paragrafa 13, da su nas komandanti terali da
zarobqenike teramo kroz minska poqa, lovimo po {umi, re`emo im grkqane i sli~no, ali da mi istovremeno nismo znali ko su komandanti jer nismo
imali priliku da ih vidimo jer su bili u drugom delu kompleksa. Pa kako
je mogu}e da nas na sve te gnusne stvari primorava i posmatra na{u reakciju neko ko se ne nalazi tu i koga mi nikad u `ivotu nismo videli, jer se nalazi u drugom delu kompleksa koji ina~e ne postoji? Jo{ jednom moram ponoviti da smo svi bili sme{teni po selima i civilnim ku}ama i da nigde
nije bilo nikakvog vojnog kompleksa, pa samim tim nije moglo biti ni drugog dela kompleksa u kome su navodno bili sme{teni komandanti.
U vezi paragrafa 14, odgovorno tvrdim da nikakve obuke nije bilo dok
sam bio sme{ten u Dowim Bogi}evcima. Mi smo bukvalno usput u~ili i da
pucamo i da pre`ivimo. Kakve je obuke moglo biti kad smo prva dva dana po
dolasku spavali na autoputu dok nismo u{li u selo. U Bawaluci tako|e nije bilo nikakve obuke ve} su nam samo podelili uniforme i oru`je i smestili u kamione kojima smo oti{li na prve borbene linije.
U vezi paragrafa 15, nas niko nije pose}ivao osim ponekad na{e rodbine. Mene su samo jednom posetili sestra i pokojni otac, jer je to bilo rati{te a ne izlet i nije se mogao {etati kako je ko hteo. [to se uniforme
i kape ti~e, zadu`ili smo SMB uniforme i zelene beretke sa kojih je ve}ina skinula petokraku. Bilo je svakakvih oznaka, neko je nosio petokraku,
neko znak Vojske Jugoslavije, pojedinci kokardu, a bilo je i onih koji nisu
imali nikakvu oznaku na kapi. To je bio po~etak rata i svi smo se uglavnom
redovno brijali i imali veoma kratku kosu, mnogo kra}u nego dok smo bili
civili i to pre svega zbog lo{ih higijenskih uslova kada je lak{e odr`a71
vati kratku kosu. Nismo bili poznati kao ~etni~ki dobrovoqci niti je za
to bilo ikakvog osnova. ^etnici su izraz koji su za nas koristili Zenge kada su hteli da nas omalova`e i provociraju. Oni su izraz ~etnici koristili za sve koji su se protiv wih borili iako je u jedinicama JNA i daqe bilo i Ma|ara, Hrvata, muslimana.
Paragraf 16. je dokaz da je moju navodnu izjavu sastavqao kompletan
idiot, jer samo kompletan idiot mo`e da napi{e da smo imali veliki gubitke a da su Hrvati pucali u vazduh. To je bio rat i svako je pucao u neprijateqa a gubici su nam bili najve}i na po~etku jer, kao {to sam rekao, mi
nismo imali nikakvu obuku ve} smo direktno stigli na prvu liniju fronta.
Slobodno mogu re}i da u paragrafu 17, moje navodne izjave od 17. novembra 2006. godine, nema nijedne moje re~i. Po hiqaditi put ponavqam da nije bilo nikakvog ~etni~kog komandanta niti ~etni~kih dobrovoqaca. Svima nama vi{e puta je re~eno da moramo po{tovati pravila rata i da moramo biti korektni prilikom zarobqavawa neprijateqa {to smo mi i po{tovali nadaju}i se da }e i prema nama biti korektni ukoliko, ne daj Bo`e, budemo zarobqeni.
O tvrdwama iz paragrafa 18 moram ista}i da je oprema koju smo mi
imali bila najstarija mogu}a. Glupo je tvrditi da je neko komunicirao sa
SRS ili S^P u Beogradu, jer pomo}u tog starinskog radija (RUP) svakako
nije bilo tehni~kih mogu}nosti da se uspostavi veza sa Beogradom.
U vezi paragrafa 20, isti~em da je neverovatno da je svuda uba~eno kako sam ja bio ~etnik i kako je moja jedinica bila ~etni~ka. Sada posledwi
put ponavqam, i to vi{e ne}u ponavqati, da ja nisam bio ~etni~ki dobrovoqac ve} dobrovoqac JNA, da nije bilo ~etni~ke jedinice ni ~etni~ke komande ve} da smo svi bili pod iskqu~ivom kontrolom i komandom JNA. Se}am se incidenta u Dragali}u, ali nije ta~no da su pripadnici moje jedinice bez povoda ubili majku sa dvoje dece i dedu, ve} smo dok smo igrali bilijar za~uli pucwavu. Mi smo se nalazili ispred kafi}a i igrali smo bilijar kada je taj deda zapucao na nas sa jednog prozora u potkrovqu ku}e. On je
pogodio jednu kuglu koja se nalazila na stolu a potom smo mi uzvratili
paqbu. Mi u tom trenutku nismo ni znali ko puca a kasnije, kada smo u{li
u ku}u, videli smo da se radi o ~oveku od oko 65 godina. Mrtvu `enu i dvoje
dece zatekli smo u drugom dvori{tu ali oni su ubijeni ranije, pretpostavqam da su ih iz obesti ubili Hrvati koji su se povukli iz sela jer su kasnije te le{eve, prilikom odno{ewa i identifikacije, lokalni me{tani
prepoznali i rekli nam da se radi o Srbima.
[to se ti~e paragrafa 22, ho}u da ka`em da su u borbama sa na{e strane u~estvovale samo jedinice JNA, kako bi bilo mogu}e da JNA pravi pontonski most a ~etnici da osloba|aju sela i vode borbe. Nikad nam niko nije rekao niti pre}utno sugerisao da treba nekoga da ubijemo, bilo neprijateqskog vojnika bilo civila. Sve {to se de{avalo de{avalo se u borbi, a
nikada nakon zarobqavawa.
U vezi paragrafa 25, tvrdim da je jo{ jedna o~igledna la`! Onaj ko je
ovu izjavu pisao o~igledno se zaboravio pa je, pored paragrafa 11, jo{ jednom u paragrafu 25 napisao da sam dobio 200 maraka od Olivera. Olivera
72
sam, kao {to sam rekao, poznavao i time se ponosim ali nikada od wega nisam dobijao novac, jer se ni on nije nalazio u zavidnoj finansijskoj situaciji. Posebno je glupo to {to pi{e da je Oliver potpisivao priznanicu
ako sam navodno ja dobijao novac, kakva bi onda priznanica bila za bilo
{ta? Na rati{te u Republiku Srpsku nisam oti{ao preko SRS ili S^P
ve} su me, kao {to sam ve} rekao, tamo pozvali prijateqi koje sam prethodno stekao na rati{tu.
O paragrafu 26 moram re}i da sam Lazara Marjanskog prvi put u `ivotu upoznao u decembru 2007. godine, kada sam stupio u kontakt sa Srpskom
radikalnom strankom kako bi me za{titili od daqih pritisaka Ha{kog
tu`ila{tva i kako bih mogao da ispri~am kakve sam sve muke od wih pre`iveo. Milorada Krstina upoznao sam jo{ kasnije nego Marjanskog, verovatno je ve} bila 2008. godina, a svakako nije bila 1992. ili 1993. godina.
Se}am se da sam istra`iteqima potvrdio ovo {to je navedeno u paragrafima 27, 28, 29, 30 i 31. Me|utim, moram posebno objasniti razloge koji
su me na to naveli. Tome je prethodio na{ razgovor o mojim slikama i oni
su mi jasno sugerisali da }e ukoliko budem sara|ivao i davao, kako su rekli, “pravilne odgovore” svaku sliku koju im donesem kupiti i platiti po
100 evra. Meni su u to vreme pare bile preko potrebne i svesno sam slagao
kako bih dobio novac. To je bio pre}utni dogovor izme|u mene i istra`iteqa, oni su bili svesni da la`em, ali su `eleli izjavu protiv [e{eqa,
meni je bio potreban novac a smatrao sam da moja izjava nikad ne}e biti
upotrebqena i da moja la` nikome ne mo`e na{koditi. Kada sam se prijavio u dobrovoqce nisam ni bio ~uo za Veliku Srbiju, a maltene ni za [e{eqa. Ta~no je da sam ~uo za neke [e{eqeve ideje i da su mi se pojedine i
svidele, ali to nije imalo nikakvog uticaja na mene i moj daqi ostanak na
frontu ili povratak ku}i. Moram ista}i da i u ovim paragrafima ima dosta re~i koje ja nikad nisam izgovorio, jesam svesno potvrdio i slagao kako
bih do{ao do novca ali nikad ih nisam izgovorio. Ja, na primer, nikada u
`ivotu ne bih mogao re}i da je [e{eq na mene ili na nekog drugog uticao
kao droga, jer nikad u `ivotu nisam probao drogu niti je takav izraz deo mog
re~nika. Svi smo mi bili odrasli qudi koje je boravak na rati{tu dodatno
o~vrsnuo i nas nije bilo mogu}e prevariti niti navesti da kao ovce radimo {ta nam se ka`e.
[to se ti~e paragrafa koji opisuju moj boravak na Bora~kom jezeru,
moram re}i da sam bio u sastavu Crvenih beretki gde je disciplina bila izuzetno ~vrsta u svakom pogledu, da smo svi imali iste uniforme, iste crvene beretke i iskqu~ivo zvani~na obele`ja jedinice. Sve potrebe od uniformi, prevoza, cigareta do plate obezbe|ivane su zvani~no preko jedinice i to nema apsolutno nikakve veze sa SRS. Tim pre, neverovatno je da su
ha{ki tu`ioci i ovde poku{ali da umetnu nekakve ~etnike, ~etni~ka obele`ja i sli~no i pored toga {to to nema nikakve veze sa istinom.
U vezi paragrafa 47, `elim iskreno da ka`em da je ta~no da sam, tokom
1993. godine, oti{ao do prostorija SRS u Zrewaninu kako bih potra`io
finansijsku pomo}. Me|utim, oni su bili veoma grubi i rekli su mi da oni
nisu socijalna slu`ba. To me malo uvredilo ali posle sam se smirio, jer
73
kao {to sam ranije rekao ja se jesam u~lanio u SRS ali to niko nije znao. Ja
nisam `eleo da se to zna kako ne bih imao problema, jer je Srpska radikalna stranka bila opoziciona stranka i bila je ~esto na udaru Milo{evi}evog re`ima. To je bio prvi put da sam oti{ao u prostorije SRS u Zrewaninu pa je besmislena tvrdwa da sam 1991. i 1992. godine preko Srpske radikalne stranke odlazio na rati{te.
^itaju}i paragraf 48, `elim ista}i slede}e, da je tvrdwa iz moje navodne izjave da je Balti}, dok smo bili pod komandom Crvenih beretki, odr`avao kontakt sa SRS potpuno neta~na, {to mo`e potvrditi svako ko je
ikada bio u Crvenim beretkama, jer je tamo svako strana~ko anga`ovawe
ili pomiwawe bilo koje stranke bilo zabraweno, a kazne za kr{ewe discipline u Crvenim beretkama bile su veoma stroge, od batina do izbacivawa
iz jedinice {to niko od nas nije `eleo. Zbog toga sam ja kao i svi ostali koji su eventualno bili ~lanovi ili simpatizeri neke partije }utao o svojoj
strana~koj pripadnosti.
Paragraf 49, Crvene beretke bila su elitna jedinica i svi mi koji smo
joj pripadali bili smo na to ponosni. ^esto smo to isticali i u dru{tvu,
kada smo izlazili i sli~no, jer smo kod devojaka kao Crvene beretke imali
mnogo boqi prolaz a i niko vas nigde nije smeo dirati kada vidi crvenu beretku. Prema tome, niti sam razmi{qao o ~etni~kim dobrovoqcima niti
sam se ikada tako ose}ao.
Paragraf 51. Se}am se dobro razgovora sa Paolom Pastoreom oko akcije kod ^elebi}a u blizini Kowica. Se}am se svakog detaqa, jer je razgovor tada bio posebno neprijatan, jer je Paolo po svaku cenu hteo da me natera da potvrdim da je ~ovek sa snimka ~ovek koga sam upoznao kod Kowica.
Ja sam Pastoreu rekao da postoji sli~nost zbog duge crne kose ali da to nije isti ~ovek, jer je postojala velika i o~igledna razlika u visini (bar za
glavu) ~oveka koga sam upoznao i ~oveka sa snimka. Pastore se ra`estio i
insistirao je da ga prepoznam dok jedan ~ovek, koji je prisustvovao saslu{awu, nije sugerisao Pastoreo da me ostavi na miru re~ima “ne vredi da ga
ube|uje{ ako ga on sam nije prepoznao”. Bilo je i drugih snimaka gde je Pastore tra`io da prepoznam neke qude koje nisam poznavao i ~ak je prstom
upirao u monitor, ali mu je taj drugi ~ovek rekao da mi ne mo`e on pokazivati prstom ve} da ja sam treba da prepoznam ako nekoga poznajem. [kolsku
biblioteku koja se pomiwe zapalile su muslimanske snage u povla~ewu ka
Bjelimi}ima, a koliko mi je poznato opatice koje se pomiwu niko nije dirao ve} su same tra`ile da se prebace na hrvatsku teritoriju, jer su u to vreme u toj oblasti Hrvati i muslimani bili u velikoj zavada pa se opatice nisu pla{ile Srba, jer smo i mi hri{}ani, ve} su, pre svega, strahovale od muslimana. U to vreme u blizini Kowica bile su ozlogla{ene muslimanske
jedinice pod nazivom “Crni labudovi” koje su po~inile brojne zlo~ine.
Jo{ jednom moram re}i je da sam ja tada bio u Crvenim beretkama i da tamo
nije bilo nikakvih ~etnika ili ~etni~kih jedinica koje niko nije mogao
kontrolisati, ve} da se radi o o~iglednom falsifikatu i neskrivenoj `eqi Paola Pastorea da sve {to se desilo u proteklim ratovima dovede u nekakvu vezu sa dr Vojislavom [e{eqem ~ak i kada je to apsolutno nemogu}e.
74
Neta~ni su navodi u paragrafu 52, moje navodne izjave, jer sam ja rekao
upravo suprotno. Nije ta~no da su nam u Crvenim beretkama dozvoqavali da
nosimo brade ve} upravo obrnuto. Svi smo morali redovno da se brijemo, a
jedini u ~itavoj jedinici koji je imao dozvolu da nosi bradu ali kratku je Vekoslav Milovanovi}. Pored toga {to je redovno brijawe deo uobi~ajene discipline morali smo da se brijemo redovno i kako bismo mogli bez problema da koristimo gas maske, jer smo strahovali od upotrebe bojnih otrova.
[to se ti~e tvrdwi da je Ratko Mladi} dao verbalno nare|ewe da civili ne
smeju `ivi da napuste to podru~je, to apsolutno nije ta~no. Bilo je slu~ajeva da su muslimani namerno civile, `ene i decu izbacivali u prve borbene
redove kako ne bismo mogli da napredujemo, ali smo mi u takvim situacijama morali biti izuzetno oprezni, jer je svuda bilo pripadnika mirovnih misija i bilo koje stradawe civila bilo bi `estoko medijski iskori{}eno
protiv Srba {to mi svakako nismo `eleli niti smeli da dozvolimo.
U vezi paragrafa 60, `elim re}i da nije ta~no da sam pose}ivao prostorije SRS u Beogradu kad god sam bio na odsustvu iz Crvenih beretki.
Ta~no je da sam nekoliko puta bio u Udru`ewu Srba iz Bosne i Hercegovine, jer smo tamo dobijali finansijsku pomo}, ali mora se znati da su nama
odsustva bila retka i kratka i da sam jedva ~ekao da obi|em svoju porodicu
i decu, pa svakako nisam imao vremena da obijam pragove po Beogradu, niti
sam imao razloga da obilazim SRS, posebno nakon {to su mi u Zrewaninu
rekli da oni nisu socijalna ustanova {to me uvredilo.
Posebno `elim da napomenem da od qudi iz svoje okoline nikada nisam
krio da sam razgovarao sa predstavnicima i tu`ila{tvom Ha{kog tribunala, da nikada nisam `eleo da budem za{ti}eni svedok pod {ifrom VS014 ili VS-ko zna {ta, i da sam svojoj rodbini i svim prijateqima odmah
rekao da tu`ila{tvo Ha{kog tribunala na mene vr{i pritisak i da `eli
da budem wihov svedok. Ovo sam ~inio kao meru predostro`nosti, jer sam
vremenom zbog lo{eg odnosa prema meni, pretwi i pritisaka koje sam dobijao od predstavnika tu`ila{tva, polako shvatao da je javnost jedini na~in da se za{titim i da }u biti sve sigurniji {to vi{e qudi bude saznalo
za moje razgovore sa wima. Zato sam svima koji su hteli da me saslu{aju govorio da mi je ha{ko tu`ila{tvo mimo moje voqe odredilo nekakvu {ifru
VS-014.
Na kraju, moram jo{ jednom re}i da sam iznena|en i zgro`en onim {to
se predstavqa kao istina i kao moja izjava. Na{ narod ima izreku koja ka`e da je poluistina ~esto gora nego ~ista la`. U mojoj navodnoj izjavi je 80
odsto istina a 20 odsto la`, ali onih 20 odsto la`i ~ine tu izjavu barem
sto puta gorom i neta~nijom nego da je svih 100 odsto la`.
U Beogradu,
Izjavu dao
10. decembar 2010. godine.
Dim~e Mijatovi}
(potpis na originalu)
Potvrda
Svojim potpisom potvr|ujem da sam ovu izjavu napisanu na srpskom jeziku pro~itao, da je svaka re~ istinita i preneta onako kako sam ja izjavio
75
Nemawi [arovi}u i mr Dejanu Mirovi}u, ~lanovima Stru~nog tima koji
poma`u pripremu odbrane dr Vojislava [e{eqa pred Ha{kim tribunalom.
Potpis
Dim~e Mijatovi}
(potpis na originalu)
Me|unarodni sud za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine
Izjava svedoka
Podaci o svedoku:
Prezime: Mijatovi}
Ime: Dim~e
Pol: mu{ki
Ime oca: Dimitrije
Nadimak: Lala (u Hrvatskoj), Umjetnik (u Bosni), Slikar (na Kosovu i
Metohiji)
Datum ro|ewa: 28. januar 1959.
Mesto ro|ewa: Zrewanin
Adresa: Zrewanin, Dr. Tihomira Ostoji}a br 114,
Nacionalnost: Srbin
Veroispovest: pravoslavna
Jezik/jezici koje govori: srpski
Jezik koji je kori{}en u toku razgovora: srpski
Trenutno zanimawe: nezaposlen
Prethodno zanimawe: tehni~ar grafi~kog dizajna
Datum i mesto razgovora: 8, 9. i 10. decembar 2010. godine, u Beogradu
Razgovor vodio: diplomirani pravnik Nemawa [arovi}
Imena svih osoba prisutnih tokom razgovora:
1. Nemawa [arovi}
2. Mr Dejan Mirovi}
Potpis svedoka:
(potpis na originalu)
Paraf prisutnih:
(potpisi na originalu)
Izjava
1. Moje ime je Dim~e Mijatovi}, od oca Dimitrija, ro|en sam 28. januara 1959. godine u Zrewaninu, sa prebivali{tem u Zrewaninu, ul. Dr. Tihomira Ostoji}a br. 114, li~na karta broj 000408523 izdata od PU Zrewanin,
JMBG 2801959850038, po nacionalnosti sam Srbin, po veroispovesti pravoslavac, dr`avqanin Republike Srbije.
2. Ja sam tokom prethodnih godina vi{e puta razgovarao sa predstavnicima tu`ila{tva Ha{kog tribunala i do`iveo sam niz pritisaka i neprijatnosti. I pored lo{eg zdravstvenog stawa i finansijskih problema sa
kojima sam se suo~avao, odlu~io sam da se oduprem svim pritiscima tu`i76
la{tva i odbijem da la`no svedo~im pred Ha{kim sudom zarad sitnih privilegija.
3. ^ovek sam koji je pravoslavac i hri{}anin i otac sam dvoje dece.
Zbog svojih moralnih na~ela kojima sam u~io i svoju decu, `eqa mi je da, zarad pravde, o svemu {to sam do`iveo tokom ratnih devedesetih godina iznesem sve ~iwenice kojih se se}am, kako bi o tim doga|ajima kona~no bila
utvr|ena potpuna istina.
4. Do sada sam sudski overio dve izjave u kojima sam saop{tio da ne `elim da budem svedok tu`ila{tva i svedok optu`be, ve} iskqu~ivo svedok
odbrane Vojislava [e{eqa i svedok istine. Iz istog razloga i danas dajem
ovu izjavu bez ikakvih pritisaka i sa velikom `eqom da iznesem potpunu
istinu.
5. Pre prelaska na ratne devedesete godine `elim da opi{em kako su
izgledali moji susreti sa predstavnicima tu`ila{tva Ha{kog tribunala.
Smatram da je bitno da se zna kakvim sam sve pritiscima bio izlo`en dugi
niz godina i da jedino `alim {to ranije nisam smogao snage da im se oduprem i mudrosti da im ne verujem koliko sam im verovao.
Kontakt sa tu`ila{tvom
6. Prvi susret dogodio se tokom 2001. godine. Predstavnici tu`ila{tva Ha{kog tribunala prvo su me pozvali telefonom i nekoliko dana nakon toga pose}uju me u mojoj ku}i u Zrewaninu, Yeri i Adisa Agi}, prevodilac iz Sarajeva, koja je radila za neku humanitarnu organizaciju, za neke
ratne veterane. Pri tom prvom razgovoru nije bilo velikog pritiska ve}
me blago ube|uju da bi bilo veoma korisno za mene da svedo~im u korist tu`ila{tva Ha{kog tribunala. Tom prilikom pozvali su me da do|em u Beograd na daqe razgovore.
7. Me|utim, po{to sam ja to odbio, u oktobru i novembru mesecu kod mene dolaze Paolo Pastore Stoki, prevodilac Adisa Agi}, neka nemica Judit ~ijeg se imena trenutno ne mogu setiti i jo{ jedna mu{ka osoba, koja je
po mojoj proceni bila voza~ i telohraniteq. To sam zakqu~io jer mi je delovao kao vojnik a u yipu kojim su do{li, kada su odlazili, u gepeku sam video vojnu torbu. Pored toga, primetio sam i da je ispod sakoa ili jakne koju je nosio imao pi{toq.
8. Tada su ponovo poku{ali da me privole da svedo~im za Ha{ki tribunal. Kako ja to nisam `eleo, saop{tili su mi da raspola`u snimcima i dokumentacijom u vezi mog boravka i delovawa u Bile}i i Trebiwu koja mene
navodno dovodi u kompromituju}i polo`aj, te da bih ukoliko ne “sara|ujem” i ja vrlo brzo mogao umesto svedoka postati optu`eni.
9. Saslu{avan sam ~etiri dana {to bi i popuno zdravom ~oveku bilo
iscrpquju}e, a meni je zbog zdravstvenog stawa izuzetno to te{ko palo i na
trenutke sam mislio da ne}u vi{e izdr`ati ve} da }u pasti u nesvest.
10. Saslu{avali su me od jutra do sutra i samo {to mi nije du{a ispala. Saslu{awe nije podse}alo na normalan razgovor kakav imam sada sa
~lanovima tima za odbranu dr Vojislava [e{eqa, ve} se svodio na zastra{ivawe i ucewivawe. Ista pitawa postavqali su mi nebrojeno puta vr{e}i pritisak da potvrdim ono {to su oni `eleli.
77
11. Paolo Pastore se na mene posebno razgoropadio i bio je posebno
neprijatan kada smo razgovarali o doga|ajima u Hercegovini, jer nije mogao nikako da moj boravak pove`e sa Vojislavom [e{eqem jer nismo imali nikakve dodirne ta~ke.
12. Razgovarali smo uz pomo} prevodioca, a dvojica koja su me ispitivali koristili su nekakav lap top ali ja nisam mogao videti niti znati
{ta su upisivali, jer su pisali na engleskom jeziku. Odmah su mi stavili do
znawa da }u, ukoliko ne sara|ujem, dobiti zvani~an poziv Ha{kog tribunala i ponudili su mi za{titu od gowewa ukoliko potvrdim wihove navode.
Stekao sam utisak da im istina nije bila preterano va`na, jer me nisu pitali da ja ka`em {ta je i kako je bilo ve} su uglavnom oni pri~ali i ~itali pripremqen tekst pa mene pitali da to potvrdim.
13. Obe}ali su mi da }u ukoliko svedo~im javno pred kamerama dobiti
za{titu tako {to }e mi promeniti identitet, preseliti me u drugu dr`avu i obezbediti materijalnu egzistenciju meni i mom sinu Stefanu. Me|utim, ja imam dva deteta iz dva braka i tu ponudu sam odbio, jer ne bih `eleo
da bilo kom od svoje dece dajem pogre{ne primere u `ivotu.
14. Moje odbijawe da svedo~im predstavnici tu`ila{tva shvatili su
tako da bih mogao biti svedok koji ne bi javno svedo~io. Zato su mi nudili
razli~ite varijante samo da svedo~im, jedna od ponuda je bila da budem tajni svedok kome se na su|ewu ne}e videti lik niti ~uti glas.
15. ^etiri dana su me maltretirali tako {to su mi po ~itav dan, satima i satima na lap topu pokazivali neke slike i snimke i tra`ili da im poka`em {ta se vidi, koja su lica na slikama i sli~no. Snimci su se odnosili na Hercegovinu i Kosovo i Metohiju, a samo nekoliko na Hrvatsku. Ispitivali su me za neke lokacije u Slavoniji, za Hercegovinu i Kosovo i
Metohiju.
16. Vi{e puta sam im rekao da sam bolestan, da sam bio na le~ewu i da
sam stalno pod nekom terapijom, jer stalno pijem lekove ali ispitivawe
nisu prekidali. Nakon ~etiri dana saslu{avawa bio sam toliko iscrpqen
i slu|en da sam bio spreman da potpi{em i da sam li~no pucao u biv{eg
ameri~kog predsednika Kenedija, samo da se agonija saslu{awa kona~no
zavr{i. Kona~no, potpisao sam sve {to su mi dali ali ni dan-danas ne znam
{ta sam potpisao. Koliko se se}am papiri su bili na engleskom ali kao
{to sam rekao nisam gledao niti sam bio u stawu da gledam {ta potpisujem ve} sam samo `eleo da se sve {to pre zavr{i ne razmi{qaju}i o posledicama.
17. Drugi put su me saslu{avali u Beogradu, koliko se se}am to je bilo
2002. godine. Mada ni to nije bilo neko saslu{awe, ve} su mi na lap topu
pokazivali slike i snimke i tra`ili da prepoznam neke osobe koje su po
wihovom re~ima bile ~etni~ke vojvode. Snimci su se odnosili na Hercegovinu i Kosovo i Metohiju a gotovo ni jedna na Hrvatsku, jer ih zapadna Slavonija o~igledno vi{e nije zanimala ve} su se najvi{e bazirali na Vukovar. Kako su mi tad rekli navodno su me pozvali da provere neke delove onoga {to sam im ranije pri~ao.
78
18. Od prvog kontakta pa nadaqe stalno su me zvali telefonom i tako
odr`avali konstantan pritisak na mene. Imao sam utisak da sam bio pod
prismotrom i da su znali {ta radim, gde se kre}em i sli~no.
19. Jednom prilikom, policajac u ~ijem sam rejonu `iveo rekao mi je da
ima slu`beni zadatak da me proverava i obilazi redovno. Moj ose}aj da me
predstavnici tu`ila{tva dr`e na oku potvrdio se u prole}e 2007. godine
kada sam promenio adresu stana. Prodao sam ku}u u Zrewaninu, u ul. 12. vojvo|anske brigade br. 31, i kupio drugu mawu u Zrewaninu, na adresi ul. Dr.
Tihomira Ostoji}a br. 114. Mada nikoga iz Ha{kog tribunala o tome nisam
obavestio odmah su me prona{li na novoj adresi i pozvali na fiksni telefon u novoj ku}i. Zakqu~io sam da me prate jer telefon na novoj adresi nije bio registrovan na moje ime.
20. Otprilike u oktobru 2007. godine, pozvali su me da do|em u kancelariju Ha{kog tribunala u Beogradu, u ulici Jevrema Gruji}a. Na autobuskoj stanici u Beogradu, odnosno preko puta na parkingu su me sa~ekali i
kada sam u{ao u wihov yip stavili su mi preko glave jaknu jedne `ene iz Ha{kog tribunala koja je bila u istom yipu. Rekli su mi da to ~ine jer ne `ele da me bilo ko vidi kad dolazim u wihove prostorije. Smatram da su to
u~inili kako bi me dodatno upla{ili, sludeli i ponizili i kako bih u~inio sve {to po`ele. Me|utim, to je bila kap koja je prelila ~a{u i odlu~io sam da ne trpim daqa poni`ewa i pritiske. Tom prilikom su me u prostorijama Ha{kog tribunala ispitivali o Ratku Mladi}u.
21. U decembru mesecu 2007. godine, nalazio sam na le~ewu u bolnici u
Zrewaninu na odeqewu psihijatrije. Jednog dana, iako sam bio na le~ewu u
bolnici, prona{li su me predstavnici kancelarije za saradwu sa Ha{kim
tribunalom kako bi mi uru~ili poziv da se pojavim u Hagu. Tada sam doneo
kona~nu odluku da stupim u kontakt sa Srpskom radikalnom strankom i
preko wih sa ~lanovima tima koji poma`e u pripremi odbrane dr Vojislavu [e{equ.
22. Moram ista}i da su predstavnici tu`ila{tva Ha{kog tribunala
stalno pri~ali o mojoj ugro`enosti i ugro`enosti moje dece, iako se ja nikada nisam ose}ao ugro`enim niti sam dobijao pretwe od nekoga. Stekao
sam utisak da oni namerno kod mene `ele da izazovu ose}aj nesigurnosti i
straha kako bih bio pod {to ve}im wihovim uticajem. Nakon pri~a o pretwama nudili su mi razne vrste pomo}i, od bezbednosti za mene, moju decu i
porodicu, adekvatnog le~ewa, preko za{titnih mera do finansijske pomo}i.
23. Me|utim, ni meni ni mojoj porodici skoro nikada nisu pomogli
osim jednom prilikom, tokom novembra 2007. godine, kada mi je lekar neurolog rekao da moram na snimawe skenerom MR. Kako nisam imao novca
obratio sam se Judit Brand. Nakon toga predstavnici tu`ila{tva dolaze
u Zrewanin, donose mi 150 evra. Da bi mi dali novac neophodan za le~ewe
uslovqavaju me da im dam garanciju da }u svedo~iti protiv Vojislava [e{eqa i predam svoj paso{. S obzirom na to da nisam imao izbora, jer mi je
novac za le~ewe bio neophodan i hitno potreban, predao sam im svoj paso{.
24. [to se ti~e novca koji su mi davali predstavnici tu`ila{tva, to
su uglavnom bili minimalni iznosi, tj. samo koliko da mi nadoknade tro79
{kove puta i ishrane i na to nekih 10 ili 20 evra. To mi je bila vrsta nadoknade za izgubqeno vreme, odvojenost od deteta i sli~no, ali su mi ~vrsto obe}ali da }u nakon su|ewa, ukoliko ono bude onakvo kakvo oni `ele, i
ja biti adekvatno pla}en.
25. Kada su bili zadovoqni mojom saradwom i kada sam potvr|ivao sve
wihove navode odu`ivali su se tako {to su kupili nekoliko mojih slika za
koje su davali po stotinak evra, iako sam stekao utisak da ih slike ne zanimaju jer su novac davali malte ne bez gledawa slika.
26. Moram re}i da mi je prosto krivo {to ranije nisam kontaktirao
lica iz tima dr Vojislava [e{eqa, a da sam to ranije u~inio sigurno bih
se otarasio ovih iz Ha{kog tribunala, skinuo strah i pritiske koje imam
sve ove godine i siguran sam da bi mi i zdravstveno stawe bilo boqe.
27. Kakvi su predstavnici Ha{kog tribunala koji su na mene vr{ili
pritisak mo`e se utvrditi i po tome {to je Paolo Pastore Stoki tra`io
od mene da mu prodam jednu moju sliku. Ja sam dizajner grafike i bavim se
slikarstvom. U pitawu je slika uqe na platnu 1,40 x 1,50 metara. Tada nije
imao para da plati, sliku je odneo, ali ni do danas mi Paole nije platio tu
sliku. Te pare sam bio namenio da sinu kupim kompjuter.
28. Po izlasku iz bolnice, 17. decembra 2007. godine, kontaktirao sam
prijateqa iz Srpske radikalne stranke iz Zrewanina i rekao mu da me Ha{ki tribunal planira za svedoka tu`ila{tva protiv dr Vojislava [e{eqa, a da ja to ne `elim, ve} da `elim da se oslobodim pritisaka i straha od
tu`ila{tva Ha{kog tribunala i da `elim da budem svedok odbrane dr Vojislava [e{eqa. To naro~ito `elim, jer ja Ha{kom tribunalu nikada nisam rekao ni{ta protiv dr Vojislava [e{eqa. Ja svakako ne bih ni mogao
da budem svedok protiv [e{eqa, jer ne znam {ta mu se stavqa na teret i
nisam o~evidac bilo ~ega {to bi za wega moglo biti kompromituju}e.
29. Meni ovi iz Ha{kog tribunala nikada nisu rekli {ta je to navodno uradio dr Vojislav [e{eq, ali su od mene tra`ili da im svedo~im da je
dr Vojislav [e{eq ne{to konkretno naredio. Nikada mi nije bilo jasno
kako su mislili da ja o tome svedo~im kad ja tako ne{to u `ivotu nisam ~uo
ni video. Jedini zakqu~ak koji sam izvukao je da su `eleli da la`em i da im
i nije bilo bitno da li sam ili ne, ne{to video ve} samo da potvrdim ono
{to `ele.
30. Ja nisam `eleo da la`em niti da daqe trpim pritiske i strah od qudi iz tu`ila{tva Ha{kog tribunala. Zato sam odlu~io da stupim u kontakt
sa licima iz tima dr Vojislava [e{eqa i da im dam izjavu kako bi javnost
i dr Vojislav [e{eq saznali {ta sam sve pretrpeo i na {ta su sve spremni predstavnici tu`ila{tva Ha{kog tribunala.
31. Istra`iteqima sam vi{e puta nedvosmisleno rekao da nikada nisam bio ~lan Srpskog ~etni~kog pokreta i da na rati{ta, na kojima sam
bio, nikada nisam odlazio preko Srpske radikalne stranke ve} kao dobrovoqac ali na svoju ruku i preko svojih prijateqa.
Prvi odlazak na rati{te
32. Prvi put sam oti{ao na rati{te 14. septembra 1991. godine. Moja
ro|ena sestra radila je u op{tini Zrewanin. Tada su mnogi dobijali pozi80
ve u rezervu ali ga ja nisam dobio, jer moja sestra koriste}i svoja poznanstva sa posla to spre~avala. Kada sam saznao da je ona skinula moje ime sa
spiska onih koji su pozvani u rezervu ja sam oti{ao u op{tinu i li~no se
prijavio da idem kao dobrovoqac. Se}am se da je istog dana kada sam se prijavio, ali popodne, kod mene do{ao moj kom{ija policajac koji mi je doneo
poziv i to ve~e me ispratio za Novi Sad.
33. Neki rezervisti JNA koji su se poput mene dobrovoqno prijavili
u rezervu i ja preba~eni smo u jednu kasarnu u Novom Sadu autobusima. Do{ao sam kao civil u civilnoj ode}i. Sutradan smo zadu`ili SMB uniforme, ali ne i oru`je, i preba~eni smo u Bawa Luku u kasarnu JNA Kozara.
Kao pripadnik JNA, odnosno rezervista vojnik dobrovoqac sa jedinicom
sam bio na prostoru zapadne Slavonije sve dok se JNA nije povukla, ~ini
mi se sredinom decembra 1991. godine. Se}am se da sam iz Bawa Luke oti{ao na Zlatibor gde sam sedam dana bio na zimovawu sa detetom. Sa Zlatibora sam se vratio u Bawa Luku.
34. Po{to sam bio na teritoriji zapadne Slavonije odlu~io sam da pre|em u vojsku Republike Srpske Krajine u Oku~anima i okolini. U maju 1992.
godine, bio sam kratko na odmoru u Zrewaninu i ponovo se vratio u Vojsku
Republike Srpske Krajine. U junu 1992. godine, rawen sam na polo`aju u selu Dowi Bogi}evci, op{tina Oku~ani. Do rawavawa je do{lo tokom napada hrvatske vojske, a rawen sam tokom granatirawa. Se}am se da sam oko mesec i po dana proveo ku}i zbog rawavawa i zapaqewa plu}a. Po{to sam na
rati{tima stekao veliki broj prijateqa, avgusta 1992. godine prijateqi su
me pozvali da im se pridru`im u Hercegovini. Konkretno me je iz Hercegovine pozvao Todorovi} Miodrag iz Dunavca. On je, dok sam ja bio na le~ewu, oti{ao u Bosnu i proveo je neko vreme na Palama, okolini Zvornika
i sli~no da bih potom i ja na wegov poziv stigao u Bile}u.
35. Od avgusta do decembra 1992. godine, bio sam u jedinici koja je dr`ala linije odbrane na teritoriji op{tine Stolac. Od decembra 1992. godine do avgusta 1994 godine, bio sam u jedinici pod nazivom Druga laka pe{adijska brigada na Bora~kom jezeru, pod komandom Bore Anteqa, a meni je
komandir jedinice bio Ba}a Milo{evi}.
36. Od avgusta 1994. do aprila ili maja 1995 godine, bio sam u Aran|elovcu gde sam se o`enio. Aprila ili maja 1995. godine, sam ponovo oti{ao
na Bora~ko jezero, a se}am se da sam se vratio po~etkom jula 1995. godine u
Aran|elovac, jer mi je `ena javila da treba da se porodi. Sin mi se rodio
6. jula 1995. godine i zato se se}am svih ovih detaqa.
37. Za vreme mog u~e{}a u oru`anim sukobima i ratovima od septembra 1991. godine do jula 1995. godine, ja nikada nisam bio u nekoj jedinici
koja nije bila u sastavu JNA, Vojske Republike Srpske Krajine ili Vojske
Republike Srpske. Nikada nisam pristupio nekoj jedinici kao ~lan Srpske
radikalne stranke ili kao dobrovoqac Srpske radikalne stranke. Nikada
me u neku od navedenih jedinica nije uputila Srpska radikalna stranka.
Nikada se nikome iz Srpske radikalne stranke nisam obratio sa `eqom da
idem na neko rati{te ili neku teritoriju. Nikada ni u jednoj jedinici gde
sam bio nije bilo nekoga zvani~nog ili nezvani~nog iz Srpske radikalne
81
stranke, koji bi se makar predstavio da je tu u ime Srpske radikalne stranke. Nikada nisam dobio nare|ewe ili komandu od nekoga iz Srpske radikalne stranke niti sam ikada podnosio izve{taj ikome iz Srpske radikalne stranke. Nijednom jedinicom u kojoj sam bio nije komandovala Srpska radikalna stranka ve} komanda vojske na doti~noj teritoriji. Nikada na mojim uniformama koje sam nosio nije bilo amblema ili simbola Srpske radikalne stranke ili Srpskog ~etni~kog pokreta. Nikada nisam ~uo za komandu da se ubija i koqe, niti se to pre}utno odobravalo. Nijedan komandant jedinice u kojoj sam bio nije, koliko mi je poznato, bio ~lan Srpske radikalne stranke niti je ijedan moj komandant imao kontakte sa Srpskom radikalnom strankom.
38. Dok sam bio u vojnim jedinicama, u sastavu tih jedinica bilo je lica koja su simpatizeri ili pripadaju kao ~lanovi politi~kim strankama.
O politici smo retko razgovarali, jer na liniji fronta nije bilo bitno
ko za koga glasa i ko koju stranku simpati{e. Nikada se nije desilo da sa
mnom u jedinicu organizovano do|e ili bude neko ko je ~lan Srpske radikalne stranke. Ovo posebno isti~em, jer u jedinicama u kojima sam bio niko nikoga nije pitao kojoj stranci pripada.
39. Vojislava [e{eqa vi|ao sam na televiziji, ali wegovi nastupi i
stavovi nikada nisu bili razlog zbog koga sam se ja prijavio u dobrovoqce
ili odlazio na rati{te. Razlog zbog koga sam se prijavio u dobrovoqce
JNA koja je tada bila jedina regularna vojska je {to nisam mogao da se pomirim sa nasilnim rasturawem dr`ave u kojoj sam ro|en i u kojoj sam odrastao. Devedeset posto qudi koji su sa mnom bili u vojnim jedinicama delili su moje stavove i nisu `eleli cepawe SFRJ.
40. Koliko sam primetio, kada sam davao izjave ni{ta nije snimano niti me je bilo ko obavestio da se moje izjave eventualno snimaju. Sa dana{we
vremenske distance, po mom mi{qewu, istra`iteqi Ha{kog tribunala
moja saslu{awa nisu snimali kako bi kasnije mogli moje izjave da prekrajaju po svojoj voqi. Oni su samo kucali na svom lap topu ali je to {to su kucali, koliko mi je poznato, bilo na engleskom jeziku, jer Paolo Pastore
Stoki i ne zna srpski jezik pa svakako nije mogao kucati i sastavqati izjavu na srpskom jeziku.
41. Ta~no je da ja u dobrovoqce nisam oti{ao po nacionalnoj osnovi
ve} sam se prikqu~io JNA koja je bila jedina regularna vojska u skladu sa
tada va`e}im Ustavom, pa se ti dobrovoqci kojima sam se prikqu~io nikako ne mogu nazvati “srpskim dobrovoqcima”. Dodatni dokaz da to nisu bili “srpski dobrovoqci” je ~iwenica da je me|u dobrovoqcima bilo qudi
drugih nacionalnosti, Ma|ara, Slovaka itd.
42. @elim da naglasim da mi je sme{na tvrdwa, da nas je bilo ko nazivao ~etni~ki dobrovoqci. Onaj ko je to napisao stvarno nije normalan. Pa
kako su nas mogli zvati ~etni~ki dobrovoqci kad smo se prijavili u JNA,
kad smo bili u uniformama JNA, kad su nam oru`je podelili oficiri JNA
i kad smo bili pod komandom JNA u Dowim Bogi}evcima. Za sve {to nam je
trebalo od municije do lekara i{lo se u Stari Gradi{ku koja je bila pod
iskqu~ivom komandom JNA, {to je op{tepoznata ~iwenica. Na tom pod82
ru~ju, koliko je meni poznato, nije bilo nijedne jedinice koja nije bila pod
komandom i kontrolom JNA.
43. Isti~em da nikada nisam ~uo za mesto Smiri}e i to sada prvi put
~ujem. Postoje Smrti}i, i bio sam u Smrti}ima, ali u wima nije postojala
nikakva baza niti komanda ve} je to bilo obi~no selo poput Dowih Bogi}evaca u kojima sam ja bio sme{ten. Mi nismo bili sme{teni u bilo kakvoj
vojnoj bazi ve} po ku}ama. Tvrdwa da je moj komandant bio nekakav “~etni~ki komandant” besmislena je, jer i u mojoj vojnoj kwi`ici pi{e kada sam
pristupio rezervnom sastavu JNA i do kad sam u wemu bio, a jedina komanda koja je postojala na terenu u to vreme je bila komanda JNA!
44. O~igledno je da su istra`iteqi izmi{qali i svojim la`ima poku{ali da mene i moju jedinicu svrstaju u ~etni~ku jedinicu kojim je navodno
komandovao ~etni~ki komandant. Kao da je bilo mogu}e da mi komanduje
“~etni~ki komandant” a da ja ne znam da je on ~etni~ki komandant. Uostalom, to bi bio prvi put da “~etni~ki komandant” bude obu~en u uniformu
JNA. Se}am se da je Paolu Pastore Stokiju jedan ~ovek, koji je prisustvovao mom saslu{awu, rekao da ne mo`e da me ube|uje da poznajem nekog ~oveka ako ga ja ne poznajem. Na`alost, sada vidim da to nije spre~ilo Pastorea
da ne obaziru}i se na moje odgovore sastavi izjavu onako kako je `eleo, a ja
sam ispao magarac jer sam sve to potpisivao bez gledawa `ele}i samo da se
saslu{awe {to pre zavr{i.
45. Nije istina da sam od Olivera dobio bilo kakav novac ve} sam zimovawe sa }erkom platio novcem koji sam dobio od JNA i to tako {to sam
gotovinu dao svojoj ro|enoj sestri, a ona je zimovawe platila sa svog ra~una na rate. Pre toga, novac sam primio u Bosanskoj Gradi{ki odakle sam ga
poslao svojoj porodici preko jedne muslimanke Sabine koja je u Gradi{ki
dr`ala kafi} preko puta Robne ku}e.
46. Ta~no je da sam postao ~lan SRS ali se ja time nikada nisam hvalio
niti je to bilo ko znao. Ja ~ak u to vreme nikada nisam svratio ni u sedi{te SRS u Zrewaninu, jer nisam `eleo da bilo ko zna da sam ~lan SRS.
47. Istina je da su jedini hrvatski “zarobqenici” koje sam ja video, oni
koji su sedali u moj kamion kako bi oti{li ku}i. To je bilo tokom septembra, oktobra i novembra 1991. godine. U to vreme bilo je dosta Hrvata i muslimana koje je po~etak rata zatekao na odslu`ewu redovnog vojnog roka u
JNA. Ti vojnici koji su bili u uniformama JNA, i koji su imali kwi`ice
JNA, ~esto su be`ali iz svojih jedinica. Ja sam u to vreme u svojoj jedinici
vozio kamion. Mene je vojna policija ~esto propu{tala preko granice bez
pregleda, jer sam ~esto prelazio i imao redovnu dozvolu za prelazak iz Doweg Bogi}evca u Bosnu radi nabavke hrane, municije i drugih potrep{tina.
48. Hrvati i muslimani koji su be`ali iz JNA prelazili su Savu i odlazili u Bosnu odakle su mogli nastaviti redovnim autobuskim linijama
bilo gde, za Split, Zagreb, Doboj ili bilo koje drugo mesto odakle su rodom. Bilo im je bitno samo da pre|u Savu i do|u u Bosnu. Meni nije smetalo da kamionom povezem vojnike koji su to `eleli i vi{e puta se desilo da
nas je vojna policija zaustavila, pregledala svima isprave i zadr`ala sve
vojnike koji nisu imali uredne dozvole za odsustvo, {to je potpuno normal83
no u svakoj vojsci. Takve vojnike vodili su u pritvor kako bi proverili sa
wihovim komandama da li su svoje jedinice napustili bez dozvole. U to vreme de{avalo se da su neki vojnici poku{avali sa punim naoru`awem (pu{kama, municijom, bombama) da se prebace u Bosnu.
49. Za prelazak sa oru`jem bila je potrebna dozvola u koju je bio upisan serijski broj naoru`awa i koju sam ja uredno uvek imao. Nikada nisam
prisustvovao nikakvom zlostavqawu, a kamoli ubijawu ili klawu zarobqenika.
50. Ni{ta mi nije poznato o nekakvim minskim poqima i zarobqenicima koji su proterivani kroz minska poqa i jureni po {umi. Takve pri~e
mogle su se ~uti samo u kafanama, i to posle petog pi}a, ali iskqu~ivo od
kobajagi ratnika koji su po pravilu prvi be`ali iz vojske i sa fronta a koji su posle neke ~a{ice u kafani postajali najhrabriji borci i ratnici.
51. O~igledan primer koliko su neke tvrdwe iz moje navodne izjave besmislene i kontradiktorne je iz paragrafa 13 da su nas komandanti terali
da zarobqenike teramo kroz minska poqa, lovimo po {umi, re`emo im grkqane i sli~no, ali da mi istovremeno nismo znali ko su komandanti jer
nismo imali priliku da ih vidimo, jer su bili u drugom delu kompleksa. Pa
kako je mogu}e da nas na sve te gnusne stvari primorava i posmatra na{u reakciju neko ko se ne nalazi tu i koga mi nikad u `ivotu nismo videli, jer se
nalazi u drugom delu kompleksa koji ina~e ne postoji? Jo{ jednom moram
ponoviti da smo svi bili sme{teni po selima i civilnim ku}ama i da nigde nije bilo nikakvog vojnog kompleksa, pa samim tim nije moglo biti ni
drugog dela kompleksa u kome su navodno bili sme{teni komandanti.
52. Odgovorno tvrdim da nikakve obuke nije bilo dok sam bio sme{ten
u Dowim Bogi}evcima. Mi smo bukvalno usput u~ili i da pucamo i da pre`ivimo. Kakve je obuke moglo biti kad smo prva dva dana po dolasku spavali na autoputu dok nismo u{li u selo. U Bawaluci, tako|e, nije bilo nikakve obuke, ve} su nam samo podelili uniforme i oru`je i smestili u kamione kojima smo oti{li na prve borbene linije.
53. Niko nas nije pose}ivao osim ponekad na{e rodbine. Mene su samo
jednom posetili sestra i pokojni otac, jer je to bilo rati{te a ne izlet i
nije se mogao {etati kako je ko hteo.
54. [to se ti~e uniforme i kape, zadu`ili smo SMB uniforme i zelene beretke sa kojih je ve}ina skinula petokraku. Bilo je svakakvih oznaka,
neko je nosio petokraku, neko znak Vojske Jugoslavije, pojedinci kokardu a
bilo je i onih koji nisu imali nikakvu oznaku na kapi. To je bio po~etak rata i svi smo se uglavnom redovno brijali i imali veoma kratku kosu, mnogo
kra}u nego dok smo bili civili i to, pre svega, zbog lo{ih higijenskih
uslova kada je lak{e odr`avati kratku kosu.
55. Nismo bili poznati kao ~etni~ki dobrovoqci niti je za to bilo
ikakvog osnova. ^etnici su izraz koji su za nas koristili Zenge kada su hteli da nas omalova`e i provociraju. Oni su izraz ~etnici koristili za sve
koji su se protiv wih borili, iako je u jedinicama JNA i daqe bilo i Ma|ara, Hrvata, muslimana.
84
56. Dokaz da je moju navodnu izjavu sastavqao kompletan idiot, jer samo
kompletan idiot mo`e da napi{e da smo imali veliki gubitke a da su Hrvati pucali u vazduh. To je bio rat i svako je pucao u neprijateqa a gubici
su nam bili najve}i na po~etku, jer kao {to sam rekao mi nismo imali nikakvu obuku ve} smo direktno stigli na prvu liniju fronta.
57. Po hiqaditi put ponavqam da nije bilo nikakvog ~etni~kog komandanta niti ~etni~kih dobrovoqaca. Svima nama je vi{e puta re~eno da moramo po{tovati pravila rata i da moramo biti korektni prilikom zarobqavawa neprijateqa, {to smo mi i po{tovali nadaju}i se da }e i prema
nama biti korektni ukoliko ne daj Bo`e budemo zarobqeni.
58. Moram ista}i da je oprema koju smo mi imali bila najstarija mogu}a. Glupo je tvrditi da je neko komunicirao sa SRS ili S^P u Beogradu, jer
pomo}u tog starinskog radija (RUP) svakako nije bilo tehni~kih mogu}nosti da se uspostavi veza sa Beogradom.
59. Neverovatno je da su istra`iteqi Ha{kog tribunala stalno tvrdili kako sam ja bio ~etnik i kako je moja jedinica bila ~etni~ka. Sada, posledwi put, ponavqam i to vi{e ne}u ponavqati da ja nisam bio ~etni~ki dobrovoqac ve} dobrovoqac JNA, da nije bilo ~etni~ke jedinice ni ~etni~ke komande, ve} da smo svi bili pod iskqu~ivom kontrolom i komandom JNA.
60. Se}am se incidenta u Dragali}u, ali nije ta~no da su pripadnici
moje jedinice bez povoda ubili majku sa dvoje dece i dedu, ve} smo dok smo
igrali bilijar za~uli pucwavu. Mi smo se nalazili ispred kafi}a i igrali smo bilijar kada je taj deda zapucao na nas sa jednog prozora u potkrovqu
ku}e. On je pogodio jednu kuglu koja se nalazila na stolu, a potom smo mi uzvratili paqbu. Mi u tom trenutku nismo ni znali ko puca a kasnije kada smo
u{li u ku}u videli smo da se radi o ~oveku od oko 65 godina.
61. Mrtvu `enu i dvoje dece zatekli smo u drugom dvori{tu, ali oni su
ubijeni ranije. Pretpostavqam da su ih iz obesti ubili Hrvati koji su se
povukli iz sela, jer su kasnije te le{eve prilikom odno{ewa i identifikacije lokalni me{tani prepoznali i rekli nam da se radi o Srbima.
62. @elim da ka`em da su u borbama sa na{e strane u~estvovale samo
jedinice JNA. Ne znam da li bi bilo mogu}e da JNA pravi pontonski most
a ~etnici da osloba|aju sela i vode borbe. Nikad nam niko nije rekao, niti
pre}utno sugerisao, da treba nekoga da ubijemo, bilo neprijateqskog vojnika bilo civila. Sve {to se de{avalo de{avalo se u borbi a nikada nakon
zarobqavawa.
63. Olivera sam, kao {to sam rekao, poznavao i time se ponosim ali nikada od wega nisam dobijao novac jer se ni on nije nalazio u zavidnoj finansijskoj situaciji. Posebno je glupo to {to pi{e da je Oliver potpisivao
priznanicu ako sam, navodno, ja dobijao novac, kakva bi onda priznanica bila za bilo {ta? Na rati{te u Republiku Srpsku nisam oti{ao preko SRS
ili S^P ve} su me, kao {to sam ve} rekao, tamo pozvali prijateqi koje sam
prethodno stekao na rati{tu.
64. Moram re}i da sam Lazara Marjanskog prvi put u `ivotu upoznao u
decembru 2007. godine, kada sam stupio u kontakt sa Srpskom radikalnom
strankom kako bi me za{titili od daqih pritisaka tu`ila{tva Ha{kog
85
tribunala, i kako bih mogao da ispri~am kakve sam sve muke od wih pre`iveo. Milorada Krstina upoznao sam jo{ kasnije nego Marjanskog, verovatno je ve} bila 2008. godina, a svakako nije bila 1992. ili 1993. godina.
65. Moram posebno objasniti razloge koji su me naveli da potra`im pomo} Stru~nog tima odbrane Vojislava [e{eqa. Tome je prethodio razgovor sa istra`iteqima o mojim slikama koji su mi jasno sugerisali da }e,
ukoliko budem sara|ivao i davao kako su rekli “pravilne odgovore”, svaku
sliku koju im donesem kupiti i platiti po 100 evra. Meni su u to vreme pare bile preko potrebne i svesno sam slagao kako bih dobio novac. To je bio
pre}utni dogovor izme|u mene i istra`iteqa, koji su bili svesni da la`em
ali su `eleli izjavu protiv [e{eqa, a meni je bio potreban novac. Mislio sam da moja izjava nikad ne}e biti upotrebqena i da moja la` nikome
ne mo`e na{koditi. Kada sam se prijavio u dobrovoqce nisam ni ~uo za Veliku Srbiju, a maltene ni za [e{eqa.
66. Ta~no je da sam ~uo za neke [e{eqeve ideje i da su mi se pojedine i
svidele, ali to nije imalo nikakvog uticaja na mene i moj daqi ostanak na
frontu ili povratak ku}i. Pretpostavqam da u mojoj navodnoj izjavi ima
dosta re~i koje ja nikad nisam izgovorio.
67. Ja, na primer, nikada u `ivotu ne bih mogao re}i da je [e{eq na mene ili na nekog drugog uticao kao droga, jer nikad u `ivotu nisam probao
drogu niti je takav izraz deo mog re~nika. Svi smo mi bili odrasli qudi
koje je boravak na rati{tu dodatno o~vrsnuo i nas nije bilo mogu}e prevariti niti navesti da kao ovce radimo {ta nam se ka`e.
68. [to se ti~e mog boravak na Bora~kom jezeru, moram re}i da sam bio
u sastavu Crvenih beretki gde je disciplina bila izuzetno ~vrsta u svakom
pogledu, da smo svi imali iste uniforme, iste crvene beretke i iskqu~ivo
zvani~na obele`ja jedinice. Sve potrebe od uniformi, prevoza, cigareta
do plate obezbe|ivane su zvani~no preko jedinice i to nema apsolutno nikakve veze sa SRS. Neverovatno je da su ha{ki tu`ioci i ovde poku{ali da
umetnu nekakve ~etnike, ~etni~ka obele`ja i sli~no, i pored toga {to to
nema nikakve veze sa istinom.
69. @elim iskreno da ka`em da je ta~no da sam tokom 1993. godine, oti{ao do prostorija SRS u Zrewaninu kako bih potra`io finansijsku pomo}. Me|utim, oni su bili veoma grubi i rekli su mi da oni nisu socijalna
slu`ba. To me malo uvredilo, ali posle sam se smirio, jer kao {to sam ranije rekao ja se jesam u~lanio u SRS ali to niko nije znao. Ja nisam `eleo
da se to zna kako ne bih imao problema, jer je Srpska radikalna stranka bila opoziciona stranka i bila je ~esto na udaru Milo{evi}evog re`ima. To
je bio prvi put da sam oti{ao u prostorije SRS u Zrewaninu pa je besmislena tvrdwa da sam 1991. i 1992. godine preko Srpske radikalne stranke odlazio na rati{te.
70. Nikada nisam izjavio da je Balti}, dok smo bili pod komandom crvenih beretki, odr`avao kontakt sa SRS {to mo`e potvrditi svako ko je
ikada bio u Crvenim beretkama. Tamo je svako strana~ko anga`ovawe ili
pomiwawe bilo koje stranke bilo zabraweno, a kazne za kr{ewe discipline u Crvenim beretkama bile su veoma stroge ukqu~uju}i i izbacivawa iz
86
jedinice {to niko od nas nije `eleo. Zbog toga sam kao i svi ostali, koji su
eventualno bili ~lanovi ili simpatizeri neke partije, }utao o svojoj strana~koj pripadnosti.
71. Crvene beretke bile su elitna jedinica i svi mi koji smo joj pripadali bili smo na to ponosni. ^esto smo to isticali i u dru{tvu kada smo
izlazili, jer smo kod devojaka kao crvene beretke imali mnogo boqi prolaz a i niko nas nigde nije smeo dirati kada vidi crvenu beretku. Prema tome, niti sam razmi{qao o ~etni~kim dobrovoqcima niti sam se ikada tako ose}ao.
72. Se}am se dobro razgovora sa Paolom Pastore Stokijem oko akcije
kod ^elebi}a u blizini Kowica. Se}am se svakog detaqa, jer je razgovor tada bio posebno neprijatan zato {to je Paolo Pastore Stoki po svaku cenu
hteo da me natera da potvrdim da je ~ovek sa snimka ~ovek koga sam upoznao
kod Kowica. Ja sam Pastoreu rekao da postoji sli~nost zbog duge crne kose
ali da to nije isti ~ovek, jer je postojala velika i o~igledna razlika u visini (bar za glavu) ~oveka koga sam upoznao i ~oveka sa snimka.
73. Paolo Pastore Stoki se ra`estio i insistirao da prepoznam osobu sa slike, dok jedan ~ovek koji je prisustvovao saslu{awu nije sugerisao
Stokiju da me ostavi na miru re~ima: “Ne vredi da ga ube|uje{ ako ga on sam
nije prepoznao”.
74. Bilo je i drugih snimaka gde je Pastore tra`io da prepoznam neke
qude koje nisam poznavao, i ~ak je prstom upirao u monitor, ali mu je taj
drugi ~ovek rekao da mi ne mo`e on pokazivati prstom ve} da ja sam treba
da prepoznam ako nekoga poznajem.
75. [kolsku biblioteku zapalile su muslimanske snage u povla~ewu ka
Bjelimi}ima, a, koliko mi je poznato, opatice koje se pomiwu niko nije dirao ve} su same tra`ile da se prebace na hrvatsku teritoriju, jer su u to vreme u toj oblasti Hrvati i muslimani bili u velikoj zavadi pa se opatice
nisu pla{ile Srba, jer smo i mi hri{}ani, ve} su pre svega strahovale od
muslimana.
76. U vreme mog boravak u blizini Kowica bile su ozlogla{ene muslimanske jedinice pod nazivom “crni labudovi” koje su po~inile brojne zlo~ine. Ja sam tada bio u Crvenim beretkama i tamo nije bilo nikakvih ~etnika ili ~etni~kih jedinica koje niko nije mogao kontrolisati, ve} se radi o o~iglednom falsifikatu i neskrivenoj `eqi Paola Pastorea da sve
{to se desilo u proteklim ratovima dovede u nekakvu vezu sa dr Vojislavom [e{eqem ~ak i kada je to apsolutno nemogu}e.
77. Nije ta~no da su nam u Crvenim beretkama dozvoqavali da nosimo
brade ve} upravo obrnuto. Svi smo morali redovno da se brijemo a jedini u
~itavoj jedinici koji je imao dozvolu da nosi bradu, ali kratku, je Vjekoslav
Milovanovi}. Pored toga {to je redovno brijawe deo uobi~ajene discipline, morali smo da se brijemo redovno i kako bismo mogli bez problema da
koristimo gas-maske jer smo strahovali od upotrebe bojnih otrova.
78. [to se ti~e tvrdwi da je Ratko Mladi} dao verbalno nare|ewe da
civili ne smeju `ivi da napuste to podru~je, to apsolutno nije ta~no. Bilo
je slu~ajeva da su muslimani namerno civile, `ene i decu, terali da idu is87
pred prvih borbenih redova kako ne bismo mogli da napredujemo, ali smo
mi u takvim situacijama morali biti izuzetno oprezni, jer je svuda bilo
pripadnika mirovnih misija i bilo koje stradawe civila bilo bi `estoko
medijski iskori{}eno protiv Srba, {to mi svakako nismo `eleli niti
smeli da dozvolimo.
79. Nije istina da sam pose}ivao prostorije SRS u Beogradu kad god sam
bio na odsustvu iz Crvenih beretki. Ta~no je da sam nekoliko puta bio u
Udru`ewu Srba iz Bosne i Hercegovine, jer smo tamo dobijali finansijsku pomo}. Napomenuo bih da su nama odsustva bila retka i kratka i da sam
jedva ~ekao da obi|em svoju porodicu i decu, pa svakako nisam imao vremena da obijam pragove po Beogradu. Nisam imao razloga da obilazim SRS, posebno nakon {to su mi u Zrewaninu rekli da oni nisu socijalna ustanova
{to me uvredilo.
80. @elim da napomenem da od qudi iz svoje okoline nikada nisam krio
da sam razgovarao sa predstavnicima tu`ila{tva Ha{kog tribunala, da
nikada nisam `eleo da budem za{ti}eni svedok pod {ifrom VS-014 ili
VS-ko zna {ta, i da sam svojoj rodbini i svim prijateqima odmah rekao da
tu`ila{tvo Ha{kog tribunala na mene vr{i pritisak i da `eli da budem
wihov svedok.
81. Ovo sam ~inio kao meru predostro`nosti, jer sam, vremenom, zbog
lo{eg odnosa prema meni, pretwi i pritisaka koje sam dobijao od predstavnika tu`ila{tva polako shvatao da je javnost jedini na~in da se za{titim
i da }u biti sve sigurniji {to vi{e qudi bude saznalo za moje razgovore sa
wima.
Zato sam svima koji su hteli da me saslu{aju govorio da mi je ha{ko tu`ila{tvo, mimo moje voqe, odredilo nekakvu {ifru VS-014.
Na kraju, moram jo{ jednom re}i da sam iznena|en i zgro`en onim {to
se predstavqa kao istina i kao moja izjava. Na{ narod ima izreku koja ka`e da je poluistina ~esto gora nego ~ista la`.
Za sve izjave koje sam dao Stru~nom timu koji poma`e pripremu odbrane dr Vojislava [e{eqa pred Ha{kim tribunalom, dozvolio sam da se mogu javno koristiti i publikovati u Srbiji i pred Ha{kim tribunalom i
kao istorijski dokaz da sam samostalno, svesno i namerno obelodanio svoje ime kao potencijalni svedok odbrane Vojislava [e{eqa a ne svedok tu`ila{tva Ha{kog tribunala.
U Beogradu,
Izjavu dao
10. decembar 2010. godine.
Dim~e Mijatovi}
(potpis na originalu)
Potvrda
Svojim potpisom potvr|ujem da sam ovu izjavu napisanu na srpskom jeziku pro~itao, da je svaka re~ istinita i preneta onako kako sam ja izjavio
Nemawi [arovi}u i mr Dejanu Mirovi}u, ~lanovima Stru~nog tima koji
poma`u pripremu odbrane dr Vojislava [e{eqa pred Ha{kim tribunalom.
Dim~e Mijatovi}
(potpis na originalu)
88
Radovan Nova~i}
Me|unarodni sud za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine
Izjava svedoka
Podaci o svedoku:
Prezime: Nova~i}
Ime: Radovan
Pol: mu{ki
Ime oca: Ante
Nadimak: Goran
Datum ro|ewa: 30. jun 1961. godine
Mesto ro|ewa: Sremska Mitrovica
Adresa: Loznica, ulica Vojvode Mi{i}a broj bb
Nacionalnost: srpska
Veroispovest: pravoslavna
Jezik/jezici koje govori: srpski
Jezik koji je kori{}en u toku razgovora: srpski
Trenutno zanimawe: ratni vojni invalid
Prethodno zanimawe: tekstilni tehni~ar
Datum i mesto razgovora: 5, 6, 7. i 8. decembar 2010. godine u Beogradu
Razgovor vodila: Dipl. pravnik Gordana Pop - Lazi}
Imena svih osoba prisutnih tokom razgovora:
1. Dipl. pravnik Gordana Pop - Lazi}
2. Dipl. pravnik Boris Aleksi}
Potpis svedoka:
(potpis na originalu)
Paraf prisutnih:
(potpisi na originalu)
Izjava
1. Moje ime je Radovan Nova~i}, od oca Ante, ro|en 30. juna 1961. godine u Sremskoj Mitrovici, Republika Srbija. @ivim u Loznici, ulica Vojvode Mi{i}a bb, li~na karta broj 161607 izdata od SUP Loznica, JMBG
3006961773627. Po nacionalnosti sam Srbin, pravoslavne veroispovesti,
dr`avqanin Republike Srbije. Imam status ratnog vojnog invalida.
2. Ovu izjavu dajem na li~nu inicijativu u nameri da opi{em sva moja
saznawa u vezi mog u~e{}a kao dobrovoqca u ratnim zbivawima na podru~ju zapadne Slavonije i drugim ratom zahva}enim podru~jima na prostoru
biv{e Jugoslavije od 1991. godine. Tako|e }u opisati kako su se i pod kojim
okolnostima odvijali moji razgovori sa predstavnicima tu`ila{tva Ha{kog tribunala, kao i pritiscima ucenama i pretwama od strane istra`iteqa Paolo Pastore Stokija, Sabine [ulc i Hildegard Uerc Reclaf
3. Skrenuta mi je pa`wa, od strane ~lanova Stru~nog tima koji poma`u odbranu dr Vojislava [e{eqa u Hagu, da izjava mora biti istinita, da
89
se mora jasno razgrani~iti ono {to sam li~no video, od onoga {to sam ~uo,
da se za la`ni iskaz mo`e krivi~no odgovarati i da }e se moja izjava javno
koristiti u Srbiji i pred me|unarodnim sudom u Hagu, sa ~im sam u potpunosti saglasan.
Kontakt sa tu`ila{tvom
4. Sa istra`iteqima Ha{kog tribunala, prvi put sam se susreo 1. i 2.
avgusta 2003. godine. Poziv za razgovor su mi uru~ili iz SUP-a Loznica.
Nakon toga me je pozvao neko od istra`iteqa telefonom i pitao da li ho}u da svedo~im, ali nisu precizirali na koje okolnosti. Pristao sam, jer
sam razmi{qao da nemam {ta da krijem, nemam nameru da be`im, a i za{to
bih kada se ne ose}am krivim. Istra`iteqi su predlo`ili da do|em u Beograd, ali sam to odbio, jer sam stopostotni invalid i nemam nameru da im
dolazim na noge. Predlo`io sam da oni do|u u Loznicu.
5. Najavili su se dan ranije i u zakazano vreme do{li u moj stan u Loznicu. Razgovor je trajao dva dana, 1. i 2. avgusta 2003. godine. Prvi dan od 10
do 19 ~asova, a drugog dana od 10 do 21 ~as. Razgovarao sam sa istra`iteqem,
koji se zvao Paolo Pastore Stoki, i jednom mla|om Nemicom, kojoj tada nisam ni znao ime. U svojstvu prevodioca bila je jedna starija gospo|a. Ceo
razgovor su kucali na lap topu i koliko sam ja mogao da primetim nisu ga
snimali. Interesovali su se za neki zlo~in u Vo}inu, o kome ni{ta nisam
znao, jer u to vreme nisam ni bio u Vo}inu. Nikakav zapisnik nisam dobio.
Zabrinulo me je, iznenadilo i pomalo upla{ilo, o ~emu bih ja trebalo da
svedo~im, jer ja nikoga i nigde nisam pomiwao kao izvr{ioca nekog zlo~ina.
6. Nije mi jasno za{to su mi predstavnici tu`ila{tva ponudili azil
u nekoj tre}oj zemqi, po mom sopstvenom izboru, jer ja sam porodi~an ~ovek.
7. Slede}i put sa istra`iteqima Ha{kog tribunala susreo sam se 10.
avgusta 2006. godine. Najavili su se mesec dana ranije. Razgovor je obavqen
u Beogradu, u ulici Jevrema Gruji}a u nekoj rupi. Poslali su auto po mene,
koji me je i vratio ku}i u Loznicu. Razgovor je trajao od 10 pa sve do 20 ~asova. Ovoga puta, pored Paola Pastore Stokija bila su i dva prevodioca, i,
{to me je veoma iznenadilo, tu`iteqka u predmetu dr Vojislava [e{eqa,
koju sam vi|ao na televiziji. Nisam ni slutio da mogu da se sretnem sa tom
osobom, da sam za wih toliko va`an svedok, ali sam tada shvatio ozbiqnost
situacije. Ovoga puta bili su boqe opremqeni. Bio je tu i video bim i kamere, sve su zapisivali na ra~unarima, ali nisam primetio da je bilo audio
snimawa.
8. Ovo ispitivawe, za mene je bilo vrlo mu~no i naporno, s obzirom na
to da je meni, kao invalidu, te{ko da ~itav dan provedem u sede}em polo`aju u ni malo prijatnom okru`ewu pred kamerama i da uz sve to odr`im koncentraciju. Toliko sam bio premoren da ne znam ni da li su mi ponudili da
potpi{em izjavu. Jedva sam ~ekao da se sve to zavr{i. Znam sigurno da mi
zapisnik nisu dali. Glumili su dobrog doma}ina, nudili kafu i pitali da
li sam umoran, {to su i sami mogli da primete.
9. Ponudili su i meni i mojoj porodici da odemo u inostranstvo. To me
je za~udilo, jer se ja nisam ni krio od wih, a nisam se ni ose}ao ugro`enim
od bilo koga osim od wih. Ovog puta su mi jasno stavili do znawa da `ele
90
da svedo~im protiv dr Vojislava [e{eqa. To sam, naravno, odbio jer nisam
imao {ta da svedo~im protiv [e{eqa. Tada su mi ponudili da budem za{ti}eni svedok, da biram zemqu gde }e smestiti mene i moju porodicu i gde
}emo biti obezbe|eni.
10. Moram da izjavim da sam posle prvog razgovora, 2003. godine, primetio da sam pod prismotrom i da me prate. Desetak dana sam ispred stana vi|ao policiju {to nije bilo uobi~ajeno. To sam do`iveo kao vid pritiska i
zastra{ivawa. Sve to, i ponuda da dobijem azil u nekoj tre}oj zemqi do`iveo sam kao opasnost za mene i za moju porodicu, jer ne vidim za{to bi me i
od koga neko {titio.
11. Nisam znao {ta se iza toga krije, jer ja wima ni{ta ne verujem, a najmawe da bi oni bili spremni da me za{tite, jer toliki srbi su u Hagu umrli, pod nerazja{wenim okolnostima. Nisam samo ja bio zabrinut, nego i
moja supruga i sin, {to mi je naro~ito te{ko padalo, jer nisam mogao da ih
za{titim, a malo sam se i pribojavao da nisu odlu~ili da me preko porodice pritisnu da pristanem na la`no svedo~ewe.
12. Po{to sam uporno odbijao da idem u Hag i svedo~im protiv dr Vojislava [e{eqa, ube|ivali su me da svedo~im preko video linka, pa su me svaka dva do tri sata u toku saslu{awa vra}ali na tu temu. Uvek sam im govorio
da ako imaju zbog ~ega da me optu`e neka to i urade, ali da svedo~im, ne}u.
13. Postavqali su mi sugestivna pitawa i navodili na odgovore koji bi
wima odgovarali, ra~unaju}i na ~iwenicu da je od svih tih doga|aja pro{lo
mnogo vremena i da se vrlo te{ko mogu ba{ sa ta~nom precizno{}u setiti
meseca, ili ta~nog datuma nekog doga|aja. Siguran sam da sam u takvim okolnostima i pod presijom napravio neke gre{ke, ali sada sa sigurno{}u mogu da tvrdim da su mnogo toga sami dodali, jer neke doga|aje ili qude nikako nisam mogao da zaboravim, a neke koje su spomiwali nisam nikada ni video. Mnogo toga je bila wihova improvizacija ili pogre{no navo|ewe na
neke zakqu~ke na osnovu sugestija, fotografija ili dokumenata koja su mi
bila predo~ena.
14. Ta~no je da sam 1990. godine oti{ao na Ravnu goru da prisustvujem
godi{wem skupu ~etni~kog pokreta, da sam se sa grupom qudi sa kojima sam
do{ao pridru`io grupi SPO-a, ali ne se}am se da li je Vojislav [e{eq
tada bio tamo.
15. Ja sam od strane JNA bio mobilisan i kolona od 300 vozila je krenula na rati{te, ali je ta kolona bila zaustavqena od strane `ena iz Loznice, koje su htele da spre~e da wihovi mu`evi i sinovi odu na rati{te.
Bilo je to krajem juna meseca 1991. godine. Ja sam sa grupom rezervista tada
napustio kolonu, jer je do{lo do rasula u mojoj jedinici i oti{ao za Beograd zajedno sa jo{ dvojicom svojih prijateqa. Tamo smo proveli tri no}i,
a onda smo oti{li u SRS, gde smo se sreli sa Qubi{om Petkovi}em i Zoranom Ranki}em, da se prijavimo kao dobrovoqci.
16. Bili smo odbijeni i re~eno nam je da se vratimo a ako nas zaustavi
policija da ka`emo da idemo u kasarnu da vratimo oru`je. Tako smo i uradili i posle razgovora sa oficirom za bezbednost u Loznici nismo imali
nikakvih problema.
91
17. Nikada nisam rekao da smo tri no}i proveli u sedi{tu SRS niti je
tamo bilo uslova za tako ne{to. Nisam se ose}ao kao dezerter, iako sam sa
oru`jem napustio jedinicu. Hteo sam da idem na rati{te da branim Jugoslaviju, ali nisam imao poverewa u vrhovnu komandu. Jedinica mi je bila u rasulu, a preko sredstava javnog informisawa dopirale su vesti o velikim gubicima. Me|utim, u SRS su me ohrabrili da se vratim u Loznicu i vratim
oru`je. Sve to desilo se 4. jula 1991 godine, a toga se dobro se}am zbog toga
{to je taj dan bio dr`avni praznik, Dan borca.
Isto~na Slavonija
18. Kako je bilo jasno da `elim samo kao dobrovoqac da idem na rati{te, Petkovi} me je pozvao da do|em u Beograd i ja sam, otprilike posle dve
nedeqe, to i u~inio.
19. Tada nam je re~eno, jer je tu bilo jo{ dobrovoqaca, da ova grupa ide
u Slavoniju. Niko mi nije rekao ni mora, ni treba. Ja sam bio dobrovoqac
i odluka je bila moja. Nismo mi bili ni pod kakvom presijom, niti qudi
problemati~ne pro{losti, pa da od ne~ega moramo da be`imo.
20. Ne znam kako se u izjavi ha{kih istra`iteqa, od 1. i 2. avgusta 2003.
godine, na{lo to da sam izjavio da je gotovo 80 odsto dobrovoqaca, koji su
bili sa mnom imalo problema sa zakonom ili su bili alkoholi~ari. Kako
tu izjavu nisam ni video, niti svaku stranu potpisao, ha{ki istra`iteqi
su mogli da pi{u {ta ho}e. Istina je da ja to nikada nisam rekao, jer bi to
bila notorna la`, a ja se kao ~astan ~ovek, koji nema kriminalnu pro{lost,
nikada ne bih obreo u takvom dru{tvu. Naravno, bilo je izuzetaka, ali su
oni uvek bili vra}ani sa rati{ta, jer su predstavqali opasnost po celu jedinicu.
21. Se}am se da smo jednom prilikom bili vra}eni iz Borova Sela, jer
se nismo blagovremeno najavili, a komanda teritorijalne odbrane nije bila upoznata u koju jedinicu smo bili upu}eni. Sutradan je gre{ka bila ispravqena i mi smo bez problema pre{li Dunav i stigli na odredi{te. U
vezi sa ovim `elim da ka`em da se nije radilo o nedisciplini pojedinaca
ali verujem da su u moju izjavu tako ne{to ubacili istra`iteqi Ha{kog
tribunala.
22. Po{to smo prvo desetak dana proveli u centru za obuku u Prigrevici upu}eni smo u Adu kod Marku{ice, gde sam se nalazio od druge polovine jula do po~etka avgusta 1991. godine. Mogu}e je da je wima iz nekog razloga odgovaralo da u moju izjavu upi{u pogre{no vreme, a mogu}e je da sam
ja zbog umora ili velike vremenske distance od doga|aja o kojima su me ispitivali pogre{no izjavio. Dokument koji posedujem, i koji datira od 4. jula 1991. godine, broj 04-01/91, koji je upu}en komandi garnizona u Loznici, a
koji je potpisao Qubi{a Petkovi}, podsetio me je na ta~no vreme mog prvog obra}awa SRS. Ube|en sam da je tu`ila{tvo imalo ovaj dokument, ali
da nisu hteli da mi ga poka`u.
23. Kada sam samovoqno napustio jedinicu sa kojom sam bio u Adi, vratio sam se u Beograd gde sam se ponovo susreo sa Qubi{om Petkovi}em koji je bio iznena|en {to me vidi, ali mi nije dao nikakva nare|ewa u smislu
vrati se ili ne{to sli~no.
92
24. Petkovi} nije ni mogao da izda bilo kakva nare|ewa, jer ja sam bio
dobrovoqac i mogao sam da se vratim kad god ja to ho}u. Po povratku u Loznicu, ~uo sam da SNO organizuje prebacivawe dobrovoqaca u Tewu, pa sam
oti{ao u Staru Pazovu i sa grupom dobrovoqaca, me|u kojima je bio i zamenik Mirka Jovi}a u SNO, koji se prezivao Bastaja, i oti{ao u Tewu. To
nije imalo nikakve veze sa Srpskom radikalnom strankom.
Zapadna Slavonija
25. U zapadnu Slavoniju sam oti{ao 24. oktobra 1991. godine, o ~emu postoji dokument koji ja navodim u svojoj izjavi, kao dokument kojim sam postavqen za komandanta dobrovoqaca u zapadnoj Slavoniji. Dakle, to nikako
nije moglo biti u novembru 1991. godine, kao {to u izjavi datoj ha{kim istra`iteqima pi{e, ali oni su ~esto prejudicirali moje odgovore i mogu}e je da sam doveden u zabludu. Za{to su to istra`iteqi u~inili to samo
oni znaju.
26. Kraj oktobra ili po~etak novembra meni je prili~no blizak period sa ove distance, ali je va`no da se zna da smo na put ipak krenuli 24. oktobra 1991. godine, autobusom u kome je bilo dvadesetak nenaoru`anih qudi bez uniformi ka Bosanskoj Gradi{ki.
27. Autobus je bio bez ikakve policijske ili vojne pratwe. I o tome postoji pisani dokument za koji pretpostavqam da je tu`ila{tvo posedovalo.
28. Za vreme mog boravka u zapadnoj Slavoniji, nikada nisam video Gorana Hayi}a, jer on nije imao ni{ta sa zapadnom Slavonijom. Goran Hayi}
je u to vreme bio predsednik Vlade Isto~ne Slavnije, Zapadnog Srema i
Barawe i nije mogao da bude nikakav predstavnik civilnih vlasti u zapadnoj Slavoniji. To je jo{ jedna u nizu neistina i nelogi~nosti koje su Paolo Stoki i Hildegard Reclaf ubacili, jer im je to verovatno bilo korisno
misle}i da mo`da moju izjavu koriste i u procesu protiv Gorana Hayi}a..
29. Jednom prilikom ja sam do{ao u Beograd kako bi razgovarao sa Qubi{om Petkovi}em i razre{io problem koji se postavio izme|u mene i dobrovoqaca koji su se nalazili u Oku~anima.
30. Ja nisam znao da u Oku~anima postoji druga teritorijalna odbrana
koja nije imala veze sa zapadnom Slavonijom i koja je pripadala Petom bawalu~kom korpusu. Ja sam mislio da svi dobrovoqci upu}eni u zapadnu Slavoniju pripadaju meni na odgovornost ali mi je Petkovi} rekao da se radi
o teritoriji koju ja ne pokrivam. Dobrovoqci kojima je komandovao Slavko Mi{i} iz Umke pripadali su Teritorijalnoj odbrani Oku~ana, kojom je
komandovao aktivni oficir JNA, kapetan prve klase Rajko Naranyi}.
31. Ja nisam imao nikakvih problema sa dobrovoqcima i sa te strane
mi nije pretila nikakva opasnost. Mogu}e je da sam o mojoj bezbednosti govorio istra`iteqima Ha{kog tribunala, ali ta bezbednost se odnosila na
nesiguran put od Oku~ana do Vo}ina gde su hrvatske snage ~esto ubacivale
teroristi~ke grupe.
32. Vojislav [e{eq nas je samo jedanput posetio, oko 20. novembra
1991. godine, i to je bilo jako dobro primqeno od strane boraca, jer je, kako su govorili, imao hrabrosti da do|e i obi|e borce na samoj borbenoj liniji fronta.
93
33. Nije ta~no da su dobrovoqci pod mojom komandom u velikom broju
bili kriminalci koji su do{li radi pqa~ke, otima~ine i kra|e. Od onih
dvadeset koji su krenuli sa mnom autobusom za Vo}in mogu da ka`em da su
polovina bili intelektualci i da smo bili primer za sve, kao disciplinovana jedinica, koja je svako jutro radila vojni~ku gimnastiku, alkohol je
bio najstro`e zabrawen i stalno smo uve`bavali vojni~ke ve{tine. Na to
sam bio ponosan, kao i na to da su se neki dobrovoqci vra}ali ako im se ne{to nije svidelo pod mojom komandom ili disciplinom koja vlada u jedinici.
34. Ja nikada, ni u snu, ne bih mogao da o dobrovoqcima koje je poslala
SRS, kojima sam ja komandovao, izjavim da je to gomila kriminalaca, sileyija i ubica. Takve morbidne tvrdwe mogli su da u moju izjavu ubace samo
ha{ki istra`iteqi, jer je to osnovna teza koju oni treba da doka`u, ali im
za to trebaju la`ni svedoci. Samo {to ja nisam jedan od wih.
35. Se}am se da je tokom novembra 1991. godine u Vo}in pristiglo vi{e
grupa dobrovoqaca, koje je poslao Ratni {tab SRS iz Beograda. O svim grupama koje su bile upu}ene od strane ratnog {taba bili smo blagovremeno
obave{teni i dobili smo spisak tih dobrovoqaca.
36. Se}am se da su dobrovoqci dolazili sa svih strana pojedina~no, ali
i organizovanim i neorganizovanim grupama.
37. U zapadnu Slavoniju, krajem novembra, do{la je jedna grupa od oko 5
do 6 dobrovoqaca mimo Ratnog {taba SRS i po{to su rekli da su ve} bili
u Vukovaru ja sam ih prihvatio, jer sam smatrao da ve} imaju iskustva. Ubrzo se pokazalo da su nedisciplinovani, da {enlu~e, da nepotrebno i nasumice pucaju usred grada i na taj na~in uznemiravaju stanovni{tvo.
38. Nakon dva dana ja sam tu grupu proterao iz svoje jedinice i vratio
ih u Staru Gradi{ku, odakle su imali siguran put do Beograda. U toj grupi
je bila i jedna osoba za koju sam ~uo da mu je nadimak Topola. To je sve {to
znam o wemu budu}i da je u mojoj jedinici bio samo dva dana i da sam ga proterao iz svoje zone odgovornosti.
39. Siguran sam da tog Topolu SRS nije uputila u moju jedinicu, jer se
nije nalazio ni na jednom spisku dobrovoqaca SRS.
40. Kada sam razgovarao sa istra`iteqima Ha{kog tribunala, 2003. i
2006. godine, nije bili re~i o tom Topoli, ali je Paolo Pastore Stoki to
nekako ugurao u moju izjavu iz 2006. godine.
41. Moji motivi da se kao dobrovoqac borim, bili su da branim Jugoslaviju, nevine civile i vojnike, jer su i vojnici tada bili mladi}i od 18
godina na redovnom odslu`ewu vojnog roka, kao neiskusni de~aci, pred kojima je tek budu}nost i `ivot. Smatrao sam da ako treba neko da ide da brani Jugoslaviju i civile, onda to treba da ~ine oni malo stariji. Za mene je
Vojska Jugoslavije i Jugoslavija bilo ono {to je legitimno, a oni koji su
hteli da iza|u iz we, za mene su bili secesionisti.
42. Moja odluka nema nikakve veze sa SRS ili Vojislavom [e{eqem.
Ja sam patriota, volim svoju dr`avu i smatrao sam da imam obavezu da je branim od onih koji su hteli da je komadaju, a da uz to strada i civilno stanovni{tvo. Govori Vojislava [e{eqa nisu mogli na mene da uti~u, jer sam ja
svoju odluku ve} doneo, ali on nikada nije ni govorio ne{to sa ~ime ne bih
94
mogao da se slo`im. Uvek je govorio kao pravi patriota, podse}ao je na svetle tradicije srpske vojske, vite{tvo i juna{tvo, a to su vrline koje ne poseduju zlo~inci.
43. Upitan da li znam ko je Jovan Kuli}, izjavio sam da ne znam ko je taj
~ovek, tako|e znam da je bila neka grupa Mirka Jovi}a, ali mi nije poznato
kako su do{li, mada sam ~uo da im je komandant bio izvesni Bata Mihajlovi} iz Dobanovaca sa kojim sam se susretao jo{ u Tewi.
44. Sa dobrovoqcima Mirka Jovi}a nismo bili na istim polo`ajima i
u istoj zgradi, niti smo imali zajedni~ku komadu, tako da nisam ni mogao da
znam ni{ta o wihovom pona{awu. To je istina, a sve drugo {to su istra`iteqi napisali u mojoj izjavi je delo istra`iteqa. Ne znam za{to je wima
bilo va`no da pove`u mene i moju jedinicu sa jedinicom Mirka Jovi}a, ali
ja nikada ne bih mogao da ka`em da su oni bili pod mojom kontrolom, niti
da je Mihajlovi} bio moj zamenik.
45. U vezi neke radne grupe, sastavqene od Hrvata koji su obavqali neke fizi~ke poslove, a zatim streqani, nemam nikakvih direktnih saznawa,
osim {to mi je to rekao Mi}a Dobrilovi}-Senka, koji je ina~e veliki la`ov i la`no je svedo~io pod za{titnim merama u predmetu protiv Vojislava [e{eqa 1. i 2. aprila 2008. godine. Odmah sam ga prepoznao, iako je bio
svedok pod za{titnim merama. Ta~no je, me|utim, da je on bio moj telohraniteq. To je sve {to o tome znam, a sve ostalo su istra`iteqi ubacili i
ukra{avali moju izjavu u skladu sa svojim potrebama.
46. Nikada o incidentu u vezi tih qudi iz tzv. radne grupe nisam razgovarao sa Qubi{om Petkovi}em, niti me je on ne{to o tome pitao kada smo
se sreli u Beogradu.
47. U Beograd sam, ina~e, oti{ao radi razgovora sa Qubi{om Petkovi}em u vezi uniformi, a ne oko operacije odbrane zapadne Slavonije. Ta~no je da smo iz tih razloga bili u General{tabu. Qubi{a Petkovi} i ja razgovarali smo sa generalom Stojanovi}em, koji je u to vreme bio komandant
Prve armije. General Simovi} bio je ministar odbrane Republike Srbije,
a ja nikada nisam bio u vladi, niti sam se sa wim ikada sreo. Mogu}e je da
sam ja pogre{io, zaboravqaju}i ~iwenicu da je general Simovi} bio ministar i da po ovom pitawu mi ne bi imali {ta da razgovaramo, a mogu}e je da
su istra`iteqi postavili sugestivno pitawe. Meni su ta dva prezimena
sli~na kao {to je mogu}e da mi je popustila koncentracija, s obzirom na iscrpquju}e ispitivawe tokom ~itavog dana.
48. Daleko od toga da mi je palo na pamet da sa generalom Stojanovi}em,
a ne generalom Simovi}em kako su istra`iteqi naveli, }askam o strategiji ili dajem svoje mi{qewe o tome koje mesto treba zauzimati. Na{ sastanak je trajao najvi{e deset minuta i jedina tema bile su uniforme. Sve {to
pi{e u mojoj izjavi u vezi sa ovim je veliki deo kreacija ha{kih istra`iteqa. Istina je ovo {to sada govorim bez ikakve presije, straha i ucene.
49. Kada sam do{ao u Beograd, oko 1. decembra 1991. godine, ja sam preno}io u Beogradu, ali nije ta~no da sam nakon razgovora sa generalom Stojanovi}em i Domazetovi}em, koji je tako|e bio prisutan, ali ne kao {ef kabineta, ve} kao na~elnik Tre}e uprave General{taba, oti{ao u sedi{te SRS.
95
50. Nije istina da sam u General{tabu shvatio da vojska nema pripremqen plan za podru~je Vo}ina i da sam oti{ao u sedi{te SRS i odvra}ao
neke dobrovoqce da idu u Vo}in. Nikada nikakvu vojnu komandu ili nare|ewa nisam dobijao iz Ratnog {taba SRS, niti sam morao bilo {ta da im
referi{em. Ja sam na rati{tu sara|ivao iskqu~ivo sa TO, koji su jedino
bili ovla{}eni da mi izdaju komandu, a ja sam jedino morao da napustim jedinicu ukoliko se ne bih povinovao pravilima.
51. Nismo mi bili nikakva razularena banda ili grupa avanturista, nego jedinica formirana od dobrovoqaca, dobro vojno uve`bana i pod komandom TO.
52. Kada sam do{ao u Beograd, ja nisam ni znao da je povla~ewe ve} po~elo, ali su ha{ki istra`iteqi o~igledno znali. Imali su pred sobom sve
podatke i hronologiju doga|aja, pa su smatrali logi~nim da to ubace u moju
izjavu, pretpostavqaju}i da bih ja tako postupio da sam znao da je povla~ewe u toku. Ja, me|utim, to nisam znao. Bio sam u Beogradu i nisam imao nikakvih kontakata sa svojom jedinicom, a ne bih ni do{ao da tra`im uniforme da sam to naslu}ivao.
53. Kada sam se vratio iz zapadne Slavonije, ja sam oti{ao ku}i u Loznicu da obi|em porodicu i nisam imao vi{e nikakvih kontakata sa SRS,
i nisam imao nikakve informacije {ta se tamo vi{e doga|alo. Sve {to pi{e u mojoj izjavi iz 2006. godine, a ne stoji u izjavi iz 2003. godine, na ovu
temu posle mog odlaska samo je proizvoqna interpretacija Paola Stokija
i Hildegard Uerc Reclaf.
54. O izvesnom Bati iz Sekulinca nisam razgovarao sa ha{kim istra`iteqima ni 2003. godine, ni 2006. godine. [vabu, koga pomiwu istra`iteqi Ha{kog tribunala nisam nikako mogao da vidim ili sretnem u prijemnoj kancelariji dr Vojislava [e{eqa u Zemunu, jer sam ja SRS napustio
jo{ u decembru 1992. godine.
55. [e{eqa sam posledwi put sreo na Majevici, kada je do{ao da obi|e dobrovoqce. Prepoznao me je, upitao kako sam i ja sam mu rekao da nisam
vi{e ~lan SRS. To je bio kraj na{eg razgovora. [e{eq je odr`ao govor u
bioskopu u Ugqeviku, juna meseca 1993. godine, ali ja nisam ni slu{ao wegov govor.
56. Nemam nikakva pouzdana saznawa da su dobrovoqci Srpske radikalne stranke, prilikom povla~ewa iz zapadne Slavonije, po~etkom decembra
1991. godine, uni{tili logor za obuku dobrovoqaca u Sekulincima i druge
prate}e vojne objekte. Ukoliko je to neko uradio onda je to bio legitimni
~in, jer se vojni objekti nikada neprijatequ ne ostavqaju na upotrebu i kori{}ewe.
57. Sa Qubi{om Petkovi}em sam kontakirao kao sa komandantom ratnog {taba i mada to zvawe komandant ratnog {taba mo`e da zvu~i kao da je
on imao neke veze sa zbivawima na rati{tu to nije ta~no. Petkovi} nije
mogao da zna da }e do}i do povla~ewa dobrovoqaca iz zapadne Slavonije,
zbog ~ega bi dobrovoqci bili dovedeni u opasnost, kako su napisali istra`iteqi u izjavi iz 2006. godine. On to nije mogao da zna tako da je to ~ista
insinuacija tu`ila{tva kako bi izgledalo da je SRS imala neku komandnu
96
odgovornost. Ja sam vi{e puta ponovio istra`iteqima da to nisu bile ingerencije ratnog {taba i da sam im se obra}ao samo ako nam je bilo potrebno ne{to, kao na primer ode}a ili hrana.
58. Posledwi put u kontaktu sa Petkovi}em sam bio po~etkom 1992. godine, kada sam wegov poziv da eventualno odem u Bosanski Brod odbio i nakon dva meseca, kada sam ponovo odbio da idem u Mostar. Petkovi}u sam rekao da sa wima ne `elim ni{ta vi{e da imam. Nakon toga sam oti{ao na
razli~ite borbene linije u Bosni, ali to nije imalo nikakve veze sa SRS.
Zvornik
59. [to se ti~e mog dolaska u Zvornik, ta~no je da sam tamo oti{ao 1.
maja 1992. godine i to nema veze sa Srpskom radikalnom strankom. Nije ta~no da sam tamo video Zorana Ranki}a, niti je ta~no da sam izjavio da je @u}a imao bilo kakve veze sa SRS. On je bio komandant “@utih osa”, a oni nisu imali nikakve veze sa SRS.
60. U svojoj prvoj izjavi sam rekao da su nakon hap{ewa @u}ine grupe,
Zvornik napustili svi dobrovoqci, ali to se odnosilo samo na one koji su
pripadali “Belim orlovima” i “@utim osama”. Koliko ja znam, dobrovoqci Srpske radikalne stranke nisu bili u Zvorniku kada sam ja do{ao. Koliko je meni poznato oni su Zvornik napustili oko Uskrsa, a ja sam do{ao
posle Uskrsa. U to vreme ni ja nisam vi{e bio dobrovoqac SRS.
61. Ja ne znam ni{ta o grupi dobrovoqaca koju je predvodio izvesni Gogi}, niti mi je poznato da li je i kakve je veze imao sa Srpskom radikalnom
strankom.
62. Kada sam stigao u Zvornik, ja sam proveo oko tri dana u @u}inoj grupi, a kada su stigli “Beli orlovi”, kojima je komandovao Zoran Obrenovi}
zvani A`daja, ja sam im se prikqu~io i iz Zvornika smo oti{li u Snagovo
radi osloba|awa Kalesije.
63. Nije mi poznat slu~aj da je jedno lice iz Loznice ubilo neke muslimanke u Zvorniku. Ja taj incident nisam video, tako da o tome ne mogu da govorim. Ja sam se u Zvorniku zadr`ao samo tri dana i ne `elim da komentari{em ne~ije dezinformacije.
Iliya i Majevica
64. U oktobru 1992. godine, u Loznicu je do{ao Dragoslav Bokan i pozvao me da idemo na Iliyu kao dobrovoqci. Ja sam prihvatio wegov poziv,
ali taj odlazak na Iliyu sa Dragoslavom Bokanom nije imao nikakve veze
sa SRS.
65. U martu 1993. godine, nazvao me je potpukovnik Vojske Republike
Srpske Despotovi} i tra`io da odem na Majevicu kod Tuzle. Despotovi} je
bio komandant 2. majevi~ke brigade. Oti{ao sam tamo, ali sam se vrlo brzo vratio zato {to je bilo suvi{e hladno. U me|uvremenu je poginuo komandant 1. majevi~ke brigade i wega je zamenio Despotovi}. Despotovi} me je
ponovo pozvao u maju 1993. godine i tra`io da odem na Majevicu. Oti{ao
sam tamo i proveo period od maja do 21. jula 1993 godine, kada sam nagazio
na minu.
66. U tom incidentu izgubio sam levu nogu do iznad kolena, a levi lakat mi je te{ko ozle|en. Ja sam stopostotni invalid. Odveli su me u bolni97
cu u Bijeqini i potom na Ortopedsku kliniku u Beogradu. Tokom mog bolni~kog le~ewa niko iz SRS me nije posetio.
67. Kada sam bio na Majevici, video sam [e{eqa kada je do{ao da obi|e dobrovoqce SRS. Ugledao me je i prepoznao. Zajedno smo oti{li na ru~ak. Pani}, [e{eqev telohraniteq i drugi ~lanovi [e{eqevog rukovodstva, ru~ali su zajedno sa nama. [e{eq me je pitao kako sam i ja sam rekao
da vi{e nisam ~lan SRS. To je bio kraj na{eg razgovora. [e{eq je odr`ao
govor u bioskopu u Ugqeviku. To je bilo u junu 1993. godine. Ja nisam bio u
sali i nisam slu{ao wegov govor.
68. Dobro se se}am da je u po~etku rata u Hrvatskoj bilo malo tolerancije srpskih vlasti, pa su neka lica iz Hrvatske ulazila u Srbiju sa li~nim, odnosno vojnim naoru`awem. Od 1. oktobra 1991. godine bila je stroga
kontrola na grani~nim prelazima sa Srbijom tako da je svakom licu na granici bilo oduzimao automatsko naoru`awe. Vojni oficiri, koji su imali
vojnu dozvolu, mogli su sa dozvolom u}i u Srbiju samo sa pi{toqem koji su
zadu`ili u vojnoj komandi
Kontakt sa timom odbrane Vojislava [e{eqa
69. Kontakt sa timom koji poma`e pripremu odbrane dr Vojislava [e{eqa prvi put sam imao 15. marta 2008. godine, na moju inicijativu. Tada
sam se susreo sa Gordanom Pop-Lazi} i Vjericom Radetom. Porazgovarali
smo o motivima za moj dolazak i ja sam im rekao da `elim da ih upoznam sa
~iwenicom da su me istra`iteqi Ha{kog tribunala kontaktirali u nameri da budem svedok optu`be i to za{ti}eni svedok.
70. Ja sam ha{kim istra`iteqima rekao da mogu da budem samo svedok
odbrane Vojislava [e{eqa i da ne pristajem da budem svedok tu`ila{tva
ni pod kakvim uslovima. Ponudio sam timu odbrane da dam izjavu u kojoj }u,
prema najboqem se}awu, objasniti sve o mom ratnom putu, ako bi to bilo od
koristi dr Vojislavu [e{equ.
71. Dogovorili smo se da sa~inim jednu takvu izjavu i ja sam 19. 3. 2008.
godine, dao izjavu u Zemunu koju sam overio u IV op{tinskom sudu u Novom
Beogradu. Izjavu sam dao na li~ni zahtev, dobrovoqno, bez pritiska i ucene i sa dozvolom da je Vojislav [e{eq iskoristi u svoju odbranu pred Me|unarodnim sudom za ratne zlo~ine u Hagu.
72. Drugu, tako|e sudski overenu izjavu, dao sam 31. 8. 2008. godine na neke okolnosti koje nisam obuhvatio prvom izjavom.
73. Kako sam timu koji poma`e pripremu odbrane dr Vojislava [e{eqa pred Ha{kim tribunalom rekao da im stojim na raspolagawu, zamolili
su me da se jo{ jednom sretnemo i oni su kasnije ponovo do{li kod mene da
im boqe razjasnim jo{ neke doga|aje, {to sam rado prihvatio.
74. Samoinicijativno sam dao i izjavu koju sam overio u op{tinskom
sudu u Loznici da ne `elim da budem svedok ha{kog tu`ila{tva u procesu
koji se vodi protiv Vojislava [e{eqa. Ovom izjavom sam tako|e obavestio
sve da sam potencijalni svedok dr Vojislava [e{eqa i to sam dostavio timu koji poma`e odbranu dr Vojislava [e{eqa. Time sam `eleo da skinem
98
sa sebe ha{ko tu`ila{tvo i da im stavim do znawa da sam stupio u kontakt
sa drugom stranom spreman da svedo~im samo istinu.
75. Bilo bi stra{no da izjave koje ha{ki istra`iteqi zovu mojim izjavama, koje ja nikada ranije nisam imao u rukama, budu upotrebqene u procesu protiv dr Vojislava [e{eqa. Siguran sam da wihove izjave obiluju
poluistinama, neta~nim podacima, namernim izvrtawem ~iwenica i mojih
re~i. Ja sam dao i intervju za dnevni list “Pravda” u kojoj sam izneo svoj odlu~an stav da mogu da budem samo svedok odbrane.
76. Od kada sam stupio u kontakt sa timom odbrane Vojislava [e{eqa
ja sam prisustvovao skoro svim nau~nim skupovima, simpozijumima, mitinzima i obele`avawu godi{wica koje su organizovali Srpska radikalna
stranka i komitet za odbranu dr Vojislava [e{eqa, a povodom uslova, pritvora, i neregularnog su|ewa Vojislavu [e{equ u Hagu.
77. Na ovim skupovima ~esto je javno pomiwano moje ime i to u kontekstu zloupotrebe svedoka od strane tu`ila{tva Ha{kog tribunala ili potencijalnog svedoka odbrane Vojislava [e{eqa. Nikada nisam imao primedbe na to, naprotiv, odgovaralo mi je prisustvo medija na tim skupovima
koji su sve to mogli da zabele`e. Bio sam raspolo`en i da se li~no obratim na tim skupovima..
78. Na ovim skupovima sam razgovarao sa stotinama ~lanova i simpatizera Srpske radikalne stranke iz cele Srbije i svima sam potpuno otvoreno prenosio moje lo{e iskustvo sa istra`iteqima Ha{kog tribunala. Pomiwao sam da su mi odredili {ifru VS-050, pod kojom bi trebalo da svedo~im kao svedok optu`be i, naravno, obja{wavao da sam ja to odbio. @eleo
sam da {to vi{e qudi sazna i zahvalan sam komitetu za odbranu Vojislava
[e{eqa {to su moje izjave izneli pred javnost Srbije.
79. U dosada{wem toku su|ewa Vojislavu [e{equ u Hagu vi{e puta
sam timu koji poma`e pripremu odbrane davao izjave i nikada od wih nisam
zahtevao da se ne obelodawuju. Naprotiv, dao sam punu saglasnost da se mogu koristiti kako pred Ha{kim tribunalom, tako i u srpskoj javnosti, jer
ja nikada nisam prihvatio da budem za{ti}eni svedok pod {ifrom, s obzirom da nemam razloga da se stidim svog imena, ni onog {to sam u formi overenih izjava davao [e{eqevom timu. Verujem da }e i ova izjava biti obelodawena i apsolutno sam saglasan sa tim, jer meni nikada nije pretila opasnost ni sa koje strane, a pogotovo nije od Vojislava [e{eqa i Srpske radikalne stranke.
Izjavu dao
Radovan Nova~i}
(potpis na originalu)
Prilog: fotokopija
Potvrda
Potvr|ujem da sam pro~itao ovu izjavu, da su navodi u izjavi ta~ni i
istiniti, te ih kao takve svojim potpisom i potvr|ujem.
Radovan Nova~i}
(potpis na originalu)
99
“Pravda”, 1. jula 2008. godine, objavquje tekst sa nadnaslovom “Intervju: Radovan Nova~i}, biv{i komandant dobrovoqaca iz zapadne Slavonije, odbija pritisak Tu`ila{tva Ha{kog tribunala i ka`e:”, naslovom
“Protiv [e{eqa ni po cenu `ivota” i podnaslovom “Verujte mi, nikada
nisam video da je [e{eq ubio nekog i nikad nisam ~uo da je naredio da se
ubije neko. Zato sam spreman da svedo~im samo u wegovu odbranu”. Tekst sadr`i dva antrfilea sa naslovima “Branio sam Jugoslaviju” i “Zlo~ine ~ine samo psihopate”:
Radovan Nova~i}, nekada{wi komandant srpskih dobrovoqaca u zapadnoj Slavoniji, govori za “Pravdu” o tome za{to ni po cenu `ivota ne}e svedo~iti protiv Vojislava [e{eqa, {ta su mu sve nudili iz Haga za svedo~ewe i za{to veruje da }e lider SRS biti ubijen.
Prvi put su ha{ki istra`iteqi pre ~etiri godine kontaktirali Nova~i}a, kad su mu rekli da }e ga pozvati da bude svedok Tu`ila{tva u postupku protiv [e{eqa.
– Posle nekoliko razgovora sa wima, obratio sam se pravnom timu koji poma`e odbranu dr Vojislava [e{eqa. Hteo sam da dobijem pravno mi{qewe da li ja moram da svedo~im u wihovu korist ili ne moram. S druge
strane `eleo sam da pomognem i odbranu Vojislava [e{eqa.
• Dakle, vi nikako ne `elite da svedo~ite?
– Ho}u da svedo~im ali samo kao svedok odbrane, nikako kao svedok Tu`ila{tva.
• Zbog ~ega su vas kontaktirali?
– Ja sam bio komandant dobrovoqaca u zapadnoj Slavoniji. Pod mojom
komandom je bilo 600 boraca. Jedini sam komandant koji nije optu`en ni po
kakvom osnovu.
• Kako su stupili u kontakt sa vama?
– Telefonom su najavili svoj dolazak. [ta }u, sa~ekao sam ih i prihvatio razgovor. Ispitivali su me dva dana, sve ukupno skoro 20 sati.
• [ta su vas pitali?
– Jednom su me pitali da li je [e{eq u Slavoniji dr`ao govore. Ka`em im da jeste. Onda im je bilo va`no da znaju da li smo mi bili odu{evqeni wegovim govorima. I to sam potvrdio. “Dakle, proradio vam je adrenalin”, pitaju me oni na kraju. “Da”, odgovaram, “proradio nam je adrenalin”. Eto, {ta je wima va`no, kao da je to nekakav dokaz protiv [e{eqa!
Ma, sme{no, verujte mi. I bez tih govora branio bih svoju dr`avu.
• Jesu li vam pretili ne~im ako ne svedo~ite?
– Nikad mi nisu pretili ali su zato dosta nudili.
• [ta su vam sve nudili?
– Sve, samo nisu da budem predsednik SAD. Nudili su mi pare, novo dr`avqanstvo, da biram u koju }u se zemqu iseliti sa porodicom, da budem za{ti}eni svedok. Sve sam to odbio. Rekao sam im da ni po cenu da zavr{im u
zatvoru ne}u da budem svedok Tu`ila{tva. Razgovarali smo jedno sedam puta i svaki put sam im to rekao.
• Kada ste razgovarali posledwi put?
100
– Posledwi razgovor sa Hagom je bio zaista sme{an. Zvali me na mobilni pre jedno mesec dana i pitali kad mogu da svratim kod wih. Kao da
treba samo da pre|em ulicu i to je to, kao da me zovu u kafi} na pi}e. Ne}u
do}i nikad, rekao sam im. Onda su po~eli da me fino ube|uju kako bi bilo
dobro da do|em. Kada su videli da sam odlu~an u nameri da se ne pojavim samo su mi rekli: “Izvinite na izgubqenom vremenu”.
• Do`ivqavate li te pozive telefonom kao maltretirawe?
– Naravno. Zivkaju me stalno iako sam im toliko puta rekao da ne}u.
Nije to tek tako: odem tamo na jedna dan i gotovo. Imam porodicu o kojoj
treba da brinem. Oni bi mene ranije zvali i odveli pa bi mi tamo solili
pamet.
• Za{to ste odlu~ili da svedo~ite u korist [e{eqa?
– Verujte mi, nikada nisam video da je [e{eq ubio nekog i nikad nisam ~uo da je naredio da se ubije neko. Te{ko mi je da }utke gledam torturu
kakva se nad wim vodi u Hagu. Da li znate koliko je Srba umrlo u tom kazamatu? Tamo samo Srbi umiru. Da nije to mo`da neka zarazna bolest koja poga|a samo Srbe, a na koju su Hrvati imuni?
• Pratite li su|ewe [e{equ?
– Kad god stignem. Vidim koliko svedoci la`u. Me|u glavnim svedocima je bio i jedna od mojih pratilaca. I on je lagao.
• Kakvu presudu o~ekujete? Da li }e [e{eq biti oslobo|en?
– Ne verujem da }e ga osloboditi, nije im to u interesu. Mislim da }e
[e{eqa ubiti u Hagu.
• Mislite li da }e vas iz Haga ponov zvati?
– Zva}e me, sigurno. Sada, najverovatnije, pretresaju moju biografiju,
tra`e ne{to o meni {to sam pogre{no uradio. Najverovatnije }e mi na}i
da sam pre{ao ulicu na crveno, ili sam pogre{no parkirao kola. E, onda
}e mi re}i: “Ako ne}e{ da svedo~i{, {aqemo te na Aqasku”.
• Dakle, nikako u Hag?
– I}i }u u Hag samo kad on postane deo Srbije.
• A {ta ako vas prinudno odvedu?
– Govorili su da }e poslati i obavezuju}i nalog, da me ovi na{i privedu i deportuju u Hag. Ni{ta im to ne}e vredeti. Ne}u svedo~iti protiv [e{eqa ni po cenu `ivota.
• Koga ste vi branili u ratu na prostoru biv{e SFRJ?
– Branio sam Jugoslaviju. Meni je odgovarala onakva Jugoslavija, bez
granica. Da je to bila Evropa i wu bih branio. I, {ta se de{avalo? Neko
je odlu~io da se odvoji od moje dr`ave, protiv voqe wenih gra|ana. U~iwena je velika nepravda prema nama, Srbima. Hrvatskoj je dozvoqeno i omogu}eno da se odvoji, a Republika Srpska ne mo`e?
• Pod komandom ste imali 600 dobrovoqaca, kakva je disciplina bila?
– Disciplina je bila na visokom nivou. Moji saborci nisu po~inili
nijedan zlo~in. Niti je ko hteo da to radi, niti bih ja dozvolio. Uveren sam
da ubistvo mo`e da izvr{i samo psihopata, a takvih nije bilo me|u dobrovoqcima.
101
Mile Crnobrwa
Me|unarodni sud za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine
Izjava svedoka
Podaci o svedoku:
Prezime: Crnobrwa
Ime: Mile
Pol: mu{ki
Ime oca: Ilija
Datum ro|ewa: 22. oktobar 1954. godine
Mesto ro|ewa: ]eralije, Podravska Slatina
Adresa: Zemun, Viktora Star~i}a 15 a
Nacionalnost: Srbin
Veroispovest: pravoslavna
Jezik/jezici koje govori: srpski
Jezik koji je kori{}en u toku razgovora: srpski
Trenutno zanimawe: bez zaposlewa
Prethodno zanimawe: dipl. pravnik
Datum i mesto razgovora: 6. i 7. decembar 2010. godine u Beogradu
Razgovor vodila: dipl. pravnik Vjerica Radeta
Imena svih osoba prisutnih tokom razgovora:
1. Dipl. pravnik Vjerica Radeta
2. Mr Dejan Mirovi}
Potpis svedoka:
(potpis na originalu)
Paraf prisutnih:
(potpisi na originalu)
Izjava svedoka
1. Ja sam Mile Crnobrwa od oca Ilije i Majke Mileve, ro|ene Srarija{. Ro|en sam 22. oktobra 19954. godine u mestu ]eralije, op{tina Podravska Slatina, `ivim u Zemunu u ul. Viktora Star~i}a br. 15a, sa li~nom
kartom broj T 134629, JMBG 2210954312501, dipl. Pravnik, nezaposlen, po
nacionalnosti Srbin, pravoslavac.
2. Ovu izjavu dajem Vjerici Radeta i Dejanu Mirovi}u, ~lanovima
Stru~nog tima koji poma`e pripremu odbrane Vojislava [e{eqa.
3. Vjerica Radeta i Dejan Mirovi} su me upozorili da sam u obavezi da
govorim istinu i da izno{ewe la`nih tvrdwi podle`e odgovornosti na
osnovu Pravilnika o postupku i dokazima Me|unarodnog krivi~nog suda za
biv{u Jugoslaviju.
4. U ovoj izjavi }u istinito izneti sve ~iwenice i okolnosti u vezi sa
mojim kontaktima sa predstavnicima tu`ila{tva Ha{kog tribunala i
predstavnicima Stru~nog tima koji poma`e pripremu odbrane Vojislava
[e{eqa.
102
Kontakt sa istra`iteqima Ha{kog tribunala
5. Krajem juna 2002. godine pozvali su me iz kancelarije Ha{kog tribunala u Beogradu i tra`ili da se sastanem sa istra`iteqima da bismo razgovarali o stradawu Srba na podru~ju zapadne Slavonije. Ja sam pristao na
taj razgovor i dogovorili smo da se vidimo u mojoj porodi~noj ku}i u Zemunu.
6. Prvi razgovor sa istra`iteqima tribunala obavio sam 10. jula 2002.
godine. Sa mnom su razgovarali Paolo Pastore Stoki i Filip Oberknezev uz prisustvo prevodioca Dane Todorovi}. Ovaj razgovor trajao je od 9,30
do 15 ~asova.
7. Razgovor smo nastavili 11. jula iste godine u kancelariji Ha{kog
tribunala u Beogradu, negde na Dediwu. ^ini mi se u ulici Jevrema Gruji}a.
8. Istra`iteqi su se u po~etku interesovali za stradawa Srba u zapadnoj Slavoniji i ja sam im o tome govorio. Me|utim, po~eli su i da mi postavqaju razli~ita pitawa u vezi sa zlo~inima nad Hrvatima u zapadnoj Slavoniji.
9. Ja o zlo~inima o kojima su me pitali nisam imao nikakvih neposrednih saznawa i to sam i rekao ha{kim istra`iteqima. Bilo je o~igledno da
nisu zadovoqni mojim odgovorima pa su pokazivali otvorenu qutwu, pogotovo Paolo Pastore Stoki.
10. U kancelariji Ha{kog tribunala Stoki mi je pokazao navodno moju izjavu napisanu na engleskom jeziku. Verovao sam da su u toj izjavi podaci o stradawu Srba u zapadnoj Slavoniji i da }e kona~no da se povede postupak protiv odgovornih za zlo~ine nad Srbima.
11. Uveren da su istra`iteqi Ha{kog tribunala slu`bena lica kojima je stalo da se utvrdi istina, a i zbog ~iwenice da sam i sam diplomirani pravnik, ja sam takvu izjavu verovatno i potpisao iako se sa wenim sadr`ajem na srpskom jeziku nikada nisam upoznao.
12. ^etiri godine kasnije, kada sam potpuno zaboravio na razgovor sa
ha{kim istra`iteqima, ponovo su me pozvali u kancelariju tribunala u
Beogradu. Tamo sam oti{ao 16. juna 2006. godine i razgovarao sa istra`iteqem Paolo Pastore Stokijem uz prisustvo prevodilaca Slobodanke Stefen i Gorana [e}ibovi}a.
13. Kada sam do{ao u kancelariju Ha{kog tribunala na lap topu su mi
pokazali “novu” izjavu koju su napisali na osnovu na{eg razgovora od pre
~etiri godine. Na tu izjavu sam imao mnogo primedbi, jer sam video da u woj
nema informacija o zlo~inima nad Srbima koje sam im dao, a i da su o zlo~inima nad Hrvatima uneli podatke koje im ja nisam dao ili su moje re~i
potpuno pogre{no preneli pa je ta navodno moja izjava dobila sasvim drugi smisao.
Zlo~ini nad Srbima u zapadnoj Slavoniji
14. Dolaskom na vlast Hrvatske demokratske zajednice ( HDZ), u prole}e 1991. godine, po~eli su problemi Srba u tada{woj Hrvatskoj. Srbi su masovno otpu{tani sa posla, zastra{ivani, maltretirani i zlostavqani. Po~ela su odvo|ewa Srba u nepoznatom pravcu, ubistva, minirawe ku}a, pucawe na prozore u ve~erwim ~asovima, pretwe i poni`avawa, sve sa ciqem da
im `ivot postane nepodno{qiv.
103
15. Ja sam u to vreme radio kao operativni slu`benik u Policijskoj
upravi u Virovitici. Na poslu sam {ikaniran i degradiran raspore|ivawem na ni`e radno mesto u odnosu na moju stru~nu spremu i ste~eno iskustvo. Primetio sam da su po~eli da prate moje kretawe. Ja sam iz straha za
li~nu bezbednost odlu~io da sa suprugom napustim Viroviticu i da se vratim u porodi~nu ku}u u ]eralijama.
16. U toku maja meseca 1991. godine miniran je lokal u Jugovom Poqu
kod Virovitice vlasni{tvo Srba An|elke i Nikole, ~ijeg se prezimena ne
se}am. Tih dana miniran je i automobil Golf u dvori{tu vlasnika Srbina
Milorada Obradovi}a iz Virovitice. U napadu na jednu srpsku ku}u u vrat
je raweno jedno dete. Na meti su bile i porodice qudi koji su bili u me{ovitim brakovima, odnosno porodice Srba ~ije su `ene bile Hrvatice.
17. Strah Srba je bio sve ve}i pa se oko 90 odsto srpskih porodica iselilo iz Virovitice. Napustili su posao, ku}e, stanove, poslovne prostore,
ciq je bio samo sa~uvati `ivot i porodicu. Ovakvo stawe bilo je i u Podravskoj Slatini, Orahovici, Slavonskoj Po`egi, Daruvaru, Pakracu i
ostalim gradovima u Hrvatskoj.
18. Pre ratnih sukoba na podru~ju op{tina Slatina i Virovitica ubijeno je vi{e od dvadeset qudi. Istra`iteqima sam nabrojao imena ubijenih
kojih sam se setio. Ubijeni su ginekolog Miti}, neki Mudrini}, jedna starija `ena Ojki} iz sela Cabuna, direktor banke u Slatini Kosti}, staklar
Milutin Guwevi}, Milan, zvani ^iger iz Mikleu{a, Vito, ugostiteq iz
^a~inaca, moler Gojko Oqa~a, Kolunyi} iz Aleksandrovca, roditeqi i sestra Mirka Vujani}a iz Aleksandrovca zapaqeni su u wihovoj ku}i, i jo{
nekih ~ijih se imena ne se}am. Pre ratnih sukoba pretu~eni su Srbi Rajko
Lavrni}, Branko Labus i Du{an Manojlovi}, koji je ostao bez oka. Srpska
imovina je sistematski uni{tavana.
19. Istra`iteqima Ha{kog tribunala opisao sam oru`ane napade Hrvatskog ve}a odbrane (HVO) u toku 1991. godine.
20. U napadu Zbora narodne garde (ZNG), 2. septembra 1991. godine, na
srpsko selo Jasena{ kod Virovitice, ubijeno je nekoliko qudi, se}am se
imena lovo~uvara Zdravka Milanovi}a, vi{e me{tana je raweno, a zapaqeno je vi{e od pola ku}a.
21. Uo~i srpskog praznika Velika Gospojina, 7. avgusta 1991. godine, iz
mesta ]etekovac u popodnevnim ~asovima granatirana su srpska mesta ]eralije, Balinci i Rijence gde su pored me{tana bili sme{teni i Srbi koji su izbegli iz gradova. Tada je rawen jedan ~ovek iz Balinaca.
22. Pripadnici Zbora narodne garde pucali su, 8. avgusta 1991. godine,
iz ]etekovca po Balincima i ranili Srbina Du{ana ~ijeg se prezimena ne
se}am. HDZ je naoru`ao Hrvate u ]etekovcu i napadi na srpska sela su postali svakodnevni pa je {tab Teritorijalne odbrane Podravska Slatina, 1.
oktobra 1991. godine, evakuisao `ene i decu u Srbiju.
23. Hrvatske snage su oklopnim vozilima BOV, uz prethodno granatirawe, 5. oktobra 1991. godine napali na Balince i ]eralije. Raweno je 15
me{tana, a Srbin Jovica Buza~i} je ubijen. Od tada pa do egzodusa Srba 13.
decembra 1991. godine napadi na ova dva mesta su postali svakodnevica.
104
24. Posle egzodusa Srba iz ovih krajeva wihova imovina je spaqena i
opqa~kana. Do temeqa je uni{teno 21 srpsko selo u op{tini Podravska
Slatina. Tri sela su polovi~no uni{tena pa su u ku}e koje nisu zapalili
doselili Hrvate sa Kosova i Metohije.
25. Srbi koji nisu napustili svoja vekovna ogwi{ta ubijeni su na svirep na~in. U ]eralijama su sekirom ubili dve starice Jelu Crnobrwa i
Daru Stojanovi}. Peru Bojani}a i Boru Vu~kovi}a su vezane `icom odveli u Podravsku Slatinu i tamo se nad wima i`ivqavali. Istra`iteqima
sam rekao da sam ~uo da je to snimao jedan novinar i da je snimak prikazivan na nekoj nema~koj televiziji.
26. Prema mojim saznawima za ove zlo~ine niko nije odgovarao niti se
protiv bilo koga vodi krivi~ni postupak za ova zlodela. Zato sam ja prihvatio razgovor sa istra`iteqima Ha{kog tribunala uveren da je kona~no
po~ela istraga i za zlo~ine nad Srbima u zapadnoj Slavoniji.
Zlo~ini nad Hrvatima
27. Istra`iteqi su me pitali {ta znam o ubistvu porodice Vendel iz
Vo}ina koje se, navodno, desilo 2. decembra 1991. godine kao i o ubistvu Veronike Amend, wenog supruga i unuka za koje su mi rekli da se desilo 3. decembra 1991. godine i ja sam im rekao da o tome ni{ta ne znam.
28. Istina je da sam ja u tom periodu bio komandir milicije, ali je istina i da nisam imao nikakvu dojavu za ta ubistva pa nisam ni mogao da preduzimam bilo kakve operativne radwe po tom pitawu.
29. Qudi u Vo}inu su pri~ali da su nestala ~etiri mladi}a iz takozvane “Radne grupe”. Se}am se da su me|u wima bili Goran Sala~ i Ivica Bon.
Mene je o wihovom nestanku obavestila supruga jednog od wih i mi smo odmah preduzeli odre|ene operativne aktivnosti oko utvr|ivawa istine o
ovom doga|aju. Ovi mladi}i su, navodno, nestali 3. decembra 1991. godine, a
egzodus Srba sa tog podru~ja bio je 13. decembra i mi, na`alost, nismo imali vremena da rasvetlimo okolnostima pod kojima su ova ~etiri mladi}a
nestala.
30. Od me{tana sam ~uo i da je nestao Branko Ili} koji je je radio u hotelskom restoranu u Vo}inu. Pri~alo se da je on nestao krajem avgusta 1991.
godine, ali o tome nikada nismo zvani~no obave{teni, a ja sam pri~e o wegovom nestanku slu~ajno ~uo nekoliko dana pred odlazak iz zapadne Slavonije.
Dobrovoqci Srpske radikalne stranke
31. Se}am se, a to sam rekao i istra`iteqima, da su dobrovoqci do{li
na podru~je Vo}ina krajem oktobra 1991. godine. Bili su sme{teni u Lageru Sekulinci, koji je od Vo}ina udaqen oko 12 kilometara. Ja nisam znao da
li ovi dobrovoqci pripadaju nekoj politi~koj partiji niti sam ih to ikada pitao.
32. Istra`iteqi su insistirali da ka`em da su ti dobrovoqci bili
{e{eqevci, odnosno ~etnici. Ja sam rekao da to ne mogu da potvrdim, ali
da je ta~no da su svi borci i doma}i i dobrovoqci sebe sa ponosom nazivali ~etnicima, a da su nas hrvatski mediji sve zvali “srbo~etnicima”.
105
33. Se}am se da je grupu dobrovoqaca, koja je bila sme{tena u Sekulincima, predvodio Radovan Nova~i} koga sam i li~no upoznao. Nova~i} i wegovi dobrovowci bili su pod komandom teritorijalne odbrane i dejstvovali su iskqu~ivo po nare|ewu pretpostavqene komande.
34. Ova grupa dobrovoqaca do{la je u zapadnu Slavoniju da pomogne
ugro`enim Srbima i pona{ali su se primerno, nikada nisu izazivali nikakve incidente i bili su odli~ni borci.
35. Se}am se i da je jedna grupa dobrovoqaca bila sme{tena u samom Vo}inu, oni su, ~ini mi se, do{li sredinom oktobra. Bio sam ispred milicijske stanice kada su do{li u nekim {arenim autobusima. Govorili su da su
oni Bokanovi dobrovoqci, ali ja tog Bokana nikada nisam video. Oni su
bili raspore|eni po privatnim ku}ama. ^uo sam da su, nezadovoqni oru`jem koje su dobili, tra`ili da razgovaraju sa pukovnikom Jovanom Trbojevi}em i to je sve {to o wima znam.
36. Paole Pastoro Stoki se raspitivao za [e{eqev dolazak u Vo}in.
Rekao sam da ja o tome ni{ta ne znam, ali da sam od jednog kolege ~uo da je
[e{eq, oko 20. novembra 1991. godine, kratko bio u Vo}inu. Ja sam toga dana
bio kod ku}e u ]eralijama, pa nisam ni mogao da ga vidim ako je i dolazio.
37. Ha{ki istra`iteqi su me pitali i za neke qude koje sam poznavao
u vreme kada sam `iveo u zapadnoj Slavoniji. Ja sa tim qudima uglavnom nemam nikakav kontakt jer vi{e ne `ivimo u istom mestu kao nekada i to sam
istra`iteqima i rekao mada mi nije jasno ni zbog ~ega su me to pitali.
38. Kasnije sam shvatio da su istra`iteqi Ha{kog tribunala `eleli
da ~uju samo ono {to je wima odgovaralo i da su zato postavqali sugestivna pitawa i sve vreme poku{avali da daju odgovore umesto mene. Ja sam, verovatno, jedan od mnogih koje su poku{ali da zloupotrebe samo da bi oni zavr{ili svoj zadatak.
Kontakti sa [e{eqevim timom odbrane
39. Kao i ve}ina Srba i ja pomno pratim su|ewe prof. dr Vojislava [e{eqa pred Ha{kim tribunalom. Primetio sam kada je u pitawu zapadna
Slavonija da neki svedoci tu`ila{tva iznose niz neistina o doga|ajima na
tom podru~ju. Bilo mi je jasno da oni poku{avaju da la`no optu`e dr [e{eqa i dobrovoqce Srpske radikalne stranke da bi za{titili sebe i da bi
izbegli li~nu odgovornost.
40. @eleo sam da pomognem dr Vojislavu [e{equ u rasvetqavawu istine. O~igledno je da on to odli~no radi, ali sam razmi{qao da bi bilo dobro da i ja dam svoj skromni doprinos iznose}i istinu, mada nisam znao {ta
bih ta~no mogao da uradim.
41. Istina je da sam ose}ao strah od Ha{kog tribunala jer sam imao lo{e iskustvo sa istra`iteqima koji su se, u toku ispitivawa, krajwe neprofesionalno pona{ali prema meni.
42. Kada su sredstva javnog informisawa u Srbiji, 3. aprila 2008. godine, objavila da je Ramu{ Haradinaj oslobo|en svih optu`bi u Ha{kom tribunalu odmah sam, pobediv{i strah, odlu~io da potra`im qude iz [e{eqevog tima koji mu poma`u pripremu odbrane.
106
43. Prvi kontakt sa qudima iz [e{eqevog tima ostvario sam ve} sutradan, 4. aprila 2008. godine. Rekao sam da `elim da iznesem istinu o svojim kontaktima sa predstavnicima tu`ila{tva Ha{kog tribunala kao i
istinu o doga|ajima u Vo}inu iz druge polovine 1991. godine.
44. ^lanovi tima sa kojima sam razgovarao bili su veoma qubazni, rekli su mi da wih samo istina i interesuje i ja sam istog dana sa~inio izjavu, overio je u ^etvrtom op{tinskom sudu u Beogradu i predao je ~lanovima tima koji poma`e pripremu odbrane Vojislava [e{eqa.
45. Istog dana sam, preko mog advokata Ilije Sa{i}a, obavestio tu`ila{tvo Ha{kog tribunala da ne ra~unaju na mene. Obavestio sam ih da ne
`elim da budem svedok optu`be, ve} svedok odbrane ukoliko dr Vojislav
[e{eq bude imao potrebu za mojim svedo~ewem. Obavestio sam Ha{ki
tribunal da sam stupio u kontakt sa Stru~nim timom koji poma`e pripremu odbrane Vojislava [e{eqa i zamolio ih da me vi{e ne uznemiravaju.
46. Drugu izjavu Stru~nom timu koji poma`e pripremu odbrane Vojislava [e{eqa dao sam 15. avgusta 2008. godine. I ovu izjavu sam overio u
^etvrtom op{tinskom sudu.
47. Ja nikada nisam `eleo da svedo~im pod {ifrom VS 031 koju mi je
odredilo tu`ila{tvo Ha{kog tribunala. Ja sam ~astan porodi~an ~ovek
koji nema razloga da se stidi bilo ~ega u svom `ivotu i zato sam se i saglasio da dr Vojislav [e{eq mo`e izjave koje sam dao wegovom timu da koristi u postupku koji se protiv wega vodi u Ha{kom tribunalu.
48. Ja sam bio svestan da }e dr [e{eq moje izjave koristiti javno i to
mi nije smetalo. Naprotiv, `eleo sam da ih upotrebi i da celokupna javnost ~uje istinu koju sam ja izneo.
49. Ja sam, prate}i su|ewe dr Vojislavu [e{equ, primetio da je on vi{e puta odbio da postavi pitawe nekom svedoku ako je sudsko ve}e htelo da
to bude na zatvorenom delu sednice i znao sam da }e moja izjava biti javno
pro~itana. Kao diplomirani pravnik znam koji je zna~aj javnosti sudskog
postupka i sve moje ro|ake i prijateqe sam obavestio da prate snimak [e{eqevog su|ewa da bi ~uli i moju izjavu, ako bi je [e{eq koristio.
50. S obzirom da Srpska radikalna stranka ~esto organizuje skupove
posve}ene su|ewu dr Vojislavu [e{equ ili promociji wegovih kwiga ja
sam, kad god su mi obaveze dozvoqavale, rado prisustvovao tim skupovima i
uvek otvoreno govorio o nameri ha{kog tu`ila{tva da me prisili da svedo~im kao za{ti}eni svedok pod {ifrom {to sam ja odbio.
Rezime svedoka
51. U toku razgovora sa istra`iteqima Ha{kog tribunala ja uop{te
nisam znao da oni imaju nameru da me pozovu kao svedoka optu`be protiv
bilo kojeg Srbina pa i dr Vojislava [e{eqa. Sve vreme sam bio uveren da
oni prikupqaju podatke radi rasvetqavawa zlo~ina nad Srbima u zapadnoj
Slavoniji.
52. Ja sam naknadno pozvan od strane istra`iteqa i saop{teno mi je da
treba da budem svedok optu`be u postupku protiv Vojislava [e{eqa. Rekao sam da to ne `elim, ali oni su bili uporni.
107
53. S obzirom da sam diplomirao na Pravnom fakultetu bio sam svestan da ja ne mogu biti od koristi tu`ila{tvu, jer ja nijednom re~ju nisam
optu`io dr [e{eqa ni dobrovoqce Srpske radikalne stranke, a nisam ni
imao za {ta da ih optu`im.
54. Skrenuo sam pa`wu tu`ila{tvu da sam ja sa wima uglavnom razgovarao o zlo~inima nad Srbima, a da sam o eventualnim zlo~inima nad Hrvatima govorio na osnovu posrednih saznawa, naj~e{}e na osnovu prepri~avawa qudi od kojih neke nisam ~ak ni li~no poznavao i rekao sam im da
kao pravnik znam da moje svedo~ewe i kori{}ewe izjava koje sam dao tu`ila{tvu ne mo`e biti merodavno u sudskom postupku.
55. Po{to su u tu`ila{tvu insistirali na mom svedo~ewu ja sam posumwao u verodostojnost navodno mojih izjava prise}aju}i se kako se Paolo Pastore Stoki mr{tio dok je slu{ao moje odgovore koji mu o~igledno
nisu odgovarali.
56. Ja izjave koje sam dao istra`iteqima Ha{kog tribunala nikada nisam video i uveren sam da u wima nije napisano ono {to sam rekao. Tvrdim
da je sve {to sam napisao u ovoj izjavi apsolutna istina i da me niko nije
prisiqavao ni ube|ivao da ka`em ne{to {to nisam `eleo.
57. Nadam se da }e dr Vojislav [e{eq ovu izjavu koristiti u postupcima koji se protiv wega vode pred Ha{kim tribunalom i saglasan sam da to
bude pred o~ima javnosti.
U Beogradu
Izjavu dao
7. decembar 2010. godine
Mile Crnobrwa
(potpis na originalu)
Potvrda
Svojim potpisom potvr|ujem da sam pro~itao ovu izjavu koja je napisana }irilicom, na srpskom jeziku i da je u woj ta~no preneto sve {to sam rekao Vjerici Radeta i Dejanu Mirovi}u, ~lanovima Stru~nog tima koji poma`e pripremu odbrane dr Vojislava [e{eqa u Hagu.
Potpis
(potpis na originalu)
Zoran Dra`ilovi}
Me|unarodni sud za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine
Izjava svedoka
Podaci o svedoku:
Prezime: Dra`ilovi}
Ime: Zoran
Pol: mu{ki
Ime oca: Danilo
108
Nadimak: ^i~a
Datum ro|ewa: 19. maj 1947.
Mesto ro|ewa: Ranovac, op{. Petrovac na Mlavi, Republika Srbija
Adresa: Beograd, Vidska broj 37
Nacionalnost: srpska
Veroispovest: pravoslavna
Jezik/jezici koje govori: srpski
Jezik koji je kori{}en u toku razgovora: srpski
Zanimawe: oficir u penziji
Prethodno zanimawe: vazduhoplovni oficir
Datum i mesto razgovora: 5, 6. i 7. oktobar 2010. godine u Beograd
Razgovor vodio: Dipl. pravnik Vjerica Radeta
Imena svih osoba prisutnih tokom razgovora:
1. Dip. pravnik Vjerica Radeta
2. Dip. pravnik Boris Aleksi}
Potpis svedoka:
(potpis na originalu)
Paraf prisutnih:
(potpisi na originalu)
Izjava svedoka
1. Moje ime je Zoran Dra`ilovi}, ranije samo Zoran Dra`ilovi}, od
oca Danila, nadimak mi je ^i~a, ro|en sam 19. maja 1947. godine u mestu Ranovac, op{tina Petrovac na Mlavi, Republika Srbija. @ivim u Beogradu
u ulici Vidska broj 37, li~na karta broj 002061249 izdata u SUP Beograd,
JMBG 1905947710237. Po nacionalnosti sam Srbin, pravoslavne veroispovesti, dr`avqanin Republike Srbije.
2. Ovu izjavu dajem na li~nu inicijativu i u woj }u opisati sva moja saznawa u vezi rada ratnog {taba, na~inu upu}ivawa dobrovoqaca na ratom
zahva}ena podru~ja na prostoru biv{e Jugoslavije u ratu od 1991. godine,
mom kontaktu sa predstavnicima tu`ila{tva Ha{kog tribunala kao i pritiscima, ucenama i pretwama od strane istra`iteqa Paolo Pastore Stokija i Sabine [olc.
3. ^lanovi tima koji poma`u pripremu odbrane dr Vojislava [e{eqa
u Hagu skrenuli su mi pa`wu da izjava mora biti istinita, da se mora ta~no razgrani~iti {ta sam li~no video od onoga {to sam od drugih ~uo, da se
za la`ni iskaz mo`e krivi~no odgovarati i da }e se moja izjava javno koristiti u Srbiji i pred me|unarodnim sudom u Hagu na {ta sam bez ikakve rezerve dao svoju saglasnost.
4. Sa istra`iteqima tu`ila{tva Ha{kog tribunala prvi put sam se
sastao u prole}e 2003. godine i to neposredno pred odlazak dr Vojislava
[e{eqa u Hag na osnovu optu`nice tu`ila{tva Me|unarodnog krivi~nog
suda za biv{u Jugoslaviju.
5. U februaru 2003. godine, prisustvovao sam kongresu Srpske radikalne stranke, gde sam se sreo sa dr Vojislavom [e{eqem. [e{eq me tada pitao da li sam imao pozive od strane tu`ila{tva Ha{kog tribunala. Rekao
sam da me niko nije zvao, a on mi je savetovao da se sam prijavim i da im ka109
`em da me je [e{eq li~no uputio. Poslu{ao sam savet i oti{ao u prostorije ha{kog tu`ila{tva u Beogradu. Sutradan nakon kongresa Vojislav
[e{eq je otputovao u Hag.
6. Kada sam do{ao u ulicu Jevrema Gruji}a broj 11 u Beogradu gde su kancelarije tu`ila{tva javio sam se slu`bi obezbe|ewa i obavestio ih da sam
do{ao da dam svoju izjavu. Odmah me primio istra`iteq iz Finske ~ijeg se
imena ne se}am i veoma se iznenadio kada sam rekao da me je poslao Vojislav [e{eq. Sa tim istra`iteqem sam kratko razgovarao, jer za du`i razgovor nije imao vremena s obzirom da je, kako je rekao, morao odmah da putuje u Hag. U toku tog neformalnog razgovora, koji je trajao mo`da pet minuta, u prostoriju je u{lo dvoje qudi. @ena je rekla da je prevodilac i da
se zove Dana Todorovi}, a da se mu{karac koji je do{ao sa wom zove Paolo
Pastore Stoki i da je poreklom Italijan.
7. Nekoliko dana pre mog odlaska u prostorije tu`ila{tva pozvao me
brat i rekao mi da me telefonom tra`io neki Italijan radi intervjua. S
obzirom da mi je brat rekao da me taj Italijan tra`io radi intervjua, ja sam
mislio da se radi o nekom novinaru. Kada mi je predstavqen Paolo Pastore Stoki shvatio sam da je on taj Italijan koji me tra`io i da me nije tra`io radi novinarskog intervjua. Naime, u Srbiji je uobi~ajeno da se re~ intervju koristi u novinarstvu, a razgovori u pravosu|u i policiji su iskazi
ili izjave.
8. Razgovor sa istra`iteqima Paolo Pastore Stokijem i Sabinom
[olc obavqen je u kancelarijama Ha{kog tribunala u Beogradu 25, 26. i 27.
marta i 1. aprila 2003. godine.
9. U toku tog razgovora, odnosno ispitivawa, istra`iteq Paolo Pastore Stoki je bio vrlo neprijatan. Bio je drzak i pretio mi. Na po~etku
razgovora mi je rekao i nedvosmisleno mi stavio do znawa da }u morati da
sara|ujem sa tu`ila{tvom. U protivnom o~ekuje me kazna od 7 godina zatvora i nov~ana kazna od 250.000 evra ili, mo`da, ameri~kih dolara, nisam
siguran koju je valutu pomenuo.
10. Zbog pretwi, ucene i zastra{ivawa Paolo Pastore Stokija i straha da bi to zaista mogao i da ispuni ja sam bio u posebnom psiholo{kom stawu. Mislim da su mi te okolnosti izazvale su`ewe svesti, mawak, a povremeno i potpuni gubitak koncentracije. Mogu}e je da sam u takvom stawu potvr|ivao neke stvari za koje nisam bio siguran da su se zaista i dogodile, a
neke ~iwenice sam pogre{no interpretirao.
11. Prilikom razgovora istra`iteqi mi nisu saop{tili u kom svojstvu treba da dam svoju izjavu. Nisam znao da li sam osumwi~eni ili svedok.
Taj psihi~ki pritisak me dodatno optere}ivao i dekoncentrisao.
12. U toku davawa izjave nisam primetio video kamere u prostoriji, a
niko me nije obavestio da li je ovom razgovoru trebalo da prisustvuje i moj
advokat.
13. Nakon zavr{enog razgovora zahtevao sam da mi se da jedan primerak
izjave. Istra`iteqi odbili sa obrazlo`ewem da na to nemam pravo.
14. Zbog nedovoqne koncentracije prilikom razgovora sa istra`iteqima izjavio sam da sam 1991. godine izabran za poslanika u Saveznoj skup110
{tini, a u stvari izabran sam 1992. godine. O~igledno je da nisam mogao da
setim podatka koji ina~e odli~no pamtim, jer je to bio va`an doga|aj u mom
`ivotu.
15. Kada smo razgovarali u vezi zapadne Slavonije, Paolo Pastore
Stoki mi je, izme|u ostalog, rekao da on ima izjave drugih svedoka koji su
potvrdili da su u zapadnu Slavoniju sa dobrovoqcima Srpske radikalne
stranke, tokom 1991. godine, oti{li i neki pripadnici “Belih orlova” na
~elu sa Dragoslavom Bokanom. Ja sam rekao da mi je poznato da je jedna grupa “Belih orlova” pod komandom Dragoslava Bokana bila na podru~ju zapadne Slavonije, ali da nije oti{la u organizaciji Srpske radikalne strane. Nije mi poznato o kom broju dobrovoqaca “Belih orlova” se radi, kako
su oti{li, gde su bili wihovi polo`aji, i da li su se stavili pod komandu
teritorijalne odbrane ili su delovali samostalno. Ovu dezinformaciju
sam primio od nekih na{ih dobrovoqaca koji su se vratili sa rati{ta zapadne Slavonije. Moram da priznam da ja ni danas u svakom momentu pouzdano ne znam kome je pripadala jedinica “Beli orlovi”, a kome “Du{an Silni”. To me tada nije posebno interesovalo.
16. Paolo Pastore Stoki je insistirao da u mojoj izjavi pi{e da su “Beli orlovi” oti{li u organizaciji Srpske radikalne stranke. Rekao je da }e,
ako to ne potvrdim, protiv mene iskoristiti neke papire koje navodno ima
i optu`iti me. Rekao sam Stokiju da mo`e da pi{e {ta ho}e ali da }u ja
prilikom svedo~ewa re}i pravu istinu.
17. Prilikom davawa iskaza Paolo Pastore Stokiju i Sabini [olc ja
sam pogre{io i iz neznawa povezao Dragoslava Bokana sa Srpskom narodnom obnovom /SNO/. Izjavio sam da je grupa wegovih qudi iz SNO u~estvovala u akciji u Borovu Selu. To je bila gre{ka, jer Dragoslav Bokan je, prema mojim saznawima, bio vo|a dobrovoqaca i odreda “Beli orlovi”, a Mirko Jovi} je bio predsednik SNO i vo|a dobrovoqaca ili grupe pod imenom
“Du{an Silni”.
18. Kada smo razgovarali o na~inu transporta dobrovoqaca na ratom
zahva}ena podru~ja u Hrvatsku, ja sam istra`iteqima rekao da smo u po~etku dobrovoqce transportovali civilnim autobusima koje je obezbe|ivala
teritorijalna odbrana iz mesta gde su dobrovoqci odlazili. U kasnijem periodu autobuse za transport dobrovoqaca obezbe|ivalo je i pla}alo Udru`ewe Srba iz Hrvatske sa sedi{tem u Beogradu. Od septembra ili oktobra
1991. godine transport i kompletnu brigu o dobrovoqcima preuzela je Jugoslovenska narodna armija. MUP Srbije nije nikada u~estvovao u prevozu
dobrovoqaca. Me|utim, Paolo Pastore Stoki je rekao da on ima takve informacije i da }e on to uneti u moju izjavu, a meni je ponovo zapretio da moram da sara|ujem ako ne `elim da budem optu`en za davawe la`nog iskaza.
19. Prilikom razgovara o potvrdama koje su izdavane dobrovoqcima radi pravdawa odsustva sa posla, ja sam izjavio da smo takve potvrde izdali samo za prve dve grupe dobrovoqaca koje su oti{le u junu 1991. godine u isto~nu Slavoniju. S obzirom da neke firme nisu priznale te potvrde, wih je kasnije izdavala teritorijalna odbrana i to sve do 1. oktobra 1991. godine kada
je brigu o dobrovoqcima preuzela Jugoslovenska narodna armija / JNA / .
111
20. Na pitawe istra`iteqa Paolo Pastore Stokija da li mi ne{to
zna~e nadimci Kvo~ka, Sikirica i Misirac, ja sam odgovorio da mi je nadimak Sikirica poznat i da je ~ovek sa tim nadimkom u jednom periodu bio
dobrovoqac Srpske radikalne stranke te da je verovatno iz Aleksinca,
grada na jugu Srbije. Stokiju sam objasnio da mi je poznato da je taj ~ovek kasnije ubijen u obra~unu sa policijom na `elezni~koj stanici u Beogradu,
ali da ne znam zbog ~ega je ubijen. Rekao sam i da mi je poznat nadimak Kvo~ka,
da ga se ne se}am ba{ dobro i da se verovatno radi o ~oveku iz Beograda.
21. Kasnije sam iz sredstava javnog informisawa saznao da su postojala
lica sa prezimenima, a ne nadimcima Kvo~ka i Sikirica i shvatio da me je
Paolo Pastore Stoki svesno obmanuo i prevarom naveo da pomenuta lica
navedem kao dobrovoqce Srpske radikalne stranke. Sredstva javnog informisawa obavestila su javnost da su izvesni i Du{ko Sikirica i Miroslav Kvo~ka iz op{tine Prijedor, iz Republike Srpske. Du{ko Sikirica
je bio komandant obezbe|ewa u logoru Keraterm u Prijedoru, a Miroslav
Kvo~ka profesionalni policajac u policijskoj stanici Omarska. Du{ko
Sikirica je u Ha{kom tribunalu osu|en na 15 godina, a Miroslav Kvo~ka
na 7 godina zatvora. Du{ko Sikirica i Miroslav Kvo~ka iz Republike
Srpske su za mene potpuno nepoznate osobe i nikada nisu bili dobrovoqci
Srpske radikalne stranke. O wima sam saznao iz medija kao i svi gra|ani u
Republici Srbiji. Ja sam istra`iteqima govorio o osobama sa takvim nadimcima, a koji su iz Republike Srbije.
22. Paolo Pastore Stoki je zlonamerno preformulisao moju izjavu u
vezi sa Milanom Lan~u`aninom – Kamenim. Ja sam izjavio da je Milan Lan~u`anin - Kameni bio komandant odreda Leva Supoderica u Vukovaru u kojem su bili i na{i dobrovoqci i nikada nisam izjavio da je Leva Supoderica bila na{a jedinica.
23. [to se ti~e osobe sa nadimkom Topola ja sam istra`iteqima rekao
da imam informacije od nekih dobrovoqaca da se ta osoba pojavqivala na
rati{tima Hrvatske i Bosne i Hercegovine, ali sigurno nikada nisam rekao da je taj ~ovek igde odlazio u organizaciji Srpske radikalne stranke,
pa ni u Vukovar. Se}am se da mi je jedan dobrovoqac, po~etkom 1992. godine, rekao da je izvesni Topola u zapadnoj Slavoniji tra`io od wega da ga
u~lani u Srpsku radikalnu stranku, ali je ovaj to odbio i objasnio mu da se
na rati{tu ne vr{i upis u stranku i da to, ako `eli mo`e da uradi u mestu
svog prebivali{ta.
24. Centar u Erdutu u Republici Srpskoj Krajini imao je sli~nu ili
istu funkciju kao i kasarna u Bubaw potoku u blizini Beograda. To je bio
sabirni centar odakle su se dobrovoqci raspore|ivali prema potrebi na
odre|ene lokacije. Sabirni centar za obuku i sme{taj dobrovoqaca u Erdutu formirala je Vlada isto~ne Slavonije zapadnog Srema i Barawe, a na
~elo tog centra postavqen je @eqko Ra`natovi} Arkan. Srpska radikalna stranka nikada nije imala uticaja na postavqawa i imenovawa lica na
odre|ene polo`aje. Kada je Ratni {tab Srpske radikalne stranke saznao da
je Arkan postavqen za komandanta centra u Erdutu odmah je obustavqeno
upu}ivawe dobrovoqaca u taj centar. To je bilo ve} nakon prve grupe dobro112
voqaca upu}enih u Erdut. Ratni {tab Srpske radikalne stranke nikada nije sara|ivao sa @eqkom Ra`natovi}em Arkanom.
25. Paolo Pastore Stoki je svesno i zlonamerno u mojoj izjavi promenio redosled re~i, ili je, tako|e namerno, neke re~i izostavqao i tako
stvorio zabunu pa je moja izjava u vezi sa Arkanom dobila sasvim drugi smisao.
26. Istra`iteqima Paolo Pastore Stokiju i Sabini [olc sam rekao
da je u jednom delu zapadne Slavonije, kao {to su Vo}in, Lipik, Pakrac i
Zve~evo, odbranu vodila teritorijalna odbrana pod komandom pukovnika
Jovana Trbojevi}a, da na tom delu nije bilo regularne vojske JNA te da su
se sa tog dela zapadne Slavonije dobrovoqci povukli negde izme|u 5. i 8.
decembra 1991. godine. Rekao sam i da je drugi deo zapadne Slavonije bio u
sastavu Petog bawalu~kog, kasnije Prvog kraji{kog korpusa te da su se na
tom podru~ju dobrovoqci zadr`ali do 25. decembra 1991. godine. Paolo Pastore je preformulisao moju izjavu i naveo da su dobrovoqci Srpske radikalne stranke u zapadnoj Slavoniji ostali do kraja decembra 1991. godine,
ne preciziraju}i zonu odgovornosti pod komandom teritorijalne odbrane
pukovnika Jovana Trbojevi}a i Petog bawalu~kog korpusa pod komandom
generala Vladimira Vukovi}a.
27. Kada sam govorio o Radovanu Nova~i}u rekao sam istra`iteqima
da je on bio na{ dobrovoqac u zapadnoj Slavoniji odakle se vratio izme|u
1. i 5. decembra 1991. godine i da vi{e nikada i nigde nije odlazio kao dobrovoqac Srpske radikalne stranke. Kasnije sam saznao da je Radovan Nova~i} od sredine 1992. godine pristupio “Belim orlovima” Dragoslava Bokana i da je oti{ao u Bosnu i Hercegovinu. Tamo je bio rawen i amputirana mu je jedna noga. Ja sam istra`iteqima rekao da je Nova~i} u aprilu 1991.
godine bio na{ dobrovoqac u BiH na podru~ju Livna. Ova informacija nije bila ta~na. Ja zapravo nisam imao pouzdana saznawa o tome ve} neke dezinformacije koje sam ~uo od drugih lica. Osim toga ja sam prilikom saslu{awa od strane Paolo Pastore Stokija bio pod stalnim pritiskom zbog
~iwenice da mo`e da me optu`i, i zato sam imamo problem sa koncentracijom i povezivawem doga|aja.
28. Prilikom razgovora sa istra`iteqima Ha{kog tribunala ja sam
rekao da je Vojislav [e{eq, u aprilu 1990. godine, bio u Malom Zvorniku,
Republika Srbija, da je tada odr`ao promociju Srpskog ~etni~kog pokreta
u Domu kulture i da ja nisam prisustvovao tom skupu. Ta~no je da sam tada
pomiwao i 1992. godinu, ali ne u vezi sa mitingom nego u vezi sa upu}ivawem dobrovoqaca u Zvornik. Ja sam u to vreme bio bolestan i nisam odlazio u ratni {tab oko mesec dana. Kada sam do{ao dobio sam nezvani~nu informaciju da je Zoran Ranki} sa grupom nekih dobrovoqaca, ukqu~uju}i i
izvesnog @u}u koji je u septembru 1991. godine iskqu~en iz Srpske radikalne stranke, samoinicijativno oti{ao u Zvornik. Ja, me|utim, znam da je
Zoran Ranki} u ratnom {tabu podneo ostavku polovinom decembra 1991. godine i da nije mogao imati nikakva zadu`ewa od strane Ratnog {taba Srpske radikalne stranke. Znam da informacija oko odlaska Zorana Ranki}a i
izvesnog @u}e u Zvornik nije bila istinita, a naknadno sam saznao da je
@u}a samoinicijativno oti{ao u Zvornik zajedno sa wegovim bratom Re113
pi}em i izvesnim Legijom. Oni su tada bili uhap{eni od strane muslimanskih snaga i nakon nekoliko dana oslobo|eni. Paolo Pastore Stoki je, verujem namerno, pome{ao sve informacije i ne znam kako povezao promociju Srpskog ~etni~kog pokreta iz 1990. godine sa dobrovoqcima Srpske radikalne stranke i upu}ivawem dobrovoqaca u Zvornik u aprilu 1992. godine.
29. Kada sam sa istra`iteqima govorio o Bijeqini, ja sam pogre{io i
rekao da smo u aprilu 1992. godine uputili jednu mawu grupu dobrovoqaca
u Bijeqinu i to na osnovu zahteva na{eg aktiviste Mirka Blabojevi}a iz
Bijeqine. To je bila potpuno pogre{na informacija nastala zbog zbrke u
mojoj glavi. Ta~no je jedino to da je u to vreme Mirko Blagojevi} ~esto dolazio u Ratni {tab Srpske radikalne stranke pa sam ga zbog toga slu~ajno
povezao sa dobrovoqcima.
30. Istra`iteq Paolo Pastore Stoki pitao je i gde smo sve u Bosnu i
Hercegovinu upu}ivali dobrovoqce tokom 1992. godine. Ja nisam mogao da
se setim, ali sam se setio pri~a nekih dobrovoqaca pa sam rekao da su dobrovoqci, izme|u ostalog, upu}ivani u Br~ko, Modri~u i Doboj, mada nisam bio sasvim siguran da li je to ta~na informacija.
31. Na pitawe Stokija da li smo slali dobrovoqce u Bosanski [amac
i ko je komandovao tom jedinicom ja sam rekao da je u [amac bilo upu}ena
jedna grupa dobrovoqaca koju je vodio Sre}ko Radovanovi} iz Kragujevca.
U to vreme nisam ni znao ko je Lugar ni da postoji ~ovek sa tim nadimkom.
Osoba pod nadimkom Lugar mi je poznata tek iz perioda 1993. godine, ali ne
kao dobrovoqac ve} kao ~lan Srpske radikalne stranke koji je iskqu~en iz
stranke 1994. godine.
32. Srpska radikalna stranka je sve do kraja 1994. godine, a mo`da i po~etkom 1995. godine, upu}ivala dobrovoqce i u Vojsku Republike Srpske
Krajine. Kada sam saznao da je jedna mawa grupa dobrovoqaca pristupila
Arkanovoj jedinici u Obrovcu odmah sam reagovao i toj grupi zapretio iskqu~ewem iz stranke. Nakon tog upozorewa oni su odmah napustili Arkanovu jedinicu. Na{i dobrovoqci nikada nisu sara|ivali sa arkanovcima.
33. Imao sam i neke informacije da je na tom prostoru bila i jedna jedinica sa popularnim nazivom “Crvene beretke”. Me|utim ta jedinica nije imale nikakve veze sa Srbijom niti MUP-om Republike Srbije.
34. Paolo Pastore Stoki je posebno insistirao da govorim o poseti
Vojislava [e{eqa Hrtkovcima, i postavi mi je mnogo pitawa u vezi sa
tim. Ja sam rekao da tom mitingu nisam prisustvovao, {to je ta~no, ali sam
o mitingu imao informacije od nekih ~lanova Srpske radikalne stranke i
iz medija koji su o tome izve{tavali. Paolo Pastore Stoki je insistirao
da potvrdim da je Vojislav [e{eq na tom mitingu pro~itao imena nekih
Hrvata koje je navodno trebalo proterati iz Hrtkovaca. Ja sam rekao da mi
je poznato da je neko pro~ita imena nekih Hrvata koji su aktivno u~estvovali u Hrvatskoj vojsci u borbama protiv Srba, ali da to nije u~inio Vojislav [e{eq.
35. Za vreme davawa izjave istra`iteqima Ha{kog tribunala Paolo
Pastore Stokiju i Sabini [olc ja sam ose}ao veliku napetost i strah od
pretwe da me mogu optu`iti za ratne zlo~ine ili davawe la`nog iskaza.
114
Bez obzira na ~iwenicu da mi je savest potpuno mirna, jer znam da nikada
nisam izvr{io nikakvo krivi~no delo koje bi se kosilo sa me|unarodnim
ratnim pravom, ja nisam mogao biti miran i nije mi bilo svejedno s obzirom da znam da u ha{kom pritvoru ima mnogo nevinih Srba kojima se sudi
ili kojima su ve} bile izre~ene velike zatvorske kazne bez dokazane krivice.
36. U toku razgovora pravili smo kratke pauze u kojima je Paolo Pastore Stoki poku{avao da mi se pribli`i i da mi se predstavi kao prijateq kako bi me lak{e ubedio da treba da optu`im Vojislava [e{eqa. Pri~ao je da [e{eq navodno u mene nije imao poverewa i da ja ne treba da ga
branim i {titim. Nekoliko puta mi je otvoreno ponudio da postanemo prijateqi, da uve~e zajedno izlazimo i da na|emo neke `enske za provod.
37. Posledwi susret sa predstavnicima tu`ila{tva Ha{kog tribunala imao sam 16. novembra 2007. godine u Specijalnom sudu za ratne zlo~ine
u Beogradu, u Ustani~koj ulici, i tada sam razgovarao sa vi{im zastupnikom optu`be u predmetu Vojislava [e{eqa Kristinom Dal. Tada sam, kao
i uvek do tada, uporno ponavqao da nikada ne}u biti svedok tu`ila{tva
protiv Vojislava [e{eqa, i da sam se ve} izjasnio da `elim da budem svedok odbrane Vojislava [e{eqa.
38. Ja sam odbijao da razgovaram sa Kristinom Dal, ali je ona bila
uporna. Postavqala mi je mnogo pitawa i ube|ivala me da moram biti svedok tu`ila{tva. U toku razgovora mi je ~ak rekla da koli~ina pomo}i koja bi mi mogla biti pru`ena zavisi iskqu~ivo od mene. Ja sam to shvatio
kao poku{aj mita za la`no svedo~ewe i naravno odbio.
39. Prilikom davawa iskaza istra`iteqima Ha{kog tribunala ja nisam imao se}awa na sve doga|aje o kojima smo razgovarali i za koje su mi postavqena pitawa. Ja sam po prirodi zaboravna osoba, a tada sam bio pod
stresom i u strahu pa je postojala mogu}nost da sam negde nesvesno pogre{io kao i da su istra`iteqi to zloupotrebili i sastavili izjavu prema
sopstvenom naho|ewu i unapred pripremqenom planu.
40. Po{to sam znao da sam zaboravan, ja sam svaki put po izlasku iz kancelarija tribunala obavezno bele`io pitawa koja su mi postavqali istra`iteqi pa sam naknadno proveravao {ta je od svega {to sam izjavio istina a
{ta nije. Tako sam naknadno utvrdio da delovi moje izjave nisu istiniti,
kao i da su neki delovi potpuno izmeweni u odnosu na ono {to sam rekao.
41. Izjava koju sam dao istra`iteqima Ha{kog tribunala je u najve}oj
meri pogre{no prenet razgovor izme|u mene i istra`iteqa {to je dalo
potpuno drugi smisao u odnosu na ono {to sam rekao i {to je zapravo istina. S obzirom na moje probleme sa povremenim gubqewem koncentracije
ovu izjavu radili smo tri dana sa pauzama kada god sam za tim imao potrebu.
Radili smo bez pritisaka, sugestija i pretwi pa zato mogu da tvrdim da je
sadr`aj ove izjave apsolutno istinit.
42. Ja sam ~lan Srpske radikalne stranke od wenog osnivawa, od 23. februara 1991. godine, a pre toga bio sam ~lan Srpskog ~etni~kog pokreta od
1990. godine. Moje ~lanstvo nikada nije prestajalo, a i danas sam ~lan Srpske radikalne stranke. Sve vreme sam bio u kontaktu sa mnogim ~lanovima
115
Stranke ukqu~uju}i i ~lanove Stru~nog tima koji poma`u pripremu odbrane prof. dr Vojislava [e{eqa.
43. U leto 2007. godine zvani~no sam se obratio timu odbrane Vojislava [e{eqa s namerom da ih upoznam sa svojim iskustvom sa tu`ila{tvom
Ha{kog tribunala i da ih obavestim da `elim da budem svedok odbrane. Tada sam im dao izjavu overenu u ^etvrtom op{tinsko sudu u Beogradu i dao
saglasnost da Vojislav [e{eq mo`e koristiti moju izjavu u postupku pred
Ha{kim tribunalom. Po{to znam da [e{eq insistira na javnosti su|ewa
znao sam da pristajem da moja izjava bude obelodawena javnosti i to sam svesno u~inio.
44. U me|uvremenu sam prisustvovao skoro svim nau~nim skupovima,
simpozijumima, mitinzima i obele`avawu godi{wica koje su organizovali Srpska radikalna stranka i komitet za odbranu Vojislava [e{eqa, a
povodom uslova, pritvora i neregularnog su|ewa Vojislavu [e{equ u
Hagu.
45. Na ovim skupovima ~esto je javno pomiwano moje ime i to u kontekstu zloupotrebe svedoka od strane tu`ila{tva Ha{kog tribunala ili kao
potencijalnog svedoka odbrane Vojislava [e{eqa. Nikada nisam imao
primedbe na to, naprotiv odgovaralo mi je prisustvo medija na tim skupovima koji su sve to mogli da zabele`e. Bio sam raspolo`en i da se li~no
obratim na takvim skupovima, ali, na`alost, to nije bilo mogu}e zbog mog
zdravstvenog stawa.
46. Na ovim skupovima sam razgovarao sa stotinama ~lanova i simpatizera Srpske radikalne stranke stranke iz cele Srbije i svima sam potpuno
otvoreno prenosio moje lo{e iskustvo sa istra`iteqima Ha{kog tribunala. Pomiwao sam da su mi odredili {ifru pod kojom bi trebalo da svedo~im kao svedok optu`be i naravno obja{wavao da sam ja to odbio. @eleo
sam da {to vi{e qudi to sazna i zahvalan sam komitetu za odbranu Vojislava [e{eqa {to su moje izjave izneli pred javnost Srbije.
47. U dosada{wem toku su|ewa Vojislavu [e{equ u Hagu vi{e puta
sam timu koji poma`e pripremu odbrane davao izjave i nikada od wih nisam
zahtevao da se ne obelodawuju. Naprotiv, dao sam punu saglasnost da se mogu koristiti kako pred Ha{kim tribunalom tako i u srpskoj javnosti, jer ja
nisam nikada prihvatio da budem za{ti}eni svedok pod {ifrom VS – 010,
s obzirom da nemam razloga ni da se stidim svoga imena ni onoga {to sam u
formi overenih izjava davao [e{eqevom timu. Verujem da }e i ova izjava
biti obelodawena i apsolutno sam saglasan sa tim.
U Beogradu,
Izjavu dao
8. oktobar 2010. godine
Zoran Dra`ilovi}
(potpis na originalu)
Potvrda
Potvr|ujem da sam pro~itao ovu izjavu, da su navodi u izjavi ta~ni i
istiniti, te ih kao takve svojim potpisom i potvr|ujem.
Zoran Dra`ilovi}
(potpis na originalu)
116
Miodrag Lukovac
Me|unarodni sud za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka
kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e
Jugoslavije od 1991. godine
Izjava svedoka
Podaci o svedoku:
Prezime: Lukovac
Ime: Miodrag
Pol: mu{ki
Ime oca: Milo{
Nadimak: Miki, Lujo
Datum ro|ewa: 25. april 1962.
Mesto ro|ewa: Sombor, Republika Srbija
Adresa: Novi Sad, ulica Du{ana Vasiqeva broj 30
Nacionalnost: srpska
Veroispovest: pravoslavna
Jezik/jezici koje govori: srpski и руски
Jezik koji je kori{}en u toku razgovora: srpski
Trenutno zanimawe: bez zaposlewa
Prethodno zanimawe: policajac
Datum i mesto razgovora: 6, 7, 8, 9. i 10. decembar 2010. godine u Novom
Sadu
Razgovor vodila: dipl. pravnik Vjerica Radeta
Imena svih osoba prisutnih tokom razgovora:
1. Dipl. pravnik Vjerica Radeta
2. Dipl. pravnik Boris Aleksi}
Potpis svedoka:
(potpis na originalu)
Paraf prisutnih:
(potpisi na originalu)
Izjava svedoka
1. Zovem se Miodrag Lukovac, od oca Milo{a, nadimak mi je Miki ili
Lujo. Ro|en sam 25. aprila 1962. godine u Somboru u Srbiji, `ivim u Novom
Sadu, ulica Du{ana Vasiqeva broj 30, trenutno bez zaposlewa, li~na karta
broj 000848583 izdata u SUP Novi Sad, JMBG 2504962810069. Srbin po
nacionalnosti, pravoslavne veroispovesti. O`ewen sam i imam dvoje dece.
Dr`avqanin sam Republike Srbije.
2. U posledwih godinu dana pretresno ve}e III, pred kojim se u Ha{kom
tribunalu vodi postupak protiv prof. dr Vojislava [e{eqa veoma ~esto
pomiwe svedoka pod {ifrom VS-026. S obzirom da sam ja svedok koji je trebalo da svedo~i pod tom {ifrom, {to sam odavno li~no obelodanio, veoma
sam, iz li~nih razloga, zainteresovan za taj postupak.
3. Iz sredstva javnog informisawa i prate}i snimke su|ewa dr Vojislavu
[e{equ u Hagu, saznao sam da je protiv Vojislava [e{eqa podignuta jo{
117
jedna optu`nica za nepo{tovawe suda i da se kao osnov optu`be navodi da
je dr Vojislav [e{eq otkrio identitet nekih za{ti}enih svedoka i da je
wihova imena objavio u svoje tri kwige ~iji nazivi nisu obelodaweni
javnosti.
4. Po{to se u jednoj od [e{eqevih kwiga pomiwe i moje ime odlu~io
sam da pozovem ~lanove Stru~nog tima koji poma`u pripremu odbrane dr
Vojislava [e{eqa i da ponudim svoju izjavu ukoliko se moje ime nalazi
me|u 11 svedoka ~iji je identitet navodno obelodanio dr Vojislav [e{eq.
5. U Novom Sadu sam se, radi davawa izjave, sastao sa Vjericom Radeta
i Borisom Aleksi}em. Oni su mi skrenuli pa`wu da mogu krivi~no odgovarati pred Me|unarodnim sudom za biv{u Jugoslaviju ako budem dao
la`ni iskaz i ja sam se sa tim saglasio i prihvatio da u ovoj izjavi precizno opi{em sve {to znam i {to ima veze sa optu`bama koje se u ha{kom tribunalu stavqaju na teret dr Vojislavu [e{equ.
6. Ja sam ve} pod pretwom, pritiscima i ucenama tu`ila{tva Ha{kog
tribunala, la`no svedo~io pod {ifrom C-47 i to u postupku koji se pred
Ha{kim tribunalom vodio protiv Slobodana Milo{evi}a.
Nata{a Kandi}
7. Se}am se da me je, po~etkom leta 2002. godine, pozvala sekretarica
direktora Fonda za humanitarno pravo i obavestila me da direktor fonda
Nata{a Kandi} `eli da razgovara sa mnom, ali mi nije rekla o ~emu bismo
razgovarali.
8. Sa zadovoqstvom sam prihvatio ovaj razgovor, jer sam o~ekivao da
Nata{a Kandi} mo`e da mi pomogne da na|em neki posao {to mi je bilo
neophodno s obzirom da nisam radio i da nisam imao sredstava za `ivot.
9. Neprijatno sam se iznenadio kada mi je Nata{a Kandi}, u mojoj ku}i
u Silba{u, umesto posla koji sam o~ekivao saop{tila da }u morati sa wom
da sara|ujem po pitawu doga|aja iz perioda rata na prostorima biv{e
Jugoslavije.
10. Nata{a Kandi} mi je u mojoj ro|enoj ku}i otvoreno pretila da bih
mogao biti predat pravosudnim organima Republike Srbije zbog ratnog
zlo~ina koji sam navodno po~inio ukoliko odbijem saradwu sa wom.
11. Razgovor sa Nata{om Kandi}, u mojoj ku}i u Silba{u, trajao je oko
dva sata i ona se interesovala za moje u~e{}e u ratu, za aktivnosti Srpskog
~etni~kog pokreta, za Vojislava [e{eqa, Slobodana Milo{evi}a, Jovu
Ostoji}a i jo{ neke qude za koje je smatrala da su bili ukqu~eni u ratne
doga|aje od 1991. do 1995. godine. Ovaj razgovor nije sniman, u toku razgovora nije vo|en zapisnik i ja ni{ta nisam potpisivao.
12. Na kraju razgovora, Nata{a Kandi} mi je rekla da }u morati da
idem u Novi Sad gde bi trebalo da dam jednu op{irnu izjavu u kojoj bih
izneo detaqe koji su mi poznati iz ratnog perioda na prostoru biv{e
Jugoslavije i bez mog znawa mi ugovorila sastanak sa tu`ila{tvom
Ha{kog tribunala.
13. Neposredno pre toga ja sam imao jednu te{ku operaciju stomaka pa
je Nata{a Kandi} po mene poslala automobil Fonda za humanitarno pravo
i oni su me u zakazano vreme odvezli u Novi Sad.
118
14. U Novom Sadu smo se zaustavili na nekom parkingu, gde je iz jednog
parkiranog yipa sa diplomatskim tablicama iza{ao jedan ~ovek koji nam
je pri{ao i preko prevodioca se predstavio kao Paolo Pastore Stoki.
Paolo Pastore Stoki je rekao da nas o~ekuje po dogovoru sa Nata{om
Kandi} i da je slu`benik Ujediwenih nacija.
15. Na parkingu sam i ja pre{ao u yip pa smo oti{li kod advokata
Olivere Frani~evi} koja je rekla da je iz Fonda za humanitarno pravo.
16. U toj advokatskoj kancelariji sa mnom je razgovarao Paolo Pastore
Stoki koji mi je odmah na po~etku zapretio da moram da sara|ujem sa wim i
odgovaram na sva postavqena pitawa ili }e me, po wegovom nalogu, uhapsiti srpska policija i transportovati u Hag gde }u se, kako je rekao, svega
setiti i pevati kao ptica.
17. Tokom celog razgovora sa Paolo Pastore Stokijem u kancelariji je
bila i advokat Fonda za humanitarno pravo Olivera Frani~evi}. U wenom
prisustvu Paolo Pastore Stoki je postavqao pitawa i sam direktno i unosio u lap top odgovore umesto mene.
18. Na kraju tog razgovora, koji je trajao oko jedan sat, Paolo Pastore
Stoki je ponovio pretwu da }u morati da sara|ujem sa wim ili }e me pojesti pomr~ina. Naglasio je da je on iz Interpola, da }u morati da do|em u
Beograd gde }u biti najmawe tri dana i da je boqe da do|em sam nego da me
hapsi i privodi policija.
19. Kada smo zavr{ili razgovor Paolo Pastore Stoki nije od mene
tra`io da potpi{em nikakav zapisnik.
Kontakt sa tu`ila{tvom
20. Po~etkom jula 2002. godine pozvali su me slu`benici Ha{kog tribunala i tra`ili da do|em na razgovor u Beograd, u ulicu Jevrema Gruji}a
broj 11. Po{to sam posle operacije bio veoma lo{eg zdravstvenog stawa po
mene su iz Fonda za humanitarno pravo Nata{e Kandi} poslali automobil
za prevoz do Beograda. Nata{a Kandi} je o~igledno od po~etka blizak
saradnik Ha{kog tribunala za obezbe|ivawe la`nih svedoka.
21. U kancelariji tu`ila{tva Ha{kog tribunala u Beogradu ponovo
sam se, 13, 14. i 15. jula 2002. godine, sreo sa Paolo Pastore Stokijem koji
mi je prvi put tada rekao da je on istra`iteq u tu`ila{tvu Ha{kog tribunala. Sa Stokijem je bio i izvesni Filip Oberknezev pa je i on u~estvovao u mom ispitivawu. Paolo Pastore Stoki je, kao i u Novom Sadu, na sva
pitawa koja mi je postavqao sam diktirao odgovore koji nisu istiniti i
unosio ih u lap top ra~unar. Nije prestajao sa pretwama da }e protiv mene
podi}i optu`nicu za ratne zlo~ine ako odbijem saradwu, odnosno ako ne
potvrdim i potpi{em sve wegove la`i koje budu u zapisniku.
22. Ja sam se `alio na bolove koje sam imao posle operacije stomaka pa
je Paoplo Pastore Stoki oti{ao do apoteke i kupio mi neki pojas koji se
obavezno nosi posle operacije, a ja ga nisam imao. Pomislio sam da je Stoki
human, ali sam brzo shvatio da je u stvari samo hteo da me nekoliko narednih dana maltretira i mrvcari, a da ne slu{a da se `alim na bolove.
23. Za vreme trodnevnog boravka u Beogradu, ja sam konstantno bio u
strahu da }e me uhapsiti i transportovati u Hag. Pretpostavqam da je i
119
Stoki prime}ivao moj strah pa je, da bi ga poja~ao, inscenirao incident i
pokazao “zabrinutost” za moju bezbednost. Rekao je da me neko navodno slikao iz susedne zgrade, da mi je sada ugro`en `ivot i da on mora da obezbedi
helikopter kako bi me, navodno zbog moje sigurnosti, transportovao u
Sarajevo. Stoki je glumio unezverenu osobu koja je navodno zabrinuta za
ne~iji `ivot i neprekidno okretao neke brojeve telefona. Bez obzira na
moju navodnu ugro`enost ipak su me nakon sat vremena samog, bez i~ije pratwe, pustili iz kancelarija tu`ila{tva. Ve} tada sam pomislio da je
Stoki sve odglumio, ali bez obzira na to nisam uspeo da se oslobodim straha.
24. U toku boravka u Beogradu ja sam spavao u nekom o~igledno privatnom stanu, koji je tu`ila{tvo Ha{kog tribunala zakupilo i u kojem su spavali i pripadnici wihovog obezbe|ewa, {to je mene upozoravalo da ne
smem da se ose}am sigurno i bezbedno.
25. Nakon tri dana pritiska, ucena, zastra{ivawa, poku{aja mita, ali
i straha od optu`nice, ja sam, tada mi se ~inilo, morao da potpi{em izjavu
koju je sastavio Paolo Pastore Stoki i to na engleskom jeziku koji ja ne
razumem. Kada sam potpisao izjavu vratili su me mojoj ku}i u Silba{u
vozilom Fonda za humanitarno pravo Nata{e Kandi}. ^ini mi se da sam
tada bio ~ovek su`ene svesti i u takvom stawu sam i{~ekivao svoju daqu
sudbinu.
26. Nekoliko dana kasnije, u Beograd je do{ao tu`ilac u predmetu
Slobodana Milo{evi}a Yefri Najs sa kojim sam, kako su mi rekli na
wegov zahtev, morao da se sastanem. Yefri Najs mi je rekao da je dobro {to
sam potpisao izjavu s obzirom da su oni ve} pripremili optu`nicu za ratne
zlo~ine protiv mene, ali da je ne}e aktivirati zbog moje dobre saradwe sa
tu`ila{tvom. Yefri Najs mi tada nije rekao za koja krivi~na dela me
terete, ali je naglasio da su navodi u optu`nici nepobitne ~iwenice.
27. Kada smo razgovarali u julu 2002. godine, Paolo Pastore Stoki je
ignorisao sve {to sam mu govorio. Sam je postavqao pitawa i sam na wih
odgovarao i te odgovore kao moje unosio u kompjuter. Vi{e puta sam intervenisao i govorio da ne{to nije istina, a Stoki mi je uzvra}ao pretwom i
ucenom. Insistirao je da je istina sve {to on upi{e u moju izjavu i dodao
da smo svi mi Srbi mafija{i te da }u morati da tu izjavu prihvatim kao
svoju ili }u biti optu`en za ratne zlo~ine.
Mali Stapar i Novi @ednik
28. Na osnovu ve} pripremqenih pitawa i odgovora Paolo Pastore
Stoki me je samo formalno pitao da li poznajem Aleksandra Nikoli}a iz
Sivca, koji je vlasnik restorana u susednom selu Mali Stapar u koji je, kako
je tvrdio, tokom 1990. godine ~esto dolazio Vojislav [e{eq.
29. Istra`iteqima sam rekao da poznajem Aleksandra Nikoli}a i da
znam da je vlasnik privatne kafane, ali i da tamo nikada nisam bio. Paolo
Pastore Stoki mi je rekao da to nije istina i da on ima informaciju da sam
sedeo u tom restoranu zajedno sa Vojislavom [e{eqem u toku 1990. godine.
30. Paolo Pastore Stoki mi je rekao da on zna da je [e{eq 1990. godine bio na turneji po Vojvodini radi prikupqawa dobrovoqaca, da sam ja
navodno sa wim razgovarao u restoranu Aleksandra Nikoli}a i da sam ga
120
pitao kome treba da se obratim da bih se prikqu~io Srpskoj radikalnoj
stranci. Vojislav [e{eq mi je, kako je tvrdio Stoki, odgovorio da za
Suboticu ima dva poverenika od kojih je jedan Milan Stojanovi} iz Novog
@ednika a drugi Bo`idar Vuji} iz Subotice. Znao sam da je sve ovo la`,
ali Stoki je bio uporan u svojim la`ima i insistirao je da one budu deo
moje izjave.
31. Istina je da u pomenuti restoran nikada nisam odlazio, pa ni 1990.
godine, kao {to je istina da se nikada nisam sastao sa Vojislavom
[e{eqem. To zna~i da od Vojislava [e{eqa nisam mogao da dobijem imena
aktivista preko kojih bih se navodno u~lanio u Srpsku Radikalnu stranku
i to je istina. Istina je i da u to vreme Srpska radikalna stranka nije
postojala i da sam ja Milana Stojanovi}a i Bo`idara Vuji}a upoznao tek u
leto 1991. godine.
32. Nikada istra`iteqima nisam izjavio da sam odmah sutradan nakon,
ina~e nepostoje}eg, sastanka sa [e{eqem oti{ao i razgovarao sa
Stojanovi}em i Vuji}em te da smo se saglasili da zajedno organizujemo
ogranak Srpske radikalne stranke u Subotici. I ovo je jedna od podmetnutih la`i Paolo Pastore Stokija, jer je op{tepoznata ~iwenica da je
Srpska radikalna stranka formirana 23. februara 1991. godine i da je
Osniva~ka skup{tina odr`ana u Kragujevcu.
Saradwa sa Ministarstvom unutra{wih poslova
33. Paolo Pastore Stoki je insistirao da u moju izjavu upi{e da sam ja,
po~etkom 1991. godine, okupqao moje kolege iz policije, a i druge gra|ane
na podru~ju severne Ba~ke, a posebno u Subotici, Kawi`i, Malom I|o{u,
Bajmoku, Ba~koj Palanci i drugim mawim mestima i u~lawivao ih u Srpsku
radikalnu stranku. Iznenadio sam se kada sam u navodno svojoj izjavi, u toku
svedo~ewa u postupku protiv Slobodana Milo{evi}a, video da smo ja,
Stojanovi} i Vuji} u Srpsku radikalnu stranku u~lanili oko 450 gra|ana
od ~ega sam ja li~no u~lanio oko 300 gra|ana. I ovo je jedna od neistina
kojom se poslu`io Paolo Pastore Stoki, jer je bilo nemogu}e da se i u
ve}im gradovima sa ve}inskim srpskim stanovni{tvom, u tako kratkom
vremenu, opozicionoj partiji prikqu~i toliki broj gra|ana. Posebno je to
bilo nemogu}e u vi{enacionalnim sredinama poput ovih. La` je i da je
~lanske karte Srpske radikalne stranke, koje su navodno podeqene novim
~lanovima, potpisivao Vojislav [e{eq. Najpre, tih ~lanskih karata nije
ni bilo, a i poznato je da ~lanske karte potpisuje generalni sekretar. Sve
ove la`i ja sam morao da potvrdim, jer mi je Stoki pretio optu`nicom za
ratne zlo~ine.
34. Kada sam davao izjavu istra`iteqima Paolo Pastore Stokiju i
Filipu Oberknezevu, Paolo Pastore Stoki je ispred sebe imao spisak
imena svih stare{ina Ministarstva unutra{wih poslova i dr`avne bezbednosti iz Subotice i Severnoba~kog okruga i za svakog od wih me je
pitao da li ih poznajem.
35. Znao sam te qude i rekao to Stokiju. Rekao sam da je Radovan
Kne`evi} u to vreme bio na~elnik okru`nog SUP-a severne Ba~ke,
Nikola Ivo{evi} na~elnik operativne slu`be, Mirko Zinaji} samostal121
ni inspektor i na~elnik saobra}ajne milicije, Milan Jerinki} sekretar
okru`nog SUP-a severne Ba~ke, a Qubomir Markovi} i Qubomir Radi}
bili oficiri u operativnoj slu`bi Dr`avne bezbednosti.
36. Kada sam istra`iteqima rekao imena stare{ina kojih sam se setio,
Paolo Pastore Stoki je od mene zahtevao da u izjavi potvrdim da su svi,
osim Radovana Kne`evi}a, bili ~lanovi Srpske radikalne stranke.
37. Skrenuo sam pa`wu Paolo Pastore Stokiju da to nije istina, jer je
u to vreme ve} bilo zabraweno strana~ko organizovawe u vojsci, miliciji,
pravosu|u i prosveti. Osim toga, 1991. godine u Srbiji je apsolutnu vlast
imala Socijalisti~ka partija Srbije, a Vojislav [e{eq je tek u drugoj
polovini godine bio izabran za jedinog poslanika Srpske radikalne stranke u Narodnoj skup{tini Republike Srbije, a Socijalisti~ka partija
Srbije je postavqala kadrove na sve funkcije i siguran sam da bi svi koji
bi se izjasnili da pripadaju drugoj politi~koj partiji ostali bez posla.
38. Moje primedbe i obrazlo`ewa koje sam dao Paolo Pastore Stoki
nije uva`avao. Bio je izri~it da }u wegove tvrdwe morati da potvrdim i u
izjavi i u tribunalu kada budem svedo~io. Po{to mi je po ko zna koji put
zapretio optu`nicom za ratne zlo~ine, ja sam u strahu od optu`nice prihvatio sve {to je Stoki od mene tra`io samo da bih izbegao hap{ewe i tada
sam verovao da je to najgore {to bi moglo da mi se desi.
39. Ja sam bio obi~an policajac i nikada nisam bio blizak sa Milanom
Jerinki}em i Radovanom Kne`evi}em i oni mi nikada ne bi poverili neki
zadatak izvan lanca komandovawa i sigurno mi nikada ne bi naredili da
prikupqam dobrovoqce ili nove rezervne policajce iskqu~ivo srpske
nacionalnosti. Ovo je ~ista izmi{qotina i la`, ali je Paolo Pastore
Stoki od mene zahtevao da to potvrdim u svojoj izjavi ako `elim da ostanem
na slobodi.
40. Tvrdim da moje pretpostavqene stare{ine nisu znali za moje politi~ko anga`ovawe, jer sam se tim aktivnostima bavio iskqu~ivo van radnog vremena i o tome s wima nikada nisam razgovarao.
Jovo Ostoji}
41. Jovu Ostoji}a iz Prigrevice kod Apatina upoznao sam 1992. godine
u wegovoj ku}i, ali nikada, pa ni tada, nisam nasamo sa wim razgovarao.
Znam da je Jovo Ostoji} od pre rata bio ~lan Srpske demokratske stranke
na ~ijem je ~elu bio Jovan Ra{kovi}. Od nekih qudi sam ~uo da je tokom
1991. godine u Prigrevici postojao kamp za obuku dobrovoqaca pod wegovim nadzorom. Po{to nikada nisam bio u tom kampu ne mogu da potvrdim
wegovo postojawe.
42. Ja sam ovo rekao Stokiju, ali on ni ovaj put nije hteo da prihvati
istinu. Opet je po~eo da preti optu`nicom i Hagom i terao me da potvrdim
da sam se sa Jovom Ostoji}em sastajao tokom 1991. godine, da je on bio ~lan
Srpske radikalne stranke, da je Vojislav [e{eq naredio da se dobrovoqci prikupqaju i organizuju, te da mi je Ostoji} navodno rekao da pripremaju napad na Borovo selo.
43. Poku{ao sam istra`iteqa Stokija da ubedim da je op{tepoznata
~iwenica da napad na Borovo Selo, 2. maja 1991. godine, nije izvr{ila
122
srpska nego hrvatska strana i da je Borovo Selo, sa ve}inskim srpskim stanovni{tvom, od po~etka rata bilo pod srpskom kontrolom i da je napad na
sopstveno stanovni{tvo nemogu}. Na sve moje primedbe Paolo Pastore
Stoki je odmahivao rukom i govorio da ne sara|ujem dovoqno, da ne govorim
istinu, jer su neki svedoci govorili sasvim druga~ije od mene i da }e on u
izjavu upisati ono {to je wemu poznato.
Miting u Subotici
44. Iz sredstava javnog informisawa i slu`benih bele{ki koje smo,
kao pripadnici milicije dobijali, saznao sam da se u septembru 1991. godine odr`ao miting Srpske radikalne stranke u Subotici i da je na mitingu
govorio dr Vojislav [e{eq.
45. Mitingu u Subotici nisam prisustvovao, jer toga dana nisam bio u
Subotici, a prema pravilima slu`be ne bih ni smeo da se javno eksponiram.
46. Pod pritiskom i ucenama Paolo Pastore Stokija, da treba da
vodim ra~una o sebi i svojoj porodici, ja sam morao da potvrdim sve la`i
koje je od mene zahtevao, a koje su se odnosile na miting u Subotici.
47. Paolo Pastore Stoki mi je, pre nego {to smo po~eli da razgovaramo o mitingu u Subotici, pustio video snimak jedne humoristi~ke emisije
koja je prikazana, koliko se se}am, na televiziji “Politika” i zvala se
“Maksovizija”. Na tom snimku je prikazan detaq kada je Vojislav [e{eq
pred {irokim auditorijumom napravio {alu na ra~un ~etnika.
48. Na osnovu snimka koji mi je prikazan, trebalo je da potvrdim da sam
bio prisutan na mitingu u Subotici i da sam ~uo da je Vojislav [e{eq
rekao da }e ~etnici zar|alim ka{ikama i viqu{kama iskopati o~i
Hrvatima. Ovo se ~ulo na tom snimku, ali to je bio {aqiv odgovor na provokativno pitawe voditeqa. Znam da je Vojislav [e{eq celu ovu emisiju
objavio u jednoj od svojih kwiga i o~igledno je da je ono {to je meni
predo~eno izvu~eno iz konteksta.
49. Iako nisam bio na mitingu, siguran sam da Vojislav [e{eq ne bi
pred 5.000 prisutnih gra|ana, brojnih novinara i televizijskih ekipa
ne{to sli~no izjavio. Osim toga, siguran sam da bi se takva izjava, da je
postojala, na{la na naslovnim stranama svih novina i da bi nai{la na
osudu javnosti. Nikada nisam li~no, a ni posredno ~uo ni pro~itao da je
Vojislav [e{eq i{ta sli~no izjavio, pa nisam ~uo ni da je ikada rekao da
sve Hrvate i Ma|are treba proterati sa teritorije Subotice i Vojvodine.
50. Zbog straha od optu`nice za ratne zlo~ine, ~ime mi je Stoki neprestano pretio, ja sam u vezi sa mitingom u Subotici potvr|ivao sve {to je
od mene tra`eno. Na wegovo insistirawe sam potvrdio da sam se posle
mitinga privatno sastao sa Vojislavom [e{eqem u ku}i Milana
Stojanovi}a, u Novom @edniku, i da su tu bili i Milan Jerinki}, sekretar
me|uop{tinskog SUP-a, Bo`idar Vuji}, predsednik op{tinskog odbora
Srpske radikalne stranke u Subotici i Nikola Ivo{evi}, na~elnik operativne slu`be SUP-a. Paolo Pastore Stoki mi je zapretio da }u to morati da potvrdim i u tribunalu i da }u morati da ka`em da nam je na tom
navodnom sastanku Vojislav [e{eq rekao da }emo sve koji nisu Srbi pobiti i proterati ih.
123
51. Zorana Dra`ilovi}a nisam poznavao pre formirawa Kriznog
{taba Srpske radikalne stranke, a Paolo Pastore Stoki mi je rekao da je
Zoran Dra`ilovi} bio komandant ~etni~kog pokreta u Jugoslaviji. Ova
informacija me je zbunila i pitao sam se kakva je uloga Vojislava [e{eqa,
ako je Dra`ilovi} komandant, i ko je tu kome podre|en. Znam da je Zoran
Dra`ilovi} bio zamenik na~elnika ratnog {taba i da je na tu funkciju
izabran nakon ostavke Zorana Ranki}a polovinom decembra 1991. godine.
Organizacija SRS/S^P u Vojvodini
52. Kada sam govorio o hijerarhiji rukovo|ewa u Srpskoj radikalnoj
stranci, ja nisam dovodio u vezu SRS i policiju, odnosno Slu`bu dr`avne
bezbednosti. Nisam pomiwao nikakvu posebnu strukturu ili liniju komandovawa u Ratnom {tabu i Srpskom ~etni~kom pokretu ni u Beogradu ni u
Vojvodini. Paolo Pastore Stoki je hteo da prika`e da je celokupan politi~ki rad Srpske radikalne stranke i wenog ratnog {taba bio pod kontrolom policije i slu`be dr`avne bezbednosti. Ja to nikada nisam izjavio
i uvek sam znao da to nije istina.
53. Paolo Pastore Stoki je promenio svoju prethodnu pri~u pa je u
strukturi Srpskog ~etni~kog pokreta na prvo mesto stavio Vojislava
[e{eqa, a ne kao ranije Zorana Dra`ilovi}a koji je, prema mojim saznawima, bio samo obi~an ~lan S^P i nikada nije bio zamenik Vojislavu
[e{equ. U navodno mojoj izjavi, koju sam video u toku svedo~ewa u predmetu Milo{evi}, video sam i neke tabele koje su mi potpuno nejasne i ne znam
{ta zna~e. Imena Jove Ostoji}a, Zdravka Avramovi}a, @ivana Vasi}a,
Milana Stojanovi}a i Sr|ana, a ne kako stoji u izjavi, pomiwao sam samo
kao aktiviste stranke iz perioda od 1991. godine.
54. Nikada nisam istra`iteqima rekao da je Maja Gojkovi} bila predsednik Srpske radikalne stranke za Vojvodinu, ve} jedan od pet potpredsednika stranke. Znam da Srpska radikalna stranka nikada nije imala organizovanu stranku na nivou pokrajina. Ja sam samo rekao da je Maja Gojkovi}
iz Vojvodine, konkretno iz Novog Sada.
55. Za Jovana Glamo~anina sam rekao da je koordinator i nikada nisam
rekao da je on bio zamenik Vojislavu [e{equ, jer znam da u to vreme nije
postojala funkcija zamenik predsednika stranke. Siguran sam da
Qubomira Radi}a nisam pomiwao kao predsednika Srpske radikalne
stranke u Subotici i nikada nisam rekao da je on slu`benik dr`avne bezbednosti Republike Srbije.
56. Nije postojala nikakva linija komandovawa Srpske radikalne
stranke u Ministarstvu unutra{wih poslova, ni na Republi~kom ni na
regionalnom nivou. Paolo Pastore Stoki je izmislio da su funkcioneri
MUP-a Milan Jerinki}, Radovan Kne`evi}, Mirko Zinaji} i Nikola
Ivo{evi} bili pripadnici Srpske radikalne stranke i da su predstavqali neki komandni lanac u policiji Severnoba~kog okruga. Ta~no je da sam
sve ove qude pomiwao prilikom razgovora sa istra`iteqima, ali ne na
na~in kako je zapisano u mojoj izjavi. Siguran sam, Paolo Pastore Stoki
nije mogao toliko da pogre{i i da pome{a ko su ~lanovi Srpske radikalne stranke, a ko su funkcioneri MUP-a. On je o~igledno namerno povezao
124
Srpsku radikalnu stranku i MUP, jer je primetio da sam prepla{en od
optu`nice za ratne zlo~ine i da se verovatno ne}u mnogo suprotstavqati,
odnosno da }u pristati na sve.
57. Tvrdim da nisam rekao da se na pole|ini ~lanske karte Srpskog
~etni~kog pokreta nalazi lobawa, kao {to nisam rekao ni da su prilikom
upisivawa dobrovoqci dobijali nekakve iskaznice. Ja sam istra`iteqima
rekao da svaki gra|anin, koji je `eleo da se u~lani u Srpski ~etni~ki
pokret, a kasnije u Srpsku radikalnu stranku, samo treba da popuni pristupnicu, a uslovi koje treba da ispuwavaju su da je lice punoletno i da
prihvata Statut i Program stranke. ^lanstvo u stranci nikoga nije obavezivalo da u~estvuje u ratu, niti su dobrovoqci morali biti ~lanovi
stranke.
58. Se}am se da sam istra`iteqima rekao da su se dobrovoqci u
Subotici ponekad obu~avali na dr`avnom imawu i da je u pitawu otvoreni
prostor koji je policija, a ponekad i vojska koristila za obuku, ali i da je
pristup bio dozvoqen i civilima koji su to imawe koristili za sport i
rekreaciju. Rekao sam da se ne radi o vojnom poligonu, ve} univerzalnom
otvorenom poligonu za sport i rekreaciju na kojem su ponekad i dobrovoqci vr{ili fizi~ku pripremu. Paolo Pastore Stoki je insistirao da u
moju izjavu napi{e da je u pitawu vojni poligon za koji smo morali da dobijemo odobrewe vojnih i policijskih vlasti za obuku dobrovoqaca sa vatrenim oru`jem. To naravno nije ta~no jer nigde, pa ni u Subotici, dobrovoqci nisu imali nikakvo vatreno naoru`awe.
59. Paolo Pastore Stoki mi je savetovao da kao svedok na su|ewu izjavim da je dobrovoqcima re~eno da idu da se bore protiv Hrvata, a da je moja
jedinica imala zadatak da se borimo protiv komunizma. Ovakva izjava bi
mi navodno bila olak{avaju}a okolnost.
60. Dobro se se}am da sam u ratnom {tabu u Beogradu bio samo jedanput
i to kada sam do{ao sa grupom dobrovoqaca iz Subotice, koji su trebali
biti upu}eni u kasarnu Bubaw potok. Ne se}am se datuma ali sigurno nije
bilo pre 1. oktobra 1991. godine. Ni tada, ni kasnije nisam se sastao sa
Vojislavom [e{eqem niti sam ga ikada video, ali je Paolo Pastore Stoki
u mojoj izjavi napisao da sam bio na ru~ku sa Vojislavom [e{eqem. Ne znam
da li je ovo bila ili gre{ka u prevodu ili zlonamerna la` istra`iteqa
Stokija.
61. Prilikom razgovora sa istra`iteqima Ha{kog tribunala, u julu
2002. godine u Beogradu, ja sam izjavio da sam samo jedanput i{ao na rati{te
kao dobrovoqac Srpske radikalne stranke, a da sam samoinicijativno
odlazio vi{e puta. Ta~no je da smo za odlazak na rati{te koristili autobuse Subotica trans ili Elektrovojvodine. Nikada nisam rekao da smo
prilikom odlaska na rati{te imali vojnu ili policijsku pratwu. Paolo
Pastore Stoki je insistirao da to bude u mojoj izjavi jer je, kako je tvrdio,
video na nekim video snimcima da su prilikom odlaska dobrovoqaca na
rati{te na tim snimcima bila i policijska vozila. Autobuse za prevoz
dobrovoqaca sami smo obezbe|ivali i Zoran Dra`ilovi} nije imao nikakve veze sa tim. Pod pritiscima, ucenama i pretwama ja sam, na`alost,
125
prihvatio da ove la`i postanu deo moje izjave. Strah od optu`nice za
ratni zlo~in koji nisam po~inio je bio ja~i od istine.
Finansirawe
62. Ja nisam znao ni{ta o finansirawu Srpske radikalne stranke.
Kada sam prvi put razgovarao sa istra`iteqima Paolo Pastore Stokijem
i Filipom Oberknezevim izjavio sam da su u op{tinski odbor Srpske
radikalne stranke u Subotici povremeno dolazili imu}niji gra|ani i
privatnici koji su nudili humanitarnu pomo} radi zbriwavawa izbeglica.
Humanitarnu pomo} koju su nam nudili odnosila se na sme{taj, sredstva za
li~nu higijenu, hranu, ogrev, lekove, garderobu i sli~ne potrep{tine.
Finansijska sredstva nam niko nije nudio.
63. Se}am se da me je Paolo Pastore Stoki saslu{ao, a onda me pogledao hladnim pogledom, uneo mi se u lice i rekao da la`em. Pokazivao mi je
neke papire, ali mi nije davao da ih pro~itam, i rekao da oni raspola`u sa
dokumentacijom da je Srpska radikalna stranka u Subotici imala registrovano preduze}e “Radikal komerc” sa kojim je ostvarivala veliki prihod. Tvrdio je i da su firme “Lukas” i wen vlasnik Quban Luki}, “Spas” i
wen vlasnik Mom~ilo Raji} te dr`avna preduze}a “@elezni~ar” i “29.
novembar” iz Subotice finansijski pomagali Srpsku radikalnu stranku.
Ja sam ~uo za ove firme jer su poznate i znam sigurno da nisu u~estvovali u
finansirawu Srpske radikalne stranke.
64. Paolo Pastore Stoki mi je rekao da je u Subotici Milan
Stojanovi} bio zadu`en za prikupqawe finansijskih sredstava za Srpsku
radikalnu stranku. Kada sam rekao da to nije istina, Stoki je rekao da on
ima puno dokaza i da }u to morati da potvrdim na svedo~ewu ukoliko budu
odlu~ili da svedo~im protiv Vojislava [e{eqa.
65. Istra`iteq Stoki je od mene zahtevao da potvrdim da su Milan
Stojanovi} i Jovan Glamo~anin oteli iz strana~ke blagajne 3.000 zapadnonema~kih maraka predvi|enih za sahranu nekih boraca poginulih u
Petriwi i da su tim novcem navodno kupili hranu za Vojislava [e{eqa.
Rekao sam da to ne mo`e biti istina, jer toliko novca nikada nije bilo u
strana~koj blagajni. Osim toga, tada se `ivelo sa 10 do 20 maraka mese~no,
a Jovo Glamo~anin nije imao nikakvu nadle`nost nad op{tinskom odborom
u Subotici. Paolo Pastore Stoki je rekao da tako mora da bude napisano u
izjavi i kako je rekao “ta~ka”.
66. Da bih izbegao da mi se u Hagu sudi za ratne zlo~ine, ja sam prihvatio da Stoki u moju izjavu upi{e da su neke privatne i dr`avne firme
morale da daju reket i da finansiraju Srpsku radikalnu stranku i rat u
Hrvatskoj ili bi im, ako to ne urade, firme odletele u vazduh.
Progla{ewe vojvoda
67. Paolo Pastore Stoki mi je rekao da je Vojislav [e{eq odmah
nakon pada Vukovara u jednoj crkvi, u neposrednoj blizini Vaqeva, imenovao 16 novih vojvoda. Po{to o tome nisam ni{ta znao, ja sam mu poverovao,
a on mi je pokazivao neke ~lanke iz dnevnih novina i video snimak gde se
tako ne{to videlo Kasnije sam saznao da je imenovawe vojvoda bilo u manastiru Kne`ina na Romaniji u Republici Srpskoj u maju 1993. godine.
126
68. Paolo Pastore Stoki mi je pokazao fotografije na kojima je trebalo da prepoznam neke osobe i da potvrdim wihova imena. Kao i za sve
ostalo, ja sam i to poslu{ao. Iznenadio sam se kada sam u toku svedo~ewa
protiv Slobodana Milo{evi}a u mojoj izjavi video da sam navodno rekao
da su vojvode stajale pored ~etni~ke zastave na kojoj su bili polo`eni
pi{toq, no` i ru~na granata. Niti je ovo istina, niti sam ja to ikada
rekao.
Navodni razgovor sa [e{eqem 1993. godine
69. Paolo Pastore Stoki mi je rekao da postoji veliki broj potencijalnih svedoka tu`ila{tva koji su mu potvrdili da su pqa~ke i ubijawa
bile uobi~ajeni za dobrovoqce Srpske radikalne stranke i da }u ja to
posvedo~iti na su|ewu.
70. Paolo Pastore Stoki je bio besan i nije prihvatio moju istinitu
tvrdwu da sam samo jedanput bio na rati{tu kao dobrovoqac Srpske radikalne stranke, a da sam vi{e puta odlazio samostalno. Rekao je da i u izjavi i kasnije na svedo~ewu moram da potvrdim da sam od samog po~etka pa do
kraja uvek bio dobrovoqac koji je i{ao na rati{te preko Ratnog {taba
Srpske radikalne stranke i da sam video sve zlo~ine za koje je on zainteresovan da ih opi{em. Mogao sam da biram, ili ta la` ili }e se meni suditi za ratne zlo~ine. Opredelio sam se za la`.
71. Paolo Pastore Stoki je bio izri~it kada mi je rekao da }e u mojoj
izjavi napisati da sam se u februaru 1993. godine sastao sa Vojislavom
[e{eqem u wegovoj kancelariji u Beogradu, u Francuskoj ulici, i da mi je
[e{eq rekao da kada odemo u Skelane treba da pobijemo sve muslimane
ukqu~uju}i i civile, `ene, starije osobe i decu. Ovo monstruozno uputstvo
nam je navodno dao u prisustvu nekog [vabe iz Smedereva i Zorana
Dra`ilovi}a. Po{to sam po zanimawu policajac, znao sam da je ovo
najte`e izmi{qeno krivi~no delo, ali nisam smeo da mu se suprotstavim
da ne ne bih izazivao vlastitu sudbinu da budem optu`en za la`ne ratne
zlo~ine. A pretili su da }e tako biti i da me ~eka optu`nica ili u Hagu
ili u Srbiji. Poku{ao sam da ubedim Stokija da je to nemogu}e i zbog toga
{to je sedi{te Srpske radikalne stranke u februaru 1993. godine jo{ uvek
bilo u Ohridskoj ulici i da je u Francusku ulicu preseqeno krajem leta
1993. godine, a Ratni {tab krajem oktobra iste godine u Parisku ulicu, ali
Paolo Pastore Stoki nije hteo ni da ~uje i ispravi sopstvenu gre{ku koja
je zapravo evidentirana kao moja.
72. Dobro se se}am da smo o ovoj temi razgovarali i prilikom drugog
susreta sa predstavnicima tu`ila{tva Ha{kog tribunala u Beogradu,
po~etkom novembra 2002. godine. Tada sam se sastao sa istra`iteqem
Vladimirom Yurom i zastupnikom optu`be u predmetu Milo{evi}
Yefrijem Najsom. Yefri Najs je tada dodao jo{ ve}u, nezamislivu la` da
su prilikom navodnog razgovora izme|u mene i Vojislava [e{eqa u wegovoj kancelariji bili prisutna i dva policijska generala, Luki} i
\or|evi} i da oni nisu reagovali na [e{eqeva uputstva da treba pobiti
sve muslimane ukqu~uju}i i civile. Najs je jo{ rekao da }e u izjavi stajati
da je [e{eq naredio da se pobiju i bebe u kolevci i da treba pobiti sve
Turke da ni ma~ka ne ostane `iva.
127
73. Yefri Najs mi je tada obe}ao da se protiv mene ne}e podizati
optu`nica ukoliko ovo potvrdim i da }u mo}i da biram zemqu u kojoj
`elim da `ivim sa porodicom. Obe}ao mi je i drugi identitet i dr`avqanstvo i dovoqno para za mene i moju porodicu.
74. Dobro se se}am da sam prilikom priprema za svedo~ewe u Hagu protiv Slobodana Milo{evi}a rekao tu`iocu Danijelu Seksonu da ja nikada
u `ivotu nisam video Luki}a i \or|evi}a i da ne}u mo}i da ih prepoznam.
Danijel Sekson mi je tada rekao: “Da}emo vam mi slike i mora}ete da ih
zapamtite i identifikujete”.
75. Po{to sam video kako se montiraju la`i i krivi~na dela, bilo mi
jasno da zaista treba da ih se pla{im i da ovo {to rade sa mnom prema drugima, verovatno rade i sa drugima prema meni. Zbog toga me je ponovo obuzeo takav stah da mi se svest potpuno paralisala, a mo} rasu|ivawa svela na
minimum pa sam od straha pristao da potvrdim sve {to su od mene zahtevali.
Ov~ara-Vukovar
76. Paolo Pastore Stokija sam dugo ube|ivao da ja nisam bio u
Vukovaru pre 1. decembra 1991. godine i da nemam nikakvih saznawa o
doga|ajima na poqoprivrednom dobru Ov~ara u novembru 1991. godine.
Istra`iteq Stoki mi je rekao da su zlo~ine na Ov~ari po~inili pripadnici Jugoslovenske narodne armije (JNA) i dobrovoqci Srpske radikalne
stranke koji su bili pod komandom Milana Lan~u`anina Kamenog. Od mene
je tra`io da potvrdim da mi je bar neko rekao za ubistva Hrvata na Ov~ari.
Ja sam se u strahu setio da poznajem nekog Stevu @ivkovi}a iz Vukovara i
slagao da mi je on o tome pri~ao.
Vojvodina i Hrtkovci
77. Nije mi poznato da se u maju 1991. godine odr`ao bilo kakav sastanak u ku}i Milana Stojanovi}a u Novom @edniku. Pod pretwom
optu`nice za ratne zlo~ine, od strane Paolo Pastore Stokija, ja sam
morao da ka`em da je u maju 1991. godine odr`an privatni sastanak u ku}i
Milana Stojanovi}a na kojem su bili prisutni Vojislav [e{eq, Milan
Stojanovi}, Bo`idar Vuji}, Milan Jerinki}, Nikola Ivo{evi} i ja.
78. Paolo Pastore Stoki mi je rekao da oni imaju informaciju i izjavu nekog od prisutnih sa tog sastanka koji im je navodno potvrdio da je
Vojislav [e{eq rekao da je Srpska radikalna stranka na silu preuzela
vlast u Hrtkovcima smeniv{i Hrvata, dotada{weg predsednika mesne
zajednice i da su selu odmah promenili ime u Srbislavce. Vojislav [e{eq
je prema Stokiju pomiwao Ostoju Sibin~i}a za koga je rekao da on ve} vr{i
pritisak na Hrvate i primorava ih da se isele, kao i da dr`avne institucije poput vojske i policije ve} daju otkaze na poslu Hrvatima i Ma|arima.
Prema pri~i Paolo Pastore Stokija, [e{eq nam je na sastanku naredio
da bacamo bombe na hrvatske i ma|arske ku}e, da fizi~ki nasr}emo na wih,
pretimo telefonom, razbijamo prozore i da krstom obele`avamo wihove
ku}e i da tako stvaramo klimu straha gde god da se nalaze, na ulici, stadionu, prodavnici ili nekom drugom javnom mestu. Ja ni kao policajac tako
ne{to nikada nisam ~uo, ali sam ipak potvrdio.
128
79. Paolo Pastore Stoki mi je rekao da mu je poznato da sam i ja
u~estvovao u zastra{ivawu i progonu Hrvata, ali da me ne}e goniti za to
krivi~no delo ako potvrdim na sudu da nam je Vojislav [e{eq naredio da
u Hrtkovcima ubijemo neke Hrvate i da je tamo ve} ubijen jedan katoli~ki
sve{tenik. U mojoj izjavi je ~ak opisao na~in na koji sam pretio jednoj
grupi ma|arskih lovaca u selu Hajdukovo po nalogu sekretara SUP-a,
Milana Jerinki}a, {to naravno nema veze sa istinom.
80. Zbog straha od optu`nice i pretwi od strane Paolo Pastore
Stokija ja sam morao da potpi{em la`nu optu`bu na ra~un Bo`idara
Vuji}a, potvrdiv{i da su Bo`idar Vuji} i neki ~lanovi Srpske radikalne
stranke kako u Hrtkovcima tako i u Subotici obele`avali nesrpske ku}e,
da su neki Hrvati i Ma|ari proterani, a na neke ku}e su ba~ene bombe.
Potvrdio sam ~istu izmi{qotinu da je oko 70 odsto nesrpskog stanovni{tva proterano iz Hrtkovaca i da je u tom navodnom progonu u~estvovala i policija koja ih je sprovela do hrvatske granice.
81. Odgovorno tvrdim da je sve {to je vezano za navodni sastanak u ku}i
Milana Stojanovi}a u Novom @edniku i instrukcije koje smo navodno
dobili od Vojislava [e{eqa ~ista la` i izmi{qotina kojoj nisam mogao
da se oduprem zbog pritiska od strane Paolo Pastore Stokija. Ja takvom
sastanku nikada nisam prisustvovao kao {to nikada pre 2008. godine nisam
ni kro~io u Hrtkovce, ali sam zbog konstantnih pretwi od optu`be za
ratni zlo~in bio prinu|en da potvr|ujem la`i koje je od mene zahtevao
istra`iteq Paolo Pastore Stoki.
Katoli~ka katedrala u Subotici i 1992. godina
82. Po{to sam po zanimawu policajac, se}am se da sam tokom aprila
1992. godine od nekih kolega i iz slu`benog policijskog biltena saznao da
je nepoznato lice postavilo ru~nu eksplozivnu napravu niskog intenziteta na ulaznim vratima katoli~ke katedrale u Subotici. Dobro se se}am da
od te eksplozije nije bilo nikakve vidqive {tete, a nije bilo ni poginulih
ni rawenih. Ovo je sve {to sam u vreme razgovora sa istra`iteqima znao u
vezi katoli~ke katedrale i tu istinu sam rekao i istra`iteqima Ha{kog
tribunala.
83. Paolo Pastore Stoki je vrteo glavom i rekao da la`em, da mu nisam
rekao pravu istinu i da on ima informacije da je katoli~ka katedrala u
Subotici minirana i dignuta u vazduh. Rekao je da je za weno minirawe
preko Bo`idara Vuji}a nalog izdao Vojislav [e{eq i da su naredbu
izvr{ili ~lanovi Srpske radikalne stranke, a kao jednog od izvr{ilaca
pomenuo nekog Nikolu Bojani}a.
84. Suprotstavio sam se Paolo Pastore Stokiju i rekao mu da sam nekoliko dana nakon tog incidenta pro{ao pored katoli~ke katedrale, da sam
je video potpuno neo{te}enu i da u policijskom slu`benom biltenu ne
pi{e da je katedrala minirana nego da je postavqen eksploziv na ulaznim
vratima koja su zanemarqivo o{te}ena.
85. Paolo Pastore Stoki je rekao da opet la`em i da }e on upisati u
izjavu sve ono {to je wemu poznato, a meni je naredio da moram da potvrdim
u eventualnom svedo~ewu pred Ha{kim tribunalom da je katedrala dignu129
ta u vazduh eksplozivom po nare|ewu Vojislava [e{eqa. I pored toga {to
sam rekao da je po~inilac tog kriminalnog dela uhap{en i procesuiran i
da je dokazano da nema nikakve veze sa Srpskom radikalnom strankom,
Paolo Pastore Stoki mi je, po ko zna koji put, zapretio optu`nicom za
ratne zlo~ine pa sam morao i ovu la` da potvrdim i tako, kako sam verovao,
spasem sopstvenu glavu.
86. U maju 1992. godine iz slu`benog policijskog biltena sam saznao da
je jedno lice ma|arske nacionalnosti postavilo ru~no izra|enu eksplozivnu napravu u {koli Svetozar Markovi} u Subotici i da je tom prilikom
lak{e povre|en jedan prolaznik.
87. Paolo Pastore Stoki je od mene zahtevao da svojom izjavom potvrdim da sam bio prisutan u kancelariji Srpske radikalne stranke u
Subotici kada su Bo`idar Vuji} i Nikola Bojani} razgovarali o navodnoj
eksploziji i da su ~lanovi Srpske radikalne stranke po nalogu Vojislava
[e{eqa postavili eksploziv u jednoj ma|arskoj {koli.
88. Posle uzastopnih pretwi od strane Paolo Pastore Stokija i upozorewa da }e me optu`iti za ratne zlo~ine ja sam se na neki na~in predao
i skoro da se vi{e nisam ni suprotstavqao wegovim izmi{qotinama i
la`ima. Jedva sam ~ekao da napustim kancelarije tu`ila{tva Ha{kog tribunala spreman da potpi{em {ta god im padne na pamet.
Raspodela oru`ja u Novom @edniku i Ba~koj Palanci
89. Se}am se da sam istra`iteqima Ha{kog tribunala rekao da je u
prole}e 1992. godine u Novom @edniku izvr{ena podela naoru`awa
rezervnom sastavu policije koji su bili mobilisani, {to je bio potpuno
legalno. Prilikom mobilizacije i raspodele naoru`awa nije vr{ena
nikakva diskriminacija prema nesrpskom stanovni{tvu.
90. Istra`iteq Paolo Pastore Stoki je u moju izjavu napisao {ta mu
je palo na pamet. Napisao je da je naoru`awe podeqeno Srpskoj radikalnoj
stranci, Socijalisti~koj partiji Srbije i drugim licima iskqu~ivo
srpske nacionalnosti. Kada smo razgovarali o ovoj temi Paolo Pastore
Stoki mi je rekao da ima informaciju da je jedan broj policajaca Ma|arske
i Hrvatske nacionalnosti po~eo da daje otkaze, ali ja sada tvrdim da to nije
bila istina.
91. Paolo Pastore Stoki je izmislio pri~u da je SUP na silosu u
Novom @edniku postavio snajperiste koji su navodno zastra{ivali
gra|ane, jer su snajperi bili usmereni u pravcu ma|arskih sela ^antavir i
Orum.
92. Ja nisam prisustvovao podeli naoru`awa rezervnom sastavu policije i ne znam kako je to naoru`awe stiglo u Novi @ednik, ali je Paolo
Pastore Stoki rekao da u mojoj izjavi mora da pi{e da sam li~no bio prisutan i da sam video kada je naoru`awe podeqeno SRS-u i SPS-u.
Pritisci, ucene, zastra{ivawe i mito
93. Kada sam prilikom prvog susreta, u julu 2002. godine, razgovarao sa
istra`iteqima Ha{kog tribunala, istra`iteq Paolo Pastore Stoki je
uglavnom sam postavqao pitawa i sam davao i upisivao odgovore u moju izjavu. Kada bih poku{ao da mu se suprotstavim odmah bi mi skrenuo pa`wu da
130
jo{ uvek nisu odlu~ili da li }u biti optu`en za ratne zlo~ine. I pored
toga {to sam siguran da nisam po~inio nijedno delo koje je u suprotnosti
sa @enevskim konvencijama, pla{io sam se da bi mogli da prona|u bar dva
svedoka koji bi me la`no optu`ili.
94. Paolo Pastore Stoki mi je pretio optu`bom za ratne zlo~ine, a
povremeno mi je nudio iseqewe u tre}u zemqu, drugi identitet i materijalna sredstva za ceo `ivot za mene i moju porodicu.
95. Se}am se da sam tokom novembra 2002. godine pozvan da do|em u prostorije tu`ila{tva Ha{kog tribunala u Beogradu i da sam tada razgovarao
sa tu`iocem Yefri Najsom i Vladimirom Yurom.
96. Kada je Yefri Najs pro~itao moju izjavu iz jula 2002. godine rekao
je da je izjava dobra i da sada imaju nepobitne ~iwenice za optu`nicu protiv Vojislava [e{eqa za udru`eni zlo~ina~ki poduhvat. Tada mi je zapretio da svoju izjavu ne smem da mewam prilikom svedo~ewa, a zahtevao je i da
dodam nove la`i i potvrdim da sam od Zdravka Abramovi}a i Jove Ostoji}a
~uo da su u Ba~ku Palanku, tokom 1991. godine, do{li Vojislav [e{eq i
Mihaq Kertes i Srbima delili oru`je.
97. Se}am se da mi je prilikom razgovora u Hagu Danijel Sakson rekao
da }e me izvesti pred sud kao svedoka optu`be protiv Slobodana
Milo{evi}a i da nije dovoqno da pred sudijama izjavim da mi je to neko
rekao, ve} da treba da ka`em da sam li~no video. Kada sam tu`iocu
Danijelu Saksonu rekao da ja nemam ni{ta sa Milo{evi}em usledio je
wegov odgovor: “Ima{, ima{, vide}e{”.
98. Kada sam za vreme jedne pauze u toku svedo~ewa iza{ao da popu{im
cigaretu kod mene je do{ao Danijel Sakson i rekao mi u prisustvu
istra`iteqa Hildegard da oni imaju neke video snimke koji potvr|uju
wegovu tezu i da ja nemam razloga da se bilo ~ega pla{im, jer Milo{evi}
i Vojislav [e{eq ne}e nikada iza}i iz zatvora.
99. Zbog straha od optu`nice sa kojom su mi stalno pretili ja sam prihvatio da to potvrdim i pored toga {to [e{eqa, Kertesa, Zdravka
Abramovi}a i Jovu Ostoji}a nikada i nigde nisam video zajedno, pa ni u
Ba~koj Palanci.
100. Kada sam se sa Yefri Najsom sastao u Beogradu, u novembru 2002.
godine, Najs mi je rekao da on ima informaciju da je vojska preko MUP-a
dopremila oru`je u Novi @ednik i da je to oru`je podeqeno ~lanovima
Srpske radikalne stranke. Tvrdio je da su raspodelu oru`ja vr{ili ~lanovi SRS Milan Stojanovi} i \or|ija Leki}. Ja o ovome nisam ni{ta znao,
ali sam po nare|ewu Yefri Najsa morao da ka`em da mi je to poznato, ali
da je to oru`je podeqeno bez mog znawa.
101. Razgovor sa Yefri Najsom i Vladimirom Yurom u toku 2002. godine trajao je jedan dan i ja sam se posle tog razgovora vratio ku}i u Silba{.
102. Krajem 2002. godine, jedno ili vi{e nepoznatih lica su u no}nim
satima ispalili vi{e hitaca na moju ku}u u Silba{u iz automatskog
oru`ja, ali niko nije povre|en. Kada sam sutradan iza{ao ispred ku}e
na{ao sam 15 ~aura od ispaqenih metaka i odmah pozvao slu`bu za `rtve i
svedoke i rekao im za incident koji se desio.
131
103. Po{to niko nije znao da kontaktiram sa predstavnicima
tu`ila{tva Ha{kog tribunala, posumwao sam da su oni i na{a policija
organizovali ovaj incident da bi na taj na~in dodatno vr{ili pritisak na
mene i zastra{ivali me.
104. Ovaj incident me zaista dodatno upla{io pa sam iz tih razloga
pozvao slu`bu za `rtve i svedoke koji su do{li nakon nekoliko sati.
Raspitivali su se o incidentu i na kraju uzeli moj i paso{ moje supruge.
105. Posle nekoliko dana javila nam se Andrea iz slu`be za `rtve i
svedoke i rekla nam da }e mene i moju biv{u suprugu, 9. januara 2003. godine, prebaciti negde na sigurno mesto.
106. Dana 9. januara 2003. godine, do{la je Andrea sa jo{ jednim
slu`benikom u moju ku}u u Silba{u i rekla nam da pokupimo samo najosnovnije stvari i da se na brzinu spremimo za putovawe. Poslu{ali smo i
brzo se spremili, u{li u kombi koji nas je ~ekao i samo sa li~nim stvarima krenuli u nepoznatom pravcu. Nakon sat vremena vo`we odvezli su nas
u jedan hotel gde smo preno}ili i sutradan nastavili ka beogradskom aerodromu. Na aerodromu su nam oduzeli sva dokumenta i rekli da mi nigde
ni{ta ne govorimo i da }e oni sve zavr{iti na paso{koj kontroli. Kada
smo se nakom dva sata leta spustili na aerodrom Andrea nam je saop{tila
da smo u Hagu. U tom trenutku smo ja i moja supruga shvatili da smo kidnapovani i transportovani van granica Srbije bez na{eg znawa i znawa
srpskih vlasti, odnosno policije.
107. Slu`benici odeqewa za `rtve i svedoke Ha{kog tribunala,
Andrea i jedan Britanac, mislim da se zvao Bob, prebacili su nas u jedno
mesto po imenu Zotermir i smestili u jedan apartman.
108. Tek tada nam je Andrea rekla da smo bezbedni i dala nam po 300 do
400 evra po osobi za hranu, a ostale tro{kove je snosio Ha{ki tribunal.
109. Pre nego {to su nas napustili, Andrea i Bob su nam rekli da ne
skre}emo mnogo pa`wu na sebe, svoje prisustvo i dodali da }emo svakog
meseca dobijati oko 700 do 800 evra po osobi, ali i da nam nema povratka u
Srbiju.
110. Odmah sutradan su nam doneli nova dokumenta, odnosno zdravstvene kwi`ice i to sa novim identitetom. Od tog momenta ja nisam vi{e bio
Miodrag Lukovac ve} Bojan Kuvalo, a moja biv{a supruga Marija Kuvalo.
111. Kada su oti{li slu`benici odeqewa za `rtve i svedoke do{ao je
kod nas Paolo Pastore Stoki i rekao mi: “Ako ne potvrdi{ izjavu koju si
nam dao, snosi}e{ posledice, odgovarati za po~iwene zlo~ine i le`ati u
zatvoru zajedno sa Milo{evi}em i [e{eqem”. Tada sam rekao Stokiju da
to nije moja nego wegova izjava i da }e kad tad odgovarati za falsifikat.
Paolo Pastore Stoki se samo ironi~no nasmejao i rekao: “Mi imao informaciju da vas tra`e iz Srbije da vas ubiju i vama tamo vi{e nema povratka”.
Nisam siguran da li mi je rekla Andrea ili Paolo Pastore Stoki da je u
Holandiji puno slu`benika dr`avne bezbednosti iz Srbije koji }e me
tra`iti da me ubiju, jer ja navodno mnogo znam s obzirom da sam bio policajac.
132
112. U Holandiji sam proveo oko godinu dana i za to vreme su mi dva
puta mewali identitet i mesto stanovawa.
113. Neposredno pre preseqewa na drugu lokaciju posetio nas je Paolo
Pastore Stoki i iznenadio sam se kada je rekao da }u biti svedok
tu`ila{tva protiv Slobodana Milo{evi}a. Rekao je da }e me uskoro
po~eti pripremati za svedo~ewe i jo{ jedanput naglasio da }u morati da se
dr`im izjave date u Beogradu.
114. Predstavnici tu`ila{tva Ha{kog tribunala su ponekada
poku{ali da na fini na~in dobiju moju naklonost. Obe}avali su, ako ispunim wihove zahteve, da }u trajno dobiti iseqewe u neku zemqu koju sam
budem odabrao, stan, zaposlewe, drugi identitet za mene i moju porodicu,
nov~ana sredstva i besplatno le~ewe. Ali, ako ne prihvatim saradwu da
optu`im Milo{evi}a i [e{eqa da }u krivi~no odgovarati za ratne
zlo~ine i zavr{iti u zatvoru.
115. Posle tako u`asnih svakodnevnih pretwi ~ini mi se da je mali
broj qudi koji bi se oduprli i izabrali lo{ije re{ewe za sebe i svoju
porodice.
Priprema za svedo~ewe
u procesu protiv Slobodana Milo{evi}a
116. Dobro se se}am mojih patwi i muka koje sam do`iveo tokom aprila 2003. godine kada je vi{e od mesec dana trajalo svakodnevno ispirawe
mozga radi pripreme za svedo~ewe u predmetu Slobodana Milo{evi}a.
Tada me je ispitivalo desetak istra`iteqa i tu`ilaca Ha{kog tribunala
me|u kojima su predwa~ili Paolo Pastore Stoki, Danijel Sakson, Reino
Tunens i nemica Hildegard. Po{to me je za vreme tih priprema boleo zub,
doktor iz Haga mi je dao injekciju vadijuma i izvadio mi pet zuba, posle
~ega sam bio potpuno o{amu}en i nesposoban da dajem bilo kakvu suvislu
izjavu.
117. Na samom po~etku priprema su mi pokazali kartu biv{e
Jugoslavije i od mene zahtevali da obele`im neka `ari{ta sukoba izme|u
Srba i Hrvata i Srba i muslimana. Tra`ili su da im ka`em ~ije su sve jedinice bile i na kom delu rati{ta. Rekao sam im da ja nemam tako {iroka saznawa o tome {ta wih interesuje, a oni su mi pokazali neka dokumenta i
rekli da su to dokumenta Srpske radikalne stranke i primoravali me da
potvrdim wihovu autenti~nost. Dokumenta su se odnosila uglavnom na neka
nare|ewa na~elnika Ratnog {taba Srpske radikalne stranke Qubi{e
Petkovi}a, ~iji potpis kao i strana~ki pe~at ja realno nisam mogao da
potvrdim kao autenti~ne, ali sam to ipak uradio.
118. Bio sam zaprepa{}en da sada treba da potvrdim da je Qubi{a
Petkovi} bio na~elnik ratnog {taba, a za vreme ispitivawa u Beogradu
Paolo Pastore Stoki je tra`io da tvrdim da je na~elnik bio Zoran
Dra`ilovi}.
119. Tokom rata nikada nisam ~uo za Qubi{u Petkovi}a i iako je bio
~lan Srpske radikalne stranke ja ne znam koju je funkciju obavqao, a pogotovo ne znam kako izgleda wegov potpis, ali sam zbog pretwi da }u biti optu`en
za ratne zlo~ine na svedo~ewu potvrdio da mi je wegov potpis poznat.
133
120. Za vreme priprema za svedo~ewe tu`ioci su mi pokazivali fotografije Ratka Mladi}a, Milana Marti}a i drugih politi~ara i vojnih i
policijskih stare{ina. Na kraju su mi pokazali slike policijskih generala \or|evi}a i Luki}a, koje sam tada prvi put video, i rekli mi da
dobro zapamtim wihove likove jer }u morati da ih identifikujem kao
qude koji su navodno bili u kancelariji ratnog {taba u Beogradu pre mog
odlaska u Skelane.
121. Po{to sam bio pod velikim strahom da me ne likvidiraju, ja sam
pristao da la`no svedo~im u predmetu Slobodana Milo{evi}a i da
potvr|ujem sve {to su od mene zahtevali.
122. Tu`ilac Danijel Sakson mi je rekao da se malo opustim i da ni{ta
ne brinem, jer ako budem dobro svedo~io odmah }e meni i mojoj porodici
obezbediti tre}u zemqu sa svim mogu}im beneficijama.
123. Mislim da to {to sam uradio nije moralno, ali sam pred sobom
poku{ao na}i opravdawe da sam to uradio zbog ~iwenice da sam posle jedne
operacije ostao bez posla i sredstava za `ivot. Ako se tome doda i stra{an
pritisak i pretwe da me mogu optu`iti za ratni zlo~in, koji ina~e nikada
nisam po~inio, ja nisam imao drugog izbora nego da la`no svedo~im i tako
bar do nekih boqih vremena sa~uvam glavu na ramenu.
124. Nakon mog la`nog svedo~ewa u predmetu Milo{evi} ja sam od tribunala dobio drugi identitet, kompletno name{ten stan od oko 60 kvadratnih metara u Norve{koj, 4.000 evra u gotovini za kupovinu potrebnih
stvari i gara`u. Ubrzo posle preseqewa u Norve{ku dobio sam novu li~nu
kartu, voza~ku dozvolu, kupio sam automobil, dobio paso{ za sve zemqe
evropske unije, ali i zabranu ulaska u Srbiju i Crnu Goru. Mese~na primawa su mi bila u Norve{koj valuti u vrednosti od oko 2.500 evra.
Beg iz Norve{ke u Srbiju
125. Dobro se se}am da me je u leto 2005. godine pozvao Paolo Pastore
Stoki i naredio da iz Norve{ke moram ponovo da idem u Hag radi priprema za svedo~ewe u postupku protiv Vojislava [e{eqa.
126. Ve} sam bio na izmaku snage, a i savest me je progawala zbog la`nog
svedo~ewa protiv Slobodana Milo{evi}a i znao sam da ne bih sve to mogao
da ponovim i protiv Vojislava [e{eqa pa sam odlu~io da pobegnem u
Srbiju, i pored upozorewa da mi je u Srbiju bio zabrawen povratak.
127. Iz Norve{ke sam pobegao u Srbiju samo sa li~nim stvarima, a
tamo sam ostavio sve {to sam u me|uvremenu dobio od Ha{kog tribunala.
128. Pored svih problema koje sam imao na grani~nom prelazu zbog
zabrane ulaska u Srbiju i rizika na koji su me upozoravali slu`benici
tu`ila{tva Ha{kog tribunala, ja sam ipak sre}an {to sam se vratio u
otaybinu.
129. Za vreme mog boravka u Norve{koj prvi put sam se detaqno upoznao sa sadr`ajem navodno moje izjave koju sam dobio od jedne osobe iz prevodila~ke slu`be. Pre dve godine sam se upoznao i sa mojim svedo~ewem
pred Ha{kim tribunalom u predmetu Milo{evi} iz kwige koju je objavio
Fond za humanitarno pravo Nata{e Kandi}.
134
Kontakt sa timom odbrane Vojislava [e{eqa
130. Po{to su me iz tu`ila{tva dobro zapla{ili da mi u Srbiji preti
opasnost ja sam se po dolasku malo primirio i pratio razvoj doga|aja. Kada
sam se uverio da su me lagali, stupio sam u kontakt sa timom koji poma`e
pripremu odbrane Vojislava [e{eqa s namerom da im ispri~am {ta sam
sve do`iveo od strane tu`ila{tva Ha{kog tribunala i da ih obavestim da
je tu`ila{tvo planiralo da la`no svedo~im protiv Vojislava [e{eqa.
131. Ovu odluku sam doneo kada sam sreo jednog prijateqa iz Novog Sada
koji je ~lan Srpske radikalne stranke i kojeg sam zamolio da me pove`e sa
timom odbrane.
132. Nakon desetak dana pozvao me je Petar Joji} i ja sam tada dao prvu
izjavu o svim okolnostima vezanim za kontakte, pritiske, ucene i
zastra{ivawa koja sam do`iveo od tu`ila{tva, a posebno od Paolo
Pastore Stokija i Danijela Saksona.
133. Timu odbrane sam dao vi{e izjava koje se odnose i na moje u~e{}e
u ratu od 1991. godine. Po{to sam pretpostavio da }u morati da se pojavim
kao svedok u predmetu Vojislava [e{eqa, ja sam izrazio `equ, koju sam
saop{tio ~lanovima tima odbrane, da ho}u da budem svedok odbrane
Vojislava [e{eqa.
134. Bio sa spreman da se pojavim i kao svedok sudskog ve}a ~im sam
zavr{io sa komplikovanim operacijama na srcu, ali pretresno ve}e nije
udovoqilo mom zahtevu da svedo~im na li~nu odgovornost makar putem
video konferencijske veze.
135. @ao mi je {to mi pretresno ve}e nije omogu}ilo da pred srpskom
i svetskom javno{}u iznesem sve pritiske ucene i zastra{ivawa koja sam
imao od strane tu`ila{tva i zbog kojih sam bio prinu|en da la`no
svedo~im protiv Slobodana Milo{evi}a. Pretresno ve}e mi nije
omogu}ilo da ispravim gre{ku koju nosim na savesti punih sedam godina.
136. Ja nisam ~lan Srpske radikalne stranke, ali redovno pratim
su|ewe Vojislavu [e{equ u Hagu. Danas imam puno prijateqa me|u ~lanovima Srpske radikalne stranke i nikada se nisam ose}ao ugro`enim i
pored toga {to znaju kako sam svedo~io u predmetu Milo{evi} pod
{ifrom C-047.
137. U posledwe ~etiri godine, kada god bi mi dozvolilo zdravstveno
stawe, ja sam prisustvovao mitinzima Srpske radikalne stranke u izbornoj
kampawi. Prisustvovao sam najmawe ~etiri puta skupovima koje je organizovao komitet za odbranu Vojislava [e{eqa. Na nekim skupovima lokalnog karaktera sam javno istupao, dao sam intervju za list “Pravda” u kojem
sam obelodanio moje ime i obavestio javnost o pritiscima tu`ila{tva
Ha{kog tribunala na mene. Putem video linka sam se obratio prisutnim
gra|anima na mitingu koji je organizovao komitet za odbranu Vojislava
[e{eqa u Sava centru pred oko 7.000 gra|ana, 19. septembra 2010. godine,
i tada sam naglasio i {ifru VS-026 koja mi je bila odre|ena bez mog odobrewa kao svedoku u postupku protiv Vojislava [e{eqa.
138. Sve izjave koje sam dao timu odbrane Vojislava [e{eqa smatrao
sam, a i daqe smatram javnim dokumentom i dao sam saglasnost da se mogu
135
javno obelodaniti, koristiti i publikovati kako u Srbiji tako i pred
Ha{kim tribunalom.
Novi Sad,
Izjavu dao
10. decembar 2010. godine
Miodrag Lukovac
(potpis na originalu)
Prilog:
– Fotokopija izjave sa video linka od 19. septembra 2010. godine
– Fotokopija intervjua u listu “Pravda”
Potvrda
Izjavu koju sam dao ~lanovima Stu~nog tima koji poma`u pripremu
odbrane Vojislava [e{eqa pred Ha{kim tribunalom Vjerici Radeta i
Borisu Aleksi}u pisanu }irilicom, na srpskom jeziku, li~no sam pro~itao
i uverio se da odgovara istini koju sam im rekao i nemam nikakvih primedbi.
Svedok
(potpis na originalu)
Me|unarodni nau~ni skup u organizaciji
Komiteta za odbranu Vojislava [e{eqa
“Argumentima protiv montiranog procesa”
Beograd, Sava centar, 18. oktobar 2010. godine
Miodrag Lukovac: Ja sam Miodrag Lukovac, svedok optu`be u procesu
protiv Slobodana Milo{evi}a, kao za{ti}eni svedok C-047. @elim da
javnost zna da sam ja pod pretwama, ucenama i drugim pritiscima morao da
prihvatim da budem la`ni svedok u procesu protiv Slobodana Milo{evi}a, da ne bih i sam do{ao pod udar tu`ila{tva, odnosno optu`nice protiv
mene. Sve se to de{avalo od prvog kontakta sa Nata{om Kandi} do dana dana{weg. Pre`iveo sam sve i sva{ta. Pored svih ucena, pretwi i ostalog
{to su radili, Ha{ki tribunal je organizovao moju otmicu i moj boravak u
Holandiji i Norve{koj, protiv moje voqe, uz svu materijalnu podr{ku sa
wihove strane. Kap je prelila ~a{u kada su poku{ali, mimo moje voqe, da
me ucene da la`no svedo~im protiv dr Vojislava [e{eqa za vreme mog boravka u Norve{koj. Da bih to izbegao, ja sam pobegao iz Norve{ke, iako sam
znao da je u ovoj zemqi vlast naklowena Ha{kom tribunalu, Evropskoj uniji, Americi. Zadovoqan sam {to sam o~istio svoju svest, {to sam rekao
istinu, {to sam izneo prqav{tinu Ha{kog tribunala, tu`ila{tva, ali mi
je jako `ao {to mi nisu dozvolili da budem svedok u procesu protiv dr Vojislava [e{eqa, kao wegov svedok. Da iznesem istinu, da narod zna i svetska javnost tako|e. Spreman sam da, pored svih zdravstvenih problema koje
imam, budem svedok odbrane dr Vojislava [e{eqa, da iznesem istinu o ucenama, prinudama i raznim drugim na~inima kojima se slu`ilo ha{ko tu`ila{tvo. Da vidi na{a javnost, srpska i svetska javnost, ~ime se slu`e i kojim na~inima, kojim metodama. Nadam se da }e mi dr Vojislav [e{eq omo136
gu}iti da budem svedok odbrane, ako se on odlu~i da u svom postupku izvodi
svedoke odbrane. Za sva zla koja sam do`iveo od strane tu`ila{tva Ha{kog
tribunala, najodgovorniji su Hildegard Uerc-Reclaf, Danijel Sakson, Paolo Pastore i Yefri Najs.
Pod naznakom “Ekskluzivno” “Pravda”, 24. aprila 2008. godine, objavquje izjavu koju je Miodrag Lukovac, biv{i policajac, overio u novosadskom Op{tinskom sudu, povodom pritisaka Ha{kog tribunala da la`no
svedo~i protiv dr Vojislava [e{eqa. Izjava je objavqena sa nadnaslovom
“Biv{i policajac Miodrag Lukovac otkriva kako su ga istra`iteqi i tu`ioci Ha{kog tribunala kidnapovali i terali da la`no svedo~i protiv
Slobodana Milo{evi}a i Vojislava [e{eqa”, naslovom “Ne}u da la`no
svedo~im protiv [e{eqa” i podnaslovom “Mogu da budem samo svedok odbrane, ali ne `elim i ne}u da budem la`ni svedok optu`be pred Ha{kim
tribunalom protiv dr Vojislava [e{eqa ni pod kakvim uslovima, niti
protiv ijednog Srbina”:
Miodrag Lukovac je 19. aprila 2008. godine u novosadskom Op{tinskom
sudu overio izjavu u kojoj je detaqno opisao radwe koje su tu`ioci Ha{kog
tribunala preduzeli protiv wega kako bi ga naterali da la`no svedo~i
protiv Slobodana Milo{evi}a i prof. dr Vojislava [e{eqa.
Redakcija “Pravde” izjavu Miodraga Lukovca objavquje u celini.
Ja, Miodrag Milo{a Lukovac, ro|en u mestu Sombor, Republika Srbija, 25. 4. 1962, imalac li~ne karte broj 285998 izdate od strane SUP Subotica, mati~ni broj 2504962810069, po zanimawu ma{inski tehni~ar, po nacionalnosti Srbin, veroispovest pravoslavna, sa prebivali{tem u Novom
Sadu, govorim srpskim jezikom.
Do`ivqavaju}i li~no nepravdu, koja se sprovodila prema Slobodanu
Milo{evi}u, a danas sprovodi prema dr Vojislavu [e{equ, srpskom narodu i meni u Ha{kom tribunalu, odlu~io sam da po sopstvenoj savesti i Bo`ijoj pravdi stupim u kontakt sa stru~nim timom koji poma`e u odbrani dr
Vojislavu [e{equ i da uka`em kako se ta nepravda u Hagu sprovodi. Ja sam
se obratio Petru Joji}u, ~lanu tog stru~nog tima, te izjavqujem:
– Ja ne `elim i ne}u da budem la`ni svedok optu`be pred Ha{kim tribunalom protiv dr Vojislava [e{eqa ni pod kakvim uslovima, niti protiv ijednog Srbina. O ovoj mojoj odluci ja `elim da se obavesti Tu`ila{tvo Ha{kog tribunala, dr Vojislav [e{eq, kao i Pretresno ve}e Ha{kog tribunala koje vodi proces u predmetu dr Vojislava [e{eqa. Tako|e, `elim da o ovoj mojoj odluci bude obave{tena doma}a i strana javnost.
Ja samo mogu biti i `elim da budem svedok odbrane dr Vojislava [e{eqa.
Ovu izjavu nisam mogao do sada da dam iz opravdanih razloga, s obzirom
da sam prvo bio kidnapovan i proveden u Holandiju, zatim u Norve{ku, zatim da sam bio u veoma te{kom zdravstvenom stawu, jer sam {est puta bio
operisan u vezi sa unutra{wim organima u stomaku, a 20. oktobra 2007. godine do`iveo sam te`ak infarkt, pa mi je izvr{ena operacija na otvorenom srcu, tako da sam ja veoma lo{eg zdravstvenog sawa i da nisam u stawu
da podnesem ni fizi~ke a ni psihi~ke napore. O mom zdravstvenom stawu ja
posedujem brojnu medicinsku dokumentaciju.
137
Oktobra meseca 2002. godine bio sam pozvan od strane sekretarice Nata{e Kandi} iz Fonda za humanitarno pravo, koja me obavestila da }e kod
mene narednih dana do}i Nata{a Kandi}. Posle nekoliko dana, kod mene u
Silba{ je do{la Nata{a Kandi} sa voza~em koji je istu dovezao sa putni~kim vozilom marke “zastava” crvene boje, na kome je stajao natpis Fond za
humanitarno pravo. Kada je u{la u moj stan, Nata{a Kandi} mi se predstavila da je ona iz Fonda za humanitarno pravo, ina~e, koju ranije nisam poznavao.
Na po~etku razgovora, Nata{a Kandi} mi je saop{tila da ja moram sara|ivati sa wom jer ako ne budem pristao na saradwu, da mogu da odgovaram
pred dr`avnim organima. U toku razgovora, Nata{a Kandi} me je pitala da
li sam ja bio u ~etni~kom pokretu, zatim me je pitala da li sam bio i gde na
rati{tu, da li poznajem Slobodana Milo{evi}a, Vojislava [e{eqa i Jovu Ostoji}a.
Posle tog razgovora, nakon proteka vremena od jednog sata, Nata{a
Kandi} je oti{la iz moga stana, s tim {to mi je odmah saop{tila da }e mi
se javiti advokat Olivera Frani~evi} iz Novog Sada i da treba da odem
kod we. Posle par dana, neka `ena mi se javila putem telefona iz te advokatske kancelarije i rekla mi da }e kod mene do}i voza~ da me on odveze na
razgovor u tu advokatsku kancelariju. Tako je i bilo, voza~ me je odvezao do
te kancelarije. ^im sam do{ao ispred zgrade gde se nalazi ta kancelarija,
video sam jedan yip strane ambasade pored kojeg je stajao jedan ~ovek. Taj mi
se ~ovek javio, ali na engleskom jeziku. U{li smo u tu zgradu i zajedno iza{li na sprat, u{li u tu kancelariju na ~ijim vratima je stajao natpis Fond
za humanitarno pravo. Po{to sam prethodno rekao Nata{i Kandi} da sam
ostao bez posla i bez ikakvih sredstava za egzistenciju, ja sam pretpostavio
da me zove radi zaposlewa. Me|utim, kada sam u{ao u tu kancelariju, tu sam
zatekao tu Oliveru i jednog mu{karca koji mi se predstavio kao Paolo Pastore Stoki, wegov prevodilac i sekretarica te Olivere. Pastore Stoki
mi se predstavio da je on iz UN i da sa mnom ho}e da razgovara u vezi rati{ta. Ja sam odmah reagovao, kakve veze ima Italijan sa nama u Srbiji. Na
veoma grub i drzak na~in mi je rekao da ja moram da odgovaram na ona pitawa koja mi on bude postavio. Prvo me je pitao da li sam ja Milorad Lukovac, ~etni~ki komandant iz Subotice. Odmah na po~etku razgovara sa Stocijem, postavio mi je pitawe poznajem li Jovu Ostoji}a i Maju Gojkovi},
Vojislava [e{eqa i Slobodana Milo{evi}a. Rekao sam da ja neke od wih
poznajem, a neke znam iz mas-medija. Pitao me je {ta je ko od wih radio, gde
je bio i wihove funkcije, i koliko ih ja li~no poznajem. Prvo je po~ela uop{tena pri~a, pa je onda nastavio sa pitawima na konkretne lokacije i rati{ta. Ja sam u prvi mah odbio da o tome razgovaramo, jer ja nemam {ta o tome da sam wim razgovaram, me|utim, Pastore mi je zapretio da }e me uhapsiti na{e vlasti i da }e me sprovesti u Hag, te da }u tamo morati da pevam
i da se dobro svega setim. Po{to sam bio operisan od te{ke operacije stomaka, jer sam se za stomak dr`ao usled jakih bolova, Stoki je ispoqio nevi|ewu drskost i upornost da je kupio pojas, najverovatnije u apoteci, za stezawe stomaka i donio mi ga, govore}i mi “sada }e biti lak{e”! Videv{i da
138
mi se upu}uje ozbiqna pretwa da }u biti uhap{en od strane DOS-ovaca, a
pre toga sam bio rawen u ruku, na{ao sam se u veoma te{koj i opasnoj situaciji s obzirom na dve operacije, ruke i stomaka.
Pastore je nastavio da me ispituje na okolnosti rati{ta, gde sam bio,
{ta sam radio, {ta sam video, gde je bio Ostoji} Jovo, gde je odlazio Vojislav [e{eq, da li smo odlazili na rati{te, kada smo odlazili, {ta smo
radili, gde smo zadu`ivali oru`je.
Pastore je postavqao pitawa i na wih istovremeno on davao dogovore,
~emu sam se ja protivio. Me|utim, nije vredelo. Pastore je nastavio da postavqa pitawa i da daje konkretne odgovore u moje ime diktiraju}i to sve u
zapisnik koji je vo|en.
Taj razgovor je trajao oko sat vremena, a zapisnik je diktirao preko
prevodioca Paolo Pastore Stoki i u isti je bele`eno samo ono {to je on
rekao, pa kada sam ja rekao: {ta je ovo, kakav je ovo skandal, Pastore je rekao da smo mi Srbi mafija, na {ta sam mu ja odgovorio: pa {ta su onda Italijani, jesu li oni mafija, gde je do{lo do verbalnog sukoba i `u~ne rasprave. Taj razgovor je tako i prekinut. Moram da napomenem da mi je Pastore rekao da on radi u Interpolu, sve u nameri da me zastra{i i zapreti da
mo`e da me vodi u Hag.
Izjavu koju je sam diktirao Pastore Stoki mi je naredio da je moram
potpisati, u protivnom da }e me srpske vlasti uhapsiti, pa }e on potom sa
mnom razgovarati a mo`e me i pomr~ina pojesti. Videv{i sa kakvim alama
imam posla i sileyijama, ja sam bio prinu|en i primoran da tu izjavu sa tim
sadr`ajem potpi{em iako to nije moja izjava, jer je to bio diktat uno{ewa
pitawa i odgovora iskqu~ivo od strane Pastora Stokija. I to predstavqa
klasi~an falsifikat, jer nije moja izjava, za {ta bi Pastore Stoki morao
krivi~no da odgovara.
Nakon te izjave, Pastore Stoki mi je saop{ti da moram do}i u Beograd na tri dana i da }e me sprovesti organi bezbednosti i da }u biti uhap{en ukoliko ne budem pristao da sara|ujem. Posle nekoliko dana bio sam
pozvan putem telefona iz Beograda, kada mi je saop{teno da }e do}i automobilom po mene i da ne}u biti tri dana ku}i, ne znaju}i gde }e da me vode. Do{ao je automobil sa diplomatskim tablicama. Taj voza~ iz Silba{a
me je odvezao za Beograd u ulicu Jevrema Gruji}a broj 11, koju je na{a policija obezbe|ivala. Kada sam u{ao u tu zgradu, pretresao me je jedan policajac, koliko sam mogao da prepoznam u uniformi UN, jer sam prepoznao
te oznake. Uveli su me u kancelariju u kojoj su se tog trenutka nalazili Paolo Pastore, neka Andrea, koja se ina~e predstavila da je oficir bezbednosti i policajac Interpola i prevodilac Dita. Iz te ve}e kancelarije
u{li smo u jednu mawu kancelariju u kojoj se nalazila montirana i ukqu~ena kamera. Sa mnom su u{li Paolo Pastore, koji mi je tek tada rekao da
je on istra`iteq Ha{kog tribunala i prevodilac. Razgovor je po~eo ponovo o raznim pitawima, a pitawa i odgovori su bili unapred pripremqeni. Naro~ito je bilo pitawa koga poznajem, ponovo Milo{evi}a, [e{eqa, o ~etni~kom pokretu, koga ja znam, gde sam bio, {ta sam radio i gde sam
odlazio na rati{te.
139
Ja sam ponovo odbio da odgovaram na ta wihova pitawa, me|utim, taj
isti Pastore je i postavqao pitawa i davao odgovore, spomiwu}i mi imena iz SRS koja ja nisam znao.
S obzirom da ja sa Vojislavom [e{eqem nemam nikakve veze kad je u
pitawu rati{te, kada je u pitawu bilo {ta {to bi bilo vezano za SRS, jer
na{i dobrovoqci nisu odlazili samostalno na rati{ta niti su samostalno na rati{tu delovali, ve} da su na{i dobrovoqci bili pod komandom teritorijalne odbrane na rati{tima, gde su se nalazili pod komandom JNA.
Ja nikada nisam ~uo da je dr Vojislav [e{eq rekao da treba pobiti muslimane i Hrvate i to: pobiti sve `ivo {to mrda, `ene, decu, babe, dede, decu u kolevci, kerove i ma~ke, ni{ta `ivo ne sme ostati!
Ove re~i je izgovarao i meni predo~avao Paolo Pastore Stoki, to nisu moje re~i, sa~uvaj Bo`e da ja ovako ne{to mogu i da pomislim, a kamoli
da izjavim.
U toj zgradi neprekidno sam saslu{avan tri dana. Tre}eg dana, Pastore Stoki mi je rekao da me je neko sa terase slikao i prepoznao me i da }e
po mene do}i helikopter i odneti me tamo gde on bude naredio, a razumeo
sam da }e da me prebace u Bosnu.
Tre}eg dana do{ao je i Ri~ard Najs, koji je tako|e bio nekorektan prema meni, pona{aju}i se kao {erif, vre|aju}i me i omalova`avaju}i me.
Pod pretwom i pritiscima bio sam prinu|en da potpi{em tu izjavu, s tim
{to isti~em da sam bio u te{kom zdravstvenom stawu, s obzirom na operacije koje sam imao, o ~emu posedujem medicinsku dokumentaciju. Posle provedena tri dana na Dediwu, vratili su me automobilom ku}i, s tim {to su
mi dali broj telefona na koji treba da se javim u slu~aju problema.
Krajem 2002. godine, u no}nim ~asovima, od strane nepoznatog lica ispaqen je rafal iz automatskog oru`ja ispred moje ku}e u Silba{u, a jedan
metak je probio prozor od hodnika i sre}om, niko nije povre|en. Sutradan
sam na{ao oko petnaestak ~aura od ispaqenih metaka oko ku}e i ja pretpostavqam da je to uradila Dr`avna bezbednost u nameri da me upla{e. Posle ovog doga|aja, ja sam sutradan zvao na telefon koji su mi dali, gde se javio prevodilac i tad sam rekao {ta se doga|a kod mene. Oni su mi rekli da
ja budem miran i da }e oni do}i. Posle nekoliko sati, do{la je ta Andrea
sa prevodiocem i o tome smo razgovarali. Tom prilikom su mi oduzeli paso{, i od moje `ene i odneli ih.
Koliko se se}am, 4. 1. 2003. godine javqa se ta Andrea, koja mi je rekla
da }e do}i 9. januara kod mene, da budem spreman. Ta~no toga 9. januara 2003,
ispred moje ku}e zaustavio se kombi i jo{ jedan nepoznat ~ovek koji se predstavio da je Finac. Rekli su mi tako|e da se i moja `ena spremi. Ta Andrea
mi je naredila da moramo da u|emo u kombi i da po|emo sa wima, ne znaju}i
kuda nas vode. Sigli smo kombijem u neki hotel i tu nam je re~eno da }emo
da preno}imo i da }emo ujutru videti {ta }e sa nama daqe raditi. Sutradan, rano su nas probudili i nalo`ili nam da se spremimo. Ponovo nas kombijem vode u nepoznatom pravcu, da bismo po dolasku blizu Sur~inskog
aerodroma videli da je to aerodrom u Sur~inu. Andrea je rekla da mi moramo da }utimo i da }e oni sve uraditi. Mi smo }utali i u jednom momentu su
140
nas samo poveli u avion. Nikakve carinske ni grani~ne formalnosti nisu
obavqene. U{li smo u avion, avion je poleteo. Stigli smo na neki aerodrom u inostranstvu, ne znam ni gde ni za{to. Tamo nam je samo re~eno da je
to Holandija. Na aerodromu nas je ~ekao putni~ki automobil sa diplomatskim tablicama i prevodilac je bio u autu. Sa tim vozilom smo se vozili
oko sat vremena i stigli smo u mesto koje se zove Zooterinir. Andrea nas
je smestila u jednu zgradu, u apartman i rekla nam da smo tu sada bezbedni i
na sigurnom i dala nam na ruke oko 300-400 evra po osobi za hranu, a istovremeno je rekla da }e oni za nas pla}ati sme{taj i sve tro{kove boravka
u tom stanu.
I ja i supruga smo bili bez ikakvih dokumenata. Tako|e nam je re~eno
da vi{e nema nazad i da tamo ima puno obave{tajaca iz DB iz Srbije koji
}e me tra`iti i ubiti. Tom prilikom su nam ovo saop{tili i Andrea i jedan Englez, koji se, koliko se ja se}am, zvao Bob. Re~eno nam je, tako|e, da
}emo moja supruga i ja od tog momenta mese~no primati na ruke 700-800 evra.
Slobodno mogu da izjavim da smo ja i moja supruga Marija bili prakti~no kidnapovani i oteti i prinudno sprovedeni u Holandiju bez na{eg pristanka i na{e voqe.
Slede}eg dana, nakon {to smo do{li u Holandiju, u taj stan gde su nas
smestili, do{la je Andrea i prevodilac i rekli su mi da su odlu~ili da moje ime ubudu}e bude Kuvalo Bojan, a supruga Kuvalo Marija. Mi smo na ova
imena dobili i zdravstvene kartice.
Tada je meni saop{teno od strane istra`iteqa ha{kog Tu`ila{tva da
sam ja glavni svedok u procesu protiv dr Vojislava [e{eqa za po~iwene
ratne zlo~ine. Odmah sam im odgovorio da ja ne znam ni za jedan ratni zlo~in da je po~inio dr Vojislav [e{eq i da ne znam da je po~inio bilo koje
krivi~no delo, na {ta su mi odgovorili: “Ti si dao izjavu i snosi}e{ odgovornost” i da }u i ja odgovarati za zlo~ine i zajedno le`ati u zatvoru sa
[e{eqem i Milo{evi}em. Ja sam im odgovorio: “Vi tu izjavu mo`ete da
ve`ete ma~ku o rep, to nije moja izjava, to je izjava Paola Pastore Stokija, jer je on wu tako pisao i iskonstruisao, jer je sam postavqao pitawa i sam
davao odgovore, za {ta treba krivi~no da odgovara”.
Ja i moja, sada ve} biv{a supruga, nastavqamo da boravimo u tom stanu.
Ja odlazim kod lekara zbog te{kog zdravstvenog stawa, me|utim, jednom
prilikom taj wihov lekar je pitao prevodioca da li sam ja Hrvat ili musliman a prevodilac je rekao da sam Srbin, na {ta je lekar odgovorio: “Tako mu i treba”. Vi{e od godinu dana ja sam tako boravio u Holandiji, s tim
{to su mi jednom prilikom promenili stan i smestili me u jedno malo mesto pored grada Lajdena. Dok sam bio u prvom stanu, ne znaju}i da }u biti
svedok protiv Slobodana Milo{evi}a, u moj stan dolaze istra`iteqi Ha{kog tribunala i saop{tavaju da }u ja biti svedok optu`be u procesu protiv Slobodana Milo{evi}a i da }e narednih dana po~eti sa pripremama za
svedo~ewe.
Bio sam zaprepa{}en i iznena|en, kakve veze ja sad imam sa Slobodanom Milo{evi}em, na {ta su mi odgovorili: “Vide}e{ ti takve veze ima{,
mi }emo te pripremiti”.
141
Poku{ali su da me na fin na~in pridobiju da sara|ujem sa istra`iteqima i da optu`im Slobodana Milo{evi}a i Vojislava [e{eqa za ratne
zlo~ine i da }u ja, ako odbijem da svedo~im, krivi~no odgovarati u Hagu i
da }u u wihovom pritvoru i zavr{iti. Pripreme su tekle tako {to su me
svakodnevno, i to iz mesta u kome sam stanovao, vodili u sedi{te Ha{kog
tribunala. Uvodili su me u jednu veliku prostoriju, ja bih sedeo sa jedne
strane, a sa druge strane za tim okruglim stolom sedelo je jo{ oko desetak
qudi. Na zidu u toj kancelariji bile su oka~ene fotografije Karayi}a,
Mladi}a i drugih na{ih gra|ana – Srba, optu`enih za ratne zlo~ine. Se}am se da je svakodnevno dolazio advokat Sakson, zatim wihovi tzv. eksperti.
Najvi{e pitawa su postavqali Paolo Pastore, Daniel Sakson – Amerikanac, jedan Kana|anin i drugi. Pripreme su tekle na slede}i na~in, tako {to bi uzeli kartu Jugoslavije koja je bila na stolu, uzeli bi takozvanu
moju izjavu koju ne priznajem da je moja, jer su oni wu unapred konstruisali
prema nekim lokacijama i nekim navodnim doga|ajima. Konkretno su mi postavqali pitawa za sva rati{ta koja su se nalazila i de{avala na celoj teritoriji Hrvatske i Bosne i Hercegovine, Vojvodinu i Kosovo i Metohiju.
Postavqali su pitawa koja su i ~ije jedinice bile na kome rati{tu, ko ih
je poslao i ko je wima komandovao. S tim u vezi ja sam odgovarao negativno,
da ja ni{ta o tome ne znam. Oni bi potom meni dali u ruke dokumenta, navodno da su ona iz General{taba i da su iz Srpske radikalne stranke. Uvek
sam se negativno izja{wavao da ja nemam nikakva saznawa i da za ta dokumenta ne znam ni{ta.
Sve vreme su vr{ili pritisak na mene da ja prihvatim da svedo~im
protiv Milo{evi}a i [e{eqa takvom kombinacijom i konstrukcijom, kako oni ka`u i kako su oni to iskonstruisali. Ja nisam imao izbora. Ose}ao
sam se kao ovca pred klawe i morao sam, da me ne bi likvidirali, da pristanem da tako la`no svedo~im i iznosim ~iwenice koje nisu ta~ne niti istinite. Ovakav pritisak i metod pripreme bio je neprekidno u trajawu od mesec i po dana, tako da sam fizi~ki, napamet nau~io wihovu pri~u koju sam
morao na su|ewu prepri~ati i izneti.
To moje svedo~ewe u procesu protiv Slobodana Milo{evi}a je la`no
svedo~ewe koje sam pod prinudom, ucenama i pritiscima morao da izvr{im
i dan danas ne mogu da pre`alim {to je do toga do{lo.
Ja `elim oti}i na wegov grob i zamoliti ga za opro{taj uz prisustvo
sve{tenog lica, jer sam ja vernik, pravoslavac, Srbin, i ovo }e me mu~iti
dok sam `iv, ali ja ovo nisam `eleo, ja sam bio prinu|en i doveden u situaciju da ako to ne budem pri~ao i svedo~io, da }e me ubiti, {to bi i u~inili, a {to su svakako uradili Slobodanu Milo{evi}u. Ja se i danas ne ose}am sigurno i bezbedno u mojoj dr`avi. Svakim danom strahujem od ovih nazovimo demokrata, koji su ina~e veliki prijateqi Ha{kog tribunala, jer
mi je Ha{ki tribunal zapretio sa sada{wim vlastodr{cima u Srbiji.
Nakon su|ewa Slobodanu Milo{evi}u, ja sam bio preba~en u drugo mesto i drugi stan. Ina~e, ja sam video da Ha{ki tribunal i Tu`ila{tvo raspola`u sa nekim dokumentima iz na{ih organa bezbednosti, vojnih, policijskih, prete`no la`nim. Tako|e sam primetio da se dokumenti koji su ko142
ri{}eni kao dokaz protiv Slobodana Milo{evi}a ne sla`u, jer jedan isti
dokument ima dva razli~ita sadr`aja, sa kojima je Tu`ila{tvo manipulisalo kako mu je odgovaralo kada }e koji da upotrebi kao dokaz.
Posle su|ewa Slobodanu Milo{evi}u, meni i mojoj supruzi su umrli
o~evi, me|utim, nisu nam dali da odemo na sahranu, {to predstavqa krajwu
nehumanost i nepo{tovawe prema nama i na{im roditeqima.
Se}am se da su meni i mojoj supruzi rekli, dok smo bili u Holandiji, da
mo`emo da biramo tre}u zemqu u kojoj mo`emo da `ivimo i u kojoj }emo
ostati. Me|utim, moja biv{a supruga i ja smo se borili i nastojali da ostanemo da se vratimo ku}i u Srbiju. Za to vreme dok smo u Holandiji, moja supruga i ja nismo imali nikakva li~na dokumenta i nismo imali mogu}nosti
da pobegnemo i da se vratimo ku}i. Bez na{e voqe i pristanka, istra`iteqi Ha{kog tribunala – slu`be za `rtve i svedoke, su nas prinudili da moramo prihvatiti da idemo u Norve{ku, bez toga da su nam dali mogu}nosti
da biramo dr`avu. Kako smo se nalazili u bezizlaznoj situaciji, Norve{ku
smo morali prihvatiti.
U drugoj polovini godine, re~eno nam je da se spakujemo i avionom su
nas prebacili u glavni grad Norve{ke – Oslo. Iz Osla su nas prebacili u
jedno mesto po imenu Asker Og Baerum i tu smo dobili stan. Tada nam je re~eno da dobijamo politi~ki azil, ali da ne}emo `iveti kao ostali azilanti u centrima, nego kao gra|ani Norve{ke, s tim {to sada dobijamo novu
promenu na{ih identifikacionih podataka (imena i prezimena). Ja i moja
biv{a supruga se sada prezivamo Nolan Miodrag i Nolan Marija, kada dobijamo putnu ispravu, voza~ku dozvolu i sva dokumenta kao i svi ostali gra|ani Norve{ke. Mi dobijamo redovne mese~ne da`bine i komunalije, a visina te mese~ne plate bila je oko 12000 kruna po osobi.
Maja meseca 2005. godine, moja supruga i ja smo se dogovorili da se razi|emo i da svako ide svojim putem.
Polovinom 2005. godine pozvao me je telefonom istra`iteq Ha{kog
tribunala Paolo Pastore i saop{tio mi da moram oti}i u Hag radi priprema za svedo~ewe protiv dr Vojislava [e{eqa. Ja sam se tad odmah obratio jednom doktoru, kome sam ispri~ao koje ja zdravstvene probleme imam,
i da ja ne mogu da putujem niti }u mo}i da podnesem takve pripreme. Taj doktor je napisao nalaz o mom zdravstvenom stawu i konstatovao da ja ne mogu
sa ovakvim zdravstvenim stawem putovati u Hag, niti mogu podneti pripreme. Posle nekoliko dana, Paolo Pastore ponovo me pozvao da idem u Hag,
na {ta sam mu odgovorio da ja ne mogu da idem u Hag i da o mom zdravstvenom stawu posedujem medicinsku dokumentaciju i da ne}u mo}i da do|em za
par meseci dok mi se zdravstveno stawe ne stabilizuje.
U nameri da se vratim ku}i, ja vr{im i pripreme, iako sam non stop
bio pod kontrolom PST policije kao da sam najve}i terorista na svetu, kako nas Srbe ina~e i gledaju kao narod. Kupio sam putni~ki automobil, a posedujem i putnu ispravu i voza~ku dozvolu.
Sredinom septembra meseca 2005. godine, ponovo me poziva Paolo Pastore, ali ovoga puta sa konkretnom naredbom da moram da se nacrtam 10.
oktobra 2005. godine na aerodromu u Oslu, gde }e me ~ekati dva lica iz bez143
bednosti, koji }e me prinudno sprovesti iz Osla u Hag, ili }e oni do}i da
me uhapse u stan ako se ne pojavim na aerodromu u Oslu.
Moja supruga, koja je u to vreme bila u Srbiji, uspela je da mi autobusom
po{aqe ode}u u koju je stavila elektronsku karticu, na kojoj je bilo deviznog novca. To je bilo 27. septembra iste godine, kada ja u jutarwim ~asovima iz stana odlazim, sa~ekujem autobus, preuzimam stvari sa karticom i odlazim u stan. U stanu sam ve} bio spakovao svoje li~ne stvari koje uzimam,
zakqu~avam stan, stvari ubacujem u auto, palim auto i kre}em kroz Norve{ku, ulazim u [vedsku, iz [vedske u Dansku, potom Nema~ka, pa Austrija,
Slovenija, Hrvatska, BiH. Na moje veliko zaprepa{}ewe i razo~arewe, ja
sam bez ikakvih smetwi i prepreka iz Norve{ke do{ao sve do grani~nog
prelaza izme|u Srbije i Republike Srpske i na prelazu Ra~a i to na srpskoj strani, mene je uhapsila na{a srpska policija. Tada su me sproveli u
KPD Sremska Mitrovica, gde sam preno}io i potom su me pustili. Ja sada
`ivim u Novom Sadu, na gorenavedenoj adresi.
Ja mogu da ka`em da sam radio kao pripadnik policije u Subotici i da
sam ja formirao svoj odred Jovan Nenad Crni – pokret srpskih ~etnika. To
je bilo 1991. godine, u vreme dok sam ja bio u slu`bi organa unutra{wih poslova. Ovo formirawe moga odreda nema nikakve veze sa SRS, wenim dobrovoqcima, niti Srpskim ~etni~kim pokretom, niti sa pak Vojislavom
[e{eqem.
Ja `elim odgovorno da izjavim da nikada nisam organizovao niti vodio
dobrovoqce SRS ni na jedno rati{te u Hrvatskoj, BiH, ni na Kosovo i Metohiju.
[to se ti~e mitinga koji je organizovala Srpska radikalna stranka u
Subotici, na kojima je govorio dr Vojislav [e{eq, mogu da ka`em da ja nisam prisustvovao ni na jednom mitingu u Subotici, jer nisam ni mogao da
u~estvujem na mitingu kao pripadnik policije, jer policajci po va`e}em
tada{wem zakonu nisu mogli i nisu smeli biti strana~ki anga`ovani niti politi~ki opredeqeni. Ja li~no nisam ~uo, a niti ni od koga ko je bio
prisutan na mitingu, da je dr Vojislav [e{eq rekao da }e no`evima i viqu{kama iskopati o~i Hrvatima, niti je rekao govore}i o Hrvatima i Ma|arima – sve }emo ih pobiti, sve koji nisu Srbi, i da }emo ih proterati.
Nikada u @edniku nisam sretao dr Vojislava [e{eqa. Ni na kakvom sastanku ja nisam bio u Novom @edniku sa Vojislavom [e{eqem, Jerinki}em, Stojanovi}em niti sa bilo kim drugim. Ina~e, ja nemam nikakva saznawa da su dobrovoqci Srpske radikalne stranke, niti Srpskog ~etni~kog
pokreta obu~avani u Subotici.
Ja nikada nisam odlazio u Beograd na razgovore niti na susrete sa dr
Vojislavom [e{eqem, niti sa nekim Dra`ilovi}em niti Petkovi}em.
Isto tako, `elim da istaknem da ja nemam nikakva saznawa o tome da je Srpska radikalna stranka primala bilo kakvu pomo} od bilo kog fizi~kog ili
pravnog lica. Ja pod moralnom i krivi~nom odgovorno{}u tvrdim da mi nije poznato da su dobrovoqa~ki odredi ubijali muslimane, Hrvate, ili bilo
koga ko je nesrpske nacionalnosti, niti da je ikada ikome to nare|ivao dr
Vojislav [e{eq. Nikada nisam bio prisutan niti imam saznawa da je Srp144
ska radikalna stranka delila oru`je u Srbiji svojim ~lanovima, simpatizerima niti bilo kome drugom. [to se ti~e mesta Hrtkovci, koje se nalazi
u Vojvodini, u op{tini Ruma, ja nemam nikakva saznawa o tome da je u tom
mestu dr Vojislav [e{eq dr`ao mitinge ili da je u to mesto ikada odlazio, niti mi je poznato da je neko tamo proterivan, da je ubijen, ili da mu je
tamo ne{to ukradeno. Ja nemam nikakva saznawa kada je i da li je dr Vojislav [e{eq i{ao u Hrtkovce ikada. Tako|e `elim da izjavim, da ja u Subotici i u Hrtkovcima nisam video da su ku}e nesrba bile obele`avane krstom niti sam ikada ~uo da je Vojislav [e{eq naredio da se poturi eksploziv pod katoli~ku katedralu u Subotici. To nisam ni od koga ni ~uo.
[to se ti~e Hrtkovaca, `elim da ka`em da ja u Hrtkovcima nikada nisam bio, osim {to sam u julu mesecu 2007. godine sa svojim putni~kim automobilom samo pro{ao kroz to selo. [to se ti~e podmetawa eksplozivnih
naprava u Subotici na ma|arsku {kolu i na katedralu, imam samo slu`bena saznawa, po{to sam u to vreme radio u SUP-u Subotica, ali mi je pouzdano poznato da sa tim podmetawima eksploziva nema nikakve veze dr Vojislav [e{eq, niti sa Srpskom radikalnom strankom. Tako|e `elim da ka`em da dr Vojislav [e{eq nema nikakve veze sa Milanom Jerinki}em,
biv{im na~elnikom SUP-a Subotica, nikakvog proterivawa, zastra{ivawa ni etni~kog ~i{}ewa, niti ubistava, niti pqa~ki, niti silovawa u AP
Vojvodini nije bilo nikada od strane Srba, Vojislava [e{eqa i Srpske
radikalne stranke.
Poznato mi je da je jedan pripadnik hrvatske nacionalnosti po imenu
Marinko Magda, ina~e biv{i pripadnik Legije stranaca, a kasnije usta{ke
organizacije u naseqenom mestu Bajmok, iz vatrenog oru`ja ubio pet qudi
srpske nacionalnosti, od kojih je jedna `ena bila nepokretna, pucaju}i joj
u glavu iz vatrenog oru`ja. Taj Hrvat, legionar i pripadnik usta{ke organizacije, ubio je jo{ na Pali}u troje gra|ana, Srba, me|u kojima je bilo i
jedno dete. Da bi izbegao su|ewe i robiju u Srbiji, Marinko Magda je prebegao u Ma|arsku, i prema na{im saznawima, tamo je izvr{io trostruko
ubistvo, zbog ~ega tamo izdr`ava kaznu zatvora. Ta ubistva u Ma|arskoj je
izvr{io kako ne bi bio izru~en vlastima Srbije i dobio zaslu`enu kaznu.
Isto tako, `elim da izjavim da mi nije poznato da je uop{te i postojala bilo kakva komandna struktura Srpske radikalne stranke niti linija
komandovawa. Ja nemam nikakva saznawa da su dobrovoqci Srpske radikalne stranke iz Vojvodine, a posebno iz severnoba~kog okruga, prevo`eni
autobusima u Bubaw Potok kod Beograda, niti da su iz Bubaw Potoka i{li
bilo gde daqe, kao ni da su naoru`avani i obla~eni u Bubaw Potoku.
[to se ti~e Vukovara, ja u toku ratnih dejstava nikada nisam boravio
na toj teritoriji, niti sam tamo odlazio, a slu`beno sam jedino tamo oti{ao 1985. godine, kada sam kao pripadnik tada{we narodne milicije privodio jedno lice u nadle`ni sud u Vukovar.
Nikada u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini nisam bio sve do 2005. godine, kada sam tranzitno prolazio vra}aju}i se iz Norve{ke, bez zadr`avawa
na tim teritorijama na putu ka Srbiji.
145
Posebno moram da naglasim da su me u Holandiji i Norve{koj poku{ali trovati lekom Trodon, tako da sam za taj period boravka tamo dobio oko
700 tableta leka Trodon, koje ja nisam upotrebqavao, jer sam znao wihovo
{tetno dejstvo za moj organizam. Ovaj lek su mi konstantno davali, ali ja ga
nisam koristio, znaju}i wegove {tetne posledice po `ivot. Tako|e napomiwem da mi je Amerikanac, Dan Sakson, ina~e advokat Tu`ila{tva, rekao
da ni Slobodan Milo{evi} niti dr Vojislav [e{eq ne}e `ivi iza}i iz
zatvora. Ovo mi je Sakson rekao pre smrti Slobodana Milo{evi}a, a izrekao je mnoge ru`ne, pogrdne i uvredqive re~i na ra~un Slobodana Milo{evi}a i dr Vojislava [e{eqa.
Ovu izjavu dajem dobrovoqno, bez ikakve prinude i pretwe i saglasan
sam da je dr Vojislav [e{eq mo`e upotrebiti u svrhu wegove odbrane pred
Ha{kim tribunalom.
Aleksandar Gaji}
Me|unarodni sud za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine
Izjava svedoka
Podaci o svedoku:
Prezime: Gaji}
Ime: Aleksandar
Pol: mu{ki
Ime oca: Nikola
Nadimak: Aca
Datum ro|ewa: 28. juli 1962. godine
Mesto ro|ewa: Beograd
Adresa: Beograd, ulica Jelenka Mihajlovi}a br. 12
Nacionalnost: Srbin
Veroispovest: pravoslavna
Jezik/jezici koje govori: srpski, malo engleski
Jezik koji je kori{}en u toku razgovora: srpski
Trenutno zanimawe: bez zaposlewa
Prethodno zanimawe: grafi~ki in`ewer
Datum i mesto razgovora: 12, 13, 14, 15, 16, 25 i 26. oktobar 2010. godine
u Beogradu
Razgovor vodila: dipl. pravnik Vjerica Radeta
Imena svih osoba prisutnih tokom razgovora:
1. dipl. pravnik Vjerica Radeta
2. mr Dejan Mirovi}
Potpis svedoka:
Paraf prisutnih:
(potpis na originalu)
(potpisi na originalu)
146
Izjava svedoka
1. Ja sam Aleksandar Gaji}, nadimak mi je Aca, od oca Nikole i majke
Vere, ro|en 28. jula 1962. godine u Beogradu, gde i `ivim u ulici Jelenka
Mihajlovi}a broj 12, sa li~nom kartom broj H – 328630, izdata u SUP Beograd, JMBG 2807962714046, po zanimawu grafi~ki in`ewer, nezaposlen,
otac dvoje dece, srpske nacionalnosti, pravoslavne veroispovesti, dr`avqanin Republike Srbije.
2. Ovu izjavu dajem Vjerici Radeta i Dejanu Mirovi}u, ~lanovima
Stru~nog tima koji poma`e pripremu odbrane dr Vojislava [e{eqa pred
ha{kim tribunalom.
3. Odluku da dam ovu izjavu doneo sam jer sam na Radio televiziji Srbije video da je protiv gospodina Vojislava [e{eqa podignuta nova optu`nica za nepo{tovawe suda. U obrazlo`ewu sudskog ve}a za novu optu`nicu navodi se da je Vojislav [e{eq otkrio identitet 11 za{ti}enih svedoka u kwizi ~ije ime nije obelodaweno.
4. Po{to sam pro~itao skoro sve kwige koje je izdao Vojislav [e{eq,
zakqu~io sam da je tu`ila{tvo ha{kog tribunala svoju optu`nicu za nepo{tovawe suda baziralo na kwizi “O~erupana ha{ka }urka Kristina Dal”,
jer se jedino u toj kwizi pomiwe oko 20 imena, me|u kojima je i moje ime.
5. Vjerica Radeta i Dejan Mirovi} su me upozorili da im moram govoriti istinu jer bih u suprotnom i sam mogao biti optu`en za nepo{tovawe
suda, te da se izjava koju dajem mo`e upotrebiti i protiv mene.
6. U ovoj izjavi }u detaqno opisati sve svoje aktivnosti koje sam imao
kao dobrovoqac za vreme gra|anskog rata u biv{oj Jugoslaviji od 1991. godine. Opisa}u, prema svom znawu i se}awu, {ta sam li~no video, a {ta sam
~uo od drugih qudi. Opisa}u i sve moje kontakte sa predstavnicima tu`ila{tva Ha{kog tribunala kao i detaqe o ucenama, pretwama, zastra{ivawu i poku{aju podmi}ivawa od strane istra`iteqa Paolo Pastore Stokija i tu`ioca Danijela Saksona. Objasni}u i {ta sam sve rekao iako mi to
tada nije bilo poznato, kakva su moja saznawa u vezi sa nekim doga|ajima,
kao i zbog ~ega sam ih druga~ije predstavio. Objasni}u i {ta su sve istra`iteqi upisali u moju izjavu bez mog znawa, kao i neistine koje sam istra`iteqima rekao namerno, gre{kom ili pod pritiskom i ucenom.
Kontakt sa tu`ila{tvom
7. Tu`ila{tvo Ha{kog tribunala sa mnom je stupilo u kontakt preko
za{ti}enog svedoka VS-033, koji je svedo~io kao svedok tu`ila{tva u postupku protiv Vojislava [e{eqa. Svedok VS-033 je la`no svedo~io protiv Vojislava [e{eqa, a to znam zato {to je on bio moj {kolski drug i ku}ni prijateq koji je istra`iteqima Ha{kog tribunala, bez mog znawa i pristanka, dao broj mog mobilnog telefona.
8. Prvu izjavu tu`ila{tvu Ha{kog tribunala dao sam istra`itequ
Paolo Pastore Stokiju 24. i 25. maja, zatim 1, 2, 3, 4, 7, 8, i 9. juna 2004. godine. Razgovor sa gospodinom Stokijem vo|en je u kancelariji tu`ila{tva u
Beogradu, u ulici Jevrema Gruji}a broj 11.
9. U prvom susretu Paolo Pastore Stoki je sa mnom najpre neformalno razgovarao i rekao mi da on zna da je moja porodi~na, zdravstvena i ma147
terijalna situacija jako lo{a i napomenuo da se to sve mo`e srediti ako odlu~im da budem svedok tu`ila{tva u procesu protiv Vojislava [e{eqa.
Naglasio mi je, ako odlu~im druga~ije, da }u ovde u Srbiji ostati da `ivim
u bedi i siroma{tvu, sa naru{enim zdravqem i bez sredstava za `ivot. Pomenuo je i mogu}nost podizawa optu`nice protiv mene za po~iwene ratne
zlo~ine u Bosni i Hercegovini. Ovaj deo neformalnog razgovora nije u{ao
u zapisnik u mojoj izjavi, ali je mene upla{io i sve vreme dok sam davao izjavu, tu Stokijevu primedbu sam ose}ao kao pretwu i pritisak.
10. Kada mi je istra`iteq Paolo Pastore Stoki rekao da dobro poznaje moju situaciju, ja sam shvatio da je moj prijateq i svedok tu`ila{tva protiv Vojislava [e{eqa VS-033 Stokiju ve} ispri~ao moju kompletnu biografiju i probleme koje sam tada zaista imao.
11. Istina je da je moja porodi~na, zdravstvena i materijalna situacija
bila veoma te{ka i da sam bio na rubu egzistencije. Ja sam se tokom 1993.
godine razveo od supruge, pa sam sa minimalnim sredstvima za `ivot morao
da izdr`avam dvoje maloletne dece i bolesnu majku. Da bih nekako pre`iveo, morao sam da prodam polovinu ku}e u kojoj sam `iveo. U me|uvremenu,
deca su postala punoletna i krenula svojim putem, a ja sam ostao da `ivim
sa majkom i wenom vrlo skromnom penzijom.
12. Kada sam zapo~eo sa davawem iskaza, istra`iteq Stoki mi nije rekao da li dajem izjavu kao svedok ili kao optu`eni. Izjavu sam dao bez prisustva advokata, ali se ne se}am da li je razgovor sniman. Znam da je prevodilac bila Dana Todorovi}. Istra`iteq Paolo Pastore Stoki mi je samo
rekao da izjavu dajem u svrhu optu`be protiv Vojislava [e{eqa, ali ja nisam razumeo {ta to zapravo zna~i.
13. Tu`ila{tvu Ha{kog tribunala dao sam ukupno tri izjave. Drugu izjavu sam dao tako|e Paolo Pastore Stokiju 3. i 4. avgusta 2005. godine, a tre}u Stokiju i tu`iocu Danijelu Saksonu, i to 14. i 19. juna 2006. godine.
14. Posledwi kontakt sa tu`ila{tvom Ha{kog tribunala imao sam 20.
novembra 2008. godine, kada je Kristina Dal sa policijom do{la u moju ku}u i to }u u ovoj izjavi detaqno opisati.
15. Prvu izjavu koju sam dao Stokiju na srpskom jeziku sa laptopa mi je
pro~itala prevodilac Dana Todorovi}. Nakon toga su mi dali izjavu od{tampanu na srpskom jeziku i ja sam je potpisao, mada je nisam pro~itao, jer
sam im verovao.
16. Prilikom uzimawa izjave, Paolo Pastore Stoki mi je ~esto skretao pa`wu da vodim ra~una i da od kvaliteta moje izjave zavisi da li }u biti optu`en za ratne zlo~ine ili }e mi ih zaboraviti i nagraditi me drugim identitetom, odlaskom u tre}u zemqu i obezbe|ivawem materijalnih
sredstvima za ~itav `ivot. Obe}ao mi je da sa sobom mogu da povedem i moja dva psa, kao i svu mogu}u lekarsku negu, ra~unaju}i i operaciju koja mi je
tada bila neophodna.
17. Nakon {to je iscrpeo pitawa iz moje biografije za period pre ratnih sukoba, istra`iteq Stoki je pre{ao na pitawa vezana za aktivnost
Srpskog ~etni~kog pokreta iz 1990. godine, aktivnosti Srpske radikalne
stranke (SRS), Ratnog {taba SRS, kao i na neka druga pitawa.
148
[e{eq, Dra{kovi}, Jovi}
i Srpska narodna obnova, 1990. godina
18. Kada sam govorio o po~etku organizovawa vi{epartijskog sistema
u Srbiji tokom 1990. godine, ja sam pogre{io kada sam rekao da su Vojislav
[e{eq, Vuk Dra{kovi} i Mirko Jovi} osnovali Srpsku narodnu obnovu
(SNO). Ja sam dosta kasnije saznao da Vojislav [e{eq nikada nije imao ni{ta sa Srpskom narodnom obnovom i da su tek nakon iskqu~ewa Vuka Dra{kovi}a iz SNO, Vojislav [e{eq i Vuk Dra{kovi} formirali Srpski
pokret obnove (SPO). Zbog velikih ambicija Vuka Dra{kovi}a da on bude
glavni, ali i zbog drugih razloga, koji meni nisu poznati, Vojislav [e{eq
i Vuk Dra{kovi} su se razi{li. Po{to je u to vreme Vuk Dra{kovi} imao
podr{ku re`ima, bilo je te{ko dokazati ko je pravni sledbenik SPO.
Iako je Vojislav [e{eq imao podr{ku ve}ine ~lanova glavnog odbora, on
nije `eleo da ulazi u spor oko dokazivawa kome pripada Srpski pokret obnove nego je istupio iz SPO i formirao Srpski ~etni~ki pokret (S^P),
kome sam odmah pristupio.
19. Kada sam govorio o licima koja su u to vreme bila aktivna u S^P,
ja sam pogre{io kada sam rekao da je Vojin Vuleti}, jedan od osniva~a Srpskog ~etni~kog pokreta, izvr{io samoubistvo. Ovu dezinformaciju sam
dao istra`iteqima Ha{kog tribunala zato {to sam je i ja dobio od nekih
qudi. Kasnije sam saznao da je Vojin Vuleti} iskqu~en iz Srpske radikalne stranke tokom 2002. godine zbog zloupotrebe strana~ke blagajne. Tako|e
sam saznao da je odmah po iskqu~ewu pristupio Demokratskoj stranci (DS)
i da je umro prirodnom smr}u od angine pektoris. Ove istinite podatke dobio sam od supruge Vojina Vuleti}a, koja je u to vreme radila u firmi u kojoj sam i ja radio. Ovaj podatak je danas dostupan javnosti na internetu, a
uveren sam i da bi porodica pokojnog Vuleti}a, ako bi to bilo potrebno,
prilo`ila nalaz sudskog patologa koji to potvr|uje.
“Ve}e vojvoda” i 1991. godina
20. Nije mi jasno kako u mojoj izjavi pi{e da je u martu 1991. godine
osnovano ve}e vojvoda kao vrhovna komanda ~etni~kih jedinica na ~elu sa
Vojislavom [e{eqem, kao i da je predsednik tog ve}a bio Mom~ilo \uji},
koji je u to vreme `iveo u Kaliforniji u SAD. Kada sam davao izjavu 2004.
godine, znao sam da je 1991. godine u Srbiji postojao samo jedan ~etni~ki vojvoda i da je to bio Vojislav [e{eq. Taj podatak je op{tepoznat i potvr|uje ~iwenicu da nije moglo postojati nikakvo ve}e vojvoda. Zvawe vojvode,
nakon Vojislava [e{eqa, dobilo je 18 vojvoda na ceremoniji koja je odr`ana sredinom maja 1993. godine u manastiru Kne`ina na Romaniji. I ovaj podatak se mo`e prona}i, ne samo u dokumentaciji Srpske radikalne stranke,
ve} i na Internetu. Dobro se se}am da o ovoj temi nismo razgovarali tokom
2004. godine, ali je, o~igledno, Paolo Pastore Stoki mimo mog znawa ovu
neistinu uneo u moje izjave 2005. i 2006. godine.
21. Prilikom davawa izjave 2004. godine, ja sam Paolo Pastore Stokiju rekao da sam jedno vreme radio u obezbe|ewu prostorija Srpske radikalne stranke i ratnog {taba, te da sam povremeno i{ao i van zgrade kao li~no obezbe|ewe Qubi{e Petkovi}a. Nikada nisam rekao da su zajedno sa
149
mnom u obezbe|ewu Petkovi}a u~estvovali Zoran Ranki} i Branislav Vaki} iz Ni{a. Kada sam 2006. godine razgovarao sa istra`iteqima Ha{kog
tribunala i kada su mi predo~ili moju navodnu izjavu, rekao sam im da to
nisam izjavio 2004. godine, jer sam znao da je Zoran Ranki} bio zamenik na~elnika ratnog {taba, kao i da je Branislav Vaki} u to vreme bio u Vukovaru kao dobrovoqac. Nakon moje intervencije i raspolo`ive dokumentacije, gde se videlo da je Zoran Ranki} podneo ostavku polovinom decembra
1991. godine na mesto zamenika na~elnika ratnog {taba i potvrde o u~e{}u
u ratu Branislava Vaki}a, tu`ila{tvo je preformulisalo ovaj deo izjave.
Qubi{a Petkovi} i kontakti sa MUP-om Srbije i SDB
22. Kada sam govorio o Qubi{i Petkovi}u, Paolo Pastore Stoki mi
je pokazao neke ise~ke iz novina i rekao da je Qubi{a Petkovi} iskqu~en
iz Srpske radikalne stranke na osnovu optu`bi da je sara|ivao sa Slu`bom dr`avne bezbednosti. Rekao sam da znam da je zbog toga iskqu~en, ali
sigurno nisam rekao da se sa predstavnicima te slu`be sastajao u zgradi Saveznog MUP-a, jer sam znao da je izme|u te dve slu`be postojala velika netrpeqivost. Koliko se ja se}am, savezna policija je bila pod kontrolom saveznog premijera Ante Markovi}a, koji je po nacionalnosti bio Hrvat i
koji je intenzivno radio na otcepqewu Hrvatske od SFRJ, dok je policija
Republike Srbije bila pod kontrolom premijera Vlade Republike Srbije.
Nije istina da je mene i mog prijateqa Milana Dobrilovi}a Qubi{a Petkovi} ikada pozvao da se prikqu~imo Crvenim beretkama na Tari, pogotovo to nije mogao da uradi 1993. godine. To je bilo nemogu}e s obzirom da je
Milan Dobrilovi} iskqu~en iz Srpske radikalne stranke 1992. godine
zbog organizovawa mitinga, {to je i sam potvrdio kao svedok u Hagu, a Qubi{a Petkovi} nije 1993. godine bio na~elnik Ratnog {taba SRS, pa nije
ni mogao imati nikakva ovla{}ewa.
23. Istra`iteq Paolo Pastore Stoki je insistirao da u mojoj izjavi
treba da bude napisano da odluku o upu}ivawu dobrovoqaca na front donose Jovica Stani{i} i Franko Simatovi}. Iako sam znao da to nije istina,
ja sam to potvrdio jer sam se pla{io da protiv mene ne podignu optu`nicu
za ratne zlo~ine.
24. Po{to sam se pla{io optu`nice, ja sam svoje la`ne izjave istra`iteqima potkrepqivao i dodavao im nove la`i o kojima je meni govorio Milan Dobrilovi}. Iako sam znao da u to vreme nisu postojale Crvene beretke, ja sam slagao da poznajem najmawe dvojicu dobrovoqaca Srpske radikalne stranke koji su pristupili Crvenim beretkama. Pomenuo sam izvesnog
Vojkana sa nadimkom Pacov i rekao da je on oti{ao u Republiku Srpsku, a
znao sam da Republika Srpska u to vreme nije ni postojala. Dobrovoqca
Slavka Mi{i}a iz Umke nikada u `ivotu nisam video, a rekao sam da je bio
komandant jedne grupe dobrovoqaca u zapadnoj Slavoniji i da je iskqu~en
iz Srpske radikalne stranke zbog zlo~ina~kog pona{awa. Uvidom u dokumentaciju sa sigurno{}u se mo`e utvrditi da na prostoru zapadne Slavonije i dela teritorije kojom je komandovao Slavko Mi{i} u sastavu TO
Oku~ani nije po~iweno nijedno krivi~no delo, {to sam ja i tada znao, ali
150
mi je Dobrilovi} rekao da optu`im Slavka Mi{i}a da je po~inio zlo~in
zato {to je on bio u sukobu sa Radovanom Nova~i}em.
25. Poznato mi je da Srpska radikalna stranka i wen ratni {tab nisu
sara|ivala sa policijom, a to posebno mogu da tvrdim za period u kojem sam
radio u obezbe|ewu. Op{te je poznato da Crvene beretke u to vreme nisu ni
postojale.
26. U jednom delu izjave, kada sam govorio o Vojislavu [e{equ, ja sam
tvrdio da je on imao dobre veze sa vojskom, policijom i Slu`bom dr`avne
bezbednosti. Ovu dezinformaciju sam dobio od mog prijateqa Milana Dobrilovi}a i potvrdio sam je ha{kim istra`iteqima zato {to sam tada verovao Dobrilovi}u.
27. Ja nikada nisam video Gorana Hayi}a u prostorijama Srpske radikalne stranke, ali sam istra`iteqima rekao da sam ga video jer sam mislio
da u toj la`i nema ni{ta lo{e.
28. Milan Dobrilovi} mi je u pijanom stawu rekao da, kada budem razgovarao sa istra`iteqima, treba da ka`em da je on, Milan Dobrilovi}, dao
Qubi{i Petkovi}u neke dokumente koji navodno potvr|uju ume{anost Vojislava [e{eqa u prodaju oru`ja muslimanima i Hrvatima. Ja sam to istra`iteqima rekao iako sam verovao da to ne mo`e biti istina, a bio sam
siguran da Milan Dobrilovi} ne bi mogao do}i do tih dokumenata ~ak i da
su postojala.
Borovo selo
29. Na pitawe istra`iteqa Paolo Pastore Stokija da opi{em doga|aje u Borovu selu po~etkom maja 1991. godine, ja sam odgovorio da u Borovom
selu nisam bio i to je istina, ali sam pogre{io kada sam rekao da je u to vreme bio formiran ratni {tab i da se sedi{te nalazilo u Ohridskoj ulici
u Beogradu. Danas je na osnovu dokumentacije lako utvrditi da je ratni
{tab uspostavqen tek 1. oktobra 1991. godine a da je sedi{te Srpske radikalne stranke u maju 1991. godine bilo u ulici Milutina Boji}a. U skladu
s tim, nije ta~na ni moja izjava da je Vuka{in [o{ko}anin posetio Vojislava [e{eqa u Beogradu u Ohridskoj ulici i li~no od [e{eqa tra`io
dobrovoqce. U to vreme ja nisam radio na obezbe|ewu ratnog {taba niti
Qubi{e Petkovi}a.
30. Kada sam o Borovu selu razgovarao sa Stokijem i Danijelom Saksonom 2006. godine, tu`ilac Sakson je u moju izjavu ubacio da su dobrovoqci
SRS i jedinice odreda “Du{an Silni” napali hrvatske policajce iz zasede. Po{to nisam znao {ta je istina a Danijel Sakson se pozivao na hrvatsku {tampu koju mi je pokazao i u koju sam poverovao, ja sam pristao da to
upi{e. Sve drugo {to sam izjavio u vezi sa Borovim selom bila je informacija koju sam dobio od drugih qudi.
31. Ja sam vrlo kratko obavqao posao obezbe|ewa u Ohridskoj ulici
ali nikada taj posao nisam radio na staroj adresi SRS u ulici Milutina
Boji}a, gde se sedi{te nalazilo do septembra 1991. godine.
32. I pored toga {to sam znao da SRS nije imala nijednog poginulog dobrovoqca u Borovu selu, ja sam istra`iteqima rekao da [e{eq nije hteo
da primi jednu udovicu koja je do{la da tra`i neku pomo}. Ovo sam rekao
151
samo da vidim kako }e reagovati istra`iteqi i da li }e mi ponuditi odlazak u neku zemqu, jer u to vreme nisam imao nikakvih sredstava za `ivot.
Dobro se se}am da je u Borovu selu poginuo samo jedan dobrovoqac, koji je
pripadao Srpskoj narodnoj obnovi Mirka Jovi}a. Ne se}am se wegovog imena ali je sigurno da se prezivao Mili}.
Vukovar
33. Na pitawe istra`iteqa Stokija kada sam prvi put oti{ao u Vukovar, ja sam gre{kom rekao da je to bilo u julu ili avgustu 1991. godine. U julu ili avgustu 1991. godine ja sam sa jednom grupom svojih prijateqa, i to van
Srpske radikalne stranke i wenog kriznog {taba, oti{ao u Borovo selo i
okolna mesta koja gravitiraju oko Borova sela. Iz dokumentacije sa kojom
raspola`e i sud u Hagu i tu`ila{tvo, jasno se mo`e utvrditi da je prva grupa dobrovoqaca SRS u Vukovar oti{la sredinom oktobra 1991. godine. Ja
sam gre{kom moj nezavisni odlazak od SRS u Borovo selo povezao sa odlaskom u Vukovar, pa sam izjavio da je odlazak organizovala SRS sa ~etiri
ili pet civilnih autobusa.
34. Kao dobrovoqac Srpske radikalne stranke oti{ao sam prvi put polovinom oktobra 1991. godine u Vukovar. Tada smo oti{li organizovano sa
~etiri ili pet civilnih autobusa. Vo|a ove grupe bio je zamenik na~elnika ratnog {taba Zoran Ranki}.
35. Kada smo stigli u Vukovar, sutradan ili najkasnije prekosutra, prepoznao sam Radovana Stoj~i}a Bayu i odmah napustio dobrovoqce SRS i
pristupio Bayinoj jedinici.
36. Radovana Stoj~i}a Bayu poznajem od 1979. godine odnosno od svoje
sedamnaeste godine kao pozornika policajca koji je radio u rejonu na kojem
i danas stanujem. U me|uvremenu smo se zbli`ili jer smo se vi|ali i na treninzima u vatrogasnom domu, gde je Baya, kao i ja, trenirao borila~ke ve{tine.
37. Po{to sam odmah napustio grupu sa kojom sam do{ao, nikada nisam
uveden u evidenciju dobrovoqaca u odredu “Leva Supoderica” gde smo bili
upu}eni. Od svih pristiglih dobrovoqaca, ja sam jedini koji je pristupio
jedinici Radovana Stoj~i}a Baye a ne, kao {to sam gre{kom izjavio tu`ila{tvu Ha{kog tribunala, da je sa mnom bila grupa dobrovoqaca.
38. Stupawem u jedinicu pod komandom Radovana Stoj~i}a Baye, prestale su sve moje obaveze prema Srpskoj radikalnoj stranci i obrnuto i ja sam
bio svestan da napu{tawem jedinice u kojoj sam raspore|en gubim svoj status, te da me Srpska radikalna stranka vi{e ne}e uzimati u za{titu. U jedinici pod Bayinom kontrolom, kojoj sam samovoqno pristupio, bilo je zabraweno strana~ko delovawe.
39. U Vukovaru sam bio do 19. ili 20. novembra a zatim oti{ao kod ujaka u Dardu i vratio se u Beograd 23. novembra 1991. godine. Ja sam gre{kom
istra`itequ tu`ila{tva Stokiju rekao da sam u Vukovaru ostao do kraja
decembra 1991. godine.
40. Za vreme mog boravka u Vukovaru imao sam priliku da vidim razne
grupe i pojedince ali ne znam da li su bili dobrovoqci ili me{tani. U Vukovaru su se {irile razne dezinformacije o nekim grupama i pojedincima.
152
Ja nisam video ali mi je Danijel Sakson prilikom uzimawa izjave 2006. godine rekao da je bio i Mirko Jovi} sa odredom “Du{an Silni”, “Beli Orlovi” Dragoslava Bokana i drugi, za koje ne znam gde su dr`ali polo`aje.
Mirka Jovi}a i Dragoslava Bokasna nisam pomiwao 2004. godine. ali sam
poverovao Danijelu Saksonu i on je u moju izjavu koju sam dao 2006. godine
upisao da su i wih dvojica bili u Vukovaru.
41. Znam sigurno da su svi dobrovoqci SRS bili u odredu “Leva Supoderica” ali ne znam ni{ta o wihovim aktivnostima, jer su moji polo`aji
bili na drugom delu grada.
42. ^uo sam od nepoznatih qudi da je neposredno pred po~etak osloba|awa Vukovara do{ao i @eqko Ra`natovi} Arkan sa jednom grupom, da nisu bili u neposrednoj blizini odreda “Leva Supoderica”, tako da u operaciji oko osloba|awa Vukovara sigurno nisu sara|ivali sa dobrovoqcima
Srpske radikalne stranke.
43. Prilikom ispitivawa 2004. godine, Paolo Pastore Stoki me je pitao da li poznajem Slobodana Milivojevi}a zvanog Topola i ja sam odgovorio da ga poznajem samo iz vi|ewa, jer smo se u Vukovaru sreli dva ili tri
puta. Nismo bili prijateqi i sa wim nikada nisam razgovarao. Koliko se
se}am, Topola je ve} bio u Vukovaru kada sam ja stigao sa prvom grupom dobrovoqaca Srpske radikalne stranke iz Beograda. Nije mi poznato da li se
politi~ki izja{wavao, ali se kao i svi drugi izja{wavao kao ~etnik.
44. Na pitawe istra`iteqa Stokija da li poznajem Milana Lan~u`anina po nadimku Kameni, Slobodana Kati}a i osobe pod nadimcima Belgija, Spaske i ^i~u iz Kru{evca, ja sam rekao da su mi nadimci poznati ali
da o wima ne znam ni{ta. Nije mi poznato kojoj jedinici su pripadali.
45. Po{to se moja izjava nije dopala Paolo Pastore Stokiju, zapretio
mi je da moram da budem iskren i da priznam sve zlo~ine koje sam video ili
}e me u suprotnom optu`iti da sam i ja u~estvovao u zlo~inima. Od tog trenutka obuzeo me je nezapam}en strah, jer sam verovao da to mo`e da uradi.
Kroz glavu mi je pro{la pomisao da je to sud za ratne zlo~ine koji je formirao Savet bezbednosti Ujediwenih nacija, te da imaju svu logisti~ku podr{ku ~itavog sveta, ukqu~uju}i i na{e izdajni~ke dosovske vlasti. Pomislio sam da me mogu svakog trenutka uhapsiti i poslati u Hag. Nisam se toliko pla{io za sebe koliko za svoju decu i bolesnu majku. Po{to mi je bilo jasno da me mo`e progutati ha{ka no}, odlu~io sam da sara|ujem ne bi li
spasavao sopstvenu glavu, ne obaziru}i se koga }u da optu`im i potajno veruju}i da moja izjava nikada ne}e biti upotrebqena u bilo kom sudskom postupku.
46. U trenutku pucawa sistema u mojoj glavi i pod velikim strahom, rekao sam Paolo Pastore Stokiju da sam bio svedok jednog ubistva u Vukovaru koje je po~inio izvesni Spaske. Kako bi moja pri~a delovala {to uverqivije, ja sam taj doga|aj i opisao. Rekao sam da je preda mnom i jo{ desetak
boraca Spaske doveo jednog pripadnika Zbora narodne garde (ZNG) koji je
imao oko 18 ili 19 godina i ubio ga iz automatske pu{ke. Nakon toga ^i~a,
vaqda iz Kru{evca, oti{ao je u podrum da tamo zakoqe nekog Hrvata.
153
47. Ovaj slu~aj se preda mnom nikada nije desio jer ^i~u iz Kru{evca i
osobu pod nadimkom Spaske nikada nisam upoznao ali sam ~uo za wihova
imena. Ja ne znam kojoj jedinici su pripadali ili su bili samostalna grupa.
@elim jo{ da dodam da mi iz specijalne jedinice nismo imali nikakav kontakt sa drugim jedinicama, niti smo spavali jedni blizu drugih.
48. Paolo Pastore Stokiju sam tako|e rekao da je jednom prilikom u
na{u jedincu do{ao komandant “Leve Supoderice” i pozvao moju grupu od
desetak dobrovoqaca da idemo i da pobijemo neke zatvorenike, da smo mi to
odbili ali da sam kasnije ~uo od Topole da su te zatvorenike pobili. I ovo
je ~ista la` koju sam izrekao. Kao prvo, Kameni nije imao ovla{}ewe da
nas poziva jer smo pripadali specijalnoj jedinici MUP-a Srbije koja nije
imala nikakve veze sa teritorijalnom odbranom. Drugo, odred “Leva Supoderica” se nalazio na udaqenosti od oko 10 kilometara od na{e jedinice.
Tre}e, ja sam Stokiju rekao da Kameni nije imao pristupa poziciji i mestu
gde je bila sme{tena na{a jedinica.
49. Jedinica kojoj sam pripadao bila je potpuno odvojena od drugih jedinica. Mi smo bili sme{teni na kukuruznom poqu blizu Lu{ca, dok su dobrovoqci Srpske radikalne stranke i odred “Leva Supoderica” bili sme{teni blizu {taba teritorijalne odbrane.
50. Ja sam Paolo Pastore Stokiju 2004. godine rekao da je Qubi{a Petkovi} imenovao Milana Lan~u`anina Kamenog na mesto komandanta odreda “Leva Supoderica” i da su Qubi{a Petkovi} i Vojislav [e{eq direktno odgovorni za doga|awa u Vukovaru. Ne znam za{to sam to rekao ali to
nije bila istina. Ja sam, nakon izjave koju sam dao tu`ila{tvu 2004. godine,
saznao da je Milan Lan~u`anin bio iz Vukovara, da je pripadao Srpskoj demokratskoj stranci a ne Srpskoj radikalnoj stranci. Tako|e sam saznao da
je bio imenovan od strane Teritorijalne odbrane Vukovara pre dolaska prve grupe dobrovoqaca iz Srbije a ne od strane Ratnog {taba Srpske radikalne stranke i Qubi{e Petkovi}a. Ja sam prilikom razgovora sa Paolo
Pastore Stokijem i Danijelom Saksonom 2006. godine taj podatak ispravio
ali ne znam da li su tu ispravku uneli u novu izjavu, jer ja nijednu izjavu koju sam dao tu`ila{tvu Ha{kog tribunala nikada nisam video, ali sam ih
potpisao.
51. Istra`iteqa Paolo Pastore Stoki mi je prilikom ispitivawa
2004. godine pokazao optu`nicu za zlo~in koji je po~iwen na poqoprivrednom dobru Ov~ara u Vukovaru a koju je podigao Specijalni sud za ratne zlo~ine u Beogradu. Pokazao mi je imena navodnih po~inilaca koja se nalaze u
optu`nici i rekao da su skoro svi li{eni slobode. Po{to sam i sam tu informaciju saznao preko sredstava javnog informisawa, verovao sam da su
neki sa tog spiska zaista i po~inili zlo~in.
52. Paolo Pastore Stoki je tada po~eo da vr{i sna`an pritisak na mene da opi{em doga|aje na Ov~ari i imenujem po~inioce. Rekao mi je da sam
sada na ispitu i ako ga ne polo`im, da }e mi obezbediti stolicu pored [e{eqa u Hagu. Ovu pretwu sam toliko ozbiqno shvatio da mi se u jednom trenutku oduzeo glas i po~eo sam brzo da razmi{qam kako da iza|em iz ove situacije.
154
53. Po{to nisam znao ni{ta o Ov~ari sve do 1995. godine a bilo mi je
poznato da je Slobodan Milivojevi} zvani Topola nastradao u saobra}ajnoj
nesre}i, ja sam poku{ao da bar iz druge ruke dam informaciju vade}i se da
mi je o tome pri~ao Topola, i tako bar delimi~no zadovoqim istra`iteqa
Stokija i spasim sopstvenu glavu.
54. Milan Dobrilovi}, koji nikada nije bio u Vukovaru, rekao mi je da
je za zlo~in na Ov~ari odgovoran komandant odreda “Leva Supoderica” Milan Lan~u`anin Kameni, kao i neki dobrovoqci Srpske radikalne strane
koji su se nalazili u wegovoj jedinici. I ovaj put sam pomenuo ista lica kao
u~esnike ratnog zlo~ina kao u slu~aju navodnog ubistva jednog Hrvata, jer
za druge nisam znao. Istra`itequ Stokiju sam rekao da sam ovu informaciju dobio od Topole ali to nije bila istina. Postupak za ratne zlo~ine u
Vukovaru vo|en je i u specijalnom sudu u Beogradu i pravosna`nom presudom je utvr|eno da za ovaj nije odgovoran nijedan dobrovoqac Srpske radikalne stranke.
55. Kao u~esnike zlo~ina na Ov~ari ozna~io sam Topolu, Belgiju, Kamenog, Spasketa, ^i~u iz Vinkovaca i ^i~u iz Kru{evca. Stoki je rekao da
on ima informacije da su u ovom zlo~inu u~estvovali i izvesni Milan Buli} iz Novog Sada i Nada Kalaba iz [ida. Pretpostavio sam da on ima ta~ne podatke, pa sam pristao da i to napi{e u mojoj izjavi.
56. Prilikom razgovora o Vukovaru i Ov~ari, ja sam u jednom trenutku
rekao da je Topola od strane bosanskog suda osu|en za ratne zlo~ine i ubistvo 87 lica u Zvorniku, gde je bio kao dobrovoqac Srpske radikalne stranke. Ovaj podatak nije ta~an, a ja sam ga dobio od Milana Dobrilovi}a i izneo ga u razgovoru sa istra`iteqima, iako me o tome nisu ni pitali. Kasnije sam saznao da je Topola bio uhap{en 29. jula 1992. godine i da je protiv wega obustavqen postupak zbog nedostatka dokaza. On je odmah pu{ten
iz pritvora, a iz sredstava informisawa sam saznao da se postupak utvr|ivawa odgovornosti za zlo~ine u Zvorniku ve} vi{e godina vodi pred specijalnim sudom u Beogradu i da se me|u osumwi~enima ne pomiwe Topola. Ovi
podaci mogu se proveriti u sudskim spisima specijalnog suda u Beogradu,
kao i u slu`bi javne bezbednosti u Bijeqini, gde je bio priveden i saslu{an 3. avgusta 1992. godine.
57. Ja nikada nisam imao nikakvih neposrednih informacija o eventualnim kontaktima Qubi{e Petkovi}a sa na~elnikom i zamenikom na~elnika Teritorijalne odbrane Vukovara, niti sam znao da ih je on postavqao
na te funkcije. I ove la`i mi je rekao Milan Dobrilovi}, a ja sam mu u to
vreme verovao jer smo bili prijateqi. Kasnije sam shvatio da je on namerno lagao da bi se obra~unavao sa nekim qudima. Qubi{u Petkovi}a je `eleo da pove`e sa DB-om Srbije i da ga pove`e sa ratnim zlo~inima. Uveren
sam da je sve to radio da bi na{kodio Vojislavu [e{equ, jer je postigao dogovor sa Ha{kim tribunalom.
58. Da bi moja izjava delovala {to uverqivije, ja sam istra`iteqima
rekao da sam iz kabineta Qubi{e Petkovi}a ukrao poverqive vojne dokumente na kojima je pisalo “vojna tajna” ili “strogo poverqivo”. Ovo sam
uradio po nagovoru Milana Dobrilovi}a iako sam znao da je on ta dokumen155
ta ukrao od pukovnika Jovana Trbojevi}a u zapadnoj Slavoniji, a meni ih je
dao i rekao mi da ih predam Paolo Pastore Stokiju i da ka`em da sam ih
ukrao iz kancelarije Qubi{e Petkovi}a odnosno iz Ratnog {taba Srpske
radikalne stranke. Dobrilovi} mi je rekao da ima jo{ dosta takvih dokumenata koje je zakopao u zemqu i da }e ih iskoristiti kada bude svedo~io
kao svedok tu`ila{tva protiv Vojislava [e{eqa. Ja ne znam sadr`inu tih
dokumenata, jer ih nikada nisam pro~itao.
[e{eq u Vukovaru
59. Kada sam sa istra`iteqem Paolo Pastore Stokijem razgovarao
2004. godine o poseti Vojislava [e{eqa Vukovaru, ja sam rekao da je to bilo u septembru ili oktobru 1991. godine. Me|utim, 2006. godine Danijel
Sakson mi je pokazao neke video snimke i rekao da je ta poseta bila 13. novembra 1991. godine i ja sam to potvrdio. Rekao sam i to da su dobrovoqci,
teritorijalna odbrana i rezervisti JNA bili postrojeni, da je [e{equ
predat raport i da sam i ja bio u tom stroju, na udaqenosti na svega 15 metara od [e{eqa. Rekao sam da su prilikom posete Vojislava [e{eqa Vukovaru dobrovoqci pevali nacionalisti~ke pesme [e{equ, a da se on u Vukovaru sastao sa Slavkom Dokmanovi}em i da sam od drugih qudi ~uo da je
pro{ao pored tela mrtvih Hrvata. Istina je da ja [e{eqa u Vukovaru nisam video, pa nisam ni mogao da ~ujem da je [e{eq vikao na na{u grupu jer
nismo zavr{ili posao oko proterivawa Hrvata. Celu pri~u sam izmislio
zbog straha od optu`nice.
Jagodwak
60. Nakon osloba|awa Vukovara, ja sam 20. ili 21. novembra oti{ao u
posetu ro|acima u Dardu. To je selo izme|u Jagodwaka i Belog Manastira.
Tamo nisam oti{ao kao dobrovoqac, ve} na dan-dva da se odmorim i da obi|em ro|ake. U Beograd sam se vratio 23. novembra 1991. godine.
61. Sve {to sam rekao Stokiju u vezi sa Jagodwakom je ~ista izmi{qotina. Izjavio sam da me je Srpska radikalna stranka uputila sa jednom grupom od oko 25 do 30 dobrovoqaca u Jagodwak u martu ili aprilu 1992. godine, gde sam navodno ostao oko mesec dana. Ma{tovito sam opisao incident
koji se nije desio, jer sam verovao da }u se la`ima osloboditi pretwi i pritisaka. Stokiju sam rekao da je jedna hrvatska diverzantska grupa, neposredno pre na{eg dolaska, upala u cigansko naseqe u Dardi i napravila masakr
nad ciganima ubiv{i ve}i broj civila. Ni danas mi nije jasno kako sam sve
to izmislio.
Zvornik i Skelane
62. Ja nikada nisam bio u Zvorniku i Skelanima i to sam rekao Paolo
Pastore Stokiju. Sve {to sam ispri~ao u vezi sa Zvornikom i Skelanima
bilo je na osnovu dezinformacija koje sam dobio od Dobrilovi}a, {to sam
i rekao Stokiju.
63. Kada sam 2004. godine razgovarao sa Stokijem, on mi nije pomiwao
da je Vojislav [e{eq posetio Mali Zvornik u martu ili aprilu 1992. godine, ali su me o tome ispitivali 2006. godine Paolo Pastore Stoki i Danijel Sakson. Iako sam rekao da tamo nisam bio prisutan, oni su insisti156
rali da bar ka`em {ta sam ~uo od drugih lica. Po{to sam bio spreman da
udovoqim svim wihovim zahtevima, ja sam izmislio da sam to ~uo od Zorana Ranki}a, Branislava Maksimovi}a, Miroslava Vukovi}a ^eleta i drugih koji su navodno bili prisutni i ~uli da je [e{eq rekao da }emo se boriti protiv muslimana. Siguran sam da se takav miting nije odr`ao 1992.
godine, jer bi to bilo veoma opasno.
64. Prilikom razgovora sa Stokijem 2004. godine ja sam rekao da je jedna grupa dobrovoqaca Srpske radikalne stranke oti{la u Zvornik nekoliko dana pre osloba|awa Zvornika. Ja u to vreme nisam bio u ratnom {tabu i nisam znao ko je oti{ao u Zvornik, ali mi je Milan Dobrilovi} jedanput u pijanom stawu rekao da su izme|u ostalih u Zvorniku bili Predrag
Milojevi} Kinez, Marko Quboja, \or|e [o{i}, Belgija i Topola, te da
im je komandant bio Vojin Vu~kovi} @u}a. Kasnije sam saznao da su neki od
ovih qudi zaista bili u tom rejonu i da su tamo oti{li samoinicijativno.
Neki od wih su se prikqu~ili jedinici SNO ~iji su polo`aji bili na Snagovu, a neki su se prikqu~ili jedinici “@ute ose”, koja nije imala nikakve
veze sa Srpskom radikalnom strankom. Znao sam da je Vojin Vu~kovi} @u}a bio iskqu~en iz Srpske radikalne stranke u septembru 1991. godine, a da
je Zoran Ranki} napustio Srpsku radikalnu stranku sredinom decembra
1991. godine. Bez obzira na to, ja sam ih povezao sa Srpskom radikalnom
strankom zato {to je to od mene zahtevao istra`iteq Paolo Pastore Stoki, koji mi je predo~avao neka dokumenta, navodne izjave drugih svedoka i
novinske ~lanke. Ja ni{ta od toga {to mi je Stoki pokazivao nisam ni gledao, jer sam ve} bio spreman da potpi{em sve {to se od mene tra`i, samo da
se izvu~em iz wihovih kanyi.
65. Paolo Pastore Stokiju sam 2004. godine rekao da nikada nisam bio
u Zvorniku i da o eventualnim zlo~inima u Zvorniku li~no ni{ta ne znam,
ali da sam ~uo neke neproverene pri~e, kao i informacije iz sredstava javnog informisawa. Slagao sam da sam od Topole ~uo da su u Zvorniku dobrovoqci Srpske radikalne stranke i “@ute ose” ubili veliki broj muslimana i po~inili druge zlo~ine u Domu kulture ^elopek, u Ciglani, na Ekonomiji i u Tehni~koj {koli, kao i da je u Zvorniku postojao logor za `ene
u kojem je jedan od stra`ara bio moj kom{ija Branislav Maksimovi} Brzi.
Nikada mi Topola nije rekao ono {to sam izjavio – da su se on, neki ^i~a
i Kinez, koji uop{te nije bio u Zvorniku, takmi~ili ko }e da zakoqe vi{e
qudi. Ovu monstruoznu la` sam rekao zato {to mi je Paolo Pastore Stoki saop{tio da oni imaju saznawa da sam ja zaklao neke muslimane u Tesli}u i da }e mi to oprostiti ako potvrdim da su {e{eqevci po~inili zlo~ine u Zvorniku. U tom trenutku ja nisam video drugi izlaz, pa sam pla{e}i
se optu`nice rekao da su ti dobrovoqci posle osloba|awa Zvornika do{li u ratni {tab da proslave i da su se hvalili [e{equ, Petkovi}u, Dra`ilovi}u i drugim dobrovoqcima koliko su pobili muslimana. Iako to
nije ta~no, ja sam rekao da [e{eq nije reagovao na wihove pri~e, da je brzo oti{ao, a da je sa wima ostao Qubi{a Petkovi}, da su ne{to popili a
zatim se razi{li.
157
66. Nikada nisam bio u Skelanima niti imam informacije {ta se tamo de{avalo. Pretpostavqam da se tamo nije dogodio nijedan ratni zlo~in
i da ~ak ni oni nisu imali {ta da pripi{u Vojislavu [e{equ i dobrovoqcima Srpske radikalne stranke, pa mi nisu postavqali mnogo pitawa u vezi sa Skelanima. Samo su pitali kada su i koliko je dobrovoqaca poslato
u Skelane. Ja o tome nisam imao nikakav podatak, ali sam ipak rekao da se
se}am jednog slu~aja kada sam iz ratnog {taba bez znawa Qubi{e Petkovi}a uzeo jedan dokument Ministarstva odbrane Republike Srpske od 3. februara 1993. godine, koji je navodno bio potreban jednom dobrovoqcu Srpske radikalne stranke da bi dobio neku pomo} od dr`ave. Doga|aj koji sam
la`no opisao odnosio se na pripadnika Vojske Republike Srpske, Roma
Vladimira ^omora, koji je bio u Skelanima i koji je meni li~no dao svoju
vojnu kwi`icu da bih mu pomogao oko upisa odre|enih podataka u vojnu
kwi`icu. Ja nikakav dokumenat nisam ukrao iz kancelarije ratnog {taba,
a pogotovo nisam mogao ni{ta da uzmem iz kancelarije Qubi{e Petkovi}a, jer on u to vreme nije ni bio na~elnik ratnog {taba.
Tesli} i Te{aw
67. U avgustu 1992. godine oti{ao sam sa nekoliko prijateqa kao dobrovoqac na podru~je op{tine Tesli}. Moj odlazak u Tesli} nema apsolutno nikakve veze sa Srpskom radikalnom strankom, a ne mo`e ni da ima,
jer Srpska radikalna stranka, koliko je meni poznato, nikada nije upu}ivala dobrovoqce na to podru~je i sigurno nigde ne postoji dokaz da je tamo bilo dobrovoqaca Srpske radikalne stranke. La` da smo moji prijateqi i ja u Tesli} upu}eni kao dobrovoqci Srpske radikalne stranke i da
smo se tamo pripojili tesli}koj brigadi Vojske Republike Srpske rekao
sam zbog straha da me Ha{ki tribunal ili vlast u Srbiji ne optu`e za u~e{}e u paravojnim formacijama. Moj strah je bio ve}i zbog ~iwenice da sam
ja komandovao tom grupom. U izjavi koju sam dao istra`itequ Paolo Pastore Stokiju 2004. godine, ja nisam rekao da se toj mojoj grupi kasnije prikqu~io Topola, ali je istra`iteq na tome insistirao, a ja sam tada prihvatao sve {to on od mene tra`i. Interesantno je da ga nije zanimalo da
li je Topola do{ao sam, ko ga je poslao i kako je znao da smo mi ve} u Tesli}u. Iako sam Stokiju vi{e puta naglasio da sam ja Topolu video samo u
prolazu u Vukovaru i da sa wim nikada nisam razgovarao, on je uporno insistirao da ga pomiwem na svim lokacijama na kojima sam bio i da navedem
da je odlazio kao dobrovoqac Srpske radikalne stranke. Ne znam zbog ~ega mu je to bilo toliko va`no, a tada o tome nisam ni razmi{qao, ve} sam
samo potvr|ivao sve {to su od mene tra`ili. Istra`itequ Stokiju sam
jo{ rekao da su se sve srpske snage stavile pod komandu Vojske Republike
Srpske ukqu~uju}i i Dr`avnu bezbednost Republike Srbije i Crvene beretke, za koje tvrdim da nisu bile na tom terenu. Paolo Pastore Stoki je
insistirao da potvrdim da su i te srpske slu`be bile u Tesli}u samo zbog
toga {to sam rekao da mi je Radovan Stoj~i} Baya omogu}io da pre|em grani~ni prelaz.
68. Opisuju}i doga|aj koji se odnosi na napad iz zasede muyahedina na
grupu vojnika VRS na planini Crni vrh u Tesli}u, ja sam rekao da su tamo
158
bili i dobrovoqci Srpske radikalne stranke, a znao sam da ih nije bilo,
{to i danas tvrdim. Prilikom opisivawa doga|aja naveo sam da smo u {umi prona{li trojicu vojnika VRS kojima su muyahedini odsekli glave, a da
je Vlado Vida~ek jo{ uvek bio `iv i da je kasnije transportovan u Beograd
i operisan u Urgentnom centru, gde je umro 7. decembra 1992. godine.
69. Moj prijateq Milan Dobrilovi} i ja posetili smo Vladu Vida~eka
u Urgentnom centru i on nam je neposredno pred smrt rekao da u znak osvete bacimo bombu na yamiju u Beogradu. Mi smo to i u~inili kako bismo ispunili wegovu posledwu `equ.
70. U poteri koju smo organizovali za muyahedinima na podru~ju Te{wa mi smo uspeli da oslobodimo tri na{a dobrovoqca, a ostale su muyahedini odveli u Te{aw i pobili ih. Ja sam, me|utim, Stokiju rekao da smo
prilikom osloba|awa Te{wa prona{li 10 do 15 osaka}enih tela poginulih boraca i da su to bila tela dobrovoqaca Srpske radikalne stranke.
Ovo, naravno, nije istina i to sam i tada znao jer sam znao, da Srpska radikalna stranka na tom podru~ju nikada nije imala dobrovoqce.
71. Prilikom razgovora sa istra`iteqem Paolo Pastore Stokijem
2004. godine, Stoki nije pomiwao posetu Vojislava [e{eqa polo`ajima
koje su dr`ali srpski dobrovoqci i snage Vojske Republike Srpske u Sarajevu. Me|utim, kada sam 2006. godine razgovarao sa Paolo Pastore Stokijem i Danijelom Saksonom, zahtevali su da to potvrdim. Danijel Sakson mi
je pokazivao neke novinske izve{taje o navodnoj poseti Vojislava [e{eqa
Sarajevu i tra`io da potvrdim da je [e{eq obi{ao polo`aje Grbavice,
Zlati{ta, Vrbawa mosta, Vogo{}e, Hayi}a i Ilija{a. Ja o toj poseti ni{ta nisam znao, a nisam ni pro~itao te novinske ~lanke koje je Sakson
imao, pa sam ipak potvrdio da je to ta~no. Koliko je ta moja izjava bila besmislena, najboqe govori ~iwenica da ja nisam ni znao za sva ta mesta i nisam imao pojma da li su tada bila pod srpskom kontrolom.
Vojkovi}i
72. U novembru 1992. godine oti{ao sam sa tada{wim prijateqem Milanom Dobrilovi}em u Vojkovi}e u Republici Srpskoj. On me molio da mu
pravim dru{tvo, da idem sa wim da obi|e familiju. Naime, u Crnoj Reci
kod Vojkovi}a u neposrednoj blizini Sokoca ro|en je otac Milana Dobrilovi}a i Dobrilovi} je tamo imao rodbinu. Iako sam u Vojkovi}ima bio u
privatnoj poseti, ja sam Stokiju rekao da sam tamo oti{ao u grupi od petnaest dobrovoqaca i da nas je uputila Srpska radikalna stranka. Rekao sam
i da je jedno vreme sa nama bio Topola i da je on do{ao sa dobrovoqcima Brnetom, Vujom Zlatarom i Borom Kraji{nikom. Ovo su notorne la`i. Kao
prvo, Milan Dobrilovi} je ranije iskqu~en iz Srpske radikalne stranke
zbog mitinga koji je organizovao u Beogradu, pa nikako nije mogao biti dobrovoqac Srpske radikalne stranke. Topolu sam, kao i svaki put, pomenuo
jer je to od mene tra`io Paolo Pastore Stoki. Osim toga, za Brneta, Zlatara i Kraji{nika sam rekao da su dobrovoqci Srpske radikalne stranke
koji su navodno u Vojkovi}e do{li sa Topolom, a znao sam da to nije istina
i da je to nemogu}e iz prostog razloga {to nijedan od wih nije iz Srbije,
{to je lako proveriti.
159
Yamija u Beogradu
73. Iz Vojkovi}a smo se Dobrilovi} i ja vratili krajem novembra 1992.
godine, a za vreme na{e privatne posete Vojkovi}ima tamo uop{te nije bilo ratnih dejstava. Odmah po dolasku u Beograd posetili smo Vladu Vida~eka u Urgentnom centru. Tada nam je rekao da mu je posledwa `eqa da nas
dvojica bacimo bombu na yamiju u Beogradu. Sutradan nakon na{e posete
medicinska sestra nam je javila da je Vlada preminuo. Milan Dobrilovi}
i ja smo bili potreseni wegovom smr}u i odlu~ili smo da ispunimo posledwu `equ na{eg prijateqa Vlade Vida~eka.
74. Dana 8. decembra 1992. godine u popodnevnim satima u moju ku}u je
do{ao Milan Dobrilovi} u o~igledno pijanom stawu i sa ve} pripremqenom eksplozivnom napravom. Iz moje ku}e smo krenuli ka yamiji i oko 18
~asova bacili eksploziv u dvori{te yamije u Beogradu. U toj eksploziji popucala su stakla na prozorima yamije a nekoliko okolnih ku}a je neznatno
o{te}eno.
75. Za ovo krivi~no delo policija nas je uhapsila tek 19. aprila 1996.
godine.
76. Na saslu{awu u toku krivi~nog postupka u Beogradu branili smo se
tako {to smo la`no tvrdili da je Vojislav [e{eq navodno saznao za na{u
akciju i da je poslao ~lana Srpske radikalne stranke Vojkana @ivkovi}a
da nam prenese kako bi trebalo da u toj akciji napravimo pokoq muslimana i da sve koji pre`ive eksploziju treba pobiti, a da }emo imati dovoqno
vremena da pobegnemo jer na{a policija ne}e blagovremeno da interveni{e. Ovu unapred smi{qenu la` ponovio sam i istra`itequ Paolo Pastore Stokiju kada je 2004. godine uzimao izjavu od mene. Znam sigurno da Vojislav [e{eq nikada ne bi dozvolio takvo krivi~no delo i da takvu uslugu
sigurno ne bi tra`io od iskqu~enog ~lana stranke Milana Dobrilovi}a.
Sarajevo
77. U Sarajevo sam oti{ao u jesen 1993. godine sa nekoliko svojih prijateqa me{tana iz Sarajeva i okoline koji su u to vreme bili u Beogradu.
U Sarajevu sam poznavao neke qude, pa mi je i to bio razlog zbog kojeg sam
tamo oti{ao. U Sarajevu smo se prikqu~ili jedinici Slavka Aleksi}a koji je dr`ao polo`aje na jevrejskom grobqu. Tamo sam ostao sve do novembra
1993. godine, nakon ~ega sam se vratio u Beograd i vi{e nisam odlazio na
rati{te. Za vreme mog boravka u Sarajevu se nije desio nijedan zlo~in. Sa
mnom tada nisu bili Milan Dobrilovi} i Topola, a nisam imao priliku ni
da se sretnem sa Branislavom Gavrilovi}em Brnetom, niti sam poznavao
osobu sa prezimenom Pandurevi}.
78. U vezi mog boravka u Sarajevu ja sam 2004. godine istra`itequ Paolo Pastore Stokiju ispri~ao izmi{qenu i potpuno neta~nu pri~u. Rekao
sam da sam oti{ao kao dobrovoqac u grupi od desetak qudi u organizaciji
SRS/S^P, te da smo bili raspore|eni kod vojvode Slavka Aleksi}a. Kao i
za druge lokacije, rekao sam da sam i u Sarajevu video Brneta, Topolu, Boru Kraji{nika i Vuju Zlatara.
79. U jedinici Slavka Aleksi}a je bila i jedna devojka iz Sarajeva koja se zvala Milena ili Ana, prezimena se ne se}am, ~ijeg oca su ubili mu160
slimani, a wu vi{e puta silovali jo{ na po~etku rata. Ona je bila zarobqena pa razmewena i bila je borac primernog pona{awa. Po{to sam bio
u stalnom strahu od optu`nice, ja sam i za ovu dvadesetpetogodi{wu devojku izmislio jezivu pri~u. Rekao sam da je bila snajperista, da je s velikom
precizno{}u ubijala muslimane i da je ubijala sve ne prave}i razliku da li
su `rtve civili ili vojnici. Stokiju sam rekao i da sam jedanput bio sa
wom i da sam video kako je ubila 5 mu{karaca civila sa udaqenosti od oko
150 do 200 metara. Ovu devojku sam opisao kao hladnokrvnog ubicu, koja je
bila bez ikakvih ose}awa, emocija, bledog lica i pogleda punog mr`we. Ni
sada mi nije jasno zbog ~ega sam izmislio ovu la` i {ta sam time `eleo da
doka`em osim da steknem poverewe kod istra`iteqa i odvratim ga od eventualne optu`nice protiv mene.
Srpske Kuke
80. O mom boravku u Sarajevu istra`itequ Stokiju sam rekao mnogo neistina. Rekao sam da smo dobili nare|ewe da u~estvujemo u akciji osloba|awa Srpske Kuke, sela koje se nalazi na podru~ju izme|u Sarajeva i Podromanije. I opet sam slagao da su u toj akciji u~estvovali Branislav Gavrilovi} Brne, Topola sa svojom grupom, \or|e [o{i} zvani ^i~a, ~ovek po
nadimku A`daja, zatim jedna grupa iz Pazove, iz Srbije, koju su navodno poslali Dragoslav Bokan i Vinko Pandurevi}. Dokaz da sam lagao je i ~iwenica da je A`daja poginuo jo{ 1992. godine na proboju od Snagova ka Kalesiji kod Zvornika, {to sam ja kasnije saznao. Istina je da ja Vinka Pandurevi}a nikada u `ivotu nisam video niti sam znao koja je bila wegova funkcija, pa sam rekao da je bio komandant MUP-a Republike Srpske iz Sokoca,
a on je u stvari bio vojno lice, po ~inu potpukovnik i komandant Zvorni~ke brigade Vojske Republike Srpske i taj podatak je dostupan javnosti.
81. Istra`itequ Paolo Pastore Stokiju sam rekao da se Bokanova grupa zvala “Beli orlovi” i da je tom grupom komandovao Goran Stojkovi} iz
okoline Beograda, koji je obe}ao da }e svaki dobrovoqac za uspe{nu operaciju dobiti na poklon “golfa dvojku” iz fabrike TAS iz Sarajeva. Rekao
sam i da posle jedne uspe{ne operacije Bokan nije odr`ao obe}awe, pa su
pripadnici jedinice “Beli orlovi” navodno hteli da ga ubiju, pa je on pobegao u Beograd. Ni{ta od ovoga nije bilo ta~no jer “Beli orlovi” nisu ni
bili na lokaciji na kojoj sam ja bio. Znam da je kontakte sa “Belim orlovima” i wihovim komandantom Goranom Stojkovi}em imao Milan Dobrilovi}, koji je bio dobrovoqac u wegovim redovima za nadoknadu od 1000 maraka i automobil “golf” iz fabrike TAS u Sarajevu. Ovo je i sam izjavio na
svedo~ewu pred Ha{kim tribunalom.
82. Prilikom opisivawa izmi{qenog napada na Srpske Kuke, ja sam
Paolo Pastore Stokiju slagao da je napad po~eo uobi~ajeno, artiqerijskom vatrom, a da smo zatim krenuli sa opkoqavawem podru~ja i da su u akciji u~estvovali moja grupa, “Beli orlovi” i Topolina grupa. Rekao sam i
da je za vreme operacije Vinko Pandurevi} spre~io grupu civila, uglavnom
starijih mu{karaca, `ene i decu da napuste teritoriju na kojoj su se vodila ratna dejstva.
161
83. Iako sam znao da se nikakav napad nije desio na Srpske Kuke, ja sam
istra`itequ Stokiju rekao da su po ulasku na{ih jedinica u to mesto pre`iveli lokalni Srbi ispri~ali Topoli da je jedan muslimanski hoya silovao nevine i maloletne Srpkiwe starosti izme|u 12 i 16 godina i da je bio
zarobqen sa 10 do 15 muslimanskih civila, pa je neko pitao Vinka Pandurevi}a {ta bi trebalo uraditi sa wima. Pandurevi} je navodno rekao da
zbog uspe{ne akcije sa wima mogu da rade {ta god ho}e. Rekao sam da su lokalni Srbi, me{tani, tra`ili osvetu, krv za krv, pa su Slavko Aleksi},
Brne i Topola oterali me{tane, a zatim iz podruma izveli zarobqenike,
odveli ih na neko mesto i bez prisustva svedoka streqali. Ovaj te`ak zlo~in se nikada nije dogodio, a da bi moja pri~a delovala {to uverqivije, ja
sam rekao da sam posmatrao streqawe sa udaqenosti od oko 100 metara, te
da smo se ja i Goran Stojkovi} pobunili zbog toga jer smo mislili da je bilo boqe da ih razmenimo.
84. Od svih krivi~nih dela koja sam zbog straha od optu`nice izmislio
i rekao istra`itequ Ha{kog tribunala Paolo Pastore Stokiju, najmonstruoznije je vezano za navodno ubistvo muslimanskog hoye. Rekao sam da jedino hoyu nisu odmah streqali i da ih je molio da mu po{tede `ivot, a da
}e im on zauzvrat dati novac i sve tri prekrasne k}eri. Tvrdio sam da wegovu molbu nisu usli{ili Slavko Aleksi} i ostali prisutni i da su prona{li neku zar|alu bu{ilicu i sumpornu kiselinu iz akumulatora i to pokazali pred svima nama. Mi smo navodno pretpostavili {ta }e se dogoditi, pa
smo se moja grupa i grupa Gorana Stojkovi}a sukobili sa Aleksi}em i ostalima. Rekao sam da je skoro do{lo do razmene vatre, ali da smo se mi na kraju ipak povukli. Opisivao sam da je hoya i daqe prekliwao da mu po{tede
`ivot, ali se oni nisu na to obazirali, ve} su ga vezali za stolicu. Ma{tovito sam opisao da su ga ~etvorica dr`ali, Topola mu je zar|alom bu{ilicom bu{io kolena, a zatim su na te rane sipali sumpornu kiselinu. Po{to
se hoya vi{e puta onesve{}ivao, polivali su ga vodom da bi se osvestio i
nastavili sa mu~ewem. U takvom stawu su ga terali da peva ~etni~ke pesme
i na kraju ga ubili. Rekao sam da nisam video ubistvo, ali da sam ~uo pucaw
jer sam bio udaqen 20 do 30 metara od wih. Nekoliko minuta kasnije do{la
su kola hitne pomo}i da prevezu rawenike, a civilni kamion je u nepoznatom pravcu odvezao streqane muslimane, me|u kojima je bio i hoya.
85. Monstruozni zlo~in koji sam opisao nigde se nije desio i tvrdim da
nikada nisam bio prisustvovao takvom zlo~inu. @elim da objasnim kako je
do{lo do toga da izmi{qam sva ta krivi~na dela i da ih pod uticajem i
pretwama istra`iteqa navedem u svojoj izjavi. Naime, nekoliko godina
pre mog prvog susreta sa istra`iteqima, Slobodan Milivojevi} zvani Topola postao je kum jednom bra~nom paru iz Beograda, a taj bra~ni par je bio
u prijateqskim odnosima sa Milanom Dobrilovi}em. Milan Dobrilovi}
i Topola su se ~esto vi|ali i dru`ili u stanu Topolinih kumova. S obzirom da je Dobrilovi} ~esto bio pijan, u takvom stawu nije mogao da kontroli{e svoje postupke i izazivao je ekscesne situacije. U toku jednog dru`ewa kod Topolinih kumova Dobrilovi} je bio pijan, veoma drzak i bezobrazan i po~eo je da se bezobzirno udvara kumi Slobodana Milivojevi}a Topole i to u prisustvu wenog supruga. Svi prisutni su vi{e puta upozorili Do162
brilovi}a zbog nedoli~nog pona{awa, ali nisu uspeli da ga urazume. Iznerviran, Topola je ustao i udario mu sna`an {amar od kojeg se Dobrilovi} onesvestio. Posle toga, meni je Dobrilovi} rekao da }e se osvetiti Topoli zbog nanete uvrede. Milan Dobrilovi} je bio moj kom{ija, {kolski
drug i prijateq sa kojim sam provodio najvi{e vremena i ja sam tada bio pod
wegovim sna`nim uticajem. Bezrezervno sam mu verovao i na izvestan na~in mu se divio, iako mi je danas jasno da je to bilo bez osnova. On je od mene tra`io da mu pomognem da se osveti Topoli i zahtevao da ga pred istra`iteqima optu`im za najte`a krivi~na dela, te mi je i sam pomagao u smi{qawu najmonstruoznijih dela. Po{to je wegova ideja bila da Topolu pove`em sa [e{eqem i Srpskom radikalnom strankom, kasnije sam shvatio
da je on u stvari `eleo da preko mene optu`i [e{eqa za ratne zlo~ine.
86. Iz izjava koje sam davao ha{kim istra`iteqima vidi se da sam Topolu uvek pomiwao kada su u pitawu lokacije na kojima sam ja bio i da sam
uglavnom wega identifikovao kao po~inioca ratnih zlo~ina. Milan Dobrilovi} je patolo{ki mrzeo Vojislava [e{eqa i Srpsku radikalnu
stranku, pa sam ja na wegov zahtev uvek govorio da smo Topola i ja odlazili
na rati{te kao dobrovoqci Srpske radikalne stranke. Ja nisam prepoznao
zamku u koju sam se upleo i nisam bio svestan da svojom la`nom izjavom pod
uticajem Milana Dobrilovi}a optu`ujem i Vojislava [e{eqa, {to mi apsolutno nikada nije bila namera.
87. Kada sam istra`itequ Paolo Pastore Stokiju opisivao izgled
Branislava Gavrilovi}a Brneta, ja sam ga opisao kao ~oveka moje visine,
oko 175 centimetara, ne{to ja~e gra|e i da mi je po o~ima delovao kao da je
stalno drogiran. Kada sam ga prvi put video na jednoj javnoj tribini koju je
2007. godine organizovala Srpska radikalna stranka, bio sam {okiran. ^ovek je visok oko 2 metara, te`ine oko 130 kilograma i na prvi pogled je jasno da se takav ~ovek nikada nije drogirao.
Bratunac
88. Ja sam istra`itequ Paolo Pastore Stokiju ispri~ao da se nakon
svih doga|aja u Zvorniku i Skelanima 1992. godine dogodio stravi~an masakr nad muslimanskim stanovni{tvom u Bratuncu i da su vojnici JNA i dobrovoqci Srpske radikalne stranke pobili gotovo sve mu{karce izme|u
18 i 60 godina. Stokiju sam rekao da nisam bio u Bratuncu, ali da sam tu informaciju dobio od Topole, koji je navodno poslat u Bratunac sa ~etni~kim dobrovoqcima od strane Ratnog {taba Srpske radikalne stranke. Tvrdio sam da je Topola o tom masakru u {tabu razgovarao sa Qubi{om Petkovi}em, koji je o tome odmah obavestio [e{eqa.
89. Dezinformaciju koju sam rekao u vezi Bratunca nisam dobio od Topole nego od Milana Dobrilovi}a. Kasnije sam saznao da u Bratuncu nije
izvr{en zlo~in nad muslimanima nego nad Srbima. ^iwenica je da je u Bratuncu i okolnim selima stradalo 3.276 Srba, a u to vreme JNA nije bila na
tim prostorima, jer se povukla 19. maja 1992 godine.
Ratni plen
90. Kada sam 2004. godine davao izjavu Paolo Pastore Stokiju, ja nisam
imao nikakvih informacija u vezi sa eventualnim ratnim plenom dobrovo163
qaca Srpske radikalne stranke. Od Stokija sam ~uo da je u Ratni {tab Srpske radikalne stranke u toku 1992. godine iz Vi{egrada stigao ratni plen
od oko 500 kilograma srebra koje je trebalo da se podeli izme|u ~lanova
SRS-a. Stoki mi je jo{ rekao da je zbog raspodele ratnog plena do{lo do
sukoba izme|u Petkovi}a i [e{eqa i da je taj sukob rezultirao iskqu~ewem Petkovi}a iz Srpske radikalne stranke. Kada smo o ovoj temi razgovarali, Stoki mi je pokazivao neke novinske ~lanke i rekao da on ima saznawa da su u ratni {tab neki dobrovoqci doneli sef sa dragocenostima. Me|utim, kada sam 2006. godine razgovarao sa Paolo Pastore Stokijem i tu`iocem Danijelom Saksonom, Stoki je promenio grad iz kojeg poti~e navodni ratni plen pa je rekao da to nije Vi{egrad, ve} Mostar. Iako nisam
imao nikakve informacije o ratnom plenu, ja sam potvrdio ono {to su od
mene zahtevali Stoki i Sakson i pored ~iwenice da u to vreme nisam dolazio u prostorije Srpske radikalne stranke jer sam od avgusta 1992. godine
bio u Tesli}u, a od novembra 1992. godine u Sarajevu. Iskreno, meni je i tada pri~a o ratnom plenu delovala neuverqiva, jer sam znao da je na grani~nim prelazima sa Srbijom bila rigorozna kontrola i da je bilo nemogu}e
da se u Srbiju prenese 500 kilograma srebra, a pogotovo sef sa dragocenostima. Da ovo nije ta~no, dokaz je i ~iwenica da Qubi{a Petkovi} nije iskqu~en iz Srpske radikalne stranke 1992. godine nego u novembru 1993. godine i razlog nije bio nikakav ratni plen, nego sumwa da je sara|ivao sa
Slu`bom dr`avne bezbednosti Republike Srbije. Ovo je proverqiv podatak s obzirom da je Petkovi} iz stranke iskqu~en u prisustvu medija.
Logor u Malom Zvorniku
91. Koliko mi je poznato, na teritoriji Republike Srbije nije bilo zatvora, odnosno logora kako ih nazivaju slu`benici Ha{kog tribunala, koji su bili nameweni iskqu~ivo muslimanskim ili hrvatskim pritvorenicima. U zgradi u kojoj je `iveo Milan Dobrilovi}, gde i sada `ivi wegova
majka, `iveo je i na{ zajedni~ki prijateq Branislav Maksimovi} Brzi, kojeg u mojoj izjavi, iz meni nepoznatih razloga, zovu Slobodan. U jednom razgovoru Dobrilovi} mi se poverio da `eli da se osveti Maksimovi}u, ali
mi nije rekao zbog ~ega. ^uo sam od kom{ija da je Branislava Maksimovi}a
neko prijavio policiji i da mu je policija u pretresu stana prona{la bombu. Verujem da je to uradio Dobrilovi}.
92. Ja sam hteo da u~inim uslugu Milanu Dobrilovi}u, pa sam pristao
da na wegovo insistirawe optu`im Branislava Maksimovi}a zvanog Brzi.
Prema Dobrilovi}evim instrukcijama, u razgovoru sa ha{kim istra`iteqima izneo sam la`i na ra~un svog tada{weg prijateqa Maksimovi}a i optu`io ga za silovawe muslimanki. Po{to nisam znao gde je Maksimovi}
bio dobrovoqac, pristao sam da ka`em da je to bilo u Fo~i i Vi{egradu,
kako mi je 2004. godine sugerisao Paolo Pastore Stoki. Me|utim, kada je
utvr|eno da u Vi{egradu i Fo~i nije bilo dobrovoqaca Srpske radikalne
stranke, Stoki i Sakson su mi 2006. godine rekli da je to zapravo bilo u Malom Zvorniku i da je Maksimovi} na tom podru~ju bio dobrovoqac. Kao i
sve druge, potvrdio sam i ovu la` iako sam znao da je to nemogu}e s obzirom
na ~iwenicu da je Mali Zvornik u Srbiji.
164
93. U skladu sa instrukcijama Milana Dobrilovi}a, ja sam rekao da je
Branislav Maksimovi} Brzi 1992. i 1993. godine ~esto boravio u prostorijama Srpske radikalne stranke i da se hvalio da je bio stra`ar u zatvoreni~kom logoru na podru~ju Malog Zvornika, gde je bilo silovawa muslimanki u kojim je i sam u~estvovao. Stokiju sam rekao da su za te zlo~ine znali Vojislav [e{eq, Qubi{a Petkovi} i jo{ bar 20 do 30 dobrovoqaca, te
da [e{eq i Petkovi} nisu preduzimali nikakve mere protiv Maksimovi}a. Kasnije sam saznao da je Branislav Maksimovi} Brzi u maju 1992. godine bio dobrovoqac u sastavu “Belih orlova” i da su bili na polo`ajima u
Snagovu, u neposrednoj blizini Zvornika, te da on nikada nije bio u Malom
Zvorniku. Sada tvrdim da u Malom Zvorniku nikada nije postojao bilo kakav zatvor, logor ili pritvor i to se sigurno mo`e proveriti kod nadle`nih organa Republike Srbije.
Logor u Somboru
94. La`no sam potvrdio da je, pored Malog Zvornika, logor postojao i
u Somboru. I tu sam izmi{qotinu prihvatio od Dobrilovi}a, koji je imao
nameru da se Vojislav [e{eq optu`i za krivi~no delo zlostavqawa, mu~ewa i nehumanog pona{awa prema civilnim pritvorenicima hrvatske nacionalnosti.
95. Istra`itequ Paolo Pastore Stokiju sam 2004. godine rekao da
imam informacije koje sam dobio 1994. godine da je u Somboru postojao logor za hrvatske civilne zatvorenike koji su bili fizi~ki zlostavqani i
mu~eni. Kao komandanta logora, prema instrukcijama Milana Dobrilovi}a, identifikovao sam Jovu Ostoji}a. Da bi la` bila {to uverqivija, rekao sam Stokiju da su u komandi tog logora bili pripadnici vukovarske teritorijalne odbrane i vukovarski radikali i da sam Jovu Ostoji}a video
vi{e puta u prostorijama Srpske radikalne stranke u Beogradu kada je razgovarao sa [e{eqem i Petkovi}em. Da bih uverio istra`iteqe o postojawu logora u Somboru, rekao sam da sam na televiziji gledao reporta`u o
zlostavqawu zatvorenika u tom izmi{qenom somborskom logoru i izjave
koje su novinarima dale `rtve koje su pre`ivele torturu i mu~ewe. Sve
{to sam izjavio u vezi takozvanog logora u Somboru nije bila istina i to
se mo`e proveriti kod nadle`nih organa u Autonomnoj pokrajini Vojvodini i Republici Srbiji. Kada sam o ovoj, a i ostalim temama, razgovarao sa
istra`iteqem i tu`iocem, ja, na `alost, nisam bio svestan koliko }e moja izjava naneti {tete drugim qudima. Ja sam mislio samo na sebe i na nenormalnu potrebu da u svemu udovoqim Milanu Dobrilovi}u koji me je na
sve ovo nagovarao i ube|ivao me da samo la`nim optu`ivawima drugih qudi mogu da se za{titim od dugogodi{weg zatvora.
Ostala pitawa
96. S obzirom da sam kratko radio u obezbe|ewu Ratnog {taba Srpske
radikalne stranke i Qubi{e Petkovi}a, tvrdim da dobrovoqce Srpske radikalne stranke na ratom zahva}ena podru~ja nikada nisu prevozili autobusi MUP-a. Siguran sam da su nas i kada sam ja odlazio u Vukovar prevozili civilni autobusi. Ja sam tu`ila{tvu izjavio da su nas ponekada prevozili i autobusi MUP-a, ali je to bila moja pogre{na izjava.
165
97. Qubi{u Petkovi}a nikada nisam video u dru{tvu slu`benika dr`avne bezbednosti, a znao sam da su na Tari bile sme{tene specijalne jedinice MUP-a. Nemam nikakav dokaz o tome da je Qubi{a Petkovi} sa Slu`bom dr`avne bezbednosti u~estvovao u ratnim operacijama ni da je imao
bilo kakav dogovor oko upu}ivawa dobrovoqaca u sastav MUP-a Srbije. U
vezi sa ovim ja sam, na nagovor Milana Dobrilovi}a, istra`iteqima dao
la`nu izjavu iako mi nije bilo jasno za{to insistira na tome kada Petkovi}a poznaje vi{e od 40 godina.
98. Ja sam imao nekog daqeg ro|aka koji je radio u DB Srbije na Kosovu
i Metohiji, ali ga dugo nisam video i sada ga ne bih ni prepoznao. Ja sam postojawe tog ro|aka iskoristio da bih Stokiju rekao da mi je on dao informaciju da Srpska radikalna stranka preko DB Srbije {aqe dobrovoqce na
front, te da [e{eq i Milo{evi} odli~no sara|uju i da je wihov sukob za
javnost samo farsa. Slagao sam i da mi je ro|ak savetovao da radi li~ne bezbednosti iz prostorija Srpske radikalne stranke uzmem neki kompromituju}i materijal sa kojim bih mogao da ih ucewujem i da je Slobodan Jovi},
biv{i predsednik Gradskog odbora Beograda bio saradnik DB Srbije. Rekao sam i da su Jovi}evu suprugu Pasku Jovi} ubili ~lanovi Srpske radikalne stranke u wenoj kwi`ari. Ovom dezinformacijom se manipulisalo u
javnosti, pa mi je bilo logi~no da poverujem Dobrilovi}u, koji mi je to ispri~ao i nije mi palo na pamet da on u stvari `eli da za to ubistvo optu`i
li~no [e{eqa.
99. Istra`itequ Stokiju sam rekao da oru`je koje smo zadu`ivali po
dolasku na front od Vojske Republike Srpske nismo morali da vra}amo. To,
naravno, nije bilo ta~no jer niko nije mogao pre}i u Srbiju ako nije imao
potvrdu o razdu`ewu naoru`awa. Osim toga, na grani~nim prelazima u Srbiju bio je obavezan pretres.
Hrtkovci
100. [to se ti~e progona nesrpskog stanovni{tva iz Hrtkovaca, ja nemam apsolutno nikakvih saznawa {ta se tamo de{avalo. Slagao sam da sam
bio u sedi{tu Srpske radikalne stranke u Ohridskoj ulici kada su navodno do{li Ostoja Sibin~i} i Rade ^akmak da tra`e saglasnost od Vojislava [e{eqa za proterivawe Hrvata i Ma|ara. O tome kako je radio Paolo
Pastore Stoki najboqe govori podatak da sam mu ja predao potvrdu da sam
bio na rati{tu od 21. novembra 1991. do 1. avgusta 1992. godine i da o~igledno nisam mogao u maju 1992. godine biti u prostorijama Ratnog {taba Srpske radikalne stranke u Beogradu. I pored nepobitnog dokaza da fizi~ki
nisam mogao biti u Beogradu, Stoki je prihvatio kao ta~nu moju izmi{qenu pri~u o tome koga sam video u Ratnom {tabu Srpske radikalne stranke.
Kristina Dal
101. Posledwi susret sa predstavnicima tu`ila{tva Ha{kog tribunala imao sam 20. novembra 2008. godine, kada je Kristina Dal, tu`ilac u
predmetu Vojislava [e{eqa, insistirala da razgovara sa mnom. Pozvala
me je telefonom preko prevodioca i ja sam joj rekao da sam skoro nepokretan, da le`im u krevetu, da se oporavqam od operacije i da sam otpu{ten iz
166
bolnice pre desetak dana. Ona je bila uporna, htela je po svaku cenu da se
vidimo i rekla da }e ona do}i kod mene sa policijom ako ve} ja ne mogu kod
wih. Rekao sam da mo`e da do|e i da joj ne treba policija jer }e se uveriti
da sam operisan i nepokretan. Ve} oko 13 ~asova ispred moje ku}e je bilo
vi{e policijskih yipova i kako su mi kasnije rekle kom{ije, za samo nekoliko minuta blokirali su ~itavu ulicu u kojoj stanujem. Ulica je bila blokirana i za vozila i za pe{ake. Na po~etku i na kraju ulice bilo je po jedno vozilo interventne policije sa vi{e policajaca, ispred moje ku}e bila
su tri policijska i dva civilna vozila sa vi{e od 30 policajaca u uniformi i u civilu. U moju ku}u su u{la tri policajca u civilu i predstavili se
da su iz obezbe|ewa Kristine Dal. Pretra`ili su celu ku}u i nakon toga u
moju sobu je u{la Kristina Dal i zatekla me u posteqi. Insistirala je da
po{tujem obavezuju}i nalog i pojavim se pred tribunalom u Hagu, a ona }e
mi odlo`iti svedo~ewe za nekoliko dana, koliko je potrebno da se oporavim. Razgovarali smo oko pola sata i razgovor su snimali diktafonom. Sa
Kristinom Dal je bio i Paolo Pastore Stoki, koji je, nakon {to su iskqu~ili diktafon, bio veoma drzak i bezobrazan. Bio je smrknut i cini~no me
pitao gde su mi sada radikali, gde mi je Petar Joji}, gde su novinari i na
kraju mi prete}i rekao da bi trebalo da znam {ta me ~eka.
Nata{a Kandi}
102. Sa direktorom Fonda za humanitarno pravo Nata{om Kandi} prvi put sam se sastao tokom leta 2007. godine. Na taj sastanak sam oti{ao sa
tada{wim prijateqem Milanom Dobrilovi}em. Sa Nata{om Kandi} sam
se sastao jedanput u wenom stanu i tri ili ~etiri puta u kancelarijama
Fonda. Nikada kod Nata{e Kandi} nisam i{ao sam, uvek je sa mnom bio
Milan Dobrilovi}, koji me je i povezao sa Nata{om Kandi}. Se}am se da je
u mom prisustvu pozvala Kristinu Dal i ponudila se da bude svedok tu`ila{tva za Hrtkovce u predmetu protiv Vojislav [e{eqa. Pretpostavqam
da je to uradila da bi i mene ohrabrila da pristanem da budem svedok tu`ila{tva u postupku protiv [e{eqa. Nata{a Kandi} se interesovala za sve
zlo~ine za koje je ~ula, a najvi{e za Vukovar i Zvornik. Konstatovala je da
su za sve zlo~ine po~iwene u ovom ratu odgovorni Srpska radikalna stranka, Vojislav [e{eq i Qubi{a Petkovi}. Nisam primetio da je pred sobom
imala izjavu koju sam dao tu`ila{tvu, ali sam na osnovu wenih pitawa
shvatio da je sa mojom izjavom dobro upoznata. Nata{a Kandi} je svaki put
kada smo se videli vr{ila pritisak na mene i nagovarala me da za najte`e
ratne zlo~ine optu`im Vojislava [e{eqa i Srpsku radikalnu stranku.
Posledwi susret sa Nata{om Kandi} imao sam u decembru 2007. godine.
Ucene, pritisci, pretwe i mito od strane tu`ila{tva
103. Od prvog dana od kada sam stupio u kontakt sa predstavnicima tu`ila{tva Ha{kog tribunala Paolo Pastore Stoki i Danijel Sakson vr{ili su na mene pritisak, ucewivali me, zastra{ivali i nudili mito samo da bih pristao da budem svedok tu`ila{tva i optu`io Vojislava [e{eqa za ratne zlo~ine pred me|unarodnim sudom u Hagu. U toku 2004. godine
kontaktirao sam samo sa Stokijem, a 2006. godine sa wim i sa Danijelom
167
Saksonom. Ne mogu da se setim kada su mi najvi{e pretili, odnosno u kom
trenutku su wihovi pritisci bili najja~i. Zapravo, wihove pretwe bile su
stalne, a nagla{avali su ih kada se govorilo o te{kim zlo~inima na Ov~ari, Zvorniku, Sarajevu i drugim mestima, kada su insistirali da potvr|ujem da je svim tim doga|ajima prisustvovao Slobodan Milivojevi} Topola
i da je on li~no u~estvovao u tim zlo~inima. Poku{avao sam da odbijem da
potvrdim neku wihovu tvrdwu, a oni su me odmah upozoravali i pretili mi
da }e protiv mene podi}i optu`nicu za nepo{tovawe suda ili za zlo~ine
koje sam ja navodno po~inio u Bosni, u okolini Tesli}a. Povremeno su me
opu{tali i kao prijateqski govorili da se ne brinem jer su oni spremni da
odustanu od optu`nice protiv mene, da ho}e da re{e moje egzistencijalne
probleme, da mi promene identitet, da me presele u tre}u dr`avu koju sam
izaberem, da }u tamo biti materijalno obezbe|en i da }e snositi tro{kove moga le~ewa. I{li su toliko daleko da su mi predlagali da u tu tre}u
zemqu povedem i moja dva psa. Danijel Sakson mi je 2006. godine rekao da me
jo{ pre svedo~ewa mogu prebaciti u Bosnu i Hercegovinu i da je ve} spremna jedna velika ku}a za mene i jedna mawa za moje pse na Iliyi pored Sarajeva. Nakon svedo~ewa mogao bih da idem u zemqu koju sam izaberem. Ja sam
tada, verovatno zbog te{ke situacije, verovao u te pri~e, a tek kasnije sam
shvatio da u stvari samo ho}e da me iskoriste i da zloupotrebe moje trenutno stawe i primetan strah od eventualnog zatvora.
Kontakt sa timom odbrane
104. Kada sam shvatio da sam samo igra~ka u rukama tu`ila{tva Ha{kog tribunala i kada vi{e nisam mogao da trpim ucene, pretwe i pritiske slu`benika tu`ila{tva i mog biv{eg prijateqa Milana Dobrilovi}a, odlu~io sam da potra`im pravnu pomo} advokata koji poma`u pripremu odbrane Vojislava [e{eqa, da im ispri~am istinu o postupcima tu`ila{tva i da im saop{tim da `elim da budem svedok odbrane dr Vojislava
[e{eqa.
105. Prvi kontakt sa timom koji poma`e pripremu odbrane Vojislava
[e{eqa imao sam na moj li~ni zahtev sredinom januara 2008. godine. Ve}
17. januara 2008. godine napisao sam i u ^etvrtom op{tinskom sudu u Beogradu overio izjavu u kojoj sam obavestio tim odbrane i pretresno ve}e koje postupa u predmetu protiv Vojislava [e{eqa da sam tu`ila{tvu dao izjavu pod pritiskom, pretwama prinudom i ucenom, te da ne `elim biti svedok optu`be nego svedok odbrane Vojislava [e{eqa.
106. Sa ~lanovima tima za pripremu odbrane Vojislava [e{eqa sastao
sam se vi{e puta, a nekoliko puta sam davao izjave koje je, uz moju saglasnost,
Vojislav [e{eq koristio u postupku pred Ha{kim tribunalom. Naj~e{}e
sam kontaktirao sa ~lanom tima advokatom Petrom Joji}em. Tvrdim da nikada nisam imao nikakvih neprijatnosti, pretwi ili ucena od strane ~lanova tima odbrane, ~lanova Srpske radikalne stranke ili nekog tre}eg lica.
107. Za sve izjave koje sam dao [e{eqevom stru~nom timu odbrane, dao
sam i saglasnost da se mogu koristiti javno pred Ha{kim tribunalom, ali
i pred srpskom javno{}u. Ja sam pre stupawa u kontakt sa timom odbrane od168
lu~io da pred Ha{kim tribunalom svedo~im javno i to kao svedok odbrane
pod punim imenom i prezimenom. Svi moji ro|aci, prijateqi i poznanici
znali su da mi je ha{ko tu`ila{tvo odredilo {ifru VS-034 pod kojom su
planirali da svedo~im kao za{ti}eni svedok. Po{to sam uporno odbijao
da budem svedok optu`be protiv Vojislava [e{eqa, u tribunalu su odlu~ili da me pozovu u svojstvu svedoka sudskog ve}a. To je za mene bilo prihvatqivo jer sam verovao da }e mi omogu}iti da svedo~im javno, pod punim imenom i prezimenom i da }u kona~no pred celokupnom javno{}u mo}i da ka`em istinu i da sperem qagu sa svog imena. Planirano je da kao svedok sudskog ve}a svedo~im 30. marta 2010. godine i o tome sam obavestio sve svoje
ro|ake, prijateqe i poznanike. Svima sam rekao da }u svedo~iti javno i od
svih tra`io da obavezno gledaju snimak su|ewa na Radio televiziji Srbije, zato {to sam bio ponosan na sebe ali sam i sudskom ve}u `eleo da pomognem da rasvetli istinu i donese pravi~nu odluku. Na`alost, sudsko ve}e mi
je uskratilo zadovoqstvo da javno svedo~im, pa je ova izjava jedini mogu}i
na~in da pomognem u rasvetqavawu istine o zloupotrebama tu`ila{tva
Ha{kog tribunala.
108. U svim svojim izjavama koje sam dao timu odbrane nagla{avao sam
da `elim da svedo~im javno kao svedok odbrane Vojislava [e{eqa. O toj
odluci obavestio sam faksom 21. januara 2010. godine i pretresno ve}e. @ao
mi je {to mi je pretresno ve}e uskratilo zadovoqstvo da javno svedo~im,
iako sam to izri~ito tra`io. Tvrdim da nije bilo nijednog opravdanog razloga za odbijawe mog zahteva da svedo~im javno jer ja nemam nikakvog razloga da skrivam svoj identitet. To bi imalo smisla jedino da sam prihvatio
ucene tu`ila{tva da la`no svedo~im protiv Vojislava [e{eqa, ali po{to sam bio spreman da govorim istinu, insistirao sam da to podelim sa
javno{}u, tim pre {to je veliki broj qudi znao da se iza {ifre VS- 034
krije moje ime, jer sam ja o tome javno govorio.
109. Od kada sam prestao da se dru`im sa Milanom Dobrilovi}em, pro{irio se krug mojih prijateqa. Po~eo sam da se dru`im i sa nekim ~lanovima Srpske radikalne stranke pa sam sa wima vi{e puta prisustvovao javnim skupovima i tribinama koji su posve}eni izbornoj kampawi Srpske radikalne stranke ili obele`avawu godi{wica tamnovawa Vojislava [e{eqa u Hagu. Redovno sam bio prisutan na nau~nim skupovima koje je organizovao Komitet za odbranu Vojislava [e{eqa, kao i na promocijama [e{eqevih kwiga. Dva puta sam ~ak i govorio na skupovima Srpske radikalne
stranke u op{tinskom odboru Palilula u Beogradu. Uvek sam se predstavqao punim imenom i prezimenom i obja{wavao da su u Hagu planirali da
svedo~im pod {ifrom VS-034, ali da sam ja to odbio. Moja snimqena videoizjava emitovana je pred oko 7.000 qudi u Sava centru u Beogradu 19. septembra 2010. godine. Skup je bio posve}en zloupotrebi svedoka od strane tu`ila{tva Ha{kog tribunala u procesu protiv Vojislava [e{eqa i li~no
sam prisustvovao tom veli~anstvenom skupu.
110. U dnevnom listu “Pravda” dao sam dva intervjua i to 9. i 18. aprila 2008. godine. Intervjui su bili pod punim imenom i prezimenom i sa mo169
jim fotografijama. U intervjuima sam govorio o pritiscima, ucenama i
pretwama koje je na mene vr{ilo tu`ila{tvo Ha{kog tribunala kako bi
me prisilili da la`no svedo~im. Intervjui koje sam dao “Pravdi” objavqeni su pre datuma izlaska iz {tampe kwige prof. dr Vojislava [e{eqa
“O~erupana ha{ka }urka Kristina Dal”, pa je o~igledno da moj identitet
nije otkrio Vojislav [e{eq u toj ili nekoj drugoj kwizi, ve} sam to ja li~no uradio.
111. S obzirom da celokupna javnost zna da [e{eq insistira na javnosti su|ewa, ja sam bio svestan da }e svaka izjava koju sam dao [e{eqevom
timu odbrane biti obelodawena i sa tim sam bio saglasan. Prema tome, sve
izjave koje sam dao ili koje }u dati timu odbrane, smatram javnim dokumentom i one se mogu javno koristiti i objavqivati u bilo kom obliku.
Rezime svedoka
112. Milan Dobrilovi} i ja smo kom{ije, `ivimo u istom kraju Beograda, na Karaburmi, na udaqenosti od svega 100 metara vazdu{ne linije. Zajedno smo i{li u osnovnu {kolu “Stevan Duki}” na Karaburmi. Nakon zavr{ene osnovne {kole, zajedno smo upisali Sedmu beogradsku gimnaziju.
Posle prve godine ja sam se prebacio u grafi~ku, a Milan Dobrilovi} u
gra|evinsku {kolu. Nakon odslu`enog vojnog roka obojica smo se o`enili
i svako je krenuo svojim `ivotnim putem, ali smo i daqe bili na istim
adresama. Tokom 1990. godine smo obnovili prijateqstvo i po~eli intenzivno da se dru`imo. Polovinom 1991. godine smo se dogovarali da kao dobrovoqci odemo na neko rati{te. Ja sam prvi put samoinicijativno kao dobrovoqac oti{ao u julu 1991. godine u Borovo selo, a Milan Dobrilovi}
sredinom oktobra u Zapadnu Slavoniju. Nas dvojica nikada i nigde nismo
bili zajedno na rati{tu, osim nekoliko dana u privatnoj poseti wegovoj
familiji u Vojkovi}ima, mestu gde je ro|en wegov otac. Iako je ovo bilo
ratno podru~je, u vreme kada smo tamo boravili nije bilo ratnih dejstava.
113. Tokom 1992. godine Milan Dobrilovi} je odr`ao miting pod nazivom “Nismo psi rata”, na kojem je izneo neke optu`be na ra~un rukovodstva
Srpske radikalne stranke i Vojislava [e{eqa, zbog ~ega je bio iskqu~en
iz Srpske radikalne stranke.
114. Po{to smo okon~ali na{e u~e{}e u ratu, Dobrilovi} i ja smo se
dru`ili intenzivnije nego pre. Tada sam po~eo da prime}ujem da on ~esto
konzumira ve}u koli~inu alkohola. Iako sam antialkoholi~ar, u po~etku
mi to nije smetalo, jer je on bio jedini sa kojim sam se dru`io. Dobrilovi}
je sve ~e{}e u pijanom stawu pokazivao agresivnost i ~esto je bio veoma neprijatan.
115. Na wegovu inicijativu i zbog smrti na{eg saborca 8. decembra
1992. godine bacili smo eksplozivnu napravu niskog intenziteta u dvori{te beogradske Bajrakli yamije, a po~inili smo i niz drugih krivi~nih dela zbog kojih smo 1996. godine uhap{eni i osu|eni.
116. Tokom 1993. godine Dobrilovi}a je napustila supruga, a i ja sam se
razveo iste godine. Ostao sam sa dvoje maloletne dece i bolesnom majkom.
Zbog dece nisam mogao nigde da izlazim, pa mi je wegovo dru{tvo bilo dragoceno. Pomogao mi je da prebolim razvod braka koji sam ina~e te{ko podneo.
170
117. Sada mi je jasno da je Milan Dobrilovi} zloupotrebio na{e prijateqstvo jer me je svakodnevno trovao mr`wom prema Srpskoj radikalnoj
stranci i Vojislavu [e{equ. Izmi{qao je ratne zlo~ine za koje ja nikada
nisam ~uo i pripisivao ih Vojislavu [e{equ, rukovodstvu Srpske radikalne stranke i ratnom {tabu. Nisam siguran da sam mu ba{ sve verovao,
ali imao je sna`an uticaj na mene.
118. Po{to je bio jedina osoba sa kojom sam se dru`io i koja mi je pomogla kada mi je bilo te{ko, bio sam spreman da u~inim za wega sve {to bi
tra`io od mene.
119. Ne se}am se kako je Dobrilovi} stupio u kontakt sa tu`ila{tvom
Ha{kog tribunala, ali znam da je zbog toga bio veoma sre}an. Pona{ao se
kao da je dobio premiju na lutriji, pa je i mene po~eo da ube|uje da to isto
u~inim. Govorio je da je do{lo vreme da se osveti svima koji su mu stali na
`uq, pa je i mene inspirisao da po~nem tako da razmi{qam. Dobrilovi} je
izjave tu`ila{tvu Ha{kog tribunala dao po~etkom maja 2004. godine i tada im je dao moj broj telefona. Paolo Pastore Stoki me odmah pozvao, pa
sam i ja dao izjavu u drugoj polovini maja 2004. godine.
120. Kada je Milan Dobrilovi} zavr{io sa izjavama tu`ila{tvu, do{ao je kod mene i rekao mi da mu se Topola zamerio jer mu je svojevremeno
udario {amar i da treba da ga optu`imo za najte`e ratne zlo~ine, pa ako
treba i da ih izmi{qam. Najvi{e se okomio na Vojislava [e{eqa, Srpsku
radikalnu stranku i Qubi{u Petkovi}a i stalno mi ponavqao da ne treba
da biramo sredstva samo da ih strpamo u zatvor.
121. Govorio mi je da bih bio lud ako ne prihvatim uslove tu`ila{tva,
jer mi se druga {ansa ne}e pru`iti da promenim ovaj bedan `ivot u Srbiji. Uporno je poku{avao da me ubedi da }u la`ima mo}i da re{im sve svoje
probleme a naro~ito zdravstvene i finansijske.
122. Ja sam u to vreme ve} ostao bez posla, bio bez sredstava za `ivot i
ozbiqno naru{enog zdravqa. Da bih pre`iveo, prodao sam polovinu ku}e
pa sam po~eo da se kolebam i da razmi{qam da li ja zaista ovde u Srbiji vi{e imam bilo kakvu perspektivu.
123. Poklekao sam kada mi je Paolo Pastore Stoki ponovio sve ono
{to mi je Dobrilovi} danima pri~ao. Poslu{ao sam Milana Dobrilovi}a i ~ini mi se da nisam bio svestan kakvo nehumano delo ~inim prema nevinim qudima, a verovatno nisam o tome preterano ni razmi{qao. Optu`io sam sve one za koje je to tra`io Milan Dobrilovi}. Me|utim, taj postupak mi nije dao mira, dugo me sve to progawalo i nisam imao miran san.
Kada vi{e nisam mogao da izdr`im borbu sa sopstvenom save{}u, skupio
sam snage i po~etkom 2008. godine oti{ao u Srpsku radikalnu stranku i ispri~ao im celu istinu, jer ja sam ipak Srbin i pravoslavac.
124. Spreman sam da se podvrgnem svim mogu}im ispitivawima i testovima, ukqu~uju}i i poligraf, da bih potvrdio da je sve {to sam izneo u ovoj
izjavi istina; kao {to je istina da sam najvi{e 48 sati bio dobrovoqac
Srpske radikalne stranke i to dok nisam do{ao u Vukovar, gde sam odmah
pristupio jedinici Radovana Stoj~i}a Baye. Moj odlazak u Borovo selo,
171
Tesli}, Sarajevo i Vojkovi}e nema apsolutno nikakve veze sa Srpskom radikalnom strankom. Slobodan Milivojevi} zvani Topola nikada nije bio
sa mnom u bilo kojoj jedinici, ~ak nije bio ni u mojoj neposrednoj blizini.
Ostala lica koja sam pomiwao, poput Branislava Gavrilovi}a Brneta, Milana Lan~u`anina Kamenog, Slavka Mi{i}a, Belgije, ^i~e iz Kru{evca,
Vojkana @ivkovi}a, Jove Ostoji}a i Gorana Stojkovi}a nikada nisam video
na prostoru na kojem sam bio kao dobrovoqac.
125. Da bih potpuno umirio svoju savest, `elim da Vojislav [e{eq ovu
izjavu koristi javno u postupku pred Ha{kim tribunalom i ~ini mi se da
se samo tako mogu izviniti svima koje sam povredio iznose}i neistine u izjavama koje sam u zabludi, pod pretwama, ucenama i raznim drugim pritiscima davao istra`iteqima Ha{kog tribunala.
126. Prila`em kopije kao dokaz da sam intervjue, pod punim imenom i
prezimenom, davao sredstvima javnog informisawa i to pre {tampawa
kwige “O~erupana ha{ka }urka Kristina Dal”.
U Beogradu,
Izjavu dao
28. oktobar 2010. godine
Aleksandar Gaji}
(potpis na originalu)
Potvrda
Svojim potpisom potvr|ujem da sam pro~itao ovu izjavu, koja je napisana na srpskom jeziku i da je u woj verno preneto sve {to sam izjavio Vjerici Radeta i Dejanu Mirovi}u, koji su se predstavili kao ~lanovi Stru~nog
tima koji poma`e pripremu odbrane dr Vojislava [e{eqa u Hagu.
Potpis
(potpis na originalu)
Me|unarodni nau~ni skup u organizaciji
Komiteta za odbranu Vojislava [e{eqa
“Argumentima protiv montiranog procesa”
Beograd, Sava centar, 18. oktobar 2010. godine
Aleksandar Gaji}: Tu`ila{tvo Ha{kog tribunala je sa mnom stupilo
u kontakt 2004. godine preko za{ti}enog svedoka VS-033, koji je prihvatio
uslove da la`no svedo~i protiv Vojislava [e{eqa i da ga optu`i za ratne zlo~ine. Taj svedok me je povezao sa Nata{om Kandi}, koja je tako|e vr{ila pritisak da la`no svedo~im i optu`im gospodina [e{eqa za neke
navodno ratne zlo~ine. Izjavu koju sam dao Ha{kom tribunalu nikada nisam imao prilike da pro~itam, jer sam verovao da je istina ono {to sam potpisao. Ni dan-danas ne znam kakva je ta izjava, a u toku ispitivawa, ha{ki
istra`iteq Paolo Pastore mi je ponavqao da moram da budem wihov svedok, da potvrdim sve navode iz optu`nice, da la`no optu`im gospodina
[e{eqa, ili }e i mene optu`iti za neki navodni zlo~in koji se desio u Tesli}u, ili }e, kako mi je govorio, i meni obezbediti mesto u ha{koj sudnici pored gospodina Vojislava [e{eqa. Godine 2006. ha{ki istra`iteq
172
Paolo Pastore i tada{wi tu`ilac Danijel Sakson, ponovo su mi pretili
optu`nicom, ali su mi tako|e i ponudili, ako la`no svedo~im, da }e me
prebaciti u tre}u zemqu, da }e mi omogu}iti le~ewe, promeniti identitet
i i{li su do toga da su spremni da prebace ~ak i moja dva verna psa, najboqa prijateqa koje imam. ^ak su me 2008. godine, posle operacije koju sam
imao, u mojoj ku}i posetili istra`iteqi Paolo Pastore i tada{wi tu`ilac Kristin Dal i ponovo su me ube|ivali da la`no svedo~im protiv Vojislava [e{eqa i pretili da }e me optu`iti, s tim da svedo~im pod za{titnim merama VS-034, na {ta nisam pristao i po ko zna koliko puta sam
rekao da mogu biti samo svedok odbrane gospodina Vojislava [e{eqa. Po{to sam bio uporan u odbijawu da budem svedok tu`ila{tva, ha{ki sud je
izdao obavezuju}i nalog da se moram pojaviti u sudnici kao svedok suda. Tada sam u Hag oti{ao na poziv sudskog ve}a. Bio sam spreman da svedo~im javno, ali zbog nekih razloga sudsko ve}e nije dozvolilo da svedo~im javno, gde
sam hteo da iznesem sve detaqe o tome na koji na~in je vr{en pritisak, {ta
je ra|eno od strane ha{kog tu`ila{tva i re`ima u Beogradu. Rezultiralo
je time da sam izba~en iz sudnice, jer nisam hteo la`no da svedo~im protiv
gospodina Vojislava [e{eqa i dobrovoqaca. Uporno su hteli da svedo~im
kao svedok VS-034, me|utim ja imam svoje ime i prezime. Ja sam Aleksandar
Gaji} i mogu da ka`em da niko nije, ni ha{ka sila, niko nije uspeo da me natera da la`no svedo~im protiv Vojislava [e{eqa, jer svi smo mi sinovi
slobode.
U rubrici “Srbija”, “Pravda”, 9. aprila 2008. godine, objavquje tekst
sa izjavom Aleksandra Gaji}a, biv{eg pripadnika specijalne jedinice policije, sa nadnaslovom “Aleksandar Gaji}, biv{i pripadnik specijalne jedinice policije, govori o VS-033, la`nom svedoku Tribunala”, naslovom
“Nata{a Kandi} regrutovala kriminalca” i podnaslovom “VS-033 poku{ao da nagovori prijateqa i saborca da la`no svedo~i i da onda ’ode da `ivi tamo gde ima zgodnih crnkiwa’”. Unutar teksta su dva antrfilea. Nadnaslov prvog je “Pijani VS-033”, a naslov je “Minirao yamiju i pogre{na kola”. “Neozbiqno” je nadnaslov drugog antrfilea, a naslov je “Sprdawe sa
Hagom”:
Aleksandar Gaji}, budu}i svedok odbrane Vojislava [e{eqa pred Ha{kim tribunalom i biv{i pripadnik specijalne jedinice srpske policije, tvrdi da je direktorka Fonda za humanitarno pravo Nata{a Kandi}
“sredila da za{ti}eni svedok optu`be VS-033 dobije li~ne isprave i paso{ bez obzira na to {to je za wim sedam godina bila raspisana poternica
zbog nelegalnog posedovawa oru`ja”.
– VS-033 je moj prijateq iz detiwstva i kratko vreme bio je moj saborac na hrvatskom rati{tu. U svom svedo~ewu pred Tribunalom izgovorio je
niz neistina – ka`e ~etrdesetosmogodi{wi Gaji}.
– One kontradiktornosti koje je izjavio ne bi reklo ni dete od tri godine. Znamo se od osnovne {kole i bili smo maltene nerazdvojni. Boli me
du{a {to se ovo desilo. @ao mi je i zbog wegove dece. Negde 2004. godine
kontaktirao je sa predstavnicima Ha{kog tu`ila{tva i dao im moj broj te173
lefona. Nisam imao pojma. Isprva nisam hteo ni da pri~am sa wima, ali
interesovalo me je da li ih zaista zanima istina o zlo~inima na obe strane. Razgovarao sam i sa tu`iocima Danijelom Saksonom i kasnije Kristinom Dal, ali vrlo brzo se ispostavilo da ih interesuje samo da optu`e dobrovoqce Srpske radikalne stranke i [e{eqa. To im je bio ciq. Ispitivawe je trajalo du`e od deset ~asova, i to nekoliko dana zaredom. Plasirana mi je ~ak i wihova standardna pri~a za dobrovoqce, da }e i mene optu`iti ako ne svedo~im, ali im nije pro{la. Ni danas ne znam kako izgleda
moja izjava. Kristin Dal je poludela kada sam joj letos dao majicu s likom
Vojislava [e{eqa i rekao da ne `elim da budem svedok – ka`e Gaji} za
“Pravdu”.
Tu`ila{tvo, prema wegovim re~ima, nije prihvatalo negativan odgovor. Kako se pribli`avao po~etak procesa protiv predsednika radikala,
pritisak je bio sve ve}i zbog nedostatka svedoka.
– Sa VS-033 sam raspravqao o tome sve vreme. Imam svedoke da je za mojim stolom pri~ao: Ko jebe [e{eqa! Daj da sjebemo gada i odemo negde gde
`ive crnkiwe! Mislim da ga je alkohol tada ve} bio dokraj~io. Leta pro{le godine odveo me je kod Nata{e Kandi}. Ima sasvim solidan stan kod
Hrama svetog Save i, koliko sam primetio, `ivi samo sa ma~kom. Nisam
shvatio za{to, ali ta `ena patolo{ki mrzi [e{eqa i smatra da je najve}i zlo~inac koji je ikada {etao zemqom. Taj prvi sastanak je bio ~isto protokolarni. Moj prijateq VS-033 me je predstavio kao potencijalnog svedoka optu`be i ona se vidno odu{evila. ^ak me je kasnije prozivao kako mi
se nabacuje. Jednom nas je ~ak pozvala za neke informacije kako bi bila ravnopravan gost sa Aleksandrom Vu~i}em na nekoj televiziji – pri~a sa osmehom Gaji}.
Nata{a Kandi} je `elela da sa biv{im specijalcem razradi i najsitnije detaqe wegovog svedo~ewa s obzirom na to da je ipak, 12. decembra pro{le godine, dobio poziv da svedo~i pred Tribunalom. Po~etak svedo~ewa
bio je zakazan za 10. januar.
– Po~ela je sve ~e{}e da me zove. VS-033 i ja smo nekoliko puta odlazili kod we. Naglasio sam da nisam bio sa dobrovoqcima radikala i da nemam li~na saznawa o wihovim aktivnostima. Pitala me je za ulogu nekih
qudi, interesovala se za odred Leve supoderice sa kojim nemam veze, ali i
za Veliki Zvornik gde nisam ni bio tokom rata. Rekla je da ima pouzdane
informacije i da ja, koliko sam shvatio, samo treba da potvrdim to reklakazala. Jasno sam joj rekao da ne `elim da svedo~im. VS-033 je alkoholisan
pri~ao iste gluposti koje je izjavio dok je svedo~io pro{le nedeqe – rekao
je Gaji}.
Po{to je za VS-033 sedam godina bila raspisana poternica zbog posedovawa oru`ja, on je od Nata{e Kandi} zatra`io pomo} kako bi izvadio
li~na dokumenta – tvrdi Gaji}. Advokat Fonda za humanitarno pravo je oti{ao sa wim do policije i posle ne~ijih intervencija VS-033 je dobio isprave.
– Ne{to ranije je ~ak bio i pritvoren zbog te poternice ali je oslobo|en ~im je pozvao istra`iteqe. Nije pro{lo ni sat vremena – rekao je Ga174
ji}, dodav{i da je od Nata{e Kandi} saznao da je svedok optu`be Goran Stopari} `iveo kod we tri meseca pre nego {to je preba~en za Hag.
Kada je pritisak postao nepodno{qiv, kontaktirao je sa timom odbrane Vojislava [e{eqa.
– Do po~etka su|ewa sve je bilo korektno. Onda je naglo poja~an pritisak: zove jedan pa drugi i nude mi sve `ivo – od novog identiteta do materijalnog obezbe|ewa do kraja `ivota. Do{ao je ~ak i tim koji {titi svedoke
da me vodi za BiH. Sedamnaestog januara sam kontaktirao sa [e{eqevim
timom i rekao im da `elim da svedo~im o ovim doga|ajima. VS-033 je tri
meseca pre odlaska izbegavao kontakt sa mnom. Videli smo se posledwi put
kada je posle Nove godine od Nata{e Kandi} tra`io da obezbedi prevoz za
BiH, odakle je kasnije oti{ao za Hag. Posle prvog dana svedo~ewa poslao
mi je dve SMS poruke iako nije smeo. I ona me je zvala tog dana da me pita
da li gledam su|ewe. Rekao sam da ne `elim da razgovaram.
Aleksandar Gaji} je sa VS-033 1994. godine postavio eksploziv na Bajrakli yamiji, ali je posle odslu`ene zatvorske kazne zamolio prvog ~oveka islamske zajednice za oprost.
– To sam odradio da bih ispo{tovao poginulog ortaka sa rati{ta. VS033 je kasnije hteo da minira kola nekog [ipca, ali je bio tolik pijan da je
eksploziv stavio pod pogre{no vozilo. Srbija je moja zemqa i kao iskreni
nacionalista nikada ne bih bio na strani protiv nekog Srbina. Kako od
blama posle da iza|em iz ku}e? Sa Hagom sam sve radio samoinicijativno.
Ekspertski sam ih obradio i navla~io dok nisam saznao za wihove namere.
Niko iz SRS nije imao pojma da postojim dok nisam kontaktirao sa wima.
Tu`ila{tvo sada, kao, istra`uje ko je otkrio identitet VS-033, ali
posle prve re~enice prepoznalo ga je pola Karaburme i 90 odsto dobrovoqaca po{to je i{ao okolo i sve pri~ao.
VS-033 je nekoliko puta pred svedocima kontaktirao s istra`iteqima Tribunala i tvrdio da je video Ratka Mladi}a.
– Jednom im je javio da ga je, kao, video kod Ta{majdana. Cela policija
je sko~ila na noge. On se smejao i pri~ao kako Vojislav Ko{tunica i tada{wi na~elnik VBA Svetko Kova~ verovatno {ize. Posle je lagao i za Top~ider. Ma lagao je ~ak i da je izjavio da je telefonirao iz moje ku}e jer, kao
{to vidite, telefon ~uva moj verni pas Baya – rekao je Gaji}.
“Pravda”, 18. aprila 2008. godine donosi i izjave biv{eg pripadnika
specijalne policije Aleksandra Gaji}a, koji nije pristao da svedo~i protiv dr Vojislava [e{eqa, u tekstu sa nadnaslovom “Specijalac Aleksandar Gaji} priveden posle razgovora za ’Pravdu’, naslovom “Zasmetao Tribunalu” i podnaslovom “Inspektor me je pitao da li Vojislav [e{eq ima
veze sa minirawem prozora Dejana Anastasijevi}a”. Tekst ima dva antrfilea. Nadnaslov prvog je “Podmeta~ina” a naslov je “DNK kao dokaz”. Drugi
antrfile nosi nadnaslov “Upozorewe” i naslov “Nisam ja Bin Laden”:
Biv{i pripadnik specijalne jedinice policije Aleksandar Gaji}, priveden je samo nekoliko dana po{to je “Pravda” objavila da nije pristao da
la`no svedo~i protiv Vojislava [e{eqa pred Ha{kim tribunalom!
175
Gaji} (40) je pro{le nedeqe za na{ list raskrinkao la`i za{ti}enog
svedoka optu`be VS-033. Prema wegovim tvrdwama, Nata{a Kandi}, direktorka Fonda za humanitarno pravo svesno je regrutovala la`ne i svedoke kriminalne pro{losti protiv lidera radikala.
– Jednostavno, zasmetao sam im. Sada ho}e da me diskredituju zbog toga
{to sam ih raskrinkao. Ho}e da spre~e moje svedo~ewe u korist [e{eqa.
Zna se ko je to naredio – ka`e Gaji} i opisuje kako se odvijao pretres:
– Bilo je oko deset ~asova kada je neko po~eo da vi~e: Gaji}! Aleksandreee! Iza{ao sam i video ispred dvori{ta tri yipa interventne jedinice i wih 15 sa isukanim cevima. Jedan je po~eo da peni: ne mrdaj i skloni
pse! Rekoh: kako bre da ih ve`em ako se ne pomeram! ^im sam vezao mog psa
Psiha, jedan me je “na kvarno” bacio na kola. Kao, boje se da nemam eksploziv oko sebe – rekao je Gaji}.
Prilikom premeta~ine ku}e, prema wegovim re~ima policija je napravila pravi haos:
– Neverovatno kakva je to mr`wa bila! To nije bila premeta~ina ve}
razbojni{tvo. Razvaqen mi je orman, razlupana mi je pe}. Jo{ me taj inspektor provocirao: “Jel ima{ primedbe na rad policije? Kakav si to ratnik
kada nema{ oru`je?” Nema{ pojma na {ta mi je li~ila ku}a! Cela porodica mi je maltretirana. Nalog za pretres je ba~en na pod tek kada smo odlazili.
Gaji} je posle premeta~ine odveden na poligraf i tek tada je saznao
zbog ~ega je priveden:
– Sumwi~e me da imam veze sa vi{e od 40 eksplozija tokom posledwih
godina. Odjednom?! Ni jaje bre nisam ukrao. Neki korektni momak mi je postavqao pitawa: te da li sam postavio eksploziv pored stadiona FK Be`anija i kafi}a Zodijak, da li imam saznawa ko je minirao prozor novinara
Dejana Anastasijevi}a i da li VS 033 i ja imamo neke veze s tim. Shvatio
sam {ta zapravo `ele, kada me je inspektor Petog odeqewa koje se bavi teroristima pitao da li mo`da [e{eq ima neke veze sa tim – rekao je Gaji}.
Nekada{wi specijalac isti~e da postoji mogu}nost da wegov DNK bude iskori{}en za podmetawe dokaza:
– Vrlo je mogu}e da mi podvale, jer im je ciq da budem diskreditovan
kao svedok i da me spre~e da branim [e{eqa. Ni teoretski nisam mogao da
uradim to za {ta me kao sumwi~e. Verovatno `ele i da mi se osvete zbog toga {to sam ih raskrinkao. Ve~e pre hap{ewa dobio sam informacije da mi
se sprema sva{ta zbog mog svedo~ewa i eto {ta se dogodilo. Postao sam im
smetwa.
– Nije mi ciq da sad kao cmizdrim {to sam maltretiran. Ratovao sam
bre sa mnogim momcima iz interventne: Brkom mitraqescem, Crnim, Sovom, Pricom i drugim pravim srpskim juna~inama. Oni treba da nose te
zna~ke, a ne ove gwide. Nisam ja Bin Laden. Odlikovan sam Kara|or|evom
zvezdom i niko mi vi{e ne}e napasti stan i dete. Pr{ta}e na sve strne ako
slede}i put ne bude kulture. Spreman sam. Slobodno napi{i. A nema ni
razloga da dolaze ponovo – rekao je Gaji}.
176
Nenad Jovi}
Me|unarodni sud za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine
Izjava svedoka
Podaci o svedoku:
Prezime: Jovi}
Ime: Nenad
Pol: mu{ki
Ime oca: Radomir
Nadimak: Ne{o
Datum ro|ewa: 2. oktobar 1975. godine
Mesto ro|ewa: selo Radaq
Adresa: selo Radaq
Op{tina: Mali Zvornik
Nacionalnost: Srbin
Veroispovest: pravoslavna
Jezik/jezici koje govori: srpski
Jezik koji je kori{}en u toku razgovora: srpski
Trenutno zanimawe: nezaposlen
Prethodno zanimawe: voza~
Datum i mesto razgovora: 26. 27. 28. i 29. oktobar 2010. godine u Malom
Zvorniku
Razgovor vodila: dipl. pravnik Vjerica Radeta
Imena svih osoba prisutnih tokom razgovora:
1. dipl. pravnik Vjerica Radeta
2. dipl. pravnik Boris Aleksi}
Potpis svedoka:
Paraf prisutnih:
(potpis na originalu)
(potpisi na originalu)
Izjava svedoka
1. Zovem se Nenad (Radomira) Jovi}, ro|en 2. oktobra 1957. godine u selu Radaq, op{tina Mali Zvornik sa prebivali{tem u selu Radaq, li~na
karta broj 31091, izdata u SUP Mali Zvornik, JMBG 0210957774118, srpske
nacionalnosti, pravoslavne veroispovesti, dr`avqanin Republike Srbije, nezaposlen.
2. Ovu izjavu dajem Vjerici Radeta i Borisu Aleksi}u, ~lanovima
Stru~nog tima koji poma`e pripremu odbrane dr Vojislava [e{eqa. U izjavi }u prema sopstvenom se}awu detaqno opisati doga|aje koji su mi poznati, a koji se odnose na ratni period od 1991. godine na prostoru biv{e Jugoslavije. Opisa}u ta~no {ta sam li~no video, do`iveo i ~uo, a i ono {ta
sam ~uo od drugih lica. Opisa}u pona{awe istra`iteqa i tu`ioca Ha{kog tribunala, kao i drugih lica koja su na mene vr{ila pritisak, ucene
i zastra{ivawe da bi me privoleli da budem svedok tu`ila{tva i da optu`im Vojislava [e{eqa za najte`e ratne zlo~ine.
177
3. Na po~etku razgovora koji sam li~no inicirao, Vjerica Radeta i Boris Aleksi} su mi skrenuli pa`wu da izjava koju dajem mora biti istinita,
da }e se izjava koristiti pred Ha{kim tribunalom, da izjava ima javni karakter, te da se mo`e upotrebiti i protiv mene prema pravilu 77 A Pravilnika o postupku i dokazima ukoliko budem dao la`nu izjavu. Vjerica Radeta mi je rekla da je za davawe la`nog iskaza predvi|ena zatvorska kazna
do 7 godina, nov~ana kazna do 100.000 evra ili obe kazne kumulativno.
4. Vi{e puta sam uporno odbijao da budem svedok optu`be protiv Vojislava [e{eqa u postupku koji se protiv wega vodi pred Ha{kim tribunalom, pa je u tribunalu odlu~eno da budem svedok sudskog ve}a, {to sam prihvatio. Po{to sam odavno obelodanio svoj identitet, insistirao sam da u
Hagu svedo~im bez za{titnih mera. Odbio sam izobli~avawe slike i glasa,
kao i {ifru VS- 032 koju je tu`ila{tvo poku{alo da mi nametne kao wihovom la`nom svedoku. Sudsko ve}e je to prihvatilo, pa sam 6. i 7. jula 2010.
godine svedo~io javno pod punim imenom i prezimenom.
5. Sa tu`ila{tvom Ha{kog tribunala imao sam vi{e susreta. U 2003.
godini sastali smo se ukupno pet puta. Dana 10. i 11. jula razgovarao sam sa
Ritom Pradan i Predragom Doj~inovi}em. Dana 14. jula sam razgovarao sa
Stefanom Marget i Geri Seksonom, a 15. jula sa Stefanom Marget i Bret
Simson. Prevodilac Jasmina Pavlovi} u prisustvu Rite Pradan pro~itala mi je 28. septembra 2003. godine izjavu koju sam navodno dao istra`iteqima. Nakon toga, 18. i 19. oktobra 2006. godine sastao sam se sa Ritom Pradan i Melisom Pak. U 2007. godini sastao sam se 21. septembra sa Kristinom Dal i Paolo Pastore Stokijem, a 1. oktobra sa Kristinom Dal, Paolo
Pastore Stokijem, Piter Migford Brgesom, Bani Hogan i Roel Versoneom.
Odlazak u Tewe
6. Kada sam 2003. godine razgovarao sa predstavnicima tu`ila{tva Ha{kog tribunala, ja sam pogre{io kada sam rekao da sam prvi put kao dobrovoqac Srpske radikalne stranke oti{ao na rati{te u avgustu 1991. godine
i to iz Francuske ulice u Beogradu. Ta~no je da smo oti{li iz ulice Milutina Boji}a, a ja sam pogre{io zato {to ne poznajem Beograd. Istra`iteqima nikada nisam rekao da je rukovodstvo stranke bilo koga nateralo da
ide na hrvatsko rati{te. Ja sam li~no na sastanku op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke u Malom Zvorniku predlo`io da idemo na rati{te
kao dobrovoqci, ali nas niko nije na to primoravao i ko nije hteo, nije ni
morao da ide.
7. U Beogradu smo ~ekali dva ili tri dana da se organizuje prevoz i uspostavi kontakt za prelazak u Hrvatsku i tada sam povremeno u strana~kim
prostorijama vi|ao dr Vojislava [e{eqa. Nikada nisam ~uo da je [e{eq
rekao da se dobrovoqci moraju u~laniti u Srpsku radikalnu stranku i znam
da to nije bila obaveza. Ne znam za{to su predstavnici tu`ila{tva to upisali u moju izjavu, jer ja to nikada nisam rekao. Ali znam da su se u dobrovoqce mogli prijaviti samo qudi koji su odslu`ili vojni rok i koji su bili spremni da po{tuju disciplinu i slu{aju komandu pretpostavqenog
oficira.
178
8. Se}am se da nam je Vojislav [e{eq jedanput rekao da se moramo dr`ati hrabro, da treba da osvetlamo obraz srpskog i ~etni~kog vojnika i da
u skladu sa jugoslovenskim zakonima moramo voditi ra~una kako se pona{amo prema civilima i ratnim zarobqenicima, budu}i da smo svi odslu`ili
vojni rok i da su nam ta pravila poznata. Ovo sam izjavio 2003. godine prilikom prvog susreta sa istra`iteqima Ha{kog tribunala, ali je Rita Pradan bez mog znawa i moje saglasnosti 2006. godine u moju izjavu unela kao moje re~i da nam niko nije skrenuo pa`wu kako da postupamo prema civilima
i da smo mi samo znali da treba da proteramo Hrvate iz Starog Tewa.
9. U mojoj navodnoj izjavi pi{e da sam ja rekao da je Vojislav [e{eq
imao presudnu ulogu u mojoj odluci da pristupim Srpskom ~etni~kom pokretu. Ovo, naravno, nije istina i ja to nikada nisam rekao. Ja sam u skladu
sa porodi~nom tradicijom oduvek bio ~etni~ki opredeqen, a 1990. godine,
kada sam postao ~lan Srpskog ~etni~kog pokreta, nisam imao priliku da
slu{am Vojislava [e{eqa kada je dr`ao promocije u gradovima {irom
Srbije. U to vreme Srpski ~etni~ki pokret nije bio registrovan i sredstva informisawa mu nisu davala medijski prostor.
10. Grupu dobrovoqaca u kojoj sam bio u Staro Tewe odveo je Zoran Ranki}. Tvrdim da smo svi bili disciplinovani i niko nije bio ekstreman. Mi
nismo i{li na rati{te radi proterivawa Hrvata, ve} da bismo pomogli
Srbima da se odbrane od novog genocida i usta{kog pokoqa. Tu`ilac je u
moju izjavu upisao da su dobrovoqci Srpske radikalne stranke proterivali nesrpsko stanovni{tvo, {to je notorna la`. Ja tako ne{to nikada nisam
rekao, a kako sam i mogao, kada znam da je u na{oj jedinici bilo i Hrvata.
11. Rekao sam istra`itequ Riti Pradan iz Nepala da sam u Tewi u prolazu video Arkana sa nekom grupom od oko desetak qudi, ali da ne znam gde
su bili locirani i da nisu imali dodirnu liniju fronta sa dobrovoqcima
Srpske radikalne stranke.
12. Riti Pradan sam objasnio da je bilo op{tepoznato da je postojala
netrpeqivost izme|u Vojislava [e{eqa i Arkana. To {to je [e{eq u Beogradu javno kritikovao Arkana odra`avalo se i na odnose na ratom zahva}enim podru~jima, tako da dobrovoqci Srpske radikalne stranke nisu imali nikakvih dodirnih ta~aka sa pripadnicima Arkanove garde. Me{tani
Tewa su nam pri~ali da su se arkanovci pona{ali veoma bahato, drsko i
bezobrazno i to prema svim stanovnicima, ukqu~uju}i i Srbe. Pri~alo se
i da su imali modernije naoru`awe i uniforme.
13. Sredinom avgusta 1991. godine supruga me je obavestila da je na{a
petogodi{wa }erka bolesna i tra`ila je da se odmah vratim ku}i. Ja sam
bio zabrinut za dete i vratio sam se ku}i u Mali Zvornik. Pogre{io sam
{to se nisam javio komandiru iako sam znao da je to obavezno. Se}am se da
sam od komandanta teritorijalne odbrane Jove Rebra~e dobio dozvolu za
prelazak u Srbiju. Kada sam do{ao ku}i, video sam da mi je dete zdravo, a supruga mi je rekla da je bila zabrinuta za moj `ivot i da je izmislila bolest
deteta jer je znala da }u zbog toga sigurno do}i ku}i.
14. Ja sam se posle tri ili ~etiri dana vratio u Tewe i tamo nisam zatekao moju jedinicu, a Jovo Rebra~a mi je rekao da su po wegovoj naredbi iz
179
strate{kih razloga promenili polo`aj. Odlu~io sam da ih ne tra`im i da
ostanem dobrovoqac pri Teritorijalnoj odbrani Tewa. Bio sam svestan da
sam prekr{io pravilo da dobrovoqci Srpske radikalne stranke ne smeju
samostalno da napuste jedinicu. Znao sam da je to razlog za brisawe iz evidencije i da Srpska radikalna stranka vi{e ne snosi nikakve posledice
ukoliko bih kao dobrovoqac po~inio neko krivi~no delo. Ovo pravilo va`ilo je za sve dobrovoqce koji su na rati{te oti{li u organizaciji kriznog, odnosno Ratnog {taba Srpske radikalne stranke. U vezi sa ovim istra`iteq Rita Pradan je u izjavi koju sam dao 2003. godine napisala la`, da
sam ja izjavio kako sam odlu~io da napustim jedinicu sa kojom sam do{ao i
prikqu~im se teritorijalnoj odbrani, zato {to je grupa sa kojom sam do{ao
proterana sa teritorije Tewa.
15. Znam da 2006. godine sa istra`iteqima nisam razgovarao o razlozima mog pristupawa teritorijalnoj odbrani, pa sam se za~udio kada sam u toku svedo~ewa u mojoj izjavi primetio da je Rita Pradan upisala na kako sam
ja napustio jedinicu zbog nediscipline pojedinaca i da su neki dobrovoqci sa kojima sam do{ao krali ili se opijali.
16. Rita Pradan je u moju izjavu iz 2003. godine upisala da sam krajem avgusta ili po~etkom septembra u toku petnaestodnevnog odmora posetio sedi{te Srpske radikalne stranke u Beogradu i da sam razgovarao sa Vojislavom [e{eqem. Ovo je verovatno wena slobodna interpretacija, jer sam ja
izjavio da sam `eleo da se vidim sa [e{eqem, ali da to nije bilo mogu}e
zato {to [e{eq nije bio u Beogradu.
17. Istina je da sam ja samo jedanput oti{ao na rati{te kao dobrovoqac u organizaciji Srpske radikalne stranke i wenog kriznog {taba. Bio
je to odlazak u Staro Tewe po~etkom avgusta 1991. godine, a to je bio i moj
prvi odlazak na ratom zahva}ena podru~ja. Posle toga, nikada vi{e nisam
bio dobrovoqac Srpske radikalne stranke.
Darda, Barawa
18. Krajem oktobra 1991. godine kod mene je do{ao sekretar op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke u Malom Zvorniku i predlo`io mi
da se pridru`im grupi mla|ih mu{karaca iz Bosne i Hercegovine koji su
nameravali da idu u Dardu u Barawi kako bi stekli neko iskustvo, jer se
o~ekivalo da bi i u Bosni uskoro moglo do}i do rata.
19. Opet sam razgovarao sa Jankom Laki}em o toj ideji i on mi je rekao
da bih ja svakako trebalo da po|em s wima jer sam ve} imao nekog iskustva.
Laki} mi je rekao i da je taj put organizovao Dragan Spasojevi}, za kojeg ranije nikad nisam ~uo, pa mi je Laki} objasnio da je Spasojevi} iz policije.
20. Spasojevi} je organizovao i prevoz od Malog Zvornika do Darde, a
kasnije i povratak u Mali Zvornik. Za prevoz su kori{}eni civilni autobusi hidroelektrane u Zvorniku. Sa sigurno{}u tvrdim da Srpska radikalna stranka nije imala nikakve veze sa mojim odlaskom u Dardu.
21. U Dardi sam proveo oko 20 dana i po{to nije bilo nikakvih borbenih dejstava osim povremene razmene minobaca~ke vatre, vratio sam se ku}i u Mali Zvornik oko 27. novembra 1991. godine.
180
22. Nakon povratka u Mali Zvornik ponovo me kontaktirao Dragan
Spasojevi} i predlo`io mi da budem u wegovom li~nom obezbe|ewu. Ja sam
to prihvatio i od decembra 1991. do po~etka marta 1992. godine, raznim povodima, vi{e puta sam sa Spasojevi}em i{ao u Dardu.
Zvornik
23. Znam da su 3. aprila 1992. godine muslimani na prilazima grada
Zvornika postavili barikade i to su bile pripreme za oru`ani sukob. Posle toga i Srbi su postavili svoje barikade, na udaqenosti od svega 200 do
300 metara od muslimanskih. Po{to sam bio u li~noj pratwi Dragana Spasojevi}a, znao sam da }e akcija osloba|awa Zvornika zapo~eti na Bajram
1992. godine.
24. Operacija osloba|awa Zvornika po~ela je 8. aprila 1992. godine
oko 6 sati ujutru. Ja sam, kao ~lan li~nog obezbe|ewa Dragana Spasojevi}a,
u~estvovao u toj operaciji. U operaciji je u~estvovala i jedna Arkanova
grupa u kojoj je bilo oko 40 dobrovoqaca, grupa od oko 15 policajaca iz Bosne i Hercegovine i jedan broj me{tana Zvornika i okolnih sela. U~esnici ove operacije nosili su razli~ita obele`ja. Naravno, bilo je i kokardi,
a oni koji su nosili kokarde za sebe su govorili da su ~etnici.
25. Istra`iteq Rita Pradan je moju izjavu preformulisala, pa je izjava dobila sasvim drugi smisao. U izjavu je dodala da su sa Arkanovom grupom u napadu na Zvornik u~estvovali i [e{eqevi ~etnici. Ja to nisam rekao i to nije istina i to tvrdim kao jedan od u~esnika u ovoj akciji. Siguran sam da na polo`ajima na kojima sam bio sa arkanovcima nije bilo [e{eqevih ~etnika. Ne iskqu~ujem mogu}nost da su dobrovoqci Srpske radikalne stranke bili u Zvorniku, ali ih ja nisam video i prepoznao i ne
znam na kojim su polo`ajima eventualno bili.
26. Rita Pradan je u mojoj izjavi samoinicijativno mewala mnoge stvari i pravila izjavu po meri ha{kog tu`ila{tva. Ja nikada nisam rekao da
je operacijom napada na Zvornik komandovao @eqko Ra`natovi} Arkan,
ali sam rekao da je Arkan komandovao svojom grupom, a da je celu operaciju
prema mojim tada{wim saznawima vodio krizni {tab op{tine Zvornik.
27. Ja sam kao pripadnik rezervnog sastava policije imao obavezu da no}u patroliram gradom. U toku no}ne patrole video sam izme|u 20 i 30 tela
ubijenih za vreme osloba|awa Zvornika. Ne znam i nikada nisam rekao da
znam da li su to bila tela muslimana ili Srba. Znam da je bilo i civila i
da su svi bili mu{karci kod kojih smo u yepovima prona{li bombe i razno
drugo oru`je. Rita Pradan je tendenciozno navela da sam rekao da je bilo
200 do 300 muslimanskih tela, {to je apsolutna la` koju nikada nisam izgovorio.
28. Za vreme operacije osloba|awa Zvornika ja nisam video jedinicu
@ute ose ni wihovog komandanta @u}u. Ja sam pogre{io kada sam u izjavi
@u}u povezao sa operacijom osloba|awa Kule grada, teritorije koja ina~e
pripada op{tini Zvornik. Tada sam ga prvi put video.
29. Ta~no je da je postojala jedna grupa koja je kontrolisala prelaz preko mosta koji spaja Mali Zvornik u Republici Srbiji i Zvornik u Republici Srpskoj. Znam da su pripadnici te grupe sebe nazivali ~etnicima i da
181
su zloupotrebqavali to {to su kontrolisali grani~ni prelaz. Pri~alo se
da su prilikom pretresa `ene terali da se skidaju gole, a nekima su i otimali novac. Me|utim, istina je da je to bila neka neformalna grupa sastavqena od me{tana Zvornika, Malog Zvornika i okolnih sela. Smatram da
je ovo bila grupa kriminalaca i koliko je meni poznato, nisu pripadali ni
Arkanu, ni kriznom {tabu, ni Srpskoj radikalnoj stranci. Ovu grupu smo
uhapsili i proterali iz Zvornika po nalogu Dragana Spasojevi}a odmah kada je Spasojevi} saznao za wihove kriminalne radwe. Znam da su u vreme kada je ova grupa terorisala gra|ane dobrovoqci Srpske radikalne stranke
ve} bili povu~eni iz Zvornika.
Pritisci, ucene i zastra{ivawa od strane tu`ila{tva
30. Nisam u mogu}nosti da se prisetim kada, u kojim situacijama i na
kojim pitawima su istra`iteqi pretili, vr{ili pritisak, ucewivali ili
nudili mito, u ~emu je predwa~ila Rita Pradan.
31. U po~etku je Rita Pradan poku{ala da me na prefiweni na~in pridobije za saradwu, pa se pona{ala vrlo qubazno. Kada je shvatila da ne}e
i}i ba{ tako lako kako je zamislila, promenila je svoje raspolo`ewe i
pristup prema meni.
32. Za vreme dok sam davao izjavu istra`iteqima Ha{kog tribunala, ja
uop{te nisam znao u kom svojstvu dajem izjavu. Nisu mi rekli da li sam optu`en, osumwi~en ili sam predvi|en kao svedok u nekom postupku. ^esto su
tra`ili da nekoga optu`im za ratni zlo~in, ali ja i daqe nisam znao u koju svrhu to tra`e, odnosno da li im je to mo`da potrebno da optu`e mene.
33. Pona{awe Rite Pradan je bilo veoma specifi~no. Ona mi je nekad
qubazno govorila: “Ne bojte se, recite slobodno, olak{ajte svoju du{u, bi}e vam lak{e, a mi }emo vam biti zahvalni”. Me|utim, ~esto je bila drska
i kada je bila nezadovoqna mojim odgovorom, nestajalo je qubaznosti i po~iwala je da preti i da me upozorava da mi je boqe da govorim istinu, da ne
bih zavr{io u zatvoru. Pretila je da }e me optu`iti za ratne zlo~ine, za
navodno ubistvo 300 zarobqenika kod Velike Kladu{e. Ja sam ponavqao da
smo mi te zarobqenike pustili, a ona da ih je neko pobio i da }e to staviti
meni na teret.
34. Rita je uz postavqawe pitawa koja su vezana za neki izmi{qeni ratni zlo~in koristila mito, ucenu i zastra{ivawe. Tvrdila je da je tu`ila{tvo spremno da ispuni sve moje zahteve pod uslovom da prihvatim da potvrdim ne{to {to ne znam i optu`im nekog za ratni zlo~in. Pretila je da,
ako ne prihvatim, da }u morati da se suo~im sa sudbinom da je mogu}e da protiv mene podignu optu`nicu za ratni zlo~in u Zvorniku. Pomiwala je da je
u Driwa~i po~iwen ratni zlo~in, da su ga izvr{ili neki ~lanovi moje jedinice i da su ve} svi uhap{eni.
35. Posle svake izre~ene pretwe, Rita Pradan mi je skretala pa`wu da
me od svega mogu amnestirati svedo~ewe i optu`ba protiv Vojislava [e{eqa, Simatovi}a i drugih optu`enih Srba u Hagu.
36. Rita Pradan je insistirala da svedo~im protiv Vojislava [e{eqa
i obe}avala da }e me prebaciti u Holandiju, gde bih proveo 6 meseci pripremaju}i se za svedo~ewe i da }u za to vreme morati napamet da nau~im
unapred napisanu izjavu.
182
37. Rita je obe}ala da }e me svakodnevno voditi u sudnicu da iza zavesa
ili zatamwenog stakla pratim su|ewe Vojislava [e{eqa kako bih razbio
tremu i kako bi mi bilo lak{e da se pojavim pred wim kao svedok tu`ila{tva. Za ovu uslugu mi je obe}ala preseqewe u tre}u zemqu i govorila da
ne treba da se pla{im jer }e Vojislav [e{eq biti u zatvoru dok ja budem
tro{io pare koje }u od wih da dobijem.
38. Pitao sam Ritu da li bih mogao nekoga da povedem sa sobom ako prihvatim wihove uslove, a ona je, sva ozarena, odgovorila potvrdno. Uozbiqila se kada sam joj rekao da u tre}u zemqu `elim da ponesem grob moje pokojne sestre, pokojne `ene i pokojnog dede solunca. O{tro mi je rekla da to ne
mo`e i da }u ve} sutra ujutru sa wom zajedno leteti u Hag, gde }u pevati kao
kanarinac.
39. Dobro se se}am da mi je Rita Pradan 2003. godine podmetala da potpi{em navodno svoju izjavu koju nisam prethodno pro~itao. Tada smo se posva|ali i ja sam po{ao prema izlaznim vratima sa namerom da napustim
prostorije tu`ila{tva, {to sam joj i saop{tio. Rita Pradan mi je rekla:
“Idite, vi ste slobodan ~ovek, ali kada pro|ete kapiju, ja }u javiti va{oj
policiji da vas uhapse i prebace u Centralni zatvor, pa }ete tamo moliti
boga kada }u do}i i doneti izjavu da je potpi{ete. Po{to imam puno posla,
ko zna kada }e to biti”. Ovaj incident se desio u prisustvu jo{ jednog istra`iteqa i prevodilaca Milana Kosanovi}a i Dane Todorovi}.
40. Ja sam posle ove pretwe pomirqivo ustuknuo, a ona mi je rekla da
treba da razmi{qam i o svojoj deci, da treba da potpi{em ve} napisanu izjavu i da }u zauzvrat dobiti {estomese~ni besplatni boravak u hotelu u Holandiji u dru{tvu lepih `ena. Neko od prisutnih je prokomentarisao da }u
mo}i da koristim i wihove usluge o tro{ku tribunala.
41. Kada sam 2003. godine razgovarao sa istra`iteqima Ha{kog tribunala, uop{te nisam pomiwao da sam video jednu grupu [e{eqevih ~etnika
u Zvorniku. Rita Pradan je tek 2006. godine insistirala da u moju izjavu
upi{e da sam navodno video jednu grupu [e{eqevih ~etnika na mostu dok
sam prenosio rawenika Dragana Da{i}a i da je toj grupi izvesni Pejo naredio da ispale granatu na jedan autobus koji je blokirao pe{a~ki most.
Ova izmi{qotina Rite Pradan se na{la u mojoj izjavi iako ja to nikada nisam rekao.
42. Kada sam u leto 2006. godine bio na privremenom radu u Crnoj Gori,
pozvala me je Rita Pradan i saop{tila mi da je za mnom raspisala neku blagu poternicu kako bi me locirala. Ovo saznawe me je veoma uznemirilo, jer
ja nisam bio u bekstvu, nego nekoliko meseci na privremenom radu. Osim toga, tu`ila{tvo je imalo i moj broj fiksnog telefona, pa je Rita preko porodice mogla da proveri gde se nalazim, a neopisiva panika i strah su me
uhvatili kada sam samo pomislio {ta bi se sa mnom dogodilo da su me po Ritinoj poternici uhapsili {iptarski ili muslimanski policajci u Crnoj
Gori. Ja sam dosta kasnije saznao da Rita Pradan ili bilo ko drugi iz tu`ila{tva nemaju pravo da raspisuju poternice i da je to iskqu~iva nadle`nost sudija. Po{to sam pravno neuk, ja sam joj poverovao i tek kasnije
shvatio da je to jo{ jedan u nizu pritisaka na mene.
183
Janko Laki}
43. Janko Laki} je moj sugra|anin i upoznao sam ga u avgustu 1990. godine, kada je odr`an prvi promotivni skup Srpskog ~etni~kog pokreta
(S^P) u Malom Zvorniku. U to vreme Janko Laki} je obavqao du`nost sekretara op{tinskog odbora Srpskog ~etni~kog pokreta u Malom Zvorniku.
44. U januaru 2007. godine Janko Laki} je do{ao kod mene i predlo`io
mi da idemo u Srpsku radikalnu stranku (SRS) i da razgovaramo sa nekim
iz Stru~nog tima koji poma`e pripremu odbrane Vojislava [e{eqa. Rekao sam da sam voqan da idem, ali da sam bolestan i da nisam spreman za du`e putovawe. Laki} je rekao da on poznaje Novaka Savi}a, radikala iz Loznice i da }e se sa wim dogovoriti da nas kolima odveze do Beograda. Nakon nekoliko dana, Novak Savi} je nas dvojicu odvezao u Beograd.
45. U Beogradu smo razgovarali sa ~lanovima tima Vjericom Radeta i
Gordanom Pop-Lazi}. Izjave smo dali u odvojenim razgovorima i vratili
se u Mali Zvornik. Po{to je na{ razgovor sniman na diktafonu, rekle su
nam da }e nas ponovo pozvati kada se tekst prekuca na papir, kako bismo izjavu pro~itali, potpisali i overili u sudu.
46. U toku razgovora Vjerica Radeta i Gordana Pop-Lazi} su bile izuzetno korektne i nije bilo nikakvih pritisaka, pretwi ili ucena. U Mali
Zvornik nas je odvezao Novak Savi}, koji ina~e nije bio prisutan u prostoriji u kojoj smo odvojeno davali izjave Janko Laki} i ja.
47. Nakon mesec dana su nas pozvali i mi smo u Beograd do{li 2. marta
2007. godine. Na miru smo pro~itali svako svoju izjavu i po{to nismo imali nikakve primedbe, potpisali smo ih i overili u ^etvrtom op{tinskom
sudu u Beogradu.
48. U leto 2007. godine pozvao me je Janko Laki} i po~eo da me ube|uje
da treba da promenim izjavu koju sam dao timu odbrane Vojislava [e{eqa
i da treba da pristanem da budem svedok tu`ila{tva. Pod pritiskom Janka
Laki}a, a u strahu za sopstveni `ivot i `ivote ~lanova moje porodice, ja
sam napisao izjavu kojom povla~im izjavu koju sam dao timu odbrane Vojislava [e{eqa i prihvatio da ponovo razgovaram sa tu`ila{tvom Ha{kog
tribunala.
49. Pod uticajem Janka Laki}a, ja sam Kristini Dal i Paolo Pastore
Stokiju krajem septembra 2007. godine dao la`nu izjavu i naveo da su ~lanovi tima odbrane Vojislava [e{eqa Vjerica Radeta i Gordana Pop-Lazi} na mene vr{ile pritisak, ucewivale me, zastra{ivale i ponudile mi
mito.
50. U izjavi koju sam dao tu`ila{tvu naveo sam da mi je ~lan Srpske radikalne stranke iz Loznice Novak Savi} pretio, da je u prostorijama Srpske radikalne stranke bilo puno telohraniteqa i da se nisam ose}ao bezbedno i sigurno. Rekao sam i da izjava ne odgovara istini, te da mi je ponu|eno da }e me poslati u Rusiju dok se ne okon~a rad Ha{kog tribunala. Ni{ta od ovoga nije istina, a ja sam to rekao zato {to mi je Janko Laki} pretio da }e me neko likvidirati ako to ne uradim.
51. Moj strah od Janka Laki}a i wegovih pretwi bio je apsolutno
opravdan. Naime, neposredno po zavr{etku rata, Janko mi je ponudio mo184
gu}nost da zaradim malo novca koji bi meni puno zna~io s obzirom da sam u
to vreme bio bez posla, a porodicu je trebalo prehraniti. Dao mi je oko 100
kilograma ~eli~nih eksera za beton i rekao mi da me du`i za po 50 konvertibilnih maraka po kilogramu, ali da wemu treba da isplatim po 20, a 30
konvertibilnih maraka po kilogramu eksera bila bi moja zarada. Nakon
{to se on prodao tu`ila{tvu Ha{kog tribunala, po~eo je da vr{i pritisak na mene i da mi preti. Tra`io je da mu isplatim 100 kilograma eksera
po ceni od 50 konvertibilnih maraka po kilogramu i prihvatim saradwu sa
tu`ila{tvom. Ja nisam imao novac koji je od mene tra`io, pa je Laki} po~eo da mi preti da }e mi oduzeti ku}u i plac i isterati mene i moju porodicu na ulicu. Rekao je i da to nije sve i da bi mogao da anga`uje neke qude
da me ubiju.
52. Prihvatio sam da povu~em izjavu datu timu odbrane Vojislava [e{eqa jer sam znao da ima razloga da se pla{im Janka Laki}a. Znao sam da
je on u sudskom sporu na ime nekog duga Stevanu Tadi}u iz sela Radaq oduzeo ugostiteqski objekat sa prate}im zgradama. Pod prinudom sam prihvatio da mu dugujem 3000 konvertibilnih maraka, a on je rekao da mi taj navodni dug mo`e oprostiti ako prihvatim da se sa wim ukqu~im u borbu protiv
Srpske radikalne stranke.
53. O svim pritiscima, ucenama, zastra{ivawu i podmi}ivawu od strane tu`ila{tva Ha{kog tribunala i od strane Janka Laki}a ja sam 6. i 7. jula 2010. godine javno svedo~io kao svedok sudskog ve}a u postupku protiv
Vojislava [e{eqa.
Javna istupawa i izjave
date timu odbrane Vojislava [e{eqa
54. Ja sam timu koji poma`e pripremu odbrane Vojislava [e{eqa dao
~etiri izjave i to 29. januara 2007. godine, 7. decembra 2007. godine, 14. avgusta i 20. avgusta 2008. godine i ni za jednu izjavu nisam stavio zabranu obelodawivawa. Naprotiv, rekao sam da se mogu koristiti javno, kako pred Ha{kim tribunalom tako i u srpskoj javnosti, jer ja nisam priznavao nikakve
za{titne mere niti pseudonim.
55. U me|uvremenu, ja sam 8. decembra 2007. godine pod punim imenom i
prezimenom dao intervju koji je objavio dnevni list “Pravda”, gde sam detaqno opisao kakve su pritiske, ucene, zastra{ivawa i pretwe prema meni
vr{ili istra`iteqi Ha{kog tribunala i Janko Laki}.
56. Osim toga, ja sam veoma ~esto prisustvovao nau~nim skupovima posve}enim Ha{kom tribunalu i Vojislavu [e{equ koje su organizovali
Srpska radikalna stranka i Komitet za odbranu Vojislava [e{eqa. Uz moju saglasnost, na tim skupovima je pomiwano i moje ime.
57. Posledwi put sam u~estvovao na javnom skupu u septembru 2010. godine u Sava centru u Beogradu, gde sam pred oko 7.000 prisutnih gra|ana poslao poruku putem video linka.
58. Ja od tu`ila{tva nikada nisam tra`io nikakve za{titne mere i
moj identitet nije otkrio Vojislav [e{eq. Meni je tu`ila{tvo mimo moje voqe nametnulo za{titne mere i odredilo {ifru VS-032. Prvo obelodawivawe mog imena i otkrivawe mog identiteta bilo je na Foks televizi185
ji, 29. novembra 2007. godine. Tada je u emisiji “Recite narodu” moj identitet otkrila Nata{a Kandi}.
59. Ne mogu ta~no da se setim datuma, ali znam da sam 2007. i 2008. godine prisustvovao nau~nim skupovima posve}enim Ha{kom tribunalu i Vojislavu [e{equ i to u Domu sindikata i u “Areni” u Beogradu. Na nau~nom
skupu koji je odr`an u Domu sindikata 2007. godine ja sam u prepunoj sali
govorio o pritiscima i o torturi koju sam pre`iveo od strane istra`iteqa Ha{kog tribunala. Ovaj skup pratili su i {tampani i elektronski mediji i sigurno su u svojim arhivama sa~uvali snimke.
60. U toku 2008. godine odr`ana je skup{tina Komiteta za odbranu Vojislava [e{eqa u Zemunu u sali op{tine Zemun. Ja sam prisustvovao toj
skup{tini i svojevoqno potpisao akt da kao ~lan pristupam Komitetu za
odbranu Vojislava [e{eqa.
61. U nameri da o svemu govorim javno i da se, kao i ranije, predstavqam
punim imenom i prezimenom, ja sam 7. decembra 2007. godine organizovao
konferenciju za novinare na kojoj sam upoznao javnost sa ucenama, pretwama i pritiscima koje su na mene vr{ili predstavnici tu`ila{tva Ha{kog
tribunala. O ovoj konferenciji javnost se informisala iz sredstava javnog informisawa. ^ak je bila preneta i na glavnoj informativnoj emisiji TV Dnevnik na prvom programu Radio televizije Srbije, a sutradan su o
tome pisali svi {tampani mediji u Srbiji.
62. Iako nisam ~lan Srpske radikalne stranke, ja sam u~estvovao na
predizbornim mitinzima Srpske radikalne stranke po~etkom 2008. godine
u vi{e gradova Srbije. Se}am se da sam bio u Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Loznici, kao i na zavr{nom predizbornom mitingu u “Areni” u Beogradu.
63. Vi{e od 10 godina unazad ja sam svakog 12. februara prisustvovao
slavi Srpske radikalne stranke Sveta Tri Jerarha u op{tinskom odboru
stranke u Loznici i to na poziv predsednika Op{tinskog odbora i Novaka
Savi}a. Slavi prisustvuju ~lanovi i simpatizeri Srpske radikalne stranke i ja tamo nikada nisam do`iveo nijednu neprijatnost. Svi qudi koje sam
tamo vi|ao znali su za moje kontakte sa tu`ila{tvom Ha{kog tribunala i
uvek sam otvoreno pri~ao o problemima koje sam imao sa predstavnicima
tu`ila{tva i nikada mi nije palo na pamet da svoje ime i prezime zamenim
nekim brojem i da tako skrivam svoj identitet.
64. Meni je `ao {to u po~etku nisam uspeo da se suprotstavim pretwama, pritiscima i ucenama ha{kih istra`iteqa, a kasnije i Janka Laki}a,
pa sam, kada sam to uspeo, imao neodoqivu potrebu da o tome govorim u javnosti i to pod punim imenom i prezimenom.
65. O svemu {to mi se de{avalo u vezi sa tu`ila{tvom Ha{kog tribunala govorio sam na svakom mestu, me|u ro|acima, prijateqima, u kafani,
u prodavnici. Svi koji me znaju, znali su da su mi u tu`ila{tvu odredili
{ifru pod kojom je trebalo da svedo~im i da su to uradili mimo moje voqe.
Uostalom i kao svedok sudskog ve}a svedo~io sam javno, pod punim imenom
i prezimenom, iako su mi sudije nudile da svedo~im pod {ifrom i da mi iskrive lik i glas.
186
66. U vezi sa mojim javnim nastupima i to pod punim imenom i prezimenom kao dokaz prila`em fotokopije mog intervjua dnevnom listu “Pravda”, i novine Srpske radikalne stranke “Velika Srbija” u kojima je {tampan transkript mog izlagawa na skupu u Domu sindikata, kao i moje video
poruke na skupu u Sava centru.
U Malom Zvorniku,
Izjavu dao:
2. oktobar 2010. godine
Nenad Jovi}
(potpis na originalu)
Potvrda
Svojim potpisom potvr|ujem da sam pro~itao ovu izjavu, koja je napisana na srpskom jeziku, te da u potpunosti odgovara re~ima koje sam izgovorio u razgovoru sa Vjericom Radeta i Borisom Aleksi}em, ~lanovima Tima koji poma`e pripremu odbrane Vojislavu [e{equ pred Ha{kim tribunalom.
Potpis
(potpis na originalu)
Konferencija za novinare, 7. decembar 2007. godine
Aleksandar Vu~i}: Po{tovani novinari, mi smo vam saop{tili na na{oj konferenciji za novinare u ~etvrtak da je mogu}e da zaka`emo hitnu i
vanrednu konferenciju ukoliko budemo imali va`ne informacije za vas
povodom postupka koji se pred Ha{kim tribunalom vodi protiv prof. dr
Vojislava [e{eqa, i mi smo do{li sa tim zna~ajnim informacijama danas
pred vas. Naime, za 11. 12. kao {to znate predvi|eno je saslu{awe eksperta
Tribunala, odnosno Tu`ila{tva, koje je Tu`ila{tvo predlo`ilo, Tonija
Ober{ala, koji ni{ta posebno zna~ajno, vide}ete, pri~a o gluposti, o tome {ta su Srbi na ovim prostorima, kakvi su Srbi, kakva je [e{eqeva retorika, propagandisti~ka, ovakva ili onakva, ali za 13. su zakazali dovo|ewe prvog svedoka Tu`ila{tva. Za 13. decembar. I naveli su da 13. decembra
pred Ha{kim tribunalom kao svedok Tu`ila{tva treba da se pojavi gospodin Nenad Jovi}. Ja vas podse}am na ~iwenicu da je u emisiji u kojoj sam bio
sa gospo|om Nata{om Kandi}, zamislite slu~ajno, a ja sam je pitao, odakle
woj ta saznawa, jer mi ni{ta o tome nismo znali. Mi uop{te nismo znali,
ni imali spisak svedoka ni raspored svedoka Tu`ila{tva, kada i koji dolazi. Nata{a Kandi} je precizno pomenula ime gospodina Jovi}a. Gospodin
Jovi} se nalazi sa moje leve strane.
Nenad Jovi} iz mesta Radaq op{tina Mali Zvornik, je ve} ranije dao
izjavu timu za odbranu Srpske radikalne stranke, odnosno timu koji poma`e odbranu dr Vojislava [e{eqa, dao izjavu u kojoj je rekao, da svakako ne
`eli da bude svedok Tu`ila{tva, on je potencijalni svedok odbrane. Ti
pritisci na wega su nastavqani, pritisci na porodicu, na wega li~no. Na
sve mogu}e na~ine oni su mewali te izjave. Ako nekoga od vas bude posebno
zanimalo ja mogu i da objasnim kako su i {ta sve falsifikovali {aqu}i sa
187
raznih faksova iz [vajcarske i ne znam gde i ja sve, ne bi li ubedili vaqda sebe sami kako su obezbedili kqu~nog svedoka ili va`nog svedoka u borbi svojih la`i protiv Vojislava [e{eqa.
Nenada Jovi}a smo morali da zamolimo da se izlo`i toj vrsti neprijatnosti, da se pojavi ovde pred vama novinarima, pred kamerama, da bi time sebe za{titio. Da bismo svi zajedno mogli da ga za{titimo od zlikovaca iz Ha{kog tribunala i wihovih slugu ovde. Zato {to je pitawe samo trenutka {ta su oni sve jo{ u stawu da urade. Sino} u razgovoru sa Vojislavom
[e{eqem koji oni ne smeju da prislu{kuju jel’ mu je to dozvoqeno kada razgovara sa pravnim savetnicima dva puta nedeqno, naravno mi znamo da oni
to prislu{kuju ali ne smeju da koriste i ne smeju da zloupotrebqavaju. Vojislav [e{eq nam je ~itao neverovatne stvari o tome, ~ime se to Tu`ila{tvo ha{ko bavilo u me|uvremenu i {ta su sve radili ~ak i nadle`ni dr`avni organi Republike Srbije u wihovu korist u me|uvremenu. I pitaju
nas, pa jel’ vi znate? Ne znamo. Ali smo za neke stvari saznali. Javqaju nam
dobri qudi sa aerodroma. Videli Kristinu Dal kad se slikala na RTS-u. Pa
smo onda saznali {ta su radili. Tako smo saznavali za to {ta rade u op{tinama Mali Zvornik, Loznici, Zvornik u Republici Srpskoj i tako daqe.
Na svaki na~in su tra`ili bilo koga, da pri~a bilo {ta protiv Vojislava
[e{eqa. Pozvali su tamo i kamere B92, odmah da vam ka`emo. Kamere onih
koji danas ka`u da je terorizam kad im neki wihov. Ka`u da }e da pro|u kao
Bastiqa. Oni nas sedam godina uveravaju da je to bio najvi{i i najbogougodniji i blagogodniji demokratski ~in. A kad bi taj demokratski ~in da se ponovi na wima onda je to terorizam. I odmah reaguje onaj idiot od tu`ioca.
Ne znam i ja kako mu je ime, Mili} ili tako ne{to. Umesto da vaqda hapsi
one kriminalce koji su spaqivali Skup{tinu, on vaqda }e da goni one koji nisu ni{ta spaqivali.
Dakle, i oni su slali kameru tamo, ne bi li pomagali, la`u}i wih tamo kako imaju ne znam, specijalnu emisiju, ovakvu i onakvu, ne. Snimali sve
vreme za potrebe Ha{kog tribunala. I time dodatni pritisak vr{ili na
qude, ne bi li {ta ~inili i govorili protiv dr Vojislava [e{eqa. I mnoge nevladine organizacije su u taj prqavi posao upletene, kao {to znate i
mnoge la`no dr`avne slu`be. Ja vas podse}am na slede}u ~iwenicu pre nego {to dam gospodinu Jovi}u re~. Ali mi je zanimqivo da novinari na tome nisu insistirali i da ih nije zanimalo. Kada sam rekao prvi put da Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine sau~estvuje u svim prqavim i protivpravnim
akcijama koje se sprovode na teritorije Republike Srbije, protiv Vojislava [e{eqa, protiv onih qudi koji odbijaju da sara|uju sa Ha{kim tribunalom na takav na~in. Oni su rekli da la`em. Posle ~etrnaest dana kada
sam doneo potpis Veselina Mrdaka, zamenika tu`ioca, zamenika Vuk~evi}evog, onda su rekli da ne la`e Vu~i} sad, ali to je ka`e u skladu sa zakonom o saradwi sa Tribunalom. Oni se ne bave ~ak ni u skladu sa tim zakonom koji je donet tada suprotan Ustavu SRJ, postoje}e u to vreme Republike
Srbije. Oni se bave svim mogu}im pritiscima.
Gospodin Jovi} je siroma{an ~ovek. On ide da kupi mleko od onog verovali ili ne u Republiku Srpsku, jer je za devet dinara jeftinije mleko,
188
svakoga dana, da bi svojoj porodici obezbedio pre`ivqavawe, koji su ~ak
i{li na to. dajte, mi }emo da ti obezbedimo u zavisnosti od toga {ta }e{
da napi{e{ i kako }e{ sve da u~ini{. Razmi{qaj malo i o svojoj porodici. Mi }emo da te {titimo. Ulazi{ u program za{tite, u program ne znam
ni ja ~ega, samo ti ka`i tamo sve {to treba protiv Vojislava [e{eqa. I
naravno, ono {to su radili svima, la`no razume se. Vi znate da je gotov rad,
gotovo sa podizawem optu`nice Ha{kog tribunala i tako daqe. E, ti si potencijalni i osumwi~eni. Ako ne bude{ dobar, ako ne bude{ sa nama sara|ivao, ko zna {ta mi tebi sve mo`emo da napakujemo. I to su apsolutno svakome radili. E, dosta je bilo toga.
Mi smo im ovim sad pokazali da se sa nama ne}e igrati. Evo ga, jedini
svedok koji su zakazali za decembar, je gospodin Nenad Jovi}. Gospodin Nenad Jovi} ne}e da ide. Znate kako mo`e da ide? Mo`e da ide ako Sudsko ve}e donese sub penu, obavezuju}i nalog. Pa ka`e, mora{ da se pojavi{. Dobro.
Mi ne}emo da izla`emo riziku ni porodicu gospodina Jovi}a, ni gospodina Jovi}a. Nama je stalo i do wegovog zdravqa i do zdravqa i `ivota ~lanova wegove porodice. Re}i }u mu u redu, pojavi}u se. Ali je on ve} dao ovla{}ewe i punomo}je advokatu Petru Joji}u koji bi sa wim i{ao u tom slu~aju. Pa da vidimo {ta }e onda da rade. Da vidimo dokle su nasilnici
spremni da idu. ^ak je bilo pretwi kako }e negde da ga otimaju, kako }e ne
znam {ta da rade, da ga sklawaju, da ne znam {ta ~ine suprotno wegovoj voqi. Ja sam vam rekao da }emo mi to da spre~avamo. Da se sa nama banditi ne}e igrati kao {to su se igrali i sa Milo{evi}em i sa nekim drugima, misle}i da na terenu u Srbiji ne}e do}i do suprotstavqawa wihovim protivpravnim radwama i merama koje svakodnevno preduzimaju. Ja znate nisam no}ima spavao od straha posle duela sa Nata{om Kandi}. Svakojake pretwe je
iznosila, ali }emo i to uspeti da izdr`imo. Gospodin Jovi} nije vi~an govornik, ali }e vam iz srca re}i nekoliko re~enica, samo to {to `eli, to
{to `eli da vas obavesti, a onda }emo biti spremni da odgovorimo na va{a pitawa.
Nenad Jovi}: Dobar dan. Ja sam iz sela Radaqa kod Malog Zvornika,
radnik koji te{ko pre`ivqava krizu koja vlada u na{oj dr`avi, koju je tako|e neko napravio. Nemam dovoqno razvijen re~nik da vam objasnim, samo
vam mogu ukratko re}i da sam bio ~etiri do {est puta saslu{avan u kancelariji Ha{kog tribunala. To je trajalo po ~etiri dana, svi su se oni mewali samo sam ja ostajao. Trajalo je to po 14 ~asova. Mewali su se analiti~ari, psiholozi, psihijatri, ve{taci sudski i ko sve ne znam. Svi silama su se
trudili da me ubede da svedo~im protiv Vojislava [e{eqa. I da [e{eq
ima neku krivicu koju bi ja znao, a nema je i ne znam je, ne zna je ceo svet. [e{eq je samo patriota. Ja nikada ni protiv jednog Srbina ne bih svedo~io,
ne bih ugrozio ni~iju porodicu ili decu da ostanu bez roditeqa, kao {to
ne volim da neko ugro`ava moju. Ja imam jednog sina, jednu k}erku i jedno dete na starateqstvo. Ja `ivim jako siroma{no, izdr`avam jednu bebu od devet meseci i time se ponosim. Ja se mojom sirotiwom ponosim, sve ono {to
je u ku}i to je li~no moje, ni{ta nije tu|e, od nikoga nisam primao pare za
usluge nikada.
189
Ovde sam do{ao tako|e da ka`em istinu, ni zbog kakvih stvari nego sam
do{ao zbog toga {to ho}u da se zna istina. Ube|ivali su me na razne na~ine obe}avaju}i mi preseqewe porodice i mene, dobijawe posla, {umama para. I nije im uspjelo. Evo, ja sada izjavqujem pred svima vama, na`alost za
wih, a na moju sre}u, jer ja nikako ne bih bio sre}an ~ovek niti bih mogao
da se pogledam u ogledalo kad bih svedo~io tako ne{to la`no. Ne bih svedo~io ni da znam ne{to, a ja zaista ne znam ni{ta, za mene je [e{eq patriota, srpski junak koji brani Srbiju iz Haga. Nisu uspjeli, ne}e uspjeti nikada. Ako moram da odem tamo i}i }u i zastupa}u po mom naho|ewu ono {to
je istina, od istine ne be`im. Da se bavim la`ima i prevarama ja bih `iveo boqe. Zna~i, veliki pritisci vr{eni su na meni samim tim {to su oko
zgrade u kojoj su me saslu{avali bili stra`ari unutra, policajci Ujediwenih nacija naoru`ani. Uz sve te igre i pretwe – zatvori}emo te, ne}emo te
zatvoriti, zamor psihi~ki, mnogo je to uticalo na mene jer ja nisam ~ovjek
koji ima re~nik da se bori sa nekim timom istra`iteqa Evropske unije,
ili ve} koga.
Drago mi je da sam do{ao da vam ka`em istinu, da cela Srbija zna. Niko, kome god {ta obe}aju, sve je la`no. Da ne nasjedaju pojedini qudi misle}i da }e dobiti ne{to. Pare su prolazne, sve je prolazno, obraz ostaje. Hvala vam.
Mislim da sam bio dovoqno jasan. Bilo je toga da bih mogao da vam pri~am dan i no}, svaki do`ivqaj, ali nemam ja taj re~nik, uzbu|en sam, ovih
no}i sam najmawe spavao, najvi{e sam proveo uz cigare i kafu sekiraju}i
se za porodicu i mene. Hvala vam.
Aleksandar Vu~i}: Zahvaqujem se gospodinu Jovi}u. Ja bih samo jo{ jedanput da vam dam informaciju, da znate za 13. za slede}u nedequ, kao svedok
Ha{kog tu`ila{tva, oni su predvideli protivpravno i ako su imali informaciju i dobili izjavu na osnovu koje je podneta krivi~na prijava protiv Karle del Ponte, Danijela Saksona i one Uerc Reclaf. Dakle, imali
su izjavu gospodina Jovi}a, ali su oni nastavili sa pritiscima na wega i
o~ekivali da bude svedok Tu`ila{tva. Ne slu~ajno, ~uli ste ta~no ko je
znao i rekao – a ~u}ete {ta }e neki da govore, pomiwu}i ime gospodina Jovi}a. Pa se postavqa pitawe, kako su to znali, ja to nisam znao. Ali nisam
bio lew, po{to uvek rado gledam sopstvene gre{ke u emisijama pa smo zapazili to ime, pa ponovo da proverimo, pozvali ~oveka, ~ovek se obradovao
{to smo zvali, jer nije znao kako da iza|e na kraj sa pritiscima. Ka`e, ja
sve {to sam rekao ostaje, ali ja ne mogu da se izborim sa wima. A jo{ im i
na{a dr`ava poma`e. Tako da prvi svedok Ha{kog tu`ila{tva, nije svedok
Ha{kog tu`ila{tva. Ja sam siguran da }e oni tako uspe{no i da nastave.
Izvolite ako imate neka pitawa.
Novinar: Dali ste mogu}nost da Ha{ki tribunal donese obavezuju}i
nalog da se gospodin Jovi} pojavi na su|ewu za 13. decembar.
Aleksandar Vu~i}: To moramo da vidimo, to mora Sudsko ve}e da donese odluku. Onda }emo da vidimo kako }e to da izgleda, ali to bi bilo zastra{uju}e. To bi unelo tektonske promene u sam postupak. Vojislav [e{eq ne
samo da bi se ovome suprotstavqao, ne samo da im se suprotstavqa svedo~e190
we wihovim video-konferencijskim vezama, pa time da mu uvrste u spise
ne~ije svedo~ewe pa ka`u, imate to svedo~ewe na 400 strana ili na 1000
strana, a ti ima{ pola sata da ispituje{ svedoka. E to su stvari koje [e{eq ne}e dozvoliti. I `estoko }e se pobuniti, a vi znate kako on to ume,
svim pravnim sredstvima protiv mogu}e sub pene, ali ako do|e do sub pene,
do obavezuju}eg naloga, gospodin Joji} i gospodin Jovi} oti}i }e u Hag i tamo }e gospodin Jovi} re}i ono {to misli, ono {to ose}a i nema od toga nikakva filozofija. Ali to samo u slu~aju da ba{ sudija Antoneti krene protivpravno da se pona{a i na silu poku{a da pomogne Tu`ila{tvu u ne~emu
{to ve} bilo sme{no i {to bih bilo rekao bih suprotnost ne samo o kontradiktornom i akuzatornom postupku iz anglosaksonskog prava.
Novinar: .... Gospodin Jovi} ka`e da nije mogao da se izbori sa ha{kim
istra`iteqima, kako je ve} kazao, vi ste rekli da im poma`e neko... ko su
qudi koji su...
Aleksandar Vu~i}: Precizno }u vam re}i ko su. Dakle, i kako izgleda
izgradwa cele mre`e. Ne}u mo}i ba{ svaki detaq da vam ka`em, ali }ete
imati su{tinu. Dakle, kako to ide, kako izgleda ta piramidalna struktura.
Oni se ne bave ozbiqnim dokazima. Dakle, oni se ne bave pribavqawem dokaza ili ozbiqnim istra`ivawem {ta se zaista dogodilo na prostoru biv{e Jugoslavije. Oni se ne bave istinom. To im je [e{eq rekao u prvom svom
izlagawu. Oni ne}e da na|u osloba|aju}e stvari za ne znam Vojislava [e{eqa ili bilo kojeg optu`enika. Ne, nego oni idu smisleno tra`e}i politi~ku podr{ku za svoj projekat od onih koji su se nekada sukobqavali sa Vojislavom [e{eqem. I onda idu po op{tinskim odborima odakle su slati
dobrovoqci. E tu }emo da na|emo, da vidimo ko je tu siroma{an, kome mo`emo da pomognemo, to jest “da ga potkupimo”, da ga ubedimo da bude la`ni
svedok. Oni mu pi{u, oni uzmu od wega pet re~enica da ne{to tobo`e saznaju, a onda oni sami napi{u i sastave raznorazna ~uda. Onda mu ka`u, e hajde sad ti tu potpi{i. Tako se svakome od tih qudi de{avalo. Nekad im ne
daju na srpskom, nego na engleskom. Onda oni qudi potpi{u. Onda se jave pa
ka`u, mi ne}emo da budemo svedoci Tu`ila{tva, mi nemamo ni{ta protiv
[e{eqa i tako daqe. Ona mi u|emo u te papire i vidimo kako to sve izgleda. A onda {ta daqe rade? Onda i kada se i to zavr{i, kada imate sudsku overenu izjavu da to ne}e da rade, oni nastavqaju {to preko onih koji su wihova najtvr|a linija u nevladinih organizacijama, koje i na finansijski na~in i na sve druge na~ine logistikom potpoma`u one koji su im takozvani
sigurni svedoci, a i rad istra`iteqa, pa do samog tu`ioca Kristine Dal i
preko Tu`ila{tva za ratne zlo~ine koji je jo{ jedan deo beo~ug u lancu wihovih pritisaka, sve to uvezuju, dakle, preko dr`avnih organa, preko neformalnih grupa u Srbiji i preko nevladinih organizacija, da bi taj pritisak
bio {to `e{}i, {to ja~i, da obi~an ~ovek jednostavno tome ne mo`e da se
suprotstavi. Gde god da stane s neke strane ga udaraju.
Novinar: Zna~i, odgovor bi bio nevladine organizacije...
Aleksandar Vu~i}: Odgovor bi bio. Ha{ki istra`iteqi, dr`avni organi, pre svega Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine, deo Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije, nevladine organizacije i deo wihovih si191
gurnih prqavih la`nih svedoka iz raznih postupaka ve} dokazanih. Izviwavam se {to sam bio preop{iran. Ponekad se pona{am kao da predajem u
{koli, a nisam dorastao tom poslu. Izvinite zbog toga. Izvolite ako imate jo{ neko pitawe. Znate, ja mislim da je ovo prvi ovakvog tipa veliki i
ozbiqan udarac la`ima Ha{kog tu`ila{tva, a verujte mi na re~ bi}e ih
jo{. Znate da vas nikada nisam lagao. Valentina vi to najboqe znate, dolazite redovno na na{e konferencije. Sve {to sam im obe}ao iz Ha{kog tribunala, sve se nekako meni ostvarilo a wima ba{ i nije.
Hvala vam najlep{e {to ste do{li na na{u konferenciju.
Nau~ni skup “Novi poku{aj sudskog ubistva
dr Vojislava [e{eqa u Ha{kom tribunalu”
Beograd, Dom sindikata, 20. septembar 2008. godine
Nenad Jovi}: Cewene dame i gospodo, dobar vam dan i poma`e Bog. Svi
znamo koliko je pro{lo vremena otkako je na{ srpski junak, prof. dr Vojislav [e{eq, u zatvoru i koliko vremena traje su|ewe protiv wega. Ja,
Nenad Jovi}, svedok sam odbrane.
Prof. dr Vojislavu [e{equ je tamo mnogo te{ko. Sada poku{avaju da
mu nametnu advokata, uskrate telefonski kontakt s wegovim pravnim timom, uskrate posete pravnog tima, kao i posete wegove porodice. Ja se samo
pitam: za{to glavni tu`ilac Bramerc, kad podnosi izve{taj Ujediwenim
nacijama, ne opi{e i na~in pona{awa svog Tu`ila{tva prema prof. dr Vojislavu [e{equ i za{to im glavni tu`ilac Bramerc ne opi{e na koji na~in wegovi istra`iteqi dolaze do svedoka protiv Vojislava [e{eqa. A
lako je mogao do}i do tih informacija, jer ih ve} odavno ima. Mogao je da
pro~ita, ako je vi~an ~itawu, obiqe mojih izjava i dokumenata koje sam poslao pod krivi~nom i pravnom odgovorno{}u Ha{kom tribunalu. U tim izjavama, overenim u sudu, lepo i ~itko pi{e kako sam ja ucewivan od strane
ha{kih istra`iteqa, kako su mi pretili dizawem optu`nice protiv mene,
zatvarawem u Centralni zatvor, odvo|ewem u Hag gde bih im pevao kao kanarinac, pa ~ak i da sam povredio sud i da }u biti ka`wen sa sedam godina
zatvora i 200.000 evra.
Bilo je i veselijih ponuda, malo i da se na{alim, kao {to su, citiram:
“Dobi}ete, Jovi}u, sme{taj u hotelu {est meseci, tamo }ete biti okru`eni lepim devojkama, pa mo`ete koristiti usluge koje one pru`aju”. Nudili
su mi i novac, a sve to samo da potpi{em ve} napisanu izjavu protiv prof.
dr Vojislava [e{eqa.
Oni ne znaju da bih ja pre podelio sa na{im bratom, prof. dr Vojislavom [e{eqom, zatvorsku kaznu koju su mu ve} pripremili, da bih podelio
sa wim sve muke i bar polovinu preuzeo na sebe. Nikada ne bih la`no svedo~io, jer pravda se dokazuje samo istinom.
Tu`ila{tvo je u krizi jer treba opravdati novac dobijen od Ujediwenih nacija za svrhe dokaznih elemenata. A taj novac je potro{en od strane
ha{kih istra`iteqa na vozawe yipovima i provode po hotelima {irom
biv{e Jugoslavije. Ali zbog toga i nemaju nijednog va`nog svedoka protiv
192
dr Vojislava [e{eqa. Nisu imali kad, zbog lepog `ivota i provoda, ni da
ga tra`e. A i da su se trudili, ne bi ga na{li, jer prof. dr Vojislav [e{eq nije kriv, pa zato oni ne mogu ni da imaju svedoka protiv wega.
Pa evo, gospodine glavni tu`io~e Bramerc, izvolite hitno o ovoj
istini izve{tavajte Ujediwene nacije, pa mo`ete biti ponosni jer }ete skinuti sa sebe svu prqav{tinu kojom su vas poprskali va{i istra`iteqi.
@iveo prof. dr Vojislav [e{eq, `ivela Velika Srbija!
Me|unarodni nau~ni skup u organizaciji
Komiteta za odbranu Vojislava [e{eqa
“Argumentima protiv montiranog procesa”
Beograd, Sava centar, 18. oktobar 2010. godine
Nenad Jovi}: Moje ime je Nenad Jovi}. Ha{ki istra`iteqi su mi bez
mog odobrewa i znawa dodelili pseudonim svedok 032. Po{to 2003. godine
nisam hteo da potpi{em izjavu koju su mi ponudili, Rita Pradan mi je rekla da me mo`e amnestirati od svih tih navodnih zlo~ina koje sam ja napravio. To su nekih izmi{qenih 300 muslimana ubijenih na Kladu{i, pa neke
`rtve oko grada Zvornika, da me mo`e amnestirati od svega toga samo u tom
slu~aju ako `elim da svedo~im protiv dr Vojislava [e{eqa i da pro~itam,
nau~im napamet, wihovu ve} napisanu izjavu. Zna~i, ne datu moju, nego izjavu koju su oni napisali protiv dr Vojislava [e{eqa da nau~im napamet, a
zauzvrat }u dobiti ono {to sam rekao: hotelski sme{taj, devojke i sumu para, kako se izrazila: ,,Dok vi budete tro{ili pare u nekoj od tre}ih zemaqa, dr Vojislav [e{eq }e biti u zatvoru kao i svi drugi protiv kojih bude{ svedo~io”. Zna~i, i{lo se direktno na Vojislava [e{eqa i naterivawe na la`.
Najvi{e me poga|alo kada bi mi, posle 15 sati, 14-15 sati saslu{awa,
napomenula: ,,Priseti se malo svoje dece, seti se malo svoje porodice”. Odmah sam se pla{io da mi je neko u ku}i od wihovih, ko zna kojih snaga, iz
kog resora, da mi mogu napraviti neko zlo u ku}i, tako da se desilo da sam
jedne no}i pobegao iz stana koji su mi dali. Veoma sam ponosan {to nisam
podlegao ucjenama, pretwama i podmi}ivawu od strane istra`iteqa Ha{kog tribunala. Tako|e sam ponosan i puno mi je srce, ako je moje svedo~ewe doprinelo rasvetqavawu la`ne optu`nice protiv prof. dr Vojislava
[e{eqa.
“Pravda”, 8. decembra 2007. godine, objavquje tekst sa izjavama generalnog sekretara Srpske radikalne stranke Aleksandra Vu~i}a i Nenada Jovi}a, koga je Ha{ko tu`ila{tvo poku{alo da natera da svedo~i protiv dr
Vojislava [e{eqa. Tekst je objavqen sa nadnaslovom “Nenad Jovi}, nesu|eni svedok Ha{kog tribunala”, naslovom “Ne}u da la`em protiv [e{eqa” i podnaslovom “Obe}avali su mi novac, zaposlewe i preseqewe moje
porodice na bezbedno mesto u zamenu za svedo~ewe protiv lidera radika193
la”. Tekst ima antrfile sa nadnaslovom “Nalog Haga” i naslovom “Tektonski poreme}aj”.
Aleksandar Vu~i}, generalni sekretar Srpske radikalne stranke, izjavio je da Tu`ila{tvo Ha{kog tribunala i daqe nastavqa sa pritiscima
i ucewivawem potencijalnih svedoka u procesu koji se vodi protiv lidera
radikala. Vu~i} je predstavio i nesu|enog svedoka Tribunala Nenada Jovi}a.
– Nekoliko puta su me u kancelariji Ha{kog tribunala saslu{avali
razni psiholozi, sudski ve{taci, psihijatri i drugi stru~waci, a ta saslu{awa su ponekad trajala i po ~etrnaest sati. Pretili su mi i na mene i moju porodicu stalno vr{e pritisak, ali ja nikad ne}u govoriti protiv [e{eqa, kao ni protiv ijednog Srbina – rekao je Nenad Jovi} iz sela Radaq
kod Malog Zvornika, koji je 13. decembra trebalo da bude svedok optu`be
protiv Vojislava [e{eqa.
– Vojislav [e{eq je patriota i srpski junak koji u Ha{kom tribunalu brani i Srbiju i srpski narod. Iako sam siroma{an, a imam troje dece,
nikad ne bih la`no svedo~io za novac, jer novac je prolazan, a ~ist obraz
ostaje i zato ~ak i da znam ne{to, a ne znam, nikad ne bih ni{ta rekao – rekao je Jovi}.
Vu~i} je pojasnio da je za Nenada Jovi}a kao potencijalnog svedoka optu`be saznao od Nata{e Kandi} u emisiji na Foks televiziji.
– Nenad Jovi} nam se javio i rekao da nema nameru da bude svedok optu`be, ve} mo`e da se pojavi samo kao svedok odbrane u Ha{kom tribunalu,
ali preko svog advokata, kome je dao punomo}. Istra`iteqi Tribunala tra`e po svaku cenu bilo koga ko bi mogao ne{to da ka`e protiv Vojislava
[e{eqa, a u tome im poma`u Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine u Srbiji, deo
Ministarstva unutra{wih poslova i neke nevladine organizacije – rekao
je Vu~i}.
– Tribunal, umesto da se bavi tra`ewem ozbiqnih dokaza za uzroke de{avawa na prostoru biv{e SFRJ, pritiscima, ucenama, pretwama i falsifikovawem izjava poku{ava da iznudi izjave protiv [e{eqa, ali to im ne}e uspeti – naglasio je Vu~i} i dodao da “sudsko ve}e Tribunala mo`e da donese obavezuju}i nalog da se Nenad Jovi} pojavi na su|ewu, ali to bi izazvalo “tektonski poreme}aj” u Ha{kom sudu.
“Pravda”, 21. juna 2008. godine, objavquje tekst sa izjavama Nenada Jovi}a, sa nadnaslovom “Nenad Jovi} odbio zahtev ha{kog tu`ila{tva da la`e
protiv lidera SRS”, i naslovom “Svedo~i}u za [e{eqa”.
Ha{ki istra`iteqi mi nisu pretili i ucewivali me direktno, ve}
suptilno. Poku{avali su da me slome, pre svega psihi~ki. Tra`ili su od
mene da svedo~im protiv Vojislava [e{eqa. Obe}ali su mi, ako pristanem, da }e me sa porodicom smestiti u zemqu koju odaberem i da }e mi obezbediti posao. U Hagu su mi rekli da }u {est meseci biti sme{ten u hotelu
i da }u imati vremena da savladam ono {to je napisano u izjavi. ^ak su mi
rekli da }u mo}i da koristim sve sadr`aje koje hotel nudi, nudili su mi i
devojke za dru`ewe.
194
Ne `elim da la`em i da svedo~im onako kako mi oni ka`u. Pojavi}u se
u tribunalu, ali samo kao svedok odbrane jer `elim da ka`em istinu.
Spisak svedoka koje tu`ila{tvo Ha{kog tribunala planira da izvede
u nastavku su|ewa Vojislavu [e{equ izazvao je burnu raspravu na administrativnoj sednici pretresnog ve}a. Naime, na tom spisku se nalazi nekoliko osoba koje odavno nisu me|u `ivima, ali i osobe koje su prijavqene
kao svedoci odbrane.
Jedan od wih je Nenad Jovi}, koji ni sam nije znao da se nalazi na spisku svedoka tu`ila{tva dok nije ~uo da je tu`ilac, nabrajaju}i koje svedoke planira da izvede u narednom periodu, pro~itao i broj pod kojim je on zaveden. – ^lan sam tima za odbranu Vojislava [e{eqa i prijavqen sam kao
svedok odbrane u procesu koji se pred Ha{kim tribunalom vodi protiv wega. I pored toga, tu`ila{tvo me je najavilo kao svog svedoka. Stra{no sam
se iznenadio i potresao kada sam to ~uo – ka`e Jovi} za “Pravdu”.
Dodaje da je prvi put kontaktirao sa predstavnicima tu`ila{tva Ha{kog tribunala 2002. godine.
– Pet ili {est puta sam razgovarao sa predstavnicima tu`ila{tva
Ha{kog tribunala. Oni su me saslu{avali i tra`ili od mene da budem wihov svedok u postupku koji se vodi protiv Vojislava [e{eqa. Naravno, na
to nisam pristao – ka`e Jovi}.
Za pomo} se, kako ka`e, obratio Srpskoj radikalnoj stranci i pravnom
timu koji poma`e u odbrani Vojislava [e{eqa.
– Wima sam se stavio na raspolagawe i rekao da }u biti svedok odbrane ako je to potrebno. Oni su na to pristali i o tome smo nekoliko puta
obavestili tu`ila{tvo. I pored toga, nastavqeni su pritisci na mene –
obja{wava Jovi}. On dodaje da su predstavnici tu`ila{tva nastavili da ga
pozivaju i da su mu ~ak rekli da mu je boqe da se odaziva na wihove pozive
jer }e u protivnom za wim biti raspisana poternica.
– Rekli su mi da je boqe da se sam odazovem pozivima nego da po mene
dolazi policija i da me pritvaraju dok neko iz tu`ila{tva ne obavi razgovor sa mnom – pri~a Jovi}.
Prema Jovi}evim re~ima, predstavnici tu`ila{tva su na wega vr{ili razne pritiske.
– Naravno, oni mi nisu pretili i ucewivali me direktno, ve} suptilno. Poku{avali su da me slome, pre svega psihi~ki – ka`e Jovi}.
Pritiskaju preko Nata{e Kandi}
Govore}i o na~inima na koji ha{ko tu`ila{tvo pritiska svedoke, Jovi} pri~a:
– Ceo proces ispitivawa za mene je jedno bolno iskustvo. Me|utim, najgore mi je bilo, ili da tako ka`em najgora ucena, ne{to {to me najvi{e pogodilo je kada je Nata{a Kandi} obelodanila na televiziji Foks da sam ja
za{ti}eni svedok Ha{kog tribunala. Tu`iteqka Kristin Dal je mene prodala Nata{i Kandi} ili su videli da ja ne}u i ne `elim da budem svedok
tu`ila{tva pa su objavqivawem mog imena kao za{ti}enog svedoka hteli
da mi se osvete. Tako sam ja to protuma~io. Kao, obelodani}e moje ime pa }e
me moj narod kazniti. Tako je nekako i bilo. To je uticalo na moju porodi195
cu, najvi{e na moje dete, koje ide u tre}i razred osnovne {kole. Wega su
drugi |aci zbog toga {utirali i vre|ali. Govorili su mu da je izdajnik, da
mu je otac izdajnik.
On dodaje da su mu na prvom sastanku odmah rekli {ta od wega o~ekuju.
– Tra`ili su od mene da budem svedok tu`ila{tva u slu~aju protiv Vojislava [e{eqa. Obe}ali su mi, ako pristanem, da }e me sa porodicom smestiti u zemqu koju odaberem i da }e mi obezbediti posao – obja{wava Jovi}.
Nagla{ava da je tu`ila{tvo, kada im je postalo jasno da ne `eli da
pristane na wihovu ponudu, promenilo taktiku i da su onda krenuli sa psihi~kim iscrpqivawem. – Sastanci sa wima su postali sve du`i. Trajali su
po ~etiri, pet dana, a razgovori i po ~etrnaest sati u cugu sa pauzama od po
petnaestak minuta. Poku{avali su da me izmore, da mi se sve to smu~i i da
pristanem na wihovu ponudu – prise}a se Jovi}.
Ovaj biv{i policajac ka`e da su mu ~ak u nekim trenucima direktno
“savetovali” da pristane da svedo~i protiv [e{eqa i tako olak{a sebi.
– Bukvalno su tra`ili da la`no svedo~im protiv Vojislava [e{eqa.
Rekli su mi da }e mi sastaviti izjavu koju treba da potpi{em i nau~im. Rekli su da }u {est meseci biti sme{ten u hotelu i da }u imati vremena da
savladam ono {to je napisano u izjavi. ^ak su mi rekli da }u mo}i da koristim sve sadr`aje koje hotel nudi i da }u imati devojke za dru`ewe. Nisam
mogao da verujem {ta ~ujem – zapaweno Jovi} opisuje svoje sastanke sa predstavnicima tu`ila{tva.
Hag, pri~a Jovi}, nudi i specijalnu obuku svedocima tu`ila{tva. Da
bi se {to boqe pripremili i izbegli tremu i strah prilikom svedo~ewa,
potencijalnim saradnicima nude mogu}nost da prisustvuju nekom od svedo~ewa drugih svedoka i da }e kroz staklo mo}i da gleda kako oni svedo~e.
– Rekao sam im da ja ne}u da la`em i da ne pristajem na to {to mi nude
– ka`e Jovi}.
Posle ovih instrukcija. Jovi} se obratio Srpskoj radikalnoj stranci
i timu za odbranu [e{eqa.
– Postoje tri moje izjave, koje sam preko pravnog tima za odbranu Vojislava [e{eqa poslao tu`ila{tvu, u kojima ih obave{tavam da sam ~lan
tog tima i da sam svedok odbrane. One su zavedene i overene u ^etvrtom op{tinskom sudu – ka`e Jovi}.
Me|utim, tu`ila{tvo mu je posle toga poslalo obavezuju}i nalog za
svedo~ewe.
– Odgovorio sam na wihove navode i objasnio im da sam svedok odbrane. To je bio ~etvrti put da im stavqam do znawa da ne mogu da budem wihov
svedok – tvrdi Jovi}.
On nagla{ava da `eli da ga tu`ila{tvo ostavi na miru i da prestane
da vr{i pritisak na wega jer ne `eli da bude wihov svedok, {to im je jasno
stavio do znawa.
– Ne `elim da la`em i da svedo~im onako kako mi oni ka`u. Pojavi}u
se u tribunalu, ali samo kao svedok odbrane jer `elim da ka`em istinu –
obja{wava Jovi}.
196
Sadr`aj:
Predgovor .........................................................................................................
La`ne optu`be protiv prof. dr Vojislava [e{eqa
za otkrivawe identiteta za{ti}enih svedoka
Podnesak prof. dr Vojislava [e{eqa po pravilu 65ter ............
3
Jovan Glamo~anin .....................................................................................
Zoran Ranki} ..............................................................................................
Nenad Miti} ...............................................................................................
Dim~e Mijatovi} ......................................................................................
Radovan Nova~i} .......................................................................................
Mile Crnobrwa ........................................................................................
Zoran Dra`ilovi} ...................................................................................
Miodrag Lukovac ......................................................................................
Aleksandar Gaji} ......................................................................................
Nenad Jovi} .................................................................................................
12
35
59
63
89
102
108
117
146
177
9
197