TUR SKA I TO SKA NA

231
TURSKA I TOSKANA
U ovoj knjizi poku{ali smo da
odgovorimo na pitanje {ta je to
srpska knji`evnost. Sama ~injenica da se takvo pitanje uop{te
postavlja ukazuje na potrebu da
se o njemu govori.1
Ima raznih pitanja. To {to su postavljena samo po sebi ne mora ni{ta da
zna~i, niti obavezuje na odgovor. Zato izme|u prve i druge re~enice sa
po~etka Puta srpske knji`evnosti Jovana Dereti}a ne postoji nu`na veza,
na koju bi autor ipak da uka`e. Mo`emo da naga|amo: zapanjen ~injenicom da iko pita {ta je to srpska
knji`evnost, da postoji neko ko to ne
zna, autor je re{io da ~itaocima jednom zanavek utuvi odgovor. Ili Dere1) Jovan Dereti}, Put srpske knji`ev- ti} podrazumeva da
nosti. Identitet, granice, te`nje (Beograd: Srpska knji`evna zadruga, 1996),
str. 5.
232
Dejan Ili}
postoji dovoljno dobrih razloga da se pitamo {ta je to
srpska knji`evnost, pa je vredno truda da se na to pitanje i odgovori. Recimo, {ta to izu~ava istorija srpske
knji`evnosti ili {ta se u {kolama predaje kao srpska
knji`evnost?
Dakle: {ta je srpska knji`evnost?
Pitanje inicira niz na~elnih nevolja. Pre nego {to se
na njega odgovori, potrebno je postaviti op{ti okvir
koji }e i teorijski i metodolo{ki usmeriti prou~avanje
knji`evnosti, kao i shvatanje nacije. Dereti} to ne ~ini. On kao da zna {ta je to srpska knji`evnost i ko su
Srbi, i pretpostavlja da }e to postati jasno i drugima
kada im predo~i svoje odgovore na “dva klju~na pitanja”: prvo je “pitanje granice srpske knji`evnosti”; a
drugo – “pitanje njenog unutra{njeg jedinstva i horizontalne povezanosti”.2 Da ipak nije re~ o istom pitanju – jer, “pitanje granice” u sinhronijskoj ravni isto
je {to i pitanje “horizontalne povezanosti” – bi}e kona~no utvr|eno kada autor u novom poku{aju druga~ije formuli{e svoje drugo “klju~no pitanje”: “[to se
ti~e drugog problema o kojem raspravlja ova knjiga,
problema unutra{njeg jedinstva i vertikalne povezanosti vremenskih odseka srpske knji`evnosti, on je
daleko od toga da bude iscrpen onim {to je ovde re~eno.”3
Kako god, bilo da tragamo za horizontalnim ili vertikalnim vezama, da povla~imo granicu u sinhronijskoj ravni ili utvr|ujemo jedinstvo u dijahronijskoj –
bavimo se pitanjima identiteta i jedne (nacionalne)
knji`evnosti i same nacije. [ta je to {to prepoznajemo
kao isto – kako vu~emo granicu – u jednom vremenskom odse~ku; i {ta je to {to u sledu vremenskih od2) Ibid., str. 6.
3) Ibid., str. 7.
Turska i Toskana
233
se~aka prepoznajemo kao vezu koja nam, uprkos o~itim promenama, dozvoljava da tvrdimo kako i u raznim vremenima imamo posla sa istim? Neka ovde u
vezi sa tim pitanjima budu date dve napomene, koje
ne}emo podrobnije obrazlagati. Prvo, pitanje uo~avanja/o~uvanja kontinuiteta u promeni jeste op{te u
tolikoj meri da je postalo – banalno. Umesto da tragamo za nepromenljivim jezgrom, nezahva}enim promenom, samu promenu mogli bismo da istaknemo
opisuju}i funkciju, opseg i shvatanje knji`evnosti u
razli~itim periodima. Isto va`i i za naciju: “Ne treba,
dakle, da se pitamo {ta je to nacija ve} kako se nacionalno kao politi~ka i kulturna forma institucionalizuje unutar jedne dr`ave i izme|u dr`ava. Kako nacija funkcioni{e kao prakti~na kategorija, kao klasifikaciona shema, kao kognitivni okvir?”4
Drugo: odgovoriti na konceptualni problem istorijskog trajanja uvo|enjem tvrdog pojma identiteta, bilo
jedne knji`evnosti, bilo dru{tvene (nacionalne) grupe –
pogre{no je i zavodi na krivi put. Iz prakti~nog konteksta svakodnevnog `ivota i 4) Rogers Brubeker, Nationalism repolitike, tvrdi pojam identi- framed. Nationhood and the national
teta izme{ten je u ravan dru- question in the New Europe (Cambridge: Cambridge University Press, 1996),
{tvene analize, zadr`av{i pri str. 16. (Rod`ers Brubejker, “Nacionalitom esencijalisti~ke konota- zam u novom kontekstu”, s engleskog
cije, koje zaista mogu biti prevele Aleksandra Kosti} i Aleksandra
korisne za okupljanje i mo- Bajazetov-Vu~en, Re~ 72/2003, str.
283–336, citat na str. 287.)
bilizaciju pripadnika grupe, 5) Podjednako je problemati~na i
ali su neupotrebljive za opi- upotreba pojma identiteta u njegosivanje procesa koji grupu vim mekim zna~enjima. Vidi Rod`ers
Brubejker i Frederik Kuper, “S onu
proizvode i u kojima ona
stranu identiteta”, s engleskog preveu~estvuje.5
la Jelena Staki}, Re~ 69/2003, str.
405–451. “Ma koliko bio sugestivan
termin ‘identitet’, ma koliko da je
neophodan u nekim prakti~nim kon-
234
Dejan Ili}
Gurnuv{i u stranu sva prethodna razmatranja, Jovan Dereti} se odlu~io upravo za pojam esencijalno
odre|enog identiteta, {to ga je spre~ilo da dâ prihvatljive odgovore i na ona dva pitanja koja je sam sebi
postavio. Da je u obzir uzeo bar jo{ dva pitanja, bio bi
mo`da jednako neuspe{an, ali bi njegova razmi{ljanja
o problemima istorije srpske knji`evnosti ostavljala
bolji utisak. Nevoljan da o njima misli, on se li{io teorijskog i metodolo{kog upori{ta. Nije Dereti}u bilo
nepoznato6 da suo~en s knji`evno{}u jedne male zemlje, “~iji su pojedini dijelovi samo razmjerno kratkotrajno u historiji u`ivali prednost koliko toliko potpune vlastite dr`avnosti”, istori~ar mora razumeti i “pitanje o funkciji knji`evnosti, o opsegu i definiciji pojma knji`evnosti”.7 Znao je i da, u situaciji kada je re~
o knji`evnosti koja nastaje na prostoru “s vrlo zamr{enom pro{lo{}u posebnih ali ~esto i prepletenih narodnih, etni~kih i regionalnih razvoja”, na kojem je
“normalan kapitalisti~ki razvoj historijom bio uskra}en i prirodan razvoj modernih nacija †...‡ vi{estruko
poreme}en”, istori~ar
†...‡ mora na putu utvr|ivanja pojedinih naciotekstima, on je suvi{e dvosmislen, su- nalnih literarnih tradicija
vi{e rastrzan izme|u ‘tvrdih’ i ‘mekih’ razmi{ljati o odnosu mozna~enja, izme|u esencijalisti~kih koderne koncepcije nacionalnotacija i konstruktivisti~kih kvalifikativa da bi mogao dobro slu`iti zah- ne tradicije i starijih kontevima dru{tvene analize” (ibd., str. cepcija literarnog zajedni406).
{tva, o pitanju kontinuiteta
6) Vidi Dereti}, Put..., str. 185, fusnokoji se ostvaruje preko reta 1.
7) Svetozar Petrovi}, “Metodolo{ka skih promjena jezi~nog mepitanja specifi~na za prou~avanje na- dija †...‡.8
{ih nacionalnih knji`evnosti”, u: S. Petrovi}, Priroda kritike (Zagreb: Liber,
1972), 193–207; citat na str. 194.
8) Ibid., str. 195.
Turska i Toskana
235
O svemu tome, na simpoziju “O istoriji jugoslovenskih
knji`evnosti” odr`anom 1964. u Sarajevu, razlo`no je
i uverljivo govorio Svetozar Petrovi}. Ali, par decenija kasnije, Dereti} svejedno umuje: “U istoriji nacionalne knji`evnosti suo~avamo se s tri fenomena, s
knji`evnim, istorijskim i nacionalnim.”9 I dalje: “Mo`emo se zapitati najpre: {ta je knji`evnost? [ta je istorija knji`evnosti? A zatim: {ta je srpska knji`evnost i
kakva je njena istorija?”10 Da bi zaklju~io:
Prva dva pitanja nisu neposredno povezana s
predmetom ove knjige te se njima ne}emo sistematski baviti.11
Ne samo {to neosnovano i zapravo neo~ekivano utvrdi da op{ta pitanja {ta je knji`evnost? i {ta je istorija
knji`evnosti? imaju tek posredne veze sa problemima
prou~avanja srpske knji`evnosti i njene istorije, Dereti} jo{ i podse}a, valjda sasvim neobave{tenog ~itaoca: “Uostalom, o njima postoje odgovori, i to mnogi,
u ~ije bi pretresanje ovde bilo suvi{no ulaziti. Prirodom knji`evnosti bavi se posebna disciplina, knji`evna teorija.”12 Ako bi sad radoznao ~italac (nau~iv{i da
postoji posebna disciplina – teorija knji`evnosti) hteo
da sazna za koje se odgovore iz teorijskog obilja opredelio autor, Put srpske knji`evnosti mu u tome ne}e
biti od koristi.
Nije sporno da su izvestan pragmatizam i zanemarivanje teorije u knji`evnoistorijskim poslovima neophodni, ali jeste bitno sa kojih pozicija Jovan Dereti} prou~ava istoriju srpske knji`evnosti kada je spreman da
9) Dereti}, Put..., str. 34.
10) Ibid., str. 56.
11) Ibid.
12) Ibid.
236
Dejan Ili}
†...‡ izvesna dela, koja po teorijskim standardima
ne bi i{la u knji`evnost, prihvati kao knji`evno relevantne i, u mnogim slu~ajevima, vrlo zna~ajne
~injenice, odnosno da ih pretpostavi delima koja
su knji`evna u u`em, strogo estetskom smislu.13
Jedino bi kakvo-takvo obja{njenje iz kog ugla i u koje svrhe se ovde pristupa knji`evnosti moglo da ubla`i teorijsko-metodolo{ki ko{mar. Koji “teorijski standardi”? Koja “dela”? U koju “knji`evnost”? Koji “strogo estetski smisao”? Sve su to, dakle, pitanja o funkciji knji`evnosti, o opsegu i definiciji pojma knji`evnosti. Ali, za autora su to pitanja u dalekoj i tek posrednoj vezi sa prou~avanjem srpske knji`evnosti.
Ako ve} nije saznao {ta je knji`evnost, ~italac se
ipak nada da }e mu Put srpske knji`evnosti otkriti za{to je to ne{to – iz nepoznatih razloga nazvano knji`evnost – srpsko. Ali, Dereti} nam poru~uje: “Nacionalni identitet knji`evnosti vi{e se do`ivljava nego {to
se mo`e precizno opisati.”14 Iako nam nije rekao {ta je
za njega knji`evnost, autor je ipak uveren da }emo zajedno sa njim biti u stanju da do`ivimo njen nacionalni identitet. U takvoj situaciji svaki opis je uspeh, makar bio i neprecizan. Ostavimo sad po strani to kako
do`ivljavamo nacionalne identitete stranih knji`evnosti – Put srpske knji`evnosti sugeri{e da smo u stanju
da do`ivimo samo nacionalni identitet sopstvene knji`evnosti – ovde je bitno slede}e: po{to je pojam knji`evnosti ispra`njen (svaki tekst mo`e se proglasiti
knji`evnim) a pitanje nacionalnog sme{teno u domen
do`ivljaja, izvan preciznih opisa, na “dva klju~na pitanja” mo`e se odgovoriti bilo kako.
13) Ibid., str. 56–57.
14) Ibid., str. 35.
Turska i Toskana
237
Unutra{nje jedinstvo srpske knji`evnosti, osnovu
oko koje se povla~e granice i garant istorijskog kontinuiteta, Dereti} otkriva u njenim “dubinskim, nesvesnim slojevima”:
Knji`evnost se mogla menjati i ostajati uvek svoja zato {to je u njenim temeljima, u njenim dubinskim, nesvesnim slojevima, postojala kolektivna
duhovna supstanca koja je za sve to vreme u biti
ostajala nepromenjena.15
Premda nije jasno {ta je nesvesni sloj knji`evnog teksta – o tome koliko je pora`avaju}e da postoji kolektiv ~ija se duhovna supstanca u biti ne menja da i ne
govorimo – autor ne posustaje u zaklju~ivanju o
osnovnim odlikama srpske knji`evnosti:
Polaze}i od toga, mo`emo ukazati na izvesne pojave u srpskoj knji`evnosti za koje je karakteristi~no da se susre}u u svim vremenima njenog
trajanja, da se na ovaj ili onaj na~in ispoljavaju
u svim glavnim “oblastima” od kojih se ona sastoji, u svim razdobljima i u osnovnim `anrovima.16
I tu sti`emo do odlika. Za Dereti}a je osnovno obele`je kako stare srpske knji`evnosti tako i knji`evnosti
XVIII stole}a – “nefikcionalnost”.17 Ta nefikcionalnost
je posebne vrste, i pre svega je svojstvena istoriografskim spisima, pa otuda u `anrovskom sistemu stare
knji`evnosti “preovla|uju istorijske vrste kao {to su:
biografije, povesna slova, hronike, letopisi, rodoslovi,
15) Ibid., str. 195.
16) Ibid., str. 196.
17) Ibid., str. 198.
238
Dejan Ili}
hronografi”.18 Sli~no va`i, tvrdi Dereti}, i za novu srpsku knji`evnost:
Istori~nost kao formativno na~elo ima zna~ajnu
ulogu i u novoj knji`evnosti, iako je ova zasnovana na sistemima u kojima fikcionalnost ~ini osnovu. To na~elo javlja se u vi{e razli~itih oblika, od
kojih su dva najvi{e zastupljena: prvome pripadaju dokumentarno-umetni~ki `anrovi, dela koja se
stvaraju na granici istorije i knji`evnosti, a drugome – one knji`evne kompozicije u kojima je glavna tema istorija, bilo naroda u celini, bilo pojedinih njegovih delova.19
Iskrsava vi{e pote{ko}a usled tako opisanog osnovnog
svojstva srpske knji`evnosti, koje se nije bitnije menjalo tokom proteklih desetak vekova. Najpre, nefikcionalnost nije isto {to i istori~nost. Da nefikcionalnost
ne podrazumeva istori~nost, kao i da fikcionalnost nije nu`no u srazu sa istori~no{}u uvi|a i sam autor kada, s pravom, tvrdi da istori~nost mo`e imati bitnu
ulogu i u delima fikcije. Dalje, nije jasno {ta se uop{te
razume pod nefikcionalno{}u i fikcionalno{}u. Na po~etku Puta srpske knji`evnosti Dereti} zapa`a: “Knji`evna fikcija (i u njenim okvirima posebno roman),
ranije potcenjivana, uzdi`e se me|u vode}e `anrove i
sa poezijom i dramom ~ini osnovu knji`evnosti modernog doba.”20 Mogu}e je da nam se tu sugeri{e da
su poezija i drama nefikcionalni `anrovi, a da, recimo,
sva dela koja predo~avaju izmi{ljeno pripadaju `anru
– ili, preciznije, rodu – knji`evne fikcije. Mogu}e je i
to da je autora povukao engleski termin fiction. Jed18) Ibid., str. 199.
19) Ibid., str. 200.
20) Ibid., str. 24.
Turska i Toskana
239
no njegovo zna~enje je umetni~ka proza – i u tom slu~aju se re~enica ~ita kao ta~an uvid da je umetni~ka
proza, a roman posebno, u modernom dobu po va`nosti izjedna~ena sa poezijom i dramom. Ali su se kod
Dereti}a sa knji`evnokriti~kim ispreplela i neka druga
zna~enja istog termina (la`, izmi{ljotina), naspram
kojih je onda odre|ena i upotreba pojma nefikcionalno. Tako, prema jednoj upotrebi, nefikcionalno mo`e
biti sve ono {to nije pripovedna proza, dakle – poezija i drama; no, nefikcionalan mo`e biti i svaki tekst
koji ne predo~ava izmi{ljeno, u kojem se ne la`e.
Kako god, zbrka o fikcionalnom i nefikcionalnom
zadobija minimalni smisao kada Dereti} uvede svoju
glavnu tezu: “Istorija kao takva pojavljivala se kao ~inilac unutar sistema, unose}i u knji`evne tvorevine
izvesna svoja obele`ja, na prvom mestu tematsku orijentaciju na kolektivnu sudbinu naroda, a zatim odre|ene formalne osobenosti, na prvom mestu nefikcionalnost, pretenziju na ~injeni~ku istinitost.”21 Da se ne
bismo upu{tali u razmatranje tre}eg odre|enja nefikcionalnosti i fikcionalnosti kao formalnih svojstava
knji`evnosti – iskreno re~eno, ne znam {ta bi to moglo da bude – pogledajmo kako Dereti} poentira:
Iz svega {to je prethodno re~eno vidi se da je srpska knji`evnost u svim vremenima svoga trajanja
bila sna`no upu}ena na narod kao kolektivitet. S
tim je povezano i ono njeno svojstvo kojem smo
ranije posvetili punu pa`nju u vezi s problemom
knji`evne nacionalnosti, a to je njena svest o vlastitom narodnosnom identitetu. Re~ je o jo{ jednoj
razvojnoj konstanti koja je delovala u svim epo21) Ibid., str. 198.
240
Dejan Ili}
hama njene istorije. U toku ~itavog svojeg samostalnog razvoja, od kraja XII veka do danas, srpska knji`evnost stvarala se s jasnom sve{}u o tome da je srpska.22
Dakle, u “dubinskim, nesvesnim slojevima” srpske
knji`evnosti postojala je jasna svest “o tome da je
†ona‡ srpska”. Ili: postoji srpska knji`evnost, ono {to
je takvom ~ini jeste to da je ona srpska, a njeno stalno i nepromenljivo svojstvo jeste to {to je srpska. Dereti} zapravo ho}e da ka`e da je srpska knji`evnost
oduvek i zauvek sna`no upu}ena na narod kao kolektivitet, i da je to bitno odre|uje kao srpsku, budu}i da
je re~ o srpskom “nacionalnom” kolektivu. Nije sporno da bi mogla biti napisana zanimljiva istorija srpske
knji`evnosti usredsre|ena na dela koja tematizuju
istorijsku sudbinu srpskog naroda. Takva istorija pokazala bi, recimo, na koji se na~in menjao pogled pisaca raznih epoha – a treba odmah re}i da tih epoha,
po~ev od devetnaestog veka, odnosno zasnivanja srpske dr`ave i nacije, nema previ{e – na srpski narod i
njegovu istoriju, te kako se to odrazilo na knji`evne
forme koje su oni koristili. To, me|utim, ne bi bila obuhvatna istorija srpske knji`evnosti. Ona bi, po prirodi stvari, izostavila sva ona dela u kojima nacionalna
istorija nije dominantna, pa ni sporedna tema.
A bilo je i takvih. Sredinom sedamdesetih, Svetozar
Petrovi} skre}e pa`nju na devetnaestovekovnog srpskog
22) Ibid., str. 208.
pesnika Jovana Pa~i}a:23
23) Svetozar Petrovi}, “Studije o Pa~i}evom kanconijeru (I)”, Zbornik Matice srpske za knji`evnost i jezik,
XXIII/1975, 2, str. 209–248; “Studije o
Pa~i}evom kanconijeru (II)”, Zbornik
Matice srpske za knji`evnost i jezik,
XXIV/1976, 2, str. 221–251.
Iako se osnovano mo`e re}i
da Pa~i} nije bio ravnodu-
Turska i Toskana
241
{an prema sudbini svoga naroda, njemu su svi oblici ovakvog povezivanja ljubavne i nacional-politi~ke teme bili tu|i. On nije koristio patriotsku
frazu kao izgovor za ljubavnu pjesmu; stran mu je
tako|e bio utilitaristi~ki duh one ljubavne poezije
koja je emocionalno{}u svoje prisne teme `eljela
da osna`i budni~ki svoj nacionalni glas; a ne bi
vjerovatno imao pravog razumevanja, da je u formativnim njegovim godinama i postojala, ni za
onu slovensku ljubavnu poeziju petrarkisti~ke inspiracije u kojoj se nacionalna tema pojavljuje
umjetni~ki opravdano (najjednostavnije i pone{to
pojednostavljeno re~eno, kao izraz zapravo nu`de
da se u svijetu petrarkisti~ke poezije – u osnovnoj
njegovoj antinomiji – popuni praznina nastala
krizom hri{}anske koncepcije svijeta i smr}u, ili
umiranjem, Boga).24
O “zloj sudbini Pa~i}eve poezije u srpskoj knji`evnosti”, Petrovi} pak zaklju~uje:
Ali je vrijedno da se zapazi da Pa~i} nije bio samo
nevina pjesni~ka `rtva smjene kulturno-politi~kih
orijentacija, nego i `r- 24) Petrovi}, “Studije... (II)”, str. 231.
tva, {to uvijek naravno 25) Ibid., str. 232.
mo`e da zna~i i junak, 26) U prvom izdanju Istorije srpske
knji`evnosti (Beograd: Nolit, 1983),
jednoga svog vlastitog Dereti} o Pa~i}u ima da ka`e samo to
umjetni~kog izbora.25
da je ovaj bio austrijski konji~ki oficir.
Istoriju srpske knji`evnosti
u kojoj bi bilo vi{e mesta za
Pa~i}a26 i njemu sli~ne jeste
U posthumnoj, znatno pro{irenoj
verziji Istorije... (Beograd: Prosveta,
32002), Pa~i} dobija vi{e prostora, ali
ostaje pesnik “bez stvarnog odjeka u
tokovima na{e knji`evnosti” (str. 536).
Odjekom se tu, o~ito, ne smatra ni
obimna, precizna i upe~atljiva studija
o Pa~i}u Svetozara Petrovi}a, obja-
242
Dejan Ili}
zamisliva, a temelji su joj, Petrovi}evim “Studijama o
Pa~i}evom kanconijeru”, i polo`eni.
Ta~no je, na`alost, to da je srpska knji`evna kritika,
kada je sudila o vrednosti knji`evnih dela, mahom posezala za merilom nacionalnih interesa. Iz toga se mo`e izvesti vi{e zaklju~aka. Moglo bi se, na primer, re}i da su srpski knji`evni kriti~ari oduvek bili nacionalno osve{}eniji od srpskih pisaca: jasnije su od njih uo~avali i nacionalne potrebe i spremnije su im izlazili u
susret. Istina je i da je ve}ina srpskih knji`evnih kriti~ara, po prirodi vlastitog posla, bila u prisnijim odnosima sa dr`avnim ustanovama nego {to su to bili pisci. Iz tog ugla gledano, njihovo delovanje mo`e se
razumeti i kao druga, naknadna ruka cenzure. Nije u
pravu Dereti} kada pi{e:
U svim epohama na po~etku se javlja isti model
knji`evnosti: funkcionalna knji`evnost, knji`evnost kao istorija, knji`evnost u slu`bi prosve}ivanja, knji`evnost kao kultura. Kao krajnji cilj ispostavlja se ipak druk~iji, suprotan model, knji`evnost kao umetnost, knji`evnost oslobo|ena svake
pragmati~ne funkcije. Napetost izme|u tih polova
predstavlja jedan od unutarnjih izvora dinamizama srpske knji`evnosti, ona je do{la do izraza u
svim razdobljima njene istorije.27
Ali bi bio u pravu da je oscilovanje izme|u dva shvatanja knji`evnosti – izme|u istorije i umetnosti – pripisao srpskoj knji`evnoj kritici. Pitanje je me|utim da
vljena u dva dela (1975. i 1976), iz li bi ga takva autorefleksija
koje se ipak, bez ograde, preuzima sa~uvala od kardinalnih grepored ostalog i uvid da Pa~i}evi opori
stihovi nisu bili rodoljubivi.
27) Dereti}, Put..., str. 210.
Turska i Toskana
243
{aka u knji`evnokriti~kim procenama. Dereti}ev istorijski model, naime, najve}e slabosti iskazuje na polju
utvr|ivanja literarnih vrednosti. Kada se u kona~nom
ishodu razmatranja osnovnih odlika srpske knji`evnosti ispostavi da Dereti} u vode}e na{e pisce uz Ivu Andri}a i Milo{a Crnjanskog ubraja jo{ i Dobricu ]osi}a
– ~ija dela, “zaokupljena kolektivnom, nacionalnom
sudbinom”, to jest “politi~kim aspektom postojanja
srpstva”, predstavljaju “najautenti~nije stvarala~ke
trenutke” srpske knji`evnosti XX veka – onda je to
pouzdan znak da je posredi krupna gre{ka.28
Pitanja na koja je Dereti} poku{ao da odgovori u
svojoj knjizi jesu va`na za prou~avanje istorije srpske
knji`evnosti. Na ta pitanja nije lako dati jasne i precizne odgovore. [ta je uop{te razvoj ili put jedne knji`evnosti? Iako je zanimljiva i utemeljena, teza o ~vrstoj vezi izme|u srpske knji`evnosti i nacionalne istorije nije dovoljna da se na njoj izgradi predstava o
kontinuitetu. Ali, izgleda da ni samom Dereti}u nije
previ{e va`no kakav je krajnji rezultat posla kojeg se
poduhvatio. Kada je u pitanju kontinuitet jedne knji`evnosti, Dereti} je saglasan sa Arnoldom Tojnbijem:
re~ je “samo o simboli~no zami{ljenoj pozadini”, “na
kojoj mo`emo da ocrtamo svoje opa`anje diskontinuiteta u svoj njihovoj stvarnoj raznolikosti i slo`enosti”.29 Tako je, za Dereti}a, pri~a o nacionalnom identitetu srpske knji`evnosti pre svega – puka fikcija.
Problem je u tome {to Dereti} tu metodolo{ki korisnu
a iskustveno i teorijski utemeljenu pretpostavku zanemaruje i zapravo je uop{te ne koristi.
Kao {to nije dao prihvatljive odgovore na “dva
klju~na pitanja” koja je sebi postavio (o granici i unu28) Ibid., str 262.
29) Ibid., str. 190.
244
Dejan Ili}
tra{njem jedinstvu srpske knji`evnosti), Dereti} nije
re{io ni ostale probleme koji su manje-vi{e tesno povezani sa njima. Tako bi njegove teze o zamr{enim
odnosima u srpskoj knji`evnosti zbog kojih dolazi do
“nesporazuma i sporova oko toga ko je ~iji pisac” ({to
se naro~ito odnosi na nepo}udne knji`evnike koji su
bivali ~as srpski, ~as hrvatski), ili nedoumicama oko
statusa pisaca koji “nisu etni~ki Srbi”, kao i tvrdnje o,
recimo, kontinuitetu (koje se svode na ~injenicu da se
u svim vremenima “radilo pone{to i na knjizi”) ili primarnoj funkciji (“nacionalnoj, dru{tvenoj i pragmati~noj”) knji`evnosti, bile gotovo komi~ne da ne podse}aju na jednako apsurdne, ali po posledicama daleko
tragi~nije poku{aje da se u pogubnoj ostavinskoj raspravi, zapo~etoj na prostoru biv{e Jugoslavije i pre
nego {to se zemlja raspala, odeli “na{e” od “njihovog”,
a {to se zavr{ilo time da “smo” usled naopakog truda
ostali i bez “na{eg” i bez “njihovog”.
Treba biti fer prema profesoru Dereti}u – jedinom ovda{njem knji`evnom istori~aru koji se usudio da napi{e “celovitu” istoriju srpske knji`evnosti, od njenih
navodno srpskih srednjovekovnih po~etaka do druge
polovine dvadesetog veka – i re}i da on nipo{to nije
usamljen u tom nacionalno-pragmati~nom pogledu
na literaturu, koji je u ovda{njoj kulturi u predskerli}evsko doba uspe{no promovisao, recimo, Stojan Novakovi}.30 Ali, dok na Novakovi}a i Skerli}a gledamo
30) O kriti~arima srpske devetnae- s razumevanjem, odnosno u
stovekovne knji`evnosti vidi Dragan svetlu onda{njih preovla|uM. Jeremi}, Merila ranih merilaca.
Esteti~ka shvatanja prvih srpskih knji`evnih kriti~ara (Vrnja~ka Banja: Zamak kulture, 1974).
Turska i Toskana
245
ju}ih stavova presudno obele`enih “otkri}em” nacija u
Evropi i njegovim demokratskim implikacijama, stavovi knji`evnih poslenika druge polovine dvadesetog
stole}a nas zbunjuju.
Sredinom dvadesetog veka, o srednjovekovnoj “srpskoj” knji`evnosti Milan Ka{anin razmi{lja ovako:
Jer, ako je ta~no da je lepota na{e srednjovekovne
knji`evnosti u njenom prekrasnom kazivanju, ta~no je i to, da je njena snaga u njenim idejama,
njena su{tina u njenom verskom zanosu, njena
originalnost u njenoj nacionalnoj afirmaciji, njena dra` u odsjaju vremena i dru{tva.
†...‡
Ne igraju}i se re~ima i ne zabavljaju}i se kazivanjem, oni imaju odre|ene i jasno formulisane
misli – dr`avne, verske, dru{tvene, moralne, knji`evne – oni nisu samo pisci, ve} i ideolozi, i nisu
samo li~nosti, ve} i reprezentanti jednog sveta.31
I dok se potonjoj re~enici, izvan konteksta “nacionalne afirmacije”, mo`e prigovoriti samo izvesna nepreciznost – naime, srednjovekovni knji`evnici upravo i
jesu pisci jer su i ideolozi i reprezentanti jednog sveta
– u prvoj se o~ituju nedostaci svojstveni i Dereti}evim
“uvidima”. Pre svih, neodre|ena i na~elno neta~na
upotreba termina “nacija” za predevetnaestovekovne
grupne identitete. No, ne bi doma}i istori~ari knji`evnosti imali vi{e sre}e ni da su umesto “nacije” koristili kategoriju etni~ke pripadnosti. Ako se etni~kom
ozna~i pripadnost grupi ~iji ~lanovi dele jezik, teritoriju i istoriju, i veruju da svi poti~u od zajedni~kih
31) Milan Ka{anin, Srpska knji`evnost u srednjem veku (Beograd: Prosveta, 21990 †1975‡), str. 9.
246
Dejan Ili}
predaka, onda “ve}ina Ju`nih Slovena, na koje se
upu}uje posebnim nazivima nacionalnog tipa u na{im
†srednjovekovnim‡ izvorima, jesu to bili svojom politi~kom pripadno{}u: naime tako ozna~eni pojedinci
slu`ili su vladara date dr`ave, i ne mogu se smatrati
etni~kim Hrvatima, Srbima, ili kako god”.32
Kod Ka{anina ne nedostaje neumerenosti u oceni
knji`evnih postignu}a: “Od sve na{e pro{losti, mi najmanje znamo o vremenu kad smo jedini put u istoriji
i{li naporedo sa velikim narodima u Evropi.”33 Zbunjuje, me|utim, kako se formira utisak o veli~ini kada o toj
pro{losti “najmanje znamo”. Sli~no Ka{aninu razmi{lja
i Pavle Ivi}: “Kad imamo ovo u vidu, bi}e nam jasno
koliko je nepregledna masa nepovratno izgubljenog
kulturnog blaga.”34 Da nam mo`e biti jasno koliko je
nepregledna masa kulturnog blaga, iako je ona nepovratno izgubljena, Ivi} zaklju~uje na osnovu toga {to
†s‡a~uvani su, manje-vi{e slu~ajno, i ostaci ili odjeci srednjovekovne vite{ke knji`evnosti, a poznato je da se takva zabavna literatura svuda po
Evropi rado ~itala u plemi}kim sredinama (kao {to
se zna i to da je pismenost bila veoma ra{irena
me|u srednjovekovnim srpskim plemstvom).35
Ne}emo se upu{tati u to koliko je brojno moralo biti
srpsko plemstvo e da bi u
njemu ne{to bilo veoma ra{ireno, zanimljivije je pitanje: otkuda potreba da se
srednjovekovna knji`evnost
i pismenost uop{te odrede u
32) John V. A. Fine, When Ethnicity
Did Not Matter in the Balkans (Ann
Arbor: The University of Michigan
Press, 2006), str. 3.
33) Ka{anin, Srpska knji`evnost...,
str. 6.
34) Pavle Ivi}, Srpski narod i njegov
jezik (Beograd: Srpska knji`evna zadruga, 21986), str. 119.
35) Ibid.
Turska i Toskana
247
kategorijama nacionalnog – dakle ne ni etni~kog, {to
bi tako|e te{ko i{lo36 – vlasni{tva? I dalje: za{to je bitno da se ta knji`evnost visoko vrednuje i u “nacionalnom” i u “internacionalnom” okviru.
U prvoj polovini devetnaestog stole}a zapo~elo je –
ho}e li se jednom i zavr{iti? – formiranje srpske nacije.
Taj proces i su{tinski i simboli~ki obele`ila su dva doga|aja: pobuna protiv Otomanskog carstva kao postavljanje temelja za srpsku dr- 36) Ne bi dakle doma}im istori~arima
`avu, pa dakle i naciju; te knji`evnosti bila od koristi ni pronic“Vukova jezi~ka i pravopi- ljiva primedba Vokera Konora da se
termini nacionalizam i etnonacionalisna revolucija”.37 Ni jedno zam mogu koristiti kao sinonimi
ni drugo obele`je ne ~ine (Walker Connor, Ethnonationalism.
stvaranje srpske nacije po- The Quest for Understanding †Princesebnim u odnosu na sli~ne ton, NJ.: Princeton University Press,
1994‡, str. xi; vidi i Ketrin Verderi, “Od
procese koji se tokom ~ita- dr`ave roditelja do porodi~nih patrivog devetnaestog veka od- jarha: rod i nacija u savremenoj Isvijaju u Evropi. Ako bismo – to~noj Evropi”, u: K. Verderi, [ta je bio
socijalizam i {ta dolazi posle njega, s
pomalo neozbiljno, ali za
engleskog preveo Veselin Kosti} †Beeksplanatorne svrhe, veru- ograd: Fabrika knjiga, 2005‡, str.
jem, umesno – pribegli ana- 119–165). Ako se termin “nacionalilogiji sa formiranjem identi- zam” uzima u svom ~istom zna~enju,
obja{njava Konor, onda on “konotira
teta pojedinca, reklo bi se da
identifikaciju sa nacijom i odanost
je u tom periodu srpska na- naciji”, pri ~emu “nacija konotira grucija pro{la kroz fazu ogleda- pu ljudi koji veruju da imaju zajedni~la. Zami{ljene granice dr`a- ko poreklo” (Connor, Ethnonationalism..., str. xi). Konor dalje razlikuje
ve ocrtale su teritoriju u ko- odanost naciji, to jest etni~koj grupi
joj je “dotada” raspar~ana od odanosti dr`avi, i prvu naziva nanacija prepoznala vlastito cionalizmom a potonju patriotizmom.
telesno jedinstvo. Da bi se Nacionalizam i patriotizam nisu sami
po sebi u skladu. Da bi to bilo jasno,
taj identitet stabilizovao, “dovoljno je razmisliti o jednom jediVukova reforma dala je jezik nom, najbitnijem izazovu za politi~ki
opstanak Jugoslavije”, sugeri{e Konor
1972. godine (ibid., str. 42).
37) Ivi}, Srpski narod..., str. 238.
248
Dejan Ili}
kojim je nacija trebalo da ispri~a vlastitu pri~u. Re~ je
o svojevrsnom “pro{ivnom bodu” kojim se uspostavlja
nacionalni identitet: nacija se samopoima izumevaju}i
sebe kao ve} prisutnu u sopstvenoj tradiciji. Izumevanjem vlastite tradicije nacija stabilizuje svoj identitet.
Nevolja je u tome {to se u jednom trenutku ispostavilo
da {av napravljen Vukovim revolucionarnim bodom
vi{e nije po`eljan.
Iako se na Vukovo delo gleda i kao na “polaganje
temelja”,38 preovladao je stav da je re~ ipak o “prekretnici”: “Revolucija kakva je bila Vukova neizbe`no
donosi sobom prekid jednog kontinuiteta, `rtvovanje
tekovina tradicije.”39 Ili:
Od jezika prvog izdanja Rje~nika do na{eg dana{njeg knji`evnog jezika vodi neprekinuta razvojna linija. A po{to je pobeda Vukovog jezika predstavljala revolucionarni prelom, ovo zna~i da takvog kontinuiteta nema izme|u jezika Vukovih
prethodnika i na{e jezi~ke dana{njice.40
U takvoj oceni Vukovog u~inka, Ivi} nije dovoljno
precizan. Vuk, naime, jeste `rtvovao jednu, ali je ipak
uspostavio kontinuitet i napravio {av sa drugom tradicijom. Ta vukovska – demokratska u devetnaestovekovnom smislu, nagla i nesputana obzirima – tradici38) “Doma{aj Vukove zasluge odre- ja vodila je i ka Skerli}u:
|uje pre svega ~injenica da je on dao
optimalnu osnovicu na{em knji`evnom jeziku. Njegov jezik bio je kudikamo efikasniji instrument dru{tva
nego jezik koji je on zatekao u funkciji knji`evnog i izbacio iz te funkcije”
(ibid., str. 239).
39) Ibid., str. 240.
40) Ibid., str. 321.
Mi smo bez onog feudalnog
romantizma, i ne mislimo
da je sva veli~ina na{e rase
u srednjovekovnim vladari-
Turska i Toskana
249
ma i sjajnoj vlasteli u pancirima i sa ~elenkama.
To nije vi{e ono detinjasto precenjivanje sama sebe, naivna vera u “srpsku kulturu” i apsolutnu
nadmo}nost srpskog naroda, izabranog naroda na
zemlji. †...‡
Pored svega po{tovanja za narodnu pro{lost, mi
ne dajemo ni prebijene pare za “istorijska prava”,
i mi smo duboko ube|eni da pravo jednoga naroda na `ivot ne po~iva na pra{njavim pergamentima i svadbenim ugovorima vladarskim.41
Ali, pola veka kasnije, o istoj tradiciji – Ka{anin:
Vreme je prestati gledati na na{u pro{lost o~ima
guslara i verovati da nema ve}e poezije od narodnih pesama. Svaka narodna knji`evnost je folklorna knji`evnost, i njena vrednost i njen zna~aj ne
prelaze granicu folklornih otkri}a. Narodna poezija je imala u na{em nacionalnom i knji`evnom `ivotu odsudnu ulogu ne samo stoga {to je velika,
nego i zato {to se u nas, jedno vreme, za drugu
poeziju nije znalo ili je nije bilo.42
U trenutku kada nacija pronalazi telesno jedinstvo poistove}uju}i se sa teritorijom koju ocrtavaju projektovane granice nacionalne dr`ave, Vuk joj je ponudio
jezik kojim }e ona ispri~ati sopstvenu pri~u, napraviti
pro{ivni bod i tako usposta- 41) Jovan Skerli}, “Obnova na{e roviti kontinuitet sa tradici- doljubive poezije”, u: Predrag Palavejom kojom }e izumeti sebe i stra (ur.), Kriti~ki radovi Jovana Skerli}a (Novi Sad/Beograd: Matica srpu~vrsti svoj identitet. Bila je ska/Institut za knji`evnost i umetto stvar izbora kulturno-po- nost, 1977), str. 479–489; citat na str.
488.
42) Ka{anin, Srpska knji`evnost...,
str. 6.
250
Dejan Ili}
liti~ke orijentacije na koji su uticali i socijalni i politi~ki razlozi, pa je razumljivo da je kontinuitet uspo43) Jedan od najupornijih, Dimitrije stavljen Vukovom pobedom
Bogdanovi} nije prezao od toga da istovremeno zna~io i disnapi{e i slede}e: “Dolaskom na Bal- kontinuitet sa drugim mokan i stalnim nastanjenjem na tome
{irokom podru~ju, Srbi stupaju u ne- gu}im tradicijama. Tako se
posredan odnos sa mediteranskom umesto `eljenog jedinstva u
gr~ko-rimskom civilizacijom i postaju klju~nom momentu formiba{tinici njenog velikog kulturnog ranja srpske nacije ukazao
nasle|a” (Dimitrije Bogdanovi}, Istorija stare srpske knji`evnosti †Beo- rascep, kako se to i ina~e
grad: Srpska knji`evna zadruga, doga|a realizacijom identi21991 /1980/‡, str. 90). Uzgred, ako
tetskog obrasca. Uvi|aju}i
prihvatimo Bogdanovi}ev “ba{tini~ki”
od jednog trenutka nedoargument, onda bi isto moralo da va`i i za ostale balkanske narode; ali – voljnost i sku~enost narodne va`i, recimo, za Albance: “Preci Al- ne poezije kao kulturnog tebanaca, to je jedino pouzdano, nisu melja na kojem treba gradipredstavljali ni sna`nu etni~ku grupu
ti nacionalni identitet, niz
ili pleme, niti kakav plemenski savez
koji bi se nametnuo kao aktivan isto- istori~ara srpske knji`evnorijski ~inilac, jo{ manje dr`avu ili na- sti do danas poku{ava da
rod s kojim bi se rimska ili vizantijska premosti jaz nastao Vukovlast morala sukobljavati ili uskla|ivim jezi~kim preokretom.43
vati” (Dimitrije Bogdanovi}, Knjiga o
Kosovu †Beograd: Srpska akademija Zanimljivo je da u tim ponauka i umetnosti, 31986‡, str. 14). Za ku{ajima pose`u upravo za
Albance je “jedino pouzdana” njihova srednjovekovnom knji`ev“politi~ka i vojna bezna~ajnost doseno{}u – nepreglednom maljenih sto~ara” (ibid.). Za razliku od
njih, svaki ju`noslovenski narod “ja- som nepovratno izgubljenog
vlja se jo{ od vremena svog dolaska kulturnog blaga. Mo`e se
na Balkan kao istorijski narod u pu- naga|ati da srednjovekovna
nom smislu re~i: u dodiru sa starom i
knji`evnost privla~i doma}e
razvijenom civilizacijom, stupaju}i u
aktivne odnose sa Vizantijom i kato- istori~are upravo oskudili~kim Rimom” (ibid., str. 17). Aktivan com dokumenata {to ih je
odnos, u kome Srbi, kao ju`nosloven- za sobom ostavila. Nesputaski narod, postaju “istorijski subjekt” i
“ba{tinik”, jesu “daleki i brzi plja~ka{ki
pohodi po balkanskim oblastima Vizantijskog carstva” (ibid.).
Turska i Toskana
251
nost raspolo`ivim dokazima dozvoljava istra`iva~ima
da smelo uzlete u pri`eljkivanu pro{lost:
U trenutku kad je postojala nauka o na{oj pro{losti, na srpske zemlje, na srpski narod, na njegovu
istoriju i kulturu gledalo se iz dva prividno razli~ita, uistinu ista ugla – iz malog knja`evskog Beograda i velikog carskog Be~a. Koliko drugima toliko nama ~inilo se da sve srpske pokrajine, onakve kakve su tada bile – bez gradova i drumova,
sa zapu{tenim naseljima i nepismenim svetom –
nisu nikad ni izgledale mnogo druk~ije. I danas,
mi te{ko zami{ljamo da je srednjovekovna Srbija
li~ila na Toskanu, a ne na Tursku.44
Dosada{nji srpski istori~ari i prou~avaoci knji`evnosti
mahom su uzimali zdravo za gotovo da su kultura
uop{te i knji`evnost posebno domeni iz kojih se izvodi legitimitet dr`ave i nacije, kako to jednom zaista i
jeste bilo u~injeno, sredinom devetnaestog stole}a.
“Do kraja formiran narod” jeste samo onaj koji dospeva do “jednog vi{eg kulturnog i politi~kog integriteta”.45 Ako vi{i politi~ki integritet konotira dr`avu, onda taj deo definicije “do kraja formiranog naroda” nije sporan u onoj meri u kojoj je dr`ava slobodna od
bilo kakvih pretpostavki o zajedni~kom poreklu njenih
gra|ana. Ali, {ta bi mogao biti “vi{i kulturni integritet”? Sklonost toskanskom vi|enju na u{trb jednog
turskog pogleda na srpsku kulturu i knji`evnost daje
naznake gde bismo mogli da tra`imo ideal vi{eg kulturnog integriteta. Treba uzeti u obzir i naopaku srazmeru: {to je sa~uvanih tragova manje, srpska Toska44) Ka{anin, Srpska knji`evnost...,
str. 6.
45) Bogdanovi}, Knjiga..., str. 9.
252
Dejan Ili}
na zadobija}e sve upe~atljivije obrise. Iz te perspektive, srpski srednji vek, sa malo sa~uvanih pisanih spomenika, daje najpodesniju gra|u za knji`evnoistorijsko zidanje izgubljenog raja srpske kulture. Me|utim,
taj raj mo`e biti ponovo ste~en samo ako se pojmovi
nacije i knji`evnosti isprazne, i tako prazni omogu}e
kontinuitet upravo onako kako ga shvata Dereti} u
Putu srpske knji`evnosti. Promena kulturno-politi~ke
orijentacije koju su uslovili i socijalni i politi~ki razlozi karakteristi~ni za evropski devetnaesti vek bila je
toliko krupna, a raskid s nekim prethodnim tradicijama toliko dubok, da je svako insistiranje na kontinuitetu sa odba~enom pro{lo{}u koje podrazumeva tvrdo
shvatanje nacionalnog i kulturnog identiteta uspe{no
samo ako taj identitet mo`e da se odnosi na bilo {ta.
Iz tog ugla gledano, taj nam se put pokazuje kao
stranputica srpske knji`evne istoriografije.
Umesto zaludnih poku{aja da se opi{e esencijalno
jedinstvo srpske knji`evnosti pre i posle devetnaestovekovnih revolucionarnih promena, zanimljivije bi bilo potra`iti odgovore na pitanje koji su to “zna~ajni
socijalni i politi~ki razlozi uslovili da nova kulturnopoliti~ka orijentacija prevlada”, i od kakve je koristi
toj orijentaciji bila “upravo umjetni~ka snaga narodnih pjesama Vukovih zbirki”, to jest “konkretan jedan
skup pjesni~kih dela vrlo specifi~nih karakteristika a
izvanredne umjetni~ke snage” {to se na tu knji`evnost
– kako je to sa`eto, a precizno opisao Svetozar Petrovi} – “sru~io”.46 Jednako zanimljiv bio bi i poku{aj da
se objasni kako su “put srpskoj knji`evnosti – koliko
je upravo kao knji`evnost neki razmjerno samostalan
put imala”47 – odredile dru{tvene i kulturne okolnosti
46) Petrovi}, “Studije o... (II)”, str. 232.
47) Ibid.
Turska i Toskana
u desetle}ima socijalisti~ke izgradnje nove dr`ave.
Srpska knji`evna istoriografija koja bi odustala od
utvr|ivanja granica srpske knji`evnosti, njenog unutra{njeg jedinstva i vertikalne povezanosti, te esencijalisti~ka shvatanja identiteta videla kao legitimacijsku osnovu oko koje se bore kulturno-politi~ke orijentacije, bila bi u stanju da razume kako je poslednjih
decenija dvadesetog stole}a u srpskoj kulturi pseudofeudalni, etni~ki model nadvladao vukovski revolucionarno-demokratski, i kakva je bila uloga knji`evnosti i knji`evne kritike i istoriografije u tom sukobu.
Mo`da bi se tako pribli`ila i odgovoru na pitanje za{to kulturnu opciju u ~ijem je sredi{tu pojedinac i
unutar koje knji`evnost neki razmerno samostalan put
ipak ima i dalje u Srbiji sna`no potiskuju opcije koje
su naizmeni~no dominirale u proteklih sto i vi{e godina – dakle, upravo one koje Dereti} nemu{to miri u
svom Putu srpske knji`evnosti.
Reference
Bogdanovi}, Dimitrije, Istorija stare srpske knji`evnosti (Beograd: Srpska knji`evna zadruga, 21991 †1980‡).
Bogdanovi}, Dimitrije, Knjiga o Kosovu (Beograd: Srpska
akademija nauka i umetnosti, 31986 †1985‡).
Brubeker, Rogers, Nationalism reframed. Nationhood and the
national question in the New Europe (Cambridge: Cambridge University Press, 1996). (Rod`ers Brubejker, “Nacionalizam u novom kontekstu”, s engleskog prevele Aleksandra Kosti} i Aleksandra Bajazetov-Vu~en, Re~
72/2003, str. 283–336.)
Brubejker, Rod`ers, i Frederik Kuper, “S onu stranu identiteta”, s engleskog prevela Jelena Staki}, Re~ 69/2003, str.
405–451.
253
254
Dejan Ili}
Connor, Walker, Ethnonationalism. The Quest for Understanding (Princeton, NJ.: Princeton University Press,
1994).
Dereti}, Jovan, Put srpske knji`evnosti (Beograd: Srpska
knji`evna zadruga, 1996).
Dereti}, Jovan, Istorija srpske knji`evnosti (Beograd: Nolit,
1983).
Dereti}, Jovan, Istorija srpske knji`evnosti (Beograd: Prosveta, 32002).
Fine, John V. A., When Ethnicity Did Not Matter in the Balkans (Ann Arbor: The University of Michigan Press,
2006).
Ivi}, Pavle, Srpski narod i njegov jezik (Beograd: Srpska
knji`evna zadruga, 21986).
Jeremi}, Dragan M., Merila ranih merilaca. Esteti~ka shvatanja prvih srpskih knji`evnih kriti~ara (Vrnja~ka Banja:
Zamak kulture, 1974).
Ka{anin, Milan, Srpska knji`evnost u srednjem veku (Beograd: Prosveta, 21990 †1975‡).
Petrovi}, Svetozar, “Metodolo{ka pitanja specifi~na za prou~avanje na{ih nacionalnih knji`evnosti”, u: S. Petrovi},
Priroda kritike (Zagreb: Liber, 1972 †Beograd: Edicija Re~,
2003‡), str. 193–207.
Petrovi}, Svetozar, “Studije o Pa~i}evom kanconijeru (I)”,
Zbornik Matice srpske za knji`evnost i jezik, XXIII/1975,
2, str. 209–248; , “Studije o Pa~i}evom kanconijeru (II)”,
Zbornik Matice srpske za knji`evnost i jezik, XXIV/1976,
2, str. 221–251; pre{tampano u: S. Petrovi}, Spisi o starijoj knji`evnosti (Beograd: Fabrika knjiga, 2007), str.
139–236.
Skerli}, Jovan, “Obnova na{e rodoljubive poezije”, u: Predrag Palavestra (ur.), Kriti~ki radovi Jovana Skerli}a (Novi Sad/Beograd: Matica srpska/Institut za knji`evnost i
umetnost, 1977), str. 479–489.
Verderi, Ketrin, “Od dr`ave roditelja do porodi~nih patrijarha: rod i nacija u savremenoj Isto~noj Evropi”, u: K. Verderi, [ta je bio socijalizam i {ta dolazi posle njega, s engleskog preveo Veselin Kosti} (Beograd: Fabrika knjiga,
2005).